{ "type": "FeatureCollection", "features": [ { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен гробље", "ref:RS:nkd": "3M37", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103632", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103632", "description": "Покрај сремскомитровачког православног гробља Немци и усташе су од 1941. до 1944. убили 7.950 људи и жена. Измучене жртве су теране бајонетима да саме себи копају раку. На овом простору је сахрањено и 308 бораца Народноослободилачке војске, који су пали за ослобођење Сремске Митровице, као и 20 војника бугарске и 18 војника Црвене армије. Ту су сахрањени и посмртни остаци четворице народних хероја: Јанка Цмелика, Станка Пауновића-Вељка, Бошка Палковљевића-Пинкија и Слободана Бајића-Паје. Спомен-гробље је уређено 1960. према пројекту архитекте Бодана Богдановића. Бакарна урна и бронзани пламеници враћају сећање на мученичку смрт српских родољуба. На три камене плоче укле­сан је текст чији је аутор Добрица Ћосић. у оквиру комплекса подигнут је и спомен-музеј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.599629, 44.976682 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ледине у Жаркову", "ref:RS:nkd": "AN1", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108838", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108838", "description": "Tоком 1947. и 1948. године вршена су археолошка истраживања на локалитету Ледине у Жаркову, који се налази изнад Белих вода. Овим истраживањима констатовани су остаци већег неолитског насеља у оквиру ког се може издвојити неколико хоризоната становања, заступљених током винчанско-тордошке и винчанско-плочничке фазе неолита. Обиље покретног археолошког материјала, керамике, статуета, артефаката од костију, остаци правоугаоних кућа, земуница за становање и јама за оставе, показује континуирани напредак и развој овог насеља. Дебљина културног слоја на овом локалитету износи око 4.5 m, а налази показују да је насеље настало касније од Винче. Неолитско насеље у Жаркову, својим изразито очуваним културним слојем и остацима архитектонских објеката, уз Винчу и Бањицу, представља значајан локалитет за проучавање неолитског доба на територији Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.407291, 44.755936 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чаршија Рипањ", "ref:RS:nkd": "AN10", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105097", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105097", "description": "Локалитет се налази на благој косини која се од пута Београд – Рипањ спушта ка Топчидерској реци. Систематским археолошким ископавањима 1904. године констатовано је насеље из млађег неолитског периода. По типу насеља, облику земуница, облику посуђа и начину његовог украшавања, статуетама и њиховој изради, као и на основу аналогног материјала, насеље на локалитету Чаршија припада насељима винчанско-плочничке фазе. Живот у њему трајао је од самог почетка до краја овог периода. На основу пронађених примерака пластике и керамике, представља једно од најбогатијих и најзначајнијих налазишта млађег неолита на београдском подручју, са културним слојем дебљине три метра. (Пластика нађена на Чаршији нарочито је карактеристична за датовање насеља). Накит и одело на фигурама, представљени су изузетно верно, па могу чинити сигурну основу за проучавање начина одевања и израде накита неолитског човека. Ове представе одела и накита пружају, такође, основу за проучавање етнографских одлика неолитског насеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.524546, 44.631275 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римско утврђење Градац", "ref:RS:nkd": "AN100", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108932", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108932", "description": "У претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу који мештани називају „Градац“, налазе се делимично очувани остаци римског утврђења. Смештено је уз десну обалу Бусура на 2,5 km северозападно од Великог Лаола и 4 km југозападно од Петровца на Млави.\nУтврђење је готово правилног квадратног облика, димензија приближно 120 х 90 m. Његов положај је утврдио још Феликс Каниц средином XIX века, који је тада видео добро очуване бедеме и остатке четири кружне куле на угловима утврђења. Данас су остаци бедема, због растиња којим су претежно обрасли, видљиви у много мањој мери и то само на основу конфигурације терена, трагова грађевинског шута и малтера. Делимично се наслућују и трагови објеката унутар утврђења и у његовој непосредној околини.\nНа Појтингеровој табли и Итинераријуму Хијеросолимитануму, који бележе и римски пут који је повезивао Сингидунум (Београд) са Цариградом, после станице Муниципиум, која се прилично поуздано идентификује са археолошким остацима у селу Калишту, убележена је и станица (мутацио) Јовис Пагус. Према оба картографска извора била је удаљена од Муниципиума 10 римских миља (14,8 кm), што се не поклапа са стањем на терену. Стога остаје извесна резерва у погледу идентификације утврђења Градац са римским Јовис Пагусом. Разлика може бити резултат грешке картографа, али и неистражености самог локалитета Градац и других у широј околини Петровца.\nПрема оскудним подацима са којима располажемо, претпоставља се да је прва фаза утврђења из II века, средином IV века је настала прва фортификација и то је период највишег успона, а након VI века живот на овом локалитету замире." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.414203, 44.341054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс манастира Брадаче", "ref:RS:nkd": "AN101", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108933", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108933", "description": "Комплекс манастира Брадача се налази на шумовитим обронцима брда Кожух у долини Брадачког потока, скрајнут од главних путних праваца који воде долинама Млаве и Витовнице.\nЦрква посвећена Благовештењу је највероватније саграђена крајем XIV и почетком XV века. У историјским изворима се први пут помиње 1566. године, када је у манастиру столовао игуман Панкратије. Потом се помиње и у турским дефтерима, а 1676. године посетио га је патријарх Арсеније III Црнојевић, затекавши га у опустелом стању. Сви каснији помени указују да манастир потом више није обнављан. Народно предање везује настанак манастира за култ Јелице, чија трагична судбина је описана у песми „Бог никоме дужан не остаје“.\nТоком 1985. и 1986. године Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево je спровео систематска археолошка истраживања темељних остатака цркве. Зидови цркве били су очувани максимално до 3 метра висине. Имала је правилну оријентацију са олтаром на истоку, триконхалну основу и припрату одвојену од наоса пиластрима. Димензије цркве су 13х7,5м. Зидана је од ломљеног и притесаног камена везаног кречним малтером. Током археолошких истраживања откривени су делови часне трпезе, под од опеке, пет гробова, трагови живописа и скривнице. Око цркве су постојали трагови слабо очуваних објеката, који су вероватно припадали манастирским конацима или трпезарији.\nНа основу архитектонских карактеристика и аналогија Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је 1990. године обавио радове на конзервацији и реконструкцији цркве, којој су тада враћене литургијска и манастирска функција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.401403, 44.500484 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римско утврђење Ледерата", "ref:RS:nkd": "AN102", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108934", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108934", "description": "На десној обали Дунава, низводно од села Рама, налазе се остаци Ледерате, једног од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса, подигнутог крајем I века н. е. на стеновитом платоу изнад реке. Изузетно повољан стратегијски положај условио је основну функцију утврђења – заштиту прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време I дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа на овом месту прешао преко понтонског моста на непријатељску територију. Ледерата, димензија око 200x145 m, са квадратним дефанзивним кулама на угловима и капијама, са ровом чији се остаци и данас назиру на терену, има значајну функцију у доба раног Царства. Са промењеном политичком ситуацијом, у другој половини II и током III века, прилично је запуштена. У време Диоклецијанових војних реформи редуцирана је на мање унутрашње утврђење типа quadriburgium, приближних димензија 50x50 m, подигнутог у североисточном углу старог утврђења. Јустинијановом обновом Лимеса поново добија на значају. Бедеми старијег, Трајановог, уклапају се у ново утврђење са кружним кулама на угловима и капијама и двоструким бедемом на јужној страни, где се налази и главна улазна капија. Сондажна ископавања заштитног карактера обављана су 80-тих година, а конзерваторске интервенције вршене су на две очуване куле quadriburgiuma и на једној кули утврђења VI века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.339639, 44.816921 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Караташ", "ref:RS:nkd": "AN103", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109381", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109381", "description": "Каструм Diana подигнут је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија (140*136м) везује се за Трајанове грађевинске активности и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године) којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом. Коначан изглед по питању габарита добија крајем III и почетком IV века додавањем бедема који од углова полазе према Дунаву затварајући и штитећи део обале. Утврђење је разорено у време аваро-словенских упада крајем VI и почетком VII века. Изузетан археолошки материјал који га издваја од других војних утврђења на Ђердапу, указује да је поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на Диани постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем. Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта, истражени остаци мартиријума и дела некрополе као и дела насеља које се простирало западно од војног логора. Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас. Истражени објекти су конзервирани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.544301, 44.65359 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град-Старчево", "ref:RS:nkd": "AN104", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108937", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108937", "description": "Налази се на левој обали Дунава, северозападно од села Старчева, 8 km југоисточно од Панчева. Због изузетног значаја откривених налаза на овом локалитету, култура старијег неолита на простору централног Балкана добила је име старчевачка култура. На овом локалитету откривене су јаме-земунице елипсоидног и кружног облика, пречника 2-6 m, од којих су две садржале пећи. У самом насељу је међу земуницама откопано неколико гробова са покојницима у згрченом положају. Поред великог броја каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика страчевачке културне групе су посуде сликане белом, црном и црвеном бојом. Проучавање ових посуда и њихове везе са сликаном керамиком неолитских култура у Подунављу, Грчкој и Блиском Истоку омогућава да се реше проблеми порекла и праваца кретања првих носиоца неолитских култура у нашим областима. Старчевачка култура је несумњиво најстарија културна група неолита која је у својој најмлађој фази била паралелна са винчанском, односно са винчанско-тордошком фазом I. Прва систематска ископавања започела су 1928, сондажна истраживања 1931. и 1932. изведена су у сарадњи Народног музеја у Београду и Харвардског универзитета, а ревизиона ископавања вршена су 1969. и крајем 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.687365, 44.821633 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Басијана", "ref:RS:nkd": "AN105", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108938", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108938", "description": "На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Bassianae. Насеље је основано у I веку као аутономни цивитас, а трајало је све до VI века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. На локалитету Солнок, у атару села Добринаца откривени су делови темеља бедема војног логора са кулама, остаци грађевина и гробови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.973941, 44.971088 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сирмијум", "ref:RS:nkd": "AN106", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109298", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109298", "description": "Остаци античког града Сирмијума налазе се испод данашње Сремске Митровице. Град је од I до VI века н.е. значајан административни центар провинције Паноније Секунде, повремена царска резиденција и епископско седиште у ранохришћанском периоду. Ранг колоније добио је у време царева Флавијевске династије. Од II века у изворима се помињу цареви који су се у Сирмијуму задржавали у пролазу или због ратова. У периоду од III-V века овде се налазило седиште управника провинције Паноније Секунде и повремено седиште префектуре Илирик. Крајем IV века у област Сирмијума продиру варвари: Готи, Хуни, Гепиди, а после аварског напада становништво је расељено, а град страдао у пожару. Прва мања ископавања изведена су крајем XIX века, а систематска истраживања и упоредна конзервација почели су од 1957. и у континуитету трају до данас. До сада је регистровано и истражено 85 локалитета. Антички град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих су утврђени: царска палата, хиподром, терме, хореум, трговачки и занатски центар, некропола и други објекти са многобројним покретним налазима, каменом пластиком, епиграфским споменицима и саркофазима. Остаци царске палате, део житнице и остаци храма Св. Димитрија конзервирани су као саставни делови савремених грађевина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.61015, 44.966622 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Жидовар", "ref:RS:nkd": "AN107", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105938", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105938", "description": "Жидовар, познат као келтски оппидум, налази се на источној граници Делиблатске пешчаре, односно на ивици лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван слива реке Караш. Налазиште се састоји од две зоне: фортификационог дела и подграђа које се пружа дуж ивице лесне терасе. Веза између њих остварена је путем рампе која је природна формација. Поред фортификационог система, откривени су и делови архитектуре са обиљем покретних археолошких налаза из разних периода насељавања овог простора. Значај локалитета обезбедио је латенски културни слој са архитектонским остацима. Најстарији откривени културни слој припада периоду земљорадничких култура (неолит). Поред многобројног керамичког материјала и архитектонских остатака, пронађено је и оруђе од камена, костију, јелењег рога и метала. Велике количине металне згуре нађене на простору Жидовара указале су да су се Келти бавили прерадом руде. Доминантан положај над околином, утврђено насеље палисадом и сухозидом као и аналогије са другим келтским насељима потврђују Жидовару карактер оппидума. Археолошка истраживања вршена су 1948. и 1949, а обновљена 1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.264354, 44.950398 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гомолава", "ref:RS:nkd": "AN108", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108940", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108940", "description": "Вишеслојно археолошко налазиште Гомолава налази се на левој обали Саве, у близини Хртковаца. То је насеље типа \"тел\", на коме су забележени хоризонти становања из касновинчанског, енеолитског, раног бронзаног и гвозденог доба. Прва ископавања вршена су 1904, а од 1953. до 1985. обављена су систематска археолошка истраживања. Прво насеље образовано је током млађег неолита, а чиниле су га велике куће правоугаоних основа које су грађене од дрвета и глине. Насеље је страдало у пожару; на његовим остацима подизали су своја станишта досељеници сопотско-ленђелске културе, а потом и заједнице баденске, костолачке и вучедолске културе. У бронзаном добу носиоци ватинске и белегишке културе образовали су насеља од трошних, полуукопаних колиба. Током старијег гвозденог доба племе, пореклом са истока, живи у скромним колибама. Доминантни хоризонти су из млађег гвозденог доба. У њима су откривене куће грађене од плетера и лепа и велики број керамичких пећи и јама са богатим аутохтоним материјалом и италским импортом. У подножноју Гомолаве је велика римска некропола. Од XII до XV века на Гомолави се налазила сеоска некропола са гробљанском црквом. У 2017. и 2018. приликом уређења обалоутврде у Хртковцима, археолошко налазиште заштићено је конструкцијом са габионима. Такође, обављена су и заштитна ископавања северно од Гомолаве, на потесу Градина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.748176, 44.888533 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Челарево", "ref:RS:nkd": "AN109", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108941", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108941", "description": "Археолошки локалитет се налази на алувијалној тераси удаљеној 500 м од леве обале Дунава, на некадашњем потесу Чибска шума код данашњег места Челарева. Заштитним археолошким ископавањима започетим 1972. године, због уништавања локалитета радом локалне циглане, истражено је око 650 гробова који су процентуално мали део великог раносредњовековног гробља, прецизније опредељеног у крај VIII и прве деценије IX века. Најважнија карактеристика челаревског гробља је што су у њему истовремено сахрањивани припадници три различите популације. Народ шаманистичког веровања је своје покојнике полагао у правоугаоне раке са равним дном, са или без сандука. Код ногу сахрањених остављане су керамичке посуде са храном или пићем за прве дане очишћења умрлог. Посебну групу чине коњанички гробови у којима је уз покојника, опремљеног богатим кожним појасом, сахрањен и коњ жртвован у ритуалу. Поред коња је била опрема за јахање, која се састојала од седла и богато украшеног оглава. У Челареву су посебно значајни гробови са нишама који припадају носиоцима културе јудаизма. Они су обележени уломцима римских опека на којима је накнадно урезивана седмокрака светиљка (менора), а понекад уз њу етрог и лулав. Ретки натписи на опекама прочитани су као Јехуда или Јахве и Израел. Оправдано је закључено да се ради о оним припадницима хазарских племена који су примили јудаизам и после грађанског рата побегли са Крима у панонску земљу. Словенска популација је своје покојнике сахрањивала у гробовима чије раке су плитко укопаване, а прилози су веома скромни. Треба подвући и налаз словенске урне. \nНајвећи део великог гробља је опљачкан.\nЈужно од њега, по ивици лесне греде, у дужини од 4 км простирало се насеље. Осим полуукопаних кућа, у њему је истражена и једна златарска радионица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.497252, 45.261334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рамадан", "ref:RS:nkd": "AN11", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108847", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108847", "description": "Археолошко налазиште Рамадан налази се 200 метара јужно од села Вишњица. На основу богатих површинских налаза керамике, новца, као и профила зидова кућа који су видљиви у усеку пута, Музеј града Београда је 1964. године вршио пробна археолошка ископавања у непосредној близини Рамадан чесме. Констатовани су остаци богатог римског насеља са културним слојем дебљине 1.5 m. Насеље је констатовано на површини од око 800 m. Откривени су зидови двеју кућа, који иду до дубине 1.37 m. У слојевима, поред остатака стамбене архитектуре, нађен је и разноврстан пратећи материјал – остаци тегула, фрагменти керамике, делови гвоздених предмета (брава, секира и сл.), прстења и други остаци предмета материјалне културе. На основу налаза новца, ово римско насеље може се датовати у време од II до IV века н. е. Културни слојеви римског насеља на локалитету Рамадан садрже материјал који је од велике важности за проучавање римске материјалне културе на београдском подручју, а посебно за проучавање римског лимеса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.562862, 44.825595 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Tурски Шанац", "ref:RS:nkd": "AN110", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103562", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103562", "description": "Келтски опидум са релативно добро очуваним земљаним бедемом, налази се на левој обали Дунава, северно од Бачке Паланке, на потесу „Обрве“.\nПрстенасто земљано утврђење, пречника бедема око 5 м и висине 1,80 м, захвата површину од 19 ха, са оштећењем на северном делу насталим просецањем летњег пута, а на западној страни ископом и одвозом земље. \nГодине 1970. извршена су сондажна истраживања мањег обима којима је утврђен начин градње бедема и констатовани остаци полуземуничког насеља у оквиру бедема. Анализа покретног археолошког материјала датовала је утврђење у касно латенско доба, односно у I век пре нове ере. Социјално економске промене настале у то време довеле су до појаве утврђених насеља протоурбаног карактера.\nЕкономска и социјална функција опидума код Бачке Паланке, била је потреба да концентрише становништво за производњу и размену робе, а доминирајући положај утврђења у равници поред Дунава, указује на његов значај у војно политичком смислу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.441399, 45.290958 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градина", "ref:RS:nkd": "AN111", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108942", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108942", "description": "Локалитет „Градина“, споменик културе и археолошко налазиште, смештен је на узвишењу званом Градина, на потезу Стручица у Новом Раковцу.\nНајстарији подаци о насељавању овог простора потичу из старијег гвозденог доба када је на овом месту постојало земљано утврђење –градина. У касноантичкомпериоду, на истој локацији, подигнуте су грађевине вероватно сакралног карактера.\nСледећу фазу континуитета живљења на овом месту, откривену дугогодишњим систематским заштитним археолошким истраживањима, представља романичка тробродна базилика у оквиру утврђеног манастирског комплекса. После најезде Татара и рушења, на остацима романичке базилике, уз употребу грађевинског материјала и фрагмената архитектонске пластике старије грађевине, подигнута је готска црква са пратећим објектима да би се у предтурском периоду манастирски комплекс доградњама и ојачањем одбрамбених зидова претворио у утврђење. \nДуг хронолошки распон живота споменика, са очуваним грађевинским фазама од XI – XV века, стилске карактеристике архитектуре, богатство архитектонске пластике која повезује висок уметнички домет, као и културно-историјска улога овог манастирског комплекса дају му посебно место у споменичком фонду средњевековне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.766469, 45.205254 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Калакача", "ref:RS:nkd": "AN112", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108943", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108943", "description": "Локалитет Калакача се налази на десној обали Дунава, у атару села Бешке, на делу великих клизишта са неколико нивоа лесних тераса. Обухвата површину од 1.2квкм. Откривено праисторијско насеље са неколико надземних правоугаоних кућа које су имале дрвену конструкцију. Око кућа су пронађени објекти економског карактера, оставе и силоси. На истраженом делу насеља откривен је укупно 151 објекат различите намене што указује на интезитет насељености. Културни слој богат је керамичким посудама које су украшене жљебљеним орнаментима и \"S\" урезима. Већи број пратећих економских објеката указује на развијеност земљорадње. Остеолошке анализе потврђују гајење животиња као и бављење ловом. Насеље припада културама раног гвозденог доба нашег Подунавља (I фаза Белегиш-Иланџа и Гава група) и живот на њему траје од X до средине VI века пре н.е. Припадајућа некропола није убицирана. Заштитна археолошка истраживања вршена су од 1972. до 1974, јер је локалитет био угрожен изградњом аутопута Нови Сад - Београд." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.08304, 45.167473 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чарнок", "ref:RS:nkd": "AN113", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108944", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108944", "description": "Келтски опидум са најбоље очуваним земљаним бедемима налази се са десне стране пута Врбас – Бачко Добро Поље, удаљен 2,5 км од пута на месту званом Чарнок.\nУтврђење је димензија 120 x 190 м, ширине бедема са спољним јарком око 30 м, док је очувана висина око 3 м. припада типу утврђења која су Келти подизали у Подунављу у II веку пре нове ере и која су у почетку коришћена као трговачки и занатски центри, да би у I веку п.н.е. у време када опада келтска моћ имали искључиво одбрамбену функцију. \nУ унутрашњости овог утврђења констатовани су у простору уз бедеме стамбени објекти са силосима за храну и занатске радионице, а у средишњем делу је био простор – трг на коме се одвијала размена материјалних добара. \nВан бедема Чарнока, са источне стране, утврђено је постојање једнослојног равничарског насеља које је егзистирало у мирнодопским условима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.658049, 45.527119 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кастелум Онагринум", "ref:RS:nkd": "AN114", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108945", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108945", "description": "Остаци античког утврђења са пристаништем (Castellum Onagrinum) налазе се на левој обали Дунава, у насељу Бегеч, на потезима Кува и Ацке. Подигнуто је крајем III века као део утврђеног контралимеса, насупрот утврђењу Bononia (Баноштор). Мања археолошка ископавања обављена су 1902, док су истраживањима 1967. и 1974-75. откривени делови јужног бедема, куле и темељне стопе делова пристаништа на обали Дунава. На јужној страни комплекса налази се касносредњовековна некропола и гробови из доба сеобе народа, а на претпостављеном северном бедему сарматска некропола. Приобални део утврђења прекривен је 1965. одбрамбеним насипом за заштиту од поплава. На преосталој површини на основу конфигурације терена могу се уочити трагови бедема и других грађевина у оквиру утврђења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.625824, 45.226811 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хумка код Варцалове воденице", "ref:RS:nkd": "AN115", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108946", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108946", "description": "Локалитет Хумка код Врцалове воденице, на потесу Старе кудошке ливаде, удаљеном 2 км од Руме, мање је природно узвишење на коме се налази средњовековна некропола са, вероватно, гробљанском црквом. Због изградње ауто-пута кроз Срем 1983. спроведена су заштитна археолошка ископавања којима је истражена површина од 500квм. На некрополи се сахрањивало локално становништво које је припадало словенском етносу. Сахрањивање је вршено на целој површини узвишења, континуирано од краја X до друге половине XV века. Откопано је 236 гробова у којима је сахрањено 267 индивидуа. Током X-XII века покојници су полагани у сасвим једноставне гробне раке, које су у истраживањима тешко уочаване. Гробови из каснијих периода углавном су формирани од насатично постављених римских опека, имитирајући конструкцију сандука. Оријентација је запад-исток, са мањим одступањима. Откривен је и велики број поремећених скелета (278). Ова појава објашњава се одсуством трајних надземних обележја гробова. На врху узвишења је, по мишљењу истраживача, током друге половине XII века подигнута гробљанска црква. Црква је у основи ширине 8,40м, а била је оријентисана приближно у правцу југозапад-североисток. Темељи су начињени од ломљеног камена и кречног малтера, уз секундарно коришћење римских опека." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846737, 44.951024 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градиште", "ref:RS:nkd": "AN116", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106142", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106142", "description": "Локалитет Градиште налази се на ободу атара села Иђош, око 7 км удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је, са прекидима, од периода средњег неолита до средњег века. У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке\/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере) и ране винчанске културе. Следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 m , које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере). На југозападном делу језичка направљено је током времена телоидно узвишење, које се уздиже 3-4 m, површине 60х70 m. Део локалитета чини и равни издужени део који се протеже правцем југозапад-североисток, између телоидног дела и остатака земљаног бедема бронзанодобне фортификације. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.390865, 45.854123 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град", "ref:RS:nkd": "AN117", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107471", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107471", "description": "Праисторијски град Дупљаја налази се 1,5км југозападно од села Дупљаја, код Беле Цркве. То је узвишена лесна тераса троугаоног облика, чија је површина око 6ха. Са северозападне стране се стрмо спушта према долини реке Караш. Кустос Националног музеја у Мађарској Ф. Ромерје 60-их година прошлог века открио Дупљају. Град је вишеслојно насеље из касног бронзаног доба. Врло је сличан праисторијском граду Дренкова у Мађарској, који несумњиво припада истом периоду. Са локалитета Дупљаја потичу двоја чувених култних колица од печене земље. То су кола у виду двоколице, са примитивно приказаним божанством на њима. Двоколица и божанство су орнаментисани урезивањем концентричним круговима и паралелним линијама испуњеним белом бојом (инкрустација). Локалитет је веома оштећен и врло мало истраживан. Мања сондажна ископавања вршена су 1972. године (4 сонде). Том приликом пронађена је керамика која припада ватинској културној групи, као и словенска некропола из XI-XII века. У средњем веку овде се налазио град Караш, седиште Мађарске током XII столећа. Град, унутар кога су откривени остаци цркве, био је опасан сувим ровом. Имао је неколико некропола, датованих од XI-XII до XV века. Пронађена је и велика остава, углавном мађарског и енглеског новца (око 1.000 комада) с почетка XII века. Од 2002. године обављају се систематска истраживања захваљујући којима је постао познат овај велики средњовековни комплекс, са централним утврђењем саграђеним на доминантном ободу лесне терасе изнад старе обале Караша, око кога су се развијала пратећа насеља. Величина налазишта (утврђеног Града, Предграђа и Подграђа), постојање више цркви и покретни налази, сведоче о изузетном значају овог места у коме се могло налазити и средиште неке веће области тог времена. Утврђење је било у функцији до велике монголске најезде 1241. године, након чега унутар његових бедема живот више није обнављан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.268475, 44.924341 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Михаљевачка шума", "ref:RS:nkd": "AN118", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108947", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108947", "description": "Касноантичко утврђење налази се у атару Чортановаца, на десној обали Дунава, на потесу Михаљевачка шума, локалитет Просјанице. Приликом сондажних ископавања 1956. као и 1961-62, на југоисточном делу утврђења истражена је кружна кула пречника 13 м и дебљине зидова 1,20м, очуване висине око 3м. Грађена је од камена са неколико редова опека. Кула је конзервирана. Откривен је део бедема који се пружа ка северу и западу. Покретни материјал указује да је утврђење подигнуто у IV веку. Антички назив није познат. Заштићен је само простор на којем се налази утврђење, док су у околини констатовани велика римска некропола, остаци виллае рустицае као и средњовековно насеље и некропола. Овај локалитет је чувен по оставама римског и средњовековног новца. Најзначајнија је остава римског новца тешка 150 кг, која је пронађена 1932. и чува се у Народном музеју у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.011387, 45.169964 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црквине", "ref:RS:nkd": "AN119", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108948", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108948", "description": "Остаци некадашње црквице налазе се у близини данашњег Хоргоша на песковитом терену, западно од села. Рушевине су случајно отркивене приликом грађевинских радова 1964. године, а заштитна ископавања вршили су стручњаци из Градског музеја Суботица. Ископани су темељи мале сеоске цркве дужине 17.90 m и ширине 7.60 m, оријентације приближно исток-запад. Према својим архитектонским одликама црква спада у романски стил, међу типове цркава са равном апсидом. Фундирана је на следећи начин: прво је постављен слој црне земље, на њега су положили слој суво везаног камења. Изнад тога је следио опет слој набијене црне земље, па поново слој камења. Патос цркве није констатован. \nОко цркве је нађено 15 гробова, али је већина приликом грађевинских радова била уништена. Прилога је било само у два случаја: једна дијадема и један новчић Јаноша Хуњадија. \nНа основу новца, који је нађен у гробу међу рушевинама дало се утврдити да је црква порушена од стране Татара 1241. године. Мали број гробова упућује да је црква порушена непосредно после изградње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.911656, 46.144436 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дубочај", "ref:RS:nkd": "AN12", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108848", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108848", "description": "Археолошки локалитет Дубочај налази се у атару Гроцке, два километра удаљен од насеља, на десној страни пута Београд – Смедерево. Идентификован је као Mutatio ad sextum milliate и према римским итинерерима, налазио се на шестој римској миљи од Tricorniuma (Ритопек), са којим је служио као заштита пута Сингидунум – Виминацијум.\nПриликом систематских археолошких ископавања 1963. и 1964. године откривени су, с једне стране, архитектонски споменици из периода од II до III века, солидне градње, са остацима рељефа и ситне камене пластике, са јаким траговима пожара. С друге стране, нађени су објекти лошије градње, на основу пронађеног новца датовани у IV век. Наведене чињенице, као и покретни материјал, указују на коришћење земљишта као континуалног привредног басена. На истом локалитету откривени су, први у Србији, остаци ville rustice. Откривена римска гробница везује се за познату гробницу у Брестовику. Сви ови налази од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем подручју Сингидунума. На локалитету је откривено и неолитско насеље старчевачке културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.740024, 44.655611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Матејски брод", "ref:RS:nkd": "AN120", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108023", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108023", "description": "Налази се североисточно од Новог Бечеја, на самој обали некадашњег речног корита Малог Бегеја. На Матејском Броду прати се континуитет прерастања из насеља старчевачке у рановинчанску културу, изнад које се формирало станиште позне протопотиске и потиске културе. Највећи значај локалитета представљају етапе изградње надземних објеката. Откривене су неолитске куће правоугаоног облика, изграђене од масивних греда, са подницом и потпатосницом. Имале су, углавном две просторије и, вероватно, двосливни кров. Остаци зидова и подова показују да су облице и талпе биле облепљене иловачом, а користиле су се као основни материјал за изградњу. Овде нису откривени трагови ровова или јама у које су стављани потпорни или носећи стубови, као што је случај у насељима винчанске културе. На основу импорта винчанско-плочничке керамике нађене у једној кући, млађи стамбени хоризонт у Матејском Броду би могао да се датује у развијену винчанско-плочничку фазу. Орнаментика на судовима је типична за потиску културу. Заступљени су урезани угласти и мотиви меандра. Седећа фигура са судом у руци, која представља земљорадничко божанство, припада групи ретких неолитских идола. Прва систематска истраживања обављена су 1949-1952, а настављена од 1962. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.177472, 45.650384 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет у Гргуревцима", "ref:RS:nkd": "AN121", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103535", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103535", "description": "У центру Гргуреваца налази се подземна грађевина са сводом, правоугаоне основе, оријентације север-југ. Објекат је саграђен од правилно клесаних тесаника. Северни и јужни зид имају по једну нишу са профилисаним луком. Испод врата са надвратником, на северном зиду поред нише, пронађен је праг. Под просторије углавном је очуван, а састоји се од набоја преко кога су биле постављене дрвене даске. На своду је отвор за вентилацију. Од покретних налаза, сем керамике која припада турском периоду, пронађене су животињске кости и предмети од гвожђа (клинови и потковице). Северни и источни део грађевине нису испитани. Народно предање везује име места за Гргура. Археолошка ископавања и превентивна заштита извршени су током 1978. и 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.645595, 45.101712 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градина на Босуту", "ref:RS:nkd": "AN122", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108949", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108949", "description": "Локалитет Градина налази се у атару села Вашице код Шида, на левој обали Босута. Својим положајем и висином доминира околним тереном. Резултати досадашњих истраживања показали су да се ради о вишеслојном праисторијском насељу следеће хронолошко-стратиграфске слике: неолит - насеље сопотско-ленђелске културе; енеолит - култура Болерас Чернавода II; рано и средње бронзано доба - винковачка и ватинска култура; старије гвоздено доба - материјал босутске културе са три развојне фазе; млађе гвоздено доба - насеље Скордиска. Вертикална стратиграфија досеже дебљину око 6 m. У оквиру старијег гвозденог доба (које је стратиграфски заступљено на 3,15 m) издвојена је босутска културна група. Током овог раздобља грађене су надземне куће са подницама формираним од неколико слојева барске глине, које су потом глачане. Основе пећи и већих огњишта фундиране су керамиком и другим материјалом. У средњем веку на мањем делу Градине налазила се некропола, а око локалитета формирало се касносредњовековно насеље. Археолошка истраживања овог налазишта вршена су у две етапе: током 1964\/65. и између 1975-88. године. Данас је Градина оштећена изградњом савременог пута Батровци - Шид." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.146753, 45.074064 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тителски плато", "ref:RS:nkd": "AN123", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108950", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108950", "description": "Током дужег низа година откривају се појединачни археолошки предмети на месту званом „Калварија“ на источном крају платоа Тителске висоравни, непосредно изнад Титела. Поред појединих налаза покретног археолошког материјала, на крајњем источном делу висоравни налази се једно прстенасто утврђење са одбрамбеним ровом који је очуван више од 2\/3. Пречник овог утврђења износи око 150 м и према делимичним оштећењима површинског слоја (хумуса) може се закључити да је утврђење било опасано бедемом од камена и кречног малтера што се на неколико места јасно види. \n Приликом копања рова за водовод на Калварији и темеља за изградњу великог резервоара за водовод, пречника 14 м откривен је маја 1968. године веома интентиван културни слој. Наиме, темељ за изградњу резервоара ископан је унутар самог прстенастог утврђења, дубок 3 м. Око 2,5 м овог слоја припада средњевековном шуту, док је преосталих 50 цм припадало праисторијским културама. Копањем пробне сонде у оквиру темеља резервоара утврђено је постојање моћног праисторијског слоја, око 3,5 м дебљине што заједно са средњевековним слојем износи око 6 м. На основу прикупљеног површинског материјала са депоније ископане земље наведених инсталација водовода, као и материјала до кога се дошло пробним сондирањем, утврђено је постојање следећих културних слојева у оквиру прстенастог утврђења: касни средњевековни, сарматски, латенски, халштатски, бронзанодопски и енеолитски слој. Дебљина ових слојева је знатна, лоше и непотпуно је испитан најстарији слој - неолитски који је само делимично откривен јер је због дубине и околности рада истраживање најнижих стадијума морало бити прекинуто на 6 м дубине. Несумљиво је постојање неолитског слоја на овом локалитету, али за сада је сигурно постојање млађег неолита. На основу положаја локалитета који доминира околним тереном на ширем подручју Бачке, Баната и Срема, може се закључити да је на ушћу Тисе у Дунав ово место увек било погодно и важно за насељавање и утврђивање што уосталом, потврђује и богатство културног слоја који је овде откривен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.280174, 45.214864 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Улпијана, римски муниципијум и ранохришћанско епископско седиште", "ref:RS:nkd": "AN124", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108951", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108951", "description": "Остаци римске и рановизантијске Улпијане заузимају површину од 35 hа, а налазе се на локалитету Градина поред данашње Грачанице. На овом вишеслојаном локалитету откривен је културни слој од 3,50 м . Бедеми римског града били су неправилне четвороугаоне основе.Северно и западно од града налазиле су се некрополе, а североисточно каструм квадратне основе. Оснивање града везује се за Трајанову владавину (98-118). Почетно мање рударско насеље прерасло је у град са статусом римског муниципија. Улпијана је рано постале седиште епископије; сабору у Сердици 343. године присуствовао је и њен епископ Македонијус. После Јустинијанове обнове средином 6. века град је назван Iustiniana Secunda. Град је потпуно разрушен у време аваро-словенских напада крајем 6. и почетком 7. века. Сондажним археолошким ископавањима, започетим 1953. (која су пратили конзерваторски радови), откривени су делови античке Улпијане: једнобродна базилика са криптом у северозападном делу насеља; остаци двеју терми; делови мозаичког пода неке грађевине; део стилобата античког храма; градска капија са кулама и почетак главне улице (cardo). На северној некрополи откривене су зидане гробнице, меморија са великим мермерним саркофагом и остаци подног мозаика са донаторским натписом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.175045, 42.596291 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци цркве и гробља у Пископовцима", "ref:RS:nkd": "AN125", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106112", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106112", "description": "Налазиште је смештено у северном делу села, поред зграде Основне школе. Црква је једнобродна грађевина наглашено правоугаоне основе са припратом, наосом и полукружном апсидом на истоку. Црква је делимично укопана у земљу и засута каменом, па је њена спољашњост скинута. Зидови цркве, грађени притесаним каменом, очувани су до висине од 1,5 м, нарочито у североисточном делу. Трагови фреско-сликарства сачувани су у доњим партијама зидова у северном и јужном делу апсиде. На некрополи, која се развијала око цркве заступљени су надгробници облика крста и плоче без натписа и украса. Некропола се у народу назива Грчким\/Римским гробљем. На парцелама испод цркве и некрополе изоравани су метални предмети и фрагменти керамике који указују на постојање насеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.418498, 43.065428 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Смолућска пећина", "ref:RS:nkd": "AN126", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108953", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108953", "description": "Пећина се налази у селу Смолућа, изнад извора истоимене речице. Пећина је лако приступачна, окренута према северу и има мању платформу испред улаза. Сондажна археолошка истраживања обавио је Археолошки институт из Београда 1984‒1985. Истраживања су показала да је пећина била настањена током дугог временског периода. Старост културних слојева процењује се на 35000‒40000 година, а истраживања, иако малог обима, дала су много података о локалитету. По својим типолошким одликама кремене алатке из Смолућке пећине се могу определити у мустеријенску фазу средњег палеолита. Истраживањем Смолућке пећине утврђено је краткотрајно присуство човека и током каснијих епоха: енеолит, халштат. Поред значаја са археолошког становишта, Смолућка пећина је значајна и по налазима фауне која омогућава реконструкцију палеоеколошких и палеоклиматских прилика средњег палеолита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.361534, 43.04545 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црквина у Тутину", "ref:RS:nkd": "AN127", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107857", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107857", "description": "Остаци манастирског комплекса налазе се један километар јужно од Тутина изнад леве обале потока Видрењака. У народу је очувано веровање да су цркву подигли краљеви Драгутин и Милутин. Комплекс је истраживан у периоду од 1979. до 1982 (Археолошки институт у Београду). Црква смештена на источној страни локалитета је једнобродна грађевина са апсидом на истоку. Припрата је нешто ужа од цркве и накнадно дозидана. На основу сличности са црквама рашке градитељске школе претпоставља се да је подигнута у другој половини XIII или првим деценијама XIV века. Монашки објекти су смештени на западној страни локалитета, а јужно и западно од цркве откривени су остаци обимног зида који је затварао простор манастирског комплекса. Око манастирске цркве се од XIII до XV века развијала некропола. Манастир је страдао у пожару крајем XVII века током аустријско-турских ратова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.342982, 42.980021 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква и гробље на Радишића брду", "ref:RS:nkd": "AN128", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106307", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106307", "description": "На ободу Сјеничког поља, 2,5 км јужно од Сјенице, на Радишића брду смештени су остаци цркве у народу познате као црква Стеве Васовића. храм је једнобродна грађевина, делимично укопана, са припратом на западу и полукружном апсидом на истоку. Унутрашњост је била живописана. Црква се на основу аналогија датује у ХVII в. Некропола је смештена највећим делом са северне стране цркве. Надгробни споменици су делимично повађени и искоришћени за подизање оградног зида импровизоване порте. На основу прилога у гробовима закључује се да је сахрањивање на локалитету отпочело током друге половине XIV века, а настављено је и после подизања цркве и касније након њеног рушења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.9771376, 43.259268 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Неолитско насеље Лађариште", "ref:RS:nkd": "AN129", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108903", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108903", "description": "Локалитет се простире на високој речној тераси десне обале Западне Мораве у селу Врњци. Материјал откривен археолошким истраживањима сведочи да се насеље на овом простору развијало у току градачке и трајало до краја плочничке фазе винчанске културе, мада налази две зооморфне представе бика упућују и на постојање старијег насеља старчевачке културе. У културним слојевима пронађени су остаци стамбених објеката и отпдних јама. Куће су имале више просторија различитих намема. Покретан археолошки материјал (керамички судови, зооморфне и антрпоморфне фигурине) по стилским одликама припада јужноморавској варијанти винчанске културе.Посебност у овом насељу представља јака продукција алатки и оруђа од окресаног и глачаног камена. Грумење шљаке, које се уочавало на површини локалитета, нарочито у западном сектору, указује на могућност топљења метала. Шљака је пронађена само на површинском слоју. Током археолошких ископавања у непоремећеним културним слојевима, није било налаза шљаке. Археолошка истраживања обављена су у неколико кампања крајем осамдесетих година XX века у организацији Филозофског факултета у Београду и Центра за културу Врњачке Бање. Археолошко налазиште представља једно у низу најзначајнијих винчанских насеља у долини Западне Мораве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.922898, 43.644585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Антички Таурунум", "ref:RS:nkd": "AN13", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108849", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108849", "description": "Локалитет обухвата римско утврђење, цивилно насеље и некрополу. Антички Таурунум настао је на рушевинама келтског утврђења, на простору данашњег Гардошког брега. Око утврђења развиле су се canabae које се врло брзо шире и прерастају у богато насеље, захваљујући важним трговачким, сувоземним и воденим путевима. Таурунум постаје важно место у овом делу римске провинције Panonie Inferior. Као антички град, живео је и развијао се од I до VI века. Његов развој одвијао се у два смера – као војно утврђење типа кастела, у склопу римског лимеса, и седиште Дунавске флоте са пристаништем, и као трговачки центар. С обзиром на географски положај, био је изложен нападима и пљачкама варварских народа. Као и други антички градови, Таурунум је прерастао у средњoвековно насеље, најпре под именом Malevilla, а затим Земун. На подручју данашњег Гардошког брега и старог језгра Земуна годинама су налажени остаци римске материјалне културе (остаци фортификације, профане, култне и гробне архитектуре, епиграфски споменици, рељефи, оставе новца и други покретни материјал)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.41323, 44.845956 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црквина у Горњој Рибници", "ref:RS:nkd": "AN130", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108954", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108954", "description": "Локалитет се налази у Горњој Рибници, на високој, десној обали реке Рибнице. Прва археолошка истраживања сондажног карактера изведена су у организацији Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 1968 (археолог О. Вукадин). Истраживања су била ограниченог карактера, отворене су свега три сонде како би се добили основни подаци о локалитету. Откривени су остаци грађевине (дим. 22 х 8 м), наглашено правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. Време настанка цркве није могло бити утврђено због ограничености ископавања. Власник имања је уништио део локалитета искрчивањем, те је бесповратно изгубљен део података о величини локалитета и његовом животу. Познато је да је власник нашао и златан ковани новчић, коме се губи сваки траг. На супротној обали реке уздиже се брдо Сатрвеник, на коме се налазе остаци утврђења, па оба налазишта треба посматрати у вези са живом рударском активношћу, која се у прошлости одвијала на планини Гоч." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.690869, 43.66274 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велика Градина", "ref:RS:nkd": "AN131", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108910", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108910", "description": "Налазиште је смештено на узвишењу које доминира целим Сјеничким пољем, 10 км југоисточно од Сјенице. Утврђење је било опасано бедемом са јужне, источне и западне, док је са северне стране његова граница литица. На јужној, најприступачнијој страни, налази се истурена главна кула четвороугаоне основе, уједно једина кула утврђења. Истраживањима (Археолошки институт у Београду, Музеј у Расу) дефинисана су три културна хоризонта: касноантички (IV век), рановизантијски (VI век) и раносредњовековни (IX век). Утврђење је подигнуто са циљем одбране античког пута који је спајао источни део провинције Далмације са рудницима у долини ибра. Хоризонт IX века тумачи се династичким борбама у Србији и ратовима са Бугарском" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.051462, 43.208695 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Сигет Анка", "ref:RS:nkd": "AN132", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105590", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105590", "description": "Археолоко налазиште Сигет Анка у насељу Рабе, општина Нови Кнежевац, је моћан тел (брежуљак) са археолошким остацима од раног бронзаног доба до пуног средњег века. За очекивати је и постојање старијих хоризоната, јер мања ископавања из 1890. и 1950. гoдине нису спроведена до стерилног слоја. Пробним ископавањима из 1890. године којима је руководио Рајзнер, ископане су две сонде, димензија 2x3 m, а откривени су делови бронзанодопских кућа као и седам гробова које је датовао у 10. век.\nПо значају, локалитет представља значајну спону свим културама које су долазиле са истока моришким пролазом кроз Карпате, а као спона културама које су се шириле правцем север-југ дуж реке Тисе. Овај локалитет је од значаја за тумачење настанка, развоја и веза између ватинске и моришке културе и других култура карпатско-панонског басена у периоду раног, средњег и позног бронзаног доба.\nOд 2017. године локалитет истражују стручњаци са Универзитета у Мичигену и Универзитета Винсконсин Ла Крос у сарадњи са Народним музејом Кикинда, Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица и Градским музејом Сента." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.247538, 46.105919 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци манастира Св. Ђорђа и средњовековне некрополе", "ref:RS:nkd": "AN133", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108956", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108956", "description": "Локација у селу Мајдан у близини сеоског гробља се повезује са хришћанским манастиром Светог Ђорђа из легенде о светом Герхарду. У том тексту с почетка 14. века, анонимни писар говори о настанку манастира и о борби војсковође угарског краља Стефана I (997-1038) Чанада, против бугарског кнеза Ахтума. \nПосле више година истраживања на површини од 1500 mᵌ откривени су темељи три цркве оријентисане правцем исток-запад (олтари на истоку, улази на западу). \nВелика црква је датована у 11-12. век. Дужина цркве је око 23 m, али је апсида потпуно уништена каснијим пљачкањима. Археолошким истраживањима је доказано да је била изузетно великих димензија. На улазу је имала два звоника.\nТемељи друге, млађе цркве, са полигоналним светилиштем леже непосредно испод површине на дубини од око 30 cm. Црква је мањих димензија, а покретан археолошки материјал датује ову цркву у 13. век.\nУ Мајдану је откривен и темељ зида којим су биле опасане цркве и стамбени објекти – делови конака. Темељи конака су били грађени техником трпанца. \nТакође, откривена је и некропола са 460 скелетних гробова на месту и преко 1000 гробова секундарно сахрањених покојника, која припада типичним некрополама белобрдске културе, односно, њеној млађој фази. Према прилозима и новцу нађеном у гробовима, гробље се датује у 11. и 12. век. Најчешћи прилози у гробовима су ‘С’ каричице, прстење од уплетене и тордиране жице, прстење од тракастог лима и огрлице. Новац у гробовима је највише налажен у устима покојника. Најчешће пронађени новац припада краљевима Саломону (1063-1074) Коломану (1095-1116) и Бели II (1131-1141)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.271194, 46.09173 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Источна римска некропола Сирмијума", "ref:RS:nkd": "AN134", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109313", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109313", "description": "Приликом испитивања терена у улици Октобарске револуције у Сремској Митровици, сонда 1 и проширене сонде су откили врло занимљиве значајне архитектонске остатке рано-хришћанске базилике из IV в.н.е. Базилика може, према нађеном натпису у једном гробу у оквиру ње, да се идентификује као базилика Св. Иринеја. Овај део претставља веома значајан налаз јер је то, поред делимичних остатака цркве у Мачванској Митровици из овог времена једина сачувана сакрална грађевина.\nУ базилици и око ње формирала се некропола, релативно честа. Откривено је 12 гробова који припадају овом периоду и који дају три типа гробних конструкција IV в.н.е. У једној од ових гробница откривена је фреско декорација, а малтерна подлога за фреске нађена је у другим гробницама, као и фрагменти фресака нађених током ископавања индицирају да су и остале гробнице биле украшене фреско декорацијом која је уништена ранијим отварањима гробница.\nФрагменти фресака нађени у базилици, као и део мозаичког пода, који вероватно припада поду базилике сведоче о значају овог објекта. \n Због наведених вредности ова локација је од значаја за даље испитивање, и евентуалне презентације споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.626206, 44.971067 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хумка-тумул", "ref:RS:nkd": "AN135", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108958", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108958", "description": "Хумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради по појединачним гробовима или некрополама. нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време Сеобе Народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминацијеу Срему (XII – XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама и тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до ДОњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљивани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може препоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају.\nТумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, посављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, који се овим предлогом предлажу за заштиту, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља.\nИмајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење као у диспозитиву, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.993945, 45.121995 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велика хумка-тумул", "ref:RS:nkd": "AN136", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108959", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108959", "description": "Велика хумка налази се око 1 км. југозападно од села на парцели Малетић Саве из Краљеваца, улица Железничка број 1. Пречник доњег платоа је око 70-80 метара а пречник горњег платоа 30-40 метара, висина хумке је 4-5 метара. На њеном врху налази се камен чија надморска висина износи 93 метра. У селу је сачувано веровање да је хумка настала када је Краљевић Марко на том месту истресао земљу са опанака. Рекогносцирањем терена установљени су површински налази костију, керамике и неколико бронзаних новчића,који припадају римском добу (I век нове ере).\n Око 100метара јужно пролазио је римски пут Сирмиум-Сингидунум, који је повезивао Италију са Цариградом.\nХумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради о појединачним гробљима или некрополама. Нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време велике Сеобе народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминације у Срему (XII-XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама или тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до Доњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљавани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може претпоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају. \nТумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, постављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља). \nИмајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење о заштити, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.875857, 44.968127 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошки локалитет \"Кудош\"", "ref:RS:nkd": "AN137", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108960", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108960", "description": "Археолошко налазиште на потесу Кудош налази се на око 1.5 км северно од магистралног римског пута Сирмијум – Сингидунум. Остаци грађевинских објеката протежу се у пречнику од око 150 м на обрадивом земљишту. Систематска заштитна истраживања трајала су од 1979. до 1986. године под руководством Покрајинског завода за заштиту споменика културе. На локалитету су откривени насеље из флавијевског периода (vicus) и пољопривредно добро (villa rustica) из III- IV века. Вишеслојно насеље је ситуирано на узвишеној греди поред потока. У раноримском слоју констатоване су колибе полуземуничког типа са јамама у којима су откривени предмети импортовани из Италије, као и производи домородачких радионица. Комплекс виле чинила је базиликална грађевина са апсидом – хореум, економски објекти и кула стражара. Са локалитета потиче бројан археолошки матeријал. Археолошко налазиште стављено је под заштиту Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 79\/85 од 08.04.1986. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.756502, 44.971796 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет \"Зајачак\"", "ref:RS:nkd": "AN138", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2003-06-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106108", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106108", "description": "Налазиште је смештено у подножју брда Градац у залеђу десне обале реке Ибар. На терасасто спуштеној заравни откривени су остаци античког металуршког центра са остацима зиданих објеката, низовима пећи за топљење и објектима за прераду гвоздене и бакарне руде, као и депозитом шљаке. Пећи су кружне основе, зидане од редова притесаног камена већих димензија у форми сухозида. Налазиште се датује у период III-IV века, што се поклапа са појачаном рударском активношћу Римљана на падинама планинe Копаоник. На локалитету Зајачак по први пут је откривен већи археометалуршки центар у изолованој високој планинској зони, који даје могућност за истраживање и дефинисање нивоа и карактера римске технологије прераде руда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.709635, 43.355054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Некропола \"Бељњача\"", "ref:RS:nkd": "AN139", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108601", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108601", "description": "Археолошко налазиште - некропола \"Бељњача\" налази се на узвишењу око 2,5-3 метра у односу на околни терен. Пре Другог светског рата део овог терена је коришћен као позајмиште за циглану и том приликом су откривена два саркофага и констатовани су површински налази античких опека и грађевинског материјала, као и велика количина фрагмената фреска, што је утврђено приликом ископавања и истраживања у мају месецу 1998. године. Случајни налаз у новембру 1997. године велике количине фрагмената фресака и римског саркофага, који је богато декорисан и начињен од једног комада камена, спољних димензија 2,17x1,39 x 0,87 метара, постављен на постамент од четири камене плоче димензија 2,70 x 1,75 x 0,27 метара, указује да је на овом месту постојала некропола са сакралним објектима (капела) из периода III - IV века н.е." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.237964, 45.127623 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Брестове Међе", "ref:RS:nkd": "AN14", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108850", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108850", "description": "На граници атара сèла Војка, Угриновци и Нова Пазова налази се локалитет Брестове међе са остацима насеља, некрополе и деонице римског пута. Локалитет је идентификован са римском Mutatio Novitiana која је била постављена на траси римског пута Сирмиум – Таурунум – Сингидунум. После археолошких ископавања током 1966. године, према ископаном материјалу, карактеристичнoм за римско царско доба и његовој типолошкој и хронолошкој анализи, констатовано је да се живот у овој станици одвијао од I вeкa до касне антике. Станица је подигнута на остацима старијег латенског насеља које је констатовано при ископавањима. Археолошки материјал налази се у збирци Народног музеја у Земуну. Изванредно очувани остаци архитектуре, комуникације и покретног материјала који се налазе у културним слојевима ове станице, пружају значајне податке за изучавање римског лимеса, као и римске историје у овом делу Срема." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.180116, 44.924148 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Виминациум", "ref:RS:nkd": "AN140", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109323", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109323", "description": "Остаци римског града Виминацијума и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 km од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на десној обали реке Млаве. Војни логор и насеље изграђени су у другој половини I века. Уз логор су формирана мања насеља трговаца и занатлија. Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII Claudia. Право ковања новца град добија од 239. године. Средином IV века постаје епископски центар са епископима Амантином и Киријаком. Хунска разарања града 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. године обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац \"Б\" и радом ПО Дрмно. Истраживањем овог простора откривено је око 14.500 гробова са преко 40.000 археолошких предмета, као и остаци архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.230553, 44.732888 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Шљункара", "ref:RS:nkd": "AN141", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108961", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108961", "description": "Археолошко налазиште Шљункара налази се на западном прилазу Белој Цркви, са десне стране регионалног пута Ковин-Бела Црква. Налазиште чини доминантно узвишење у облику тела пречника 260 метара. Приликом рекогносцирања 1969-1970. године на површини налазишта уочени су уломци посуда који су опредељени у 3. и 4. век и који припадају Сарматима, те је на основу тога претпостављено да је реч о сарматском насељу и некрополи. \nПриликом истраживања 2003. године уочен је танак културни слој са уломцима посуда из периода старијег гвозденог доба. Карактеристика налазишта је хоризонтална стратиграфија. \nЦелокупна површина налазишта је под пољопривредним културама, углавном воћњацима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.402239, 44.89855 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Маријин До\"", "ref:RS:nkd": "AN142", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108962", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108962", "description": "У подножју западне падине потеса „Белегир“ у атару села Раковица, 1963. године рекогносцирањем је откривен антички локалитет. Око 700 метара од обале Дунава уочени су на површини остаци темеља римског зида дужине око 1,50 м. Зид је грађен од ломљеног камена и опеке са кречом који садржи шљунак. На основу римског грађевинског материјала од којег је подигнута ограда суседног дворишта, претпоставља се да се објекат простирао на површини од око 20x 50 метара, и да је то вероватно једна од римских постаја – стражара у склопу римског лимеса на Дунаву. На основу литерарних података дуж дунавске обале од Malatae-Bononiae (Баноштор) до Cusuma (Петроварадин) налазили су се римски логори и постаје." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.746764, 45.207216 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Градац\"", "ref:RS:nkd": "AN143", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102664", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102664", "description": "Археолошко налазиште „Градац“ налази се 13 км јужно од Черевића, на пола пута између Черевића и Баноштра. На истоименом узвишењу подигнуто је римско утврђење, које захвата површину од око 20 x 80 м. Зидови су добро очувани са висином од око 0,50 м и дебљине око 1,50 м. Грађени су од ломљеног камена и опеке са везивним материјалом од хидрауличног креча, који садржи туцани камен, опеку и шљунак. Очуван је цео обиман зид и преградни „заштитни“ зидови према северозападу и југоистоку. Према северу и Дунаву је стрма и окомита страна са два мања плитка земљана шанца, непосредно испод зидова. На југу, према унутрашњости Фрушке горе налазе се три земљана шанца, на размацима од 30 м са пролазима ширине око 4 м.\nОво утврђење улази у систем утврђивања позадине дунавске границе Римског царства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.654525, 45.177536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Доња Брањевина\"", "ref:RS:nkd": "AN144", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108952", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108952", "description": "Археолошко налазиште на потесу „Доња Брањевина“ налази се на старој обали Дунава око 6 км југозападно од села Дероња. На овом месту стара обала Дунава прави благи лук од правца исток-запад, а терен је од осталог виши само за дебљину културног слоја. Локалитет је случајно откривен 1965. године приликом изградње помоћног насипа ради одбране од изливања Дунава. Тим радовима је уништен већи део локалитета. На основу података и материјала добијеним заштитним истраживањима локалитет је опредељен као насеље млађег каменог доба старчевачке и кереш групе. Нађена је сликана керамика са белим орнаментима на светлој подлози, а и остали покретни археолошки налази показују специфичне, локалне карактеристике.Након пузе од 20 година, истраживања су обављана у континуитету од 1986 до 1996. године.Истражено је неколико целина-јама, од којих су неке интерпретиране као објекти ритуалног карактера. Уочени су и остаци надземних станишта, неколико могњишта и пећ на отвореном простору. У јамама и изван њих, пронађена су четири гроба са покојницима у згрченом положају. Материјане остатке чинили су керамичко посуђе, антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници, коштане и камене алатке, накит, као и животињске кости. Дуго трјање налазишта потврђено је раадиометријским мерењима. Најранији датуми указали су на насељавање око 6.000 г.п.н.е. док су најкаснији датуми били из периода око 5.600 г.п.н.е. Године 1989. пронађена је статуета ‚‘Црвенокоса богиња‘‘. Фигура је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе. Њена висина износи 38 cm. Чињеница да статуета датира из времена од пре више од 7.000 година, даје посебну историјску вредност овом делу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.138459, 45.456167 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Циглана\"", "ref:RS:nkd": "AN145", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108963", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108963", "description": "На потесу “Петковица“ око 2 км источно од села Плавна, са северне стране главног одбрамбеног насипа на левој обали Дунава, у оквиру и око иловишта циглане, налази се веома оштећено и већим делом потпуно уништено латенско и сарматско насеље. Очуван је само периферни део насеља на благо заобљеној греди, која се спушта од североистока према југозападу. Дебљина културног слоја износи од 1 до 2,5 м.\nАрхеолошки предмети који су прикупљени као случајни налази чувају се у Народном музеју у Сомбору. Вршена су мања заштитна истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.12849, 45.331314 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Крушевље\"", "ref:RS:nkd": "AN146", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102666", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102666", "description": "На потесу „Крушевље“ констатована је римска некропола из IV века н.е. Дубоким орањем случајно су откривене зидне гробнице, па су након тога предузета мања сондажна истраживања. Гробна архитектура и богатство прилога указују на постојање значајнијег војно – административног и културног места на главној комуникацији Лимес – унутрашњост провинције (Bononia – Sirmium)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.590024, 45.167704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Чик\"", "ref:RS:nkd": "AN147", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108964", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108964", "description": "На археолошком налазишту „Чик“ у атару Бачког Петровог Села археолошким истраживањима која су обављена 1968, 1970. и 1972. године откривена је некропола из доба Сеобе народа и датује се на крај VI и почетак VII века. Откривено је 120 гробова ратника и чланова њихових породица са богатим гробним прилозима.\nАрхеолошке и антрполошке анализе потврђују да је становништво на овом подручју, у првом таласу Сеобе народа различитог етничког састава и као такво задржало је производе своје материјалне културе и начин сахрањивања (Сармати и Авари)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.052243, 45.708339 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште \"Старо гробље\"", "ref:RS:nkd": "AN148", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102801", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102801", "description": "Рекогносцирањем терена старог гробља у Турији, на површини налазишта пронађени су фрагменти праисторијске керамике (бронзано доба) а спорадично и фрагменти касносредњовековних судова. Ови налази потврђују постојање културног слоја, који је могао бити делимично оштећен приликом копања гробних рака у XIX веку. \nНа постојање праисторијског насеља указује и конфигурација локације која има истакнут положај поред речице Криваје" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.851145, 45.542635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошки локалитет Белетинци", "ref:RS:nkd": "AN149", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2006-11-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108978", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108978", "description": "Војвођански музеј из Новог Сада 1961. године открио је и испитао пет сонди на површини од 290м². У хумусном слоју, дебљине око 30 цм нађени су фрагменти кућног лепа и керамике. Културни слој дебљине око 1м показује све карактеристике једнослојног насеља испод којег се налази светложута, песковита здравица са две укопане културне јаме. У сонди 1 откривена је оштећена кућа 1 са три просторије, очуване, димензије 7,5 х 4,86м. У просторији 1 и 2 нађена су огњишта. У сонди 2 испитан је део очуваног пода куће а у сондама 4 и 5 нађена је већа количина компактног лепа за које се претпоставља да припада стамбеним објектима.\nНа Белетинцима је откопан мали број оруђа од камена. Од окресаног оруђа највише су заступљени ножеви који су често изграђивани од белог камена, варијанте вулканског туфа, погодне за обраду. Такође су нађени стругач, криви нож и мало сечиво познато из старијих хоризоната винчанско-тордошке фазе. Коштане алатке су такође ретке. Шила су изграђена од животињских костију и припадају типу већих, ваљкастих алатки са кратким, зашиљеним врхом. Пољопривредне алатке, мотике и усадници са рупом за уметање камених сочива обрађене су од јеленских рогова. Њихов генетски развој може да се прати на хронолошки истовременим појавама у Salcuta групи Румуније. Типови оруђа и оружја од камена и кости са Белетинаца и техника њихове обраде уклапају се у опште карактеристике материјалне културе насеља винчанско-плочиначке фазе, које примају прве утицаје употребе метала.\nКерамика се по уобичајеној подели издваја на фину и грубу. Највише су заступљене дубоке зделе са извијеним вратом и наглашеним, оштрим раменом, веће и мање зделе са увученим ободом, зделе са вишим или нижим вертикалним вратом и неколико фрагмената плитких здела са изливком. Јавља се тип мањих амфора са развраћеним ободом, коничним вратом и испупченим раменом. Орнаментика је на финој керамици веома сиромашна.\nОблици судова са Белетинаца типолошки хронолошки одговарају керамици са локалитета клађе винчанско-плочиначке фазе.\nТеракоте са овог локалитета представљају стојеће фигуре са птичијим лицем, стубастог облика. Нађени су такође антропоморфни и зооморфни амулети.\nНа основу досадашњих истраживања на локалитету „Белетинци“ констатовано је да остаци откривеног насеља припадају млађем периоду винчанско-плочничке фазе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.921614, 44.727147 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црквине", "ref:RS:nkd": "AN15", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108851", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108851", "description": "У селу Мислођину, на падини према Бачевачком потоку, налазе се испитани и конзервирани остаци мање триконхалне цркве. Зидана је од опеке са дебелим фугама малтера. Зидови наоса само су делимично очувани, док је олтарска апсида потпуно уништена. У левој конхи и западном зиду припрате живопис је фрагментарно очуван. Према народном предању, цркву је подигао краљ Драгутин. Међутим, по основи и материјалу од којег је грађена, црква се не може датовати у XIII век, већ као скромна сеоска црквица припада каснијем периоду. У историјским изворима црква се помиње у XVI веку. У тадашњем попису царских хасова у београдској нахији из 1560. године налази се манастир Христофор код села Барича. Од 1966. године, после ископавања Музеја града Београда, претпоставља се да је црква подигнута у XV веку, за време деспота Стефана Лазаревића, а обновљена у другој половини XVI века. По триконхалном решењу основе цркве, манастир Св. Христофора везује се за групу споменика моравске школе у централној Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.224982, 44.630514 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште 'Врело – Шаркамен'", "ref:RS:nkd": "AN150", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2009-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109385", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109385", "description": "Царска палата Шаркамен је касноантички резиденционални меморијални комплекс настао крајем 3. и почетком 4. века. Археолошки локалитет Врело-Шаркамен налази се код села Врело недалеко од Неготина. На овом локалитету откривено је више објеката на десној и на левој обали Врелске реке: утврђење царске резиденције, царски маузолеј, консекративни тумул, платформа од камених плоча уз западну страну маузолеја, касноантички објекат уз јужну кулу западне капије утврђења, металурска радионица од меморијалног комплекса, објекат квадратне основе западно од тумула, економски објекат на десној обали Врелске реке, велика грађевина на левој обали Врелске реке и економски објекат северозападно од утврђења. \nУтврђена резиденција и меморијални комплекс са маузолејом датује се у почетак 4. века и приписују се тетрарху Максимину Даји (305-313.године). Фрагменти порфирне склуптуре цара на трону нађени су на падини јужно од меморијалног комплекса. У маузолеју је сахрањена-мајка са сетом златног накита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.296264, 44.261868 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште 'Кале – Кршевица'", "ref:RS:nkd": "AN151", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2009-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107026", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107026", "description": "Археолошко налазиште Кале у селу Кршевица налази се 15км јужно од Врања и недалеко од Бујановца. Прва истраживања обављена су 1966. године када се и показало да се ради о изузетном локалитету који има све елементе утврђеног насеља-акропољ са подграђем. Најновији резултати показују да најстарије насеље на платоу потиче из касног бронзаног доба(XIII-XII век п.н.е.). Најмоћнији слојеви, у неким случајевима високи и до 3м, припрадају остацима архитектуре и многим археолошким налазима који се могу определити у временски распон од IV до првих деценија III века пре нове ере. Током систематских истраживања која се спроводе од 2001. године, истражени су делови акропоља са бедемом, комплексом грађевина и више објеката који су имали посебан значај за цело насеље. У подножју локалитета, поред реке (подграђе), откривен је велики архитектонски комплекс кога чине бедеми од масивних тесаника, камене платформе, грађевина, више пећи, као и други објекти који су због близине воде добили назив-Хидротехнички комплекс. Између акропоља и подграђа пружају се мање терасе североисточне падине, где је лежао већи део насеља. Многобројан археолошки материјал углавном припада широком репертоару грчких луксузних керамичких посуда из античких или северноегејских радионица у највећој мери рађене за свакодневне потребе (посуде за смештај хране и пића). Локалитет је богат и налазима накита (фибуле, прстење, наушнице, игле,...), као и новац. Ови налази обухватају распон од краја V до првих деценија III века пре нове ере., што даје и основне хронолошке оквире од времена настанка до прекида живота у овом насељу. Акропољ са грађевинама коју су штитили импозантан ров са бедемом и подграђе са Хидротехничким комплексом, показују да Кале у Кршевици има све одлике урбаног насеља-грчког античког града. Начин градње и покретни налази са јасним грчко-медитеранским обележјем сведоче о културном нивоу становника овог насеља. Овај тип насеобине представља јединствено налазиште на нашем простору." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.851023, 42.445058 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шалитрена пећина", "ref:RS:nkd": "AN152", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108966", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108966", "description": "Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, налази се у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе на територији општине Мионица. Локалитет је откривен током рекогносцирања долине реке Рибнице 1979. године. Откриће површинских налаза фрагмената керамике и артефаката од окресаног камена покренуло је сондажна археолошка истраживања која су 1983, 1985. и 1995. године спроводили Архолошки институт и Истраживачка станица Петница. На ископаваном простору откривени су слојеви који садрже горње палеолитске, старчевачке и винчанске налазе, као и најстарији остаци повременог станишта праисторијских ловаца који су овде живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40 000 година старе ере. Пронађени су остаци неолитских кућа и шаторастих конструкција, као и бројни трагови интензивног боравка неолитских људи. У млађим слојевима откривени су трагови енеолитских, бронзанодопских и гвозденодопских култура. Пећина је коришћена у 4. веку наше ере као и у периоду 12. до 15. века. У време Првог српског устанка, из пећине је вађена шалитра за справљање барута." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.078406, 44.190853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу", "ref:RS:nkd": "AN153", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106770", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106770", "description": "Археолошки локалитет „Коњуша“ налази се у атару села Милошевац, на територији општине Шабац. На основу резулатата археолошких ископавања, може се закључити да утвђење датира у епоху ране Византије, односно у 5 - 6 век. Предпоставка је да је изграђено у време поновног успостављања северне границе источног римског царства Византије. Почетком 6. века воде се борбе између Византије, Теодорове готске државе и касније Гепида за територије између Сингидунума и Сирмијума. Као резултат тих борби било је поновно учвршђивање византијске власти на овој територији. Обнова старих римских утврђења започиње већ за време владавине царева Анастасија и Јустина I. У светлу тих збивања треба посматрати и настанак утврђења на локалитету Коњуша на Церу. Утврђење се налази на изванредном стратегијско географском положају на саверним узвишењима планине Цер на месту одакле се веома лако може контролисати Савска долина и Срем. Овако изабран положај утврђења се у потпуности уклапа у концепцију обновљеног византијског лимеса. Утврђење је имало поред контроле ове немирне територије, за циљ и спречавање варварских продора на југ према византијским територијама у центру Балкана. Облик утврђења је у потпуности подређен конфигурацији терена користећи све његове предности. Са ровом и три куле истурене према најприступачнијем делу, представља веома значајан пример фортификационе архитектуре тога времена. Посебан значај утврђења је што је то једино познато рановизантијско утврђење на делу лимеса западно од Београда. Уништено је вероватно у доба аварско-словенских продора крајем 6. или почетком 7. века и више није обнављано." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.530965, 44.593724 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кале - Међа", "ref:RS:nkd": "AN154", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-01-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108967", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108967", "description": "Археолошки локалитет Кале код лесковачког села Међа у себи чува средњевековно српско утврђење. Локалитет је стављен под заштиту као средњевековно утврђење 1950.године. Локалитет Кале или Кулиште је данас неприступачан за сагледавање самих бедема утврђења. Овај локалитет је забележен и као „стари порушени градић Добра глава“ који може да се идентификује са остацима Калеа код села Међа. До данас нису покретана археолошка истраживања на овом простору која би дала сигурније податке о самом утврђењу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.850726, 43.109976 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кале - Гургец", "ref:RS:nkd": "AN155", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-01-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108968", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108968", "description": "Археолошки локалитет Кале-Гургец код Доњег Бријања чува остатке рановизантијског утврђења и данас је тешко сагледив. Налази карактеристичног бронзаног новца из периода раног VI века донекле датира настанак утврђења у рано византијско доба, свакако, из времена цара Јустинијана I (527-565), када је изграђен или обновљен велики број утврђења у Пустој реци, која је припадала византиској провинцији Илирика. С обзиром да археолошка ископавања на овом терену нису вршена тешко је констатовати тачно време настанка утврђења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.814781, 43.096754 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Тодорчево – Стрна жита", "ref:RS:nkd": "AN156", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108969", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108969", "description": "Археолошко налазиште Тодорчево — Стрна жита се налази на југоисточном улазу у Крагујевац поред магистралног пута Крагујевац—Баточина. Сондажним ископавањима 1992. године на овом месту је утврђено постојање остатака насеља од периода старчевачке културе до времена антике. Најстарије насеље је датовано у V миленијум п.н.е. Млађе насеље је егзистирало током X века п.н.е, у време старијег гвозденог доба, док је најмлађе насеље датовано у III и IV в.н.е. Остатке ова три насеља која су се вертикално наслојавала једно изнад другог, потврђују фрагменти керамичких посуда, камене и кремене алатке а из античког периода опека." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.930035, 44.026339 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет преко Слатине у Омољици", "ref:RS:nkd": "AN157", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108689", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108689", "description": "Најзначајнији налази су остаци темеља једнобродне цркве са полукружном апсидом, јужно од цркве остаци темеља грађевине од опеке и малтера у облику базена за воду, а око цркве насеље и гробље из периода XII–XIII века. \n\tЦрква је имала један брод и дубоку, потковичасту апсиду. Дужина цркве је 12 m, а ширина 6,4 m, оријентисана је у правцу североисток–југозапад. Темељи цркве су ширине 1,1–1,3 m и откривени на дубини од 30–40 cm од површине тла, непосредно испод слоја орања. Око цркве истражено је 158 гробова. Покојници су укопавани у гробне раке правоугаоног облика. Значајну карактеристику гробља чине прилози: новац који је најчешће стављан покојнику у уста или у врећицу од коже поред главе, као и налази наушница, прстења и огрлица од перли. Откривен је до сада непознати тип наушнице на територији Србије – од сребра са филигрански ажурираним јагодама и две купе од тордиране жице са гранулама. \nИзградња и трајање цркве и време сахрањивања одређени су на основу налаза новца и накита у период друге трећине XII и прве половине XIII века, а црква је срушена у време најезде Монгола 1242. године и више није обновљена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.783146, 44.792779 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Касноантичка гробница у Нишкој Бањи", "ref:RS:nkd": "AN158", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109308", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109308", "description": "Касноантичка гробница у Нишкој Бањи, која је случајно откривена током 1972.године, припада периоду позне антике и ране Византије. Унутрашњи простор подељен је на два дела, источни и западни, изнад којих су калоте димензија 5,31 х 5,39 х 2,41 m, у којима се налазе по два уздигнута лежишта за покојнике у аркосолијумима. Оријентација гробнице је правилна, исток-запад, а улаз је на истоку. \nУлазни део је фланкиран мањим ходником (дромосом) са неколико степеника. Сам улаз био је затворен каменом плочом, која је приликом пљачкања разбијена. И поред пљачкања откривено је доста покретног материјала који уз начин градње упућује на претпоставку да је у питању објекат из V-VI века. Основа гробнице грађена је од ломљеног камена у врућем кречном малтеру, док су зидови, сводови и калоте грађени од опеке. Унутрашњост гробнице, укључујући и под, дромос и спољну површину калота омалтерисани су и глетовани. \nОво је једна од најзначајнијих гробница са две куполе на нашим просторима. Од посебног значаја је потпуна презентација фунералне архитектуре касноантичког периода на тлу Републике Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.006756, 43.293712 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рановизантијско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској бањи", "ref:RS:nkd": "AN159", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108085", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108085", "description": "Ранохришћанско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској Бањи код Медвеђе проглашено је за културно добро-археолошко налазиште. \nАрхеолошко налазиште налази се на узвишеном платоу поред кога протиче Бањска река. Ово налазиште чине остаци утврђења са бедемом, једном кулом и црквом. Покретни археолошки налази су ретки док су у шуту видљиви делови опека рановизантијског периода. Утврђење и старији сакрални објекат подигнути су у VI веку. На темељима старијег сакралног објекта у XIVвеку подигнута је црква која је била живописана. На остацима цркве започета је 1930.године изградња нове цркве, која није завршена. Данашња црква је саграђена 1988.године према новом пројекту. \nАрхеолошко налазиште је значајно због фортификационог, сакралног, културног и историјског континуитета на широј територији Јустинијане Приме (Царичин Град)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.603341, 42.775749 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Сланци", "ref:RS:nkd": "AN16", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108852", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108852", "description": "У групи српских манастира који су при крају постојања српске средњoвековне државе подигнути у непосредној близини Београда, посебно место припада манастирима Винча, Раковица и Сланци. Најстарији подаци о манастиру Сланци потичу из 1560. године, када се помиње у турским изворима. Судећи по томе да се помиње као \"старији манастир\", време његовог подизања може бити и много раније, што се може утврдити једино археолошким ископавањима. Манастир је у много наврата рушен и обнављан, у међувремену одржаван, да би 1833. године потпуно нестао. Једноставна капела данашњег манастира подигнута је 1900. године, а реконструисана 1969, када се приступило обнови манастира по пројекту архитекте Д. Тадића. Реконструкција цркве и изградња новог конака завршена је 1970. године.\nМанастир Сланци био је једно од значајних жаришта неговања немањићке културне традиције на овом подручју, одакле се ширила даље, поготово на подручје Срема. У време пропасти српске државе, овај манастир је био место народног окупљања, моралног уздизања и очувања националне свести. Манастирско земљиште, локалитет од изузетног значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.58404, 44.795473 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рановизантијска гробница код села Клисура", "ref:RS:nkd": "AN160", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109319", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109319", "description": "Рановизантијска гробница код села Клисура налази се на територији општине Дољевца, између села Клисура и Чечина. Гробница је орјентације исток-запад са улазом на западној страни. Правоугаоне је основе, димензија 3,30х2,50х1,90м. Завршава се полукружним сводом који је сачуван на источном делу грађевине. Зидана је од опека са везивом од ситнозрног кречног малтера. Унутрашњост је омалтерисана такним слојем хидроуличног малтера. Уз северни и јужни зид у источној половини гробнице налази се по један зидани банак. Изнад оба банка у зиду је постављена по једна мања четвртаста ниша. Гробница је датована у VI век. \nЗападни део гробнице преправљен је кад је ова грађевина у позно средњовековном периоду претворена у црквиште Св. Симеона Столпника. Формиран је плато са наменом припрате, а западни зид црквишта подигнут је од грубо притесаног камена. Бочни зидови црквишта уклопљени у косину. Падине брда носе накнадно дозидани двосливни кров." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.847848, 43.207872 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Кмпије – Велике ливаде код Бора", "ref:RS:nkd": "AN161", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109283", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109283", "description": "Археолошко налазиште Кмпије-Велике ливаде налази се на југоисточној периферији Бора, на простору насеља Петар Кочић, које је познато под старим називом (на влашком кмпије значе Велике ливаде). Локалитет је смештен у централном делу велике, благо заталасане површине местимично испресецанe потоцима која се простире на неколико десетина хектара, са којег се пружа поглед на борски рударски басен. Сондажна испитивања изведена су 2004-2005.године с циљем да се утврди карактер праисторијског насеља чији су покретни налази јако добро уочљиви на површини терена. Откривени су остаци насеља, делови кућа са великом количином покретних налаза: керамичке посуде различитих типова, предмети од бакра, камено оруђе, фигурине од печене земље у антропоморфном и зооморфном облику. Насеље је датовано у период енеолита, а припада културним групама Бубањ-Салкуца-Криводол и Коцофени. Откривени су и налази који указују на континуирану металуршку активност, као што су шљака и делови посуда са траговима прераде метала. Посебан значај налазишта огледа се у чињеници да представља дефинисано насеље металуршког карактера на територији брдовито-планинске области између Дунава и Црног Тимока чији су становници живели 4000-3000.године пре нове ере. Млађе епохе на налазишту су заступљене спорадичним налазима средњовековне керамике рађене на витлу и карактеристично украшене урезивањем, а која се датује у 12, односно 13. век, а присутан је и материјал из турског периода и млађих епоха који чине уломци бојених и глеђосаних керамичких посуда, предмети од метала као што су потковице, клинови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.106895, 44.064393 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Вајуга у Вајуги", "ref:RS:nkd": "AN162", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107158", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107158", "description": "Археолошко налазиште Вајуга налази се у Вајуги код Кладова. Археолошко налазиште налази се на простору војне карауле на обали Дунава. Налазиште садржи остатке античког утврђења димензија 90х90м. Југоисточни и северозападни делови бедема су очувани. Темељи бедема су зидани техником opus cementatum, а зидови од опеке у правилним редовима везаним кречним малтером. На југоисточном углу утврђења истражена је четвороугаона кула димензија 6,40х5,90м. Утврђење је саграђено у време формирања заштитне границе провинције Мезије на Дунаву у II веку, а обновљено је у IV и VI веку. \nЗначај археолошког налазишта је због очуваних остатака римског одбрамбеног утврђења и историјског континуитета утврђивања и чувања границе провинције Мезије и обале Дунава од рано римског освајања ових простора закључно са византијским и средњевековним периодом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.647551, 44.548736 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Хисар у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "AN163", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107440", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107440", "description": "Вишеслојни локалитет Хисар налази се на доминантном и стратешки важном узвишењу, у југозападном делу Лесковачке котлине, на месту састава североисточних обронака планина Гољак и Кукавица. Језичасто узвишење на коме је изграђено праисторијско утврђење налази се на простору омеђеном рекама Јабланица и Ветерница. Најстаријим налазима на овом вишеслојном локалитету припадају налази неолитске керамике (фаза Винча-Плочник II).. Утврђен је хоризонт становања и материјална култура из периода бакарног и бронзаног доба, док највише налаза припада хоризонту гвозденог доба I (од XIV до X века п.н.е). Током овог периода део насеља на горњем платоу утврђен је одбрамбеним ровом и палисадом. Откривен је и хоризонт V века п.н.е. из кога потичу стамбени објекти, керамика и метални налази. Континуитет коришћења погодног стратешког положаја огледа се у првом утврђеном војном логору из времена Римског царства, који је коришћен и дограђиван у рановизантијском периоду и средњем веку. Око средњовековног утврђења из XVII века формирало се истовремено насеље које се развило у данашњи савремени град. На археолошком налазишту је евидентирано средњевековно гробље где се обављало сахрањивање од XII-XV века. Археолошко налазиште Хисар је изузетно значајан локалитет у јужноморавском региону са богатом материјалном културом која сведочи о континуитету прошлости Лесковца од праисторије до савременог периода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.937814, 42.991372 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Плочник код Прокупља", "ref:RS:nkd": "AN164", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108238", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108238", "description": "Археолошко налазиште је на територији села Плочник и Баце, око 20 km западно од Прокупља и 10 km североисточно од Куршумлије и заузима површину 120 ha уз реку Топлицу и Бацку реку. Откривено је 1926. године приликом изградње железничке пруге Прокупље–Куршумлија–Приштина, када су на улазу у железничку станицу пронађени бројни покретни налази. Прва заштитна ископавања обављена су 1927. године. Радови су настављени у периоду 1960–1978. године, а од 1996. године у континуитету до данас археолошка истраживања се изводе у организацији Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља. Откривени су бројни налази винчанске културе – основе кућа, пећи, огњишта, јаме, оставе са бакарним и каменим алаткама, делови керамичких посуда, фигурална пластика.\nНалазиште припада периоду млађег неолита – винчанској култури. На основу апсолутних датума добијених С–14 методом утврђено је да је живот у праисторијском насељу трајао осам векова у континуитету, од 5400–4600. године старе ере. Резултати истраживања допринели су да је млађа фаза винчанске културе научно опредељена као Винча-Плочник. Четири оставе са бакарним предметима представљају основу за типологију и хронологију првих металних објеката у праисторији Балкана и југоисточне Европе. Све оставе садрже 34 предмета од бакра укупне тежине 16,034 kg. Оваква количина није откривена ни на једном хронолошки савременом насељу у европским оквирима.\nАрхеолошко налазиште на основу бројних откривених предмета изванредних уметничких и занатских карактеристика, налаза остава са бакарним предметима, остатака стамбене архитектуре, као и величине насеља и географског положаја, представља једно од центара развоја винчанске културе и ране металургије бакра на централном балканском подручју. Значајно је због научног проучавања винчанске културе и чињенице да су у млађој фази овог периода људи примењивали сложену металуршку технику. Налазиште је значајно и због остатака насеља и грађевина из периода антике и средњег века. Вишеслојност и дуг период насељавања омогућавају квалитетну и слојевиту презентацију културног континуитета Топлице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.364466, 43.210619 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Велика и Мала Баланица у Сићеву", "ref:RS:nkd": "AN165", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107928", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107928", "description": "Археолошки локалитет Велика и Мала Баланица налази се у Сићевачкој клисури у селу Сићево. Налазиште чине две пећине које су откривене приликом рекогносцирања на траси пута Ниш-Димитровград 2002.године, а истраживања се обављају од 2004.године. \nУлаз у други део археолошког налазишта, пећину Мала Баланица, налази се недалеко од пећине Велика Баланица и са њом чини јединствен пећински систем. У пећини Мала Баланица откривен је део љутске кости-мандибула. Улаз у обе пећине је окенут ка југу. Константовано је више хоризоната наељавања, али и чињеница да су налази из Велике истовремени са налазима из Мале Баланице. Пећине Велика и Мала Баланица представљају најбогатије и за сада једино средњепалеолитско налазиште у источној и јужној Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.08525, 43.33685 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Милутиновац у Милутиновцу", "ref:RS:nkd": "AN166", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2012-08-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103447", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103447", "description": "Локалитет Милутиновац налази се на југозападном крају села Милутиновац. Налазиште садржи остатке утврђења са кружним кулама на угловима и једном четвртастом на средини југозападног бедема. Утврђење је саграђено у IV веку и чини део одбране границе провинције Мезије на Дунаву. Приликом ископавања констатовано је да је утврђење делимично обновљено у VI веку приликом Јустинијанове обнове римског Лимеса на Дунаву. \nЗначај археолошког налазишта је због дела очуваних остатака римског одбрамбеног утврђења и историјског континуитета утврђивања и чувања границе провинције Мезије и обале Дунава од раноримског освајања ових простора закључно са византијским периодом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.573466, 44.549829 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Беловоде код Петровца на Млави", "ref:RS:nkd": "AN167", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2012-09-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108972", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108972", "description": "Налази се у средишњем делу тока реке Бусур, у зони атара Великог Лаола и Крвија, 8 km југозападно од Петровца на Млави. Терен је благо заталасан, обилује земљом доброг квалитета, пашњацима и водом, те је погодан за земљорадњу и сточарство.\nМада се археолошка истраживања континуирано спроводе од 1994. године, истражен је мали део овог насеља (у јужном сектору), које се простирало на великом простору од преко 75 ha, а по својим одликама је припадало периоду млађег неолита, односно винчанској култури. Живот је на Беловодама у континуитету трајао од 5400. до 4500. године старе ере, дакле готово читав миленијум. О дугом трајању живота сведочи и дебљина културног слоја која варира од 2,50 до 3,50 m, а местимично достиже и 4,30 m.\nИстражен је читав низ стамбених објеката, помоћних зграда економског карактера и једна ритуално-култна целина. У овим објектима је током вишегодишњих истраживања откривено обиље разноврсних употребних, култних и уметничких предмета углавном од печене земље високог квалитета, кости, камена, а неки су и од бакра. Међу најзначајније спадају животињске фигурине од печене земље и бакарни предмети, који сведоче о појави сложенијих облика сточарства и најранијој појави рударства и металургије у праисторији Европе.\nНа основу свих наведених карактеристика Беловоде представљају један од најважнијих центара развоја винчанске културе, која се простирала на великом простору централног Балкана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.401431, 44.311585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине у Растишту", "ref:RS:nkd": "AN168", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2013-01-25", "ref:whc": "1504-027", "whc:criteria": "(iii)(vi)", "whc:inscription_date": "2016", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108973", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108973", "description": "Археолошко налазиште Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине налази се у селу Растишту у оквиру Националног парка Тара, 23 km западно од Бајине Баште, надморска висина 520 m. Налазиште чине два средњовековна гробља са надгробним монолитним каменим обележјима стећцима из периода 14–15. века, на међусобном растојању од 500 m. До села Растиште и археолошког налазишта долази се кањоном реке Дервенте која се улива у Перућачко језеро на Дрини. Истим путем се продужава ка туристичкој дестинацији Предов крст.\nПотес Урошевине налази се 300 m северно од сеоске цркве. На овом средњовековном гробљу сачувано је 38 надгробних споменика: 19 слемењака, један двојни слемењак-сандук, 12 сандука, четири плоче, аморфни споменик и један фрагментовани споменик. Споменици су оријентисани у смеру запад-исток, са скретањима ка северу и југу и постављени су у редове. Површина споменика је пажљиво клесана и приглачана. Рељефна декорација констатована је на три слемењака: кружно испупчење, приказ стреле и лука и мачеви. \nПотес Гајеви удаљен је око 700 m од сеоске цркве. Чини га узвишење које је пресечено сеоским путем за каменолом. Од последњег обиласка забележеног у литератури са пописаних 35 надгробних споменика: 26 сандука, два слемењака и седам плоча, данас недостају три стећка. Споменици су оријентисани у смеру запад-исток, са скретањима ка северу и југу и постављени су у редове. Два споменика на југозападном делу некрополе су дислоцирана због пробијања локалног пута. Површина споменика је пажљиво клесана и приглачана. Рељефна декорација констатована је на три споменика: два сандука без постоља имају представу полумесеца и крста са три крака који се кружно завршавају и представу полумесеца и круга унутар месечевог лука; слемењак са постољем на површини зарубљеног темена кровног дела има пластичну представу полумесеца и круга унутар лука.\nОко 1 km западно од гробља са стећцима на потесу Гајеви, налази се локални каменолом где су у средњем веку клесани надгробни споменици. Каменолом је активан, а у њему је сачуван један делимично обрађени недовршени стећак – слемењак са постољем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.348376, 43.945133 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Солнок – Град у Добринцима", "ref:RS:nkd": "AN169", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2013-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108974", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108974", "description": "Археолошко налазиште Солнок–Град налази се у атару Добринаца, североисточно од села на потесу Шевин брег. Археолошко налазиште се простире на површини преко 30 ha. Терен је изразито равничарског карактера и активно се пољопривредно обрађује. На локалитету су констатовани остаци римског војног утврђења, којег окружују цивилно насеље и некропола. \nПрва сондажна археолошка истраживања изведена су 1882. године, када је откривен део римске некрополе северно од утврђења. Приликом рекогносцирања 1966. и 1983–86. откривено је више покретних налаза: римски камени споменици, озидана гробница у којој се налазила камена урна са пепелом покојника. На површини земље и данас се налази већа количина грађевинског шута од опека, камена, кречног малтера, архитектонске пластике, мермерне оплате, мозаичних коцкица (поједине са позлатом), опеке са жигом Leg II Adiutrix, као и остали покретни археолошки материјал. \nУтврђење је подигнуто у II веку, а обновљено у III веку. У њему је било седиште легије II Adiutrix. Друга фаза трајања утврђења, насеља и некрополе је у IV веку. \nУтврђење и насеље на локалитету Солнок–Град налази се 3 km југоисточно од римског града Bassianae (код Доњих Петроваца), културног добра од изузетног значаја за Републику Србију. Утврђење на локалитету Солнок–Град саграђено је ради војне заштите града Басијане, а на основу историјских и картографских извора познато је као Сaput Bassianense." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.932398, 44.975664 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Праисторијска Карабурма", "ref:RS:nkd": "AN17", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108853", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108853", "description": "Приликом изградње нове Карабурме, вршена су систематска заштитна ископавања која су дала значајне резултате за проучавање праисторије Београда, ширег подручја Подунавља и Паноније. Откопано је око 100 гробова спаљених покојника, из доба келтског латена. Осим тога, откривено је 230 гробова из бронзаног доба, као и насеља из неолитског, бронзаног и гвозденог доба. Широк дијапазон праисторијских култура на тако уском терену веома је ретка појава на нашим налазиштима. Први налази из око стотину спаљених гробова везују се за Сингидунум и представљају за сада најбогатију колекцију келтске провенијенције сакупљену на једном месту, јединствену у средњој Европи. Некропола од 230 гробова највећа је, до сада откривена, на подручју Београда. Бројне урне и предмети од метала чине базу за проучавање материјалне и духовне културе бронзанодопских култура нашег тла. Један од најважнијих и до сада недовољно истражених делова Праисторијске Карабурме представљају насеља из разних временских фаза, од којих најстарије припада баденској и салкуца култури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.511966, 44.81943 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Јеринин град у Бранговићу", "ref:RS:nkd": "AN170", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2013-02-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109286", "description": "Утврђење Јеринин град у селу Бранговић једно је од најбоље сачуваних утврђених градова ваљевског краја и налази се 7 км југозападно од Ваљева. Остаци зидова обухватају западне обронке брда Браниг, које је са три стране окружено кањоном реке Градац. Највиша тачка утврђења налази се на 441 м, а најнижа на 268 м надморске висине и на око 40 м изнад речног тока. Основа утврђења је неправилног вишеугаоног облика, максималне дужине око 320 м и ширине око 220 м. Рушевине су данас у потпуности обрасле шумом и ниским растињем. Утврђење је судећи по остацима на горњем граду било опасано зидом од притесаног камена и кречног малтера. Ситуација добијена геодетским снимањима и ископавањима указује да се на поменутом простору налази велики број објеката који индицирају постојање значајног цивилног насеља, које се развило поред античког пута који пролази кроз кањон реке Градац. Пут је представљао комуникацију која спаја долину Колубаре са ваљевским планинама и Подрињем, а које су обиловале рудним лежиштима (сребро, бакар, олово, злато).\n На простору доњег града откривена је велика црква. Ради се о једнобродној грађевини димензија 13 м х 9 м. Зидови су рађени од тесаног и притесаног камена у јаком кречном малтеру сачувани до висине од 1,7 м. Живот у утврђењу се може датовати у касноантички период од IV до VI века. Откривени су налази који указују да се живот одвијао и у периоду од VII до X века, у време насељавања Словена и Срба.\n Јеринин град је јединствен објекат, како по својој локацији тако и по садржају. Тако да по својој вредности сигурно прелази локални ниво. Велика предност локалитета је што се налази у оквиру Еко парка Градац и поред манастира Ћелије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.857288, 44.221478 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град Соко у селу Лазама код Крупња", "ref:RS:nkd": "AN171", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2013-02-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108989", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108989", "description": "Архeолошки локалитет Соко Град налази се у селу Лазама, 20км западно од Крупња путем преко Шљивове. Утврђење је смештено на једној стени Соколске планине, испод највишег врха, Рожањ (973м). Укупна површина овог локалитета износи око 2 хектара. Најстарији помен Соко Града је из 1426. гдине, али се сматра да је тврђава подигнута нешто раније, у доба Мачванске бановине, као важно упориште и заштита рударских ревира Азбуковице и Рађевине. Фортификација се састоји из цитаделе- горњег града, која је основана на на гребену кречњачке стене која се вертикално спушта ка ставама Калканске реке, Козланског и Лазањског потока. У подножју цитаделе се налази заравњени простор на коме је образовано цивилно насеље, подграђе. У традицији српског народа налазиште има посебно значење. Неколико векова град је припадао туђинцима, а само десетину година српској средњовековној држави и касније деспотовини. Град Соко је оличење непобедивости као последњи бастион турске власти у Србији. Налазиште је једно од боље сачуваних средњовековних тврђава у Подрињу, са јединственим стратешким положајем у изванредном природном окружењу. Историјску важност налазишта допуњује могућност конзервације и презентације већег дела утврђења и добар приступ новоформираним саобраћајницама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.429453, 44.270291 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Анине", "ref:RS:nkd": "AN172", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2014-02-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109285", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109285", "description": "Археолошки локалитет налази се у селу Ћелије, општина Лајковац, на око 1 km јужно од ушћа реке Љиг у Колубару, на надморској висини од око 120 m. На налазишту које по својим основним карактеристикама одговара систему великих имања са житницама су јасно дефинисана два копмлекса грађевина. Први комплекс чине пространа вила рустика (villa rusticae) са стамбеним и економским делом, термалним купатилом и неистраженим објектом за смештај радне снаге, укупне површине преко 4000 m2. У другом комплексу су две житнице (horeum) и најмање два објекта. Током најновијих истраживања дефинисан је простор некрополе са меморијом и већи број мањих грађевинских целина које се протежу у линији од око 2000 m дуж десне обале река Љиг и Колубаре, на међусобној удаљености 100-400 m. \nОткривени налази виле за становање са системом подног грејања одлично су сачувани остаци највеће римске виле рустике на територији Западне Србије. Судећи по великој колекцији откривених монета које припадају распону од 241. до 383. године, изградњу виле на Анинама треба тражити у периоду од краја III до прве деценије IV века. Поред богате колекције римског новца, пронађен је и велики број покретних артефаката. Најбројнију групу налаза чине делови керамичких посуда и животињске кости, затим посуде од метала и печене земље. Алат и прибор који су употребљавани у свакодневним активностима и привређивању израђен је од гвожђа, док је већина фунционалних и украсних предмета коришћених у одевању појединца од бронзе, у изузетним случајевима пресвучени танким слојем злата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.183485, 44.348207 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо гробље у селу Трњане", "ref:RS:nkd": "AN173", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101788", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101788", "description": "Средњевековна некропола у селу Трњане се налази на источном, благо узвишеном ободном делу села смештеног уз десну обалу доњег тока реке Млаве. Читав шири потез на коме се налази ово археолошко налазиште, зове се Старо гробље и са прекидима је коришћен за сахрањивање од бронзаног доба до данашњих дана. Данашњи положај насеља не одражава његов некадашњи значај, јер се некада налазило на важном путном правцу, који је водио од Виминацијума ка Цариграду.\nБројни случајни налази, претежно накита, као и велика угроженост локалитета, услед уништавања гробова током пољских радова и у много већој мери, коришћењем земље за печење цигле, били су разлог да Народни музеј из Београда спроведе обимна заштитна археолошка истраживања, која су обављена у периоду од 1976. до 1978. године. Истражено је укупно триста седамдесет и девет гробних целина, од којих су пет чиниле бронзанодопске урне, док су у осталим откривени средњовековни скелетно сахрањени покојници. Нажалост, више од половине некрополе је било потпуно уништено већ пре истраживања.\nНа основу археолошког материјала присутног у сто тридесет и шест истражених гробова, међу којим је највише накита, али и девет примерака новца, некропола у Трњану је датована у период XI-XII века. Трагови истовременог насеља, чији су житељи сахрањени на овој некрополи, нису откривени.\nСредњевековна некропола Трњане представља важно сведочанство о животу, историјским токовима, преплитању утицаја Византије и локалних традиција у средњем веку на простору Подунавља и Источне Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.267275, 44.61687 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Орнице", "ref:RS:nkd": "AN174", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109137", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109137", "description": "Налази се на западном ободу села Вранова, уз леву обалу реке Језаве и недалеко од сеоског гробља. Заузима доминанатан положај према пространој долини Велике Мораве, која се простире северно и источно од овог локалитета. Име налазишта потиче од назива за истоимени потез Орнице. До открића археолошких налаза дошло је претежно случајно приликом обављања пољопривредних радова. Реч је о сложеном вишеслојном налазишту, које има континуитет живљења на овом подручју у распону од старијег гвозденог доба (халштата 800 – 500 година п.н.е.) до позно-римског периода (III-IV век н.е.). У оквиру овог простора налази се и мање узвишење (вероватно тумул), које мештани називају Умка, на коме су откривени остаци мањег зиданог објекта од камена, вероватно куле стражаре из римског периода. Према положају имала је важну улогу у контроли пута дуж леве обале Језаве, паралелне са Моравском долином. Најзначајнију појединачну целину представља опеком зидана гробница са двоводним кровом, која је изнутра била обложена хидростатичким малтером и осликана флоралним мотивима. На основу типа гробнице и покретних налаза откривених у њој, може се датовати у период с краја II и почетка III века н.е. Сличне гробнице откривене су у близини, унутар комплекса Нове железаре, приликом њене изградње и у оквиру некропола Виминацијума." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.994889, 44.607809 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Пинкум", "ref:RS:nkd": "AN175", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101787", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101787", "description": "Уз леву обалу Пека у зони ушћа у Дунав, налазе се остаци римског утврђења и мањег насеља Пинкум (Pincum), које је име добило по античком називу за реку Пек - Пинкус (Pinkus). Данашње насеље Велико Градиште, које се формирало на остацима античког насеља у корену свог имена Градиште носи сведочанство о траговима старог насеља који су раније били много видљивији. У предримско време ова област је била насељена Пикензима, чија етничка припадност није прецизно утврђена, а само име се везује за келтски, илирски или трачки језик.\nПрема римским итинерарима Пинкум је на путу дуж дунавског лимеса био удаљен од Виминацијума 13 римских миља (19,2 km) што одговара убикацији на месту данашњег Великог Градишта. Скромни подаци из римског времена не пружају довољно аргумената за поуздано закључивање о његовом настанку и трајању, тако да нам у томе помажу различити археолошки налази у ужем градском језгру, епиграфски споменици и историјске околности. По свему судећи већ у раном периоду романизације настаје први војни објекат, који је у периоду од II до V века свакако био знатније утврђење, због посебног положаја у рударско-металуршкој области Метала Aeлиана Пикенсиа (Metalla Аeliana Picensia), која је обухватала области у сливу Пека и Млаве. У доба цара Хадријана (117-138) имао је посебан значај и тада је у њему кован и посебан новац.\nУ време када је крајем XVII века Л. Ф. Марсиљи обилазио Велико Градиште забележио је утврђење димензија 45,5 х 45,5 метара, квадратне основе са кружним кулама на угловима. У познијим временима путописци виде само делове тог утврђења, а данас је с обзиром на грађевинске активности и подизање нивоа Дунава, видљив само део бедема на крајњем североисточном делу урбаног језгра Великог Градишта поред Дунава. Последњи историјски подаци се везују за период Јустинијанових (527-565) обнова старих утврђења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.523169, 44.767869 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Острово", "ref:RS:nkd": "AN176", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109139", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109139", "description": "На великој дунавској ади 5 km западно од Великог Градишта и 1,5 km североисточно од данашњег села Острова, налази се Археолошки локалитет Острово. Површински налази откривени на више локација у северном и источном делу Аде сведоче о трајању живота на овом простору у широком временском распону од готово 2000 година.\nТоком 1967. године обављена су сондажна археолошка истраживања на потезу „Таван“ и потврдила су резултате на које су указивали површински налази. Откривени су трагови насеља из старијег гвозденог доба (800-600 година пре нове ере). Углавном је реч о полуукопаним земуницама са зидовима од плетера, облепљеним блатом и бројним покретним налазима грнчарије карактеристичне за простор Војводине. Налази из античког периода су спорадични (највише је келтских) и говоре о пролазном, краткотрајном насељавању, док је у периоду IX-X века недалеко од праисторијског, постојало и средњовековно насеље, са земљаним кућама и великим калотастим пећима грађеним у комбинацији камена и земље. Средњовековна фаза је такође обиловала грнчаријом кухињског типа (лонци, зделе), тамне боје са украсима у виду вишеструких валовитих линија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.425748, 44.768707 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Босманска Река", "ref:RS:nkd": "AN177", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106149", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106149", "description": "Остаци утврђења Босман налазе се на почетку „Горње клисуре“, на 1,5 km удаљености од стене Госпођин вир где су биле уклесане Тиберијева, Клаудијева и Домицијанова табла као сведочанство о пробијању пута кроз клисуру. На овом месту је пловидба Дунавом била најопаснија због јаких вирова и подводних стена.\nПре обављених археолошких ископавања претпостављало се да је реч о римској станици Ад Скрофулас (Ad Scrofulas), међутим, истраживања изведена 1968-1969. године су показала да је утврђење изграђено у рановизантијско време, у доба Јустинијанових (527-565) великих обнова.\nИмало је неуобичајени троугаони облик основе са кружним кулама на угловима и капијом на источном бедему. Североисточну кулу најближу Дунаву, однела је вода. Троугаону основу су градитељима диктирали природни услови, па су им се максимално прилагодили приликом грађења. Утврђење је уништено на самом крају VI века и више није обнављано.\nУслед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.994153, 44.626833 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Салдум", "ref:RS:nkd": "AN178", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100611", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100611", "description": "Остаци утврђења Салдум се налазе на левој обали потока Кожица, код његовог ушћа у Дунав, 4 km низводно од Добре. Потез је био благо уздигнут, а мештани су га називали „Градац“. У историјским изворима се не помиње.\nАрхеолошка ископавања локалитета обављена су у периоду од 1967. до 1970. године, када је утврђење делимично истражено. Имало је основу димензија 43,5 х 31,2 m у облику неправилног правоугаоника, са четири куле на угловима, од којих су три биле кружне основе, а четврта, североисточна у облику мање једнобродне цркве са полукружном апсидом на истоку.\nНема довољно поузданих елемената да се утврди када је Салдум основан, али је сигурно прво утврђење било од земље и палисад, а затим је имало још три фазе од којих је поседња из времена велике обнове у доба Јустинијана (527-565). После ове обнове је потпуно напуштено. У долини потока Кожица, недалеко од Салдума, откривени су остаци преградних зидова (клаузура), укупне дужине око 400 m, којима је додатно обезбеђивана долина потока од могућих непријатељских упада. \nУслед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.959172, 44.630758 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Чезава", "ref:RS:nkd": "AN179", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107098", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107098", "description": "На потезу „Градац“ где се у Дунав улива бујична речица Чезава, уз њену леву обалу, 18 km низводно од Голупца и 6 km узводно од села Добра, налазе се остаци римског војног утврђења, које је било део римске утврђене војне границе на Дунаву - лимеса. Углавном се уз извесне недоумице, идентификује са каструмом Нове (castrum Novae), који се помиње у неколико историјских извора.\nАрхеолошка истраживања су обављена у периоду од 1965. до 1970. године, међутим, није истражен читав локалитет. Услед изградње ХЕ Ђердап подигнут је ниво Дунава, тако да је утврђење већим делом потопљено. Резултати истраживања су показали да живот на овом локалитету може да се подели у седам периода. Сви су трајали у временском распону од прве половине I века нове ере, када је изграђено прво дрвено утврђење до VI века када је у доба Јустинијана (527-565) спроведена опсежна обнова великог броја војних упоришта. Утврђење је током наведеног периода претрпело бројне измене, али његова основа је задржала квадратни облик димензија 140 х 120 m, са заобљеним угловима и 14 кула, које су мењале свој облик и само незнатно положај.\nУ последњој седмој фази, у северозападном делу утврђења, изграђена је једнобродна базилика са трансептом на јужној страни. Осим утврђења, које је имало своје подграђе и пристаниште у близини локалитета је откривена и средњовековна некропола. Формирана је у периоду од XI до XIII века унутар утврђења на простору око и унутар базилике. Откривена су укупно 32 скелета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.837872, 44.649675 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Праисторијско насеље", "ref:RS:nkd": "AN18", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108856", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108856", "description": "На простору између цркве, школе и дома, у селу Дивостин, налази се праисторијско насеље откривено 1952. године, током рекогносцирања терена од стране Археолошког института у Београду и Народног музеја у Крагујевцу. Приликом грађевинских радова 1956. године, мештани су открили групу фигурина са керамичким посудама и једним троножним жртвеником. Каснијим анализама је утврђено да је реч о затвореном налазу из једне винчанске куће са посебно издвојеним култним местом. Фигурине су женске представе, моделоване доста сумарно, главе су полигоналне, нос наглашен, а доњи део сведен на ступасту ногу. \nНародни музеј у Крагујевцу је 1959. године извршио мања истраживања током којих је потврђено постојање обимног винчаског материјала на овом простору. И поред тога што су налази у Дивостину изазвали велико интересовање наше и светске јавности, радови су у мањем обиму настављени тек 1967. године, да би 1968. године Дивостин био истражен у оквиру великог југословенско-америчког пројекта „Ране земљорадничке културе на тлу централне Србије“. До 1971. године на неолитским насељима у Дивостину истражено је 2250m2 и пронађено је преко 100 000 предмета од печене земље, кремена, камена и животињских костију. Насеље је захватало површину од преко 15 ha, било је насељено у току старијег и финалног неолита, односно у време старчевачке и винчанско-плочник културе. Каснонеолитска фаза датована је у период од око 4900 до 4600 п.н.е, из којег потичу остаци 17 кућа, од којих је очувано 7. Димензије објеката варирају, од око 40 m² до око 100 m² и састоје се од једне до четири просторије. Биле су опремљене широким спектром свакодневног покућства (грнчарија, камени жрвњеви, глинени тегови за вертикални разбој, ниски столови од глине, окресане алатке и др.), а нађени су украсни и симболични предмети (накит, антропоморфне фигурине, амулети и друго)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.830722, 44.031409 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Турски поток", "ref:RS:nkd": "AN180", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108992", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108992", "description": "На благом узвишењу уз десну обалу Турског потока, код његовог ушћа у Дунав, на 4,5 km удаљености западно од Добре, налазе се остаци мањег римског утврђења приближно квадратне основе. Димензије утврђења су 16 х 23 m, а бедеми су дебели до 2 m. У систему римске утврђене границе на Дунаву – лимеса, ово утврђење је имало функцију предстраже за оближње веће утврђење - Чезаву.\nУслед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.867144, 44.647497 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Мала Орлова", "ref:RS:nkd": "AN181", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100603", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100603", "description": "На половини пута између села Брњице и Трпчевског потока, на потезу у близини потока Мала Орлова, налази се средњовековна некропола. Археолошки није истраживана, а прелиминарни резултати рекогносцирања терена указивали су да се ради о словенској некрополи са скелетним сахрањивањем, која припада периоду од IX до XI века.\nУслед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.794861, 44.655822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Брњица", "ref:RS:nkd": "AN182", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100598", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100598", "description": "У долини Брњичке реке су на 500 до 700 m удаљености од њеног ушћа у Дунав откривени на два места остаци римских преградних зидова (клаузуре). Локалитет је 1970. године, у време изградње ХЕ Ђердап делимично истражен. Откривен је један зид дебљине 1,2 m и дужине 6,5 m и други који је био дуг 31 m, а дебео 1,5 m. Зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. Овакви зидови су у систему римске војне границе на Дунаву имали улогу да као преграда онемогуће непријатељске војнике да лако прођу кроз важне стратешке тачке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.767208, 44.65355 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Ливадица", "ref:RS:nkd": "AN183", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100602", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100602", "description": "На обали Дунава уз десну обалу потока Ридањ (Ливадички поток), 6km низводно, према истоку од Голубачког града, налазе се остаци мањег римског утврђења. Представљало је део утврђене војне границе – лимеса, која се пружала дуж Дунава. У време изградње ХЕ Ђердап локалитет је делимично истражен. Том прилико су откривени темељни остаци утврђења неправилне квадратне основе. Његов северни бедем је потпуно уништио ток Дунава, док је јужни био дуг 29 m, источни 17 m, а западни 25m. Било је у употреби у II и III веку, а о томе сведоче грнчарија и други покретни налази откривени приликом истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.708644, 44.655294 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Госпођин вир", "ref:RS:nkd": "AN184", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106152", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106152", "description": "На локалитету Госпођин вир се налазе остаци римског пута и куле стражаре, у непосредној близини, на потезу Манастир, су средњовековна црква са некрополом и насеље, а ту је и локација са праисторијским насељем. Заједно чине једну ширу целину, која показује дуги распон живота на овом веома скученом простору између Дунава и стеновите обале.\nО изградњи римског пута кроз клисуру сведочанство представљају у стену уклесане табле римских царева Тиберија, Клаудија и Домицијана. Крај пута је постојала стражара призидана уз стену, тако да је имала само три камена зида и у унутрашњости две мање просторије. Димензије основе су биле 10,9 х 4,5 х 4,95 m. Саграђена је крајем I и почетком II века, а коришћена је и у IV веку. Основна функција ове куле стражаре била је контрола пута и осматрање супротне обале.\nНа локалитету Манастир откривени су темељи средњовековне једнобродне цркве, димензија18 х 6 m, са полукружном апсидом на истоку и дограђеном изузетно малом припратом на западу. Накнадно је дозидана још једна много већа припрата. Североисточно од цркве је формирана некропола, а нешто даље и насеље. Црква, некропола и насеље се датују у XIV век, а коришћени су све до почетка XVI века.\nПраисторијско насеље је било затрпано сипаром, а приликом истраживања откривени су остаци насеља које је са прекидима трајало од енеолита до гвозденог доба.\nУслед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.999839, 44.615008 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Умка-Кузмино брдо", "ref:RS:nkd": "AN185", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100614", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100614", "description": "У селу Винци које се налази на обали Дунава 7 km северно од Голупца налазе се остаци римског утврђења које није истраживано, тако да о њему постоји веома мало података. По положају је јасно да је представљало део система војних објеката на римској дунавској граници – лимесу. Дунавска обала је у овој зони формиран од пешчаних наноса и узвишена је 4 до 5m, тако да се у одсеченим профилима делимично виде делови камених бедема и културни слојеви, који сведоче о трајању живота на овом војном пункту. По конфигурацији терена се наслућује да је имало правоугаону основу и куле на угловима. Део утврђења је уништен одроњавањем профила према Дунаву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.594829, 44.741242 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Црквине у Стублинама", "ref:RS:nkd": "AN186", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2014-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109330", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109330", "description": "Археолошко налазиште „Црквине“ се налази на територији општине Обреновац, у атару села Стублине, удаљеном око 14 км од Обреновца и око 50 км југозападно од Београда. Први писани подаци о налазишту потичу из прве половине 20. века, када је забележено да се на овом месту налазила стара црква, али да се овде наилази и на трагове живота из неких „давних“ времена. Прва права археолошка ископавања мањег обима, обављена су 1967. године. Добијени резултати указивали су на постојање остатака насеља које пружа јединствене могућности за проучавање архитектуре и урбанизације насеља винчанске културне групе. Након мањих истраживања 2006. године, у периоду од 2007. до 2011. године, обављена су геомагнетна мапирања и геоелектрична скенирања, чији су резултати први пут омогућили да се сагледа готово комплетна матрица овог великог равничарског винчанског насеља које захвата површину од око 16 ха. На налазишту су од 2008. године, започета и систематска археолошка ископавања. Налазиште припада периоду млађег Неолита – Винчанској култури. Насеље у Црквинама код Стублина основано је око 4850\/4800. године пре н.е., током Винча Д1 периода, и живело је до око 4650\/4600. године пре н.е., односно до самог краја Д2 фазе винчанске културе. На основу географског положаја, величине насеља, површине коју је заузимало, правилног распореда кућа, као и претпоставке да је са више насеља истог периода у непосредном окружењу било друштвено и економски тесно повезано, неолитско насеље на „Црквинама“, представљало би зачетке једног протоурбаног друштва, на простору међуречја Саве, Тамнаве и Колубаре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.139688, 44.588824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Порта цркве Успење Пресвете Богородице у Бељини код Чачка", "ref:RS:nkd": "AN187", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109435", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109435", "description": "Археолошко налазиште смештено је у приградском насељу Чачка. Најстарији трагови живота на налазишту припадају праисторијском раздобљу, према типолошким особинама грнчарије културни хоризонт се датује у прелазни период из бронзаног у гвоздено доба. Млађи културни хоризонт припада античком периоду и карактеришу га два стратиграфски и типолошки издвојена слоја. Старији антички хоризонт могао би се описати као део насеобинског комплекса и датује се у другу половину II и почетак III века. Од друге половине III века до половине IV века овај простор је коришћен за сахрањивање. По начину сахрањивања и погребном обреду некропола је биритуална. Најзначајније откриће на некрополи представља објекат квадратне основе 5 х 5 м, очуван у нивоу пода у темељној зони. Објекат се издваја по разноврсности и лепоти архитектонског украса (стубови са коринтским капителима, богато украшени архитрави и венци, архиволте са украсом барске птице која у кљуну држи змију, акторетије). Слаба очуваност грађевине онемогућава поуздано одређивање њене намене, мада је највероватније имала меморијални карактер" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.321968, 43.887586 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Дрење на Руднику", "ref:RS:nkd": "AN188", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109003", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109003", "description": "Археолошко налазиште смештено је на планини Рудник, у истоименој варошици. Истраживања су започета 2009 (Музеј рудничко-таковског краја и Филозофски факултет у Београду), а до сада су испод зграде Стационара откривени остаци велике грађевине, која је на основу налаза и плана основе дефинисана као римокатоличка црква. Културни слој који одговара времену њеног коришћења датован је новцем у XIV- XV век. Млађој фази одговара некропола која се формирала око темеља зидова, и покрива целу зараван. Сахрањивање се може определити у раздобље ХV-ХVI века. Други део локалитета на имању породице Никић одвојен је од наведене грађевине и некрополе асфалтним путем, ваздушном линијом око 150 м ка северу. Сондажним археолошким истраживањима утврђено је постојање грађевине прилично добре очуваности, која је у унутрашњости била живописана. На основу налаза грнчарије, објекат би се могао датовати у ХIV-ХV век, а пронађени материјал има непосредне аналогије са налазима на потезу Стационар. Писани извори наводе Рудник као један од најзначајнијих рударских дистрикта у Србији током позног средњег века. Депо сребрног новца цара Стефана Душана, као и печат кнеза Лазара, пронађени на локалитету, сведоче о изузетном значају археолошких истраживања за проучавање историје Рудника и средњовековне Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.495065, 44.134856 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ранохрићанска гробница са Христограмом у Јагодин мали у Нишу", "ref:RS:nkd": "AN189", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2015-04-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109304", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109304", "description": "Ранохришћанска гробница са Христограмом откривена је на простору главне некрополе града Наисуса у данашњем насељу Јагодин мала у Нишу. Гробница је квадратне основе, грађена од камена и опеке који су везани кречним малтером. Улаз у гробницу постављен је на источном зиду. Отвор је оивичен каменим плочама, док је постоље улаза гробнице начињено од опека. Улазни отвор затворен је каменом плочом. Зидови гробнице су фреско осликани. Мотиви на источном и јужном зиду су исти, бела површина са хоризонталном црвеном бордуром преко средине зида. Изнад бордуре осликан је мотив винове лозе светлобраон боје. На западном зиду уочавају се два поља различито осликана геометријским мотивима. На средини свода беле површине насликан је Христограм. Монограм у кружном централном пољу осликан је златнобраон бојом на светлоплавој подлози. Централно кружно поље оивичено је тамноплавом и црном линијом и окружено је површином на којој је осликан ловоров венац с лишћем у разним тоновима зелене боје.\nУ гробници су пронађени остаци три покојника. Од прилога уз покојнике биле су две минијатурне стаклене посуде и бронзани новац цара Теодосија. На основу налаза новца изградња гробнице се датује с краја IV или почетак V века. \nРанохришћанска засведена гробница са Христограмом на своду представља јединствено и изузетно значајно откриће из периода касне антике и раног хришћанства на нашим просторима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.90572, 43.328084 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градац", "ref:RS:nkd": "AN19", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108857", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108857", "description": "Пећина у Градцу, или Јеринина пећина, налази се на северозападном подножју Јерининог брда, 11 m изнад десне обале Лепенице код Баточине. На улазу у пећину, чији је отвор висок око 6 m, пронађена су оруђа мустеријенске индустрије – троугаони шиљци и издужени стругачи. У њој су сачувани профили у чијим су стратумима били остаци богате, разноврсне и фосилизоване дилувијалне фауне урсида, бовида, еквида и цервида. Прва археолошка ископавања у пећини, која су вршена током 1951. и 1952, уједно су и прва археолошка истраживања палеолита у Србији. Ископавања су потврдила да је пећина била место боравка дилувијалног човека. Пећина под Јерининим брдом припада формацијама кретацејске епохе. Ово изразито ловачко станиште припадало је човеку условно названом Homo sapiens fossilis gradaciensis.Пећина у насељу Градац представља посебну амбијенталну целину са географским (налази се у доломитском мермеру), археолошким и геолошко-палеонтолошким вредностима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.031807, 44.153859 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошки локалитет Переш", "ref:RS:nkd": "AN190", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2015-05-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105862", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105862", "description": "Локалитет се налази на песковитом узвишењу поред Лудошког језера, северо-источно од Суботице. Приликом истраживачких радова 1951. године установљено је да је налазиште у слоју леса у коме се запажају трагови ватришта. Пешчано тло око језера начето еолском ерозијом условило је да се на површини појављују археолошки предмети различите културне припадности. Између осталих, то су и предмети микролитске индустрије са карактеристичним геометријским облицима, који се поређењем са сличним налазима из Мађарске датују у период мезолита, 8000-7000 п.н.е." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.834483, 46.11097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњевековно утврђење \"Градац\" код Крепољина", "ref:RS:nkd": "AN191", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2016-09-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100870", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100870", "description": "Утврђење Градац се налази седам километара источно од Крепољина на узвишењу које доминира долином Млаве, на почетном делу Горњачко-рибарске клисуре. Управо на том месту Млава прави велику окуку, пробијајући се око кршевитих литица Ђуле. \nПовољан положај за контролу пута, који је долином Млаве водио у рудоносне крајеве Источне Србије, одређивао је стратешки значај овог утврђења, а конфигурација терена је утицала на његов неправилан облик прилагођен литицама, које су га штитиле са три стране. Најприступачнији је био прилаз са југозапада.\nЗбог густог растиња и неприступачности врло су слабо видљиви бедеми и пратећи објекти, а вероватно је постојало и подграђе. Камени бедеми утврђења дебели су око једног метра. Археолошким истраживањима 1981. године обухваћена је само црква скромних димензија 9,85х4,75м очувана до висине од једног метра, која се налази на источном ободу утврђења. Великим делом је пре истраживања била опљачкана и уништена од стране трагача за благом. Имала је једнобродну основу са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. На зидовима су очувани трагови живописа, а у припрати две зидане гробнице, у којима су вероватно били сахрањени ктитори цркве. Зидана је директно на стени, са видљивим траговима старијег објекта.\nЗа поуздано датовање читавог утврђења и саме цркве биће неопходна додатна истраживања читавог комплекса. На основу постојећих скромних података, претпоставља се да је коришћено са прекидима од рановизантијског до позно средњовековног периода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.632975, 44.253187 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке", "ref:RS:nkd": "AN192", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108006", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108006", "description": "Ланиште се налази у селу Корлаће на потесу Луг, у близини насеља Баљевац у Општини Рашка. Археолошко налазиште се простире на ниској речној тераси на десној страни Ибра, на месту где река чини велики завој. Према истоку је ограничено насипом за железничку пругу. Археолошко налазиште представља земљиште које се интезивно обрађује. На археолошком налазишту истражена је некропола за коју је утврђено да је настала у периоду од II до IV века. Констатовани су укопи са спаљеним остацима покојника и инхумираним покојницима. У гробним јамама откривени су предмети карактеристични за II век. По карактеристикама укопи са спаљеним остацима подсећају на рани облик гробова староседелачког становништва у Улпијани, Доклеји, Малој Копашници и Домавији. Инхумирани покојници положени су у гробне раке на редове, оријентације северозапад – југоисток. Сахрањени су староседеоци романизовани крајем III и у IV веку који су живели у рударском насељу у близини. Долина Ибра и Копаоник били су значајна рударска област у касној антици. Економски просперитет захваљујући рударству огледа се по луксузним комадима накита и појасних копчи који су се налазили на покојницима у тренутку сахране." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63705, 43.380521 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Прљуша на Руднику", "ref:RS:nkd": "AN193", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108652", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108652", "description": "Локалитет Прљуша налази се непосредно испод врха Мали Штурац, најнижег врха Рудника, на његовој југозападној падини, на огољеном делу падине, површине 2,5 ha, без растиња. Археолoшко налазиште представља праисторијски рудник бакра с видљивим траговима старих радова. На налазишту се површински јављају малахит, горски кристал и сивозелени кристаласти шкриљци. Обе сировине користили су неолитски становници централног Балкана за производњу оруђа. Цела падина је прекривена крупним сипаром у коме се налазе праисторијски камени рударски батови са жљебом. Геофизичка испитивања показала су да је простор богат орудњењем и рударским окнима. На површини локалитета документовано је више од двадесет праисторијских окана. Истраживањем рударског окна које се налази на самом врху брда, испод пута кои води ка врху Мали Штурац, потврђена је претпоставка да се ради о праисторијском руднику из периода раног енеолита културе Бубањ – Хум I (око 4000 година пре н.е.)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.514264, 44.130661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шуваков салаш – Клиса у Врбасу", "ref:RS:nkd": "AN194", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2019-09-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109031", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109031", "description": "Шуваков салаш – Клиса у Врбасу налази се око километар источно од насеља Врбас, на јужној, десној обали водотока Црна бара чије је корито укључено у Велики бачки канал. Археолошка истраживања обављена су у периоду од 1984. до 1996. године. Утврђен је праисторијски хоризонт насеља, средњовековно насеље и гробље (10-15. век), триконхална црква (13-15. век), и мањи одбрамбени систем с краја 15. или почетка 16. века. Писани извори први пут помињу средњовековно насеље Orbazpalotaya 1387. године. Куће средњовековног насеља прате у низовима контуру јужне обале Црне баре, делом су надземне, рађене од набоја и плетера с детаљима од цигала. Неке су биле дубоко укопане и служиле су за чување хране. Западно од насеља налази се црква и гробље. Црква је триконхос с полукружном апсидом и мањим конхама, саграђена у 13. веку, дужине 14 m, ширине 6 m. Грађена је од цигле и камена с препознатљивим елементима византијске технике зидања. Унутрашњост је била украшена фрескама. У првим турским налетима насеље и црква су спаљени и разрушени. Испод темеља цркве констатовани су остаци старијег насеља из 10-12. века. Положај насеља уз трговачки пут ка северу и југу, и на обали Црне баре која се улива у Тису, омогућавао је контакте и размену са удаљеним центрима културно религијског круга Панонске низије. Изведена археолошка истраживања допринела су да се средњовековни Врбас лоцира на археолошком налазишту и да се боље сагледа и интерпретира период од 10. до 15. на простору централне Бачке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.688959, 45.549934 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бели Брег", "ref:RS:nkd": "AN2", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108839", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108839", "description": "Археолошки локалитет Бели брег налази се на тридесет осмом километру пута Београд – Смедерево, са десне стране, у атару села Брестовик. Овде су приликом радова на путу 1948. године откривени остаци једне гробнице, зидане од опека. У самој гробници нису нађени прилози, али су око гробнице, у слоју, откривени један већи, три мања суда и шест жижака. На основу овог материјала, одређена је старост гробнице. Претпоставља се да датира из III века н. е. Прилози из гробова, који су настали у X или XI веку, а потичу са истог локалитета, указују на могућност постојања раносрпске некрополе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.773043, 44.644199 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеринин град", "ref:RS:nkd": "AN20", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108858", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108858", "description": "У селу Градац надомак Баточине, налази се Јеринино брдо се остацима средњовековног утврђења на његовом врху и пећином са остацима палеолитског станишта, у подножју.\nЈерининио брдо је изразити гребенати језичак којим се на северозападној страни завршава брдо Стражевица. Са три стране успон на брдо је отежан због стрмих падина, док је на јужној страни брдо везано за залеђину вештачки одвојено плитки фортификационим ровом. Градњом савременог пута Крагујевац-Баточина Јеринино брдо је пресечено и потпуно одвојено од свог природног залеђа. Фортификацијски доминира долином Лепенце зобог чега су брдо и његова непосредна околина били насељени од праисторије до позног средњег века.\nУ подножју Јерининог града, налази се палеолитска пећина, један од најзначајнијих споменика праисторије. Смештена је у подножју брда званог Донићско, потпуно окренута према долини реке Лепенице. Ово археолошко налазиште откривено је 1951. године, а систематски истражено од 1951. до 1952. године. Приликом ових истраживања утврђено је да је реч о палеолитском налазишту типа абри-поткапина, са карактеристичном дилувијалном стратиграфијом. Дилувијалну епоху потврдили су остаци плеистоцене фауне, зуби и фосилне кости, као и потпуно очуван млечњак мамута. Присуство палеолитског човека на овом налазишту потврдило је откриће двају огњишта пронађених in situ и извесног броја коштаних протолита. На падини брега, између платоа и пећине, пронађен је силексни нож који се по начину обраде и облику датује у прве епохе млађег палеолита. Једно од значајнијих открића је фосилни људски зуб, молар из леве максиле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.032419, 44.152827 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пећина Рисовача", "ref:RS:nkd": "AN21", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107279", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107279", "description": "Налази се на истоименом брду, у непосредној околини Аранђеловца. Пећина представља једно од највећих, најдужих и најбогатијих дилувијалних станишта која археолошки одговарају епохи Ле Моустиер. Улазни део пећине уништен је током радова у оближњем каменолому. Испод садашњег улаза, у примарним слојевима, откривени су трагови ватришта прачовека. Културни слој дебео је преко 5 м. Стратуми у којима су сачувани трагови најстаријих станишта палеолитског човека на Балкану, по својим геопалеонтолошким одликама, одређују припадност насељу квартарних ловаца средњег палеолита (старије камено доба), геолошком раздобљу Wurm I-II (око 50.000 година пре н.е.). Од покретног археолошког материјала пронађена су бројна силексна (селетијенски стругачи, шиљци) и коштана (шила, глачала, бодежи) артефакта, типична за период средњег палеолита. Фосилни остаци животињских врста, откривени у стратумима пећине, показују да њихов највећи број припада пећинском медведу. Упоредо са њима јавља се и степска фауна: цервиди, еквиди и бовиди. Археолошка ископавања започета 1952. трајала су пуне три деценије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.581952, 44.303308 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Медиана, локалитет Брзи Брод", "ref:RS:nkd": "AN22", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1981-12-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109383", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109383", "description": "Археолошко налазиште Медијана налази се недалеко од Нишаве, у близини термалних извора, на површини од преко 40 ha. Резиденција је изграђена почетком 4. века, у време Константина Великог. Овде су боравили римски цареви приликом посета Наису. Археолошка истраживања се с прекидима обављају од 1864. године, а у континуитету од 1959. године. Централни простор заузимала је вила са перистилом на површини око 6000 квадратних метара, са термама на западној и мањим нимфејем на источној страни. Западно од виле налазила се житница правоугаоне основе, димензија 91х27 m, док се јужно, на оближњем узвишењу, налазио водоторањ. Луксузне грађевине са стубовима, декорисане су мозаицима и фрескама. То су: вила са конхама, вила са оградним зидом и вила са централним коридором. Привредни објекти смештени су од житнице на запад, на путу за Наис. На југозападној периферији Медијане било је мање сеоско насеље. Пред крај 4. века резиденција је тешко страдала у пожару, а потпуно је уништена у време Хунске најезде 441. године. Археолошка ископавања и конзерваторски радови трају, са прекидима, од шездесетих година 20. века до сада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.948492, 43.309767 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лазарева пећина", "ref:RS:nkd": "AN23", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-03-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100589", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100589", "description": "Лазарева пећина код села Злота (Злотска пећина) стављена је под заштиту државе као археолошко налазиште. У Лазаревој пећини налази се веома значајан археолошки локалитет. У њему су откривена три праисторијска археолошка хоризонта, из бакарног, гвозденог и бронзаног доба. Сматра се да током бронзаног доба ова пећина имала улогу ловачке станице, а у гвозденом добу постаје центар металургије. Лазареву пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Ово је једна од најдужих пећина у Србији (истражени делови ходника пећине износе око 13 000 м) и најпознатија чије туристичко уређење је отпочело 1953. године. Лазарева пећина је проглашена за природном реткошћу и стављена је под заштиту као споменик природе 1949. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.962424, 44.029445 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Царичин град", "ref:RS:nkd": "AN24", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-03-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109387", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109387", "description": "Царичин Град је подигнут у византијској провинцији Илирик, у којој је рођен цар Јустинијан, као његова задужбина Јустинијана Прима. Смештен је у подножју планине Радан, у Пусторечком басену, на узвишеном издуженом платоу између Свињаричке и Царичинске реке. Чине га Горњи, Средњи и Доњи град. Све три целине опасане су посебним бедемима и кулама. Горњи град је неправилног полигоналног облика. На средини кружног трга - форума налазила се царска статуа од бронзе. Кружни трг и главне улице делиле су Горњи град на четири веће зоне. Епископска базилика са баптистеријумом, епископска палата и базилика са криптом су главне грађевине у Горњем граду. До сада је откривено 9 базилика, велики број репрезентативних јавних грађевина, занатски центри, водовод и други објекти, уз обиље покретног археолошког материјала. Посебно треба издвојити базилику са трансептом због јединствених подних мозаика чији распоред и симболика доприносе бољем разумевању литургујских обреда који су вршени у њој. На капителу при улазу у средњи брод ове базилике пронађен је монограм ктитора Јустинијана. Живот у Царичином граду трајао је током VI и почетком VII века, када је прекинут словенско-аварским разарањима. Прве комплексе Царичиног Града открио је Р. Петковић 1912. године. Археолошка истраживања и конзерваторски радови, са прекидима, трају до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.668833, 42.953539 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терме у Новопазарској Бањи", "ref:RS:nkd": "AN25", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108861", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108861", "description": "Остаци терми налазе се су Новопазарској бањи, око 500 m југозападно од Старог хамама из XVI века. Утврђено је да је грађевина била правоугаона, а по средини је имала преградне зидове. Лево и десно од ових зидова налазили су се кружни базени. Приликом евидентирања зидови су били видљиви до висине 2,5 и 0,8 m. Виши зид се завршавао сводом. Очувани остаци грађевине били су 2,36 х 11,5 m. Дебљина зидова је 0,8 и 0,7 m. Оријентација објекта је северозапад-југоисток. Објекат је грађен каменом и опекама са широким спојницама од белог кречног малтера. Грађевина је датована у касноантички период. У близини је откривен римски надгробни споменик са натписом. Нису обављена археолошка и архитектонска истраживања. Западно од ове грађевине,1983-1989. истраживан је локалитет Игралиште где су констатовани остаци античке базилике и други објекти, а овај локалитет није утврђен за археолошко налазиште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.550131, 43.155861 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Некропола стећака", "ref:RS:nkd": "AN26", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "ref:whc": "1504-026", "whc:criteria": "(iii)(vi)", "whc:inscription_date": "2016", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107153", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107153", "description": "Средњовековно гробље Мраморје налази се на високој обали реке Дрине у Перућцу. На гробљу се налази 88 стећака. Надгробни споменици су постављени у правилним редовима оријентације запад–исток. По облицима се издвајају плоче, слемењаци и сандуци на постољу и без њега и аморфни споменици. Надгробна обележја су израђена од камена кречњака, а површина је добро обрађена глачањем и употребом крупнозрног чекића. Соларним симболом – кругом украшен је само један сандук, док су остали споменици неукрашени и без натписа. \nТериторија средњег Подриња и Бајине Баште, којој припадају данашњи Перућац и Растиште, у периоду од 13. до 16. века налази се на периферији српске средњовековне Рашке државе на самој граници с Босном. У 14. веку овим крајевима владао је Никола Алтомановић, а убрзо територију заузима кнез Лазар Хребељановић. Становништво живи у мањим насељима, а комуникација међу њима контролисана је из утврђених градова, данас локалитети Солотник, Ђурићи и Рогачички вис. Духовни и религијски утицај на овој територији ширило је монаштво из манастира Рача који је подигнут почетком 14. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.430389, 43.957721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет у Виткову", "ref:RS:nkd": "AN27", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106370", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106370", "description": "Археолошко налазиште Витково смештено је у долини Стубалске реке, у атарима села Витково и Венчац, југозападно од главног пута Крушевац–Александровац. Прва археолошка ископавања 1969. и 1979. oбавили су Завод у Краљеву (археолог О. Вукадин) и Народни музеј у Крушевцу. Истраживања мањег обима извео је 2001. и 2003. Народни музеј у Крушевцу. На основу археолошких истраживања локалитет је датован у период неолита – винчанска културна група. Иако је истраженост локалитета мала издвајају се налази великог броја антропоморфних фигурина од печене земље, различитог облика и положаја, што сведочи о изузетној важности локалитета за проучавање винчанске културе и историје Жупе. Представа одеће на очуваним теракотама је шематизована, док су гениталије наглашене. На локалитету су у мањем броју откривене и зооморфне теракоте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.104865, 43.455455 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Блашковина археолошки локалитет", "ref:RS:nkd": "AN28", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106324", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106324", "description": "Локалитет Блашковина налази се у источном делу села Висибаба, на тераси изнад старог тока Западне Мораве. Са овог локалитета потичу четири римска надгробна споменика, од којих је један сачуван инситу, и више анепиграфских делова ципуса, архитравних греда и делом дислоцираних постамената. Издваја се један добро очуван ципус са натписним пољем и рељефним представама Атиса на бочним странама. На основу облика и рељефне декорације надгробни споменици се датују у II-III век, а припадају некрополи неког античког града (можда Municipium Malvesatium), која је у знатној мери уништена познијим, средњовековним сахрањивањем. Уочени су и остаци основе неке грађевине чије су стране дуге око 12м. На простору села Висибаба су, у XIX веку, констатовани остаци већег античког насеља које је, након проучавања натписа са надгробних споменика, у литератури познато као Municipium Malvesatium, Malua, Malavicio, Maluensis или Malvesatium. Покретни археолошки материјал и натписи на споменицима указују да се ради о најзначајнијем римском насељу у најисточнијем делу провинције Dalmatia. После рекогносцирања 1970. године, током 1982. вршена су мања сондажна истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.012833, 43.838486 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Весовина и Крчевина, археолошки локалитет", "ref:RS:nkd": "AN29", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107123", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107123", "description": "Локалитети се налази у централном делу села Висибаба, на источној падини старог корита реке Скрапеж. Део су римског насеља са утврђењем и некрополом, које је имало ранг муниципија - слободног града (Municipium Malvesatium) у најисточнијем делу провинције Dalmatia. У Весовини, у непосредној близини данашњег гробља, на површини терена откривени су: већи профилисан архитрав, два дела камених полустубаца и велика количина грађевинског материјала. Камени лав, пронађен на истом месту, пренет је у Народни музеј у Ужицу. Сви налази указују на постојање монументалне грађевине која је вероватно имала јавни карактер. Може се претпоставити да је овај део римског насеља служио за становање. У Крчевини су сачувани остаци грађевине већих димензија, чији налази указују на постојање неке архитектонске целине. Оба локалитета припадају целини античког насеља из II-III века. Током седамдесетих и деведесетих година на овим локалитетима вршена су археолошка рекогносцирања и мања сондажна ископавања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.018939, 43.834954 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Голи Брег", "ref:RS:nkd": "AN3", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108840", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108840", "description": "Локалитет Голи брег налази се непосредно до локалитета Бели брег, са леве стране пута Београд – Смедерево. Простире се од ушћа потока Саставака, па до Белог брега. Овде су констатовани остаци насеља и некропола са материјалом неолитског, римског и ранословенског периода. Овај локалитет познат је и под именом Орешац. Откривени археолошки материјал са овог локалитета похрањен је у Народном музеју и Музеју града Београда. На овом локалитету до сада нису вршена археолошка истраживања, а на основу римског и ранословенског материјала може се везати за Бели брег са којим би представљао целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.800166, 44.653114 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Варошиште, археолошки локалитет", "ref:RS:nkd": "AN30", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107124", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107124", "description": "Простире се на заравњеном, благо нагнутом терену према локалитету Савинац и захвата највећи део села Висибаба. На основу раније видљивих остатака грађевина, површинских налаза, грађевинског материјала и конфигурације терена, утврђено је да је на овом локалитету био резиденцијални део значајног античког центра познатог као Municipium Malvesatium. То потврђују и новија истраживања, приликом којих је констатовано постојање објеката зиданих у сухозиду већим облутцима и ломљеним каменом сразмерно густо постављених један уз други. Овом делу припадају и терме значајних размера на југоисточној периферији локалитета. У недостатку покретног археолошког материјала о датовању откривених објеката не може се ништа прецизније рећи. Ранији истраживачи презентовали су стање локалитета у Висибаби, а рекогносцирања 1970. године употпунила су резултате претходних истраживања. Прва сондажна ископавaња вршена су 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.001902, 43.847018 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Болница археолошки локалитет", "ref:RS:nkd": "AN31", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108862", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108862", "description": "Налази се у селу Висибаба, на истуреној тачки старог тока реке Скрапеж, на благој терасастој падини. Део је великог античког насеља познатог као Municipium Malvesatium. Локалитет Болница одвојен је данашњим сеоским путем од локалитета Савинац, са којим заједно чини целину која је вероватно настала крајем II и почетком III века. Приликом копања темеља за болничку зграду наилазило се на остатке већег архитектонског објекта као и делове архитектонске пластике. Претпоставља се да је локалитет припадао централном делу насеља са очуваним бедемом и угаоним кулама на североисточној страни. Цела површина локалитета данас је под парком Медицинског центра и њивама које се обрађују. Прецизнији подаци о стању локалитета установљени су приликом рекогносцирања 1970. и првих сондажних ископавања 1982. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.016266, 43.839896 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Савинац археолошки локалитет", "ref:RS:nkd": "AN32", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107125", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107125", "description": "Налази се на ужем простору Варошишта, у селу Висибаба, североисточно од локалитета на којем су констатовани резиденцијални објекти. Савинац је саставни део великог античког насеља познатог као Municipium Malvesatium, које је са утврђењем и некрополом имало ранг слободног града и тако заузимало посебно место у администрацији римске империје на граничном подручју провинција Dalmatia и Moesia. Приликом савремених грађевинских радова наишло се на темеље римске грађевине зидане каменим блоковима. У подножју бедема, на северозападној страни, нађени су фрагменти већег каменог саркофага који данас служи као базен за воду испред спомен чесме. Локалитет Савинац одвојен је данашњим сеоским путем од локалитета Болница са којим чини целину насталу крајем II и почетком III века. Остаци античког насеља констатовани су још у прошлом веку, а почетком овог столећа истраживачи су дошли до прецизнијих података о локалитетима на простору приградског насеља Висибаба. Рекогносцирањем терена утврђене су поједине локације у оквиру територије античког насеља. Прва сондажна ископавања вршена су 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.0143, 43.842126 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велика хумка", "ref:RS:nkd": "AN33", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105935", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105935", "description": "Налази се на равничарском простору који се протеже десном обалом реке Моравице, у атару села Пилатовићи и Прилипац. У току послератних рекогносцирања овог терена откривена је велика праисторијска некропола од 17 тумула, са више гробних хумки, која се датира у период старијег гвозденог доба. На локалитету Трњаци истражена је 1977\/78. хумка великих размера, која припада групи кнежевских гробова. Гробови су грађени од слаганог камена, са периферним каменим венцем, спалиштем и жртвеном конструкцијом у самој хумци. У центру се налазила гробница елипсастог облика, грађена од крупнијег речног камена, у коју су били положени кремирани остаци покојника мушког пола, вероватно кнеза. Египатски скарабеј, који је симболично положен поред гомилице сагорелих костију покојника, указује на постојање трговачких веза међу друштвеним заједницама тога времена. У ужој централној зони, на вишем нивоу од мушког, пронађен је женски гроб са богатим гробним инвентаром који чине раскошни накит од злата, украси са одеће, астрагални појас. Од гробних прилога ритуалног карактера нађено је бронзано посуђе, вероватно грчког порекла. На основу начина сахрањивања, карактера гробних прилога и увозних предмета, кнежевска гробница се најприближније може датовати у последње деценије VI и прве деценије V века пре н.е." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.099911, 43.829016 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Римско или Мађарско гробље", "ref:RS:nkd": "AN34", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106332", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106332", "description": "Налазиште је смештено у продужетку сеоског гробља. Највећи део надгробника се датује у период средњег века. Преовлађују ниске плоче полуобрађене или аморфног облика. На једној плочи је шематизовано приказан јелен изнад кога је урезан крст. Издвајају се два споменика типа стећка у облику сандука. На некрополи се налазе и три споменика у секундарној употреби из римског периода. Непосредно уз локалитет, на сеоском гробљу налази се праисторијска хумка, која је делимично уништена савременим укопима. Са научне стране изузетна је могућност проучавања развоја материјалне и духовне културе овог простора у дугом временском периоду кроз континуитет сакралне употребе места." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.958169, 43.979841 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римска некропола", "ref:RS:nkd": "AN35", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106284", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106284", "description": "Античка некропола се налази на локалитету Дворине, на ушћу Сељашнице у Лим. Систематским археолошким истраживањима, вршеним у периоду између 1977. и 1985, откривено је преко две стотине гробова. Поред плитких гробних јама са сиромашним прилозима, или сасвим без њих, које су припадале економски неразвијеном делу становништва, јављају се гробови са каменим сандучетом за пепео или каменом урном, махом у оквиру гробница и са богатијим прилозима, као и монументалне, зидом уоквирене надземне гробнице типа ареа мацериа цинцта. Најбројнији налаз су керамичке посуде, углавном произвођене у локалним радионицама. Откривени епиграфски споменици одликују се специфичним облицима, декорацијом и ономастичким материјалом. Заједно са прилозима из гробова документују посебан вид римске културе који је под јаким утицајем старе, домородачке традиције. Некропола се везује за велико насеље ранга муниципијума, настало вероватно крајем II или почетком III века уз епиграфски и теренски потврђен рудник олова и сребра који се и данас може експлоатисати (Чадиње). Блиске везе са нешто старијим насељем у Коминима огледају се у истим култовима, помињању истих личности, сличним типовима гробова и гробница, па и гробним прилозима, али није извесно да ли су имали статус одвојених муниципијума." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.624895, 43.370885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошко налазиште Идимум", "ref:RS:nkd": "AN36", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108864", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108864", "description": "На левој обали реке Ресаве у селу Медвеђа код Деспотовца на локалитетима Бедем и Попов чаир, постоје остаци римске путне станице Idimum која се налазила на путу via publica (Viminacijum - Naissus). Археолошка истраживања налазишта је у периоду од 1960. до 1962. године предузео Народни музеј у Београду. Том приликом су откривени делови римског пута и остаци архитектуре међу којом су терме и друге мање зграде а анализом добијених података је константовано да се на овом месту поред путне станице (mansio) налазило и цивилно насеље (vicus). Покретни археолошки материјал откривен токов ових радова датован је у крај III и IV век." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.356367, 44.144662 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Равна - Timacum Minus", "ref:RS:nkd": "AN37", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109386", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109386", "description": "Антички Timacum Minus лежи на левој обали Белог Тимока, североисточно од данашњег села Равна, на римском путу Naissus-Ratiaria. Утврђење правоугаоне основе (110х138,5 м) настало је у I веку. Помиње се 78. године као седиште једне римске јединице - кохорте I Thracum-Siria, која је пребачена у Мезију. Обновом и доградњом, током III-IV века, дограђене су куле у чије су зидове уграђени споменици са оближње некрополе из ранијег периода. Последња обнова утврђења је из доба Јустинијана. Равна је тада била део унутрашње границе заштите царства од напада варвара. Карактеристично је да зидови појединих кула формирају троугао или петоугао са шиљастим завршетком на спољној страни. Оваква ојачања добијају и друга утврђења из тог периода или само поједине куле на местима где се очекује најжешћи напад непријатеља. Изван утврђења откривене су две грађевине: терме, североисточно и једна цивилна грађевина са хипокаустом, југозападно. У средњем веку на овом простору била је велика некропола." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.265783, 43.641628 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мокрањске Стене", "ref:RS:nkd": "AN38", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108866", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108866", "description": "Мокрање је село у источној Србији. Налази се око 10 km јужно од Неготина и око 5 km западно од Тимока. Мокрањске стене се налазе на излазу из кањона Сиколске реке, око 8 километара јужно од Неготина. Локалитет Мокрањске стене представља најбоље документовано археолошко налазиште на подручју Неготинске Крајине. У рекогносцирањима и скромним заштитним истраживањима седамдесетих година 20. века, добијени су подаци о сложеној културној стратиграфији локалитета. Археолошка истраживања обновљена су 2011. године. Топографија откривених објеката, у првом реду фортификација, показује да је у питању археолошки комплекс кога чине три локалитета - Мокрањске стене-каменолом, Мокрањске стене-поткапина и јужна падина Соколице. Сваки од локалитета поседује специфичну стратиграфију. Последња истраживања локалитета Мокрањске Стене – Поткапина и Соколица, комплетирала су слику културне стратиграфије на овоме вишеслојном локалитету. Насеље је настало током касне фазе средњег енеолита (Бубањ–Салкуца–Криводол), а у континуитету је најдуже живело током позног енеолита (Коцофени–Костолац). У краћим интервалима овде се живело за време бронзаног доба (Вербичоара култура), старијег гвозденог доба (Злотска група), млађег гвозденог доба (Латен). Налази керамике и бронзаних фибула указују да је током III и IV века на месту утврђења постојало античко насеље, док је у раном средњем веку (VI век) на истом месту подигнуто снажно утврђење опасано са два моћна бедема. Са источне стране потока који се улива у Сиколску реку простире се потес Каменолом, на коме су констатовани остаци утврђења. Утврђени комплекс састављен од три појаса бедема са четвороугаоним кулама приближно једнаких димензија, оријентисан је дужом страном у правцу североисток-југозапад. Неправилна основа прилагођена је микротопографским условима терена што представља основну одлику брдских утврђења и утврђених насеља. Фортификација је са три стране окружена стрмим литицама, при чему источна страна узвишења није ни имала бедем, јер се овде стена готово вертикално спушта до Сиколске реке у висини од око сто метара. У утврђење се улазило са приступачне североисточне стране. У самом средишту комплекса, на најдоминантнијем положају, налази се утврђени простор приближно правоугаоног облика, ојачан са две куле. Други појас бедема, на нижем терену, опасивао је правоугаони простор уз прилаз локалитету на североисточној страни, а ка југу се трапезоидно ширио у правцу кањона Сиколске реке. Ова целина је била брањена са три угаоне куле. Трећи, најнижи бедемски појас ојачан једном кулом, обухватао је простор уз саму реку и поток који се у њу улива. Откривени бедеми су били широки око 1,8 m, грађени каменом повезаним кречним малтером. Током недавно спроведених истраживања на Соколици наишло се и на остатке једне грађевине већег габарита, чији су зидови уништени приликом вађења камена. Овај објекат се највероватније налазио extra muros, тј. северно од бедема на потесу Поткапина. Откривен је његов источни зид у негативу, као и дебела малтерна подлога на супструкцији од ломљеног камена, у коју су касније укопани средњовековни гробови. Откриће некрополе на Соколици показује да се континуитет насељавања настављен и током средњег века (XI-XIV век)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.526499, 44.163245 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рудна Глава", "ref:RS:nkd": "AN39", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108867", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108867", "description": "Налази се у планинској области североисточне Србије, у залеђу горње клисуре Ђердапа, која је оивичена Поречком, Црнајском и Шашком реком. Већи део ове територије, с обе стране Шашке реке, припада Рудној Глави која је била развијени центар најранијег рударства бакра на централном Балкану, односно у југоисточној Европи, са значајном продукцијом карбонатних минерала бакра, малахита и азурита. Стари рударски радови из периода раног енеолита откривени су на дневном копу модерног рудника. Највећи део концентрисан је у североисточном делу. На многобројним окнима-каналима (30 окана) рудних жила биле су честе платформе у облику левкастих јама. Серија камених батова - масивних чекића, израђених од речних облутака, представља једну од највећих до сада нађених на праисторијским рудницима бакра у Европи и Малој Азији. Значајни налаз представљају 4 оставе са керамичким судовима, каменим батовима и коштаним оруђем. Два типа амфора (крушколике и амфоре-крчази), која су заступљена на овом локалитету, припадају винчанској групи и одређују експлоатацију руде у период завршетка фазе Винча-Тордош II и почетак Винче-Плочник I. Остаци, вероватно античких, радова откривени су у јами модерног рудника. Систематска ископавања вршена су у периоду 1969-1979. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.087591, 44.339494 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ушће реке Вукодраже", "ref:RS:nkd": "AN4", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108841", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108841", "description": "Локалитет се налази дуж Саве, са обе стране ушћа реке Вукодраже. У усеку савске обале јасно се оцртава културни слој дебео преко 2.5 m. На левој обали Вукодраже постоје остаци римског кастела које је описао Феликс Каниц, али су данас у веома лошем стању и великим делом порушени. Свуда по површини терена постоји обиље римске керaмике, а наилази се и на ситније предмете: новац, статуете и др. На основу пронађеног материјала, насеље и кастел могу се датовати у III или IV век. Овде је постојало и неолитско насеље, које је већим делом уништено. У саставу локалитета Ушће налази се мањи локалитет, Баир, на којем је пронађена керамика која потиче из винчанско-тордошке и винчанско-плочничке фазе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.016499, 44.630721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гамзиград", "ref:RS:nkd": "AN40", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "ref:whc": "1253", "whc:criteria": "(iii)(iv)", "whc:inscription_date": "2007", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109150", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109150", "description": "Felix Romuliana, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре која је везана искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Простор унутар бедема је, једином комуникацијом која је спајала источну и западну капију, подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.186313, 43.899209 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дренград", "ref:RS:nkd": "AN41", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108868", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108868", "description": "Комплексу рановизантијских утврђења подигнутих у широј околини Царичиног Града у време цара Јустинијана (527-565) припада и утврђено насеље са базиликом које се налази на локалитету Кале код села Бреговина, у области Прокупља. Удаљено је око 15 км ваздушном линијом северозападно од Царичиног Града и 12 км путем од великог утврђења у селу Злата на локалитету Кале. Утврђење хексогоналног облика подигнуто је на издуженом језичастом платоу који се уздиже изнад места где настаје Пуста река, на приближно 500 м надморске висине. Јужни обронци планине Видојевице припадају благо брдовитој области, а само Кале је било приступачно са северне стране. Археолошким ископавањима проведеним од 1957-1958. и 1960-1961. године, установљено је да је насеље било утврђено са два појаса бедема. Ужи појас штитио је акропољ, а шири цело градско подручје. У североисточном углу акропоља откривени су остаци тробродне базилике, унутрашњих димензија 23*13м. Осим ње, у унутрашњем утврђењу су констатована и сондажно испитана још 3 објекта и још 3 су установљена између два појаса бедема. Базилика, која је једина детаљно истражена, са источне и северне стране уклопљена је у бедеме акропоља са угаоном полукружном кулом. Стога су ови зидови цркве, а уједно и бедема, знатно масивнији од осталих. У нартексу су уочени зачеци ђаконикона и протезиса. Наос је подељен на три брода каменим стубовима са базама и капителима композитног типа и типа јонског импоста. Зидови цркве били су украшени фрескама којима је, у доњим деловима, имитирана декорација мермерним панелом. У простору презбитеријума нађени су фрагменти зидног стакленог мозаика као и делови три латинска натписа: један је био уклесан на мермерној плочи надвратника, други је припадао црквеном намештају, а трећи је фрагменат фреско натписа. Зидови базилике су конзервирани, али су их мештани, у међувремену, уништили због изградње локалног пута." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.565956, 43.070173 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хумска чука", "ref:RS:nkd": "AN42", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108993", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108993", "description": "Локалитет се налази северно од села Хума, око 7 км северно од Ниша, на стрмом узвишењу које је са три стране практично неприступачно. Најстарији хоризонти овог вишеслојног налазишта припадају бубањској групи, односно Бубањ-Салкуца-Криводол културном комплексу, који се у енеолитском периоду јавља на подручју од Трансилваније и Олтеније на северу, до Пелагоније и Албаније на југу. Насеље се налази у матичном подручју бубањске културе чије се формирање везује за продор нових етничких елемената у другој половини III миленијума пре н.е. Својим положајем контролисало је целокупну Нишку котлину, од ушћа Нишаве у Јужну Мораву, до Сићевачке клисуре на западу. У том смислу индикативно је постојање међусобне визуелне комуникације са праисторијским локалитетима на Кременцу код Рујника и на Бубњу код Новог Села. На овом насељу градинског типа живот се одвијао у континуитету, од раног бакарног доба, па до позне антике (4400. године п. н. е. до IV века н. е.). Међу керамичким материјалом заступљени су сви облици који се, поред других елемената из области орнаментике, сматрају носиоцима стила ове културне групе: пехари са две дршке, зделе са унутра повијеним ободом, плитки тањири и амфоре. Осим керамике грубе и обичне фактуре, јавља се квалитетна, црноуглачана керамика која се ослања на позноенеолитску, пре свега винчанску традицију. До сада си откопани остаци објеката или структура који представљају остатке насеља из различитих периода.Регистровани су и остаци стамбене архитектуре, али искључиво у виду профилисаног кућног лепа и делова подница од запечене земље. Најбројнији објекти су јаме, које су примарно могле имати различите функције, а секундарно су испуњаване отпадним материјалом. Констатовани су и остаци пећи и огњишта из енеолитског доба и делови структура од опека и поднице (највероватније пећи) из касноантичког периода. Стилско-типолошке карактеристике керамике из културног слоја који припада периоду позно бронзано доба, могу се приписати параћинској и брњичкој култури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898139, 43.378591 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": " Археолошко налазиште Бубањ", "ref:RS:nkd": "AN43", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109141", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109141", "description": "Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села, близу Ниша (у непосредној близини казнено-поправног дома Ниш). Истраживања на овом локалитету обављена су тридесетих година и половином XX века, До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Током свих наведених истраживања на локалитету су констатовани остаци архитектуре, односно културни слојеви из средњег неолита (старчевачка култура), затим свих периода енеолита (Бубањ-Хум I, Чернавода III-Баден, Костолац-Коцофени, Бубањ-Хум II), раног бронзаног доба (Бубањ-Хум III), као и бројни покретни налази из позног неолита, средњег и позног бронзаног доба и гвозденог доба. Најмлађи праисторијски слојеви девастирани су некрополом из позног средњег века, односно новог доба. Од првобитног локалитета Бубањ, остао је гребен од стотинак квадратних метара површине у којима се распознаје 17 културних слојева или живот исто толико културних заједница. Иако је од укупне површине, због изградње аутопута и железнице, када земљани материјал није истраживан, остало свега 3,7 одсто површине, односно мали гребен, за археологе је од непроцењиве важности за реконструкцију праисторије. Локалитет је један од ретких у Европи из периода млађег каменог доба где је још откривена земуница старчевачке културне групе ( 6. миленијум пре нове ере). Колико је овај локалитет значајан за проучавање култура енеолита и бронзаног доба на Балкану говори чињеница да се прихваћена подела овог периода на Балкану заснива на истраживању овог локалитета, као и оближњег локалитета Велика хумска чука (културне групе Бубањ-Хум I-III)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.828666, 43.320765 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Понтес", "ref:RS:nkd": "AN44", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109276", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109276", "description": "Остаци Трајановог моста и каструма Понтес налазе се код села Костол, 5км низводно од Кладова. Мост, подигнут између 103. и 105, дело је сиријског архитекте Аполодора из Дамаска. Дужина моста са порталима износила је 1133,90 m, а део преко речног корита 1071 m. Остаци на обалном делу састоје се од четири зидана ступца повезана луковима. У речном кориту налазило се 20 стубаца чији је осовински распон од 56,5 м био премошћен дрвеном решеткастом конструкцијом. Истовремено са мостом, у функцији његове одбране, подигнути су ауксилијарни логори Понтес на десној и Дробета на левој обали Дунава. Понтес, приближно квадратне основе, налазио се низводно од моста и све до VI века задржао је функцију одбране овог дела лимеса. Поред основних пунктова каструма - бедема, кула и капија - археолошким истраживањима утврђен је план и распоред објеката унутар бедема и констатовано да почетком IV века, са променама у римској војсци, долази до стварање новог концепта унутрашњости Понтеса. У античком утврђењу као и на простору изван њега формирана су средњовековна насеља и некрополе са слојевима IX-X, XI-XII и XIV века. Заштитна археолошка ископавања и конзерваторски радови започели су 1979. у оквиру пројекта Ђердап II. Остаци прва четири ступца моста загатом су обезбеђени од потапања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.66913, 44.613206 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лепенски Вир", "ref:RS:nkd": "AN45", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109273", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109273", "description": "Археолошко налазиште Лепенски Вир налази се у Ђердапској клисури, на ниској песковитој тераси на десној обали Дунава. У седам сукцесивних насеља риболоваца, ловаца и скупљача хране, откривени су остаци стамбене и сакралне архитектуре и монументална скулптура датована у време од 6500. до 5500. годинe п.н.е. Сва станишта насеља имају облик зарубљеног кружног исечка под углом од 30 до 60 степени. Под је од здробљеног, добро набијеног црвеног кречњака, са елипсоидним ватриштем. Распоред удубљења око пода сугерише кровну конструкцију у виду пресеченог левка или полиедра, која је вероватно била од коже. У насељу су откривена и светилишта која имају исти облик. У унутрашњости је био култни простор и простор за становање. Око огњишта биле су смештене скулптуре великих облутака од крупнозрног пешчара које приказују људску фигуру на којој је првобитно обликована само глава, украшена мотивима концентричних кругова, спирале и осмице. У каснијој фази, скулптуре добијају облик људске фигуре и постају прави идоли. Од средине VI миленијума п.н.е. на простору Лепенског Вира ничу насеља земљорадничко–сточарског карактера. Археолошким истраживањима (1965–1970) откривено је 136 објеката. Како не би били потопљени пуштањем у рад хидроелектране „Ђердап I”, остаци археолошког налазишта Лепенски Вир измештени су на виши ниво. Нова серија апсолутних датума са Лепенског Вира, заједно са другим новим подацима, захтева да се у одређеној мери ревидирају закључци претходних истраживача овог локалитета када су у питању како апсолутни временски распони појединачних фаза тако и сами стратиграфски односи појединих целина. Велики број новодобијених радиометријских анализа, које су највећим делом обављене у лабораторији у Оксфорду током протекле деценије, односно добијени датуми, показују дуго трајање раног мезолита у две, знатним временским хијатусом одвојене подфазе. Лепенски Вир био је насељен током мезолита и то већ од око 9300. године пре наше ере. Начин на који се датуми групишу сугерише да се ово раномезолитско насељавање Лепенског Вира одвијало у две одвојене фазе. Прва фаза одговара периоду између 9300. и 8900. године пре наше ере. Другу фазу раног мезолита на Лепенском Виру могуће је везати за период од око 8200. до око 7300. пре наше ере. Резултати такође указују да се раномезолитско насељавање Лепенског Вира простирало највероватније по читавој речној тераси. Овај период одговара Срејовићевој фази Прото-Лепенски Вир. Изгледа да на основу постојеће радиометријске хронологије постоји хијатус у насељавању овог локалитета од близу 900 година. Веома је тешко разумети из ког разлога долази до овог прекида. Међутим, много је лакше пружити претпоставке о томе шта је могло да услови нову фазу насељавања ове локације, која се временски поклапа са појавом првих сточарских и земљорадничких заједница на централном Балкану. Најбројнија серија датума са Лепенског Вира везује се за период после 6200. године п.н.е. Ови датуми у највећој мери потичу из целина које су везане за настанак, коришћење и коначно напуштање трапезоидних грађевина са црвенкастим подовима од кречњака а које Срејовић дели на 5 грађевинских подфаза у оквиру фазе Лепенски Вир I (подфазе а-е) Лепенски Вир I траје релативно кратко, тј. најдуже око 300 година, између 6200. и 5900. године п.н.е. Приметно је да се поједине грађевинске локације континуирано користе током овог периода, било кроз обнављање старије грађевине новим подом и хоризонталним преклапањем са старијим грађевинама или трансформацијом одређене грађ евине у простор за сахрањивање, док друге грађевинске целине вероватно имају релативно кратко трајање. Поједине грађевинске целине такође бивају ‘затворене’ ритуалним полагањем јеленских рогова након напуштања грађевине, што је могло да има везе са циклусом обнове грађ|евине или реформулацијом идентитета одређене друштвене групе везане за дату грађевину.Током фазе грађевина са трапезоидним основама (око 6200-5900 г. п.н.е.), Лепенски Вир по свему судећи постаје централно место региона, на коме се значајно наглашава и елаборира архитектонски простор грађевина и где долази до процвата визуелног изражавања у камену са представама риболиких бића и компликованих геометријских мотива. Сахрањивање се и даље врши по локалним канонима (испружени скелети паралелни са током Дунава и са главом окренутом низводно полагани су у гробне јаме укопане кроз подове грађевина, или су полагани преко пода грађевине), а јавља се и учестала пракса сахрањивања новорођенчади у задњем делу ових грађевина. Трапезоидне грађевине су, у време полагања покојника могле бити већ напуштене, или су још једном трансформисане у простор за сахрањивање са вероватном свешћу и меморијом о претходном насељу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.02645, 44.556867 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римске терме", "ref:RS:nkd": "AN46", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108871", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108871", "description": "Изградњом аутопута Ниш-Куршумлија откривени су 1967.године остаци римских терми-купатила (део већег грађевинског комплекса)код села Баце из III-IV века, која је некада била у саставу једног провинцијског насеља. На основу досадашњих сазнања ово римско насеље могло је да се налази само на траси једне од најзначајнијих античких комуникација, пута Viminacium(Костолац)-Naissus-Lissus (Љеш). Исто тако, остаци овог античког насеља, укључујући и откривене терме, налазе се на простору на коме су већ раније констатовани трагови праисторијског, енеолитског насеља-Плочник, који је најзначајнији праисторијски локалитет овог простора. Откривени апсидални базен на хипокаустом на јужној страни терми, који се пружа правцем исток-запад, указује на могућност постојања читавог низа базена као и осталих пратећих просторија терми, као и други профани објекти у непосредној околини терми." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.364386, 43.212659 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кулина (Балајнац)", "ref:RS:nkd": "AN47", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108872", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108872", "description": "Локалитет Кулина-Балајнац налази се у општини Мерошина, око 300 м западно од села Градишта. На платоу доминантног узвишења које се према источној и северној страни стрмо спушта, док су југоисточна и западна падина знатно блаже, налазе се остаци византијског утврђења мањих димензија (120*75м) са подграђем на западној страни. Припада комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода. На јужној страни, испред бедема са угаоним кулама, видљив је суви ров наспрам кога је вероватно био главни улаз. Археолошким радовима започетим 1969, делимично су откривени остаци базилике у централном и цистерна монументалних димензија (50*30м) у северном делу утврђења. Цистерна са силазним сте-пеништем, отвором за пражњење и бунаром очувана је до висине од око 4,5м, односно до нивоа крстастих сводова који су лежали на масивним зиданим стубовима. Међу покретним материјалом издваја се случајни налаз из централног дела утврђења на коме су се пресецале главне улице цардо и децуманус, бронзани портрет за који се сматра да представља или Еуфемију, жену цара Јустина I, или Теодору, Јустинијанову жену. У сваком случају, припада двадесетим и тридесетим годинама VI века и део је скулптуре која је вероватно била постављена на форуму." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.76558, 43.267232 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римска грађевина са мозаиком на Коњском гробљу", "ref:RS:nkd": "AN48", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108873", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108873", "description": "Приликом радова за изградњу стрелишта у кругу пантелејске касарне у Нишу, током 1972.године, откривен је читав низ зидова и подова украшених мозаиком. Археолошки локалитет Коњичко гробље чува остатке архитектонских елемената (мермерна база) и подних мозаика римске репрезентативне грађевине, који говоре да се ради о налазишту изузетног значаја. Овај локалитет није у потпуности истражен. Подни мозаици су само делимично откривени приближно око 40м2. Грађевину са мозаицима је могуће датирати између III-IV века. Свуда уз откривене подове постоје јаки трагови горења што говори да је грађевина страдала од пожара.\n400м северозападно од простора у коме је откривена ова луксузна вила током 2000 год. пронађен је већи водопривредни објекат (водоторањ-водоводне цеви, цистерна и почетак акведукта). Правац пружања акведукта упућује да је он служио за напајање водом како вилe тако и објекте који су се налазили у њеној близини. \nНа 200м североисточно од простора где је откривена вила са мозаицима налази се једна кружна форма пречника око 90м која својим обликом потсећа на анфитеатар. \nДанас се на овом простору налази војни комплекс-касарна са војним зграда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891615, 43.339478 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велико Градиште", "ref:RS:nkd": "AN49", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108874", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108874", "description": "Северно од села Јабланице, на гребену кланца Радовањске реке, налазе се остаци средњевековног утврђења познатог и под именом Латински град. Утврђење је неправилног, полигоналног облика са дужом страном оријентисаном према кланцу. Унутар градских бедема јасно се уочавају бројни грађевински објекти, а у горњем граду сачувани су трагови донжон куле и бунара. Према историјским подацима, град су освојили и порушили Турци на прелазу XIV и XV века и од тада није више коришћен. Бројни остаци опека античког формата упућују на предпоставку да је утврђење коришћено почев од римског периода па све до краја XIV века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.831467, 43.877585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Винча-локалитет Бели брег", "ref:RS:nkd": "AN5", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108842", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108842", "description": "Археолошко налазиште Бело брдо налази се у селу Винча на десној обали Дунава, у близини ушћа реке Болечице у Дунав. На основу стратиграфије и откривеног археолошког материјала, праисторијско насеље у Винчи се дели у две фазе: винчанско-тордошку (старији неолит) и винчанско-плочничку фазу (млађи неолит). У културном слоју, дебљине 10,50 m, уочено је девет грађевинских хоризоната. Насеље првог хоризонта имало је земунички облик стана, а у осталих осам грађене су куће квадратног облика, подизане на местима на којима је вршена нивелација терена. У залеђу насеља били су изузетно повољни услови за развој земљорадње као и за гајење стоке. Од покретног археолошког материјала карактеристични су налази биконичних здела, пехара на нози, амфора, жртвеника и просопоморфних поклопаца. Керамика је украшена канелованим мотивима и урезаним паралелним линијама које прате низови убода или урезане траке испуњене убодима. Посебну врсту налаза чини изузетно богата и разноврсна пластика: ваљкасте и пљоснате махом стеатопигне статуете. У Винчи је откривена и велика старосрпска некропола. \nПрва систематска ископавања на овом локалитету почела су 1908, а вршена су и 1911-1913, 1924, 1929-1931. и 1933-1934. године. Ревизиона ископавања организована су 1978. и са прекидима трају и данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.623203, 44.762001 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градац", "ref:RS:nkd": "AN50", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108875", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108875", "description": "Непосредно изнад школе и цркве на брду Градац у Конопници, на десној обали Власине, (јужно од лoкалитета Трап) археолошки локалитет Градац чува трагове материјалне културе средњег века. Мања истраживања су обављена 1972. године где су били видљиви остаци античког утврђења и остаци средњовековног утврђења Градац. Локалитет је у прошлости претрпео велика оштећења због нелегалних копача. Нарочито је страдала источна страна утвеђења где је потпуно огољен и оштећен масивни зид од опека који је на овом месту био фундиран на стени. Истраживачи претпостављају да је овај део утврђења и најстарији и да потиче из палеовизантијске епохе. Приликом истраживања пронађени су фрагменти средњовековне керамике. Претпоставља се да је брег због погодног положаја за осматрање био насељаван кроз дужи временски период, од праисторије до средњег века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.098099, 42.980613 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Трап", "ref:RS:nkd": "AN51", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99622", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99622", "description": "Археолошки локалитет Трап налази се на заравњеном терену северно од локалитета Градац у продужетку старог и новог гробља у Конопници, пронађени су остаци мањег римског утврђења, међутим овај простор је недовољно истражен. На истоку и на западу терен се стрмо спушта у равницу. Цео плато је прекривен фрагментима римске опеке. На овом месту, 1976. године након отворења једне сонде мањих димензија на средишњем делу платоа откривен је масивни зид са испустима правца север-југ, зидан од опека са дебљим слојем малтера беличасте боје до 6 цм дебљине. У северном делу сонде пронађени су остаци људских костију. Слој се састојао од грађевинског шута са доста гарежи, нарочито у источном делу сонде, док су у северном делу нађене су фрагментоване људске кости." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.097638, 42.98212 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градац", "ref:RS:nkd": "AN52", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108876", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108876", "description": "Археолошко налазиште Градац код лесковачког села Злокућане, позициониран на узвишењу, приступ је могућ само са југа (остале стране су стрме и опкољене рекама). Ово насеље откривено је већ 1909. године када је у централном платоу откривено неолитско насеље. Многи ранији истраживачи су констатовали остатке млађег гвозденог доба који указују на континуитет живота. Археолошко налазиште Градац спада у групу млађих винчанских насеља грађених на стрмим, тешко приступачним узвишењима, која се успешно могу бранити. Истраживањима из 1956., 1957. и 1959. године., показала су постојање живота од неолита ка раном бронзаном добу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.979297, 43.061519 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Равна", "ref:RS:nkd": "AN53", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108877", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108877", "description": "Равна, Бољетин, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.055089, 44.516564 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хајдучка воденица", "ref:RS:nkd": "AN54", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108878", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108878", "description": "Локалитет Хајдучка воденица код Кладова припада праисторијском (трагово неолитског насеља са остацима кућа) и античком периоду (правоугаоно римско мање утврђење са округлим кулама на угловима) и чини једну целину континуитета живота на Дунаву. Дана 25.05.1966.године је овај локалитет утврђен за културно добро и истог дана је уписан као потопљен локалитет." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.303292, 44.638517 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велики Градац и Бања, Доњи Милановац", "ref:RS:nkd": "AN55", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Велики Градац и Бања, Доњи Милановац, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Голо Брдо", "ref:RS:nkd": "AN56", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Голо Брдо, О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мала Ливадица, Бољетин", "ref:RS:nkd": "AN57", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Мала Ливадица, Бољетин, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велика Ливадица, Бољетин", "ref:RS:nkd": "AN58", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Велика Ливадица, Бољетин, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део византијске некрополе", "ref:RS:nkd": "AN59", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109297", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109297", "description": "Терен на десној обали Нишаве обухваћен називом Јагодин-мала,спада у ред најраспрострањенијих касноантичких некропола у Србији: простире се источно до основне школе „Његош “, западно до зграде Техничког факултета; на северној граници налази се конзервисана гробница са две калоте у Кнез-селској улици, док су гробови према југу досезали до данашњег корита Нишаве. Некропола у Јагодин-мали је била у употреби у дугом периоду од II до VI века.Најзначајнија је гробница са фрескама у дворишту Дома средњешколске омладине у улици Косовке девојке, затим гробница у кругу Фабрике текстила, недалеко од Кнез-селске улице,a такoђе између бројних објеката сличних по форми и начину зидања, пажњу привлаче гробнице чији су унутрашњи зидови и свод декорисани, сликани фреско-техником." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.90782, 43.329341 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Усек", "ref:RS:nkd": "AN6", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109332", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109332", "description": "Археолошки локалитет Усек обухвата терен северозападно од aвалског друма, на самом брежуљку, и простире се до потока који се улива у Бањички поток. На овом терену налази се неолитско насеље са веома богатим културним слојем у пет хоризоната и као такво једно је од најзначајнијих у нашем делу Подунавља. Насеље, у почетку привремено, под повољним условима развило се у стално. Дуго је трајало и неколико пута обнављано после пожара. Почев од најстаријег хоризонта са земуницама, па кроз остале, опажа се стални развој и напредак у техници градње. Једна од откривених кућа има димензије чак 20х11 m, што за грађевинску делатност неолитског човека подразумева високу стручност и технику. Неолитско насеље на Бањици припада винчанској култури и својом очуваном и изразито богатом архитектуром представља значајно откриће за проучавање неолитског доба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.480852, 44.755385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Трансдиерна, Текија", "ref:RS:nkd": "AN60", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Трансдиерна, Текија, О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Каструм, Сип", "ref:RS:nkd": "AN61", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Каструм, Сип, О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рибница, Доњи Милановац", "ref:RS:nkd": "AN62", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Рибница, Доњи Милановац, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пецка Бара", "ref:RS:nkd": "AN63", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Пецка Бара, О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Циганија, Доњи Милановац", "ref:RS:nkd": "AN64", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Циганија, Доњи Милановац, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мало Голубиње, Мало Голубиње", "ref:RS:nkd": "AN65", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Мало Голубиње, Мало Голубиње, О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велико Голубиње, Велико Голубиње,О Кладово", "ref:RS:nkd": "AN66", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Велико Голубиње, Велико Голубиње,О Кладово" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бољетинска Река, Бољетин", "ref:RS:nkd": "AN67", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Бољетинска Река, Бољетин, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековна некропола са остацима цркве", "ref:RS:nkd": "AN68", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108892", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108892", "description": "Локалитет је смештен поред Дежевске реке, на месту где је 1282. одржан Дежевски сабор, на коме је краљ Драгутин предао престо краљу Милутину. Црква, подигнута крајем XIII века, једнобродна је грађевина са припратом на западу, потковичастом апсидом на истоку и дозиданим анексом на јужној страни. Олтарски простор од наоса је раздвојен са два зидана ступца. Унутрашњост цркве је била живописана. Од живописа су очуване доње зоне сликаног сокла, као и мноштво фрагмената у шуту. Грађевина је разорена крајем XIV или почетком XV века, током првих продора турака у Србију. У истом периоду око цркве је оформљена некропола. Археолошка истраживања 1981. и 1982. изведена су у организацији Завода у Краљеву (др Марко Поповић)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.479532, 43.201051 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Црквина", "ref:RS:nkd": "AN69", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108893", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108893", "description": "Локалитет се налази у долини Падешке реке, 400 м од зграде основне школе. На налазишту су очувани остаци цркве и средњовековне некрополе, који су у веома лошем стању, зарасли у високо шибље. Првобитна црква је изграђена у XIII веку. Након великог рушења црква је обновљена и придодат јој је нартекс. Некропола се на основу типа надгробника датује у XIII−XV век. На налазишту је пронађен мермерни камени блок, односно део фриза са ктиторским натписом (Уз твоју помоћ Христе понтифекс…). На основу епиграфске анализе исказивана су различита мишљења о времену из кога налаз потиче и његовом првобитном положају. Услед тектонских поремећаја који су изазвали клизање терена, локалитет је, данас подељен на два дела, а црквa по осовини север-југ, са формирањем вододерине између њих. Део фриза са ктиторским натписом пренет је у Музеј манастира Милешева." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.6388761, 43.4349758 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Агино Брдо, Гроцка", "ref:RS:nkd": "AN7", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Агино Брдо, Гроцка, О Гроцка" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грчко гробље", "ref:RS:nkd": "AN70", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "ref:whc": "1504-028", "whc:criteria": "(iii)(vi)", "whc:inscription_date": "2016", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108894", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108894", "description": "Археолошко налазиште Грчко гробље у селу Хрта чине два средњовековна гробља. Горње се налази на узвишеној природној главици чији је топоним Губице. У подножју узвишења, 100 m југозападно налази се доње гробље које је формирано на мањем, праисторијском тумулу. Читав простор је окружен брезовом шумом. У подножју узвишења су поток и сеоски путеви који воде до засеока Томашевића, Башовића и Диздаревића.\nНа Грчком гробљу налази се 81 споменик, и то 37 на горњем потесу од којих је украшено 17, а на доњем гробљу има укупно 44 споменика од којих је украшена само једна плоча. Споменици су оријентисани у правцу исток–запад.\nПовршина споменика је пажљиво клесана, у неколико случаја је и приглачана. Најчешћи облик је плоча која некад због своје монументалности подсећа на нижи сандук. Орнаментални мотиви су изведени уклесивањем, а на сандуцима на постољу аркаде су рељефне и пластично моделоване. \nНа стећцима на горњем гробљу налазе се различити мотиви украшавања. На бочним странама већих сандука аркаде имају облик плитке нише и при врху су обликоване полукружно или као преломљен лук с међупросторима између стубова. На три сандука су уклесане шест или четири нише на ширим бочним странама или само две нише на бочним ужим странама које формирају аркаде. Други облик украшавања су рељефно уклесани орнаментални мотиви који су приказани појединачно, као на пример мотив мача или штит. На једној плочи налази се представа крста са једнаким широким крацима, крст је веома благо наглашен на површини тако да се тешко уочава, изнад крста су три правилно распоређена мала круга са уписаним крстом. Најчешћи мотив је мали круг са уписаним крстом или велики круг у коме је уписан крст чији се кракови завршавају концентричним круговима. Издвајају се плоче чија је горња површина обележена као оквир у облику ужета, а на једној унутар оквира је континуирана рељефно наглашена спирала, са стилизованим четворолисним розетама. У једноставнијем оквиру уклесан је јелен, веома сведен са наглашеним роговима и контуром тела, у положају скока или кретања.\nНа доњем гробљу већина надгробних обележја је у облику аморфног споменика приклесаног до приближне форме плоче, а тек неколико примерака могу се определити у облик праве плоче. Констатовано је и више ниских аморфних усадника који су постављени на источној страни плоче, док је мањи број констатован на простору између споменика, као изолована гробна обележја. Површина споменика је грубо клесана или је потпуно необрађена, остављена у природном облику стене с минималним интервенцијама до облика плоче. На западној половини једне плоче уклесан је круг са уписаним крстом чији се крајеви завршавају у облику концентричних кругова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.6244, 43.299068 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терен \"Град-Грнчарац\"", "ref:RS:nkd": "AN71", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106743", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106743", "description": "Археолошко налазиште \"Град-Грачарац\" у селу Јаловику смештено је на око 8 км југоисточно од Владимираца, на благој падини која се ка југоистоку спушта ка потоку Буковици. Археолошка истраживања овог локалитета нису вршена, али је приликом земљаних радова на површину изорана велика количина грнчарије и кућног лепа. Бројни фрагменти керамичких посуда, камених и кремених алатки указују на врло интензиван живот овог насеља као и на његову значајну научну и културно-историјску вредност. Веома су јасно утврђени трагови постојања једног праисторијског насеља винчанско-плочничке фазе. Судећи по површини простирања површинских налаза насеље је заузимало површину од око 3 хектара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.769464, 44.608488 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хумка-тумулус код села Жабара", "ref:RS:nkd": "AN72", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108895", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108895", "description": "На потезу Парлог у селу Жабарима налази се праисторијска хумка пречника око 20 метара и висине око 1,5 метара. Тумул је смештен на падини која се стрмо спушта ка Жабарској реци, на надморској висини од 320 метара. Западно од тумула налази се велико удубљење, можда настало вађењем земље за насипање хумке. На овом и другим локацијама у селу 1982. године је истражено више присторијских тумула. На истом имању раскопане су две камене хумке. У једној је откривена скелетна сахрана, а у другој урна са спаљеним остацима. Судећи по опису налаза вероватно су оба гроба из бронзаног доба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.958084, 44.221418 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терен \"Илића Брдо\"", "ref:RS:nkd": "AN73", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106734", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106734", "description": "Село Чучуге налази се на јужном ободу тамнавске долине, на прелазу ка Ваљевској Подгорини, на удаљености 13 км западно од варошице Уб. Површински налази \"Илића брдо\" се простиру на неколико брежуљака, укупне површине од преко 5 хектара. Велики број случајно пронађених фрагмената керамичких посуда указао је на интензитет живљења овог насеља као и на постојање више развојних фаза. Услед тога су на овом локалитету вршена мања археолошка истраживања 1990. и 1994. године која су отркрила да прсечна дебљина културног слоја износи око 1.4 м. Насеље припада винчанској култури, а развијало се током Винча Д фазе. Током ископавања откривено је неколико кућа, хлебних пећи, отпадних јама и изузтно велики број покретног археолошког материјала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.94806, 44.418923 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терен \"Панађуриште\" код села Комирића", "ref:RS:nkd": "AN74", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108020", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108020", "description": "На благој речној тераси у селу Комирић, 7 км северозападно од Осечине, поред самог Јадра и потока Кленка смештено је веће просторно праисторијско насеље. Обухвата површину од око 3 хектара и налази се на око 210 м надморске висине. Судећи по карактеристикама површинског археолошког материјала, пре свега фрагмената керамичких посуда, камених алатки насеље се може везати за винчанско - плочничку фазу млађег неолита Србије. Терен \"Панађуриште\" има веома погодну локацију и представља типично насеље карактеристично за поменуту епоху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.534986, 44.414914 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Брежуљак \"Кик\" код села Свилеуве", "ref:RS:nkd": "AN75", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108900", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108900", "description": "Локалитет \"Кик\" налази се у селу Свилеуви на око 10 км североисточно од Коцељеве. Површински налази се простиру по брежуљку 170 м надморске висине, који је са северне стране оивичен потоком Вукодражом, а са источне Киком. Налази су расути на простору од око 1 ха, колико износи и укупна површина платоа овог брда. На локалитету је регистрована велика количина грнчарије, кремених и камених артефаката, што иницира постојање једног просторног праисторијског насеља. Судећи по основним технолошким и стилским карактеристикама површинског материјала насеље се може везивати за финалну фазу винчанске културе и старијег енеолита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.856989, 44.539245 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошки терен код села Петнице", "ref:RS:nkd": "AN76", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108904", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108904", "description": "Локалитет се налази на северним терасастим падинама брда Рогљевић, које се спуштају ка реци Бањи. Смештен је испред горњег улаза у Петничку пећину, на надморској висини од око 220 м. Ископавања овог локалитета, чија је површина мања од једног хекатара, започета су 1969. године. Систематска ископавања вршена су од 1980. године, са мањим прекидима до 2000. Године. Истражени простор обухвата површину од око 280 метара квадратних. На основу досадашњих ископавања издвојено је шест основних хоризоната становања, што чини овај локалитет најзначајнијим вишеслојним локалитетом у западној Србији. Најстарије слојеве чини насеље винчанске културе фаза од Б1 до Д2. Слојеви металних доба заступљени су остацима насеља костолачке културе (бакарно доба) и босутске културе гвозденог доба. У свим праисторијским периодима на овом простору се налазило насеље, тако да су махом откривани трагови становања, остаци кућа, пећи, јама. Досадашњим истраживањима откривено је више стотина хиљада археолошких налаза од грнчарије, кости, камена и метала. Последњи хоризонт локалитета у Петници чини касноантичка некропола. Касноантички гробови из 4. века били су укопани до нивоа слоја старијег гвозденог доба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.9357, 44.245517 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Археолошки терен \"Белиновача\"", "ref:RS:nkd": "AN77", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108905", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108905", "description": "Археолошки локалитет на потесу \"Белановача\" налази се на око 19 км североисточно од Ваљева, у атару села Слатине. Представља земљану фортификацију неправилно кружног облика основе пречника око 20 м и висине 2,5м. Централни део окружен је видљивим ровом и насипом који у виду прстена, ширине око 8м и висине 2м . Мештани овај простор сматрају светим местом, па је из тог разлога читав простор остао сачуван. На локалитету нису вршена детаљнија археолошка истраживања, али се због његове очуваности и монументалности може сматрати једним од најзначајнијих земљаних праисторијских утврђења у западном делу Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.905, 44.4075 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Утврђење \"Јеринин град\"", "ref:RS:nkd": "AN78", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107691", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107691", "description": "Утврђење „Јеринин град“ у потесу „Град“ налази се на тромеђи села Белица- Ничевић- Старо село. Утврђење представља вишеслојно насеље које је основано у млађем неолиту. Осим неолитских слојева у оквиру утврђења има налаза из бронзаног доба, а потом трагова живљења из периода од IV до VII века као и остатака словенског насеља све до средњовековног периода XIV века. Претпоставља се да је ово утврђење било прво управно седиште средњевековне жупе Белице које се у писаним изворима први пут спомиње 1183. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.078991, 43.956753 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ремесиана", "ref:RS:nkd": "AN79", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108906", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108906", "description": "Археолошко налазиште Ремезијана налази се на ужем градском подручју Беле Паланке. Римско и рановизантијско утврђење неправилне правоугаоне основе, са полигоналним кулама, подигнуто је на траси античког пута Naissus-Serdica. Епиграфски споменици указују на рано формирање насеља које је градски статус добило вероватно за време Трајана као и на његов значај почетком 3. века. Унутар утврђења откривени су остаци цивилне базилике са полукружном апсидом на западном делу, репрезентативни објекти у њеној непосредној близини и на више места остаци античких грађевина. Ван бедема смештени су тробродна базилика са крстионицом, вила и некрополе дуж прилазних путева са северне, источне и јужне стране града. Од IV века Ремезијана постаје седиште епископије, када у њој живи и ради епископ Никета. Урбанистичка схема касноантичког града није промењена ни у VI веку, током Јустинијанове грађевинске активности. Сондажна ископавања започела су 1956. и, везана за грађевинске радове у граду, са прекидима трају до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.310663, 43.217411 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Антички Сингидунум", "ref:RS:nkd": "AN8", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108845", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108845", "description": "Археолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратешко упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легија за чије потребе је изграђен велики каструм на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је у свом развоју прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae-a (уз бедем каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља. \nСистематским ископавањима, као и случајним налазима приликом земљаних радова, откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевима непосредно под нивоом Београда, Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од непроцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и структуре града и живота у њему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460159, 44.816289 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гоинско Кале", "ref:RS:nkd": "AN80", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108907", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108907", "description": "Археолошко налазиште Гоинско кале (Гојиндолско кале) код Димитровграда представља касноантичко утврђење на тешко приступачном узвишењу, које је штитило римски via militaris. Видљиви остаци бедема и зидова, налазе се у рушевинама, а грађени су током V и VI века нове ере. Утврђење је подигнуто на доминантном, стеновитом брегу Велико кале, који је на врху готово заравњен и који оставља доста простора за насељивање. Горњи плато опасан је бедемима од ломљеног и притесаног камена. Утврђењу је једино могуће прићи са северне стране. Бедеми као и остаци грађевинских објеката слабо су очувани. Од горњег утврђења спуштају се два паралелна бедема према западу и у луку досежу до другог, јужнијег утврђења Мало кале. Ово друго утврђење вероватно штити подграђе у подножју великог калета, мада овај податак није употпуности поуздан. Претпоставља се да се ради о утврђењу без сталне војне посаде, које је коришћено само у критичним ситуацијама. Због недовољне истажености терена, за сада може само да се претпостави да је у питању утврђење из касне антике, које је вероватно коришћено и током средњовековног периода. Приликом копања терена за изградњу аутопута Коридор 10 од Димитровграда до Пирота 2010. године, откривена је античка раскрсница, где се укрштају шири пут из правца Via militaris и ужи део пута који креће уз Гоинско Кале, на чијем се врху налази очувано утврђење, изграђено у IV веку, а обновљено у VI веку, за време цара Јустинијана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.727882, 43.026026 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лугови", "ref:RS:nkd": "AN81", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108908", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108908", "description": "Археолошки локaлитет Лугови у Жупањцу лежи јужно од села са десне стране Ибарске магистрале, идући од Београда према Љигу, и захвата већу површину. На основу постојећих података у литератури и површинских археолошких налаза, изведена су 1982. године сондажна археолошка истраживања мањег обима, која су била концентрисана на југоисточни део локалитета. На основу ових ископавања констатовано је да се ради о већем комплексу за прераду руде, као и о остацима двају објеката од којих је један био резиденцијални део комплекса. Локалитет је од великог значаја за изучавање, првенствено развоја металургије античког периода на овим просторима, а са друге стране, економских и политичких збивања у време антике на овом подручју. На основу архитектонске анализе откривених остатака објеката, као и покретног археолошког материјала, локалитет Лугови може се датовати у време које обухвата крај III и почетак IV века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.226227, 44.345392 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Баташина", "ref:RS:nkd": "AN82", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108909", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108909", "description": "Археолошки локалитет Баташина у Степојевцу налази се са десне стране Ибарске магистрале, на самом излазу из насеља, у делу који се назива Недића крај. На основу површинских налаза археолошког материјала и случајног открића једне зидане гробнице, изведена су 1981. године сондажна археолошка истраживања мањег обима. Ова ископавања открила су, са једне стране, остатке архитектуре из периода III – IV века, солидне градње, остатке једне луксузније виле рустике, а са друге стране, остатке некрополе из XVII – XVIII века. Зидана гробница која је раније откривена и која се датује у V – VI век, говори само о комплексности локалитета и континуитету живота на њему. Налази на локалитету Баташина од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем градском подручју Сингидунума, поготову што се ради о добро очуваним остацима једног економског имања из римског периода. Осим комплекса на локалитету Дубочај у Гроцкој, за сада нема других потпуно истражених економских имања на подручју Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.283603, 44.508602 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Забран-Петровчић", "ref:RS:nkd": "AN83", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105115", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105115", "description": "Локалитет Забран налази се у кругу Ловно-шумарског газдинства Добановачки забран, на југоисточној периферији шуме. Током археолошких ископавања изведених 1963. године, на овом локалитету откривени су остаци једне мање једнобродне цркве, две зидане гробнице, и остаци веће некрополе. На основу покретног археолошког материјала, градња цркве и старији део некрополе могу се определити у XII и прву половину XIII века, док се млађи гробови на некрополи могу датовати у другу половину XIV века. Према ритуалу сахрањивања у гробовима на некрополи и на основу оријентације цркве, може се закључити да су некропола и црква припадале словенско–српском живљу насеља које се налазило у близини, а које за сада још увек није констатовано. Остаци цркве, за коју немамо података у историјским изворима, представљају за сада најстарији истражени објекат те врсте у Срему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.119736, 44.797513 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Прогарски виногради", "ref:RS:nkd": "AN84", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108917", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108917", "description": "Локалитет је око 1.5 км удаљен од центра насеља Прогар, идући путем према насељу Бољевци, на узвишеном таласастом терену некадашње обале Саве, где се сада, у оквиру њеног старог корита, налази рибњак Живача. Због угрожености локалитета, 1967. и 1968. године предузета су археолошка истраживања и том приликом откривени су остаци римских лончарских и цигларских пећи, једне веће грађевине и средњовековне некрополе. Овде су први пут, поред историјских и археолошких, потврђени и подаци о делатности Classis Flaviae (Дунавске флотиле), у посавском делу Срема, који до сада нису били познати. На основу бројних уломака опека, тегула и имбрекса са жигом ове римске јединице, несумњиво је да су циглана и лончарске радионице припадале Дунавској флотили, односно производиле продукте за њене потребе.\nСредњовековна некропола која се јавља на овом локалитету, на основу својих општих карактеристика и прилично скромних гробних прилога, говори да се ради о сеоском становништву чије се насеље вероватно налазило на месту или у непосредној околини данашњег насеља Прогар. Некропола је била у дужој употреби, јер се на основу налаза може датовати у период од XIV до XVI века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.167801, 44.718037 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град \"Петрус\"", "ref:RS:nkd": "AN85", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1989-05-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108918", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108918", "description": "Писани помени о срењовековном Петрусу, војном и административном центару Петрушке области, веома су оскудни. Претпоставља се да га је саградио жупан Вукосав у XIV веку, коме је ову област даровао цар Душан. Утврђење је саграђено на пространој заравни формираној од два степенаста платоа, изнад клисуре реке Црнице (у атару данашњег села Забреге). Из правца југа, истока и севера зараван је заштићена стрмим литицама. Са западне стране благом косом утапа се у речну долину. На том делу видљиви су остаци одбрамбеног рова. На најдоминантнијој тачки очувани су остаци малог града, издуженог неправилног полигоналног облика. У његовом југоисточном делу откривена је репрезентативна дворана осликаних зидова, са подом од опека. Бедеми великог града, саграђени на нижем али знатно већем платоу, протежу се његовом ивицом и очувани су скоро целом дужином. Према покретним археолошким налазима, сасвим је извесно да је средњовековно утврђење Петрус, које је живело у XII и XIV–XV веку, подигнуто на остацима утврђења из VI века, чији су зидови фундирани у културни слој градинског насеља које је могуће определити у старије гвоздено доба. Дужина средњовековног великог града са цитаделом од 290 m сврстава Петрус у највећа брдска утврђења саграђена у XIV-XV веку на просторима Србије. Петрус је разорен 1413. године када је султан Муса, у свом надирању ка северу, заузео Сталаћ. Сондажна археолoшка ископавања вршена су 1978, 1980\/81. и 2004\/05. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.530089, 43.920998 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јевтића Луке", "ref:RS:nkd": "AN86", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107352", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107352", "description": "Археолошко налазиште Јевтића луке смештено је у залеђу десне обале Дрине у насељу Вишесава у Бајиној Башти. Током археолошких истраживања откривени су остаци грађевине античког привредног добра (villa rustica). Објекат захвата површину од око 200 m2 и чини га седам просторија, две се завршавају са апсидом. Очигледно је да је грађевина имала привредну функцију - складиште зрнасте хране, прерада грожђа. Остаци грађевине оквирно су датовани у II—IV век.\nАрхеолошка истраживања, ограниченог обима, изведена су најпре 1962, а затим и 1985. (Народни музеј Ужице, Археолошки институт у Београду). Пројекат заштите и презентације локалитета израдио је Завод у Краљеву (архитекта С. Милошевић)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.58356, 43.97385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римске терме", "ref:RS:nkd": "AN87", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109048", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109048", "description": "Римске терме у Бељини пронађене су осамдесетих година двадесетог века. Ове римске терме биле су приватне и припадале су тадашњем пољепривредном римском газдинству. Током археолошких ископавања пронађени су фрагменти керамике и животињских костију у две откривене просторије.Након извршене конзервације налазиште је поново прекривено земљом ради заштите." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.318361, 43.888432 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Некропола стећака \"Црквина\"", "ref:RS:nkd": "AN88", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106292", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106292", "description": "Средњовековна некропола смештена је на левој обали реке Лим, у Побрежју, у кругу Градске болнице. Некада је некропола заузимала знатно већу површину, али је делимично уништена изградњом фабрике Полиестер, Градске болнице, околних зграда, као и прилазног пута који води до њих. Надгробници су фино клесани у облику плоча, слемењака и сандука на постољу. Само два надгробника имају украсе у виду мача са крсницима, полумесеца и штита, односно крста са заобљеним краковима. Некропола се датује у период XIV−XV век. Прва археолошка истраживања изведена су 1982. у организацији Завода за заштиту споменика културе Краљево (археолог О. Вукадин) и Археолошког института у Београду. Археолошка истраживања наставио је Завичајни музеј Прибој током 2007−2008." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.519043, 43.583971 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Праисторијско насеље у Страгарима", "ref:RS:nkd": "AN89", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108920", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108920", "description": "На улазу у село Страгари, код моста на Риљачкој реци, са обе стране пута смештен је вишеслојан археолошки локалитет. На локалитету су откривени остаци насеља из периода неолита (старчевачка и винчанска културна група, фазе Винча-Тордош I и II), енеолита, бакарног доба и халштата. Покретни археолошки материјал чини разноврсно керамичко посуђе, антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници, амулети, минијатурно посуђе, камене и коштане алатке и велики број животињских костију. Налазиште је посебно интересантно по великом броју пронађених просопоморфних поклопаца у насељу винчанске културне групе. На основу великог броја откривених камених и керамичких тегова за мрежу, може да се закључи да је риболов био значајна привредна грана житеља неолитског насеља. Велики број, остатака дивљих животиња потврђује и значај лова. Највећи број костију потиче од јелена, дивље свиње и медведа. Вишеслојност и географфски положај, изузетно квалитетан и са посебним одликама, покретан археолошки матеијал, сврставају ово насеље у локалитет од посебног значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.137679, 43.645902 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Утврђење Ад Октавум", "ref:RS:nkd": "AN9", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108846", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108846", "description": "Заштићено налазиште обухвата утврђење Ad Octavum и некрополе у непосредној близини. Ad Octavum је византијско утврђење које је у VI веку подигао цар Јустинијан. Правоугаоног је облика, површине око 180 х 100 m, окружено масивним бедемима дебљине пет метара, који су грађени од тесаника вађених у оближњем каменолому. Бројни фрагменти керамике, опека, црепова и једва видљиви обриси зидова унутар бедема, говоре о стамбеним зградама које су постојале у склопу овог локалитета. Остаци архитектуре потврђују историјске податке о снажном утврђењу у склопу лимеса, саграђеном као заштита византијске територије од упада варварских племена стационираних на левој обали Дунава. Oбјекат се налазио на осмој римској миљи од Сингидунума, а западно од њега простиру се некрополе. Сахрањивање је вршено у гробовима изведеним од опеке или слободним укопавањем у земљу. Мали број гробова садржи гробни инвентар који се састоји од глеђосане керамике, скромног накита, гвоздених остатака аплика са одела и оруђа. Утврђење са некрополама, као и констатовани трагови старијих и млађих култура (римске и средњoвековне) на још неиспитаним деловима, говоре да је овај терен био настањен током дужег периода, од антике до касног средњег века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.568518, 44.840857 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет \"Шупљаја\"", "ref:RS:nkd": "AN90", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108921", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108921", "description": "Пространо вишеслојно археолошко налазиште смештено је на северном улазу у село, на падинама Јухора, са леве стране Риљачког потока. На основу стратиграфије, утврђено је да најстарији хоризонт становања припада старчевачкој култури, коју карактеришу керамички материјал, судови већих димензија у облику лопте и полулопте и већи питоси за чување житарица. Од оруђа су заступљене камене секире и пршљеници. У западном делу насеља откривен је и слој из периода винчанске културе, из којег потичу судови грубе фактуре са дуплом пластичном траком по вертикално профилисаном ободу. Чешће су заступљене мање зделе са унутра профилисаним и канелованим ободом, урезаним S орнаментом у низу, сноповима урезаних линија које се косо секу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.096743, 43.722937 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Налазиште \"Градина\"", "ref:RS:nkd": "AN91", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108922", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108922", "description": "Археолошко налазиште Градина на планини Јелици налази се у Драгачеву, 8 km југозападно од Чачка. Рановизантијски град се са непосредном околином простирао на површини од око 20 ха, и састојао од неколико посебно брањених четврти: горњи град, северно подграђе, јужно подграђе. Откривени су остаци пет цркава, од којих су две биле украшене живописом, а једна је имала крстионицу. У граду су се налазиле стамбене зграде, неке од њих са фигуралним капителима, радионице и други објекти. \nНа локалитету је откривена тробродна базилика (означена као Базилика „А“) и већи број гробова. Покојници сахрањивани у бочним бродовима и у нартексу у једноставне раке. Западно од базилике „А“ налази се црква са некрополом, која је означена као базилика „Б“ са нартексом и полукружном апсидом. Откривен је 31 гроб. Базилика означена као Базилика „Ц“ се налази на северозападној страни Градине. У северозападном делу базилике су сачувани остаци фреско сликарства. Зидови баптистеријума су били украшени фрескама. Гробови су откривени у цркви и око ње. На западној падини Градине делимично су истражени остаци базилике „Д“. \nИз објеката потиче обиље покретних налаза: уломци керамичког посуђа, стакленог посуђа и прозорског стакла, алат, кључеви, браве, кухињски ножеви, чешљеви, метални делови одеће (копче, фибуле, украсне игле), накит, оружје, новац. \nНа почетку 7. века град је страдао у пожару." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.310469, 43.829661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Трњана код Брестовачке Бање", "ref:RS:nkd": "AN92", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108923", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108923", "description": "На доминантној падини северно од Брестовачке бање, на потезу Трњана, откривено је праисторијско насеље са некрополом из бронзаног доба око 1200-1000године пре н.е. Трогодишња археолошка истраживања на локалитету Трњана утврдила су насеље металурга из бронзаног доба. Металуршку делатност становника овог насеља потврђују и налази шљаке у већим количинама, необичних керамичких судова, камени тучкови и жрвњеви. Шљака се налази у свим до сада откривеним објектима. Уз само насеље откривена је и некропола са спаљеним покојницима, чије су урне постављене у кружне камене конструкције. До сада је откривена површина са 29 урни, односно конструкција. Овај локалитет је један од ретких налазишта насеља становника из касне бронзе, чија је делатност везана за топљење и прераду метала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.048257, 44.0701 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Праисторијско насеље Кучајна", "ref:RS:nkd": "AN93", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108925", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108925", "description": "Локалитет Кучајна је вишеслојно праисторијско насеље позиционирано на југозападној периферији Бора, на падини окренутој ка истоку, изнад ушћа Кучајског и Мартиновог потока. Површина локалитета је око 0,38 хектара. Заштитним археолошким истраживањима откривено је вишеслојно насеље из старијег неолита (7– 6. миленијум п.н.ере), са остацима стамбене архитектуре, затим из старијег енеолита (4. миленијум п.н. ере) као и из бронзаног доба, односно прелазног периода из бронзаног у гвоздено доба (2. миленијум п.н. ере). Археолошко налазиште Кучајна је једно у низу праисторијских насеља која су формирана у непосредној близини површинског депозита бакра у околини Бора. Резултати истраживања овог пространог насеља протостарчевачке, односно старчевачке културне групе преметалуршког периода, откривају начин живота првих сточарско-земљорадничких заједница које су се појавиле на овој територији пре око осам хиљада година. Услед дејства ерозије стратиграфија локалитета је поремећена. Судећи према подацима аутора истраживања, насеља из металних доба су имала надземне стамбене објекте, са пећима и огњиштима. Најбољи пример вишевековне експлоатације представља рудиште у Кучајни, које је експлоатисано током праисторије, античког периода, средњег века, турске и краткотрајне аустроугарске окупације, потом током првог српског устанка, друге половине XIX века, другог светског рата и касније. О дуготрајној експлоатацији рудног богатства сведоче многобројни налази праисторијских камених рударских батова унутар окана. Истраживањима на Кучајни откривено је доста предмета култне намене, зооморфних фигурина, амулета и једна антропоморфна фигурина, које су карактеристичне за Протостарчево и рани неолит централног Балкана.\nЗаштитна истраживања изведена су 1985-1988. године под руководством И. Јанковића, З. Станојевић и Б. Јовановића. Систематска истраживања обављена су у периоду 2004-2007. године у организацији И. Јовановића и Музеја рударства и металургије у Бору." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.090029, 44.059398 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци фортификације \"Кастел\" на Мирочу", "ref:RS:nkd": "AN94", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108926", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108926", "description": "Остаци фортификације \"Кастел\" на Мирочу, О Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.251006, 44.475511 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пећинска црква у Паљеву", "ref:RS:nkd": "AN95", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108927", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108927", "description": "У Горњем Паљеву у махали Штек налази се пећинска црква звана Ћелије посвећена Св. Николи. Највећу вредност цркве чинe место на којем је саграђена и начин градње. Пећинска црква је подигнута крајем XVI или почетком XVII века, скромних је архитектонских вредности, без живописа и архитектонске пластике. Црква је оријентисана у правцу северозапад-југоисток и састоји се из три просторије: претпростора, припрате и наоса, које су међусобно повезане. На југозападном зиду постоји отвор који води дубље у пећину и који има функцију скривнице. Црква је позната по исцељитељској моћи воде код православних и муслиманских верника. Јединство рељефа и обликовања природе за потребе сакралне функције, уз лековита својства воде, представљају изузетне особености овог комплекса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.396997, 43.011073 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Локалитет Градина", "ref:RS:nkd": "AN96", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108928", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108928", "description": "Купасто узвишење Градина код Постења са десне стране реке Рашке, доминира широком котлином и контролише путеве који се ту укрштају. То је вероватни разлог њеног насељавања још од праисторијских, металодобних култура. Римљани су уочили предности геостратешког положаја места и изградили фортификацију чије је трајање и развој текао током читаве касноантичке и рановизантијске епохе. Археолошким истраживањима, која су вршена више од једне деценије, установљена је римска бенефицијарна станица која је била основа утврђењу из VI века. Улаз у то касноантичко и јустинијаско утврђење био је у виду тетрапилона, димензија 7х7 м. Осим бедема и кула, откривена је једна репрезентативна грађевина, димензија приближно 26х12 м, унутра бојено декорисана. Вероватно је са овог места вршена контрола путева који су дуж реке Рашке водили ка рударским ревирима у Сочаници.\nЗа националну историју најзначајанији је културни хоризонт 9-10. века, кад се на Градини обнављају цркве, палата и бедеми. Овом хоризонту припадају и бројни покретни археолошки налази, од којих треба посебно нагласити минијатурне лонце и амфороидне крчаге са крстовима на дршкама. Са оправданим разлогом се може претпоставити да је на Градини Постење било једно од седишта великих жупана преднемањићког периода, што ће показати или демантовати будућа студијска анализа резултата проведених археолошких ископавања. Можда ће то бити повод да се наставе прекинута систематска истраживања овог изузетно вредног налазишта. Градина је коришћена и обнављана и током 11-12. века, а непосредна близина Петрове цркве, била је јак разлог због којег су неки значајни истраживачи националне историје у њој препознали престони град Рас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.548334, 43.17327 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део античког утврђења (Хореум Марги)", "ref:RS:nkd": "AN97", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108929", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108929", "description": "Остаци античког града Horreum Margi се налазе између река Раванице и Мораве, на простору савремене касарне у центру Ћуприје. \nНалазиште чине остаци римског утврђеног града из IV или V века, средњовековно утврђење града Равно, константовано у два хоризонта од XI до XIII века и бастионо утврђење, изграђено 1737.године по указу гувернера Карла Александра Витембершког. \nГрад се налазио на римском војном путу via militaris, који је спајао римске провинције у средњој Европи (Pannonia, Noricum, Rhaetia) са балканским провинцијама (Moesia Inferior, Dalmatia) и Грчком током III века. Од римског времена до данас на простору ове фортификације, лоциране на средишту пловног тока Мораве, а у непосредној позадини лимеса на Дунаву, смењивале су се војне посаде. Положај града омогућио је да се он развија као пункт за прикупљање жита, односно пореза у натури, занатско-трговински центар, а у IV веку је у њему отворена царска радионица за израду оружја. Као складиште жита – horreum, значајан је као војно складиште у оквиру снабдевачких пунктова римских легија, који су били распрострањени широм империје. Антички град је уништен средином V века у Хунској најезди." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.3688294, 43.9331657 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековно насеље", "ref:RS:nkd": "AN98", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108930", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108930", "description": "Локалитет се налази у Ваљеву недалеко од ушћа реке Градац у Колубару. Педесетих година 20. века тешко оштећен изградњом стадиона Крушик. Током истраживања пронађени су остаци темеља и југозападног зида цркве, 3 сигом зидане гробнице и трагови српског насеља са културним материјалом из 10.-11. века. Откривена је само сачувана јужна страна цркве. Црква је имала основу у облику слободног крста. Сама организација простора, правци пружања зидова, те њихова ширина недвосмислено говоре о цркви рашког типа са припратом, са карактеристичном поделом на три травеја, од којих је централни већих димензија и у коме су биле смештене северна и јужна певница. Димензије храма се на основу пропорција процењују на најмању укупну дужину цркве од 24 метра, са попречним бродом дужине 18 метара. Црква је била подигнута крајем 13. или почетком 14. века. Са овог локалитета потиче надгробна плоча са натписом Јеврема Ђурђа из прве половине 14. века. Плоча се налази у Народном музеју Ваљево. На истом простору откривени су трагови живота из периода од 15. до 19. века, који се састоје од цивилног насеља и војне фортификације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.893207, 44.26492 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римско утврђење", "ref:RS:nkd": "AN99", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108931", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108931", "description": "Римско утврђење Калиште се налази на благо узвишеном потезу Градац, уз десну обалу реке Витовнице, на крајњем југозападном делу Стишке равнице. Забележено је на Појтингеровој карти, као станица Муниципиум, на римском путу који је повезивао Сингидунум (Београд) са Сердиком (Софија) и водио даље према Цариграду. Према карти удаљена је од Виминациjума 18 римских миља (26,6 кm), што је још Феликсу Kаницу олакшало да утврди тачан положај локалитета на потезу Градац, где су били видљиви остаци делимично очуваног утврђења.\nТоком 1984. године Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је спровео систематска археолошка ископавања на делу локалитета. Резултати истраживања су показали да је утврђење основано крајем I века нове ере, а највећи процват је доживело у III и IV веку. Истражени су античко купатило - терме и делови две некрополе, бедема и пута.\nУтврђење је имало димензије 250 х 150 метара, са бедемима од два метра дебљине, док су остали објекти мањих димензија. За њихово зидање су коришћени камен и у мањем обиму опека, а као везиво кречни малтер.\nЈугозападно од утврђења постојала је старија некропола са покојницима који су спаљивани, док је на северу откривена некропола где су скелетно сахрањивани.\nКрајем IV века, приликом хунске најезде, утврђењe je разорено и више није обнављано." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.322068, 44.515086 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Подручје Кнез Михаилове улице", "ref:RS:nkd": "PKIC1", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109402", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109402", "description": "Подручје данашње Кнез Михаилове улице, коме припадају и споредне попречне улице, било је настањено и делимично изграђено у саставу вароши коју је опасавао утврђени Шанац, у ХVIII и првој половини ХIХ века. Кнез Михаилова улица је трасирана као најкраћа комуникациона веза између тврђаве и вароши која се нагло ширила и изграђивала, на основу првог регулационог плана Београда који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић. Садашње име добија 1870, а до 1879. дефинише свој лик и садржај на оба фронта, углавном једноспратним зградама блоковског система. Настале истовремено, зграде имају и јединствене архитектонске одлике. Употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада припадају периоду еволуције београдске архитектуре, која означава прекид са балканским наслеђем и усвајање тада модерног европског еклектицизма. Усељавање богатих трговаца и погодан комуникациони положај условили су да постане модерни трговачки центар који је убрзо заменио дотадашњи оријентални начин трговања. Поред несумњивих урба-нистичких, архитектонских, уметничких, историјских и социолошких вредности, ова целина представља најсачуванији градски амбијент Београда из друге половине прошлог столећа, сведочење о могућностима друштва тог времена, његовом укусу и менталитету. Реконструкција Кнез Михаилове улице изведена је 1985-87." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457263, 44.817585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Штубичке пивнице", "ref:RS:nkd": "PKIC10", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108771", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108771", "description": "Економија сеоског газдинства у прошлости заснована на \"планини\" и \"пољу\", а потом и виногорју као надградњи производно егзистенцијалне основе условила је његову организацију као разуђену целину. Осим сталног станишта подизана су и насеља сезонског или привременог карактера на местима производње као што су сточарски станови, салаши и подруми груписани и као руралне целине. Виноградарска насеља у Неготинској Крајини и Александровачкој Жупи, у првој под називом пивнице, а у другој пољане, судећи по извесним изворима старијег су порекла. Битним разлогом њиховог настанка сматра се чињеница да су куће биле скромније без довољног простора за складиштење вина, а потреба његовог чувања у удаљеним подрумима лакша уколико су они на окупу. Први поуздани помен неготинских пивница из половине прошлог века назива их селима без оџака означавајући тиме ненасељено станиште. У доба најинтензивније производње крајем ХIХ и до прве половине ХХ века, за време бербе оне су по извесним одликама добијале значај већи од села што је послужило за примедбу да су пивнице за села оно што су чаршије у граду. Посебне изражајности и лепоте су каменом грађене пивнице Рајца и Рогљева, неочекиване у средини обележеној бондручном архитектуром." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.474123, 44.226084 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс објеката из 19. века", "ref:RS:nkd": "PKIC11", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108772", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108772", "description": "Споменички комплекс центра села Лукова чине: две старе кафане, црква, стара школа и спомен чесма из ранијих ослободилачких ратова. Као објекти народног градитељства XIX века, наведене грађевине представљају значајна остварења руралне архитектуре. Обе кафане постављене једна према другој на почетку широке сеоске улице, заједно са црквом (није живописана и грађена је на темељима средњевековног сакралног објекта) и школом, прописно удаљеним од кафане, и спомен чесмом у централном делу, чине одговарајући амбијентални простор сеоског трга на коме се одвијао целокупан сеоски друштвени живот. \nЦентрални сеоски комплекс Лукова састоји се из: кафане поп Милије, кафане \"Хајдук Вељко\", цркве св. Богородице, старе основне школе (на слици), и спомен чесме палим у ратовима 1912-1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.843195, 43.803426 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо градско језгро", "ref:RS:nkd": "PKIC12", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109338", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109338", "description": "Обухвата централни градски трг, стару трговачко-занатску чаршију и мање улице у пречнику од 450м. Насеље Неготин се први пут помиње у ХVI, а први запис о чаршији је из ХVIII века. Највећи развој чаршија доживљава у доба успона трговине и занатства између 1840. и 1870, а чиниле су је приземне куће (од дрвета облепљиване блатом) дуж обе стране улице, у којима се производило и продавало. Од тврдог материјала биле су само спратне куће. После 1890. нестају неки од преко двадесет заната, а јављају се нови у пространијим радионицама и дућанима, док примат преузимају радње са готовом робом и локали везани за банкарство и угоститељство. Вредност овог старог језгра је у аутентичности и урбаној целовитости, историјско-уметничким и архитектонским карактеристикама појединачних грађевина од традиционалне балканске куће (Хајдук Вељкова барутана, Конак кнеза Тодорчета-Кућа са аркадама, комплекс Мокрањчеве куће) до репрезентативних примера насталих под утицајем европских стилских праваца ХIХ и ХХ века (Саборна црква Св. Тројице, Гимназија из 1876. у духу романтизма, школа В. Караџић из 1912. по пројекту Јосифа Букавца, кућа апотекара Петра Бана из 1905. под утицајем сецесије, зграда Крајинске банке из 1907). У градском језгру налазе се споменици и спомен-обележја (ослободиоцима из ратова 1912-1918) као и чесме (подизане између 1882 и 1890). Конзерваторски радови су извођени на неким грађевинама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.530828, 44.227639 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Мокрањчеве куће", "ref:RS:nkd": "PKIC13", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100267", "description": "Значајни, и један од најлепших печата Неготина, јесте комплекс Мокрањчеве родне куће у Улици војводе Мишића у Неготину, са аутентичном архитектуром српске варошке куће XIX века. Комплекс Мокрањчеве куће oбухвата површину од око 35 ари, и ограничен је улицама Доситејевом и Војводе Мишића.\nКомплекс у целини представља решење једног меморијалног простора у чијем средишту доминира Мокрањчева кућа са уређеним двориштем (стазе, зеленило и расвета), са простором за концерте (поводом одржавања Мокрањчевих дана), и омањи дворишни објекат у архитектури старијих варошких кућа мањих димензија из средине XIX века. У склопу дворишта уз Мокрањчеву кућу видно место заузима споменик Стевану Мокрањцу, рад академског вајара Небојше Митрића из Београда.\nСтеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914), композитор, хоровођа, мелограф, педагог, свакако једна од најистакнутијих фигура краја XIX и почетка XX века у музици на јужнословенском простору. 1899. године је основао Српску музичку школу (данас музичка школа „Мокрањац“ у Београду), прву сталну музичку школу у Србији, у којој је био директор и предавао теоријске предмете и певање (до 1913). Мокрањац је компоновао 15 руковети (руковет означава појам и форму, односно „висок степен органски јединственог циклуса народних песама обрађених за хор“). Изабран је 1906. за дописног члана Српске краљевске академије, а 1911. за дописног члана француске Академије уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.530565, 44.225425 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рогљевске пивнице", "ref:RS:nkd": "PKIC14", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109382", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109382", "description": "Економија сеоског газдинства у прошлости заснована на \"планини\" и \"пољу\", а потом и виногорју као надградњи производно егзистенцијалне основе условила је његову организацију као разуђену целину. Осим сталног станишта подизана су и насеља сезонског или привременог карактера на местима производње као што су сточарски станови, салаши и подруми груписани и као руралне целине. Виноградарска насеља у Неготинској Крајини и Александровачкој Жупи, у првој под називом пивнице, а у другој пољане, судећи по извесним изворима старијег су порекла. Битним разлогом њиховог настанка сматра се чињеница да су куће биле скромније без довољног простора за складиштење вина, а потреба његовог чувања у удаљеним подрумима лакша уколико су они на окупу. Први поуздани помен неготинских пивница из половине прошлог века назива их селима без оџака означавајући тиме ненасељено станиште. У доба најинтензивније производње крајем ХIХ и до прве половине ХХ века, за време бербе оне су по извесним одликама добијале значај већи од села што је послужило за примедбу да су пивнице за села оно што су чаршије у граду. Посебне изражајности и лепоте су каменом грађене пивнице Рајца и Рогљева, неочекиване у средини обележеној бондручном архитектуром." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.550116, 44.097268 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо градско језгро", "ref:RS:nkd": "PKIC15", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108775", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108775", "description": "Оријентална варош, коју је Лепеница делила на два дела почела је да се шири око путева за Београд, Горњи Милановац, Краљево, Крушевац. Главна чаршија формирана је око Камене ћуприје (срушене у I светском рату) на левој страни Лепенице до данашњег Крста са низом радњи старих заната. Куће су биле ниске бондручаре и чатмаре. Током ХIХ века, у једном периоду и престоница, прерастао је из оријенталне касабе у европски град. Кнез Милош је, наредбама о ширењу вароши око двора (репрезентативне зграде у духу балканске архитектуре Кнежев, Љубичин, Амиџин конак, стара црква) на левој страни Лепенице западно од старе чаршије, поставио темељ новом Крагујевцу. Улице се исправљају и калдрмишу, регулише Лепеница, озелењава околина. Трговачки, јавни и културни центар Крагујевца последњих деценија ХIХ и почетком ХХ века добија савремени изглед првим регулационим планом Луке Ивковића из 1891, а потом урбанистичким планом Михајла Радовановића из 1931. У главној градској улици зграде су еклектички решене са елементима класицизма, неоренесансе и сецесије. Трг Крст као почетак модерног архитектонско урбанистичког решавања, значајан је за историју II светског рата. У улици Лоле Рибара су занатске радње и дућани. Улица Црвено барјаче, настала у доба кнеза Милоша, има куће са баштама, а позната је по историјским догађајима везаним за раднички покрет. Конзерваторски радови су изведени на појединим деловима целине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.914211, 44.012148 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Топчидер", "ref:RS:nkd": "PKIC16", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109212", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109212", "description": "Изузетан природни положај и рељеф Топчидера, речне долине са богатом флором и извориштима, условили су да се овај простор током два века развија као место за одмор и боравак у природи. У Топчидеру су се у XVIII веку налазили аустријски летњиковци и ловачке куће, а турски великодостојници су тамо куповали имања и зидали чардаке. Године 1831. кнез Милош је у Топчидеру изградио дворац, дворску капелу, економске грађевине, касарне, паркове и ловишта. У трећој деценији XX века у непосредној близини је почео да се гради комплекс дворова династије Карађорђевић са уређеним парковима, дворском економијом и комплексом Гарде. После Другог светског рата у том простору изграђени су Пионирски град и железница, летња позорница, спортски центар и филмски град. У Топчидеру су се одиграли многи значајни догађаји. Логоровали су Карађорђеви устаници, одржаване народне скупштине и прослављане значајне годишњице. У културно-историјској целини Топчидер, током дугог и континуираног развоја, постоји низ културно-историјских споменика, вредности и знаменитости, природних лепота и реткости који представљају хомогену целину створену природним условима и људским радом. Ова целина на најбољи начин омогућaва увид у целокупни државни, културни, историјски и привредни развитак Београда и Србије од 1830. године до наших дана. Као посебне вредности просторне културне и историјске целине Топчидер истичу се: рељеф Топчидера са флором, реком и извориштима, парк Топчидер у којем се налазе Конак кнеза Милоша, топчидерска црква Св. Петра и Павла, црквени конак, Милошева чесма код Топчидерске цркве, кнез Михаилов конак (Митрополитова резиденција), ресторан „Милошев конак“, Врућа чесма код Железничке станице, Врачарске чесме, Обелиск посвећен 1859. години, споменик Арчибалду Рајсу, Мали и Велики водоскок, скулптура „Жетелица“; парк-шума Кошутњак са ловачком кућом, шумаревом кућом, Хајдучком чесмом, чесмом кнеза Милоша и Спомеником на месту убиства кнеза Михаила; Пионирски град са централном зградом и скулптурама; комплекс дворова на Дедињу; комплекс Гарде; објекти привредног развитка: расадник у Топчидеру, прва железничка станица у Топчидеру, Фабрика шећера и Ковница новца; спортски објекти: хиподром, стрелиште, спортски објекти некадашњег ДИФ-а; Летња позорница; куће знаменитих личности: Арчибалда Рајса, породице Поповић-Предић, Вељка Петровића; гробља: Топчидерско гробље и Немачко војничко гробље са спомеником српским војницима погинулим 1915. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.44496, 44.778295 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чаршија у Бељини", "ref:RS:nkd": "PKIC17", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108777", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108777", "description": "Село Бељина налази се јужно од општинског центра Барајева, у долини реке Бељанице. Бељина спада међу најстарија насеља београдске околине, о чему непосредно сведоче археолошки налази из доба неолита, антике и средњег века. Континуални развој насеља може се пратити кроз писане изворе од XVI века до данас. Чаршија је формирана уз главну саобраћајницу у периоду прве половине XIX века. \nТоком дугог временског периода у Чаршији се наталожио и знатан број материјалних остатака значајних културно-историјских вредности: археолошка налазишта из доба неолита (старчевачка културна група), антике (налази из III века) и средњег века (налази из XV века); некропола са појединачним каменим споменицима од XV до XIX века; црква Св. Архангела из 1813-1819. године са иконостасом Димитрија Посниковића из 1849. године; стара породична кућа и механа Љубинковића, обе из средине XIX века, и други значајни историјски, етнографски и архитектонски споменици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.395045, 44.50284 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Подручје око Доситејевог лицеја", "ref:RS:nkd": "PKIC18", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109187", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109187", "description": "Подручје Доситејевог лицеја део је старог Београда на Дунавској падини у границама некадашње вароши у шанцу. Као просторна целина већим делом је настала на прелазу из ХVIII у ХIХ век и према организацији простора и објектима из периода турске владавине сачувала је битне карактеристике оријенталног урбанизма. Ова целина обухвата део града између улица: 7 јула, Господар Јованове, Капетан Мишине, Симине, Браће Југовића, Змај Јовине, Студентског трга и Змаја од Ноћаја. На овом простору посебно се истиче Доситејев лицеј, као и зграде у Господар Јевремовој улици број 19 и 22 из друге половине ХVIII века, као и Арамбашићева кућа са почетка ХХ века у истој улици. У Вишњићевој улици је турбе Шеих Мустафе из 1793, а у Господар Јевремовој и Симиној истичу се низови објеката амбијенталне вредности. За неке од ових зграда везано је и деловање важних установа из времена I српског устанка - Правитељствујушчег Совјета Сербског, прве устаничке владе и Велике школе, прве више просветне установе у Србији. У границама овог подручја сачувана је и структура првог регулационог плана спроведеног у Београду у другој половини ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460945, 44.821764 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Годовик", "ref:RS:nkd": "PKIC19", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109112", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109112", "description": "Недалеко од Пожеге, јужно према Ариљу, налази се село Годовик ванредно лепих амбијенталних вредности са природним феноменом јаким извором испод окомите стене који се претвара у поток са неколико водопада и слапова на коме се налазе воденице. Грађене су у другој половини и крајем ХIХ века; две у потпуности од дрвета са по једним воденичним колом, док је једна полубрвнара-получатмара. Овој архитектонској групи, која своју вредност исказује у сраслости са природном средином, припада и кућа Василија Поповића из угледне годовичке свештеничке породице, саграђена око 1875. као и чесма на локалитету \"Пијаца\", зидана каменом са две луле подигнута као задужбина двадесетих година овог века. Из прошлог века је и црква св. Илије на чијој се западној фасади налазе спомен плоче са уклесаним именима ратника палим у ослободилачким ратовима 1912-1918. Саграђена је у барокном стилу са карактеристичним звоником 1855. Најзначајнија у оквиру целине је црква св. Ђорђа, знатне архитектонске вредности изражене у просторној концепцији, појединим детаљима и вези са традиционалним градитељством. На основу антимиса који је цркви даровао патријарх Арсеније Чарнојевић њен настанак је датован најкасније у другу половину ХVII века. Иконостас су сликали припадници познате сликарске породице Лазовић, почетком ХIХ века. Темељни санациони и радови на реконструкцији цркве св. Ђорђа обављени су од 1976-82." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.054369, 43.781395 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Чаршија", "ref:RS:nkd": "PKIC2", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108765", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108765", "description": "Као центар насеља, Грочанска чаршија састоји се од збијених кућа у низу, подигнутих на уличној регулацији и претежно пословно-стамбене намене, што у целини чини карактеристичан амбијент српских паланки XIX века. Чаршија као стециште свих економских и друштвених збивања у варошици репрезентује својом организацијом, садржином и архитектонским обликовањем објеката, потребе, укус и тежње грочанске маловарошке средине XIX века. Осим што је сведочанство једног времена, Грочанска чаршија, својом архитектуром и визурама, пружа могућност доживљавања амбијента, који представља и значајно достигнуће народног неимарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.716255, 44.671721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара чаршија у Ивањици", "ref:RS:nkd": "PKIC20", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109360", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109360", "description": "Убрзан развој Ивањице започео је 1830, добијањем хатишерифа, након чега се, услед пребега многобројног српског становништва из Нове Вароши, Пријепоља и Сјенице, формира урбана структура варошице са чаршијом. Централни део чини Улица Милинка Кушића, пешачка зона у којој је очуван дух старе чаршије. У овој улици су у почетку биле трговачке и занатлијске радње, а променом и развојем нових привредних делатности мењају се изглед и намена чаршијских зграда. Куће с краја XIX, почетка XX века су углавном приземне и једноспратне зграде двојне намене. Приземљa имају трговачку, занатску или угоститељску намену, а спратови су за становање. У оквиру чаршије, по својим споменичким вредностима, нарочито се издвајају и стари камени мост из XIX века, Кушића хан и Јеремића кућа, као аутентични примери традиционалног народног градитељства у овим крајевима и црква Светог цара Константина и царице Јелене, из 1836. године, са живописом и класицистичким иконостасом велике вредности, аутора Димитрија Посниковића из 1862. Конзерваторско-рестаураторске радове на Јеремића кући и Кушића хану Завод је изводио 1979 (архитекта М. Домазет, етнолог Р. Павићевић-Поповић). У парку поред цркве после Другог светског рата подигнут је споменик палим борцима против фашизма са мозаиком познатог сликара и графичара, Ђорђа Андрејевића Куна. Конзерваторско-рестаураторски радови на споменику и мозаику изведени су 2008 (архитекта Г. Кужић)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.228668, 43.581728 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чајкино брдо", "ref:RS:nkd": "PKIC21", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108780", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108780", "description": "Формирање Бање започето је 1868. градњом основних бањских садржаја око топле воде. У уређивању, развоју и уређењу бање, на иницијативу удружења грађана, посебну улогу је одиграла држава доношењем посебних закона и утврђивањем реона 1885, чиме је одређено језгро бање. У ХIХ веку у литератури помињан \"крш романтичне лепоте\" шумовито је узвишење између Врњачке и Липовачке реке називано Црквено, Александрово, а потом Чајкино брдо. Изградња је започета на заравњеном врху брда 1834. зидањем цркве. Почетком ХХ века, а посебно у периоду између 1921. и 1940. на брду су саграђене породичне куће и виле на великим и уређеним парцелама, чији изглед и организација простора показују да су грађене за одмор и уживање. Грађевине су различитог облика и величине у зависности од захтева и могућности власника и вештине пројектанта. Намена објекта наметнула је унутрашњу организацију простора. Од четрдесетак грађевина специфичном архитектуром издваја се комлекс зграда Црвени крст-Мир, Шумадија и Златибор, задужбина Обрена Јанковића с почетка ХХ века намењена одмору и опоравку инвалида ослободилачких ратова, као и група мањих вила-Славуј, Царић, Грлица и Ђевђелија, изведених у истом духу; постакадемски решен Санаторијум Живадиновић, стециште интелектуалаца тридесетих година; елементима сецесије декорисана вила Јела; вила Зораида решена у духу модерне." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.890629, 43.618016 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара чаршија", "ref:RS:nkd": "PKIC22", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109161", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109161", "description": "Просторна културно-историјска целина у Новом Пазару обухвата део града на десној обали реке Рашке. У њу је укључено неколико споменика из периода ХV-ХVIII века, насталих по доласку Турака, када се дуж старог Цариградског друма почело да изграђује насеље, до тада концентрисано на супротној страни речног корита. Међутим, простор између репрезентативног Гази Иса-беговог хамама и тврђаве с једне стране, односно Алтун-алем џамије са мектебом с друге стране првобитно је био издељен на стамбене махале, док се развој чаршије везује тек за ХIХ век. Тада настаје низ занатлијских и трговачких радњи карактеристичних фасадних решења која доприносе оријенталном, до данас сачуваном изгледу целине. Дубоке стрехе и излози са ћепенцима дочаравају утисак трговачке четврти из прошлог столећа, где преовлађују пекаре грађене по јединственом типу. Оформљен уз некадашњи Стамболски друм, чаршијски простор започиње мостом над Рашком, а завршава се ханом \"Граната\", изграђеним средином ХIХ века, у време када је градња у овом делу Новог Пазара била најинтензивнија. Бело окречених фасада и са елементима од дрвета (прозори у низу, тремови, стрехе), хан се непосредно везује за чаршијске објекте чинећи са њима јединствену градску целину велике амбијенталне вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.517093, 43.138984 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара чаршија", "ref:RS:nkd": "PKIC23", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106349", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106349", "description": "Чаршија у Бајиној Башти припада насељима основаним крајем прве половине XIX века на територији ослобођене Србије, а статус варошице добила је 1872. Најстарији регулациони план, којим се варошица уобличава, израђен је 1882, након чега Бајина Башта доживљава пуни процват.\nРегулационим планом „правитељствене ливаде\" у центру деле се на плацеве и излажу слободној продаји, при чему су „плацеви на ћоше\" били најпривлачнија локација за људе који су већ упознали начин рада и захтеве чаршије. Упоредо са формирањем варошице развијају се постојеће и уводе нове делатности, побољшава се варошка инфраструктура, али и мења начин градње објеката у целини. Издваја се\nслој богатих трговаца стоком и дрвном грађом, производњом и продајом дувана, као и кафеџија. Други процват чаршија у Бајиној Башти доживљава у периоду између два рата, а после Другог светског рата чаршијски објекти се повлаче под налетом нових објеката јавног и друштвеног карактера. Вредност очуване чаршије представљају складно обликоване фасаде, са умереном декоративном пластиком и аутентична столарија (прозори, улазна и подрумска врата, излози локала). Детаљно истраживање и валоризацију објеката чаршије обавила је екипа Завода у Краљеву 1986. (архитекта С. Милошевић)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.568324, 43.97006 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари Рас са Сопоћанима", "ref:RS:nkd": "PKIC24", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-20", "ref:whc": "96-001", "whc:criteria": "(i)(iii)", "whc:inscription_date": "1979", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108438", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108438", "description": "Да ли је Рас био српска престоница у доба Стефана Немање и његових непосредних наследника или језгро средњовековне Србије, по којем се и цела држава стога често називала Рашком? Писани извори, историјска и археолошка истраживања још увек не могу да одговоре на ово питање, али – без обзира да ли се ради о граду или области – појам Рас несумњиво је везан за слив реке Рашке, односно шире подручје данашњег Новог Пазара. Низ споменика илуструје историјски и духовно-уметнички континуитет у животу овог простора, од Немањиног освајања власти и постављања темеља независној српској држави, преко установљавања прве ковнице новца у доба краља Радослава, смене на престолу на Дежевском сабору, до краља Душана и највећег војно-политичког успона земље, па и током периода турске доминације. Архитектонска и сликарска остварења аутентичних и непроцењивих уметничких вредности чврсто су повезана са догађајима и личностима од пресудног значаја за историју српског народа у временском распону од више векова – црква Св. Петра и Павла, манастири Ђурђеви Ступови и Сопоћани, остаци утврђења изнад ушћа Себечевске реке у Рашку и низ других археолошких локалитета. Ови споменици припадају територијалној целини која је 1979. уписана у Листу Светске културне и природне баштине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.416128, 43.128638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чаршија са тргом", "ref:RS:nkd": "PKIC25", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109415", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109415", "description": "Регулационим планом вароши Карановца из 1832, израђеним по замисли Лазара Зубана, формиране су градске улице које се укрштају под правим углом. На пресеку две главне саобраћајнице формирао се велики кружни трг, као нов, неочекиван и редак урбанистички елемент тог времена у Србији. Процес урбаног уобличавања Краљева окончан је 1901. доношењем новог регулационог плана, у коме су се издвојиле две градске целине: Стара чаршија, северно од цркве Св. Тројице, и део града са ортогоналном мрежом улица и тргом (занатско-трговачка чаршија). Данашња чаршија представља само остатак некадашњег занатско-трговачког центра. Дух чаршије и прошлих времена осликавају приземни угоститељски и трговачки објекти, али се по својим архитектонским вредностима издвајају хотели Париз и Југославија, Задужбина породице Савић, породична кућа Кнежевића. За културну историју Града од изузетне важности је објекат познат као Шах-клуб, прва Општина карановачка. На кружном тргу, где је некада била Велика пијаца и општинска вага, 1931\/1932. отпочела је изградња споменика посвећеног страдалима у два балканска и Првом светском рату, према нацрту вајара Романа Верховског. Споменик српском ратнику, популарни Милутин постао је доминантно обележје централне зоне Краљева и део визуелног идентитета града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.687316, 43.723489 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Горња Добриња", "ref:RS:nkd": "PKIC26", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109362", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109362", "description": "Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Св. Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. За главне грађевинске радове ангажован је Тодор Петровић из околине Пожаревца. То је једнобродна грађевина са споља полигоналном а изнутра полукружном олтарском апсидом, наосом подељеним на два травеја и припратом. Скромну фасадну декорацију чине прислоњени пиластри на подужним зидовима и камени профилисани оквир главног улаза на западној фасади. На звонику, смештеном југозападно од цркве, извршена је опсежна обнова 1870. Различите претпоставке о ауторству сликане декорације иконостасне преграде, поклона краља Милана из 1883, још увек остављају отвореним ово питање. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије. Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром. Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.080052, 43.960134 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рурална целина са воденицама на Бистрици и Ваљавице на извору реке Бистрице", "ref:RS:nkd": "PKIC27", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108784", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108784", "description": "Старо село Бистрица настало поред истоимене реке петнаестак километара југоисточно од Петровца на Млави помиње се први пут у оснивачкој повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. Нешто више података о селу је из времена Аустријске управе у првој половини ХVIII века, а од првих деценија ХIХ века може се континуирано пратити његов развој нарочито уочљив крајем ХIХ и почетком ХХ века када је коначно уобличено као село збијеног типа. Природни услови и привређивање становништва пресудно су утицали на структуру и садржај ове целине, њене руралне одлике и организацију. То се огледа у односу старог и новог центра са објектима јавне намене, старог црквишта са остацима манастирског комплекса и новосаграђене цркве из 1936. као и појединачних објеката од којих се поред старе куће брвнаре, полубрвнаре, чатмаре и зиданице од камена, истичу механа из ХIХ века, поткивачка и столарска радионица и сеоско гробље са надгробним споменицима на којима су натписи из ХVIII века и млађи. Веома занимљиву групацију у горњем току реке чине десет воденица поточара и три ваљавице подигнуте у ХIХ веку. Грађене су у бондручној конструкцији са испуном од дрвета или комбиновано: чатмом или каменом, покривене ћерамидом или бибер црепом. Као градње народне технике, од којих су ваљавице за прављење - ваљање сукна веома ретке, оне представљају посебну вредност ове целине. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени на ваљавицама 1987 и 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.520285, 44.330417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Две старије куће и Горњокрајска чесма", "ref:RS:nkd": "PKIC28", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108785", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108785", "description": "Просторно културно-историјску целину чине кућа Гаврила Богосављевића и кућа Јована Крстића, заједно са старом чесмом. Објекти су позиционирани око раскрснице у селу Горња Бела Река. Поменуте куће спадају међу најстарије у селу, од којих је кућа Богосављевића подигнута крајем 19. века, док је кућа Крстића из 1903. године. Према натпису на каменој плочи чесма је изграђена је 1882. године. Кућа Богосављевића је са угаоним тремом, собом и подрумом задржала особине косовске куће са ајатом, док је кућа Крстића сложенија и већа, са елементима куће моравског типа на угаоном истуреном трему са аркадама. У обе куће су грађене делом од камена, а делом као чатмаре или кованице. Стара чесма је подигнута као задужбина св. Богородице и на каменој плочи са натписом има декорацију у виду малтешког крста у високом рељефу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.209781, 43.778005 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Куће и привредне зграде: Сергеја Пауновића, Милорада Павловића и Стамена Нешића", "ref:RS:nkd": "PKIC29", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108786", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108786", "description": "Кућа Сергеја Пауновића са зградом амбара и коша, кућа Милорада Павловића звана \"Видојина кућа\" и кућа Стаменка Нешића са мањом зградом, амбарем и кошем, чини просторну целину на крају цела Ласово у махали Маринковци. Куће и привредне зграде су грађене крајем XIX и почетком XX века.\nНајстарија приземна дводелна кућа Сергеја Пауновића je са угаоним тремом, моравског типа. Куће Милорада Павловића и Стаменка Нешића су сличне по материјалу, изгледу и распореду просторија. Трем или ајат код куће Сергеја Пауловића украшен је аркадама са 4 дрвена стуба . Код остале две куће основе су скоро квадратног облика. Kуће имају подруме који се налазе на јужној страни испод двеју соба. Кровови кућа и привредних зграда су четворосливни." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.117938, 43.753241 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо Градско језгро", "ref:RS:nkd": "PKIC3", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109422", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109422", "description": "Постојећа агломерација настала је на рушевинама турског села које је одржало континуитет насеља на истом месту, још од римског Таурунума. Током XVIII века Старо језгро Земуна прерасло је у градско насеље. Формирано је у облику неправилног квадрата са мрежом улица углавном ортогоналне шеме, унутрашњом зонском поделом и главном улицом која дели варош на источни и западни део. Ове основне карактеристике Старо језгро је задржало све до данас. Сачуван грађевински фонд документује развој грађевинских техника, разнородност архитектонских облика, типова и стилова, као и културне утицаје. У архитектури Старог језгра Земуна сачуван је континуитет градских институција, привредних прилика и друштвених токова, развоја војних, санитарних, просветних, верских и саобраћајних установа. Развој нивоа становања, комуналног уређења и архитектоснких стилова може се пратити и на стамбеном фонду. Старе трасе и називи улица, групације кућа, амбијенти и атмосфера, саставни су део просторних односа и животног оквира оствареног у временском распону од почетка XVIII века до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.412941, 44.845179 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Дуванске индустрије", "ref:RS:nkd": "PKIC30", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108787", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108787", "description": "Комплекс Дуванске индустрије у Нишу са више монументалнијих објеката заузима простор у северном делу градског подручја величине од око 8,5 хектара. Индустријски комплекс као целина настао је у времени узмеђу 1923 и 1930 године према пројектима рађеним за потребе државног монопола Краљевине СХС у пројектном бироу проф. инж. Ђ. Мијовића у Београду током 1923 и 1928 године.\nЧитав индустријски комплекс карактерише се системом павиљонске градње, тако да у саставу конплекса поред фабричке зграде присутни су још: стоваришта, радионице, административно управне зграде, зграде за становање и друго." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.883008, 43.333293 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шире подручје Ул. М.Тита", "ref:RS:nkd": "PKIC31", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109051", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109051", "description": "Просторно културно историјска целина ширег подручја Обреновићеве улице у Нишу налази се у централном градском језгру Ниша између Tрга краља Милана и Tрга 14. октобра. Обреновићева улица представља најстарију градску комуникацију потеклу још из XIX века, односно после ослобођења Ниша од турског ропства, када су у потпуности прихваћени западно европски утицаји у просторном и архитектонском уметничком преображају града.Најмодернијим архитектонским стваралаштвом тога времена градитељи су Ниш из турске касабе претворили у европски град. Урбанистичка и архитектонска концепција низа грађевина или појединачних објеката са краја XIX и почетком XX века одликују складни пропорцијски односи, мноштво фасадних профилација и орнамената, еркерни испусти, балкони, каскадна игра кровних површина као и квалитетни столарски елементи, излози и портали. Шире подручје Обреновићеве улице има изузетан значај у укупном развоју прошлог, садашњег и будућег града који доприноси истицању градитељске традиције у очувању идентитета града у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895081, 43.319524 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Уже подручје Брестовачке Бање", "ref:RS:nkd": "PKIC32", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108789", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108789", "description": "Комплекс Брестовачке Бање проглашен је за културно добро – просторно-културно историјску целину са споменицима културе са историјским и архитектонским вредностима као и природним карактеритикама саме бање. Ова просторна целина обухвата средишњи део Брестовачке Бање која захвата: лековите изворе(изворска вода која и данас лечи болести очију, желудца и нервног система), стара \"Купатила\", конак кнеза Милоша, турски хамам, кнежев дворац, вилу \"Топлица\", конак \"Излетник\" и вилу \"Топлица II\". \nКнез Милош је себи саградио конак, 1835-1837 године, правоугаоне основе грађен у бондруку и хамам турског типа, у виду турбета. Кнез Александар Карађорђевић је 1855-56 подигао тзв.\"Кнежев дворац\", то је једноспратна зграда грађена у духу архитектуре оног времена. Вила \"Топлица\"и вила \"Топлица\" II саграђене су крајем XIX века са карактеристикама аустроугарске архитектуре. Конак \"Излетник\", двоспратни угоститељски објекат који је претрпео мање промене и објекти \"Купатила\" о којима нема поузданих података о времену настанка .\nЛековита својства ове бањасу позната још из давнина. Сачуван хамам у центру бање потврђују чињеницу да је бања била развијена и коришћена и у турско време. Након ослобођења од турака 1833. године у овој бањи почиње да се званично развија здравствени туризам. У њој су боравили српски владари и виђенији људи 19-ог века користећи је за одмор и за успостављање политичких веза. Бања је данас претрпела мање измене и прилагођавања здравственом туризму али се на њој и даље сагледава хронолигија развоја саме бање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.044702, 44.060514 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Баба-Златина улица", "ref:RS:nkd": "PKIC33", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108790", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108790", "description": "У доњем, \"српском\" делу некадашње врањске чаршије, налази се Баба Златина улица која очуваним урбанистичким обележјима понајбоље одсликава градитељство старог Врања. Наслањајући се на трасу трговачко занатске улице ова целина у искључивој стамбеној намени, формирана је у време пуног процвата и развоја града у ХIХ веку. Високи и дуги оградни зидови покривени ћерамидом које смењују зидови помоћних економских објеката карактеришу северни фронт, калдрмисаног и профилисаног застора улице, за разлику од јужне стране на којој преовлађују масивни кућни зидови. Главне фасаде кућа са тремовима и отворима оријентисане су према уређеним двориштима у којима се одвија приватни живот. Најстарије куће, настале пре ослобођења од Турака у другој половини ХIХ века, углавном су симетричних основа и скромних градитељских карактеристика. Касније настале куће, са мањим изузецима, уклопљене су у амбијент целине сачувавши основне карактеристике како у односу на двориште тако и на улицу. Посебну вредност у склопу целине представља кућа књижевника Боре Станковића као једна од најстаријих и конзерваторски третираних објеката. Као карактеристичан амбијентални низ старог Врања Баба Златина улица представља просторно градитељски документ из његовог економског полета насталог у другој половини ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900078, 42.549122 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Улица М.Тита ", "ref:RS:nkd": "PKIC34", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108791", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108791", "description": "Главна шетачка улица у Кладову (данашња ул. Kраља Александра) је саставни део централног урбаног језгра, представља значајан докуменат развоја насеља кроз историју, од 30 година XIX века, када је Кладово ослобођено од Турака па све до данашњих дана. Сам живот у њој одвија се кроз трговинску, занатску и угоститељску делатност, посебно и кроз централну административну управну функцију на нивоу општине, као и стамбену функцију индивидуалног карактера итд., тако да у свим видовима овај градски простор треба посматрати као целину. Културним добром сматра се простор саме улице са грађевинама и катастарским парцелама наслоњених на ту улицу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.609484, 44.611332 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Улица Кнеза Милоша", "ref:RS:nkd": "PKIC35", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106577", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106577", "description": "У најужем центру старог градског језгра у Ваљеву налази се ова трговачка улица, настала у другој половини 19. и почетком 20. века. Овај део Ваљева представља природан наставак у његовом развоју у односу на „Тешњар“, као временски раније формиран стамбено-трговински и занатски центар. Пословно стамбени објекти који се, без неке правилности у стилу, густо нижу са леве и десне стране улице, имају свој природан продужезак у уским и дугачким двориштима, са на дуж зиданим помоћним зградама. Овде се сагледава утицај тада модерног схватања у грађевинарству, који продире из централне Европе на Балкан, постепено потискујући источњачки начин градње. У овој улици су сачувана и два хотела („Гранд“ и „Хотел Секулић“), који се са још 13 објеката истичу својим изузетним архитектонским вредностима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884683, 44.268929 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Засеок Бебића Лука", "ref:RS:nkd": "PKIC36", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108792", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108792", "description": "Бебића Лука, засеок села Вујиноваче је спонтано настала агломерација заснована на родбинској основи и представља модел у развоју организације села овог дела Србије 19. века. Бројност старих сачуваних стамбених и економских зграда и покретних предмета у њима, као и сраслост просторно структурног склопа са природним амбијентом и урбанистичким вредностим, чини ову руралну скупину јединственом у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693835, 44.192768 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Бање Ковиљаче", "ref:RS:nkd": "PKIC37", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Комплекс Бање Ковиљаче, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сквер у центру Светозарева", "ref:RS:nkd": "PKIC38", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105619", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105619", "description": "У центру Јагодине налази се сквер — трг са спомеником ратницима палим у Балканским ратовима и Првом светском рату. Сквер је настао у периоду од 1921. до 1931. године као урбанистички елемент урбанизације градова под видним утицајем европске партерне и споменичке архитектуре. Чинио је прелазну урбанистичку форму из центра према железничкој станици, преко једне алеје за двосмерни пешачки саобраћај. Оријентисан је у правцу североисток — југозапад, уздужног и симетричног облика и састоји се из три дела. Између два цветна поља, са оградом и полукружном формом на крајевима, налази се бронзани споменик на осмоугаоном постаменту. На ниском постаменту смештен је стуб на чијем се врху налази војник у раскораку, који у десној руци држи пушку, изливен у бронзи. Доњи део постамента израђен је од мермера, а горњи од бетона. На доњем делу постамента смештене су две људске фигуре израђене од белог мермера: једна је мајка која доји дете, а друга је фигура рањеног ратника који је окован ланцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.260339, 43.979769 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Парк Буковичке Бање", "ref:RS:nkd": "PKIC39", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108794", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108794", "description": "Комплекс културног добра „Парк Буковичка бања“ се простире на површини од 21,5 hа. Поред извора минералне воде: „Ђулара“, „Топлара“, „Књаз Михајло“ и „Победа“, унутар парка се налазе и други вредни објекти:\n1.\tЗграда хотела „Старо здање“\n2.\tЗграда „Павиљон Књаза Милоша“\n3.\tЗграда хотела „Шумадија“\n4.\tЗграда РХ Завода „Буковичка бања“ са отвореним и затвореним купатилом\n5.\tЗидана капија испред улаза у „Старо здање“\n6.\tЗбирка од 64 скулптуре настале у периоду од 1960—1987. године, а које су наведене у списку уз одлуку о проглашењу.\nИдеју о подизању зелених површина у другим градовима Србије изван Београда је у XIX веку покренуо Емилијан Јосимовић, инжењер и први српски урбаниста. Земљиште за Парк Буковичке Бање купљено је 1849. године, када су и почели радови, засађено дрвеће, уређен извор и купатило „Талпара“. Приближно данашњи изглед Парк добија 1856. године. Из тог периода потиче и топло купатило „Ђулара“. За време владавине кнеза Михајла Обреновића Буковичка Бања постаје једно од најбоље уређених балнеотуристичких насеља. Своје садашње контуре парк је добио у периоду 1900—1905. године. Алеја борова и дрворед кестенова је из тог периода. Најзначајнију промену бања и парк су претрпели тридесетих година XX века, када је бања била под управом Штедионице дунавске бановине.\nТоком 1933\/1934.године преуређени су Старо здање, Ново здање и Парк, који је из основа био реконструисан по плановима инжењера А. Крстића. Поред прекрасних цветних алеја и бројних врста ретког дрвећа, у парку се налази стална поставка мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.552621, 44.307579 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Скадарлија", "ref:RS:nkd": "PKIC4", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109220", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109220", "description": "Скадарлија као стари градски амбијент представља скуп међусобно повезаних материјалних и духовних вредности, насталих у временском распону од почетка XVIII века до данас. У периоду 1717 - 1739. године у том делу Београда саграђени су први објекти, део спољашњег одбрамбеног појаса вароши Београда, који су условили правце протезања и облик Скадарске улице. Од почетка XIX века постепено и спонтано се развијало насеље. У том, тада периферном, делу Београда, шездесетих година отваране су мале кафане у којима су се састајали уметници, стварајући специфичну атмосферу и јединствен дух овог простора. Сачуван амбијент који чине крива траса Скадарске улице са калдрмом и дрворедом и старинске куће са познатим кафанама још увек постојећег “боемског центра” представља посебну вредност Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464905, 44.817726 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Трг Јована Цвијића, Лозница", "ref:RS:nkd": "PKIC40", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Трг Јована Цвијића, Лозница, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Горња и доња Тврђава с подграђем", "ref:RS:nkd": "PKIC41", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109328", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109328", "description": "На стеновитом, истуреном вулканском масиву северних падина Фрушке Горе, уз које је Дунав укопао дубоко уско корито и око кога прави један од већих завијутака у свом средњем току према југоистоку, формирано је насеље Петроварадин. Непосредно изнад и испод Петроварадина, Дунав је веома расплинут и широк, чак и до неколико километара, док је на овом месту његово корито сужено на око 350 m, што је давно уочено и већ неколико хиљада година редовно коришћено за прелазак са једне обале на другу, без обзира на нешто бржи ток матице реке. \nВелика аустријска тврђава, подизана између 1692. и 1780. године, доминира на високој обали Дунава потпуно прекривши остатке ранијих утврђења на Петроварадинској стени. Озбиљнијих археолошких истраживања саме тврђаве и њене непосредне околине није било све до недавних заштитних ископавања која су показала да су устаљена мишљења о археолошкој јаловости Петроварадинске стене исхитрена размишљања оних који су инертно сматрали да је присуство бастиона Марије Терезије једини, иако маестрални, цивилизацијски домет места. Заштитна истраживања Петроварадинске тврђаве која су на простору Горње тврђаве започела 2002. године, резултирала су немерљивим доприносом у попуњавању историјске линије стене на којој је град подигнут\nОна су открила потпуно нову, до сада непознату слику из прошлости Петроварадина. Најстарије станиште човека, вероватно неандерталца, недавно је посведочено на Горњој тврђави са преко две хиљаде алатки. Ови драгоцени, цивилизацијски највреднији налази нису засенили открића неколико културних стратума потоњих времена. Праисторијски бедем са палисадом и широким ровом упућује на значајну улогу Петроварадинске градине у вековима пре доласка римљана на Дунав. Обимом и положајем он је предњачио у односу на оближње савремене градине, а послужио је и римским легионарима у изградњи бедема Кузума. Та траса градинског и касније римског утврђења, препознатљива је на терену и током читавог средњег века. Управо за период доминације угарске краљевине везује се културолошки и архитектонски највредније раздобље историје Петроварадина када је изграђена цистерцитска опатија Белафонс, један од најпрестижнијих самостана тог времена.\nАустријска монархија је почетком XVIII века претворила Петроварадински плато у несавладиви хришћански бастион, скоро сасвим уклонивши знатне остатке опатије. Место цркве и клостера тешко је притиснуто зградом Арсенала, највеће грађевине барокне цитаделе. Тако је сјајни пример сакралне архитектуре католичке Европе - са свим достигнућима сажетог али префињеног архитектонског израза - уступио место ремек делу друге врсте достојном да, по грађевинским дометима у барокном стилу, наследи продуховљенијег средњовековног претходника.\n\nПетроварадин је фортификационо-урбанистичка целина на десној обали Дунава, насупрот Новом Саду. На месту римског Кузума настао је у средњем веку Петрикон, чији су остаци срушени 1690. Од 1692. до 1780. траје изградња садашњег Петроварадина. На узвишици изнад Дунава саграђена је Тврђава, као фортификациони објекат по систему француских утврђења градитеља Вобана, а према пројекту аустријских војних инжењера Марсиљија, Кајзерсфелда и Вамберга. Састоји се из Горњег и Доњег града. Горњи град је Тврђава у ужем смислу, опасана високим бедемима са стрмим серпентинастим одсецима. Доњи град чини мало насеље са мрежом уских улица и вишеспратних зграда са малим двориштима. Заштићен је откопима и бедемима. У Горњој тврђави изграђен је низ подземних лагума и галерија, укупне дужине 16 км. На њој се налазе: Арсенал - Мамулина касарна, Једноставна касарна, Дуга касарна, Официрски павиљон и Торањ са сатом. Од неколико порушених објеката треба поменути Линхенштајнову касарну. У Доњој тврђави - Васерштату, поред комплекса официрских станова са магистратом, налазе се болнице, стари арсенал, зграда касарне и друге јавне зграде. У њој је рођен бан Јосип Јелачић. Испод саме Тврђаве је жупна црква Св. Јураја, а православна је у граду. Водена капија данас је порушена. У оквиру бедема је нова Београдска капија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.86201, 45.252113 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јодна бања", "ref:RS:nkd": "PKIC42", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108796", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108796", "description": "Бања је настала откривањем топле воде копањем артерског бунара 1897-98. Заинтересованост за коришћење лековите воде условила је изградњу првих дрвених барака, страдалих већ 1900. у пожару. Исте године основано је приватно акционарско друштво као власник бање, чији је први управник Вилт Вилхелм, иницијатор 1906. изградње зграде Јодног лековитог купатила. Артерско купатило подигнуто је према пројекту архитекте Имре Франчека (1864-1920) из 1907. у Футошком парку, уређеном као енглески парк. Репрезентативном изгледу главне и дворишне фасаде допринела је богата пластична декорација (око и изнад главног улаза атика са окулусом уоквиреним венцем, две нимфе, рибе, са обе стране по једна картуша са годином почетка и завршетка градње). Над централним делом зграде је четворострана купола са лантерном, фланкирана двема мањим, завршеним профилисаним шиљцима. Сложена основа је у облику слова Т. Уз источну фасаду постављен је хотел Парк 1929. по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, неправилне правоугаоне основе, решења подређеног еклек-тичком академизму због усаглашавања са архитектуром купатила. Зграда базена је висока партерна, правоугаоне основе, ослоњена на средишњи ризалит дворишне стране купатила. Данас су овде смештена три одељења Института за медицинску рехабилитацију Медицинског факултета у Новом Саду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.82873, 45.249738 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробље ван употребе", "ref:RS:nkd": "PKIC43", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109149", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109149", "description": "Просторна културно историјска целина Гробља ван употребе обухвата Успенско, Алмашко, Јеврејско и Католичко гробље у Новом Саду. Настала у другој половини ХIХ века ова гробља су била активна до 1974. године, када су стављена ван употребе. Својим појединачним и укупним културно историјским вредностима она представљају изузетан материјални траг и сведочанство социјално-класног, културног и друштвено-економског статуса грађана Новог Сада. Очувана у затеченом стању она истовремено представљају значајан извор података за проучавање историје етничког састава становништва, уметничке и занатске делатности, палеографије, језичких особености и других значајних момената везаних за историју, развој привреде и културе града. Појединачно и као целина архитектонских, ликовних, хортикултурних и амбијенталних вредности ова гробља су саставни део градитељског и културног наслеђа Новог Сада. У оквиру целине утврђена су споменичка својства за преко стотину надгробних споменика знаменитих културних, јавних, политичких личности и грађана Новог Сада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.8286, 45.268106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Марцибањи - Карачоњи", "ref:RS:nkd": "PKIC44", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107441", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107441", "description": "Просторна културно историјска целина у Сремској Каменици обухвата спахијски посед са краја ХVIII и почетка ХIХ века са дворцем, помоћним зградама и пространим парком и представља једну од најрепрезентативнијих целина спахијских поседа из овог времена. Конципирана у класицистичком стилу, укомпонована у простор енглеског пејзажног врта украшеног скулптурама, са растињем које се слободно развија, зграда дворца грађена је у етапама, од 1797. до 1811. године. Данашњи изглед добила је реконструкцијом и доградњом из 1834-36. године, када је уређен и парк око дворца. Економски објекти довршени су 1850. године. У ХIХ и почетком ХХ века, све до 1918. године, дворац са парком се налазио у поседу властеоске породице Карачоњи. На североисточној фасади, над улазом, налази се и плоча са записом о власницима имања - племићкој породици Марцибањи. Дворац је правоугаоне основе, формиран од четири објекта који формирају атријумско двориште. У декоративној обради доследно је коришћен класицистички стилски репертоар са колонадама дорских стубова, троугаоним тимпанонима изнад прозора, декоративном пластиком на фасадама и стилизованом орнаментиком од кованог гвожђа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842314, 45.225463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Синагога Нови Сад", "ref:RS:nkd": "PKIC45", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107610", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107610", "description": "Налази се у улици ЈНА у Новом Саду и обухвата објекте Синагоге, Јеврејске школе и Јеврејске општине. Комплекс Синагоге са пратећим зградама школе и општине грађен је од 1906. до 1909. године, према пројекту будимпештанског архитекте Липота Баумхорна. Средишњи део комплекса представља Синагога, са основом тробродне базилике са припратом, двема кулама квадратне основе на прочељу и трочланим апсидалним делом. Конципирана је у традиционалном духу, са стилским обележјима сецесије и везује се за најбоља остварења бечких и пештанских архитеката. Фасадна површина изведена је у жутој клинкер опеци. На главној фасади доминира истурени портал са забатом, заједно са два нижа у равни зида, уклопљен у монументалну архиволту са розетом. Орнамент, рубови прозора и врата изведени су испуштањем опека из зидне равни. Поједине партије зидова малтерисане су и светлоокер обојене. Централна купола наглашена је контрафорима и забатима између њих, а на врху калоте има лантерну. Купола и бројне розете и прозори украшени су фино рађеним витражима. Зграде Школе, довршена 1907, и Јеврејске општине, довршена 1908, налазе се бочно од храма, рађене су од истог материјала, са стилски уједначеном орнаментиком фасадних површина, али са скромнијим украсом. Између уличних фасада бочних зграда је метална ограда са зиданим ступцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.840724, 45.253104 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен-гробље", "ref:RS:nkd": "PKIC46", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106882", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106882", "description": "У оквиру градског гробља у Новом Саду на правоугаоној површини од 108,67х 142,95 м налази се Спомен гробље бораца НОР-а 1941-1945. Завршено је и отворено за јавност 21 октобра 1984, поводом четрдесете годишњице ослобођења Новог Сада (23 октобар). На гробљу су сахрањена 286 погинула борца, а уклесана су и имена 538 погинулих, који су сахрањени на другим местима. Спомен гробље је подигнуто по идејним решењима архитекте Чедомира Радовића, који је са Војином Дедејевићем, вајарем и групом сараднка, освојио другу равноправну награду на општем Југословенском конкурсу под шифром \"Семен\" 1977. Главни пројекат израђен је 1984 у ПБ \"Војводинаинвест\" 1982. Скулпторски изведени камени симбол ауторско је дело вајара Саве Халугина. Површина гробља је стазама у каменој коцки издељена на 5*12 поља, што симболише године и месеце рата. На улазу у Гробље су две удвојене монументалне форме у сивом мермеру које симболизују \"нишан\", док је на крају гробља форма која симболизује \"мушицу\". Те две реперне тачке повезује стаза \"Авенија револуције\"." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.795547, 45.272798 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градско језгро Сремских Карловаца", "ref:RS:nkd": "PKIC47", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109404", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109404", "description": "Садашње градско језгро Сремских Карловаца (Трг Бранка Радичевића са улицама ЈНА, Лењинова и Маршала Тита) у највећој мери је резултат развоја града током ХVIII, ХIХ и почетка ХХ века. Спонтано формирање матрице у ХVIII веку ослањало се на старију основу што потврђују историјски извори и најновија археолошка открића.\nНасеље које по археолошким истраживањима свој континуитет развија од неолита, богату историју дугује пре свега географском положају и особинама тла. Плодно тло на падинама Фрушке Горе већ је у римском периоду искоришћено за гајење винове лозе, а подножје планине је одвајкада плодна ораница, што је захтевало и омогућило развој занатства. Положај на Дунаву и близина великих центара Средње Европе, Беча и Будимпеште, са друге стране, омогућавали су развој трговине.\nНајстарији сада постојећи објекти из градског језгра потичу са прелаза из ХVII у ХVIII век, из времена турске доминације у овим пределима. Повлачење Турака и успостављање Карловачке митрополије дају значај Карловцима у политичком животу, а самим тим отварају процес културно-просветног развоја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.933779, 45.202047 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Зрењанина", "ref:RS:nkd": "PKIC48", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109295", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109295", "description": "Старо језгро Зрењанина настајало је спонтано током ХIХ и ХХ века на простору најстаријег дела града. У тих 200 година оформљена је заокружена историјска целина са градитељским наслеђем које својим стилским обележјима, конструктивним и декоративним елементима и детаљима, представља ликовне и просторне вредности на којима су испољене све карактеристике архитектонских стилова од барока до сецесије. Језгро чини простор који обухвата неколико улица, као мањих урбаних целина са карактеристичним наслеђем, које се складно уклапа у целину. Трг слободе, као средишна зона језгра, обухвата објекте које карактерише архитектура историјских стилова, међу којима се издвајају: зграде Музеја и Треће гимназије, зграда Скупштине, Католичка црква, Римокатолички жупни уред, Народна библиотека. Друга важна целина је Улица маршала Тита са Гимназијском улицом, главна саобраћајница која спаја три значајна стара амбијента, чија су оба фронта изграђена углавном једноспратним зградама са декоративним фасадама. Трг Републике представља неку врсту капије за амбијент главне улице језгра, одакле се пружа поглед на Жупанијску палату и из које се сагледава далека визура следеће амбијенталне целине - Трга слободе. Последња урбана целина у саставу језгра је Улица ЈНА, са репрезентативним грађевинама архитектонско-стилских вредности и савременим објектима који не нарушавају валоризовано наслеђе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.390304, 45.380461 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Сомбора-Трг братства и јединства", "ref:RS:nkd": "PKIC49", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108800", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108800", "description": "Зграде подигнуте у току XVIII и почетком XIX века, са уједначеним архитектонским елементима, чине заједно са Тргом братства и јединства складну архитектонско-урбанистичку целину и представљају јединствен пример добро очуваног градског трга из XVIII века.\n\nЗграде под заштитом на Тргу братства и јединства: \n\n1.\tГрадска кућа, Трг братства и јединства 1 (Трг Св. Тројства 4) – Садашња градска кућа зидана је у три етапе. Коначни изглед добила је 1842. године. Квадратне је основе са главном фасадом и капијом са аркадама окренутом према Тргу. Подигнута је у стилу позног класицизма. \n2.\tГалеова зграда на углу улица Лазе Костића и Трга братства и јединства 5 (Трг Св. Тројства 2) – Једноспратница, подигнута је 1838. наменски за апотеку. Поред већих адаптација сачувала је спољашњи оригиналан изглед. У њој се налази галарија Милана Коњовића.\n3.\tГрашалковићева палата, Улица 7. јула 1 (Трг Св. Тројства 1) – Изграђена је између 1750. и 1753. године за грофа Антуна Грашалковића, као управа ерарског имања, а касније је служила као канцеларија за колонизацију Немаца у Бачкој. Изузетан положај на Тргу, основа у облику проширеног слова П, ајнфорт капија са балконом изнад. \n4.\tЗграда градске библиотеке, Улица 7. јула 3 (Трг цара Лазара 3) - Саграђена је 1884-1886. године за Мађарску читаоницу, у стилу класицизма са елементима осталих историјских стилова. На главној фасади доминира трем са троугаоним забатом. До данас је сачувала свој првобитни изглед, сем што је после Другог светског рата извршена унутрашња адаптација за потребе библиотеке. \n5.\tКапела св. Ивана Непомука (Трг цара Лазара) – Подигнута је око 1751. године, има квадратну основу са засеченим угловима и истакнуту апсиду. Зидана је опеком, малтерисана и бојена са кровним покривачем од бакарног лима. Данашњи изглед спољашности капеле резултат је преправки са краја XIX и почетка XX века, али су основни елементи оригиналног изгледа задржани. До непримерене обнове 2006. у калоти апсиде и на своду капеле налазили су се остаци првобитне сликане декорације, а на пиластрима и зидовима марморизације. \n6.\tПлебанија – Зграда Римокатоличке црквене општине, Улица 7. јула 2 (Трг цара Лазара 2) – Зграда некадашњег Фрањевачког самостана изграђена је у периоду 1743-1749. године. После 1781. у њој су се налазили жипни двор и плебанија. Данас зграда има мешовиту намену. Основе је у облику ћириличног слова П и заједно са црквом Св. Тројства затвара пун прстен клаустра. На сводовима свечане сале сачувана је штуко декорација са библијским мотивима. \n7.\tЗграда Лалошевић, угао Л. Костића и Доситејеве (Трг Св. Тројства 3) – Угаона једноспратница, вероватно је подигнута почетком XIX века у стилу класицизма. Први познати власник је био жупанијски чиновник Стеван Тарцач, затим апотекар Стеван Михајловић, а од 1918. познати адвокат Јоца Лалошевић. Сачувана је оригинална малтерска пластика, ајнфорт капија и столараја на спрату. \n8.\tЗграда стара Пошта - некадашњи Пашин конак са кулом, Улица 7. јула (Трг цара Лазара 5) – Двоспратница, правоугаоне основе потиче из турског периода. У XVIII веку фасада је измењена и конструкција ојачана. Има једноставан украс и кров на четири воде. Повезана је уским анексом са Крушперовом палатом (Историјски архив Сомбора).\n\nТрг са набројаним зградама чини архитектонско-урбанистичку целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113939, 45.772475 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Копитарева градина", "ref:RS:nkd": "PKIC5", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109042", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109042", "description": "Копитарева градина настала је почетком XX века, парцелисањем Митрополитове баште и изградњом породичних приземних или спратних кућа. Имајући у виду период у ком су настајале, куће су биле обликоване у духу сецесијске или академске архитектуре. У највећем броју њихови аутори су грађевински предузимачи, а неке од најзначајнијих дело су архитекте Милана Антоновића. \nГрадином доминира централно постављен трг, што је било у складу са новим схватањем у обликовању градова када се систем ортогонално постављених улица мења радијалним, који је примеренији затвореним градским четвртима породичних кућа. \nИако је већ после Првог светског рата започела трансформација заменом породичних стамбених кућа зградама, а после Другог и вишеспратницама, Копитарева градина је сачувала аутентични карактер Београда са почетка ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.469552, 44.815774 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Банатског Новог Села", "ref:RS:nkd": "PKIC50", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108801", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108801", "description": "У центру села насталог планским захватом према утврђеној шеми и садржају, на раскршћу главних улица које чине осовину ортогоналног растера уличне мреже ситуирани су, као угаони или паралелно са регулационом линијом, објекти јавног садржаја: румунска и српска православна црква, седиште месних пароха, месна канцеларија, стара и нова школа, свратиште са магацинским простором и капијом између, и два споменика; палим ратницима у I светском рату са посветом В. Илића Млађег из 1923. и палим у II светском рату из 1954. Румунска црква, на јужној страни улице повучена од регулационе линије за предњи део порте, зидана је у барокном стилу високог и декоративног торња и богате малтерске пластике. Архитектонски сиромашнија и млађа по настанку је српска црква, на угаоној позицији повучена од регулационе линије обеју улица, зидана са одликама класицизма 1877. Улични фронт прати приземна зграда црквене општине, стара школска зграда подигнута као типичан пример школског објекта свога доба класицистички упрошћене фасаде, док је зграда нека-дашњег свратишта угаона, приземна двоводног крова покривеног бибер црепом. Војнограничарска зграда, некадашња општина а сада месна канцеларија је масивно зидана опеком и крова покривеног бибер црепом. Међусобни односи објеката, њихове појединачне архитектонске вредности, локација и уједначеност историјских и стилских обележја чине овај амбијент типичним за села јужног Баната којем и извесна одступања дају специфичну просторну ноту." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.783438, 44.990075 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Бечеја - Трг ''Погача''", "ref:RS:nkd": "PKIC51", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109197", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109197", "description": "Централни градски трг у Бечеју тзв. „Погача“ окружен околним блоковима и улицама Маршала Тита, Моше Пијаде, Бориса Кидрича, Петра Драпшина и осталним паралелним улицама на страни према Тиси, представљају историјско језгро места дефинисано кроз урбанистичку диспозицију и архитектонску вредност простора и објеката. Просторни односи, заједничке и појединачне карактеристике објекта формирају архитектонску и животну физиономију панонског града изграђену у XIX и првим годинама XX века. \n\nУ Старом градском језгру се налазе следећи објекти који имају својство споменика културе: \n\n1.\tЗграда Плебаније, Маршала Тита бр. 18 (данас Главна)\n2.\tЗграда Општинског суда, Маршала Тита бр. 20\n3.\tЗграда Новосадске банке у улици Маршала Тита бр. 26\n4.\tЗграда у улици Маршала Тита бр. 33, парцела бр.1967\/2\n5.\tЗграда у улици Маршала Тита бр. 33 парцела бр.1967\/1\n6.\tЗграда музеја и галерије у улици Маршала Тита бр. 37 \n7.\tЗграда у улици Маршала Тита бр. 31 \n8.\tЗграда у улици Маршала Тита бр. 21 \n9.\tЗграда општине у улици Маршала Тита бр. 7 \n10.\tЗграда школе у Доситејевој улици бр. 4\n11.\tЗграда светосавске (техничке) школе у улици Петра Драпшина бр. 1 (данас Уроша Предића)\n12.\tЗграда гимназије у улици Бориса Кидрича бр. 5 (данас Зелена)\n13.\tЗграда у улици Бориса Кидрича бр. 64\n14.\tЗграда у улици Бориса Кидрича бр. 60\n15.\tЕвангелистичка и реформатска црква у улици Бориса Кидрича бр. 58\n16.\tЗграда у Лењиновој бр. 2\n17.\tЦрква и капела баронице Јовић у улици Бориса Кидрича бб\n18.\tЗграда на Тргу ослобођења бр. 4\n19.\tКућа на Тргу ослобођења бр. 3 \n20.\tЗграда на Тргу ослобођења бр. 5" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.048775, 45.615399 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава и подграђе у Бачу", "ref:RS:nkd": "PKIC52", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109191", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109191", "description": "Утврђење је настало у првој половини XIV века, касније крајем XV века обновљено и дограђивано. Налази се у западном делу насеља Бач. Тврђава са остацима резиденцијалних објеката пружа могућност свеобухватног сагледавања једног познофеудалног резиденцијалног комплекса који по научном значају и степену очуваности представља јединствен споменик на подручју Војводине. Осим историјског значаја споменик поседује ликовно пејсажну вредност јединствену у категоризацији споменика културе. \nТврђава у Бачу представља објекат фортификацијске архитектуре равничарског типа, са донжон-кулом у средишту и обимним зидовима и кулама у којима су очувани архитектонски објекти световне и религиозне намене (готичка капела, стамбена кула са отворима и очуваним балконским конзолама, предутврђењем и подграђем).\nПодграђе бачке тврђаве (улица Бачке тврђаве) чини јединствену целину објеката с краја XIX и почетка XX века, са урбанистичком матрицом која потиче из времена планске колонизације у XVIII веку. То је веома ретка целина са очуваним великим бројем објеката и калваријом, и једна од најлепших руралних целина са карактеристичним кућама панонског типа, барокних забата. подграђе чини 39 кућа поређаних у два низа, дуж улице (која има благо скретање удесно од капије, кроз коју се улази у подграђе). Куће су на парцелама правоугаоног облика, приближно истих димензија, ужом страном окренуте према улици, смештене у левом горњем углу „плаца“. Оне припадају типу развијене панонске куће, са гонгом дуж дворишне фасаде (дрвеним или зиданим стубовима) и двосливним кровом.\nКао амбијент подграђе има одлике изузетно хомогене целине објеката сродне архитектуре, која представља један степен у развоју од сеоске ка градској кући. Иако се ради о типски уједначеним облицима објеката, у обради фасаде, свака кућа носи другачије елементе декоративне пластике што сведочи о тежњи власника да кући да идентитет и лични печат, од смирених класицистичких фасада до китњастих облика у духу барока. \nЦелокупна агломерација поседује амбијенталне вредности и због урбанистичко – регулативних карактеристика насеља из доба Аустро-Угарске, које су остале сачуване, иако се изглед осталих објеката мењао. Затим, насеље се непосредно наслања на тврђаву, те са њом чини недељиву целину од изузетне вредности и значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.221736, 45.392823 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градско језгро Суботица", "ref:RS:nkd": "PKIC53", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105779", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105779", "description": "На раскрсници друмова испред јужне капије утврђења (данас фрањевачког самостана) формирало се издужено насеље, не мењајући битно урбану матрицу кроз време. Први писани извор из 1391. помиње град Заботка, који је припадао сагединском санџаку до 1526. Евлија Челебија описује подељеност на унутрашњи и спољни град. У ХVIII веку добијањем статуса трговишта 1747. (када се звао Св. Марија) и 1779. добијањем статуса слободног краљевског града (под називом Маријатерезијаполис) почела је интензивнија градња. У ХIХ веку град се шири и развија, посебно изградњом пруге Сегедин-Суботица 1869. У првим деценијама ХIХ века израђују се планови уређења града, изводи регулација улица, каналисање водотокова, исушивање бара. Изградњу је одобравала Комисија за улепшавање града. Највише је грађено у периоду 1880-1914. Стамбено-пословне једноспратне зграде подизане су у централном подручју, док су по ободу зграде са високим приземљем. Јавне грађевине, подигнуте на прелазу векова су дво-или троспратне. Печат изградњи града дали су архитекти Јанош Шкултети (Позориште, Остојић палата), Титус Мачковић (две палате за Манојловиће, кућа Златна диња, Трошарина), Ференц Рајхл (Библиотека, Гимназија, породичне стамбене палате), Марсел Комор и Деже Јакаб (Синагога, Градска кућа, Банка). Конзерваторски радови извођени су на појединим деловима целине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.665249, 46.100249 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Етно парк у Купинову", "ref:RS:nkd": "PKIC54", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105896", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105896", "description": "У Доњем Срему, двадесетак километара од Београда, крај познатог природног резервата и ловно риболовног подручја Обедске Баре, налази се село Купиново, важно крајишко место из доба Аустро-турске границе као пункт преко којег је одржавана веза устаника са прекосавском браћом и прибежиште избеглица после сваког ратног пустошења и устанка у Србији. Настало као подграђе средњовековног града Купиника, једно време стоног места српских деспота из породице Бранковића, уз њихову задужбину цркву св. Луке која је послужила као стожер у формирању насеља, Купиново одише духом старе руралне целине у којој су, поред групације кућа крај цркве на данашњој периферији некадашњег центра села, стављене под заштиту или евидентиране и друге, споменички вредне куће и пратеће зграде. Заштићена групација од девет окућница на крају улице Б, Мађаревића од броја 134-50, и 127, замишљена је као језгро етнопарка који би био допуњен највреднијим примерима народног градитељства из околине. Најстарија међу њима, до саме цркве, је кућа породице Путник (бр.142), за коју се сматра да је с краја ХVIII века. Остале куће су из ХIХ века или почетка ХХ грађене на месту и по узору на старије. Темељни санациони и конзерваторско рестаураторски радови на окућници Путник обављени су од 1997-1981, са обновом у 1994. и 1995." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.036809, 44.698809 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Житна Пијаца Сремска Митровица", "ref:RS:nkd": "PKIC55", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108803", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108803", "description": "Трг Житна пијаца је већ крајем 18. века била формирана урбана целина, троугаоне основе, са прилазима пристаништу, центру вароши и насељу. Назив трга потиче од трговине житом која се од друге половине 18. века овде интензивно одвијала. Око пијаце су подизане приземне, једноспратне зграде вишеструке намене - за занатство, трговину, складиштење робе. Карактеристични су ”нирнбершки” забати и високи, стрми кровови, настали под утицајем досељених породица из Хесена које су градиле куће у стилу немачке ренесансе и барока. \nИнтензиван живот у овој градској зони условио је константно подизање и замену објеката. Постојећа здања су настајала од средине 18. века па све до пред Други светски рат. Претежно су једноспратна, са пословним просторијама у приземном и стамбеним у спратном делу. При градњи су у појединим случајевима употребљавани и антички материјали. Репрезентативни за време у ком су настајали, објекти сведоче о урбанистичком развоју града, економској моћи власника, о грађанској класи, култури живљења и становања. Главне фасаде су декоративно обрађиване у духу необарока, неоренесансе, еклектике, романтизма, сецесије и модерне. Ентеријери су луксузно опремани. Овде су могли да се сретну интарзирани паркети, осликане таванице, браве од слоноваче, купатила са текућом водом, декоративне ограде од кованог гвожђа, лифт за подизање хране на спрат… \nТрг су настањивали угледни и богати грађани, међу којима су били трговци, индустријалци, занатлије, предузимачи, кафеџије, каменоресци,инжењери, велепоседници, лекари, судије... У репрезентативној једноспратној палати на источном низу трга (број 13), живео је и ]ира пл. Милекић, први градоначелник Митровице. Кућа је подигнута крајем 19. века у стилу неоренесансе и била је изузетно богато и декоративно опремљена. Пажњу посматрача привлачи и раскошна необарокна породична кућа с краја 19. века (број 32), која у најлепшем светлу репрезентује укус и начин живота грађанске класе тога времена. Објекти у саставу просторне културно-историјске целине од великог значаја:\nа) непарна страна: 1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17, 19, 21, 23\nб) парна страна: 2, 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 24, 26, 28, 30, 32 и објекат “Златни јелен” Ђуре Јакшића 1." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.603436, 44.96787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Трг Светог Стефана Сремска Митровица", "ref:RS:nkd": "PKIC56", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108804", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108804", "description": "Средином ХVIII века успостављена је слободна војна општина и услови да се Митровица развије као трговачки центар. Поред Саве граде се магазе за робу па се убрзо образује чаршија, а у другој половини ХVIII века и већи тргови са различитим наменама. На правцу ка језгру града и барокној цркви Св. Стефана, подигнутој између 1781. и 1794, образује се трг као јединствена урбана целина настала после 1780. Трг уоквирују спратне зграде имућнијих грађана, углавном високих двоводних кровова, богатије барокне декорације (пиластри, капители, кровни венци). Међу значајним грађевинама на Тргу се налази трговачко - стамбена једноспратна кућа Јанка Бајића (данас стара зграда Музеја Срема), асиметричне фасаде са сведеним декоративним елементима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.606082, 44.967605 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Ирига", "ref:RS:nkd": "PKIC57", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108805", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108805", "description": "Просторна културно историјска целина Старог језгра Ирига формирана је од краја ХVIII до ХХ века. У том периоду град је доживљавао успон као један од најважнијих трговачких центара у Војводини и највећи центар у Срему и Славонији. Економски развој пратио је развој урбане матрице града са градитељским наслеђем које представља једно од боље сачуваних старих градских језгара. Градска архитектура концентрисана је у центру, а унутар саме целине поред Николајевске цркве, грађене између 1732. и 1740, валоризовано је четрдесетак појединачних објеката који захватају простор улица Маршала Тита (некадашњи Рибарски трг на коме се налазила велика иришка пијаца), Стевана Пузића, Лоле Рибара, ЈНА, Николе Тесле и Змај Јовине улице. Са стилским обележјима различитог порекла они се издвајају местом и значајем који имају у склопу целине као сасвим особена групација. Конфигурација терена условила је спратност већег дела ових објеката. Једна од њихових главних карактеристика је обрада фасада, изведена мирније и елегантније него у другим градским целинама у Срему. Фасаде су орнаментисане са елементима различитих стилова: барока (богата орнаментика, биљни мотиви), класицизма (орнаментика биљних и геометријских мотива), еклектике (мешавина стилова) и сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.861524, 45.100525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо градско језгро Панчева", "ref:RS:nkd": "PKIC58", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108808", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108808", "description": "Старо градско језгро Панчева обухвата простор историјског језгра града, у оквиру његовог средишњег дела, које чини склоп објеката око тргова Краља Петра I и Трга слободе, са уличним токовима који се уливају у централни простор целине и неколико објеката на које се простори тргова и уличних фронтова ослањају. Сви објекти налазе се на простору богатом културно-историјским слојевима и траговима материјалне културе од времена Рима и каснијих епоха. Панчево се урбанистички почело организовати почетком ХVIII века, његово градско језгро формирано је у другој половини ХVIII века, али је највреднији простор језгра, са јавним и репрезентативним грађевинама, настајао почетком ХIХ века и везује се за регулационе планове из 1830. и 1909. Градски тргови, Велика пијаца (Трг Краља Петра I), Житна пијаца (Трг слободе) и Трг испред католичке цркве формирају се и затварају на прелазу векова. На простору који је обухваћен трговима развијао се управни, просветни и црквени живот града, који је условио адекватно градитељско наслеђе - зграду Магистрата, Штапску зграду, Графову кућу, комплекс Миноритског самостана, Православне цркве са зградом Црквене општине и парком. Поред ових и низ других објеката, својом просторном диспозицијом, архитектонско-стилским одликама, репрезентативношћу, амбијенталним вредностима и културно-историјским значајем доприносе валоризацији језгра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.640416, 44.870913 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Меморијално-споменички комплекс Газиместан", "ref:RS:nkd": "PKIC59", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108809", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108809", "description": "Историјски простор Боја на Косову 1389. године, односно централног места судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе:споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе, Газиместан турбе (Барјактарево турбе; Турбе два барјактара). Централно место чини кула висине 25m у чијој унутрашњости су исписани стихови из косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке. Поводом обележавања шест векова од Косовске битке, 1989. године, у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. Истовремено је у непосредној близини споменика постављен и бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа, простор је девастиран, а меморијална кула минирана и начињена јој оштећења на информативним апликацијама. У Муратовом турбеу, маузолеју турског султана Мурата, подигнутом на месту његове погибије, били су сахрањени његови унутрашњи ограни, док је тело сахрањено у Бурси. Данашњи изглед добило је половином 19. века, а коначни облик у 20. веку. Грађено је од тесаника, и квадратне је основе. Турбе представља јединствени пример турског барока чији се стилски облици јављају на прозорским оквирима, угаоним пиластрима и плитко клесаним натписима на порталу. Газиместан турбе је маузолеј у који су смештени посмртни остаци турског барјактара, а подигнуто је на месту где су, према предању, погинули турски и српски барјактари. Грађено је од тесаника и осмоугаоне је основе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.123708, 42.690645 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Косанчићев венац", "ref:RS:nkd": "PKIC6", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109097", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109097", "description": "Косанчићев венац представља подручје најстаријег компактног српског насеља у вароши Београду са сачуваним старим растером спонтано насталих улица, старим уличним застором, дрворедима и амбијентом са великим бројем старих кућа и јавних грађевина које документују историјски развој овог дела Београда од прве половине XVIII века, када је извршена реконструкција наслеђеног касносредњовековног насеља, до данашњих дана. У оквире Косанчићевог венца спадају историјска места са налазима насеља и некрополе римског Сингидунума, као прва предграђа изван некадашњих оквира града. На Косанчићевом венцу сачувани су вредни примерци традиционалне балканске архитектуре: Конак кнегиње Љубице, Кафана „?“, стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури – Фрушкогорска 10, Косанчићев венац 18, објекти градске архитектуре европских стилова XIX века – Саборна црква, Косанчићев венац 7 - 15, Кућа Димитрија Крсмановића, Кнеза Симе Марковића 2, значајне грађевине XX века – Основна школа код Саборне цркве, Кућа Бранислава Којића, Задарска 6, зграда Патријаршије, Краља Петра 5. Ове, као и друге зграде, чине материјална сведочанства историјског развоја Косанчићевог венца као управног, црквеног и културног центра, као и стамбеног средишта. Косанчићев венац поседује садржаје који су у континуитету сачувани од тренутка када су на том месту оформљене прве значајне институције по стварању модерне српске државе. Мада урбана целина Косанчићевог венца није сасвим компактна нити јединствена по хронологији настанка, типологији или стилској припадности, она представља најстарије сачувано градско ткиво у којем у континуитету живе Срби. Она је такође и први развијени управни, културни, духовни и економски центар Београда и обновљене српске државе и један од специфичних простора старог Београда са амбијенталним и ликовним квалитетима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.450948, 44.81789 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Сомбора - ''Венац''", "ref:RS:nkd": "PKIC60", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109405", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109405", "description": "Урбанистички комплекс Сомбора који обухвата Трг братства и јединства, Трг ослобођења, Улице Маршала Тита, 7. јула и Лазе Костића добио је своју урбанистичку физиономију током XVIII, XIX и почетком XX века. Зграде које чине овај комплекс припадају разним временским и стилским епохама – бароку, класицизму, романтизму, историзму и сецесији, па ипак и поред своје разноликости у архитектонском изразу чине јединствену целину коју треба сачувати у његовој изворности. \n \nСтаро градско језгро чине следећи објекти: \n \n1.\tЗграда на углу улица Маршала Тита (Краља Петра I) и Венца Војводе Путника бр. 30 – Некадашња зграда Учитељске школе -Препарандије, је једноспратница коју је подигао 1895. патријарх Георгије Бранковић у еклектичком стилу са доминантном угаоном куполом. \n2.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 2 – Једноспратница основе у облику латиничног слова Л, са балконом од кованог гвожђа подигнута је око половине XIX века. \n3.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 4 – Једноспратница са почетка XX века, подигнута је у стилу сецесије.\n4.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра) бр. 6 – Једноспратни објекат правоугаоне основе изграђен 1867. године. На симетрично компонованој фасади у централном делу је балкон од кваног гвожђа.\n5.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 8 – Једноспратна зграда ширег уличног фронта, подигнута је 1906. у комбинацији историјских стилова. \n6.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 10 – Двоспратна стамбено – пословна зграда позната под називом „Коњовићева палата“ подигнута је 1912 по пројекту арх. Шандора Херцога у стилу сецесије. Основа је решена тако да су бочна крила постављена уз ивице плаца до сусених објеката, док је фронт увучен у дубину парцеле.\n7.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 12 – Палата „Ин форо“ из XIX века је срушена и на њеном месту је подигнут објекат Робне куће „Београд“. \n8.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 16 – Угаона једноспратна зграда, подигнута у другој половини XIX века у стилу неоренесансе.\n9.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 18 – Једноспратница, основе латиничног слова Л, подигнута у другој половини XIX века у стилу романтизма.\n10.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 20 – Пословно-стамбена једноспратна зграда, изграђена у другој половини XIX века, а касније дограђивана и више пута реконструисана. Кула је обновљена у контурама али у равни фасаде. Богат малтерски украс у мешавни историјских стилова није враћен. \n11.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 22 – Једноспратница, основе латиничног слова Л, подигнута је крајем XIX века у стилу романтизма.\n12.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 24 – Једноспратница, основе латиничног слова Л, изграђена је 1885. године по пројекту Аугустина Пушкаша у стилу историзма. \n13.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 26 – Пословно-стамбена једноспратна зграда, четвороугаоне основе са атријумским двориштем у средишту, подигнута је крајем XIX века у стилу историзма.\n14.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 28 – Двоспратна стамбено-пословна зграда са основом у облику ћириличног слова П изграђена је крајем XIX века у стилу историзма. \n15.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 30 – Двоспратница, стамбено-пословне намене, основе у облику латиничног слова Л, подигнута крајем XIX века у стилу историзма.\n16.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 32 – Двоспратна стамбено-пословна зграда, правоугаоне основе, вероватно најстарија двоспратница у Сомбору, изграђена пре 1868. Фасада је добила нову декорацију крајем XIX или почетком XX века.\n17.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 34 – Једноспратница, основе у облику ћириличног слова П изграђена је пре 1868. са фасадом у стилу сецесије.\n18.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 36 – Једноспратница, основе у облику ћириличног слова П, изграђена је 1868. у стилу романтизма за Лоренца Фалциона.\n19.\tЗграда на углу улице Маршала Тита (Краља Петра I) и Венца војводе Степе Степановића бр. 24 – Угаона једноспратница, основе у облику ћириличног слова П, изграђена је 1868. у стилу романтизма.\n\n\n20.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 3 – Пословна једноспратница има основу у облику латиничног слова Л. Изграђена је 1883, а реконструисана почетком XX века када добија сецесијски украс.\n21.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 5 – Стамбено-пословни једноспратни објекат са основом у облику латиничног слова л изграђен је 1878. у стилу историзма.\n22.\tЗграда у улици Браће Михајловић (В. Петровића) бр. 2 – Ниска једноспратница са истуреном стрехом у приземљу на једној страни.\n23.\tЗграда на Тргу ослобођења (Трг Св. Ђорђа) бр. 6 – Једноспратница подигнута 1888. по пројекту Антона Вашкаша у стилу неоренесансе. Основа је у облику латиничног слова Л, а фасада је симетрична са балконом од гвожђа. У кући је живео песник Лаза Костић.\n24.\tЗграда на Тргу ослобођења (Трг Св. Ђорђа) бр. 4 – Једноспратница са основом у облику латиничног слова У, изграђена је 1889. у стилу историзма. У дворишту је почетком XX века подигнута зграда Српског певачког дома.\n25.\tЗграда на Тргу ослобођења (Трг Св. Ђорђа) бр. 2 – Једноспратна стамбено-пословна зграда подигнута је почетком XX века у стилу сецесије.\n26.\tЗграда на углу улица Читаоничке бр. 1 (2?) и Маршала Тита (Краља Петра I) – Зграда Српске читаонице подигнута је пре 1878. као једноспратница са еклектички (неоренесанса) украшеним фасадама. \n27.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 7 – Једноспратна зграда са основом у облику ћириличног слова П, изграђена је 1878. за спахију Иштвана Семзеа. Богато декорисана фасада и ентеријер украшени су у стилу историзма (неоренесансе).\n28.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 9 – Стамбено-пословна једноспратна зграда са основом у облику латиничног слова Л изграђена је пре 1878. у класицистичком стилу.\n29.\tЗграда у улици Аврама Мразовића бр. 1 – Угаона стамбено-пословна једноспратна зграда са основом у облику латиничног слова Л изграђена је половином XIX века са фасадама из сецесијског периода.\n30.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 11 – Једноспратна зграда са основом у облику латиничног слова Л изграђена је 1877. по пројекту пештанског арх. Раја у стилу историзма (неоренесансе).\n31.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 15 – Стамбено-пословна једноспратница, правоугаоне основе изграђена је 1912. по пројекту Јански Беле и Сивеши Тибора у мађарској варијанти стила сецесије. \n32.\tЗграда у улици Маршала Тита (Краља Петра I) бр. 19 – Једноспратна зграда са основом у облику латиничног слова Л подигнута је 1865. у стилу романтизма. Градио ју је Антон Рекл.\n33.\tЗграда на углу улице Маршала Тита и Венца Степе Степановића бр. 22 – Угаона једноспратница, основе у облику ћириличног слова П изграђена је 1866. по пројекту Милана Гргурова. \n34.\tЗграда у улици 7. јула (Трг цара Лазара) бр. 7 – Приземница из XVIII века, углавном је сачувала изворни изглед и габарит.\n35.\tЗграда у улици 7. јула (Трг цара Лазара) бр. 9 – Школска једноспратна зграда постављена је на углу са Његошевом улицом. Бачки бискуп Ђерђ Часка ју је изградио 1894. за потребе мађарске девојачке школе. Обрада фасада је у стилу историзма. \n36.\tЗграда у улици 7. јула (Трг цара Лазара) бр. 6 – Једноспратна зграда подигнута је 1865. за месара Карола Хамедера по пројекту Георга Прокопа у стилу романтизма.\n37.\tЗграда у улици 7. јула (Трг цара Лазара) бр. 4 – Зграда Техничке школе –бивши женски католички самостан подигнута је 1887. по пројекту Ђуле Партоша и Едена Лехнера. То је слободностојећи једноспратни објекат са централним ризалитом и богато декорисаним фасадама у стилу мађарске сецесије.\n38.\tЗграда у Доситејевој улици бр. 2 – Угаона зграда Гимназије има разуђену основу. Зидана је у периоду 1884 -1886. по пројекту Ласла Децера у стилу романтизма, а други спрат је дограђен 1939. по пројекту Сигмунда. \n39.\tЗграда у улици Лазе Костића бр. 1(3) – Угаона једноспратница саграђена је 1885. по пројекту арх. Децнера у стилу историзма.\n40.\tМала Светојовановска црква на углу Венца Петра Бојовића и Његошеве улице бр. 12 – Подигнута је 1790. на месту старије цркве. Ова једнобродна црквена грађевина са двоспратним звоником на западној страни има све атрибуте барокног стила на прелазу из XVIII у XIX век. Сликана декорација иконостаса рад је Павела Ђурковића из 1809. Аутор богате резбе је Алекса Теодоровић.\n41.\tСаборна црква св. Георгија – Изграђена је 1761. на месту старије, а торањ је президан 1791. То је једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом на источној и торњем звоником на западној страни. Украс на фасадама је изведен у класицистичком и рокајном стилу. Некадашњи иконостас рад резбара Аксентија Марковића и сликара Теодора Крачуна, продат је и замењен новим из 1866-1873. са иконама Павла Симића и резбаријом Ј. Кестнера и К. Илдињија. \n42.\tЗграда Народног музеја, Трг републике бр. 4 – Монументална градска палата, изузетног положаја у централном градском простору, подигнута је 70-тих година XIX века. Трапезоидна основа и три богато обрађене фасаде са центалним ризалитом изведене су у стилу историзма.\n43.\tЗграда „Кронић палата“ на Венцу војводе Живојина Мишића бр. 23 – Зидана је од 1907. до 1914. за др Стевана Кронића познатог сомборског адвоката и велепоседника. Између два светска рата је адаптирана за Стефанеум-ђачки дом. Данас се у палати налазе Привредни суд, Култрно просветна заједница и Дом културе. То је једноспраница која излази на три улице богато изведених фасада у стилу историзма (необарок) са мансардним кровом. \n44.\tЗграда хотела „Слобода“ на Тргу републике 1 – Изграђен је 1856. године и прво име му је било „Код француског цара“ затим „Ловачки рог“ до Првог светског рата, а затим „Слобода“ до данас. Зграда је адаптирана 1906. Првобитну зграду Л основе пројектовао је Фердинанд Фишер. Декорација фасада је изведена у еклектичком стилу (неоготика). \n45.\tЗграда са звоником – Зграда затвора се налази јужно од Жупаније. Подигнута је почетком XIX века, као и зграду жипаније и њу је пројектовао жупанијски инжењер Јожеф Бауер. Преправке су вршене на обе зграде увек у исто време. Једноспратница, основе у облику ћириличног слова П са фасадама у стилу класицизма. На северној страни је ризалит са троспратним торњем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.112581, 45.773653 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градско језгро Кикинде", "ref:RS:nkd": "PKIC62", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107816", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107816", "description": "Просторно културно-историјска целина Кикинда настала је између 1750. и 1754. године насељавањем граничарских породица. Средиште насеља формирано је око велике овалне баре на чијој средини је била ониска хумка на којој је подигнута, упола у земљи, црквица са гробљем на источној и западној страни. Испред цркве је био главни трг на коме се одржавала пијаца. До данас сачувану просторну организацију (улице и блокови) добила је пре 1814. године, што је регистровано на плану из исте године. Просторно културно-историјска целина садржи објекте који су грађени у временском распону од настанка Кикинде до данас, а највећим делом су настале у другој половини 19. века до Првог светског рата. Време њихове градње обележило је и стилску припадност, тако да су заступљени објекти барока, класицизма, романтизма, еклектике, сецесије и у мањем броју објекти модерне. Град је формирао свој лик током друге половине 19. века, када је досегнут врхунац финансијске моћи и када су подизане репрезентативне зграде у самом центру. Од сакралних објеката сачувани су: Православна црква св. оца Николаја (1769), Римокатоличка црква(1808) и Реформатска црква (1908)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464849, 45.829792 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "ПКИЦ Палић", "ref:RS:nkd": "PKIC63", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108129", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108129", "description": "Комплекс грађевина уз обалу језера Палић, представља речито сведочанство о развитку градитељске структуре која је у претпоследњој деценији XIX столећа увела појам ,,Палић,, у ред тада познатих модерних купалишта, лечилишта и летовалишта.У наредној деценији изграђено је више објеката који су својим стилским одликама пратећи акценти живог средишта са веома богатим садржајима у току туристичке сезоне. Крајем прве деценије XX столећа започета је изградња објеката који су поред споменичних особености познати и ван граница земље, израсли у специфичне симболе Суботице и Палића, обележаваљући јединствено раздобље прекретнице векова. Имајући у виду сложену историјску, спортску, туристичку, архитектонску структуру и низ значајних догађања везаних за Палић, неопходно је очувати као културну баштину ширег значаја што више објеката у аутентичном облику и окружењу аутентичних амбијенталних вредности, како природе тако човекових интервенција кроз време дуге историје Палића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.758463, 46.099481 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Центар Апатина", "ref:RS:nkd": "PKIC64", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108811", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108811", "description": "У оквиру просторно културно-историјске целине Центар Апатина налазе се следићи објекти: \n\n1. Зграда у улици Дунавска бр.5,\n2. Зграда некадашње Српске банке, Улица дунавска бр.3 и 1\/а,\n3. Зграда на углу Дунавске и Пиварске, Улица пиварска бр.2,\n4. Апатинска пивара - стара управна зграда, Трг ослобођења бр.5,\n5. Апатинска пивара - некадашња стамбена зграда,\n6. Апатинска пивара - индустријски погон, \n7. Дом културе, угао улица Димитрија Туцовића и Петефи Шандора,\n8. Продавница „Подунавље“, угао улице Маршала Тита и Петефи Шандора,\n9. Кућа породице Турски, улица Маршала Тита бр.2,\n10. Зграда поште, улица Маршала Тита бр. 5, \n11. Кућа у улици Маршала Тита бр.6 и Б. Радичевића бр.1,\n12. Кућа у којој је рођен Пал Абрахам, улица Маршала Тита бр.9,\n13. Кућа у улици Маршала Тита бр. 8 и 10, \n14. Куће у улици Маршала Тита бр.11, 13 и 17,\n15. Зграда „Солида“, улица Маршала Тита бр.12,\n16. Кућа у улици Маршала Тита бр.16,\n17. Кућа у улици Маршала Тита бр.18,\n18. Зграда Жупног двора, Маршала Тита бр.19,\n19. Римокатоличка црква Успења Маријина, Улица Маршала Тита бр. 21,\n20. Зграда школе „Жарко Зрењанин“, угао улице Маршала Тита и Франца Розмана,\n21. Зграда Скупштине Општине, угао улице Маршала Тита и Франца Розмана,\n22. Кућа у улици Маршала Тита бр.22 и 24,\n23. Кућа у улици Маршала Тита бр.32 и 32\/1,\n24. Зграда милиције, улица Маршала Тита бр. 34,\n25. Кућа у улици Маршала Тита бр. 35, \n26. Кућа у улици Маршала Тита бр. 36, \n27. Кућа породице Бајер у улици Маршала Тита бр.38,\n28. Кућа у улици Маршала Тита бр. 39,\n290. Кућа у улици Маршала Тита бр. 40,\n30. Кућа у улици Маршала Тита бр. 41, \n31. Кућа породице Домбовић у улици Маршала Тита бр. 43, \n32. Кућа у улици Маршала Тита бр. 44,\n33. Зграда штампарије „Меркур“, угао улице Маршала Тита и Огњена Прице\n34. Кућа у улици Маршала Тита бр. 46, \n35. Кућа у улици Маршала Тита бр. 48 и Петра Драпшина бр.1, \n36. Зграда Дома здравља, улица Маршала Тита бр. 49, \n37. Кућа у улици Маршала Тита бр. 50,\n38. Кућа у улици Маршала Тита бр. 56, \n39. Кућа у улици Маршала Тита бр. 57 и 59,\n40. Кућа у улици Маршала Тита бр. 60,\n41. Кућа у улици Маршала Тита бр. 64,\n42. Кућа у улици Марка Орешковића бр. 13,\n43. Кућа у улици Марка Орешковића бр. 15." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.983861, 45.670822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Карађорђева Топола са Опленцем", "ref:RS:nkd": "PKIC65", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2006-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109390", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109390", "description": "Споменичка целина обухвата остатке утврђења са кулом, црквом, конаком и спомеником Карађорђу као и маузолеј на Опленцу са црквом Св. Ђорђа, задужбином краља Петра I Карађорђевића, изграђеном између 1910. и 1912. Пројектована по нацртима арх. Косте Јовановића, своју монументалност дугује замисли да буде маузолеј породице Карађорђевић. Црква Св. Ђорђа је крстообразне основе, са три полукружне апсиде којима се завршавају северни, источни и јужни крајеви крста, и припратом. То је петокуполна грађевина, са четири куполе на крајевима крста и петом, већом, над њиховим пресеком. Фасаде су обложене белим венчачким мермером и са два кордонска венца подељене на три дела. Посебна пажња посвећена је западном прочељу на коме доминира мозаичка представа патрона цркве, рад Паје Јовановића. Портал и прозори су украшени декоративном пластиком у стилу моравског преплета. Радови на цркви завршени су за време краља Александра 1930, када су наос и крипта, која се простире испод целе површине наоса, украшени раскошним мозаичким композицијама рађеним по узору на најрепрезентативније примере српског средњовековног сликарства. Опремање унутрашњег простора поверено је арх. Николи Краснову. Посебан утисак раскоши и богатства оставља под изведен од разнобојног полираног мермера. У цркви се налазе два саркофага, у северној певници краља Петра, а у јужној певници Карађорђа, оснивача династије Карађорђевић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.68378, 44.24726 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Новог Сада", "ref:RS:nkd": "PKIC66", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2009-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109326", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109326", "description": "Просторна културно-историјска целина, у форми у којој је до данас сачувана, почела је да се обликује од краја XVIII века на сувим гредама омеђеним рукавцима Дунава, на месту средњовековног насеља. Просторна организација (урбана матрица) обликована је пре 1745. године, што је регистровано на плану града из 1745. године. Наслеђена парцелација, која се жели сачувати, први пут је цела стручно снимљена 1764. године, на основу које је касније извршена регулација и парцелација државним премером 1819. године, који је урадио инж. Бауер. Тада је урађена пренумерација парцелних бројева. Просторно културно-историјска целина садржи објекте који су грађени у временском распону од настанка нововековног града до данас, а највећим делом оне настале у другој половини XIX века (интензивна градња наступила је после Буне 1848\/49.) и у годинама до Првог светског рата. Време њихове градње обележило је и стилску припадност, тако да су заступљени објекти барока, класицизма (бидермајера), романтизма, историзма, сецесије и у мањем броју, касније између два светска рата, објекти модерне. Од сакралних објеката који сведоче о историјском и духовном присуству Срба и више националних мањина на овом простору, сачувани су: Српска православна црква Преноса моштију св. Оца Николаја (1730), Саборна црква св. Великомученика Георгија (1734-41), Гркокатоличка црква св. Петра и Павла (1822) и Римокатоличка црква Име Маријино (1893-95). Од посебно историјско-архитектонски вредних објеката у просторно културно-историјској целини истичу се: Стара православна болница (1730), Грчка школа (1769), Задужбина владике Платона – “Платонеум” (помиње се 1770), Католичка плебанија (1808), хотел “Ержебет” (1854), Милетићева школа (1874), хотел “Фабри” (1881), “Магистрат” (1895), кафана “Липа” (крај XИX века), хотел “Мајер” (1892), Српска Православна велика гимназија (данас гимназија “Јован Јовановић Змај”, 1900) и Владичански двор (1901). У кафанама и хотелима одвијао се интензиван друштвени живот, а забележени су и многи културни и историјски догађаји. На територији просторно културно-историјске целине сачуване су куће историјских личности, које чине окосницу историје српског народа XVIII и XIX века, као што су куће Светозара Милетића, Јаше Томића, Мише Димитријевића, Исидора Бајића, Лазе Телечког, Косте Трифковића, Марије Трандафил, Лазара Дунђерског и многих других. Просторно културно-историјска целина садржи остатке материјалне културе из средњовековног и позносредњовековног периода. На простору целине налази се девет познатих локалитета са археолошким садржајем: улица Лазе Телечког број 6\/8, Пашићева улица број 19, Тгр слободе број 5, Његошева улица број 10, Трг Марије Трандафил број 5, Милетићева улица број 43, Католичка порта, Ђуре Јакшића број 7 и Милетићева улица од броја 10 до 24 и један у границама заштићене околине, на Позоришном тргу бр. 8. У просторно културно-историјској целини сачувани су у већем делу морфолошки усаглашени блокови, тргови и добро планирани низови кућа са интерполираним објектима из каснијег периода настанка. Преовлађује партерна и спратна градња са визуелно доминантним торњевима сакралних објеката и куполама појединих репрезентативних јавних и приватних палата. У оквиру просторне културно-историјске целине налази се укупно 21 утврђено непокретно културно добро - споменик културе, од којих је 15 некатегорисано: Зграда Платонеума у Пашићевој број 6, Кућа у Дунавској улици број 1, Кућа у Дунавској улици број 6, Кућа у Дунавској улици број 7, Кућа у Дунавској улици број 18, Кућа у Дунавској улици број 20, Градска кућа на Тргу слободе број 1, Кућа на Позоришном тргу број 2, Кућа у улици Краља Александра број 14, Комплекс старог биоскопа у Змај Јовиној улици бр. 4, Кућа у Змај Јовиној улици број 23, Кућа на Трифковићевом тргу број 2, Кућа на Тргу Тозе Марковића број 5, Кућа у Грчкошколској улици број 2, Кућа у Грчкошколској улици број 3, а 6 културних добара - споменика културе је категорисано као непокретно културно добро од великог значаја: Николајевска црква, Саборна црква св. Георгија, Плебанија, Зграда гимназије \"Јован Јовановић Змај\", Зграда дома ЈНА и Споменик Светозару Милетићу. У оквиру заштићене околине просторно културно-историјске целине налази се Успенска црква, непокретно културно добро од изузетног значаја. Просторно културно-историјска целина је значајна због до данас сачуване првобитне урбане матрице града Новог Сада, кућа знаменитих историјских личности, бројних објеката који сведоче о настанку и трајању стилске градње и броних ауторских дела из области ликовне и пројектантске делатности која су обележила врхунац креативног умећа и духовности на овим просторима од XVIII до XX века и остатака материјалне културе од праисторије до касног средњег века, односно континуитета настањивања на овом простору." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.845536, 45.258481 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Улица Господара Јеврема у Шапцу", "ref:RS:nkd": "PKIC67", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106620", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106620", "description": "Улица Господар-Јевремова формирана је заједно са неколицином улица у непосредној околини пре 1826. године када је Јеврем Обреновић подигао свој монументални конак у њој. Било је то ширење града даље на југ у односу на Баир који је био окосница насеља ван зидина твђаве у 18. веку.\nПросторна културно-историјска целина поседује објекте који су грађени у временском распону од 19. века до данас, а највећи део је сазидан у првој половини 20. века, када је била и најинтезивнија градња. Оно што је у просторно културно-историјској целини подигнуто после Другог светског рата представља грубо нарушавање аутентичности једног њеног дела. Током 19. века, у просторној културно-историјској целини је такође била интезивна градитељска делатност, али, на жалост, из тог века много тога је порушено, па чак и конак Јеврема Обреновића, који је био главна и најрепрезентативнија грађевина не само ове целине, већ и самог тадашњег Шапца. Шабац, срећом, као погранични град према Аустроугарској, врло рано упија средњоевропске градитељске идеје, тако да већ крајем 19. века више не личи на турску касабу, већ на средњеевропски град. Из тих разлога у просторној културно-историјској целини налазимо објекте који су огледало оног што се дешавало у западноевропској архитектури током друге половине 19. века или током прве половине 20. века: заступљени су објекти који стилски припадају сецесији, еклектизму, академизму, као и модерној. У просторној културно-историјској целини налази се неколико објеката који се својим историјско-архитектонским вредностима истичу: Начелство округа подрињског (арх. М. Рувидић, 1906. г.), Окружни суд (Арх. М. Рувидић, 1907. г.), Дом шабачке трговачке омладине (пре Првог светског рата), Прва кућа др. Андре Јовановића (крај 19. века), Зграда у Г. Јевремовој бр. 13 (крај 19. или почетак 20. века), Кућа сарача и седлара Станића (почетак 20. века), Зграда Прве народне апотеке (из 1928. године), Кућа др. Лазара Петровића (подигнута између два светска рата)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.69244, 44.757683 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део урбане целине старе чаршије у Сокобањи у улици Маршала Тита од бр. 12 до бр. 24", "ref:RS:nkd": "PKIC68", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108813", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108813", "description": "Стара сокобањска чаршија састоји се из четири дела које чине продавнице, занатске радње и угоститељски објекти градске архитектуре с краја XIX, и почетка XX века, изразити представници градитељства и архитектонског стила свог времена. Већина објеката је временом, осим габарита, углавном изгубила свој првобитни изглед, али је основна амбијентална вредност целина сачувана.Део урбане целине старе чаршије у ул. Светог Саве чине зграде од броја 12 до бр. 24 у Сокобањи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.875043, 43.64399 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део урбане целине старе чаршије у улици Маршала Тита у Сокобањи са низом индивидуалних зграда на простору од угла улицe ЈНА до завршетка западне стране улице 7 јула", "ref:RS:nkd": "PKIC69", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108820", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108820", "description": "Стара сокобањска чаршија састоји се из целине које чине продавнице, занатске радње и угоститељски објекти градске архитектуре с краја XIX, и почетка XX века, изразити представници градитељства и архитектонског стила свог времена. Већина објеката је временом, осим габарита, углавном изгубила свој првобитни изглед, али је основна амбијентална вредност целина сачувана. Део урбане целине старе чаршије обухвата ул. Светог Саве, заједно са низом индивидуалних кућа за становање на простору од угла улице Војводе Мишића до завршетка западне стране ул. Карађорђеве у Сокобањи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.874256, 43.643916 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Чаршија Тешњар", "ref:RS:nkd": "PKIC7", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109284", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109284", "description": "Од давнина познато као трговачко место, Ваљево је у време турске власти претворено у касабу и седиште нахије, са источњачки духом и начином живота. Тако је и чаршија на десној обали Колубаре, иако формирана као српски део вароши почетком XIX века, такође имала оријентални изглед. У почетку је то била дрветом грађена целина, која је због учесталих пожара често обнављана, па је постепено стицала варошка обележја типичана за крај XIX и почетак XX века. Као и свуда где су занатство и трговина били развијени, у чаршији се водио ужурбани живот, све до средине прошлог века, када су постепено почели да одумиру занати, а административни објекти били измештени на другу страну града. Окосницу данашњег заштићеног језгра чини двадесетак кућа из прве половине XIX века, сачуваних у готово неизмењеном облику. Грађене су у бондручној конструкцији, као приземне или ниске спратне зграде са дућанима и занатским радњама у приземљу, испуштеног спрата у стамбеној функцији, и најчешће покривене ћерамидом. Целина се састоји из уже и шире зоне. Ужу зону представља комплекс објеката главне улице, док шира захвата нешто млађе, спонтано настало, градско ткиво које се директно ослања на прву зону. Данас је Тешњар једна од ретких градских целина у Србији која је успела да сачува дух деветнаестовековног занатско-трговачког центра. Нажалост, као и све културно - историјске целине, свакодневно се налази пред савременим изазовима, који неретко прете уништењу њених изузетних вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.883864, 44.267718 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део урбане целина старе чаршије у Сокобањи у улици Маршала Тита од бр. 7 до бр. 15", "ref:RS:nkd": "PKIC70", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108814", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108814", "description": "Стара сокобањска чаршија састоји се из четири целине које чине продавнице, занатске радње и угоститељски објекти градске архитектуре с краја XIX, и почетка XX века, изразити представници градитељства и архитектонског стила свог времена. Већина објеката је временом, осим габарита, углавном изгубила свој првобитни изглед, али је основна амбијентална вредност целина сачувана.Део урбане целине старе чаршије обухвата улицу Светог Саве од броја 7 до броја 15 у Сокобањи, као део пословног низа старе сокобањске чаршије, настале у времену од друге половине XIX века, до првих деценија XX века. Цео склоп припада врсти културних добара старих урбаних целина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.875476, 43.644245 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део урбане целине старе чаршије у Сокобањи у улици Маршала Тита од бр. 44 до бр. 48", "ref:RS:nkd": "PKIC71", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108815", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108815", "description": "Стара сокобањска чаршија састоји се из четири дела које чине продавнице, занатске радње и угоститељски објекти градске архитектуре с краја XIX, и почетка XX века, изразити представници градитељства и архитектонског стила свог времена. Већина објеката је временом, осим габарита, углавном изгубила свој првобитни изглед, али је основна амбијентална вредност целина сачувана. Део урбане целине старе чаршије обухвата ул. Светог Саве од броја 44 до 48 у Сокобањи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.876888, 43.644503 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Занатско-трговачке радње у Тијабари у Пироту", "ref:RS:nkd": "PKIC72", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108816", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108816", "description": "Трг у Тијабари у Пироту је амбијентални троугаони простор у који се уливају три улице са ободним пословно-стамбеним зградама и трговачко-занатским локалима, типичан за чаршију српске вароши XIX века. Просторно културно-историјску целину Тијабари чине мале занатске радње, кафане и фасаде времешних грађевина. Архитектонско-урбанистичко формирање трга у Тијабари је завршено крајем XIX и почетком XX века. Групу зграда које се налазе на тргу у Тијабари карактеришу фасаде са профилисаним кровним венцима и архитравни појас који најчешће прихватају пиластри са капителима, излози локала су скромно обрађени дрвеним первазима са понеким декоративним елементима, а прозори на стамбеним деловима фасада украшени су профилисаним натпрозорним архитравом или тимпаноном." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.589872, 43.160394 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс \"Соколана\" у Старој радничкој колонији", "ref:RS:nkd": "PKIC73", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2014-07-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108818", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108818", "description": "Комплекс „Соколана“ у Старој радничкој колонији је настао према идеји Живојина Терзибашића, бригадног генерала, управника Артиљеријско-техничког завода. Идеја је почела са реализацијом 1924. године. Терзибашић је одлучио да се на овом месту подигне низ мањих зграда намењених за живот градитељима насеља. Бараке су допремљене из Немачке, док су остале радове радила домаћа предузећа. Изградња колоније је завршена 1928. године. У то време је близу 3000 људи живело на овом месту. \nСтара радничка колонија је била јединствено планирано и изведено радничко насеље на територији Краљевине Југославије у првој половини XX века. Ову просторну културно-историјску целину чине: Зграда ''Соколана'', Дом управника Колоније, Дом школског настојника, Ватрогасни дом, Стамбена барака и Павиљон за променадну музику. Споменик краљу Александру I Карађорђевићу постављен је у савремено доба на месту где се до 1938. године налазила његова биста." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.895176, 44.010412 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс војно-техничког завода", "ref:RS:nkd": "PKIC74", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2014-07-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109408", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109408", "description": "Комплекс Војно-техничког завода у Крагујевцу jединствен је и монументалан пример индустријског наслеђа, чија је историјска слојевитост и функционална архитектонско–урбанистичка структура сачувана до данас. Саграђен је током друге половине XIX века и у првим деценијама XX века, а најстарија зграда у овом Комплексу је зграда Тополивнице подигнута одлуком владе Кнежевине Србије 1850. године. Простире се на површини од око 53 хектара, а заштићена околина обухвата површину од око 10 хектара. \nУ оквиру комплекса постоји 151 објекат. Следећи објекти су од посебне вредности: Стара тополивница (сада музеј 'Стара ливница'), Велики димњак, Стара чаурница, Машинска\/механичка радионица, Управна зграда, Стан управника завода (сада пословни објекти), Стара краљевска војнозанатлијска школа (сада Друга техничка школа), Интернат војнозанатлијске школе (сада Политехничка школа 'ВИШ'), Артиљеријска радионица (сада Производна хала), Стара енергетика, Дечје обданиште (сада Центар за услуге), Стара амбуланта (сада Зграда синдиката), Артиљеријска подофицирска школа, Официрски станови (сада стамбена зграда), Застава безбедност (сада пословни објекти), Радионице муниције и пушкарнице (сада производне хале), Каросерија-радионица за израду шрапнела (сада ковачко браварска радионица ), Пресерај, Производна хала Р.А.П. (некада ауторадионица), Кајин магацин, Стара сенара (сада Централни магацин алата), Коњушница (сада Магацин боја и лакова), Чаурница и лабораторија за пешачку муницију (сада Објекат А, Ватрогасна кула), Зграда амбуланте (сада објекат Г), Управна зграда пиротехнике и др." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.912454, 44.007228 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Пољопривредне школе „Др Ђорђе Радић“ у Краљеву", "ref:RS:nkd": "PKIC75", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-05-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108821", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108821", "description": "Краљевачка школа за ратарство, најстарија пољопривредна школа у Србији, основана је 29. јуна 1882, Указом краља Милана Обреновића. За првог управитеља постављен је др Ђорђе Радић, чије име школа носи од 1990. Данашња школска зграда са интернатом и шест павиљона за становање наставника и школског особља и спратна зграда за управитеља саграђени су, према пројекту архитекте Влад. А. Симића, у периоду од 1924. до 1927, када је школа пресељена из старе зграде смештене у центру града. У наредних неколико година изграђене су економске зграде, уређен је парк, ограде и прилази, а комплекс је постао најопремљенија образовна установа специјализована за пољопривреду у тадашњој Југославији. Комплексом доминира школска зграда са интернатом, која се састоји од сутерена, високог приземља, спрата и поткровља. Главна фасада има ризалитно истакнути средишњи део са наглашеним главним улазом у високо приземље и спрат надвишен декоративном атиком. Ентеријер је решен у складу са наменом. Једноспратна кућа са станом за управитеља представља изузетно архитектонско дело. Објекат има наглашену мансардну кулу завршену пирамидалном куполом и декоративне детаље изведене у дрвету, као и дрвену терасу по угледу на бањске виле. Поред школске зграде са интернатом и седам стамбених павиљона комплекс обухвата радионице, пекару, млекару, ковачницу, ветеринарску амбуланту, стаје, гараже за пољопривредне машине, музејску збирку пољопривредних справа и алатки и школско огледно имање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.675499, 43.728923 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Трг Бориса Кидрича, парк, Улица Маршала Тита и Трг Младена Милорадовића у Великом Градишту", "ref:RS:nkd": "PKIC76", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109355", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109355", "description": "У смислу трајања простора, који је кроз време стално насељен људима, континуитет постојања Великог Градишта може се пратити све до доба античког Pincum-а, римског каструма и насеља које се налазило на ушћу реке Пек у Дунав. У временским слојевима који ће уследити, на западном ободу простора који је обухватао антички Pincum, током средњег и новог века развијало се словенско насеље, данашње Велико Градиште.\nОсовину развоја и просторни носач урбане матрице Старе Чаршије, која представља нуклеус прогреса Великог Градишта, чини историјски наслеђена комуникација, данашња Улица Кнеза Лазара. Овом линијом од виталног значаја за варош, која се пружа правцем југозапад-североисток, повезана су два, за економију некадашњег Градишта, кључна пункта. На североистоку, у непосредној близини Дунава и пристаништа на њему, налазио се велики Житни трг на коме се трговало житарицама, а на југозападу Марвени трг, данас Трг М. Милорадовића, на коме се одвијала трговина сточним фондом. Крајем прве половине XIX века, услед процвата трговине и наглог економског развоја до кога је дошло захваљујући повољном геостратешком положају, Велико Градиште као погранично место, добија улогу значајног пословног центра и велике извозне луке. У том периоду, 1841. године, Франц Јанке израђује први урбанистички план Великог Градишта – „План старе и нове чаршије“. Крајем друге половине XIX века, на простору који се налазио између две пијаце, у данашњој Улици Кнеза Лазара, завршен је процес формирања тадашње „Старе Чаршије“, као трговачко-пословног средишта вароши. Са обе стране улице, која сада има улогу просторног носача нове урбане матрице, у систему збијених парцела правилног поретка, подигнути су улични низови пословних и стамбено-пословних објеката. За разлику од Старе Чаршије, која је кроз време задржала своју просторну структуру и намену, услед убрзаног развоја и изградње нових објеката, Марвени и Житни трг пролазе кроз процес урбане трансформације. Тако, некадашње пијаце у пуном смислу те речи сада постају сложене урбане структуре стамбено-пословног карактера (Марвени трг) и управно-административног (Житни трг). Тако се на Житном тргу подижу објекти капиталних вредности за Градиште тога времена. На месту на коме се некада налазила Стара црква, 1852. године гради се нова црква Св. архађела Гаврила. Недуго затим, у другој половини XIX и почетком XX века, подижу су објекти Среског начелства, основне школе, гимназије, „Старог биоскопа“, апотеке (Задужбина Саве Ж. Обрадовића), кућа породице Стојадиновић и недалеко од трга, скоро на самој обали Дунава, зграда Царинарнице.\nОве три, по својој природи и суштини, међусобно различите урбане структуре, Трг М. Милорадовића, Улица Кнеза Лазара и Житни трг, у просторном смислу и данас стоје у односу истог реда, при чему је истовремено остварена и пуна равнотежа између урбаних структура различитих садржаја и архитектонских вредности, као односа вишег реда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.517853, 44.765316 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Историјско језгро Београда", "ref:RS:nkd": "PKIC77", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2017-03-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109095", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109095", "description": "Историјско језгро Београда поседује културно-историјске, урбанистичке, архитектонске, естетске, друштвене, социолошке и нематеријалне вредности. Остаци материјалне културе из античког и средњевековног периода својом бројношћу и квалитетом сведоче о дугом наслојавању овог подручја и тиме потврђују њене културно-историјске вредности. Основна својства овог подручја представљају урбани континуитет и очуваност уличне матрице и грађевинског фонда више од век и по што указује на њене неоспорне урбанистичке вредности. Важну карактеристику језгра чине правилни блокови са ивичном изградњом, унутарблоковско зеленило, озелењени простори некадашњих садова и парк, док су се традиционално трговачке улице, јавни простори и блокови намењени становању задржали у неизмењеном облику до данас. У просторно културно-историјској целини се налази низ значајних објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима што указује на њене несумњиве архитектонске и естетске вредности. Градитељско наслеђе припадношћу различитим временима изградње обележено је стилским карактеристикама које се везују за историјске стилове 19. и 20. века и на тај начин представљају галерију новије српске архитектуре изложене у јавном простору. С обзиром на то да је Историјско језгро Београда везано за значајне историјске догађаје и знамените личности престонице из области науке, књижевности, уметности, медицине, политике које су овде имале своје домове, као и да се у оквиру њега налазе значајне институције које су имале пресудан утицај на друштвени, културни и просветни развој Београда и Србије указују на друштвене вредности подручја. Вредности нематеријалне баштине препознате су у културним појавама дугог трајања, ритуалним и музичким праксама, културним и меморијалним комплексима, старим занатима и кафанама, као и појавама проистеклим из савремене историје попут места окупљања. Истовремено просторно културно-историјска целина има значај политичког, друштвеног и урбаног континуитета српске престонице и тиме неоспорне социолошке вредности. Укупна површина просторне културно-историјске целине износи 74 ха 70 а. \tЧине је укупно 67 блокова од којих 62 су изграђени грађевински блокови, два блока – Академски парк (КП бр. 806) и парк на Топличином венцу (КП бр. 2058) представљају уређене зелене парковске површине, два блока – испред Ратничког дома (КП бр. 2283) и у Улици Риге од Фере (КП бр. 679) су формирана као сквер – мања парковски уређена зелена површина, а Трг Републике (КП бр. 2346\/1, 2347) као отворени градски простор. У оквиру просторне културно-историјске целине се налази укупно 1 археолошко налазиште, 41 споменик културе и више непокретности које уживају статус добра под претходном заштитом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460363, 44.816301 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Село Милаковићи на Озрену код Пријепоља", "ref:RS:nkd": "PKIC78", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102591", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102591", "description": "Село Милаковићи налази се на територији општине Пријепоље, на десној долинској страни реке Лим, на широком пространству планинског масива Јадовника и Озрена који регионално припадају Старом Влаху. Гравитира долини средњег Лима у месту Бродареву од којег се до села, поред манастира Давидовица, долази макадамским путем кањоном Гробничке или Мрчковљанске реке. На 1200 m надморске висине излази се из кањона на простор одакле се видици простиру десетинама километара од југоистока до југозапада. Просторно културно-историјска целина са заштићеном околином простире се на површини 559 ha. Село припада типу разбијеног, старовлашког села које је подељено на родове и мале: Забрђани, Бријег, Страна, Раван, Балтовина, Присоје и Птичје поље. Становништво је досељено у првој половини XIX века углавном из Сјенице, а први сигурни попис 1912. године забележио је 162 житеља у 11 домаћинстава. Највише домаћинстава смештено је испод два врха: Молитва (1391 m) и Ластва (1435 m). У селу активно живи 28 домаћинстава. Род или малу чини неколико кућа за становање у чијем непосредном окружењу се налазе помоћни објекти: зграде (вајати), штале, млекари и амбари. У појединим домаћинствима сачуван је аутентични уљаник (пчелињак) са трмкама (кошнице) од прућа и блата са заштитном капицом од букове коре. Куће су аутентично дводелне брвнаре, на ћелицу, са каменим полуукопаним подрумом испод собе. Подрум је зидан ломљеним каменом. Кров је оригинално стрм, четвороводни, покривен шиндром. Помоћни објекти су изграђени од борових талпи повезаних на ћерт, поједини имају камене темеље у суво зидане, док је већина постављена на четири камена на угловима. Кровови су четвороводни, покривени дрвеним покривачем, обично шиндром, али и сламом, односно шеваром, притиснутом лемезима. Просторно културно-историјска целина садржи аутентичне објекте старовлашког типа села са очуваном просторном организацијом породичног насеља. Захваљујући беспутности предела целина је сачувана in situ у изванредном и нетакнутом природном окружењу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.836823, 43.214017 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари центар Врањева", "ref:RS:nkd": "PKIC79", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109193", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109193", "description": "Стари центар Врањева састоји се из улица Рајка Ракочевића, Јосифа Маринковића и Светозара Марковића. Границама просторно културно-историјске целине обухваћене су грађевине на раскрсници Улица Рајка Ракочевића и Јосифа Маринковића, те куће са леве и десне стране у Улици Јосифа Маринковића од раскрснице са Улицом Рајка Ракочевића до броја 85. Највреднији објекти у целини концентрисани су око раскрснице Улица Јосифа Маринковића и Рајка Ракочевића и у Улици Јосифа Маринковића. Ов целина Представља ретко очуван стари центар сеоских насеља, организован према административним мерама и законима 18. века у Војводини, са аутентичним типским зградама старе општине и школе из 1824. године, до данас сачуване, као и српском православном црквом св. Јована Претече, саграђеном почетком 19. века. Куће у главној Улици Јосифа Маринковића су приземне, подигнуте углавном током 19. века, до Првог светског рата, са очуваним аутентичним изгледом и парцелацијом. Својим архитектонско-стилским вредностима и улогом у историјским збивањима, политичком и културно-просветном животу места, валоризовано градитељско наслеђе даје овој целини значајно место у историји српског народа у Војводини и Републици Србији. Просторно културно-историјска целина настала је као резултат развоја вароши, почевши од краја 18. и током 19. века до краја Првог светског рата. Континуитет развоја донекле се наставља све до почетка Другог светског рата. Брзом економском просперитету места свакако је допринео повољан географски положај, близинa реке Тисе и плодно обрадиво земљиште у његовој околини. Захваљујући развоју пољопривреде и извозу жита речним путем у све веће градове средње Европе, већ крајем 18, а посебно током прве половине 19. века, долази до процвата трговине и убрзаног богаћења становника овог места. Време од средине 19. века до Другог светског рата представљало је за Врањево период интензивнијег грађења и развоја, промене изгледа, не само најужег центра него и многих околних улица. У том периоду изграђене су многе приватне куће богатијих грађана које су до данас сачуване." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.123238, 45.604542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грчки шор", "ref:RS:nkd": "PKIC8", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109407", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109407", "description": "Налази се у центру Крушевца у ул. Вука Караџића. Представља групацију стамбених поро-дичних кућа са обележјем народног градитељства подизаних у другој и трећој четвртини ХIХ века , а од тада до у прву половину ХХ века настајалих у стилу грађанских архитектонских схватања. Назив је добила по оснивачима Цинцарима, који су као трговци и мајстори имали значајну улогу у урбаном и економском развоју српског друштва у прошлом веку. Они су били власници, а изгледа и градитељи, кућа варошког типа које су као најстарије и архитектонски највредније дале назив и препознатљивост целини. Грађене су као приземне зграде са тремом и доксатом испод којег је улаз у подрум, зидова у бондруку и четворосливних кровова широких стреха, покривених ћерамидом. Посебну изражајност и лепоту овим кућама дају доксати обрадом дрвених елемената и начином градње. Групу градских кућа карактерише опеком зидана градња над подрумом, висок сокл, скромна фасадна декорација у малтеру, профилисани кровни венци, и покривач од бибер црепа. Илуструјући архитектонским склопом градитељско-урбанистички развој Крушевца Грчки шор својим називом сведочи о улози Цинцара у његовом стварању и обликовању током ХIХ века. Конзерваторски радови нису рађени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.326664, 43.584534 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Село Гостуша код Пирота", "ref:RS:nkd": "PKIC80", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2019-01-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108824", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108824", "description": "Село Гостуша код Пирота налази се у близини Завојског језера у општини Пирот, оријентације север–југ, приближне дужине око 3 km, просечне ширине 300m. Jедно је од ретких очуваних, старопланинских села у коме живи око 80 становника. Становништво је углавном староседелачко, торлачко. Међу њима има и потомака Црновунаца – Каракачана сточара из Епира, названим тако по црним овцама које су гајили. Збијеног је типа, са преко 260 стамбених и привредних објеката, од којих је 200 аутентичних. О њеној старости сведоче први писани подаци с краја 15. и током 16. века. Надалеко познати локални градитељи, створили су овде вредна дела с краја 19. и почетка 20. века, савршено уклопљена у природни амбијент. Зграде су углавном на левој обали реке и то у низу, од Доњег краја (махале) према Горњем уз брдо, тако да је насеље прилично издуженог облика. Пут кроз село је земљан, посут ситним каменом. У центру је црква Св. Јована Крститеља, са уписаном 1867. годином. Од јавних објеката у селу постоје: школа из 1930. године, зграда некадашње задруге из 1928. године, више мостова од којих су најупечатљивија два камена и три чесме (Горњокрајска, на Петријин зид, Стојинска). Од преко четрдесет воденица, колико их је било у прошлости, остало је пет, од чега је само једна била у функцији 2018. године. Све су једноделне, од камена у сухозиду, каменом покривене. Поред ових пет воденица очувана је и вуновлачара са комплетним механизмом за вуновлачање. Дворишта су најчешће на косом терену, неправилног облика, поплочана каменом. Са доње-западне стране пута су ограде од камена у сухозиду, са дрвеним наткривеним капијама. Ограде прате линију улице, тако да су често на угловима заобљене. Са горње стране пута улаз je кроз сајван - пролаз са великом дрвеном капијом у склопу куће, што је један од најзанимљивијих детаља овдашњег наслеђа. Помоћне зграде су: ижа-објекат са огњиштем и вурњом-зиданом пећи (шездесетих година су неки домаћини огњишта и вурње преселили из кућа у дворишта, где су подигли засебне, камене, једноделне зградице), амбар, кош, ређе штала. Грађене су од истог материјала као и куће, под истим кровом са кућом или засебно. У средишњем делу дворишта је башта са цвећем и дрво липе, крушке, ораха. Куће су подигнуте над подрумом од камена у сухозиду. Стамбени део је грађен у бондручној конструкцији са испуном од плетера или кованице, осим северног зида који је од камена омалтерисан блатним малтером. Најчешће су постављене бочном страном према улици, на косини, тако да су са једне стране приземне, а са друге спратне-изразито високе, са сајваном. Већих су димензија, основа правоугаоних, у Г, или у П. Тремови (кревети, ћошке) су различито постављени, углавном са архитравном гредом, док је мањи број украшен лажним луцима. Најстарије куће су дводелне, постављене управно на косину, тако да је ижа на земљи, а соба над подрумом. Кровови су двоводни, троводни, четвороводни и вишеводни, покривени каменим плочама. Врло карактеристичну и сложену кровну конструкцију чини мноштво греда, од којих су специфичне тавањаче, продужене до линије ивица стрехе, како би заједно са поклопницама чеоним кровним гредама и капцима гредама које су непосредно уз поклопнице (јављају се само на крововима покривених каменом), носиле овај тежак камени покривач. Димњаци су типа комина (од плетера и блатног малтера), такође покривени каменим плочама. Аутентичан унутрашњи простор чине: земљани подови, таванице од ваљака или дасака, врата на наспрамним странама, дрвене кључанке, ижа са отвореним огњиштем и вурњом, дрвене клупе, столице и столови, рафови – полице, наћвари, резбарени ковчези за ношњу. Данас су огњишта само повремено у функцији. Село има два гробља и то у Доњем крају на месту званом Прошиште и Река и у Горњем крају на месту званом Рт, потес Душћенице. Међу старијим споменицима – крстовима, којих је око двадесетак, разликују се два типа: са лепезастим уоквиреним крацима и слободних ивица (без оквира). Најстарији датован крст, на гробљу у Доњем крају, је из 1898. године, док је у Горњем крају из 1832. године. Оба типа била су у употреби и у првој половини 20. века (1910. 1912.). Атар окружује и већи број камених крстова – записа: Св. Ћирик (камени крст) у Крајишту, Св. Пантелеј (камени крст и миросан јаблан) у Србеници, Св. Јеремија (камени крст и два цера) у Дубравичу, Св. Петка у Дубравичу (камени крст и храст), Блађи петак и Св. Илија (камени крстови) у Калиману, Томин гроб (камени крст Мали спасовдан и три крушке) у Рсином Делу, Св. Илија (крст) у Сирманици. Појате, места где и данас чувају овце, су на брежуљцима који се виде из самог села. Атару села припада већи број груписаних појата, где чувају стоку и то углавном овце и краве. У прошлости су сви домаћини поред куће у селу имали и појату у атару, са колибом, шталом, плевњом тором. Зоном заштите су обухваћене групације појата на локацијама: Дубравич, Србеница, Понор и Корне." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.693784, 43.253262 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Насеље Церак – Виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду", "ref:RS:nkd": "PKIC81", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107742", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107742", "description": "Стамбено насеље Церак – Виногради изграђено је у периоду од 1978. до 1985. године на простору без наслеђених урбанистичких слојева. Изведено је према пројекту арх. проф. Дарка Марушића, арх. Миленије Марушић и др Недељка Боровнице, изабраном на југословенском позивном конкурсу 1977. године. Иновативност изграђене структуре и просторне организације резултат је примене четири пројектантска начела аутора: поштовању места, реафирмацији традиционалних урбаних облика, примени метода просторнe организације објеката и уважавању фактора кретања (усмеравања) у насељу. Просторна културно-историјска целина представља синтезу урбанистичких, архитектонских и грађевинских метода као својеврсни „експеримент” и реакцију на дотадашњу анонимност јавног простора и брзу, шематизовану и масовну изградњу типских зграда и насеља у Београду, условљене рационалним и економским факторима државне политике претходних периода што се сагледава у низу иновација посебно на плану просторне организације – поштовање природних одлика и токова терена, формирање јединица суседства и мањих амбијената; конструкције – коса таваница као нов конструктивни елемент у стандардном систему равних таваница), организације стана темељен на основним принципима београдске школе становања (флексибилност стамбених склопова, двострука оријентација станова, спавање ван дневног боравка и у малим становима, увођење економске терасе, афирмација станова у приземљу и индивидуализација станова у поткровљу), фасаде – примена опеке у боји. Новину представља и концепт башти у најнижим етажама стамбених зграда у циљу постизања веће интимности приватног простора становања у приземљу. Идејно решење свих објеката и стамбених и јавних, засновано је на поштовању затеченог терена и пејзажа са благим узвишицама и равним потезима који стварају утисак динамичног урбаног предела чиме је формирано прво еколошко насеље у Београду. Церак 1 и Церак 2 чине четири Суседства, у оквиру којих су објекти јавне намене подигнути истовремено са стамбеним: основна школа, предшколске установе, Војномедицински центар (ВМЦ), самопослуга, Опитно изложбени центар и Центри суседства. Просторна културно-историјска целина у време када је изграђена представљала је пример модерног стамбеног насеља конципираног на традиционалним постулатима и увођењу садржаја чиме је значајно унапређен суживот станара и постигнут висок квалитет становања у насељу удаљеним од центра Београда. Оваквом организацијом створена је и могућност идентификовања становника са местом у којем живе, чему доприносе и специфични називи улица према врсти дрвећа засађеним у изграђеним пешачким улицама Липа, Кестенова, Бреза, и другим. Колске саобраћајнице су у ободном делу насеља, због чега унутрашњост насеља представља доминантно пешачку зону. Конкурсни пројекат насеља сматра се јединственим градитељским подухватом у Београду који на најбољи начин представља синтезу природног окружења и архитектуре због чега се сврстава у значајна послератна архитектонско-урбанистичка остварења Србије за које су аутори 1981. године добили Октобарску награду града Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.418971, 44.752127 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Алмашки крај у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "PKIC82", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109349", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109349", "description": "Просторнo културно-историјска целина је насталa између 1716. и 1718. године када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца. Подручје на које се насељавају било је мочварно, испресецано барама и рукавцима. Алмашани постају граничари Подунавске војне границе (1698-1746), али настављају и даље да се баве и својим првобитним занимањем: ратарством, повртарством и сточарством и живе традиционалним животом српског села. Првобитне улице, главни потези Алмашког краја уочљиви су већ на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су биле уски пролази на острвима између главних потеза, формиране током XIX века. На плану града Новог Сада из 1877. године сагледиве су до данас очуване урбана матрица и парцелација. Kарактеристичан je сплет кривудавих и уских улица, различите и често променљиве ширине, насталих градњом кућа на сувим „гредама“ између водених токова, бара и рукаваца. Највећи број сачуваних кућа припада периоду друге половине XIX и првих деценија XX века. Изграђене су на месту ранијих кућа руралног типа на већ утврђеној парцели, те су због тога основе формиране под неправилним углом. Већина заузима цео улични фронт, док су крила постављена по ободу парцеле градећи основу неправилног ћириличног слова Г или П, зависно од тога да ли има једно или два бочна дворишна крила. То су претежно партерне и високо партерне куће, различите величине, квалитета и начина обраде. У организационом и конструктивном смислу готово да нема разлике између ових кућа. Увек су главне или гостинске собе постављене ка улици, а кухиња и помоћне просторије у дворишном крилу. Подрумске просторије су најчешће засведене полуобличастим зиданим сводом. Веће и богатије куће зидане су опеком, а мање у горњој зони често набојем или ћерпичем. Кровна конструкција је дрвена, најчешће на две воде, а кров покривен бибер црепом. У овом крају живело је сиромашније становништво, због чега је у њему и много скромних кућа, ниских приземница, без стилских обележја и појединачне архитектонске вредности. Групација сличних кућа, приближних габарита, са понеким занимљивим детаљима зиданих ограда, олука, прозора, забата или браварије заједно са онима значајније архитектуре чине амбијент који је као вредан присутан у свести становника. Слојевито градитељско наслеђе из различитих периода изградње (18, 19. и 20. век) обележено је стилским карактеристикама историзма, сецесије, модернизма, социјалистичког реализма и савремене архитектуре. \n\tРазвој Новог Сада, као значајног привредног средишта након елибертације 1748. године, био је предуслов и за промену привредног и друштвеног контекста Алмашког краја. Дуж Темеринске улице, поред зелене пијаце и уличне продаје дрвене грађе и угља, отворене су бројне трговачке, занатске и угоститељске радње. Многе улице носиле су назив према занатлијама које су у њима имале своје радње. У Улици Ђорђа Рајковића настају погони фабрике „Текстил“ и низ фабрика, као што су: ливница фирме „Релић и Чолић“ и фабрика оловака и пенкала фирме „Хамел и Вак“, у коју је после Великог рата смештена производња четака; погон за фарбање свиле касније формираног Новосадског текстилног комбината; на другој страни улице подигнута је кожара, једина сачувана стара привредна зграда у срцу Алмашког краја у којој су данас смештени магацин и радионице Српског народног позоришта. \n\tУ оквиру просторно културно-историјске целине појединачно су утврђена следећа непокретна културна добра – споменици културе: \n\t1) Алмашка црква (српска православна црква Света Три Јерарха), Алмашка 15, саграђена 1797. године (Решење о заштити иконостаса Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије број 1280\/48; Одлука о утврђивању за непокретно културно добро – споменик културе од изузетног значаја „Службени гласник РС“, број 16\/90); \n\t2) Зграда Матице српске, Матице српске 1, саграђена 1912. године према пројекту архитекте Момчила Тапавице (Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе број 01-130\/2-73 од 12. фебруара 1973; Одлука о утврђивању за непокретно културно добро – споменик културе од великог значаја „Службени лист АПВ“, број 28\/91).\n\tГрађевине које се истичу посебним споменичким вредностима су: \n\t- зграда на тргу Марије Трандафил број 12, изграђена 1909. године представља један од највреднијих примера „мађарске сецесије“ у Новом Саду; \n\t- зграда „Занатски дом“ на тргу Марије Трандафил 14, подигнута 1937. године; \n\t- куће у Улици Сава Вуковића бр. 8, 10 и 12; \n\t- куће у Улици Златне греде бр. 10, 23 и 25; \n\t- куће у Улици Матице српске бр. 4, 6 и 18; \n\t- куће у и Улици Алмашка бр. 5 и 6. \n\tДо краја XX века били су још сачувани појединачни примери народног градитељства, као кућа од ћерпича и набоја са тршчаним кровом у Улици Саве Вуковића. У периоду непосредно пре Другог светског рата подигнуто је неколико двоспратних стамбених зграда (у улицама Ђорђа Јовановића, Алмашка, Пећка, Хаџић Светића) које су се релативно добро уклопиле у затечену урбану матрицу. За овај простор везују се имена познатих архитеката: Момчила Тапавице, који је градњом зграде Матице српске оставио печат културног и архитектонског прогреса, као и Ђорђа Табаковића (кућа у Алмашкoj улици бр. 6). Позната су имена бројних градитељских мајстора, записана на сачуваним оригиналним плановима кућа, као што су: Антон Тикмајер, Георг Молнар, Данило Каћански, Јозеф Цоцек, Франц Лихтнер, Роберт Лер и други. \n\tУ Алмашком крају живели су многе значајне личности које су допринеле развоју науке, културе и уметности. То су познати: уметници (сликари, вајари глумци, фотографи): Арсеније Теодоровић, Никола Алексић, Петар Добровић, Анастас Боцарић, Стеван Максимовић, Ђорђе Ђока Јовановић, Исидор Бајић, Марко Нешић, Јефта Душановић, Петар и Јеца Добриновић, Јован Ползовић; књижевници и научници: Ђорђе Поповић Даничар, Милан и Радивој Кашанин, Светислав Стефановић; организатори друштвеног живота и политичари: Игњат Павлас, Коста Хаџи, Светозар Марковић, Алимпије Поповић, Давид Дака Поповић; војни управитељ Секула" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846825, 45.262449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо језгро Беле Цркве", "ref:RS:nkd": "PKIC83", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108061", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108061", "description": "Просторно културно-историјска целина, у облику у којем је до данас сачувана, почела је да се формира са настанком насеља 1717. године. Првобитно насеље формирало се у подножју брега и временом ширило ка Нери. Што се може видети и на плану Беле Цркве из 1737. године. У 18. веку Бела Црква је претрпела два напада Турака у којима је град био опљачкан и спаљен а становништво протерано. Ретки су објекти који су остали сачувани из тог периода. Почетак 19. века довео је до изградње и привредног развоја Беле Цркве, град добија своју урбану матрицу, а најзаслужнији за то су били аустријски официри који су Белу Цркву, која се налазила у оквиру Банатске војне границе, уредили по угледу на централно европске градове тог времена, што се може видети на плану Беле Цркве од 1806-1869.\nПросторно културно-историјска целина формирана је током друге половине 18. и у 19. веку. У Белој Цркви су стилско-хронолошки присутни барок, класицизам, историјски неостилови, еклектика, сецесија и у мањем броју објекти социјалистичке изградње. Од сакралних грађевина присутни су: Српска православна црква Светог Петра и Павла (1774-80), Римокатоличка црква Свете Ане (1806), Румунска православна црква Силаска Св. Духа (1871-72), Евангелистичка црква (1878) и Руска православна црква Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова (1930-32) које су поред своје основне улоге у прошлости имале и значајну просветитељско - културолошку мисију, док су Јеврејска синагога и католичка Венделини капела срушене. Од посебно историјско-архитектонски вредних објеката у просторно културно-историјској целини истичу се: Ватрогасни дом (1785), Историјски архив (1862), Зграда музејске јединице (1867), прва зграда Магистрата Војног граничарског комунитета (касније хотел «Ружичка» 1777), зграда Прве српске школе (1784-86), Римокатолички жупни уред (1790), хотел «Сигл» (1792), зграда подигнута за стан синдика Магистрата војног комунитета (1802), зграда апотеке «Код црног орла» (данас библиотека, 1804), Стара зграда шумске управе (1809), «Магистрат» (1828-30), зграде у комплексу Специјалне болнице за плућне болести (од почетка XIX века), Немачка главна школа (1840), „Гимназија“ (1867), зграда Прве приватне реалне гимназије (1868), зграда Белоцркванске народне пучке банке (1869), Музички павиљон (1889) и Метеоролошка кућица у парку (1913). Ту су и многобројни објекти грађени за потребе војске: Штабна зграда (Дом војске, 1840), Главна граничарска стража (данас СУД, 1840\/41), Војна зграда (данас дом за децу без родитеља „Вукица Радивојевић, 1840\/41), бивша Пуковска војна болница (1845), Школа за обуку граничних јединица (1841), Касарна (1873). \nПросторно културно-историјска целина садржи остатке материјалне културе из античког периода – номадских племена Сармата. На простору целине налази се шест познатих локалитета са археолошким садржајем: у улици Дејана Бранкова, Преолетерској, 1. Октобра, Саве Мунћана, Партизанској и Јована Поповића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.421944, 44.899278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Старо село у Сирогојну", "ref:RS:nkd": "PKIC84", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108704", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108704", "description": "Музеј Старо село у Сирогојну је основан 1980. године и обухвата засеок формиран од пренетих кућа и помоћних зграда које су организоване у неколико домаћинстава, типичних за златиборски крај у прошлости. У етно-парку је приказана златиборска кућа, старовлашка брвнара, у развојним фазама, као и начин организовања објеката у оквиру окућнице. Тиме је пружена могућност да се стекне представа о архитектури области и организацији насеља, породице и сеоске заједнице, као и о привредној и економској основи и култури становања. У циљу оживљавања целине, део објеката добио је нову намену, па се у оквиру етно-парка налазе радионице за израду предмета занатске радиности, продавница сувенира, крчма и апартмани за боравак гостију. Поред објеката народне архитектуре, саставни део заштићене околине чини црква Св. Петра и Павла, са старим сеоским гробљем крај ње. Према изворима цркву је подигао протојереј Георгије Смиљанић уз помоћ приложника из околних села. Иконостас је дело зографа Симеона Лазовића, који је на царским дверима оставио натпис са годином 1764, која ће послужити као одредница за време изградње самог храма. Данашњи изглед црква је добила крајем 19. века, када је замењен кров од шиндре, уклоњен дрвени трем и призидан спратни звоник. Етно-парк у Сирогојну је један од ретких у Србији који успева да оствари своју улогу и да поред заштите материјалне културе, кроз прилагођене програме, чува и духовну културу свог краја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.879959, 43.688909 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменички комплекс у селу Бела Вода (гробље, чесма, црква и Милуновића кућа)", "ref:RS:nkd": "PKIC85", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106358", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106358", "description": "Споменички комплекс у Белој Води чине гробље, чесма, црква и Милуновића кућа. Гробље броји неколико стотина различитих споменика рађених у камену – беловодском пешчару и исти су настајали у континуитету од друге половине XVIII века до данашњих дана. Настајали су у средишту клесарске уметности и занатства овог краја који је до педесетих година XX века био доминантан у централној Србији. Чесма у Белој Води саграђена је од беловодског камена пешчара, зидови соклом, а кров је поплочан каменим плочама. Има облик правоугаоне кућице са тросливним кровом, димензија 3,90 х 3,15 m и висине око 2,50 m. Црква у Белој Води заузима доминирајуће место и налази се на брежуљку изнад центра села. Грађена је у стилу еклектицизма са неоморавским елементима из 1936. године. Кућа Милуновића спада у ред типичних моравских кућа. Основа је правоугаона, димензија 8,6 х 7,38 m." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.198711, 43.615468 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Улица Браће Радић", "ref:RS:nkd": "PKIC86", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2019-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108836", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108836", "description": "Улица браће Радић представља ретко очувану карактеристичну грађанску улицу Суботице, организовану према административним мерама и прописима 18. века у Аустро Угарској Монархији, са аутентичним типским зградама које су грађене у континуитету од 18. века до данас, као и две цркве, Римокатоличка црква Светог Ђорђа и Евангелистичка црква, обе изграђене почетком 20. века. Куће су приземне (сем Браће Радића 17, 21, 27a, 30, 32, 37, 44, 45a, 51-53, 77, Стара школа у улици Драгише Мишовић бр.23, Ивана Горана Ковачића 7), изграђене на регулационој линији улице, па готово у потпуности затварају улични фронт, са очуваним аутентичним изгледом и парцелацијом. Највреднији објекти у целини концентрисани су на тргу Паје Кујунџића. У централном делу трга налази се Римокатоличка црква Светога Ђорђа чија изградња је завршена 1900. године. Иза цркве налази се стара школа (данас О.Ш. Соња Маринковић), подигнута истовремено са црквом. Улица Браће Радић поседује урбанистичке, архитектонско-стилске и културно-историјске вредности као сведочанство културног, просветног и духовног живота грађанства у Аустро-Угарској у 19. и почетком 20. века, као и њен даљи развој у периоду српске и југословенске Краљевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.671101, 46.092337 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Теразије", "ref:RS:nkd": "PKIC87", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2020-02-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109203", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109203", "description": "Теразије су се формирале током 19. и 20. века када се истовремено на политичкој сцени Србије градио пут ка ослобођењу и независности. Наступајуће промене рефлектовале су се у урбанистичкој и градитељској слици града који је све више добијао одлике модерне европске престонице. Бурна политичка историја током последња два века обележена ратним разарањима и обновама одредила је типолошку, стилску и социјалну разноврсност многих градских зона па тако и Теразија. Њена трансформација и изградња текла је постепено, од главне приступне комуникације Вароши у шанцу, до трговачког центра нове Вароши, репрезентативног Престолонаследниковог трга, и модерне стамбено-пословне зоне која се ширила и временом постала жила куцавица и средиште данашњег Београда. Теразије представљају специфичан урбани трг како по својим просторно физичким карактеристикама тако и функционалној разноврсности. Иако Београд има више тргова Теразије се препознају као један од главних, позициониран на београдској греди која раздваја и на којој се сустичу Дунавска и Савска падина. Представља место где се у пуном замаху испољава урбанитет датог простора и место на коме се очитава степен градитељске културе наше средине због чега има високо вредноване споменичке карактеристике.\nтеразије данас имају улогу главног транзитног трга мултифункционалног карактера у оквиру којег се налазе објекти од високог државног значаја, стамбене зграде, установе културе, хотели, угоститељски објекти, јавни споменици и паркови. С аспекта заштите културног наслеђа Београда, просторно културно-историјска целина представља збирку архитектонских достигнућа и дела најистакнутијих српских и југословенских архитеката: Александра Бугарског, Јована Илкића, Милана Антоновића, Милорада Рувидића, Бранка Таназевића, Николе Несторовића, Данила Владисављевића, Петра и Бранка Крстића, Драгише Брашована, Милице Крстић, Владете Максимовића, Бранка Петричића, Лавослава Хорвата, Бранислава Маринковића, Алексеја Бркића, Богдана Игњатовића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461317, 44.812494 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Професорска колонија у Београду", "ref:RS:nkd": "PKIC88", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2020-09-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108092", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108092", "description": "Професорска колонија представља целовиту и јединствену урбану целину која је у највећем делу изведена у складу са теоријом и праксом изградње вртних градова. Професорска колонија је у највећој мери задржала основне, аутентичне карактеристике и вредности, чиме се издваја као засебна урбана целина у оквиру Београда. Урбанистичка концепција заснована на идеји Ебзнера Хаурада, о вртним градовима, коју је у нашој средини нарочито пропагирао општински архитекта Јан Дубови, поред формалних елемената радијални систем улица, полукружни или кружни трг, је подразумевала и изградњу типских појединачних објеката, са својим препознатљивим стилским и архитектонским концептом. За историјат изградње посебно је значајна структура становништва, односно оснивачи Професорске колоније који су били професори и асистенти Београдског универзитета. Основа за реализацију урбанистичког концепта и каснију изградњу Професорске колоније је био Генерални урбанистички план Београда из 1923. године, којим је предвиђена просторна урбана структура у најзначајнијим цртама слична реализованом стању. Архитектонско-урбанистички развој простора „Професорска колонија” можемо пратити кроз две фазе. Првој фази припадају објекти подигнути током 1926-27. год. у склопу изградње Професорске колоније, већином рађени по типским пројектима архитеката С. Јовановића, М. Радовановића и П. Крстића. Намењени су индивидуалном становању. Представљају хетероген архитектонски фонд предметног простора, еклектички конципирани у духу архитектуре историцизма са елементима традиционалне архитектуре и академизма. Ови објекти, саграђени у највећем делу дуж главне осе комуникације, улице Јаше Продановића, чине историјско језгро простора Професорске колоније и представљају најзначајнији грађевински фонд, архитектонско-урбанистичких и културно-историјских вредности. Објекти подигнути у периоду 1927-41. год. у склопу архитектонско-урбанистичког развоја простора Професорске колоније припадају другој фази њеног развоја. Намењени су индивидуалном становању и у ређим случајевима су колективно-стамбени објекти. Реализовани су у духу академске архитектуре, модернизма, као и у сведенијим формама са сумарним стилским одликама или без стилских одлика. У оквиру просторно културно-историјске целине три објекта су утврђена за непокретна културна добра. Просторно културно-историјска целина данас представља јединствен градски простор који поседује културно-историјске, урбанистичке, архитектонске и социолошке вредности. Основна својства овог подручја представљају очуваност урбанистичке матрице и грађевинског фонда, са карактеристичном урбанистичком концепцијом која је представљала новину у оквиру урбаног развоја Града Београда. Такође овај простор је аутентичан пример примене концепта вртног града у оквиру Града Београда, који је у највећој мери задржао оригиналну форму. У просторно културно-историјској целини је очуван низ значајних објеката који се истичу својим архитектонским карактеристикама, стилским и типским посебностима. Градитељско наслеђе припада стилским карактеристикама које се везују за еклектичке, академске стилске концепције као и за модернизам и савремену архитектуру. Социолошка, културно-историјска и меморијална вредност просторно културно-историјске целине везана је са знаменитим личностима из области српске науке и образовања, који су имали велики утицај на друштвени, културни и просветни развој Београда и Србије, а који су били оснивачи и становници овог простора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.479621, 44.815112 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду", "ref:RS:nkd": "PKIC89", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пољана Лукаревина", "ref:RS:nkd": "PKIC9", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108770", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108770", "description": "У познатом винородном подручју Жупе александровачке налази се преко двадесет пољана. Имена неких поменута су у рукописном препису студеничке златопечатне повеље из ХVII века. Данас су оне ближе саобраћајници и градском центру стално настањене, док су удаљене задржале првобитну намену повремених станишта коришћених у време обраде винограда, бербе и прераде грожђа и његовог складиштења. Северозападно од Александровца, у врху долине једног поточића, окружена воћњацима и виноградима по странама, налази се једна од најмањих жупских пољана - Лукаревина. Поред вијугавог главног пољанског пута и једног његовог крака груписано је 22 слободно оријентисаних подрума насталих у периоду од средине ХIХ до почетка ХХ века. Да их је на том месту било и раније указују остаци затрпаних темеља. Грађени су као нетипизовани објекти, зависно од могућности власника, као приземне и спратне зграде са доксатима и без њих, искључиво каменом зиданих подрума и четвороводних кровова покривених ћерамидом, док је стамбени део од чатме, черпића или опеке, облепљене блатним и окреченим малтером. Мајстори већих и боље грађених подрума били су Црнотравци. У ову целину су пренета два подрума, из Јежевице и Стањева, с намером да се ту реконструишу и у њих смести музеј виноградарства. Конзерваторски радови на неким подрумима обављени су од 1981- 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.038287, 43.473337 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Централна зона Новог Београда", "ref:RS:nkd": "PKIC90", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Централна зона Новог Београда" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Смиљанићева улица", "ref:RS:nkd": "PKIC91", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Смиљанићева улица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Крунски венац у Београду", "ref:RS:nkd": "PKIC92", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Крунски венац у Београду" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Светосавски плато у Београду", "ref:RS:nkd": "PKIC93", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Светосавски плато у Београду" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Доситејев лицеј", "ref:RS:nkd": "SK1", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109072", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109072", "description": "Зграда Доситејевог лицеја један је од најстаријих стамбених објеката у Београду. Сматра се да ју је крајем XVIII века, највероватније у периоду од 1739. до 1789. године, подигла имућна турска породица. По својим архитектонским решењима припада кућама балканског типа, правоугаоне, неразуђене основе са приземним и спратним простором. Спољну декорацију горњег, нешто истуренијег дела грађевине чине профилисани венци, плитка фасадна пластика и два еркера – један на јужној, уличној, а други полукружни, окренут источној страни где се налазила башта. Приземље је имало изразито економску намену и у њему су били смештени дућан, оџаклија, просторије за послугу и остава. На спрату су се налазиле собе за становање са оријенталним распоредом унутрашњег простора, којим се постизала одвојеност дела зграде намењене интимном животу (харемлука) од просторија намењених јавном животу (селамлука). Кров је покривен ћерамидом са стрехом и типичан је за оријенталну архитектуру. У периоду од 1808–1813. године зграда је служила за смештај Велике школе, прве више просветне установе у Србији. Након пропасти I српског устанка често је мењала намену и власнике, што је довело до измена у унутрашњој организацији простора. Промене, ипак, нису угрозиле архитектонске вредности зграде, те је обимним конзерваторско - рестаураторским радовима извршеним 1948. објекту враћен првобитни изглед. Након тога је у зграду смештен Музеј Вука и Доситеја, посвећен двојици великана српске културе Доситеју Обрадовићу (1739-1811), просветитељу и првом српском министру културе и Вуку Стефановићу Караџићу (1787-1864), сакупљачу народних умотворина и реформатору српског језика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458879, 44.821228 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кафана \"?\"", "ref:RS:nkd": "SK10", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107185", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107185", "description": "Кафана „?“ је најстарија београдска кафана. Подигао ју је базрђанбаша Наум Ичко 1823. године за кнеза Милоша Обреновића, а кнез ју је поклонио Томи Костићу за заслуге у Другом српском устанку. У приземљу је већ 1826. године ећим Тома, зет Наума Ичка, отворио кафану која се звала „Ећим-Томина кафана“. Ова кафана је типичан примерак градске куће балканског типа с почетка XIX столећа. Зграда је постављена на уличну регулацију, а дубину парцеле заузима башта и двориште. На дворишној страни, окренутој башти и бунару, налазио се дрвени доксат. Кров покривен ћерамидом имао је истурену стреху и високе димњаке. Грађена је у бондручној конструкцији. Има подрум, приземље и спрат. Кафана је временом мењала власнике и називе. До 1878. звала се „Ећим-Томина кафана“, а нови закупац, Богосав Марјановић, Ужичанин, променио јој је име у „Код пастира“. Неколико година касније зграда поново мења власника. Нови власник, који је кућу купио 1885. године, Иван Павловић, трговац црквеним стварима, отворио је 1892. године дућан и кафану „Код Саборне цркве“, желећи овим називом да истакне близину саборног храма као и повезаност своје трговине и Цркве. На захтев београдског проте Новице Лазаревића, који је власнику кафане запретио судом јер назив није одговарао ни Цркви ни Уредби о механама, фирма је преко ноћи скинута како не би „ни називом скрнавила храм Божији“. Власник је уместо старог назива привремено ставио велики знак питања, чекајући да се духови у чаршији смире. Али се тај знак, необично обележје старе кафане, допао Београђанима и задржао до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452509, 44.817714 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK100", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103699", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103699", "description": "Црква је подигнута 1807-1810. године на месту старе цркве из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма, са елементима барока и ампира. Градио је зидарски мајстор Јозеф Вертих с цимерманом Јоханом Мајером. Иконостас цркве високих уметничких вредности израдио је средином XIX века истакнути пилтор Петар Јакшић, који је радио и низ предмета црквеног намештаја. Иконе на иконостасу и зидне композиције дело су познатог земунског сликара Живка Петровића из 1855-1862. године. Међу многобројним његовим делима овај иконостас представља ретко комплетно и добро очувано дело са свим одликама српског класицизма средине XIX века. Црква у Јакову има богат фонд покретних предмета црквене опреме споменичког значаја - целивајуће иконе, намештај, књиге из XVII-XVIII века, као и црквене протоколе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.260642, 44.754156 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Караџићевој 1", "ref:RS:nkd": "SK1000", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102370", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102370", "description": "Кућа је подигнута пвих деценија 20. века. Ентеријер зграде одликује се стамбеним просторијама и салонима са плафонском декорацијом у малтеру и розетама у гипсу, а у неким просторијама налазе се камини. Споља је очувана аутентична фасадна пластика и декорација у духу еклектичког ренесанса у комбинацији са примесама позног класицизма. На истоку фасаде су складно обликовани коринтски пиластри. Простор између средишњег везаног анекса ограничава плато са прилазном терасом и симетричним прилозима степеништем. Прилаз тераси украшен је (наглашен) свећњацима. Улазна врата занатски су оврађена у дрвету са украсним звекирима у виду лављих глава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.272409, 43.901958 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанско-стамбена трговачка кућа", "ref:RS:nkd": "SK1001", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100426", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100426", "description": "Саграђена је крајем двадесетих година XX века као зграда за становање са трговинским локалом у њеном приземљу. Зграда заузима угаони положај тако да се уличном фасадом ослања на регулациону линију улице 7. септембра и улице Љубе Нешића. Зграда се састоји из приземља и спрата, a на спрату su груписане стамбене просторије, поређане друж уличних трактова. Завршава се мансардним кровом, покривеним фалцованим црепом. У односу на овако разигране масе, другостепена фасадна пластика са орнаментом обликованим више линеарно, доприноси просторној равнотежи у односу на спољни изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.282509, 43.899632 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим ратницима из Тимочке крајине у ратовима 1912-1918", "ref:RS:nkd": "SK1002", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102750", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102750", "description": "У парковском простору Трга Ослобођења у центру Зајечара смештен је споменик палим Тимочанима у балканским и Првом светском рату. Састоји се од монументалног каменог постоља и на њему, у природној величини, бронзане фигуре тројице српских војника у акцији на непријатеља са пушкама и бомбама. Рад је београдског вајара Франа Менегела Динчића, творца многих јавних споменика, међу којима Николи Тесли у Прагу и палим Топличанима 1912-1918 год. у Прокупљу. Откивен је уз велике свечаности 1929. године. \nЗајечар је био утвђени град, и био неосвојив за Бугаре. Бугари су у град ушли тек након повлачења српске војске 1915. године. Зајечар је ослободила Коњичка бригада француске војске, која је заједно са јединицама Прве српске армије брзо напредовала, удаљивши се од главнине српске и француске војске 19. октобра 1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.278692, 43.90278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тимочка млекарска задруга код Вражогрнца", "ref:RS:nkd": "SK1003", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102426", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102426", "description": "Грађена је после Првог светског рата. Уз њу се налази дужа зграда на спрат где су и приземном делу зграде чуване краве. Основана је 1930. године, а престала са радом 1948. године. Зграда млекаре има веома лепо обликовану фасаду, па подсећа на стамбени објекат са карактеристикама грађанске архитектуре. Ентеријер је са одељењима за израду млечних производа садржао је: сирару, централно одељење за прање посуђа, хладњачу, подрум и ложницу. Иза зграде касније су дограђене просторије и бунар на северозападном углу. То је први индустријско прехрамбени објекат ове врсте у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.320855, 43.951921 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног купатила", "ref:RS:nkd": "SK1004", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100431", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100431", "description": "Зграда народног купатила изграђена је између 1927. и 1929. године. Зидана је од камена и опеке. Западни проширенији део зграде је виши и покривен двосливним кровом са калканима на северној и јужној страни. На северној (страни) зиду налази се већа правоугаона ниша. Део стрехе код калкана украшен је у стилу алпских кућа полукружним нарецканим даскама. На ивици крова где се састају две воде раније је постављен украсни шиљак са јабуком. Део купатила са кабинама покривен је посебним двосливним кровом. Народно купатило у Планиници имало је значајан утицај на здравствено стање, просвећивање и одржавање личне хигијене овдашњих мештана. " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.115945, 43.835341 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе кафане", "ref:RS:nkd": "SK1005", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102398", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102398", "description": "Зграда кафане која је припадала породици Живковића налази се у центру села Заграђа поред Спомен чесме и Дома културе. Подигнута је 1881. године и служила као сеоска кафана до 1941. године. \n\nУз помоћ месног свештеника зграду кафане градио је Живко Стевановић. Зграда кафане је намењена за угоститељски објекат, па је нешто већих димензија. На јужној страни целом дужином код зграде налази се трем. Код трема је било 8 стубова на које се ослања део кровног покривача. Сви стубови су направљени од храстовог дрвета. Из трема се једним вратима улази у просторију кафане, а другим у ходник. Прозори су велики са по два крила и по 10 окана. У кухињи се некад налазило очувано огњиште и узидани шпорет. Зграда старе кафане има правоугаону основу дужине 20 метара и ширине 15,5 метара. Дебљина зидова износи 70 цм. Висина зидова у свим просторијама је 4 метара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.259968, 43.7613 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Руска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1006", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100434", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100434", "description": "\"Руску кућу\" у Великом Извору подигнуо је 1871. године кнез Лала Николић. Кућа је грађена од камена и опеке. поред улазног централног трема има три просторије. \"Оџак\" - просторија са огњиштем се налази у средини, а са њених бочних страна налази се по једна соба. На камену узиданом у темељни зид исписана је година градње и име власника куће. У свим собама под је од опеке. Кров је двосливан покривен ћерамидом. У селу је кућа носила има \"руска кућа\", јер је кнез Лала трговао са Русијом, често је посећивао, па се верује донео и ово врсту архитектуре, која више подсећа на панонску кућу у старопланинско село. Одмах по проглашењу \"Руске куће\" за културно добро кућа је урушена. Данас од ње је остао само камен са исписаном годином градње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.331771, 43.919194 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Душана Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK1007", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100436", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100436", "description": "Стара кућа Душана Јовановића налази се у центру села Шљивар, у близини зграде Основне школе. Подигнута је у првој деценији ХХ века. На фасади куће истичу се један угаони трем на једној страни и угаони трем на другој страни. Нижи део куће у висини подрума озидан је каменом. До трема се излази споља степеницама које су изграђене од камених плоча. Зидови навише грађени су од чатме. У подрум се улази кроз двокрилна врата засведена одозго. Вишеслојни кров ове старе куће покривен је ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.244869, 43.851672 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Божидара Ранковића", "ref:RS:nkd": "SK1008", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108300", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108300", "description": "Воденица Божидара Ранковића налази се на месту Црвенка, у близини центра Рготине. Подигнута је у првој поливини XIX века. Објекат има правоугаону основу и изграђен је каменом, који са спољашње стране није малтерисан. Део зида у близини југозападног угла, код лучно засведених врата, озидан је блоковима тесаног пешчара. На јужном зиду воденице, у нижим деловима, налазе се два мања узана отвора, у виду пушкарница. Четворосливни кров воденице покривен је ћерамидом. У унутрашњости воденице постоји одељење у којем је воденичар спавао и одмарао се.\nВоденица је једноставног изгледа и сведене декорације. На блоку пешчара, изнад лучно засведених врата градитељ је у наивном стилу рељефно представио људску руку која држи крст. Сем нешто вештије тесаних блокова пешчара којима је озидан део воденице, других ликовних елемената на овом објекту нема. \nНа јужној страни испред воденице налази се мања, већ напола разрушена, зградица са два одељења. Изграђена је од танких брвана, која су ужљебљена у дрвене стубове. У једном одељењу ове приземне зградице налазило се огњиште, а на прозору су сачуване лепо изграђене дрвене решетке.\nВода је до воденице довођена јазом са Борске реке, али је преузимањем воде са Борске реке за фабрику кварцног песка довело до тога да се јаз и воденица запусте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.27295, 44.00707 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бившег затвора специјалне полиције", "ref:RS:nkd": "SK1009", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108753", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108753", "description": "Зграда специјалне полиције подигнута је на почетку ХХ века, 1900. године. Грађена је у стилу академизма са наглашеним фасадним стубовима, троугластим и полукружним натпрозорницима и кружним и квадратним медаљонима са биљним и геометријским шарама у поткровљу. Налази се на катастарској парцели 254\/1 КО Ниш „Бубањ“ у Улици Кнегиње Љубице бр. 13. \nЗатвор специјалне полиције у Нишу, оформљен је током немачке окупације Ниша у Другом светском рату, у кући јеврејског трговца Данила Мевораха. Немци су 1942. године све чланове породице Меворах (њих 15) стрељали, десет у немачким логорима и пет на Бубњу код Ниша. Уклонивши све чланове породице, Немци су кућу дали одељењу Специјалне полиције из Београда, која је кућу преуредила, начинивши од соба канцеларије и ћелије а од великог подрумског простора затвор. Исражни затвор је у овим просторијама ункционисао од 1942. до 1944. године. \nУ подруму зграде су мучени и испитивани скојевци и симпатизери НОР-а. Највећи број затвореника бацан је у подрумске просторије овог затвора после бекства из концентрационог логора на Црвном Крсту 1942. године и током Аћимовићеве потере комуниста. Читава 1942. и 1943. протекла је у непрестаним хапшењима угледних Нишлија и омладинаца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89056, 43.320774 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара механа", "ref:RS:nkd": "SK101", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108977", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108977", "description": "Стара механа у Ушћу је подигнута око 1860. године на главном путу Београд - Шабац. Како се налазила на овом фреквентном путу као друмска механа дуго времена је поред локалног становништва окупљала путнике и трговаце са разних страна. Зато се може рећи да је имала важно место у јавном и друштвеном животу Ушћа али и шире околине.\nЗграда је зидана у опеци, а покривена је четворосливним кровом са црепом. Основа издуженог правоугаоника је подељена на три целине различите намене - кафану са собама за преноћиште, дућан са магацином и стан за власника. Отворени трем се протеже у целој дужини главне фасаде, с тим да су некадашњи дрвени стубови замењени зиданим.\nПодигнута као објекат угоститељске намене, зграда старе механе представља значајан документ у културној историји околине Београда, чија се важност повећава у односу на чињеницу да је очувана у првобитном стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.988594, 44.640717 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа зв. \"Турска амбасада\"", "ref:RS:nkd": "SK1010", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108620", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108620", "description": "У централном делу Ниша, у Ул. Петра Вучинића бр. 16. сачувана је стара кућа из турског периода у којој је био смештен Турски конзулат. Подигнута је у првим деценијама 19. века 1861-1864. године. Припадала је турском аги који се после ослобођења Ниша преселио у Турску. То је приземна кућа симетричног типа са избаченим доксатом на дрвеним стубовима. Доксат је дводелни. Са три стуба омеђен је део према згради чиме је наглашен посебан улазни део, који на доксату поседује са обе стране врата, до којих се долазило преко три камена степеника. Таваница на доксату је украшена, а стубови изрезбарени. Унутрашњост се састоји од централног хола, две веће гостинске собе у предњем и три мање и задњем делу. Позади су двоја мања дрвена врата ојачана металним украсима. Једна служе за улаз у просторије са оџаклијом, а друга у кухињу. Кућа је покривена ћерамидом, а подкровље наглашено избаченом стрехом. \nПосле ослобођења од Турака у раздобљу од 1878. до 1915. године у њој је отворено неколико конзулата: Аустроугарски, Турски, Руски, Енглески, Грчки, Белгијски, Француски, Немачки и Италијански.\nЗграда је 2009. године реконструисана из темеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.888282, 43.318744 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо нишко гробље", "ref:RS:nkd": "SK1011", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108621", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108621", "description": "Старо гробље има вишезначну улогу и значај за културну баштину Ниша и околине, а утврђено је за непокретно културно добро - споменик културе одлуком СО Ниш 1991. године. Мора се напоменути да је Старо гробље саставни део градског простора, налази се у подножју брда Горица, граничи се са насељима Бубањ, Тутуновић Подрум и Палилула, а поред његове северне ивице пролази пруга Ниш – Софија, односно лоцирано је у непосредној близини ужег градског језгра. Због засићења простора са сахрањивањем се престало средином седамдесетих година XX века. На основу старости надгробних споменика претпоставља се да је сахрањивање на Старом гробљу вероватно почело у другој половини XIX века, у западном делу гробља. Средишњи део гробља служио је за сахрањивање у првој половини XX века, а источни простор је попуњен после Другог светског рата. Величина гробља је 17 хектара и има преко 3000 споменика. Од оснивања, на гробљу су створене многе вредности и знаменитости. Надгробне капеле, дела познатих архитеката, гробни мобилијар, надгробни споменици, скулптурална дела и све оно што дефинитивно обликује амбијент Старог гробља. Генерације Нишлија су сахрањене на њему, међу њима и бројне знамените личности из свих области живота." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892336, 43.311914 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Византијска гробница код Јагодинмалског моста са мартиријумом", "ref:RS:nkd": "SK1012", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109307", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109307", "description": "Византијска гробница код јагодинмалског моста-базилика са мартиријумом проглашена је за културно добро-археолошко налазиште. \nМартиријум је правоугаоне основе саграђен од опека и омалтерисан водонепропусним малтером. Унутрашњост је подељена на четири аркосолијума засведене бачвастим сводом, унутар којих су полагани покојници. Аркосолији су били ограђени оградом од масивних камених плоча, чије основе се виде и данас. На западном зиду мартиријума су три нише од којих је средишња највиша. Много касније уз источну страну мартиријума ископана је тробродна базилика. Базилика је хеленистичког типа. Зидана је наизменичном употребом камена и опеке. Унутрашње зидне површине базилике биле су прекривене мозаиком, мермерном оплатом, живописом. 1962.године откривен је ранохришћански дечији саркофаг од олова испред улаза у мартиријум. \nБазилика мученика у Нишу пружа прилику да се прати развој архитектонске форме и укаже на који начин су грађевине образовале култ мученика и светог места, где је настао и развио се култ мученика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.902763, 43.327554 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Бођани", "ref:RS:nkd": "SK1013", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107439", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107439", "description": "Манастир Бођани са црквом посвећеном Ваведењу Богородице, основан је 1478. године. Првобитна црква из XVI века је срушена и замењена новом 1722. године. Садашња црква је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са кубетом на слободним ступцима над пресеком главног брода и трансепта. Уз цркву је доцније призидан и барокизирани торањ. \nЦрква је живописана 1737. године руком Христофора Жефаровића, сликара и графичара чији опус представља један од темеља барокизације српске уметности у XVIII веку. Живопис је највећим делом сачуван до данашњих дана и представља једну од полазних тачака у проучавању уметничких и културолошких проблема српског барока. Сусрет утицаја западне уметности и традиционалне византијске, која је још жива на југу Балкана, те делимично и левантинског барока, преламају се кроз призму Жефаровићевог рада у Бођанима и јасно показују утицаје који доводе до нових струјања у српској уметности XVIII века. \n Иконостас у цркви је рад руског иконописца Јова Василијевича и његовог домаћег помагача Василија Остојића, чије остварење у Бођанима показује преношење барокних утицаја путем директне сарадње домаћих и страних мајстора и има приближно једнак историјски значај као фреско сликарство из исте цркве.\nЈасна препознатљивост различитих стилских концепција у архитектури и сликарству манастира Бођана представљају ризницу за истраживање утицаја и културних веза српске уметности и незаобилазну тачку њеног развоја. личности аутора сликарства, пре свега Христофора жефаровића, а затим и Јова Василијевича, те Василија Остојића обележавају у великој мери културу и уметност Срба у своме времену, а самим тим представљају основу каснијег уметничког и културног развоја, па целина сликарства и архитектуре манастира Бођана свакако заузима истакнуто место међу културним добрима од изузетног значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.102581, 45.396145 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Фрањевачки самостан", "ref:RS:nkd": "SK1014", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109013", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109013", "description": "Фрањевачки самостан основали су Темплари 1169. године. По укидању овога реда 1312. године самостан су преузели калуђери фрањевци мађарске народности. За време освајања Бача Турци су манастир порушили (1526). Доцније га обнављају фрањевци. У првим деценијама XVII века поново страдају црква и конаци. У ратовима при крају XVII века и у Ракоцијевој буни (1702) манастир је рушен и паљен.\nСадашњни изглед, углавном, добио је приликом темељите обнове између 1734. и 1745. године. Обнављања и доградња условили су данашњи изглед, који је мешавина романике, позне готике и барокних додатака. Стилски најзанимљивији и изразити део грађевине је пространа романска апсида светишта и јужно обимни зид, на коме су сачувани фрагменти готских фресака из XV века.\nСамостан има ризницу и богату библиотеку са рукописним и штампаним књигама из XVII и XVIII века. У њему се чува збирка сликарских радова из различитог времена а као најзанимљивије истичу се италокритска икона сликара Диме из 1867. године и композиција Тајна вечера у самостанској трепезарији сликана 1737. године" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.232159, 45.391424 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац породице Дунђерски", "ref:RS:nkd": "SK1015", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104865", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104865", "description": "Властелински посед у Челареву настао је као последица друштвено-економских промена које су се збивале у аустријској царевини у другој половини XVIII века, под утицајем рационалистичких идеја и реформи Јосифа II, када је дошло до уситњавања и продаје државних добара. Чеб (сада Челарево) је од државе откупио племић Марфи Липот 1791. године. Марфи је одатле сто српских породица преселио у Надаљ, а Чеб населио немачким колонистима. После његове смрти имање је извесно време држао Јозеф Полимбергер, од кога је патронско право преузео Никола Безереди.\nИмање су од Безередијевих крајем XIX века откупили чланови породице Дунђерски чији је успон и просперитет карактеристичан пример промена у друштвеним односима условљених брзим развојем индустријске производње.\nЛетњиковац породице Дунђерски чини неколико објеката смештених у пространи парк.\nМањи дворац саградио је Марфи Липот на прелазу XVIII у XIX век. То је приземна грађевина са дворишним тремом на дрвеним стубовима са декоративно обликованим капителима. Са уличне стране на фасади се издваја централни плитки ризалит. Прозорски отвори су једноставни са плитким оквиром и наглашеним кључним каменом. \nВелики дворац саградио је Никола Безереди у периоду 1834-1837. као летње боравиште спахијске породице, по нацртима непознатог бечког архитекте, а радове су водили чебски мајстори Аман и Хофман. То је приземна грађевина правоугаоне основе, симетричне композиције по уздужној и попречној оси, карактеристичног габарита: у правоугаону основу уклопљена су два напоредна крила везана ужим ходником. На главној фасади је портик са приступном рампом и степеништем, а на страни према врту је тераса са степеништем према врту. Тимпанон портика носе четири камена дорска стуба у одговарајућем модулу класицистичке архитектуре. Стилске одлике епохе и декоративне детаље на фасадама чине још балустери под прозорима, прозорски фронтони, нише завршене архиволтама, пластика и профилација поткровног венца. У решавању фасада доследно је примењен принцип симетрије и уједначен растер прозорских отвора. \nПо богатој декорацији и распореду просторија то је класичан пример репрезентативне спахијске резиденције чију основу чине хол, централни салон и две полукружно завршене одаје које се по потреби придружују главном салону, или се могу затворити. \nРаскошна позлаћена штуко декорација бочних зидова и плафона, богата опрема (каљеве пећи и камини од беле керамике са рељефном декорацијом), збирка намештаја и уметничких предмета, употпуњују репрезентативност објекта.\nУ истом класицистичком стилу био је изграђен и павиљон у врту, сада срушен.\nНасупрот великог дворца сачувана је велика економска зграда која ужом фасадом излази на улицу. Дужа, дворишна фасада садржи елементе који се јављају на старијем дворцу.\nЛетњиковац се налази у парку површине више од седам хектара, насталом почетком XIX века. Парк је организован по принципу енглеских рационалистичких паркова у којима су комбиноване егзотичне и локалне врсте биљака са тежњом за стварањем „природних“ склопова. \nКомплекс спахијског имања у Челареву чини репрезентативни пример складног и чисто стилски конципираног спахијског поседа, те као целина има значај за проучавање историје архитектуре, парковске архитектуре, примењене уметности, као и друштвених прилика и односа у XIX веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.519108, 45.272616 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Нештину", "ref:RS:nkd": "SK1016", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104390", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104390", "description": "Сеоска кућа у Нештину представља развијени тип стамбеног објекта, карактеристичан за рурална подручја Срема у XVIII веку. Налази на благој падини, удаљена од уличне регулације и слободно постављена на домаћинству, који је услед конфигурације терена неправилог облика. Кућа има правоугаону основу, а карактеришу је три нивоа - подрум, приземље и таван. Како је подигнута на косини, подрум се налази испод њеног предњег дела, а грађен је, као и темељи куће, од ломљеног камена. Зидови објекта су у бондручној конструкцији са испуном од плетера и малтером од блата, док је двоводни кров покривен трском. Стамбени део има троделну структуру, са традиционалним распоредом просторија у низу, соба–кухиња–соба. У кухињском делу је очувано отворено огњиште. Посебност ове куће огледа се у гонгу са декорисаним дрвеним стубовима на дворишној и уличној фасади, као и малом трему на предњем забату. Кућа је припадала породици Савић, а данас се налази у власништву Покрајинског завода за заштиту споменика културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.454686, 45.222648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Бачком Петровцу", "ref:RS:nkd": "SK1017", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103839", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103839", "description": "Кућа у Бачком Петровцу, у Улици Б. Мокића бр. 7 потиче из друге половине XVIII века. Ова ниска приземљуша, грађена од набоја, са кровним покривачем од трске, делимично је укопана у земљу. Дуж дворишне фасаде дубоко је испуштена настрешница без стубова. Кућа је троделна са распоредом соба – кухиња – соба. У кухињи – питвору сачувано је отворено огњиште са банком, а у собама зидане пећи. Фасада је једноставно обрађена у блатном малтеру, према улици је отворен само један прозор са дрвеним капком. Забат је од прућа, облепљен блатом и са једним таванским отвором. Изузетан значај објекту даје његова старост, односно карактеристике самбеног објекта на прелазу између укопане панонске куће и надземних објеката." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.590201, 45.358677 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Беочин", "ref:RS:nkd": "SK1018", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104917", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104917", "description": "Манастир Беочин са црквом Вазнесења. Не зна се када је основан. У турским пописима први пут се јавља 1566\/67. када је имао малу једнобродну цркву за коју се претпоставља да је била изведена под утицајем традиционалне архитектуре. Манастир је оштећен и напуштен у аустро-турским ратовима, а потом су га обновили 1697-99., избегли монаси из манастира Раче коју су 1708. саградили привремену цркву од дрвета. Зидање данашње велике цркве изведено је од 1732. до 1740. а троспратни звоник са тремом испред жападне фасаде звршен је 1762.\n\nМанастирски конаци, грађени између 1728. и 1771. окружују цркву са југа и запада. Опсежна реконструкција манастирског комплекса изведена је 1893., а мање измене извршене су 1921. Иконостас манастирске цркве радили су Димитрије Бачевић, Јанко Халкозовић и Теодор Крачун у шестој и седмој деценији XVIII века. Од зиданог сликарства сачувана је само композиција, рад Јанка Халкозовића из 1782.\n\nИстовремено са црквом зидана је стара капела која је добила иконостас 1739. Садашња капела саграђена је 1905. по пројекту Владимира Николића.\n\nУ другом светском рату манастир је опустошен а грађевине су остале неоштећене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.722113, 45.176805 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Раковац", "ref:RS:nkd": "SK1019", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106427", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106427", "description": "Манастир Раковац са црквом посвећеном св. Врачима Кузману и Дамјану основао је према предању Рака Милошевић, “велики коморник” деспота Јована Бранковића, па је по оснивачу манастир и добио име. Најранији поуздани подаци о овом манастиру потичу из 1545-1548. године. Претпоставља се да је црква саграђена пре коначних турских освајања у Срему 1526. Манастир је страдао у аустро-угарским ратовима крајем XVII века. Барокни звоник је призидан уз западну фасаду цркве 1735. године, када су и црква и конаци претрпели промене. Коначан тространи облик манастриски конаци добили су 1771. године.\nЦрква је живописана крајем XVI или почетком XVII века. Некадашњи барокни иконостас сликао је Василије Остојић 1763.г. а трпезарију је 1768г. Осликао Амвросије Јанковић.\nУ близини манастира налази се и једнобродна гробљанска капела посвећена Богородици. Капела је саграђена 1751. године, а иконостас у капели су сликали Јанко Халкозовић и Васа Остојић.\nМанастир је миниран у току 1942. године јер се у њему налазила партизанска база. Том приликом је срушен звоник, иконостас из цркве растурен и спаљен,а озбиљно су оштећени и конаци са трпезаријом. Конаци су коначно девастирани после рата када су учесници радних акција у току обнове села развукли материјал и зарушене зидове срушили до темеља. Тада су неповратно нестале и зидне слике у трпезарији.\nОд фреско живописа сачувана је само декорација кубета у којој се налазе Христос Пантократор у медаљону који носе анђели и Пророци. Пророци у тамбуру откривени су испод слоја малтера и креча у току радова на обнови цркве и чишћењу живописа, 1987. године. Поред фресака у кубету, на појединим местима, углавном у источном делу храма нађени су мањи фрагменти живописа.\nОд барокног иконостаса из манастирске цркве из манастирске цркве остале су само две иконе из зоне Апостола, које се сада налазе у Музеју Срема у Сремској Митровици.\nРадови на обнови и реконструкцији, као и археолошка истраживања почели су 1958\/59. године обновом и реконструкцијом цркве и настављени су у неколико наврата. Од 1986. трају радови на обнови северног и западног крила конака које изводе екипа Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Посебну реткост за уметност српског народа у Војводини представља део сачуване фреско декорације који својим квалитетима заслужује прелазу из XVI у XVII век, а омогућује и разматрање и успостављање стилских веза и утицаја који се преламају у уметности код Срба у то време." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.77458, 45.184606 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK102", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103701", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103701", "description": "Црква је саграђена 1803. године на месту раније постојећих цркава из XVIII века. Обликована је у стилу класицизма с ретардираним елементима барока. Изграђена је као правоугаона једнобродна грађевина с полукружном апсидом и четвртастим, двоспратним, барокно обликованим звоником. Има све типичне одлике цркава подигнутих у овом делу Срема крајем XVIII до почетка XIX века. Иконостас цркве и украсну резбарену дрвенарију високог квалитета израдио је 1836. године Георгије Девић, познати војвођански резбар. Иконе на иконостасу радио је 1841-1842. године познати српски сликар из XIX века Петар Чортановић. Богат фонд покретних предмета чине ретке иконе, црквени намештај, старе штампане књиге из XVIII века и протоколи рођених, венчаних и умрлих из XVIII, XIX и XX века. У непосредној близини налази се стара вероисповедна школа, основана при овој цркви и саграђена у исто време као најстарија просветна установа у околини. У цркви је сачуван део културне историје југоисточног Срема." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.223101, 44.828018 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Месић", "ref:RS:nkd": "SK1020", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109294", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109294", "description": "Смештен источно од Вршца, по предању је основан у време српских деспота у XV веку, док први писани подаци потичу из катастига Пећке патријаршије из средине ХVII века. Више пута рушена и обнављана, црква посвећена Рођењу Јована Претече је данашњи изглед добила крајем ХVIII века, када су према пројекту А. Блобергера уз храм у облику слободног крста са куполом дозидани ексонартекс и високи барокни звоник. Конаци, дограђивани средином ХIХ века у стилу позног класицизма, налазе се западно од храма. Цркву је 1743. живописала група зографа - Петар, Андреј и Јован - о којима нема писаних података. Иконографски и стилски, ово сликарство представља традиционални рад, линеаран и занатски сигуран, без већег темперамента и индивидуалности. Обимни иконографски програм, сачуван готово у целини, ослања се на традицију српске средњовековне фреско декорације, са извесним барокним утицајима у ликовном изразу. Високи иконостас потиче из средине ХIХ века и рад је Василија Јанковића. У погледу колорита, пропорционисања и несигурног цртежа представља слабији ликовни квалитет. У манастиру се чува значајна збирка портрета архимандрита и игумана као и библиотека са рукописним и штампаним књигама. Превентивна конзервација живописа започета је 1949. На основу претходних истраживања 1970. обављена је делимична реконструкција и заштита архитектонског корпуса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.388788, 45.100813 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1021", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108150", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108150", "description": "Према предању, подигао ју је Вук Гргуровић, у народу познат као Змај Огњени Вук. Најстарији писани помен о цркви из 1501. потиче са записа попа Ђорђа на четворојеванђељу пивског манастира. Свој данашњи изглед добила је у ХVIII веку, после многобројних обнова. То је једнобродна издужена грађевина са основом у облику триконхоса. Конхе су споља и изнутра полукружне. Цртеж из 1739. и остаци поткуполних стубаца сведоче о некадашњем постојању куполе. Првобитна припрата, одвојена од наоса зидом, замењена је новом која има трибину дрвене конструкције. Високом барокном звонику 1795. преуређена је лимена капа. Вишеструко профилисан кровни венац и наглашена вертикална подела фасада потичу из времена барокизације цркве. Остаци архитектонске пластике, који су нађени током обимних истраживања започетих још 1954, указује на традицију моравске школе. Једина сачувана фреска са представом Три јерарха помаже датовању сланкаменске цркве на крај XV или почетак ХVI века. Аутор иконостаса из 1764. је непознат. Фигуре апостола у трећем и четвртом реду могле би припадати Стефану Тенецком, али за сада то је претпоставка која се заснива искључиво на компарацији. Четири престоне иконе са старијег иконостаса из 1749, приписују се почетној фази Василија Остојића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.25803, 45.140732 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Велика Ремета", "ref:RS:nkd": "SK1022", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109310", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109310", "description": "Манастир са црквом посвећеном Св. Димитрију, смештен на јужној страни Фрушке горе, први пут се помиње средином XVI века у ферману султана Сулејмана II. Претпоставља се да је настао нешто раније, иако га предање везује за краља Драгутина. Због многобројних разарања и обнова у великој мери му је измењена првобитна архитектонска концепција. Манастирска црква је једнобродна, са споља тространом а изнутра полукружном олтарском апсидом и са правоугаоним певничким просторима. Над пресеком наоса и трансепта уздиже се полигонална купола. Испред припрате, која је од наоса одвојена стубовима, подигнут је седмоспратни звоник. Његову богату фасадну декорацију чине кордонски венци, угаони пиластри, профилисани кровни венци и прозорски отвори различитих облика и величина. Звоник се завршава зиданом лантерном на пирамидалном крову. Истраживања су показала да је црква манастира Велика Ремета била живописана у XVI веку и изнутра и споља. Осим неколико фрагмената, живопис се није сачувао, што је судбина и иконостаса из 1753, чији је аутор највероватније Василије Романович. Времену осликавања иконостаса припадају горње партије зидова и свод, као и већина конака који окружују цркву. Масивност и спратност ко-нака, изведених комбинацијом камена и опеке у духу барока, доприносе изгледу утврђења. Велика обнова 1982. вратила је манастиру већину његових функција, угашених током y светског рата, када је претрпео знатна оштећења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.917712, 45.142786 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Врдник-Раваница", "ref:RS:nkd": "SK1023", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109316", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109316", "description": "Манастир Врдник са црквом посвећеном Вазнесењу Христовом подигнут је у XVI веку на јужним обронцима Фрушке горе. У турском дефтеру помиње се као \"манастир Св. Јована у близини вароши Врдника\". После Велике сеобе Срба 1690. насељавају га монаси манастира Раванице и од тада се често помиње као сремска Раваница. Дошавши из Сентандреје, где су се бежећи од Турака склонили да би сачували ризницу и мошти кнеза Лазара, раванички монаси обнављају врдничку цркву, успостављају јој ново посвећење и поново оживљавају култ кнеза Лазара. Већа црква изграђена је 1811, за време митрополита Стефана Стратимировића, а на месту мање је подигнут камени крст. Према пројекту Косте Змијановића, радове је извео Корнелије Србин из Новог Сада. То је једнобродна грађевина великих димензија, са несразмерно малим кубетом, полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Изнад припрате са хорском галеријом уздиже се троспратни барокни звоник. Фасаде су оживљене пиластрима са класицистичким капителима и великим, полукружно завршеним прозорским отворима. Зидне слике, израђене у духу романтизма, дело су Димитрија Аврамовића, који је аутор и иконостаса. Богату и разноврсну иконостасну резбу, са наглашеном симетријом, у класицистичком духу, извео је Марко Вујатовић. У периоду од 1987. до 1990. предузета је најобимнија послератна конзервација." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.78449, 45.128458 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Гргетег", "ref:RS:nkd": "SK1024", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109311", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109311", "description": "Манастир Гргетег са црквом посвећеном св. Николи, смештен на јужној падини Фрушке горе, према легенди сазидао је средином XV века деспот Змај Огњени Вук за свога оца Гргура Слепог. Први историјски подаци о манастиру срећу се у турским дефтерима средином XVI века. Запуштен пре Велике сеобе, обновљен је почетком XVIII века трудом митрополита Исаије Ђаковића. Барокизација цркве изведена је између 1766. и 1771, за време митрополита Павла Ненадовића. Опсежном обновом из времена игумана Илариона Руварца, с краја XIX века, руководио је загребачки архитекта Херман Боле. На место старије зидане иконостасне преграде, коју је осликао Јаков Орфелин, постављена је мања, мермерна, са иконама Уроша Предића, израђеним у маниру академског реализма. Гргетешка црква је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Купола, изграђена у XVIII веку, уклоњена је у последњој обнови, када је инсистирано на прегледаности и симетричности како у унутрашњости храма тако и на фасадама. Конаци, који окружују цркву са четири стране, потичу из времена митрополита Павла Ненадовића као и високи звоник, срушен за време II светског рата. Тада је настрадао и иконостас капеле у звонику, рад Пјера Крижанића. Систематска реконструкција и конзервација започела је 1953." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.902087, 45.138016 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Јазак", "ref:RS:nkd": "SK1025", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109318", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109318", "description": "О манастиру Стари Јазак, на јужној падини Фрушке горе, први писани податак потиче из 1522. Временом је опустео и данас је у рушевинама. Недалеко од њега започета је 1736. градња манастира Нови Јазак, чију архитектонску целину чине цркве Св. Тројице, окружена са три стране конацима, и високи зид који затвара порту. Храму триконхосне основе, са кубетом десетостраног тамбура, дозидан је са западне стране почетком XIХ века троспратни масивни звоник. Високи барокни иконостас, рад Димитрија Бачевића са сарадницима (1769), сачуван је у изворном облику и приказује уобичајени принцип сликане декорације олтарске преграде. Иако неуједначеног стила и квалитета, ова сликарска целина изведена је у најбољим традицијама украјинског барокног манира, изражене просторности и дубине ентеријера и пејзажа као и динамичне композиције. Лица светитеља и укочени став фигура указују на припадност српском сликарству прелазног периода XVIII века. Осим представа светаца и јеванђелиста у медаљонима на пандатифима, рад Павла Чортановића из око 1899, зидних слика нема. У манастиру се чувају три раскошно декорисана барокна трона украшена иконама: трон цара Уроша (1776), Богородичин (1779) и архијерејски трон (1784). Манастир је више пута обнављан, а последњи обимнији радови на архитектури изведени су 90-тих година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.76527, 45.119059 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Мала Ремета", "ref:RS:nkd": "SK1026", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109315", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109315", "description": "Манастир са црквом посвећеном Богородичином покрову смештен је на јужној падини Фрушке горе. На први писани помен о њему наилази се у турском документу из 1546. Крајем ХVII века обнављају га избегли монаси из манастира Раче на Дрини. Свој данашњи изглед добио је у обнови која је започела 1739, а завршила се 20 година касније. Ктитор Станко Милинковић из Шуљама и монаси манастира Беочина, коме је Мала Ремета метох, ангажовали су Теодора Косту и Николу Крапића, Цинцаре из грчког града Ланге, за главне неимарске послове. Малих димензија у односу на остале фрушкогорске, складних пропорција, црква је једнобродна грађевина са споља тространом а изнутра полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом, са осмостраним кубетом које се сужава ка врху. Наглашена декоративност фасада постигнута је комбинацијом сиво-плавог тесаног камена, широких спојница и пластичних елемената. Хоризонтални кордонски венац дели фасаде на два дела, при чему су горње партије истракнуте профилисаним кровним венцем, низом слепих аркада и бифорним прозорима. Сликана декорација за богато изрезбарену иконостасну преграду наручена је Јанку Халкозовићу, али се само за четири престоне иконе може са сигурношћу рећи да су његов рад. Аутор зидних слика из 1910. је Коста Ванђеловић. Прилозима Јована Јовановића из Петроварадина изграђен је 1758. спратни конак са јужне стране цркве, који је страдао у II светском рату." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.743347, 45.110213 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сретењска црква", "ref:RS:nkd": "SK1027", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109309", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109309", "description": "Цркву Сретења Христовог подигла је 1512-1516. деспотица Ангелина Бранковић као храм некадашњег женског манастира посвећеног св. Јовану Златоустом. Није познато када је црква променила патрона, мада се као храм Сретења помиње и пре 1633. Основа храма је једнобродна, са полуобличастим сводом над наосом. Олтарска апсида је споља петострана, изнутра елипсоидна и засведена издуженом полукалотом. У периоду између 1753. и 1839. доизидани су ексонартекс и звоник квадратне основе са два кордонска венца, а простор старе припрате и наоса је обједињен. Делови живописа очувани су само у нижим зонама зидних површина. Старији живопис (1633-34) налази се у некадашњој припрати, а новији (с почетка XVIII века) у наосу и олтарском простору. Значај овог сликарства, које у целини припада поствизантијској традицији, представљају његове иконографске особености, мада га изразита линеарност са наглашеном декоративношћу сврставају у просечна ликовна остварења. Иконостас припада скромнијем типу олтарских преграда сведеног програма. Осликао га је 1763. Димитрије Бачевић, вероватно уз сарадњу Теодора Крачуна. Иконографска решења имају одлике развијеног Бачевићевог стила, мада има архаичних решења при обликовању ликова и неспретности у композицији. Конзерваторски радови на живопису обављени су 1961, а иконостас је рестаурисан 1963." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.944094, 45.115883 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сувача", "ref:RS:nkd": "SK1028", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107164", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107164", "description": "На северу Србије, у Банату, налази се једини код нас, до данас сачувани млин за млевење жита на коњски погон – сувача. Подигнута је 1899. године, када су тридесет удружених сељака купили грађу и механизам једне старије суваче у оближњем Падеју, а затим је у деловима пренели у Кикинду. Сувача је зграда посебног просторно - конструктивног склопа, условљеног начином покретања млинског механизма. Састављена је од три целине: погонског дела, млина и стана за млинара. У погонском простору, који је кружне основе, формиране од 14 опеком зиданих стубова, се налази дрвени механизам млина који су покретали коњи. Овај простор је прекривен доминантном кровном конструкцијом у облику вишестране пирамиде. У млину су сачувана два пара камена за мељаву и два декорисана дрвена корита за брашно. Објекат је приземан, укупне површине око 100 квадрата. \nОд кад је пренета на садашње место сувача је активно радила двадесетак година. У периоду између два рата је повремено коришћена, да би у својој примарној функцији последњи пут служила током Другог светског рата. Данас је уступљена на коришћење Народном музеју у Кикинди. Данас је у сувачи смештен део сталне поставке музеја. Периодично се одржавају бројне радионице и догађаји који, између осталог, неују и чувају нематеријалну баштину северног Баната." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453166, 45.824165 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1029", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109293", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109293", "description": "Уздинска црква Св. Георгија изграђена је у барокном духу почетком ХIХ века. Једнобродна грађевина издужене правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом и звоником на западној страни, декорисана је класицистичком архитектонском пластиком на фасадама. Иконостас развијеног програма, са 69 икона углавном мањег формата, осликао је 1833\/36. Константин Данил. Неуобичајени распоред икона као и избор тема указују на утицаје иконописачке традиције ХVIII века. Смирене колористичке вредности пастелних боја подређене су цртежу и несвојствене сликарском маниру и раскошној палети Константина Данила. Укључујући иконе на Богородичином и архијерејском трону, уздински храм постаје највећа галерија Данилових црквених слика, мада се оне не могу сматрати његовим најбољим остварењима. Зидне слике на сводовима цркве вероватно је извео Јован Зејку 1908." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.619904, 45.207531 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе телефонске централе", "ref:RS:nkd": "SK103", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103911", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103911", "description": "Зграда је подигнута 1908. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића као двоспратна грађевина. Трећи спрат је дозидан 1925. године по пројекту истог архитекте. Обликована је у српско-византијском стилу. Специјално пројектована и грађена за телефонску централу прва је зграда ове намене у Србији. Осим тога, представља посебно стилско и ауторско остварење у београдској архитектури, а архитекту Бранка Таназевића представља као једног од главних поборника и носиоца покрета за обнову српског стила. Зграда спада међу прве примере у српској архитектури на којима је прихваћен српско-византијски стил, а орнаментика моравске школе добила савременији третман. Пројектом за зграду Старе телефонске централе архитекта Таназевић остварио је складан спој сецесијског третмана фасада, оличеног у асиметричности решења и карактеристичном завршетку у виду ребрасте куполе, са богатом полихомијом керамопластичке декорације српско-византијског порекла." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467394, 44.811999 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Арача", "ref:RS:nkd": "SK1030", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108659", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108659", "description": "Арачка црква налази се на реци Тиси недалеко од Новог Бечеја. У историјским изворима не постоје подаци који поуздано утврђују време њеног настанка. Од почетка XVIII века, по одласку Турака из Баната, остала је у рушевинама. Основа ове импозантне цркве као и просторни распоред карактеристичан за бенедиктинске цркве у прелазној варијанти романоготичког стила (полукружни, благо преломљени луци и узани, полукружно завршени прозори) упућују на могућност да је градња започета крајем XII или почетком XIII века. О монументалним претензијама градитеља сведоче коришћени материјали - мермер, тесани камен, пешчар и опека. Арачка црква је тробродна базилика без трансепта, са три полукружне олтарске апсиде. Сви бродови су засведени крстастим сводовима. Крајем XIV века уз апсиду је дозидан готички звоник. Богат архитектонски украс на фасадама (слепе аркаде, пиластри, колонете, велика розета на западној фасади) сачуван је у фрагментима. Капители и конзоле имају разноврсну декоративну пластику са фигуралним и биљним мотивима. Приликом ископавања 1879. у Арачи је откривена надгробна плоча са представом светитеља и донатора, украшена трочланом преплетном траком, која се датује у XI век. Новија археолошка истраживања потврђују да су уз цркву са северне стране постојали конаци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.272787, 45.64408 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбари и котобање", "ref:RS:nkd": "SK1031", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104183", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104183", "description": "Настала у другој половини XIX века, са коначно формираним изгледом почетком друге деценије ХХ столећа, ова окућница састоји се из куће, два амбара са котобањама различитог изгледа и времена настанка, између којих је још један, засебни амбар. Кућа има основу \"на лакат\", са подужним зиданим тремом. Део према улици је репрезентативан, што се истиче обрадом фасаде. Обухвата две собе које ентеријером и мобилијаром одражавају укус грађанског слоја, док је други део, у низу: соба, кухиња са отвореним оxаком, соба и остава, пример богатије и развијеније сеоске куће Војводине. Градили су је 1912. познати мајстори Дешићи из Голубинаца. Наспрам куће смештене су привредне зграде подужних основа, грађене од храстовине, двосливних кровова покривених бибер црепом. Амбар са котобањом, високо постављен на зид од опеке, ужом страном у равни улице, богато је украшен на трему и забату. Саградили су га 1908. исти мајстори који су зидали кућу. Амбар са тремом ограђеним профилисаним летвама и лучним косницима између стубова је, према урезаној години, саграђен 1885. Тада је настао и амбар са котобањом без трема. Окућница у Карловчићу представља вредан пример имућног сеоског газдинства Срема с краја XIX и почетка ХХ века. Конзерваторски радови нису извођени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.047882, 44.81984 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Огару", "ref:RS:nkd": "SK1032", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104438", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104438", "description": "Кућа је припадала имућној породици, која се, према предању, у време Велике Сеобе Срба доселила из Мачве у Срем. О њиховом богатству сведочи до данас сачувана кућа, подигнута крајем 18. века. У периоду када је грађена, кућа је била изузетно репрезентативна, нарочито због бибер-црепа, тада мало коришћеног кровног покривача и лепо украшеног уличног забата. Кажу да су долазили људи из целог Срема да је виде. \nГрађена је на зиданом соклу и храстовим темељачама, у бондручној конструкцији са испуном од плетера, који је облепљен блатним малтером. Представља развијенију варијанту равничарске куће са троделном структуром, с обзиром да има мали трем на улазу, из којег се иде у кухињу и две собе. Такође, њена основа одудара од уобичајног правоугаоног облика, јер је зид кухиње померен ка споља, те добијен део који се у Срему назива кућер. Кућа је ка уличној регулацији орјентисана ужом страном, на којој се истиче декоративни забат, са резбареним гредама, косо слаганим и зракасто распоређеним дашчицама и рељефном имитацијом грба у средини. Вешта обрада врата, прозора и дрвених забата значајно доприноси естетској вредности ове куће. На кући су рађени конзерваторско-реастаураторски радови 2017. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.943023, 44.791354 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Дивша (Ђипша)", "ref:RS:nkd": "SK1033", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107761", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107761", "description": "Налази се на јужној падини Фрушке горе, недалеко од Кувеждина, чији је метох дуго био. Први пут се помиње у турским документима половинома XVI века, а захваљујући писаним изворима живот манастира може се пратити од XVIII века. Манастирски комплекс чине црква Св. Николе и конак, који по својим архитектонским одликама не указују на репрезентативне претензије градитеља. Првобитна црква била је једнобродна једнокуполна грађевина са припратом, наосом и петостраном апсидом. Садашњи изглед цркве последица је многобројних доградњи, нарочито темељне обнове из 1762-66, када су дозидани нова припрата и звоник. Тада је подигнут и двоспратни конак западно од цркве. Због напуклина насталих минирањем 1944, звоник је срушен 1970. Иконостас цркве, висока разуђена барокна преграда, дрворезбарен је 1751. Осликавање 51 иконостасне иконе завршио је 1754. Теодор Стефанов Гологлавац, мајстор осредњих квалитета, ослобођен традиционалног стила и близак барокном схватању слике - припадник \"прелазног стила\" у српском сликарству XVIII века. Током II светског рата иконостас је демонтиран, чиме су сачувани поједини његови делови. Археолошка ископавања и истраживања обављена су 1963, а приликом делимичне обнове 1991-92. поштован је принцип презентације свих грађевинских фаза." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.483854, 45.167848 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Патријаршијски двор", "ref:RS:nkd": "SK1034", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104742", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104742", "description": "ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА изграђен је на месту на коме се до 1892. године налазио “Пашин конак”, прва резиденција поглавара Српске цркве по пресељењу архиепископије у Сремске Карловце, 1716. године.\nИзградња садашњег двора почиње 1892.г. Финансијер и инспиратор изградње је патријарх Георгије Бранковић који се прихватио посла да спроведе замисао митрополита Стефана Стратимировића о изградњи нове репрезентативне резиденције. Стратимировић је тестаментом оставио и средства за фонд из кога би се финансирала изградња двора. Георгије Бранковић за пројектанта двора, а касније и целог новог градског језгра, ангажује београдског архитекту Владимира Николића. Изградња је трајала до 1895. године, када је двор свечано усељен.\nЗграда и подрум, приземље и спрат. У основи се разликују дугачки фронт на западној страни и три крила, два бочна и средње, који са фронтом чине основу у облику ћириличног слова Ш, са основицом на западу и крацима на истоку. На средње крило је додата придворска капела посвећена св. Димитрију.\nДвор је репрезентативна јавна грађевина по типу градских палата краја XIX века. Стилским карактеристикама припада академском историцизму са елементима тосканског ренесанса и барока. Основу декорације чини вертикална градација рустике и украса тосканског типа. Посебно су наглашени централни ризалит главне фасаде, изнад кога се уздиже монументална купола, угаони делови на сусрету фронта и крила, те источне фасаде крила. Јужна фасада је наглашена ризалитом на месту где се налазио стан патријарха. Зграда је замишљена као полифункционални објекат што је успешно спроведено у планирању простора и у његовој декорацији.\nКапела св. Димитрија је преко репрезентативног хола повезана са осталим деловима двора, пре свега са свечаном салом на спрату. Декорацију капеле, иконостас, тронове, витраже и зидне слике, израдио је Урош Предић до 1896. године. Капела је издвојена од осталог дела двора и употребом византијских елемената у декорацији.\nКомплексу двора припадају и “Стари двор” у врту уз поток и економско двориште са друге стране потока. Стари двор је настао у другој половини XVIII века преправком и адаптацијом ранијих економских зграда. Економско двориште (сада у ул. Ивана Мажуранића 13) је свој данашњи облик добило почетком XX века, али је распоред појединих функција и објеката резултат ранијих времена о чему сведоче и планови Карловаца из XVIII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.93459, 45.203387 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Синагога", "ref:RS:nkd": "SK1035", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109217", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109217", "description": "Завршена је 1902. према пројекту будимпештанских архитеката Марцела Комора (1868-1944) и Деже Јакаба (1864-1932), сарадника архитекте Едена Лехнера, творца мађарске варијанте сецесије. Складна монументална грађевина са куполом над централним делом обогаћена је конструктивним иновацијама - купола почива на гвозденој конструкцији коју носи 8 гвоздених стубова. Три улазна портала воде у нартекс изнад кога је простор за жене, а четири степениш та на галерију. У решавању фасада уочавају се три хоризонтална појаса: први - улазних портала и хоризонталне апсиде око њих, други у коме су забат са главним витражем и у угловима два нижа торња и трећи - тамбур куполе са двоструком калотом. У умереној декоративности, иако је осетан утицај Лехнера, народне уметности и истока, на равним површинама зидова флорални или зооморфни орнамент само прати портале, прозоре, атику, а у ентеријеру се потцртавају конструктивни елементи. Коришћена је опека и бојена жолнаи керамика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.661418, 46.101501 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1036", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109327", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109327", "description": "Изграђена је на главном градском тргу 1908–12, после конкурса из 1906, према пројекту будимпештанских архитеката М. Комора (1868–1944) и Д. Јакаба (1864–1932) у духу мађарске варијанте сецесије. Монументално декоративна композиција зграде је синтеза архитектуре и уметничких заната, романтичарске националне мађарске орнаментике и савремене моделације, тежње за усклађивањем форме и материјала. Ново схватање огледа се у архитектонској концепцији, решењу основе (правоугаона, симетрична са четири унутрашња дворишта), функционалном распореду просторија (ходници према дворишту, канцеларије ка улици), архитектонским и декоративним детаљима, примени нових материјала или технологија (зидне жолнаи керамичке облоге, витражи, резбарено дрво, ковано гвожђе). У приземљу су пројектовани локали и градска кафана, а на спратовима већнице, канцеларије великог жупана и градоначелника, административне канцеларије, полицијa и истражни затвор. Северна страна са аркадама извученим пред зидно платно у централном делу има вестибил, са обе стране оивичен мањим просторијама, подножјем два неједнака торња. Мотиви декорације и орнаменти (листови, цветови лала, срца, пауновог пера, флоралне траке) инспирисани су традиционалним елементима народне мађарске уметности. На прозорима главне већнице су витражи најпознатијег мађарског сликара сецесије Шандора Нађа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664434, 46.099785 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1037", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109241", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109241", "description": "Саграђена је 1808. трудом племићке породице Марцибањи. Конципирана је у духу класицизма, као једнобродна издужена црквена грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником који се уздиже изнад западне фасаде. Репрезентативан изглед постигнут је богатом архитектонском декорацијом на западном прочељу. Главни портал, уоквирен полустубовима који носе тимпанон, истакнут је монументалним прислоњеним пиластрима, флорално орнаментисаном траком и тимпаноном на који се надовезује зид забата. Са обе стране улаза смештена је по једна полукружна ниша са слободном скулптуром светитеља. Сликарски радови у тројичком храму, изведени у духу најбољих барокних остварења, приписују се радионици Паула Трогера, професора бечке академије и једног од водећих бечких сликара с почетка ХVIII века. Представе апостола Павла и Петра, израђене у ретко коришћеној техници гипсозаику, рад су Трогеровог сарадника Кепа Волфанга. У унутрашњости цркве изграђена је крипта породице Марцибањи. Надгробне стеле чланова породице, настале између 1812. и 1870, дело су непознатих класицистичких мајстора из Беча или Пеште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.139997, 45.935713 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Привина Глава", "ref:RS:nkd": "SK1038", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105327", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105327", "description": "По легенди, манастир је основан у XII веку као задужбина неког Приве (Прибе), по коме је добио име. Турска документа из 1566\/67. потврђују његово постојање, а током 1688, у Аустротурском рату, страдао је и опустео. На простору некадашње касносредњовековне цркве подигнут је средином ХVIII века манастирски комплекс који чини црква Св. арханђела Гаврила и Михаила и зидани двоспратни конаци са јужне и источне стране. Храм има триконхалну основу са куполом на слободним ступцима. Конхе су споља петостране. Припрата је посебна просторна јединица, полуобличасто засведена, а уз њену западну фасаду дозидан је крајем ХVIII века масивни, декорисани звоник. Очувани иконостас са рокајном резбаријом представља изузетно квалитетан уметничко-занатски рад непознате радионице. Судећи по запису из 1791. у певници, претпоставља се да је осликавање иконостаса, икона на стубовима пред олтаром и икона на престолима као и зидне слике у читавој цркви извео Кузман Коларић. Ово сликарство карактерише лак цртеж маниристичко-барокне линије и колорит пастелних тонова. У цркви су се налазили портрети виђенијих личности црквене историје, радови Аксентија Мародића, Теодора Ивановића, Бутковића и др. Током 1954-56. обављени су скромнији конзерваторски захвати, а од 1987. врше се обимнији радови на обнови манастирског комплекса и рестаурација и конзервација иконостаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.298703, 45.136606 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Преводница \"Шлајз\"", "ref:RS:nkd": "SK1039", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108997", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108997", "description": "Преводница (устава) код Бечеја као споменик техничке културе у тесној је вези са изградњом Великог бачког канала 1793-1801. којег је пројектовао и градио угарски племић и инжењер Јожеф Киш. Канал је после изградње био први и једини пловни објекат ове врсте у Европи, а служио је и за мелиорацију. У пуном смислу речи био је претеча великог хидросистема Дунав-Тиса-Дунав.\nПреводница је саграђена отприлике 100 година касније када је Угарска влада донела одлуку о пресељењу Ушћа канала које се до тада налазило код Бачког Градишта. Пројектована је у пројектном бироу чувеног Ајфела као најсавременији тип преводнице и у то време је представљала последњу реч технике.\nУ непосредној близини преводнице \"Шлајз\" налази се Спомен обележје жртвама фашизма, као и Музеј турбинског постројења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.054869, 45.604222 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве српске опсерваторије", "ref:RS:nkd": "SK104", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108176", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108176", "description": "Као резултат полувековног развоја метеоролошке службе у Србији 1891. године је, према пројектима архитекте Димитрија Т. Лека, подигнута зграда метеоролошке опсерваторије. Њена изградња временски се поклапа са појавом ове врсте институција у развијенијим земљама Европе. Захваљујући залагању Милана Недељковића, њеног првог управника, опсерваторија је била опремљена најсавременијим мерним инструментима. Зграда Прве српске опсерваторије специјално је пројектована и саграђена за потребе метеоролошких и астрономских осматрања, што је условило и њено особено архитектонско решење. Слободно постављена у простору зграда је замишљена као објекат павиљонског типа. У обради фасада, оживљених хоризонталним тракама у малтеру и профилисаним венцима, карактеристична је примена елемената романтизма.\nЗграда 130 година није мењала намену. На првом спрату се налази главна метеоролошка станица Београда, а у приземљу Климатски центар за југоисточну Европу. У подруму зграде чувају се стари и вредни инструменти који се више не користе, као и архивски материјал. Сваке године у оквиру манифестације „Ноћ музеја“ овај део зграде је отворен за јавност као својеврсни Музеј метеорологије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464524, 44.798921 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Крушедол", "ref:RS:nkd": "SK1040", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109312", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109312", "description": "Манастир Крушедол са црквом посвећеном Благовештењу, смештен на југоисточном делу Фрушке горе, изграђен је између 1509. и 1516. Задужбина владике Максима Бранковића, сина деспота Стефана, подигнут је као маузолеј породице Бранковић. Претрпео је многа разарања, од којих је најтеже било 1716. када је спаљен, а мошти Бранковића растурене. Садашњи барокни изглед добио је у обнови која је започела 1722. и трајала до средине XVIII века. Црква је триконхална, са полукружним апсидама засведеним полукалотама, издуженим простором наоса и припратом. Сводови су полуобличасти, а осмострано кубе почива на четири ступца. Изградња високог барокног звоника северозападно од цркве започета је 1726, а 1745. западном прочељу придодат је простран отворен трем. Од 1750. до 1756. осликани су припрата, наос и олтар. Претпоставља се да је аутор живописа у припрати и олтару украјински сликар Јов Василијевич, а у наосу Стефан Тенецки. Фрагменти живописа из средине XVI века сачувани су на западној фасади и ступцима. Иконостасна преграда, на којој доминира монументални крст са Распећем, већим делом припада времену пре обнове. У Крушедолу су сахрањени многи знаменити људи српске историје, као књегиња Љубица Обреновић, краљ Милан Обреновић и Арсеније III Чарнојевић. Свој највиши ранг међу фрушкогорским манастирима Крушедол потврђује и богатством ризнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.940058, 45.11948 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ново Хопово", "ref:RS:nkd": "SK1041", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109314", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109314", "description": "Још 1555. у цркву Новог Хопова донете су мошти чувеног светог ратника Теодора Тирона, што је осигурало посебно место хоповској међу другим фрушкогорским монашким заједницама. На месту старе цркве су Лацко и Марко Јовшић из Горњег Ковина подигли 1576. нову цркве Светог Николе – најрепрезентативнији храм своје епохе. Развијене триконхалне основе са куполом и пространом припратом, храм и обрадом фасада тежи декоративности моравског градитељства које је имао за узор. Појединости, какве су на пример витке слободне колонете које оперважују тамбур куполе, сведоче о инвентивности мајстора новога доба. Живопис у цркви извела је 1608. грчка путујућа сликарска радионица, која је далеко на север пренела особене критске и светогорске иконографске обрасце. Фреске у припрати, јединствене у нашој баштини по стојећим фигурама распоређеним у два појаса, обухватају ређе приказиване циклусе, каква су Дела апостолска, на пример. Насликали су их неки други грчки мајстори 1654. Столећима тесно везан за влашке и молдавске дародавце, манастир је процват доживео током XVIII века, када је основана сликарска школа Арсенија и Нила, изграђени нови конаци и звоник пред припратом (1728–1760), као и барокни иконостас са дуборезом Паула и Антона Резнера (1768) и иконама Теодора Крачуна (1776). У Новом Хопову се 1758. замонашио и три године боравио просветитељ и реформатор Доситеј Обрадовић. \nВише пута разаран, манастир је погром доживео током II светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846172, 45.128234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Старо Хопово", "ref:RS:nkd": "SK1042", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109317", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109317", "description": "Манастир Старо Хопово са црквом посвећеном св. Пантелејмону, смештен на источној страни Фрушке горе, према легенди основао је деспот Ђорђе Бранковић. Први писани податак о манастиру потиче из Сремског дефтера, најстаријег турског пописа Срема из 1546. У попису из 1753. види се да је метох суседног Новог Хопова. Од манастирског комплекса данас је остала само црква из 1752, подигнута на месту старије која је страдала у земљотресу. Црква св. Пантелејмона је једнобродна, правоугаона грађевина, са споља петостраном а изнутра полукружном олтарском апсидом и десетостраним кубетом. У односу на мале и складне пропорције цркве, несразмерна величина кубета потенцирана је и са 10 уских и високих прозорских отвора. Декоративност фасада и кубичног постоља истакнута је фризом слепих аркада. Сликана декорација иконостасне преграде из 1793. приписује се Јефрему Исаиловићу, док је богата барокна резба рад Томаса Фиртлера из Осијека. Пресликавање и позлату иконостаса обавио је Христофер Петровић из Ирига 1837, а 1902. Васа Ешкичевић је добио налог за још једно пресликавање иконостаса. Истраживање и конзервација иконостаса вршени су током 1990. и 1991. Том приликом су откривени делови иконостаса који би могли бити рад Јанка Халкозовића. Систематска обнова комплекса изведена је 1953-86." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.858327, 45.135496 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1043", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107818", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107818", "description": "Српска православна црква у Кикинди, посвећена Св. Николи, подигнута је у другој половини XVIII века. Грађевина класицистичких архитектонских одлика има изразито декоративну западну фасаду, са ризалитом украшеним тимпаноном и пиластрима дорског стила. Посебну драгоценст овог храма представљају очуване иконе на иконостасу и зидне слике које се захваљујућ и ликовним вредностима сврставају у изузетна дела српске уметности. Осликавање иконостаса приписивано је Теодору Илићу Чешљару, а новије стилске анализе показују да је кикиндски иконостас рад младог Јакова Орфелина из 1773. Развијена барокно-рокајна олтарска преграда подељена је у три зоне. У првој су Благовести, најквалитетнији барокни рад богатог колорита, док су на већини осталих композиција видљива пресликавања, оштећења и ретуши. У другој зони су сцене празника оригиналних композиционих решења и прозрачне палате као и низ монументалних фигура апостола у тешким драперијама. Трећа зона, изведена у изразито барокном маниру, приказује Распеће и фигуре пророка. Две зидне слике у уљу, Тајну вечеру на северном зиду наоса и Васкрсење Христово на јужном, сликао је 1790. Теодор Илић Чешљар у маниру каснобарокног стила, рокајне палете, сигурног цртежа и композиције. У припрати су зидне слике Љубомира Александровића, настале крајем XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465868, 45.830183 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Луке у Купинову", "ref:RS:nkd": "SK1044", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109305", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109305", "description": "Цркву је средином XV века подигао деспот Ђурђе Бранковић. Скромна архитектонска целина превасходно је значајна због своје историјско-документарне вредности. Купиновски храм помиње се 1486. и 1502. као гробна црква сремских деспота Стефана и Јована Бранковића. Разрушена и опустела после турског освајања Срема 1502, обновљена је почетком XVIII и поново крајем XIX века. Истраживањем грађевинског корпуса утврђено је да није претрпела велике измене током свога постојања. Једнобродна црква масивних зидова, подигнутих од камена и опеке, данас је у целини покривена равном дрвеном таваницом. Дубока олтарска апсида у ширини брода има полукружни облик, а наос је од припрате одвојен ниском зиданом тројном аркадом. Богато резбарен барокни иконостас (настао пре 1780) у целини затвара простор између наоса и олтара. Осликан је 1729. у барокном маниру, рокајне палете, а према новијим аналогијама дело је Јакова Орфелина. Радови на текућем одржавању и делимич ној обнови грађевинског корпуса вршени су од 1952, археолошка истраживања 1994, када је црква архитектонски снимљена и сачињен попис сликарских радова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.036893, 44.698613 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Кувеждин", "ref:RS:nkd": "SK1045", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109301", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109301", "description": "На југозападним обронцима Фрушке горе, у долини Јарошког потока, налазе се остаци манастира Кувеждин са црквом посвећеном св. Сави, настрадалог за време I светског рата. Према легенди, основао га је 1520. последњи српски деспот Стефан Штиљановић. Први пут се помиње у турском дефтеру из 1566-7. као \"манастир свети Сава, друго име Кувеждин близу села Ванђинца\". Изградња нове барокне цркве започела је 1818, за време игумана Генадија Кириловића. Као главни извођач радова помиње се Матијас Шимидингер из Новог Сада. Полукружна олтарска апсида, плитке правоугаоне певнице и осмострано кубе без постоља над средишњим делом једнобродне црквене грађевине, представљају типичан пример барокне организације простора. Репрезентативном изгледу храма доприноси фасадна декорација изведена у духу класицизма. Троспратном барокном звонику из 1803, призидана је успешно нова црква, тако да је његова доминација над западним прочељем потпуна. Иконостас Јанка Халкозовића из 1772. замењен је новим за који је сликану декорацију начинио Павле Симић, а дрвену резбу Георгије Девич. Са Симићевог иконостаса из 1849. сачувано је 20 икона које сведоче о богатству ликовног изражаја ове барокно класицистичке целине. Југоисточно од манастира подигнута је 1779. гробљанска капела. Кувеждински манастир је делимично обновљен у периоду од 1973. до 1975." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.511216, 45.127354 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Петковица", "ref:RS:nkd": "SK1046", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109302", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109302", "description": "Због очуваности изворног стања, посебно место међу фрушкогорским манастирима припада цркви манастира Петковица. По предању, цркву је подигла удовица Стефана Штиљановића и ту као монахиња провела своје последње дане, док се у писаним изворима помиње у XVI веку. Шишатовачки метох постала је још од 1741. Пореклом основних облика – триконхална основа сажетог плана са куполом и припрата као посебна просторна јединица – везује се за одјеке цркава моравске групе, али је особеном чине споља четворостране апсиде, постоље куполе засечено на угловима тако да образује осмоугаоник, три нише на јужној фасади обликоване са посувраћеним луком и асиметричан положај прозора. Зидне слике добила је 1588. трудом монаха Акакија. Њихов садржај, распоред и иконографија казују да је творац идејног програма морао бити у то доба веома добро богословски обавештен. Тројица сликара извела су сложену декорацију која обухвата одабране сцене из циклуса Великих празника, Страдања, Христових посмртних јављања, по две сцене из циклуса арханђела и Богородице, царски Деизис уклопљен у програм проскомидије, лик св. Георгија Новог Кратовца. Својим несумњивим ликовним вредностима живопис припада оном уметничком току који се ослања на штампане предлошке. У II светском рату црква је знатно пострадала, а тада је уништен и иконостас ктитора Миленка Вучковића из 1735. \nОпсежни конзерваторско-рестаураторски радови спроведени су у периоду 2002–2005." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.53332, 45.125874 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара српска црква св. Стефана", "ref:RS:nkd": "SK1047", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104739", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104739", "description": "Настала је крајем XVI или почетком XVII века, на шта наводи и изглед сличан цркви брвнари. Први писани помен о њој потиче из 1729. Једнобродна је, орјентисана у правцу југозапад - североисток. Правоугаони наос звршава се олтарским простором исте ширине, четвоространим споља и изнутра. Изнад главног улаза уздиже се високи барокни звоник, коме су у једној од последњих обнова зазидани у приземљу лучно завршени бочни отвори. Свод је полуобличаст, са изузетком крстастих сводова изнад приземног дела звоника. Скромну фасадну декорацију чине плитке правоугаоне лизене на бочним зидовима, подупртим контрафорама. Са иконостаса из прве половине XVIII века сачуване су само престоне иконе Христа и Богородице које се чувају у Галерији Срема у Сремској Митровици. Према попису Карловачке епархије донео их је из Солуна \" господар Миља \", док их најновија истраживања приписују Станоју Поповићу, верном присталици ликовности Христофора Жефаровића. Иконостас из друге половине XVIII века раскошно су изрезбарили македонски мајстори под утицајем италијанског барока, највероватније школовани у грчким радионицама.Осликавање је извео Теодор Крачун у најбољем маниру српске барокне уметности. Конзерваторски радови су обављени 1980-85." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.602356, 44.968923 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1048", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104022", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104022", "description": "Амбар са котобањом у Пазовачкој улици бр. 64 спада међу најразвијеније и најлепше зграде ове намене. Саградио га је мајстор Петар Дешић, из познате голубиначке мајсторске породице Дешића, 1913. Постављен је на високи, опеком зидани сокл, искоришћен за подрум и комору између којих је слободан простор шупе, са чеоном страном на уличној линији. Амбар је грађен од усправно низаних дасака у стубове конструкције, које по средини имају мотив круга са урезаним храстовим листом. У продужетку амбара за кукуруз, изнад шупе, је складиштени простор на који се наставља и котобања са тремом ограђеним профилисаним летвама и резаним дрвеним украсима уз стубове трема. На исти начин украшени су и испусти – балкони преко којих се дрвеним степеништем пење у амбар и котобању. Чеона улична страна је зидана, са забатом изведеним на киблу, и богато декорисана лучним нишама, канелованим пиластрима са капителима, волутама и акротеријама са стране. Ограда испод чеоне стране је зидана опеком, са низом лучно завршених ниша. Као карактеристична привредна зграда Срема, овај амбар са котобањом представља прекретницу у њиховом развоју од дрветом грађених ка зиданим амбарима. Конзерваторски радови нису рађени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.073773, 44.982662 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са котобањом породице Галечић", "ref:RS:nkd": "SK1049", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104021", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104021", "description": "Оригиналну идеју показао је мајстор или наручилац амбара са котобањом у Пазовачкој улици бр. 42. Зграду је започео зиданом и омалтерисаном девојачком собом на коју се наставља котобања са тремом и амбар са угаоним тремом на крају целине. Саграђен је 1921. Годину настанка требало би сматрати временом његовог коначног уобличења као заједничке зграде. На то указује година градње 1888. и име мајстора, урезани на забатне греде амбара, које услед његовог положаја, у продужетку котобање, нису уочљиве на први поглед. Градили су га мајстори Трапајевићи, познатији као Дешићи, из Голубанаца. Чеона страна на уличној регулацији обрадом забата у стилу сеоског барока, окапницом, са два прозора и другом фасадном декорацијом опонаша кућу, указујући на истовременост њиховог настанка. Складиштени део грађен је дрветом: амбар од водоравно ужлебљених дасака у дрвене стубове, а котобања од косо закованих летвица. Тремови са испустима у виду балкона, преко којих се дрвеним степеништем остварује веза са приземљем, украшени су профилисаним летвама. Мањим бројем детаља и већом зиданом површином овај амбар са котобањом указује на завршну фазу обједињавања пратећих зграда, прво привредне, а потом стамбено привредне намене, илуструјући грађењем у низу, рационално коришћење суженог простора дворишта карактеристичног за ушорена насеља Срема." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.071704, 44.982833 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хотела \"Москва\"", "ref:RS:nkd": "SK105", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103914", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103914", "description": "Здање хотела „Москва“ био је први објекат који је обележио будућу изградњу Теразија. Осигуравајуће друштво „Росија“ из Петрограда почетком ХХ века купило је имање на углу Краља Милана (данас Теразије) и Балканске улице, да би сазидали објекат за смештај своје фирме. Прву награду на конкурсу које је Друштво расписало 1905. године добио је рад архитекте Виктора Ковачића из Загреба. Међутим, управа Друштва у Петровграду није се сложила са избором жирија, те је прихватила пројекат Јована Илкића, награђен другом наградом. Архитекта Илкић позван је у Петроград, где је рад на пројекту настављен у сарадњи с руским архитектима. Пројекат је потписао архитекта Павел Карлович Бергштресер, „шеф-архитект“ Осигуравајућег друштва „Росија“, док је сама зграда изведена под надзором Јована Илкића. Ослобођена традиционалног композицијског поступка, употребљеном врстом декорације и применом нових материјала – шведског гранита, армираног бетона, фајанса, мермера и керамике – зграда хотела „Москва“ спада међу прве примере у српској архитектури који представљају прихваћен сецесијски стил. Зелене керамичке плочице којима је остварена изузетна декоративна, колоритна оплата фасаде, израђене су у чувеној фабрици мајолике и керамичких украса „Жолнај“ из Печуја. Украсни мотиви на фасади израђени су према Илкићевим нацртима. Значајне детаље фасаде хотела и његовог орнаменталног корпуса чине скулптура „Жена са три детета“ и „Глорификација Русије“, алегоријска рељефна представа привредне и поморске снаге Русије изведена у мајолици. Палату Осигуравајућег друштва „Росија“ са кафаном и хотелом „Москва“ отворио је краљ Петар I Карађорђевић 14. јануара 1908. године. Кафана је убрзо постала једно од омиљених места за окупљања Београђана, али и дипломатског кора, политичке елите, пословних људи и уметника. Током Другог светског рата палата „Москва“ је делила судбину осталих београдских здања. У послератним годинама враћа свој првобитни сјај и уважене госте. Обимнија рестаурација изведена је у периоду од 1970. до 1972. године, према пројекту Григорија Самојлова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460353, 44.812885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Шишатовац", "ref:RS:nkd": "SK1050", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109303", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109303", "description": "Манастир са црквом посвећеном Рођењу Богородице смештен је на западном делу Фрушке горе, на извору Ремете. Према Завештателном свитку, чуваном до II светског рата у манастиру, основао га је 1520. жички игуман Теофил са монасима Иларионом и Висарионом на месту мале цркве Св. Николе, зване Реметске. Први писани помен о Шишатовцу, под именом Ремета, потиче из 1545. и односи се на плаћање дажбина турским властима. Током ХVI и ХVII века турски извори помињу низ градитељских интервенција на манастирском комплексу. Данашња црква је изграђена 1778. трудом вршачког епископа Вићентија Поповића. То је триконхална грађевина великих димензија, са куполом над пресеком трансепта и уздужног брода и високим звоником над западним прочељем. Фасаде су истакнуте наизменичним ре- ђањем опеке и камена. Хоризонталној подели је супротстављена вертикална, удвојеним пиластрима и полуколонетима, чиме је постигнута складност у декоративном изразу. Зидану олтарску преграду осликао је 1794. Григорије Давидовић Опшић, који је аутор и зидног сликарства. Средиште култа св. Стефана Штиљановића од средине ХVI века, место на коме су се чувале његове мошти до 1942, важан културни центар на почетку ХIХ века за време архимандрита Лукијана Мушицког, Шишатовац је као и други фрушкогорски манастири доживео судбину разарања за време II светског рата. Систематска обнова комплекса започела је 1970." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.551911, 45.12534 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Преображења", "ref:RS:nkd": "SK1051", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109290", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109290", "description": "Изграђена је између 1873. и 1878, на месту цркве с почетка XVIII века, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Конципирана је у неовизантијском стилу, насталом као последица романтичарског заноса према херојској прошлости и реалне потребе да се успостави континуитет са најславнијим остварењима српског средњовековног градитељства. То је једнобродна грађевина крстообразне основе са куполом монументалне величине и високим звоником издвојеним попут средњовековног пирга. Прецизно осмишљена фасадна декорација са богато профилисаним кровним венцима, велелепним вишеделним прозорским отворима, полукружно завршеним и чипкастим розетама, истиче репрезентативност Преображењског храма. За главне неимарске послове ангажовани су Фрања Ерлмајер из Београда и Михајло Томић из Панчева. Иконостасну преграду, изведену према пројекту Милорада Рувидића и Бранка Таназевића, осликао је 1911. Урош Предић у духу академског реализма. Зидним сликарством којим доминирају историјске композиције Стеван Алексић је украсио унутрашњост цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63165, 44.877714 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1052", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104671", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104671", "description": "Црква потиче из друге половине ХVIII века. Скромна једнобродна грађевина има полукружну олтарску апсиду и барокни звоник накнадно дозидан уз западну фасаду. Иконостас, настао у првој половини ХVIII века, допремљен је у Сибач из Доње цркве у Сремским Карловцима и прилагођен постојећем олтарском простору. Анализом осликаних површина уочено је нејединство стилске целине. Престоне иконе, царске двери, проширени Деизис и пророке сликао је у првој половини ХVIII века Георгије Стојановић, мајстор формиран на традиционалном поствизантијском схватању уметности. Његова барокна опредељења видљива су тек на декоративном орнаменталном третирању тканина и намештаја. Динамичне композиције у соклу иконостаса са фигурама смештеним у пејзаж, удаљавају се од зографског линеаризма и статичности. Насликане су у другој половини ХVIII века и претпоставља се да су рад Георгија Мишковића. Зидне слике у олтару, наосу и на сводовима извео је Константин Пантелић 1851, слаб цртач, без осећаја за пропорције, али допадљиви колориста меке и топле палете." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.931337, 44.905966 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква", "ref:RS:nkd": "SK1053", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105834", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105834", "description": "Саборна црква св. Николе помиње се најраније 1532-33. године мада се претпоставља да је подигнута крајем XV и почетком XVI века пре заузећа Срема од Турака 1521. године.\nНа месту старе цркве из турског времена започета је изградња садашње цркве 1758. године, захваљујући иницијативи митроплолита Павла Ненедовића. План за нову цркву поручен је у Бечу а мајстори градитељи су били Коста Цинцарин и немац Јоханес. Године 1760. зидан је торањ и купола по пројекту Захарија Орфелина а исте године долазио је и дуборезац из Осијека ради поруџбине и израде иконостаса. \nЦрква је потпуно завршена 1762. године. То је једнобродна грађевина са обимним зидовима грађеним од опеке. Основа цркве је правоугаона са полукружном апсидом на истоку и два барокна звоника на западу. Унутрашњост је подељена на пет травеја од којих се први, западни налази у линији звоника, други и трећи образују припрату и наос, четврти солеју, а пети олтар. између олтара и наоса смештена је висока олтарска преграда – иконостас. Читава унутрашњост цркве је декоративно полихромна а карактеристична је у црквама почетком XX века. \nПриликом великог пожара у Карловцима запалио се и изгорео десни торањ и кров цркве. Оправка је извршена а веће измене на фасади извршене су 1909. по нацртима архитекте Владимира Николића.\nУговор за сликање иконостаса склопљен је 1780. године са сликарима теодором Крачуном и Јаковом Орфелином. Убрзо после склапања уговора умро је Теодор Крачун те је посао завршио Јаков Орфелин. Празничне иконе и двери на иконостасу сликао је Теодор Крачун док су остале иконе дело Јакова Орфелина. Оба сликара припадају најизразитијем периоду и врхунцу уметничких остварења барокног сликарства у војвођанској уметности. Префињеност облика, рафинирани колорит, пиктуралност израза особито декоративне позадине, одлике су дела Теодора Крачуна те се овај иконостас убраја у његова врхунска остварења. Јаков Орфелин, студент бечке академије показао је пуну зрелост свог уметничког талента и стеченог знања на иконостасу Саборне цркве" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.934302, 45.202888 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Кирика и Јудите", "ref:RS:nkd": "SK1054", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109140", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109140", "description": "Манастир са црквом Св. Кирика и Јулите налази се на огранцима планине Видлич, недалеко од села Смиловца. Црква је грађена у задњој четвртини XVIII века обичним, тесаним каменом и покривена плочама. Око 1800. године манастирски комплекс су попалили Турци - крџалије. \nДанашњи изглед ова једнобродна базилика са олтарском апсидом и певницама је добила у првој половини XIX века, односно 1839. године, када су изведени обимнији радови на обнови цркве. Црква је покривена каменим плочама. Осмострано кубе је грађено од сиге и опека. На постољу кубета видљиви су остаци камених плоча. Црква је раније била обухваћена тремом који се пружао до певнице, пошто су и сад видљиве конзоле на спољним зидовима. Цео комплекс је посебно интересантан за проучавање бурних историјских догађаја пред ослобођење ових крајева од турске владавине. \nУ комплексу манастира данас постоје још три објекта (Владичански двор и конак са монашким келијама су рестаурирани, као и каптажа извора на падини испод манастира). Обновљени конак или „стари конак\" има два спрата, поседује трпезарију, кухињу и седам соба.\nМанастир поседује непроценљив духовни значај за становништво овог краја Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.847796, 43.108152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK1055", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105789", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105789", "description": "Црква Св. арханђела, грађена крајем XVI или почетком XVII века, налази се северно од села Бољев Дол, на левој обали Долске реке, на мањем заравњеном платоу. То је скромна грађевина правоугаоне основе, пресведена полуобличастим сводом, са полукружном апсидом на источној страни. Зидана је каменом, а двосливни кров благог нагиба покривају камене плоче. Вешти зидари, који су оформили складан унутрашњи простор, посебну пажњу посветили су западном прочељу цркве. Осим дубоког улаза (над којим је негда била и пространа ниша), под забатом су на фасади истурили полукружни лук ослоњен на профилисане камене конзоле. У унутрашњости цркве сачувани су трагови два слоја живописа. Млађи слој зидних слика скромних уметничких вредности рађен је вероватно у некој обнови током XIX века. Трагови старијег живописа сачувани су у доњим зонама олтарског простора, где је преостала декорација сокла (мотив ромбова сликаних таласастим линијама), као и фрагменти композиција Служба архијереја и Благовести. Стилске одлике, најбоље запажене на очуваном делу фигуре арханђела Гаврила, откривају руку даровитог сликара из прве половине XVII века.\nУ одсуству других извора, додатно светло на прошлост цркве баца надгробни споменик – белег у облику крста са текстом из 1787. године, смештен југозападно од улаза у цркву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.92424, 43.121246 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије", "ref:RS:nkd": "SK1056", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102747", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102747", "description": "Црква Св. Илије је једнобродна грађевина са полукружном апсидом. Подигнута је 1902. године од мајстора Милоша Букумирца из Прокупља са друговима Петром Ивићем и Станојем Столићем. У цркву се улази са западне и јужне стране. Отвори за врата су лучно обликовани обрађеним каменом. Изнад врата су три нише од којих је средња лучно обликована, а бочне правоугаоне. Посебну пажњу заслужује иконостас који је резбарен, обојен и позлаћен. Подељен је на четири зоне које попуњавају иконе рађене темпером на дрвету. У квадратном простору прве зоне смештено је шест икона. Престоне иконе су у другом реду, и то, по три лево и десно од царских двери. Трећу зону чине једанаест празничних икона, монтиране у плитко профилисаним рамовима, док је дванаест икона заузело централно место. Царске двери украшене су дуборезном декорацијом која уоквирује два медаљона са представом Благовети. Иконе је радио непознат аутор које карактерише графицизам цртежа и пригушен колорит. Иконостас представља масивну дрвену конструкцију са дуборезном пластиком од флоралних мотива на завидном занатском нивоу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.629476, 43.280007 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Пријездина 5", "ref:RS:nkd": "SK1057", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108736", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108736", "description": "Троспратна палата на углу Пријездине и Облачића Рада, изграђена је 1936. године по пројекту београдског архитекте Григорија Самојлова, за нишког индустријалца Душана Стојановића. Душан Стојановић је у овој згради 1930. године отворио радионичку трикотажу „Нишава“, која је веома добро пословала и 1935. године протоколисана је у индустријско предузеће са 40 машина и 50 радника.\nЗграда „Нишава“ је једна од првих грађевина моредне архитектуре у Нишу. Ова зграда грађена је без китњасте фасадне декорације и сведена је на грађевину равних линија и ликовне једноставности. Промена ритма и монументалност је постигнута моћним оквирима кружних прозора, у односу на правоугаоне, вертикалношћу степенишног простора и дубоким фугама на фасадном платну. Балкони и прозорски отвори зграде, који се заједно пружају кроз сва три спрата, чине запажен ритмички аранжман, који заједно са угаоно наглашеним делом Пријездине и Облачића Рада, даје згради све одлике такозване „београдске модерне“ или „модернизовани класицизам“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895841, 43.316571 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Станка Пауновића 36", "ref:RS:nkd": "SK1058", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108737", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108737", "description": "Зграда у Улици Генерала Милојка Лешјанина бр. 36, смешена је у ширем центру Ниша. Грађена је 1922. године као породична кућа нишког трговца Јордана Н. Цветковића Рошка. Зграду је пројектовао архитекта Чедомир Глишић из Београда.\nЈорданов отац Никола, био је пекар, а 1912. године је постао власник првог аутоматског млина у Нишу. У периоду између два светска рата, Јордан је, заједно са братом Ставром, доградио млин и увео електрични погон, тако да је то био један од највеих млинова у Србији, познат под именом „Млин браће Цветковић“. Пред Други светски рат, 1940. године, Јордан је купио и циглану „Ћеле Кула“ Као представник старих нишких радикала учествовао је на општинским изборима 1926. године у Нишу, када га је као председника општине заменио Драгиша Цветковић, касније председник Југословенске владе. \nКућа индустријалца Јордана Н. Рошка је високо приземна и пространа грађевина рађена од вештачког камена у духу академизма и сецесије са вредним фасадним детаљима и орнаментима, и лепо изведеном флоралном декорацијом. Од украса на фасади карактеристичне су људске фигуре смештене у атици зграде, које су присутне, и са предње, и бочне стране зграде. На почетку и крају фасадног дела крова са предње и бочне стране смештена су три велика пехара. На предњем делу зграде, окренутом према улици Генерала Милојка Лешјанина налазе се три прозора, од којих су два правоугаолног, а трећи полукружног облика. Између њих је постављена ниша се рељефном декорацијом шкољке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.890126, 43.320126 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Уметничке колоније", "ref:RS:nkd": "SK1059", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109357", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109357", "description": "Зграда ликовне колоније у Сићеву - некадашње старе Основне школе у Сићеву код Ниша изграђена је 1902. године. Tо је једноставна приземна угаона зграда, високих добро осветљених прозора, са свим карактеристикама школских зграда с краја XIX века и почетка XX века. Зграда поседује складан дворишни простор. \nПочетком XX века, 1905. године, Надежда Петровић је у овој згради основала је прву Југословенску сликарску колонију у којој су боравили: Иван Грожар, Рихард Јакопич, Ташко Вучетић, Иван Мештровић, Емануел Видовић итд. Од „обнове“ рада Сићевачке ликовне колоније 1964. године, просторије у овој згради се наменски користе за боравак сликара, као изложбени простор и за атељеа.\nУ самом Сићеву и околини Надежда Петровић је остварила серију веома успешних слика. Такође, сликајући у оквиру Колоније, уметници су забележили на својим платнима мотиве сићевачких пејзажа, изваредне природне феномене, са биљним богатсвом, народном архитектуром, непоновљивим крајоликом - разлог да село Сићево постане трајно опредељење за смештај ликовне колоније и на тај начин уђе у историју модерог српског и југословенског сликарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.086731, 43.339522 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK106", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103746", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103746", "description": "Црква Св. Николе у Остружници подигнута је између 1831. и 1833. године. Ктитор цркве био је кнез Милош. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом, сазидана од камена, има све типичне одлике цркава које су подизане у Србији у доба обнове српске државе кнеза Милоша. Иконостас је радио познати иконописац Ристо Николић. Посебну вредност представља фонд покретних предмета - иконе, старе црквене и профане књиге из XVIII и XIX века, архива и остали инвентар из XIX века. Саграђена је у центру насеља у коме је одржана Прва народна скупштина за време Првог српског устанка, коју је сазвао Карађорђе, на месту где је некада била стара црква брвнара с краја XVIII века. Ова црква је имала изузетно место у животу села и целог краја. Ту се окупљао народ ради договарања и организовања борбе за ослобођење Србије од Турака. Један од народних вођа у овој борби био је и протопоп Марко из Остружнице, који се спомиње и у народној песми \"Почетак буне на дахије\"." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.320238, 44.728917 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1060", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108645", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108645", "description": "Црква св. Ђорђа на старом гробљу, налази се јужно од села Жељуша, на ушћу два потока. Грађена је крајем XIX века а обновљена је између два светска рата. Овај сакрални објекат је правоугаоне основе са полукружном апсидом и отвореним тремом. Кров је двосливни и прекривен је црепом, а под је грађен од дасака. У унутрашњости нема значајнијих покретних налаза а иконостас је из периода обнове цркве. Отворени трем ослања се на седам дрвених стубова, са улазом на северној страни. Непосредно уз цркву, са северне и источне стране, налази се старо сеоско гробље са доста очуваних споменика. Источно од цркве је већи простор, ограђен неправилно рађеним каменом, који је коришћен приликом културних обреда. Цео комплекс је значајан због јасно уочљивих зидова од већих блокова камена, који се пружају дуж апсиде и северног зида цркве. Сматра се да су у питању остаци старијег објекта који су коришћени као темељна подлога приликом грађења цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.717063, 43.001503 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Станка Пауновића 39", "ref:RS:nkd": "SK1061", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108738", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108738", "description": "Угаона спратна зграда, лоцирана на раскрсници Улица Кнегиње Љубице и Генерала Милојка Лешјанина, са главним улазом у улици Генерала Милојка Лешјанина бр. 39, налази се на катастарској парцели 1080 КО Ниш „Бубањ“. Грађена је око 1905. године за потребе Нишке банке, основане 1903. године, а 1922. године припојене београдској Грађанској банци. После 1925. године зграда је била изложена продаји. Зграду је 1929. године на лицитацији купила Нишка трговачка омладина, те је од те године зграда постала Дом Нишке трговачке омладине. \nПросторије зграде коришћене су за школу, књижницу и читаоницу. Од 1939. године, школски део зграде преузела је Дирекција државних железница, а 1940. године у њу се уселила Пета армијска област. Трговачка школа у овој згради је 1941. године бројала 190 учесника. \nУ периоду изградње, пре Првог светског рата, ова зграда је била најрепрезентативнијих јавних објеката у Нишу. Угаона и веома пространа, са великом куполом на крову и балконом испод ње, и са правоугаоницима утиснутим у малтеру, као једним фасадним декоративним елементима, зграда представља вредан пример академизма у Нишу из прве деценије ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891441, 43.320124 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробље у Негришорима", "ref:RS:nkd": "SK1062", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106696", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106696", "description": "Велико негришорско гробље налази се на благој падини у центру села и још увек је активно. Највећи број споменика потиче из XIX века, мада је сачувано и неколико римских стела, које је новодосељено становништво користило као сполије за надгробнике. Према врсти камена од којег су направљени, споменици на негришорском гробљу могу се поделити на оне исклесане од пешчара и од белог студеничког мермера. У обликовном смислу уочавају се стилизовани крстови, најчешће мермерни, надгробне плоче од пешчара у комбинацији са стубом а, најзаступљенији је камени квадар, најчешћи облик споменика у читавом Драгачеву. Велики број споменика подигнут је изгинулим војницима, страдалим на разним бојиштима на којима је требало бранити отаџбину. У мирним раздобљима, становници Негришора били су сточари, земљорадници, занатлије, ученици, виђенији људи. Приликом израде надгробних споменика каменоресци су се трудили да мноштвом симбола јасно представе покојника, односно да сликовито прикажу њихов минули живот. Негришорски споменици одликују се и богатством занимљивих, исцрпних епитафа. Споменике су радили искусни драгачевски мајстори препознатљивог ликовног израза, који су, свесни своје мајсторске умешности и вредности, уклесали имена на својим делима као препоруку за нове поруџбине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.188, 43.84342 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK1063", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106381", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106381", "description": "Скромна црква под сталаћким градом посвећена празнику Духова (Силаска св. Духа на апостоле) једнобродна је грађевина, подигнута у непознато време. На западној фасади налази се гранитна плоча постављена 1907. године са натписом који говори о њеној обнови трошком парохијана 1836, када су јој горњи делови президани. Истраживачко-конзерваторски радови после земљотреса из 1972. показали су да је првобитна грађевина била срушена до испод свода. Том приликом је углавном поновљен изглед који је добила приликом обнове у ХIХ веку, а изостављени су делови слепих аркада које су оживљавале бочне фасаде храма. У темељима је тада пронађен византијски златник из Х века, што се надовезује на старију забелешку да је у једној гробници нађен златан чанкаст новац и две сребрне минђуше. Обијањем малтера у унутрашњости откривене су фреске у олтарском простору, међу којима су у најбољем стању очуване фигуре архијереја из Поклоњења агнецу, које показују сродности са живописом насталом после Косовске битке. Такође, нађена је опека карактеристичног облика за исти период, попут оних на цркви манастира Копорина. Досадашње познавање споменика не даје елементе за поуздано датовање, али будући да остаци живописа и опеке упућују на период с краја ХIV и почетка XV века, могло би значити да је црква саграђена тада или нешто раније." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.405422, 43.672544 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница кнеза Јовице Милутиновића, Санковић", "ref:RS:nkd": "SK1064", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Окућница кнеза Јовице Милутиновића, Санковић, О Мионица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хидроцентрала", "ref:RS:nkd": "SK1065", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-03-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108343", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108343", "description": "Хидроцентрала је смештена поред реке Градац, око пет километара јужно од Ваљева. Подигнута је крајем 19. века и састоји се од бране са слатиштем, доводног и одводног јаза, сабирног шахта и машинске зграде са турбином и пратећом опремом за производњу електричне енергије снаге до 80 киловат сати.\nНа реци понорници Градац, која извире испод планине Повлен, па поново избија повише манастира Ћелије а улива се у Колубару у самом центру Ваљева, саграђена је хидроцентрала током 1902. и 1903. године. Прва хидоцентрала у овом крају саграђена је на истој реци још 1900. године, а Ваљево је у aприлу месецу пре тачно 120 година добило осветљење. Прва ваљевска хидроцентрала одавно је порушена, док је објекат хидроцентрале у Дегурићу сачуван. Поред њега је подигнут и рибњак за узгој пастрмки, а на клисури реке Градац око 200 метара узводно од хидроцентрале, налази се позната Дегурићка пећина са изворском водом. У непосредној близини је и Коњички клуб „Дегурић“ и школа јахања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884833, 44.240354 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо гробље", "ref:RS:nkd": "SK1066", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105278", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105278", "description": "У центру села Винче, на јужној страни мање заравни, налази се веома добро очувано старо гробље са скулптованим споменицима датованим од 1819. године до двадесетих године XX века. На њему је евидентирано и валоризовано преко стотину надгробника јединствених по својим типолошким и стилским карактеристикама. Сви они су рађени урезивањем или клесањем на плошној равни камена или пешчара, велики је број рађен по принципу споменика крајпуташа са плиткорељефном обрадом главе и попрсја, или фигуре у целини. У зависности од времена настанка јављају се различити мотиви покојника у ношњи примереној узрасту, сталежу или занимању. Чест детаљ представљају алатке којима су се покојници за живота служили, као и апстрактни мотиви дрвета живота, голубова, вегетабилних и крстобразних орнамента. Текстови су најчешће урезивани на западној страни, различитог садржаја и интерпретације. Нимало не заостају ни предметни споменици настали у првим деценијама XX века са освртом на истоветно скулптовање карактеристично за урбаније средине, свакако са најрепрезентативнијим од свих ''Спомеником I светског рата''. Оваква концентрација надгробних споменика и у оваквом броју представља највећу евидентирану очувану целину на подручју централне Србије.\nЊихова уметничка вредност не заостаје за сличним интерпретацијама других значајних целина у Србији. Боја се и данас у великом броју случајева још увек распознаје, а њихова обрада је доста уједначена и квалитетна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.6368, 44.213758 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен кућа НОР-а, Сакар", "ref:RS:nkd": "SK1067", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Спомен кућа НОР-а, Сакар, О Мали Зворник" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим ратницима из Првог светског рата", "ref:RS:nkd": "SK1068", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105287", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105287", "description": "Споменик палим ратницима из првог светског рата је смештен у центру Ћуприје, некадашња улица Маршала Тита, данас Карађорђева. Подигнут је 1922.године, у знак захвалности и сећања на грађане Ћуприје погинуле у балканским ратовима и првом светском рату, од 1912 до 1918.године.\nСпоменик је рађен у облику положеног паралелопипеда, са плочом на којој су исписана именима ратника. Средњи део постамента је нешто надвишен и на њему је централни споменик, у облику обелиска. На врху обелиска је скулптура орла. Споменик је урађен од мермера, бронзе и вештачког камена, са декоративним елементима: ловоров лист, стилизовани српски грб, украшене мермерне плоче, орао." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.370567, 43.933804 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Танаска Рајића", "ref:RS:nkd": "SK1069", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105114", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105114", "description": "У кући Танаска Рајића у Страгарима се родио и живео овај знаменити српски војник. Кућа је премештена са мале раздаљине на место на којем се сада налази пре него што је утврђена за културно добро. \nОбјекат је саграђен од дрвета крајем XVIII или почетком XIX века. Изграђена је на ћелицу, преко камених темељних зидова. Подрум је смештен испод једне половине куће. Приземни део куће чине собе у којима се живело, као и гостинска соба. Првобитна, оригинална кућа је била дводелна. На кући су сачувана сва оригинална, аутентична својства архитектуре из тог периода: прозори, врата, таваница, подрумска врата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.663276, 44.132701 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Механа Узун Мирка Апостоловића, Мислођин", "ref:RS:nkd": "SK107", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Механа Узун Мирка Апостоловића, Мислођин, О Обреновац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејско гробље", "ref:RS:nkd": "SK1070", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106608", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106608", "description": "Јеврејско гробље је смештено поред шабачког доњошорског гробља и основано је почетком друге половине 19. столећа. Најстарији споменици су скромнији, са основним подацима о покојнику. Пред крај истог и почетком 20. века спомени су од мермера, раскошније израде, са ширим и китњастријим посветама. Ово указује на економско снажење шабачке јеврејске колоније.\nГробље је до летњих месеци 1941. године било активно, а затим је запуштено нестанком Јеврејске заједнице у вртлогу Другог светског рата. Оно се данас лепо одржава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.708046, 44.754155 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Илије Милошевића", "ref:RS:nkd": "SK1071", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1994-06-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109173", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109173", "description": "Окућница Илије Милошевића се налази на улазу у Аранђеловац, са десне стране пута из правца Тополе. Формирана је у XIX веку. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар.\nСтара кућа је централни објекат у оквиру домаћинства. Грађевина је постављена на равном терену на плитким темељима од камена. Зидана је у камену и кречном малтеру. Кров је четвороводан, благог нагиба, покривен ћерамидом. Унутрашњи простор је подељен на три дела: „кућу“ са накнадно зазиданим огњиштем, собу и помоћну просторију.\nВајат је смештен између старе и нове куће. Подзидан је високим темељним зидом на делу према старој кући, где је терен у знатном нагибу. Грађен је од масивних храстових брвана, која су на крајевима „ућертана“. На прилазној страни има простран и дубок трем са два орнаментисана храстова стуба. Кров је четворосливан, блажег нагиба, а кровни покривач je бибер цреп.\nМлекар је постављен на плитке темеље од ломљеног камена. У основи је квадратна грађевина са зидовима од брвана. У доњим зонама, све до половине висине објекта, зидови су од хоризонтално слаганих брвана, на угловима „ућертаним“. Горњи делови зидова су од дасака, које су тако засечене да омогућавају проветравање. Кров је четворосливан, а кровни покривач је ћерамида.\nКош је издужене основе, ограђен високим темељним зидом од камена са тумбасом. Читаву грађевину чини конструкција греда, стубова и косника. Кров је на две воде, покривен црепом.\nМагаза је издвојена од осталих објеката, постављена на равном терену. У основи је правоугаона, подигнута на високи темељни зид од ломљеног камена. Грађена је од брвана са конструкцијом стубова, греда и косника. На прилазној страни зграде је простран трем, са два слободна храстова стуба. Кров је четвороводан, кровни покривач ћерамида.\nНова кућа саграђена је 1917. године. Зидана је од опеке са малтерисаним и окреченим зидовима. Пошто се кућа налази на косом терену, део на косини постављен је високим темељним зидом од камена и ту је саграђен подрум. Над подрумом су две собе и предсобље. Кров је четвороводан, полустрм, а кровни покривач бибер цреп." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.582191, 44.304113 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Галерије Матице српске", "ref:RS:nkd": "SK1072", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1994-07-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106843", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106843", "description": "Зграда је подигнута 1926. године по пројекту архитекте Лазара Дунђерског за потребе Новосадске продуктне берзе. За време II светског рата у згради се налазило седиште мађарске тајне полиције, да би од 1944. до 1956. године постала седиште Управе државне безбедности. Одлуком Града 1956. уступљена је за смештај ликовног фонда Матице српске. Прилагођавање зграде \"Берзе\" потребама Галерије по светским музеолошким стандардима поверено је архитекти Ивану Здравковићу са сарадницима. Галерија Матице српске отворена је за публику 1958. године. Зграда има правоугаону основу са атријумским простором у седишту (данас покривен изложбени простор). На тргу је главни, репрезентативни улаз наглашен масивним прислоњеним степеницама у имитацији квадера. Изнад је плитки балкон са оградом од балустера. Фасада има 11 прозорских оса са рустично решеним површинама у приземљу. Вертикална подела фасаде наглашена је плитким пиластрима са стилизованим јонским волутама. Превасходну вредност Галерије Матице српске представља ликовни фонд који се у њој чува и састоји се од 4240 дела уметника од краја XVII до почетка XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.845672, 45.252562 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Галерије спомен збирке Павле Бељански", "ref:RS:nkd": "SK1073", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1994-07-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106845", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106845", "description": "Зграда Галерије је изграђена у периоду од 1958. до 1961. године по пројекту архитекте Иве Куртовића, који је на југословенском конкурсу оцењен као најприкладнији да по њему буде подигнут објекат за функцију галерије. Галерија Павле Бељански је спратни објекат, правоугаоне основе са мањим четвоространим угаоним анексом и балконом обрађеним рустичном оплатом од сивог каменог мозаика. Остале површине фасаде изведене су комбинацијом плоча пулског мермера и стакла. Кров је раван. На главној фасади ка Тргу је репрезентативан улаз у стаклу. Уз добар однос распореда волумена, хоризонтална и вертикална, комбинације употребљених материјала на површинама екстеријера, висок естетски ниво је постигнут и у решењу ентеријера, добро осмишљеног да задовољи функцији. Ликовна дела, која су поклон збирка Павла Бељанског, по заступљеним ауторима, стиловима и квалитету представљају основ за проучавање уметности прве половине XX века. Попуњавање фонда завршено је 1965. године и састоји се од 185 дела 36 уметника. Спомен-збирка Павла Бељанског је прва зграда у Новом Саду, наменски грађена за потребе галеријског простора, у периоду од 1958. до 1961. године, према према пројекту архитекте Иве Куртовића, у стилу модерне. Галерија је спратни објекат, правоугаоне основе са мањим четвоространим угаоним анексом и балконом обрађеним рустичном оплатом од сивог каменог мозаика. Остале површине фасаде изведене су комбинацијом плоча пулског мермера и стакла. Кров је раван. На главној фасади ка Тргу галерија је репрезентативан улаз у стаклу. У њој се налази једна од најзначајнијих збирки српског сликарства прве половине XX века, коју је граду поклонио колекционар и дипломата Павле Бељански. Поред сликарских дела, у фонду сталне поставке налазе се скулптуре и таписерије, као и слике, намештај, књиге и дела примењене уметности у изложбеној просторији-Меморијалу Павла Бељанског." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846013, 45.252791 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Галерије ликовне уметности - Поклон збирка \"Рајка Мамузића\"", "ref:RS:nkd": "SK1074", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1994-07-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106844", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106844", "description": "Зграда је подигнута 1922. године као стамбена зграда породице Радуловић, по пројекту Филипа Шмита. Након адаптације (пројекат архитекте САве Форкапића), Галерија се отвара за јавност 1947. године. Галерија ликовне уметности - поклон-збирка \"Рајка Мамузића\"је угаона кућа, солитерно постављена, која својом сложеном основом, распоредом маса и отвора, као и зступљрном декорацијом на фасади представља уникатан пример виле на теритирији града.На засеченом углу је главни улаз са дубоким балконом изнад, кога носе два масивна ступца. Рајко Мумузић је поклонио своју збирку граду 1972. године. Она се састоји од 446 уметничких дела, 35 еминентних југословенских аутора. Нјихов рад представља пресек ликовних стремљења у послератном и данашњем периоду. Зграда је подигнута 1922\/23. године као породична вила породице Радуловић, по пројекту Филипа Шмита, у стилу сецесије. Након адаптације (по пројекту архитекте Саве Форкапића), Галерија се отвара за јавност 1974. године. Галерија је угаона кућа, која својом сложеном основом, распоредом маса и отвора, као и заступљеном декорацијом на фасади, представља јединствен пример виле на теритирији Града.Објекат има сутерен, високо подигнуто приземље, спрат и знатно увучено поткровље. На засеченом углу је главни улаз са дубоким балконом изнад, кога носе два масивна ступца. Испред улаза налази се скулптура, рад Јована Солдатовића. Рајко Мумузић је поклонио своју збирку Граду 1972. године. Нјен основни фонд се састоји од уметничких дела, еминентних југословенских аутора из прве половине XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.845316, 45.252209 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Платонеум\" у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1075", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1994-07-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106873", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106873", "description": "Данашњи изглед угаоне, двоспратне зграде (који се приписује архитекти Александр Бугарском) настао је у последњој четвртини XИX века, преправком зграде која се на том месту помиње још у XВИИИ веку. Назив \"Платонеум\" носи по владици бачком Платону Атанацковићу који је 1861. године зграду купио од потомака Сервиских, а потпм поклонио фонду гимназије са наменом за \"србски академски институт\". Током времена зграда је мењала намену и кориснике, представљајући седиште значајних црквених и световних институција (Матице Српске, бачких епископа, Срепске читаонице, гимназије, болнице, универзитета). Данас се у њој налази огранак САНУ у Новом Саду. Зграда је основа у облику ћиричног слова П, засведеног подрума и приземља, двоводног кровишта и прозора у рави надзидака. У њу као и у правоугаоно двориште се улази кроз висока двокрилна врата из улице Светозара Марковића или кроз двокрилну дрвану капију под луком и засведеним пролазом из улице Златне греде. Крила пешачког и ајнфорт пролаза су касетирана декоративним розетама. Правилним распоредом пролаза на свим етажама наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима који непрекинуто прате њихову укупну ширину. На фасади из улице Светозара Марковића је једанаест прозорских оса, а на фасади из улице Златне греде седам. Над прозорима су фронтони богато орнаментисани. На таванском надзитку су отвори типа розета. Изнад главног улаза налази се балкон са четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој преовладава геометријска орнаментика. На вратима балкона је у пластици изведен грб власника који је градио кућу, грб породице Сервиски. Дворишна фасаде су без орнаментике. На првом и другом спрату су комуникативни балкони на конзолама и са оградом. На огради галерије другог спрата укомпонована је година 1852. и иницијали ГС. Репрезентативном изгледу унутрашњости зграде посебно доприноси једнокрако завојито степениште, плитких газишта, грађено од ружичастог камена. Ограда од кованог гвожђа изведена у богатој комбинацији вити часте орнаментике представља драгоцено дело примењене уметности. Данашњи изглед угаоне, двоспратне зграде (који се приписује архитекти Александру Бугарском) настао је у последњој четвртини XИX века, преправком зграде која се на том месту помиње још у XВИИИ веку. Назив \"Платонеум\" носи по владици бачком Платону Атанацковићу који је 1861. године зграду купио од потомака Сервиских, а потом поклонио Фонду Српске гимназије. Током времена зграда је мењала намену и кориснике, представљајући седиште значајних црквених и световних институција. Данас се у њој налази огранак САНУ у Новом Саду. Зграда је основе у облику ћиричног слова П, засведеног подрума и приземља, двоводног кровишта и прозора у рави надзидака. У њу као и у правоугаоно двориште улази се кроз висока двокрилна врата из улице Николе Пашића или кроз двокрилну дрвану капију под луком и засведеним пролазом из улице Златне греде. Крила пешачког и ајнфорт пролаза су касетирана декоративним розетама. Правилним распоредом пролаза на свим етажама наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима који непрекинуто прате њихову укупну ширину. На фасади из улице Николе Пашића је једанаест прозорских оса, а на фасади из улице Златне греде седам. Над прозорима су фронтони богато орнаментисани. На таванском надзитку су отвори у облику розета. Изнад главног улаза налази се балкон са четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој преовладава геометријска орнаментика. Над вратима балкона је племићки грб породице Сервиски. Дворишна фасаде су без орнаментике. На првом и другом спрату су комуникативни балкони на конзолама и са оградом. На огради галерије другог спрата укомпонована је година 1852. и иницијали ГС (Георгије Сервиски). Репрезентативном изгледу унутрашњости зграде посебно доприноси једнокрако завојито степениште, плитких газишта, грађено од ружичастог камена. Богато орнаментисана ограда од кованог гвожђа представља драгоцено дело примењене уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.847123, 45.257898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа са окућницом у Петроварадину", "ref:RS:nkd": "SK1076", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1994-09-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106890", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106890", "description": "Ова типична војвођанска кућа са окућницом саграђена је 1798. године (о чему сведочи запис на кибли) у најстаријем делу Мајура, тзв. Старом Мајуру у Петроварадину. Кућа је постављена на бразду тако да предњим забатом излази на регулациону линију улице. На забату барокног изгледа истиче се акротерија \"свевидеће око\" изведено у малтерској пластици и ниша за скулптуру свеца, која је празна. До улице су два прозора и масивна, дрвена изрезбарена врата са светларником. Дуж дворишне фасаде је трем са стубовима који су били повезани полулуцима све до 1919. године када су приликом адаптације куће аркаде срушене, под поплочан циглом, собе патосане и проширени прозорски отвори на дворишној фасади. Основа куће је правоугаона, те се преосторије нижу једна за другом: предња соба, предособље (некада кухиња) па тзв. \"соба натраг\". Четврто оделење је преградним зидом претворено у купатило и предосбље. На крају овог низа просторија је остава (бивша качара). На кућу се наставља \"келе(р)холц\" - посебан улаз у подрум. Садржај окућнице чине шупа, штала, пецара, свињци, кокошињци, пушница, хамбар (чардак) и пољски клозет. Сви ови помоћни објекти налазе се у предњој и задњој \"авлији\", дуж плаца, са обе стране према суседима на граници дворишта и баште. Њихова старост као и старост инвентара у њима креће се углавном од 100 до 50 година. Посебну вредост има винска шупа са тршчаним кровом и два дрвена забата. На средини дворишта фластрованог старом циглом великог формата, је велики разгранати дуд који доприноси изгледу амбијента." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.87355, 45.255424 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Катарине", "ref:RS:nkd": "SK1077", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107159", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107159", "description": "Остаци цркве смештени су у засеоку Косурићи села Тадење на високој заравни изнад десне обале реке Студенице. Село се спомиње у турским дефтерима из XVI века али не и црква. Општи концепт градње цркве и начин зидања указују на локално градитељство прве половине XVII века. Црква је делимично укопана, једноставне правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. Правоугаоне лучно обликоване нише у апсиди представљају просторе проскомидије и ђаконикона. Најужном зиду је очуван мали прозорски отвор, на северном се у истој висини налази мала ниша. Под цркве је поплочан надгробним споменицима украшеним геометријским мотивима. Око цркве налази сеоско гробље. Уз северозападни угао цркве расте велики столетни храст који у многоме угрожава њену статичку стабилност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.552204, 43.454815 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милоша Обреновића", "ref:RS:nkd": "SK1078", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106224", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106224", "description": "Након пада Првог устанка кнез Милош је за разлику од многих устаничких вођа остао у Србији склонивши се са породицом од турске освете у скровиту Горњу Црнућу. Окружен својим момцима и уз помоћ народних првака одатле је подигао Други устанак. Спомен кућа је подигнута на месту срушене куће, на 150. годишњицу подизања Првог српског устанка, 1954. Кућа је прозвана конаком кнеза Милоша, што јесте назив употребљен за Милошеву кућу, и грађена је по типу старовлашке брвнаре (дводелна, делом укопана, са каменим подзидом и двоја наспрамних врата на „кући“ и подрумом испод собе), са неуобичајено постављеним тремом и вратима смештеним на северној кровној равни. Ни за срушену кућу није поуздано утврђено да ли је била намењена кнезу и његовој породици или кнежевим момцима, а по неким подацима – браћи кнеза Милоша. На основу архивских података из времена кнежевог живота у Црнући и путописа из 1826. и 1829. зна се да је на простору око данашње било више кућа, а цртеж из 1860. приказује две, већу и мању, од којих ниједна, ни по опису који допуњава цртеж, не одговара данашњој. Није тешко просудити да је кнежевом достојанству одговарала већа која је судећи по опису бар за собу била пространија од реконструисане. Поуздано је да је било више кућа и да је Милош одавде скупљао порез и управљао народом те да су куће, или бар она у којој је био Милош, називане двор већ у изворима друге деценије 19. века, што је свакако био повод појединим историчарима да Г. Црнућу прогласе првом престоницом обновљене Србије. Презентација првог двора и прве престонице обновљене Србије, и поред изведених конзерваторских радова не може служити на понос нараштају, а још мање конзерваторској професији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.566818, 44.076396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Туристички дом", "ref:RS:nkd": "SK1079", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1994-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107836", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107836", "description": "Туристички дом 'Сопоћани' налази се на пошумљеној заравни у непосредној околини манастирског комплекса. Објекат је пројектован за потребе Службе унутрашњих послова Србије као ловачка кућа затвореног типа. Аутор је архитекта Драгиша Брашован. Дом је настао у периоду после рата када је водећи стил био соцреализам, али он је обогаћен елементима фолклорне архитектуре. Чине га приземље коме је дата интерна-јавна функција и спрат са спаваћим собама. Због данашње нове функције организација простора је другојачија. Поједине просторије су добиле нову намену. Кућа је зидана у класичном конструктивном систему са пуним носећим зидовима од притесаног камена. Међуспратна таваница, кровна конструкција и доксат рађени су од дрвета у духу традиционалних грађевинских принципа. Кров са дубоком стрехом, малог нагиба покривен ћерамидом одговара фолклорној обликовној концепцији. Фасада је изведена од притесаних комада, буњато обрађеног камена. Унутрашњи зидови су малтерисани и кречени. Таваница, под и степениште су дрвени. Намештај је руком рађен по нацрту Брашована." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.376934, 43.116242 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Основна школа", "ref:RS:nkd": "SK108", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105728", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105728", "description": "Школа у Конатицама подигнута је 1869. године. Конципирана је као грађевина са основом у облику издуженог правоугаоника. Зидана је у опеци и покривена четворосливним кровом са бибер црепом као кровним покривачем. Зграда је централног типа са ходником који је дели у два једнака симетрична дела. Лево и десно од ходника налазе се по две једнаке просторије, од којих су три резервисане за учионице, а четврта за стан учитеља. Осим што је значајна за развој школства у Србији (подигнута је на месту старије школе из тридесетих година XIX века), зграда Основне школе у Конатицама представља и један од најуспелијих примера утилитарне народне архитектуре у околини Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.24755, 44.554825 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Брвеник са црквом Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1080", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106105", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106105", "description": "Брвеник је смештен на високој стеновитој купи, на месту где се Брвеница улива у Ибар. Град се први пут спомиње као средиште истоимене жупе1363, када је имао значајну улогу у контролисању путних праваца кроз долину реке Ибар. Данас се на терену, од некада великог утврђења, разазнају само гомиле расутог камена. Утврђење се састоји из горњег и доњег града. Од фортификације на терену се уочава само једна кула кружне основе. Након турских освајања горњи град је 1455. највероватније разорен. Подрграђе се налазило на заравњеном платоу трема току реке Брвеница, где су смештени остаци цркве Св. Николе. Црква св. Николе потиче из XIV века и припада типу једнобродних куполних грађевина, чија је унутрашњост подељена на три травеја. Унутрашњост је била живописана, а до савременог доба представе су сачуване само у фрагментима. Археолошка ископавања извршена су 1966. у организацији Завода у Краљеву (археолог О. Вукадин). Конзерваторско-рестаураторски радови (ист. уметности Р. Станић, архитекта М. Домазет) настављени су 1967. и обухватали су санацију зидова, фуговање и реконструкцију пода. Сачуване фреске су опшивене кречним малтером, и тако привремено заштићене од даљег пропадања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63835, 43.35369 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Лазарица", "ref:RS:nkd": "SK1081", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106073", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106073", "description": "Остаци цркве у народу познате као Лазарица налазе се у сливу Људске реке недалеко од Новог Пазара. Црква је очувана до почетка свода и по архитектонским особинама може се претпоставити да је настала током XVII века. Једнобродне је основе са полукружном апсидом на истоку. Унутрашњи простор је уским паром пиластара подељен на наос и олтарски простор. У олтару је очувана часна трпеза, а у маси апсидалног зида изведене су две нише правоугаоне основе засведене сараценским, поврнутим луком, простори за проскомидију и ђаконикон. Величином и квалитетом израде издваја се полукружна ниша у маси јужног зида. Црква је зидана изузетно прецизно од правилно тесаних квадера. На цркви су очувани остаци три прозора, по један на јужном, источном и западном зиду, на којима су постојале хоризонталне гвоздене заштитне шипке, о чему сведоче удубљења на допрозорницима. Улаз у цркву је са западне стране, кроз ниска, лучно засведена врата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.395626, 43.186427 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе (Железница)", "ref:RS:nkd": "SK1082", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106779", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106779", "description": "Црква Св. Николе налази се у селу Железница, око 10 km јужно од манастира Студенице. Подигнута је у 17. веку, под утицајем хиландарског градитељства. Археолошки је истражена 1994, а према сачуваним елементима предвиђена је потпуна реконструкција. Црква је правоугаона грађевина подигнута од тесаних квадера камена пешчара, ломљеног притесаног камена и мермерних надгробних споменика. Није утврђено како је изгледала подна површина, једино се може претпоставити да су то биле камене плоче у комбинацији са надгробним споменицима. У цркву се улазило преко ширег степеника од заравњеног ломљеног камена и секундарно употребљених квадера. Источни зид је раван, тако да олтарску апсиду и простор за ђаконикон и проскомидију чине три нише. И нише уз олтарски простор на бочним зидовима (укупно их има четири) изведене су на исти начин, од пажљиво обрађених и профилисаних квадера пешчара са изразитим декоративним претензијама које се огледају у обради камена и разуђеном распореду. За нише, као и за седам прозора, коришћени су мермерни надгробни споменици. На северном углу зида, на улазу у цркву, откривена је конструкција са клупом. У висини крова, на источном и једним мањим делом на северном зиду, сачуван је профилисани венац од пешчара. Црква је имала двосливни кров прекривен ломљеним плочама, а кровну конструкцију чиниле су дрвене греде спајане гвозденим закивцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.536729, 43.440329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Алексеја", "ref:RS:nkd": "SK1083", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107073", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107073", "description": "По предању, којем у прилог иде постојање некрополе из XIII–XIV века, на заравњеној узвишици на средокраћи путева сусрели су се градитељи Студенице и Придворице и ту подигли цркву посвећену Сретењу. Много касније, 1636\/1637. године, нови ктитор Вукашин сазидао је и живописао цркву посветивши је Светом Алексију, док данас црква прославља светог ратника Теодора. Скромна, делимично укопана грађевина једнобродног наоса са полукружном апсидом засведена је полуобличастим сводом. Зидана је притесаним каменом, брижљиво изведеног кровног венца, прозора са каменом транзеном и портала на западној фасади. Пошто је дуго била обрушеног свода, живопис се очувао фрагментарно и то само у доњим партијама зидова, сведен на зону медаљона и стојећих фигура, односно сцену Службе архијереја у олтару. Упркос оштећењима могуће је уочити даровитост сликара и његово неспорно искуство, изражене кроз сигуран цртеж, колористичку обраду и фину моделацију инкарната. Готово калиграфски исписан ктиторски натпис на северном зиду с правом се пореди са рукописом мајстора који су живописали храм Благовештења под Кабларом и наос цркве у Јежевици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.444336, 43.503875 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православана црква Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK1084", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105477", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105477", "description": "Саграђена је између 1808. и 1824. у духу барока са јасним утицајима класицизма. Основа је издужена, са доминантним простором наоса, полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Засведена је полуобличастим сводом. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран масивним забатом са волутним завршетцима и украшен вишеструко профилисаним венцима. Четири пиластра, са изражено профилисаним капителима и тимпаноном изнад, наглашавају главни улаз. Висока, уска капа звоника, са куглом и крстом, доприноси утиску стремљења у висину. Потреба за наглашавањем висине поновљена је и на олтарској прегради, преламањем у врху рамова икона. Ови неоготски утицаји истичу репрезентативан изглед једног од најбогатије изрезбарених војвођанских иконостаса, на коме су сликарски потпис оставили Арса Теодоровић, Никола Алексић и Новак Радоњић. Алексић је ангажован 1831-2. да дослика и обнови иконостас, који је неколико година пре израдио Теодоровић. Његов допринос је у коначном обликовању класицистичке концепције, коју је Теодоровић, будући пре свега барокни сликар, тек наговестио. Поред престоних икона и икона из првог реда иконостаса, Никола Алексић је аутор и сликарства свода. Новак Радоњић је 1854. добио наруxбину за израду царских двери и икона на троновима. Сјајни портретиста, Радоњић је на религиозним представама у молској цркви показао сав романтичарски набој свог сликарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.13924, 45.76388 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бунари", "ref:RS:nkd": "SK1085", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103978", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103978", "description": "Бунари се, распоређени на одређеном растојању, најчешће налазе на раскрсницама улица. Представљају плански систем водоснабдевања, настао у току формирања овог насеља у Војној граници, који је у одређеној мери поседовао и водоводну мрежу. Најстарији бунари подигнути су под надзором граничарских инжењера у првој деценији XIX века, а до данас их је очувано осам. Великих су дубина и пресека, са механизмом покретаним коњском снагом, којим је преко два чекрка истовремено извлачена пуна и спуштана празна посуда за за-хватање воде. Наткривени су сложеном кровном конструкцијом пирамидалног и правоугаоног облика, првобитно покривеном шиндром. Као пример зачетка модерно организованог снабдевања водом насеља, бунари у Владимировцу представљају сведочанство инфраструктурног развоја овог места из времена његовог оснивања. Конзерваторски радови су рађени на два бунара у главној улици 1979." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.868722, 45.034963 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1086", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104164", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104164", "description": "Црква је зидана у XVIII веку, а обновљена је 1852-54, после страдања у Буни 1848. Једнобродна је грађевина са полукружном апсидом и звоником на западној страни, испред кога је трем са четири стуба који држе архитравну греду за забатом. Фасаде су декорисане упареним пиластрима са капителом између прозора, сокл је низак и назначен у висини стопе полустубова. Иконостас су радили Новак Радонић и Аксентије Мародић 1875. Радонић је сликао архијерејски, а Мародић Богородичин трон. У олтару и наосу зидне слике је радио Новак Радоњић. Обојица су значајни српски сликари романтизма и познатији су по историјским композицијама, али је њихово црквено сликарство значајано како по карактеристично традиционалној иконографији тако и по коришћењу чисто сликарских поступака каракте-ристичних за уметност романтизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.922005, 45.168529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Павла", "ref:RS:nkd": "SK1087", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103832", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103832", "description": "Црква је грађена од 1773. до 1780. године, а обновљена 1838. Изгорела је 1923. (кров и торањ), а обновљена 1937. године. Једноставне једнобродне основе са сакристијом и барокним профилацијама у унутрашњости и предикаоницом. Фасаде имају пиластре и капителе са волутама, а међу њима јонски киматион. Над њима је богато профилисан тимпанон. Између пиластра је пластичан грб, а око капитела биљна декорација. Над улазом је прозор са профилисаним лучним архитравом, а у нишама поред улаза су велике вазе са фестонима. На осталим зидовима су између лучних прозора , над којима је по један слепи окулус, плитке лезене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.227579, 45.393191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амам", "ref:RS:nkd": "SK1088", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103836", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103836", "description": "Амам, данас у улици ЈНА, саграђен је под турском окупацијом Бача 1529-1687, те је један од ретких примера турске архитектуре у Војводини. Иако је период турске окупације Војводине био релативно кратак и нестабилан, Бач је крајем XVI века имао 400 муслиманских и свега 15 хришћанских кућа. На основу археолошких налаза познато је да је у хамаму било шест просторија (за послугу, шадрван – чекаоница и гардероба, халвате – просторија за купање у пари, хазна – резервоар за воду и ђулхан – ложионица). Амам је делимично порушен, али је сачуван део кубета над централном прсторијом. Најближе аналогије могу се наћи у Стоцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.227155, 45.392366 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Кузмана и Дамјана", "ref:RS:nkd": "SK1089", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107732", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107732", "description": "Црква је подигнута 1793. године као једнобродна грађевина са споља петостраном, а изнутра полукружном апсидом. Сачувани западни калкан сведочи да је високи звоник призидан нешто касније. распоред и облик украса је изведен по схеми устаљеној у градитељству крајем XVIII века. \nИконостас је резао Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем 1772. године, а иконе сликао Теодор Крачун 1773. По типу иконостас припада развијеним високим олтарским преградама друге половине XVIII века, са резбаријом барокно рокајних форми. У соклу су Параболе, изнад њих је престони низ са иконама св. Николе, Богородице, Христа и св. Јована. Изнад царских двери са Благовестима налази се икона Недреманог ока, а изнад бочних св. Георгије и св. Димитрије. Апостоли су у II зони, пророци у III, а у врху Распеће са иконама цара Давида, Марије Магдалене, Лонгина и цара Соломона. Царске двери на иконостасу су рад непознатог мајстора из средине XVIII века. \nИкона на Богородичином трону је рад јереја Рафаила из 1724, а икона св. Јована Златоустог на Архијереском трону, рад је Теодора Крачуна. Певнице са иконама св. Дамјана и св. Кузмана сликао је Стева Гавриловић 1800. године. \nУ цркви се налази велики број покретних икона радова Теодора Крачуна, Стеве Гавриловића, Григорија Обшића, непознатог аутора средине XIX века, као и иконе са иконостаса старе нештинске цркве из 1741. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.447716, 45.226965 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом породице Михајловић", "ref:RS:nkd": "SK109", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109006", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109006", "description": "Зграда Чесног дома породице Михаиловић основе је издуженог правоугаоника с двосливним кровом. Састоји се од приземља и подрума испод једног дела зграде. Зидана је у дрвеном бондруку са испуном од опеке. Кров је двосливан са конструкцијом од дрвених рогова и греда и покривачем од бибер црепа. Као одраз једне епохе одређене друштвеним и економским условима, овај објекат представља саставни део обреновачке чаршије. Подигнут на почетку XIX века, у време формирања чаршије као трговачког центра, он изражава тежње, укус и потребе трговачког сталежа Обреновца у првој фази његовог развоја. Како је трговачки сталеж био носилац економског, друштвеног и културног просперитета насеља кроз читав XIX век, то и Чесни дом трговца Димитрија Михаиловића представља израз највиших стремљења у архитектури варошице с почетка XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.205708, 44.655282 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица", "ref:RS:nkd": "SK1090", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104359", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104359", "description": "У атару села, на крајњим падинама Фрушке горе према Дунаву, налази се ова воденица прекаја подигнута у првој половини XIX века. Представља веома редак пример ове врсте у ширем окружењу у којем су у прошлости постојале бројне воденице. Зидана је опеком и черпићем са чеоном страном, на којој је осовина и коло, обложеном даскама. Кров је двосливан покривен бибер црепом. Састоји се од две засебне просторије различитих димензија. У већој је воденица са једним каменом и ситима за фино млевење а у мањој штала. Механизам воденице готово у потпуности је израђен од дрвета. У вертикално, велико коло, постављено испред чеоне стране, изнад јаруге удара вода, доведена из рита у жљеб који је начињен од плеха. По ободу точка су равне дашчице, на које, у јаким млазевима пада вода доведена преко жљеба, која окреће точак, а са њим се покреће постројење за млевење. Обод точка спојен је са осовином крстацима којих има четири. Осовина се кроз зид спаја са важним другим делом механизма „сувим точком“ вертикално постављеним. Вертикалан точак је мањег обима од спољашњег. Са унутрашњег точка кретање се преноси на зупчаник. Од средишњег дела зупчаника вертикално је постављена осовина „сењ“ која га спаја са делом механизма на тавану тј. са воденичним камењем. На тавану су смештени кош и пар воденичног камења. Овај млински објекат је веома запуштен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.456761, 45.218193 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Зако", "ref:RS:nkd": "SK1091", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109421", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109421", "description": "Дворац у Бајши код Бачке Тополе саградили су чланови племићке породице Зако, који су Бајшу добили даровницом 1751. од царице Марије Терезије. Од тада родоначелник ове породице, Стеван Зако, капетан у Старој Кањижи, као и његови потомци носе племићки предикат \"од Бајше\". Дворац је подигнут под утицајем идеја класицизма. Судећи по декоративним елементима (вазе као акротерије на врховима четворосливног крова), дворац је грађен истовремено када и православна црква, дакле 1818, са којом је био повезан дворским вртом. Зграда је правоугаоне основе, са троугаоним тимпаноном на главној фасади, малим портицима на бочним фасадама и великим, вероватно измењеним портиком са терасом на дворишној фасади окренутој према парку. Кров је неуобичајено преломљен. Првобитна концепција просторног решења је неодговарајућом адапатцијом измењена, чиме су донекле уништене класицистичке стилске особености. Капија кроз коју се улази на имање је зидана и наставља се на зид у продужетку куће, а има ступце-пилоне на чијем је врху по једна ваза. У дворишту се налазе и мањи пратећи објекти. Конзерваторских радова није било." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.583827, 45.776219 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворци Стратимировић и Дунђерски", "ref:RS:nkd": "SK1092", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104251", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104251", "description": "Оба класицистичка дворца, у парковском окружењу, саграђена су за племићку породицу Стратимировић, једну од првих српских породица која је стекла племство у аустријској царевини. Крајем XIX века власници поседа постају Дунђерски. Мањи, „Стари каштељ“ приземна је зграда на високом соклу, строго симетричне уличне фасаде, са средишним ризалитом завршеним троугластим тимпаноном. Прозори су украшени решеткама од кованог гвожђа. На дворишној страни је веранда правоугаоне основе, са лучним отворима. Већи дворац је добио данашњи изглед после рестаурације 1912. према пројекту архитекте Момчила Тапавице. Са уличне стране зграда је приземна, са дворишне спратна. Главном фасадом доминира уздигнут класицистички портик са степеништем, прилазним рампама и четири пара јонских стубова који носе архитрав и тимпанон. Изнад кровног венца је атика са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. По три прозора бочно, украшена су полурозетама са фигурама орлова. Са дворишне стране, изнад петоугаоног улазног трема озиданог пуним зидовима кружних отвора на бочним странама, на спрату је веранда петоугаоне основе, покривена петоделном купполом на канелираним стубовима. Са уличне стране су две велике зидане колске капије као и масивна дрвена капија са украсима од кованог гвожђа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.587376, 45.402251 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1093", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103827", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103827", "description": "Првобитна црква је подигнута у бившем утврђењу од материјала срушене турске џамије у првој половини XVIII века. Садашња је саграђена између 1800 и 1820. године.\n Црква св. Георгија у Баноштору је једнобродна грађевина са правоугаоним певницама и несразмерно ниским звоником на западној страни, неоренесансних стилских карактеристика. Класицистички иконостас резао је Максим Лазаревић 1833, а иконе и део зидног сликарства извео је Константин Пантелић 1836, који је оставио дуг запис над царским дверима. Остатак зидног живописа извео је други аутор. На Богородичином трону, са иконом Богородице са Христом, копијом тзв. Винчанске Богородице, налази се запис у барокној картуши о њеном сликару Григорију из Чалме (Давидовић Опшић) и наручиоцу Арсенију IV, са годином 1781. У цркви је сачуван и мали шестоугаони сто, највероватније из прве половине XVIII, са токарски изведеним украсима, карактеристичним за период XVI-XVII века. Најстарији предмети су два певничка стола, украшена орнаментиком налик на ренесансну, а сликарски украс са ликовима чувених црквених песника им је зографски неук. Дугачак запис у два реда о настанку столова почиње на северној, а завршава се на јужној певници годином 1749. и именом аутора Хаџи-Силвестра Поповића, јеромонарха манастира Раковица, књижевника и путописца, значајне личности наше културне историје." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.613571, 45.212961 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Правславна црква Преображења", "ref:RS:nkd": "SK1094", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103933", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103933", "description": "Преображењска црква у селу Беочин једнобродна је грађевина подигнута у другој половини XVIII века, типичних одлика тзв. подунавског барока. Звоник на западној страни обновљен је 1906. Унутрашњост цркве је сва украшена. Иконостас је резао новосадски мајстор Аксентије Марковић према уговору из 1791, склопљеним са црквеном опшином села Беочина. Иконе је сликао Стефан Гавриловић, а позлатарске радове извео Илија Гавриловић, о чему сведочи уговор из 1802. Стефан Гавриловић спада међу најбоље мајсторе српског познобарокног сликарства, прожетог новим класицистичким утицајима, насталог крајем XVIII и током првих деценија XIX века. Иконостас је чишћен више пута. Унутрашњост цркве је осликана. Живопис олтарског простора је бољег квалитета, попут радова Стефана Гавриловића. У наосу се истичу слике Силазак св. Духа и горња половина Каменовања св. Стефана, дела непознатог аутора. Млађе сликарство припрате из 1911. вероватно је дело Косте Ванђеловића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.725014, 45.193622 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK1095", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104869", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104869", "description": "Саграђена је највероватније на самом почетку XVIII века, али накнадне интервенције на цркви су одредиле садашњи облик седамдесетих година XVIII. Међутим, скромност и сведеност декоративне пластике на минимум (капители који носе лукове прозорских отвора, фасадни прстен који граничи високи сокл и кров који наглашеније прекрива кровни венац ) указују да је у великој мери поштован првобитни изглед грађевине. Храм посвећен св. Сави једнобродна је грађевина са петоугаоном апсидом и призиданим звоником на западу. Иконостас је рађен током XVIII и XIX века, али сликари нису познати мада се по сликарском рукопису могу разграничити тројица аутора. Дуборез би могао бити дело Марка Вујатовића, са којим је црквена опшина потписала уговор 1825. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.662283, 45.219109 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Два дворца породице Лазаревић", "ref:RS:nkd": "SK1096", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103974", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103974", "description": "Родоначелник породице Лазаревић, Голуб, доселио се из Србије 1803. Племство са титулом од Малог и Великог Средишта добио је 1841. По добијању племства подиже на поседу два дворца и парк. Породица Лазаревић је власник поседа до 1898. Старији, класицистички компонован дворац изграђен је шездесетих година XIX века, а млађи крајем прошлог и почетком овога века у еклектичном духу са неоготским елементима. Обе грађевине су приземне. Главна фасада старијег дворца симетрично је решена, са великим портиком који носе дорски стубови у централном делу и уједначеним ритмом прозорских отвора са троугаоним фронтонима. Мањи дворац има степенасто завршену атику и кулице на угловима. Окружује их велики парк и висока шума са примерцима ретког дрвећа. Конзерваторски радови су обављани током 1986-87." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.401804, 45.178721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вршачка кула", "ref:RS:nkd": "SK1097", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108261", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108261", "description": "Са источне стране града Вршца, на брегу познатом под именом Кула, на 400 m надморске висине, налазе се остаци мањег средњовековног утврђења издуженог облика, чији су бедеми прилагођени облику платоа ширине 18, а дужине 46 m. Утврђењем доминира кула висине 19,85 m која се налази у источном делу платоа. Њена основа је у облику неправилног правоугаоника спољних димензија 13,80x11 m. Зидови дебљине до 3,90 m грађени су од ломљеног камена у кречном малтеру. Кула је имала приземље и три етаже. Остаци пећи са два ложишта и димњаком, очувани на трећој етажи, упућују на њену стамбену функцију. Оштећења на кули санирана су 1894. и 1933, истраживачки радови мањег обима извођени су 1952, 1970. и 1983, а конзерваторски 1965–66. Систематска археолошка истраживања унутар бедема започела су 1997. и трајала у континуитету до 2002. и, по мишљењу аутора, недвосмислено показала да су у питању остаци дворца који је саграђен у првој половини 15. века, а у функцији остаје до 1522. Откривени су бедеми, ширине 1,60 m, преградни зид у пуној дужини од 18,20 m, кружна кула на западном делу и објекти у унутрашњости, међу којима се истиче цистерна у подножју донжон куле. Археолошка истраживања су пратили конзерваторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.325523, 45.12252 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Јована Стерије Поповића", "ref:RS:nkd": "SK1098", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104011", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104011", "description": "Налази се на Тргу Саве Ковачевића бр. 11. Саграђена је 1868. на месту старије породичне куће из XVIII века у којој је рођен Јован Стерија Поповић (1806-1856). Има приземље са локалом, спрат са стамбеним просторијама и дворишни део, који је касније саграђен. Кућу је 1871. Стеријин брат Ђорђе Поповић наменио за потребе младих књижевника, што је ос-тварено тек 1974. када је додељена Књижевној општини Вршац. Данас се у њој одржавају књижевне вечери, промоције и изложбе. Јован Стерија Поповић, познати књижевник и комедиограф, опробао се у различитим врстама књижевног стваралаштва, али је најпознатији по свом комедиографском раду, са читавом галеријом реалистичних ликова, који су често карикирани, изражавају се фолклорним језиком, али остварују аутентичну слику менталитета војвођанског \"грађанства\". Док је био на функцији начелника Министарства просвете Стерија је извршио пионирски рад на организовању школства, дао је иницијативу за оснивање академије наука, народне библиотеке и музеја, суделовао је у организовању првог београдског позоришта, а посебно је значајан његов напор на проучавању и очувању ку-лтурног наслеђа Србије. Предложио је Совјету да се донесе Уредба о заштити старина, па је Србија Стеријином заслугом донела први правни акт о заштити споменика културе. Конзерваторски радови изведени су 1981." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.295256, 45.120438 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ветрењача", "ref:RS:nkd": "SK1099", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108267", "description": "Ветрењача у Чуругу је масивна грађевина са покретним кровом ради постављања крила у ветар. Према конструктивним карактеристикама елемената главних дрвених делова механизма и уређаја ветрењаче она одговара млинским објектима на ветар из XIX века у осталим деловима Војводине. Поред старости, велики значај ветрењаче у Чуругу проистиче и из чињенице да у њен механизам нису унета никаква усавршавања, која се јављају крајем 19. века века.\nСаграђена је 1843. године у Мађарској, у Чуруг је пренета 1846, а на данашњу локацију 1912 године. Ветрењача је у облику зарубљене купе са зидовима изграђеним од цигала. Купасти кров ветрењаче је од шиндре. Зграда ветрењаче има приземље, два спрата и таван. Четири крила са главном погонском осовином причвршћена су за кров и окрећу се заједно, преносећи снагу преко зупчаника и вертикалне осовине на велико хоризонтално коло које покреће камење. Механизам је састављен из дрвених делова. У приземљу су сандуци за брашно и вага за мерење жита пре и после мељаве. Према речима власнице, воденицаје коришћена до 1975. године. Данас су крила скинута са објекта, али су сви остали делови сачувани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.048064, 45.473095 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик кнез Михаила", "ref:RS:nkd": "SK11", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106681", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106681", "description": "Споменик кнезу Михаилу, подигнут 1882. године, дело фирентинског вајара Енрика Пација, први je јавни фигурални споменик и једини коњанички споменик подигнут у Београду. Откривање споменика кнезу Михаилу био је велики догађај за Београд и Србију о чему сведоче песме написане за ту прилику и штампане литографије које представљају свечано украшен трг, униформисану војну музику и много окупљеног света. Споменик је посвећен кнезу Михаилу као ослободиоцу од турског ропства. Бронзана коњаничка фигура постављена је на постамент са рељефима везаним за најважније моменте владавине кнeза Михаила, међу којима је ослобођењу градова дато посебно место. Аутор рељефа је архитекта Константин А. Јовановић. Камени део постамента састојао се од тростепене базе са аплицираним грбом Србије и посветом Михаилу М. Обреновићу, бронзаним гирландама и плочама са именима ослобођених српских градова. Приликом радова на споменику између 1928. и 1931. године измењен је доњи део постамента и уређена његова околина. Првобитно класично решење замењено је барокним, ради уклапања у нови архитектонски оквир трга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460166, 44.816481 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом породице Павловић", "ref:RS:nkd": "SK110", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106413", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106413", "description": "Кућа у Господар Јевремовој улици 39 подигнута је 1882. године као приземна породична кућа Косте Ст. Павловића, тадашњег начелника Министарства унутрашњих послова. Обликована у академском стилу, са уређеном баштом, кућа представља пример типичне градске архитектуре Београда друге половине XIX века. Спрат са поткровљем дозидан је према пројектима архитекте Александра Секулића 1927. године. Дом Павловића био је позорница друштвених дешавања у којима су учествовале многе значајне личности политичког и културног живота. У њему се налази и богата, деценијама сакупљана, породична збирка домаће и стране уметности, докумената, одликовања, намештаја, дела примењене уметности, као и обимна библиотека." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461099, 44.820044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Михаила", "ref:RS:nkd": "SK1100", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104311", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104311", "description": "Српска православна црква Св. арханђела Гаврила потиче из друге половине ХVIII века. Складно пропорционисана, црква има полукружну апсиду у ширини брода и фасаде украшене паровима лизена. Најзначајнији део њеног ентеријера је иконостас. Дрворезбарске радове извела су браћа Марковић 1773. у бујном преплету стилизованих барокних елемената са мотивима класицистичке орнаментике. Осликавање иконостаса обимног програма завршио је 1779. Димитрије Поповић, склон барокном схватању религиозне композиције, мада схематизована решења ликова, драперија и позадине откривају традиционални укус. Различит сликарски рукопис (на фигурама апостола) открива присуство још једног аутора, слободније и мекше обраде и богатијег колорита, о чијем пореклу не постоје поуздани подаци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.806842, 45.535158 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Богомоља ''Намастир''", "ref:RS:nkd": "SK1101", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103943", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103943", "description": "Тачан датум подизања српске цркве у Ботошу, посвећене Рођењу св. Јована Претече, није познат. Претпоставља се да је \"Намастир\", како у народу зову ботошку цркву, изграђен између 1768. и 1770, у време насељавања српских граничара. Према предању, придошли калуђери су направили цркву од бусења, чији се трагови могу и данас видети на олтарском зиду. Била је покривена шиндром која је касније замењена бибер црепом. Не може се тачно утврдити када су извршене преправке. Данас је то једнобродна правоугаона грађевина са не-сразмерно великом олтарском апсидом и тек наговештеним певничким просторима. Кров изнад олтара је заобљен. Масивни зидови су подзидани опеком. Фасаде су окречене, без декоративне пластике, са пет прозорских отвора и улазом на јужној страни. Конзерваторски радови изведени су 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.650548, 45.311243 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1102", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104087", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104087", "description": "Српска православна црква посвећена светом Николи, према неким изворима, подигнута је 1711. године. Међутим о цркви и свештенству постоје писани подаци из 1744. године, када је настао стари иконостас. Зидана је по узору на брвнаре, са двоводним кровом од шиндре, док су зидови од черпића и споЉа и изнутра облепЉени блатом. Црква је једнобродна са петостраном апсидом и певничким просторима који излазе из равни бочних зидова. Хоризонтална дрвена конструкција носи под хора и дрвени скелет барокног звоника, који се диже из крова. На дебеле зидове ослањен је полуобличасти дрвени свод. Могуће је да је дашчани свод са хором и звоником дело доцније архитектонске интервенције. Забат од опеке над западним зидом такође је накнадно је изгађен. Посматрајући западну страну ечанске цркве, добијамо утисак барокне грађевине, скромних размера, док су лик старе грађевине и техника градње тог времена остали јасно видЉиви на осталим странама цркве.\n\nИконостас је рад Теодора Поповића из 1786. године. Својим изузетним иконографским решењима типично барокних тема, представЉа значајну етапу у реконструисању промена насталих у српском црквеном сликарству XВИИИ века, те је незаобилазна тема у иконолошким разматрањима српског сликарства барокног периода. По типу припада високим олтарским преградама друге половине XВИИИ века, а стилски припада прелазу из традиционалног у ново барокно сликарство.\nУ цркви се налазе и иконе са старог иконостаса, рад зографа Шербана Поповића из 1744. године, датован натписом на царским дверима. Ове иконе су најстарији датирани рад зографа Шербана Поповића, чијим делом је обележена епоха културног стваралаштва предбарокног периода на територији Румунског и Српског Баната. Црква и иконостас су ставЉени под заштиту Закона 1948. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.436459, 45.316417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1103", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104086", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104086", "description": "Румунска православна црква, посвећена св. Духу, подигнута је средином XIХ века. Четири травеја наоса, полукружна апсида у ширини брода и припрата из које кружно степениште води на спрат звоника као и репрезентативно западно прочеље са класицистичким елементима, основне су одлике архитектуре храма. Ентеријер је опремљен иконостасом и троновима донетим из цркве у Црепаји. Олтарска преграда и Богородичин трон једноставно су декорисани и вероватно представљају касни рад новосадске дуборезбарске радионице браће Марковић. На основу стилских аналогија претпоставља се да је иконостас и Богородичин трон осликао у другој половини XVIII века Димитрије Поповић, мајстор близак тзв. прелазном стилу, привржен традиционалним иконографским решењима и архаичној зографској декорацији. Иконостас је у целини пресликао Менгело Родић 1939. сачувавши аутен-тична композициона решења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.438068, 45.317091 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ветрењача", "ref:RS:nkd": "SK1104", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104313", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104313", "description": "Подигнута је на периферији села, крај пута за Башаид, 1899. године. Зидана је опеком у облику зарубљене купе на којој је нижи купасти кров. Кроз њега пролази осовина са крилима за хватање ветра и покретање механизма. Унутрашњи простор ветрењаче подељен је на приземље, два спрата и таван, повезан унутрашњим степеништем. У тавански простор и горњи спрат смештени су конструкција, зупчаници и осовине дрвеног механизма, док су на првом спрату три камена за млевење жита, а у приземљу исто толико сандука у које олуцима доспева брашно. Истоветна је са ветрењачом у Чуругу и представља редак пример некада многобројних објекта ове врсте. Зграда и механизам су у лошем стању и поред више делимич них обнова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.32052, 45.532549 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богомоља ''Водица'' на Текијама", "ref:RS:nkd": "SK1105", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108505", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108505", "description": "Водица је смештена поред насипа, око 3 километра јужно од Кикинде. Ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, конаке укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. На постољу крста стоји година 1867. У народу га зову богомоља. \nКапела је једнобродна грађевина зидана опеком, а споља и изнутра са полукружном апсидом у ширини брода. Два лучно засведена улаза на подужним зидовима воде у западни травеј храма, где је смештена чесма повезана са цистерном постављеном уз спољну фасаду прочеља капеле у коју дотиче вода са бунара. Изнад травеја са чесмом уздиже се кула звоник. Непосредно до капеле, са њене јужне стране, су конаци – одаје укопане у насип, са улазном страном зиданом од опеке. Служили су као зидани конак, за смештај верника и болесника. Указујући на прастара народна веровања везана за култ воде и обредно умивање, водица Огњене Марије представља пример сакралног народног градитељства карактеристичног за тло Војводине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.414057, 45.805051 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Великокижиндског Диштрикта", "ref:RS:nkd": "SK1106", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107820", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107820", "description": "Зграда српског привилегованог великокикиндског Диштрикта-Курија подигнута је за потребе административних и управних служби између 1836-39. у класицистичком духу, са приземљем и спратом, затворене основе сачињене од четири крила. Централни део главне фасаде наглашен је ризалитом са монументалним улазом кроз касетирана врата и спратним балконом на конзолама и оградом од кованог гвожђа. Плитки пиластри између отвора на балкону носе тимпанон са грбом Кикинде у средини. Бочни делови фасаде су скромније изведени, са полукружним нишама изнад прозора приземља, плитким венцима и равним натпрозорницима на спрату. Бочна фасада има централни ризалит без декоративних елемената. Фасаде су једноставне обраде, наглашене хоризонталне поделе соклом, фугама и венцима са ритмично постављеним прозорским отворима. У делу зграде били су смештени општински суд и затвор, а данас Народни музеј и Историјски архив. Није било обимнијих конзерваторских радова" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464905, 45.830399 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK1107", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104252", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104252", "description": "Подигнута је у првој половини XIX века као једнобродна грађевина са петостраном апсидом и звоником који се издиже из масе западног прочеља. Фасаде, складно декорисане архитектонском пластиком у виду полукружних ниша, архиволти, пиластара и рашчлањених поткровних венаца, указују на класицистичку градитељску концепцију. \nТроспратни класицистички иконостас, Богородичин и Архијерејски трон и певнице декорисала је стилизованим биљним орнаментима дрворезбарска радионица Михајла Јанића. Ову целину осликао је 1854. Никола Алексић користећи уобичајена композициона решења, мајстор сигурног цртежа и светлог колорита, што је посебно уочљиво после недавног чишћења иконостаса. Препознатљив сликарски рукопис Николе Алексића имају и зидне слике на своду цркве, осим композиција Христос и Самарјанка и Христос са ученицима на мору, које је извео Стеван Алексић 1908, током обнове и делимичног пресликавања зидних слика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.228815, 45.537677 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац породице Сервијски", "ref:RS:nkd": "SK1108", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109372", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109372", "description": "Марко Сервијски, образован и угледан грађанин новосадског Магистрата, купио је 1782. спахилук Турску Кањижу и потом изградио дворац. Његов син Ђорђе тестаментом је оставио дворац и имање сестричини, која је средином ХIХ века у мираз донела посед породици Шулпе. Дворац је један од старијих, већих и раскошнијих у Војводини. Зграда је спратна и има издужену правоугаону основу. Истакнут је централни ризалит главне фасаде мансардним узвишењем средњег дела крова, балконом на спрату и атиком изнад кровног венца, на којој је у рељефу изведен грб породице Сервијски. Украси у малтерској пластици изнад прозора, профилисани кордонски и поткровни венац као и истурени централни ризалит изведени су у духу позног барока. Дворишна фасада је решена симетрично, са ширим средишним плиткосегментним отвором трема у приземљу изнад кога је трокрилни прозор на спрату, као и мансардно узвишен део крова са троделном правоугаоном атиком у ширини три отвора, а са стране по четири плитко-сегментна отвора у приземљу изнад којих су двокрилни прозори на спрату. Пропорцијама, симетријом, обрадом фасада и унутрашњим распоредом спада у ретко сачуване позно барокне профане грађевине овога типа. Конзерваторски радови извођени су 1976." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.08876, 46.04535 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Николајевска црква", "ref:RS:nkd": "SK1109", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106832", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106832", "description": "Сазидана је 30-тих година XVIII века у непосредној близини мање цркве која је вероватно била привремено решење досељених православних верника у овом делу гарада. Касније је, средином XIX века у познатим разорним догађајима Николајевска црква страдала али је обновљена залагањем великих добротвора Јована и Марије Трандафил, који ће уз овај храм бити сахрањени. Црква има правоугаону основу са полукружном апсидом на источној и четвоространим звоником на западној страни. Уз звоник основа овог храма проширена је са две мање подзвонарске просторије. Површине фасадних зидова и апсиде оживљене су једноставним лезенама, ниским соклом и малтерским рамовима око прозора, као и профилисаним венцем на кровном надзидку. Кров је наглашене висине и надвишен куполом крушкастог облика која је покривена лимом. Над апсидом је покривач у форми полукалоте. Западни зид импозантне дебљине са полуобличасто конструисаним порталом накнадно је дозидан. На западном делу наоса подигнут је 1899. хор са гвозденом оградом. На површинама зидова овог простора сачуване су композиције и појединачне фигуре светитеља које су сликане техником уља - св. Параскева, Богородичино успење, св. Варвара (западни зид); св. врачеви Кузман и Дамјан (јужни зид, уз хор); Преподнобна мати Ангелина (јужни зид наоса); пренос моштију св. Николе (северни зид изнад врата); саваот са два анђела и четири јеванђелисте (свод првог травеја); вазнесење (северна страна другог травеја); Преображење (јужна страна другог травеја); четири јеванђелисте (купола); св. дамаскин, четири анђела и цар Давид (свод над солеом); св. Георгије, св Димитрије (источни зид, поред наоса); Христ са крстом и путиром (олтар - ниша проскомидије). ИКОНОСТАС (5x6) Иконе на иконостасу радио је велики српски сликар Павле Симић 1861\/62 године. Заступљен је уобичајен иконографски програм - као престоне иконе сликани су Богородица са малим Христом и Исус Христ, на северним дверима св. Василије, а на јужним дверима св. Георгије Богослов. Изнад престоних икона су Крунисање Богородице и Скидање са крста и по шест апостола, са њихове десне и леве стране. На врху иконостаса је Распеће са Богородицом и св. Јованом. На трону који је постављен уз северни зид сликан је лик св. Николе а на оном уз јужни зид св. Јован Златоусти. Приликом обнове цркве 1932. године сликар Владимир Курочкин је добрим делом пресликао Симићеве иконе. Тада су на мале полукружне прозоре цркве постављени витражи са композицијама и светитељским ликовима. Картоне за витраже урадио је В. Курочкин а занатски део посла обављен је у радоници за израду витража фирме Станишић у Сомбору. Српска православна црква Преноса моштију Св. Оца Николаја сазидана је 30-тих година XВИИИ и једна је од најстаријих сакралних грађевина у Новом Саду. Задужбина је угледних трговаца, Недељка Богдановића и његове браће. Црква је страдала у Буни 1849. године па је обновљена између 1860. и 1862. године, залагањем великих добротвора Јована и Марије Трандафил, који су и сахрањени у овом храму. У то време осликани су зидови и иконостас. На фасади цркве сачуван је запис у коме се први пут помиње назив града-Нови Сад. Црква је мања једнобродна грађевина, има правоугаону основу са полукружном апсидом на источној и четвоространим звоником на западној страни. Уз звоник основа овог храма проширена је са две мање подзвонарске просторије. Површине фасадних зидова и апсиде оживљене су једноставним лезенама, ниском соклом и малтерским рамовима око прозора, као и профилисаним венцем на кровном надзидку. Кров је наглашене висине и надвишен куполом крушкастог облика која је покривена лимом. Над апсидом је покривач у форми полукалоте. Западни зид импозантне дебљине са полуобличасто конструисаним порталом накнадно је дозидан. На западном делу наоса подигнут је 1899. године хор са гвозденом оградом. На површинама зидова овог простора сачуване су композиције и појединачне фигуре светитеља које су сликане техником уља. На прозорима храма 1933. године постављене су витражне композиције које је радио Владимир Курочкина, сликар руског порекла. Иконостас је скромних димензија и једноставно је резбарен. Предпоставља се да је рад Георгија Девића из Бачке Паланке. Иконе на иконостасу радио је велики српски сликар, назаренског сликарства, Павле Симић 1861\/62 године. Иконе припадају зрелој фази његовог стваралаштва. Иконостас цркве стављен је под заштиту решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС број 1282." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.844385, 45.25885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јанићеви дућани", "ref:RS:nkd": "SK111", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109074", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109074", "description": "Зграда је подигнута у првој половини 19. века као кафана, са станом за власника. Састојала се две кафанске сале у предњем делу зграде и кухиње са оставама у задњем делу. Источно крило, одвојено ходником који се протеже целом ширином зграде, садржи две собе за становање власника. Дуж јужне, главне фасаде налази се аркадни трем. Објекат је првобитно припадао породици Дољанчевић, па су је звали Дољанчевића кафана. Нови власници, породица Јањић, мењају објекту намену почетком 20. века и претварају га у дућан. Том приликом објекат трпи мању адаптацију. У општем историјском развоју Остружнице Јањићеви дућани представљају значајан материјални остатак друштвеног и трговачког живота насеља 19. века, периода који је дао посебан печат архитектури српских варошица и села." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.319035, 44.728847 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда дома ЈНА", "ref:RS:nkd": "SK1110", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106828", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106828", "description": "Налази се на Тргу слободе бр. 5, у низу објеката на североисточној страни Трга. Саграђена је 1892. на месту где се од половине ХVIII века налазила кафана, касније хотел “Зелени венац”. Власник новоизграђене зграде био је Емерих Мајер, 1916. Лазар Дунђерски, 1947. постаје хотел “Слобода”, 1953. Дом ЈНА. Има два спрата и једносливни сложен кров, надвишен купо-лом. Обликована је у еклектичком духу са доминацијом неоренесансних елемената. Главна фасада има централни ризалит са два отвора у приземљу, трочланим отвором на балкону спрата и трифору на другом спрату. Ризалит је фланкиран двоструким полустубовима у висини првог и другог спрата, има висок венац, декоративну атику и пирамидалну куполу која надвисује бочне делове крова. Прозори првог спрата су правоугаони, док су на другом лучно завршени. Богат пластични украс фасаде чине фестони од грања, плодова и трака. Над прозорима првог спрата изведена је декорација са стилизованим сатирским главама и палметама, а над прозорима другог спрата су главе жена у шкољкама над монофорама и нешто веће главе мушкараца над бифорама. Поред архитектонско-стилске вредности, зграда Дома ЈНА има и културно-историјско-социолошки значај. У њој је за време Буне 1848. било састајалиште напредне српске омладине, 1918. је ту одржана Народна скупштина Војводине, а касније, у дворани хотела “Слобода” су одржаване и представе Српског народног позоришта. Конзерваторски радови рађени су 1983, 1988 на куполи и 1994-96." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.844562, 45.255385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. апостола Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1111", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106904", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106904", "description": "Црква посвећена апостолима Петру и Павлу саграђена је око средине 18. века као једнобродна грађевина са полукружним апсидама која је исте ширине као и наос. На зидовима наоса су мали правоугаони певачки испусти. На западу је звоник који је био са три стране отворен а отвори се завршавали аркадама, али су бочни отвори сада зазидани ( остао је отвор само на западној страни). Бочни зидови наоса су једноставни, без назначеног сокла и имају само по три прозора: по два на зидовима наоса и по један на певничким зидовима. Зидови апсиде украшени су са два пиластра између којих је по један прозор. Прозорски оквири су пластичније истакнути као и камен завршац. Подкровни венац је богато профилисан. Забатни зид којим је фланкиран звоник, има волуте. На западној фасади је, изнад улаза, један прозор који се завршава лучно, а бочно су по два пиластра са богато профилисаним капителима. Горњи део звоника изнад кровног венца, једним јаче профилисаним венцем на средини, подељен је на два спрата. Углови звоника нису оштри већ у благом луку, а уз ивицу је по један пиластер са проширеним, профилисаним делом на месту капитела. У цркви се налази Осмогласни каноник Богородици на павечерњацима за сваки дан, Кијевопечерска лавра 1697. година. Књига је без почетка и завршних листова, величине 15x18,5 цм. Текст је пун гравура разних типова Богородице, деисисних заглавља на насловним странама појединих одељака, вињета, иконица и занимљивих иницијала са фигуралним представама. У књизи има неколико записа из 1704. и 1762. године. Примерак је повезан у храстове или орахове дашчице обложене мркоцрвеном кожом. Од горње корице очувана је само лева половина, која је украшена барокним волутицама, вертикалним и хоризонталним низовима и тракама. Књига је, до сада, једини познати примерак на нашем терену. Иконостас је рад два аутора: прва зона рад је Павла Симића, а горњи део настао је касније и рад је мање талентованог сликара. За иконе на соклу предпоставља се да су рад Димитрија Петровића. Престоне иконе: Апостоли Петар и Павле, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован крститељ, св. Димитрије (северне двери), св. Георгије (јужне двери), Благовести (Царске двери).Друга зона: Ваведење Богородице, Тајна вечера, Композиције празника, света Тројица. Трећа зона: Распеће (усредини) и св. Петар, св. Павле и четири јеванђелисте. Зидно сликарство - присутно више аутора: Свод над солеом: Саваот у слави (П. Симић); Следећи свод: св. Тројица са јеванђелистима у угловима; трећи свод: Силазак св. Духа; Четврти свод: страшни суд (П. Симић?); Западни зид: св. Сава благосиља народ (средина 19 века); Уз врата западног зида су по три стојеће фигуре српских владара (рад Д. Петровића 1888.);Северни зид - Христос у кући код Марте и Марије и јужни зид - Христова проповед народу (обе Д. Петровић). Црква посвећена апостолима Петру и Павлу саграђена је око средине 18. века као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом која је исте ширине као и наос, једва наглашеним певницама и високим звоником. Звоник је био са три стране отворен а отвори се завршавали аркадама. Сада су бочни отвори зазидани и остао је отвор само на западној страни. Бочни зидови наоса су једноставни, без назначеног сокла и имају само по три прозора: по два на зидовима наоса и по један на певничким зидовима. Зидови апсиде украшени су са два пиластра између којих је по један прозор. Прозорски оквири су пластичније истакнути као и камен завршац. Подкровни венац је богато профилисан. Забатни зид којим је фланкиран звоник, има волуте. На западној фасади је, изнад улаза, један прозор који се завршава лучно, а бочно су по два пиластра са богато профилисаним капителима. Горњи део звоника изнад кровног венца, једним јаче профилисаним венцем на средини, подељен је на два спрата. Углови звоника нису оштри већ у благом луку, а уз ивицу је по један пиластер са проширеним, профилисаним делом на месту капитела. Црква је доста страдала у револуционарним догађајима 1849. године и тада је уништен иконостас и зидно сликарстцво. Нови иконостас израдили су Јосиф Кистнер и Јосиф Лукић, а осликао га је Павле Симић 1859. године у духу назаренског сликарства. Он је био аутор и птвобитног сликарства на своду цркве. Нови живопис изведен је у другој половини XИX века и рад је више непознатих аутора. У цркви се налазе вредне црквене књиге и записи из 17. и 18. века. Осмогласни каноник Богородици је заштићен посебним решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе (бр. решења 282\/67 од 13. новембра 1967. године)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.741704, 45.292759 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1112", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104057", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104057", "description": "Садашња црква је подигнута 1869. године на месту старе која је тада срушена. Иконостас је из старе пренесен у нову, која је већих димензија од првобитне, па преграда не испуњава простор испред олтара до пуне висине лука. \n Иконостас и престоли су дуборезани 1791. у рокајном стилу. Према записима на северним и јужним дверима иконостас је сликао Јован Исајиловић 1792. године (запис о сликару налази се на икони св. Јована Претече). Богородичин престо је рад истог сликара али је урађен пре иконостаса 1785. \n Сликарство Јована Исајиловића старијег спада у остварења настала под утицајем сликарства Теодора Крачуна, те заједно са ученицима Григоријем Давидовићем Обшићем и Григоријем Јездимировићем, ученицима Теодора Крачуна, представља период у српском сликарству ка класицистичким мајисторима, школованим на бечкој Академији, који су деловали на прелазу и почетком XIX века. \n Осим икона на иконостасу у цркви постоје и зидне слике и покретне иконе, сликарски рад Рафаила Момчиловића са почетка XX века и известан број богослужбених, штампаних и рукописних књига." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.219108, 45.453879 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Јагодић", "ref:RS:nkd": "SK1113", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104789", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104789", "description": "Саграђен је у селу Боки 1835. за Петра, припадника племићке породице Јагодић, значајне за културну историју српског народа у Војводини. Академски складна, симетрично компонована, класицистичким елементима декорисана приземна грађевина издужене је правоугаоне основе. На угловима зграде су спратни ризалити квадратне основе, који асоцирају на куле. Средишњи тракт са прилазне стране има истурен једноставан трем-надстрешницу са троугаоним забатом на четири канелирана стуба, за улаз колима у зграду. Раван кров дворишног трема-терасе носе четири стуба са коринтским капителима и вишеструко профилисана архитравна греда. Правоугаони прозори, фланкирани плитким пиластрима са коринтским капителима, имају различите фронтоне (равне профилисане греде на конзолама, у облику троугла или лучно завршене). Подпрозорну декорацију чини балустрада испред слепе нише. Велики подрум, засведен пруским сводом, има посебно изведену ваздушну вентилацију у функцији. На имању су била два уређена, пројектована парка: испред дворца по узору на геометријски планиран француски врт са рунделама оивиченим шимширом и ружичњаком, а иза слободно-пејзажни енглески парк који прелази у шуму у дубини имања. Као природна реткост заштићена је шума копривића. Претварање пољског дворца намењеног становању у административно - пословну зграду пољопривредног добра донело је промене, посебно у ентеријеру. Мањи дворац у близини служио је као гостинска кућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.899012, 45.298725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац у Хајдучици", "ref:RS:nkd": "SK1114", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104855", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104855", "description": "Лазар Дунђерски је почетком ХХ века подигао академски компонован велики приземан спахијски дворац у парковском окружењу. Истурени класицистички портик приступне фасаде има четири дорска ступца, који носе једноставно решен тимпанон (без декорације, са кружним отвором за вентилацију). Степениште и колска рампа преко овог трема уводе кроз полукружна двокрилна врата у централни хол и пространу свечану салу. Из свечане дворане, украшене фризом и штуко декорацијом, излази се на велику терасу на супротној страни. Портик фасаде окренуте парку има шест дорских стубаца и тимпанон без украса. Бочни ризалити дворишне фасаде наглашени су у кровној конструкцији. Кровни венац је богато профилисан. Симетрично распоређени прозори, фланкирани плитким дорским пиластрима, архитравно су завршени, осим лучних фронтона са сваке стране портика. Основа је решена симетрично, а унутрашњи простор организован са страна подужног ходника. Подрум је засведен пруским сводом. Радова на обнављању било је 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.963108, 45.246891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Данијел са парком и помоћним објектима", "ref:RS:nkd": "SK1115", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105839", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105839", "description": "Налази се на излазу из села, према Хајдучици, са леве стране пута, у близини моста на речици Брзави. Саградио га је гроф Данијел Ладислав, велепоседник, 1884. Смештен у пространом парку, састоји се из главне зграде за становање и околних помоћних објеката. Главни објекат је приземна, подужно оријентисана грађевина, симетричне основе. Као главни украс на фасадама јављају се класицистички портици, један једноставнији са северне стране, који је служио као главни улаз, и други, са јужне стране, који је служио као излаз према парку. Портик на северној фасади има четири јонска стуба који носе једноставан тимпанон без украса, степениште у средини и бочне колске прилазе. Онај на јужној фасади је богатије декорисан, има шест јонских стубова који се у кровној зони завршавају украсним вазама, као и полукружно степениште којим се силази у парк. Између стубова у горњој зони су слепе аркаде које носе плитки пиластри, а у доњој зони, између стубова, постојала је ограда од кованог гвожђа са једноставним украсима. У кровној зони, у равни стубова, налази се атика са балустрадом. Распоред прозорских отвора је ритмичан и усклађен са унутрашњим распоредом просторија. Архитектонском концепцијом и солидном реализацијом Дворац представља леп пример једноставног класицистичког резиденцијалног објекта са краја XIX века. Конзерваторски радови рађени су 1984. и 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.912873, 45.310076 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Богојављења", "ref:RS:nkd": "SK1116", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104719", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104719", "description": "Богаојављенска црква у Србобрану је подигнута на прелазу из XVIII у XIX век. Једна је од најмонументалнијих српских цркава у Бачкој и прва међу бачким црквама са два висока звоника. Стилски је класицистичка грађевина, са остацима барокних облика (над јужним порталом је барокни забат, док је карактеристичан класицизам, комбинован са остацима барокних облика, испољен у обради два портала од црвеног камена; остала декорација доследно је класицистичка). Грађевина је једнобродна, са апсидом која је споља петострана а изнутра полукружна. Предњи део је надвишен сферним сводом. Израженији пиластри и дорски стубови поред портика чине ово здање репрезентативним примером градитељства с краја XVIII века и орјентацију у градитељству XIX века. Резбарију иконостаса радио је Георгије Девић 1859-63, иконе и зидне слике Новак Радоњић 1861, а певнице и тронове Константин Пантелић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.791164, 45.545827 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK1117", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103995", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103995", "description": "Према црквеном летопису саграђена је 1738, а освећена 1744, док се у Косовчевом Шематизму за годину градње узима 1770. Изведена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, исте висине као и наос, и правоугаоним певничким просторима. Засведена је полуобличастим сводом са сводним рукавцима испод прозора, што није уобичајена појава у архитектури Војводине XVIII и XIX века. Унутрашњи простор је подељен на четири травеја прислоњеним пиластрима, који се понављају и на фасадама, наглашавајући вертикалну поделу. Западно прочеље надвисује двоспратни звоник, фланкиран зидом ро-кајних линија. Улазни портал истичу масивни пиластри са удвојеним капителима какви се срећу и на подужним фасадама. Прозорски отвори су правоугаони, са изузетком окулуса изнад главног портала. На место старијег иконостаса, изгорелог у Буни 1848, за који је сликану декорацију извео Јован Исаиловић, постављен је нови 1862. Изрезао га је Јован Кистнер, позлатио Никола Димшић, а осликао Јован Клајић у духу назаренског сликарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.658539, 45.567066 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом српске православне црквене општине Земун", "ref:RS:nkd": "SK1118", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107697", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107697", "description": "По плановима рано преминулог, талентованог земунског архитекте Косте Атанацковића-Станишића саграђени су 1909. године Дом и школа српске православне општине, на челу блока између Бежанијске, Светосавске и Рајачићеве улице. Зграда је подигнута на месту где су биле Стара конфесионална школа из XVIII века и некадашња гостионица „Код Кнеза Милоша“. Здање Српског дома и школе има подрум, приземље и спрат. Обликовано је у духу неоромантизма, са разуђеном фасадом, репрезентативно и монументално. Нарочито је стилски богато обрађен завршни венац здања. Грађевина је сложенијег садржаја, првенствено је пројектована као Дом црквене општине и основна школа, али има и трговинске локале и станове. Различити садржаји условили су различите диспозиције појединих делова зграде, мада је већином заступљен једнотрактни систем. У просторној композицији засеченим углом и акцентованим завршним венцем истакнута је свечана сала на углу Бежанијске и Светосавске улице. Дом представља једну од највећих грађевина свог времена у Старом језгру Земуна, једно је од ретких дела архитекте Атанацковића и сведочанство развијене традиције земунског основног школства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.409125, 44.84451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа архитекте Момира Коруновића", "ref:RS:nkd": "SK1119", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105529", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105529", "description": "Кућа архитекте Момира Коруновића саграђена је 1924. године према пројекту самог архитекте, као приземна породична кућа са поткровљем. Обликована је по узору на средњоевропске породичне куће са вртом и декоративно обрађеном оградом. Динамичност на пространим фасадним платнима остварена је применом оригиналних детаља архитектонске пластике, састављених од комбинација кругова и троуглова постављених око лучних отвора. Асиметричност у решењу прочеља, постигнута контрастом косих облика крова и вертикалних прозорских отвора, указује на модернистички приступ у решењу фасаде. У архитектури сопствене куће архитекта Коруновић је афирмисао особен и препознатљив градитељски израз. Архитекта Момир Коруновић (1883-1969) најистакнутији је представник „националног смера“ у српској архитектури прве половине XX века. Упоредо са пројектантским радом бавио се проучавањем и заштитом старих архитектонских споменика. У кући је, поред радне собе са техничким прибором и библиотеком, сачувана и комплетна техничка документација, цртежи, планови пројектованих и изграђених објеката овог изузетно продуктивног ствараоца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468434, 44.793775 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Жујовић", "ref:RS:nkd": "SK112", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109038", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109038", "description": "Стара кућа породице Жујовић лоцирана је на падини изнад главног сеоског пута, у непосредној близини некадашњег центра села. У оквиру архитектонског наслеђа београдског подручја, које се углавном састоји од различитих варијаната балканске куће попут шумадијске, моравске и косовске, кућа Жујовића се истиче као експонат готово чистог стила балканске архитектуре. Изванредан положај куће, на коси, са уздигнутим чардаком са кога се пружа видик на космајске падине, карактеристичан је и представља један од највећих квалитета ове архитектуре. Основа куће је правоугаона, димензија десет са седам метара. Темељи и подрум су у ломљеном камену. Конструкција је бондручна са испуном од чатме. Четворосливни кров покривен ћерамидом има велике испусте с функцијом надстрешнице. Са јужне стране куће налази се трем, који издигнут на стубовима представља варијанту чардака. Чардак није само „салон у ваздуху“, летња одаја за укућане, него јединствен ликовни елемент. На трем се улази спољашњим степеништем. Прозори на кући имају дрвене решетке и капке, што делује изузетно декоративно. Простор унутар куће подељен је на четири једнаке просторије. Таванице и подови су од дасака, осим у оџаклији где је под од опеке а таванице обложене лепом. Материјал, примењена конструкција, организација унутрашњег простора, изузетна пластична експресивност и склад природних тонова чине ову кућу изразито успелим примерком народног градитељства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.590428, 44.491502 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Земунско гробље на Гардошу", "ref:RS:nkd": "SK1120", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109423", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109423", "description": "Оснивање данашњег простора Земунског гробља на Гардошу везује се, према старијим плановима, за период пре 1740. године, а већ средином XVIII века на платоу Гaрдошког брега просторно је оформљен комплекс који чине два гробља, а конфенсионално три: православно, католичко и јеврејско, која су и данас у функцији. О континуитету живљења на овом простору сведоче делимично очувани археолошки културни слојеви, а одбрамбени зид са пушкарницама и бастионима из 1841. године, сачуван као ограда гробља, представља један од последњих очуваних делова градског бедема којим је некада био окружен цео Земун. У саставу гробља налази се неколико вредних архитектонских објеката као што су надгроба црква породице Хариш, саграђена по пројекту познатог архитекте Светозара Ивачковића 1876. године, капела породице Спирта и капела на католичком гробљу. Велики број надгробних споменика различитих стилских и иконографских особености од прворазредног су значаја за хронолошко праћење континуитета културног развоја овог дела града, у распону од два века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.407178, 44.848536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Кузмана и Дамјана", "ref:RS:nkd": "SK1121", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-06-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106247", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106247", "description": "Црква је смештена у центру села које се први пут помиње y писму папе Климента упућеном цару Душану 1346, у коме ce наводе католичка насеља на која je полагао право которски бискуп. Ова скромна црква стављена је под заштиту због историјски изузетно важног натписа у коме се сазнаје о хаџилуку презвитера Гојка и његовом монашком животу. Натпис је уклесан на челу лука линете улазног портала из 1665\/6. Једнобродна је грађевина, издељена пиластрима на три травеја са полукружном апсидом на истоку. У северном делу олтарског простора налази се једна ниша у функцији проскомидије. Свод и луци су преломљени у темену. Прозори су неједнаких величина и налазе се у јужном и источном зиду. Црква је делимично укопана. Живопис у унутрашњости цркве и иконостас, осим царских двери, настао је 1937. У скорије време црква је преправљена – постављен је нови кровни покривач од лима. Под цркве је избетониран." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.392408, 43.365574 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кнез Милетина воденица", "ref:RS:nkd": "SK1122", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1995-06-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106789", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106789", "description": "Кнез Милетина воденица налази се на Бачинској реци, у селу Варварин, а везује се за име кнеза Милете Радојковића (1778-1852). Воденицу је почетком XIX века саградио Мустафа-ага из Јагодине, чије жена и кћерка су је продале кнезу Милети. По легенди, кнез је у опклади 1860. изгубио воденицу и она постаје власништво породице Весић. Будући да је кнез Милета преминуо 1852, то је могао да уради једино неко од његових наследника. Милета Радојковић је 1835. године предводио највећу буну против кнеза Милоша Обреновића - Милетину буну. Побуњеници су устали са намером да уставом ограниче кнежеву власт. Кнез је био приморан да у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, донесе Сретењски устав, којим су му права била ограничена и делимично пренета на Државни савет. Кнез Милета је сахрањен у Варварину, поред цркве Свете Богородице. Кнежева воденица је саграђена као објекат народног градитељства, са радним делом од брвана, у којем су четири камена за млевење, собом за воденичара од чатме и сопчетом изнад ње. Кров на четири воде оригинално је био покривен ћерамидом, која је у некој од адаптација замењена бибер-црепом. Воденични механизми, који су оригинално били дрвени, замењени су и уместо њих су постављена метална кола." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.354233, 43.71645 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Ђуре Јакшића", "ref:RS:nkd": "SK1123", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107890", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107890", "description": "Кућа је панонског типа, грађена почетком ХIХ века. Значајна је због тога што је у њој рођен познати песник, књижевник и сликар Ђура Јакшић (1832-1878). Првобитно се бавио сликарским радом и све до 50-их година прошлог века сматрао се првенстевено сликарем. Прошао је кроз сликарску школу Константина Данила, боравио у два маха у Бечу и кратко у Минхену. Јака струја романтизма учинила је да се брзо и радикално одвоји од манира свог учитеља и да се издвоји као сасвим аутентична појава у српском сликарству романтизма, посебно значајна по својим историјским композицијама и портретима. У ликовној структури његове слике доминантно је осећање за боју и њене конструктивне и психолошке особине, превласт осећања над интелектуалним промишљањем. Склоност ка поезији, која је код Јакшића била под јаким утицајем европског романтизма, у тесној је вези са његовим сликарским изразом. Његов књижевни рад одликује разноврсност, богатство тема и литерарних форми. Обухвата љубавну и патриотско-социјалну поезију, историјске драме и приповетке и сврстава га међу највеће лиричаре српског романтизма, као што је и својим сликарским радом досегао највеће домете у српском сликарству романтизма. Кућа је претворена у музеј, а на њеној уличној фасади се налазе барељеф са ликом Ђуре Јакшића и спомен плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.694043, 45.724521 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ковиљ", "ref:RS:nkd": "SK1124", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107815", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107815", "description": "Манастир се налази на левој обали Дунава, недалеко од Новог Сада. Први пут се помиње 1651. године када му је живописана црквица. Оштећен за време аустро-угарских ратова, обновљен је 1705. и 1707. године. Нова црква, посвећена Св. Арханђелима, је тробродна грађевина саграђена од камена крупних димензија, са три олтарске и две певничке апсиде (изнутра полукружне, споља шестостране), средњи виши брод засведен је овалним калотама, а бочни полуобличастим сводом. Има три осмострана кубета без кубичног постоља. Углови апсида обложени су колонетама. Зидови су споља подељени хоризонталним венцем - горњи део је украшен слепим аркадама и дводелним прозорима. И поред барокних елемената у орнаментици, црква делује потпуно традиционално. Манастирски конаци заузимају простор са јужне и западне стране црквене порте. Зграде су чврсто грађене од опеке и малтера, вероватно у XIX веку. Иконостас је резао непознати мајстор 1867. године а сликао га је Аксентије Мародић 1871. Иконе у соклу, у правоугаоним оквирима (дим. 78x45 цм) су: Христос благосиља децу, Христос изгони трговце из храма, Христос у кући Марте и Марије, Христос исцељује одузетог, Христос у кући Симона и Рођење Јована Крститеља. Све престоне иконе имају позадину покривену орнаментима који су много једноставних линија и облика него што је то на иконама XVIII века: св. Никола, арханђел Михало, Богородица са Христом, Исус Христос, арханђел гаврило, Јован Крститељ. На дверима су представе сликане директно на дрвету. На северним дверима: архиђакон Стефан, на јужним: св. Георгије, на царским Благовести. Изнад северних двери: Христос са ученицима на мору, изнад јужних: Васкресење Лазарево, над царским: Тајна вечера. Празничне сцене са лева на десно су: Силазак св. Духа, васресење, Крштење Христово, вазнесење Христово, Крунисање Богородице, Сретење, Преображење, Рођење Христово, Вазнесење Богородице. III зона: у средини: Христос у Гестиманском врту, са стране. по 4 у доњем реду и 2 у горњем шест стојећих фигура апостола између њих горе Богородица и Јован Богослов а на крајевима иконостаса по једна повећа икона са сценом из Христовог страдања. Иконостас се завршава распећем. Иконе: 1. Д. Бачевић: Св. Јован Крститељ, темпера на дасци, 15 x 7 цм, са натписом 1763. године; 2. Д. Бачевић: Св. Никола, уље на платну, 142 x 95 цм, јако оштећена; 3. А. Мародић, Св. арханђел Михаило (са копљем убија аждају), уље на дрвету, 60x120 цм (урешењу је без аутора); 4. А. Мародић, Св. арханђел Гаврило (са круном у руци), уље на дрвету 60 x 120 цм (у решењу је без аутора); 5. Непознати: Исус Христос (као Пантрократор), уље на дрвету, 54,5 x 86,5 цм (у решењу су дим. 80 x 61 цм); 6. Непознати: Богородица са Христом, уље на дрвету, 61 x 87 цм, (у решењу су дим. 80 x 61 цм).\nУ збирци предмета примењене уметности у манастиру налазе се: набедреници (1), јеванђеља (1), путири (2), један крст, кадионице (3), дарохранилице (1), петрохлебнице (1) и једна плаштаница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.035302, 45.214088 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква светог Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1125", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106837", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106837", "description": "Први подаци о саборној цркви сачувани су у једном документу из 1734. у коме се говори о процесу њене изградње. Наведено је да се црква гради од камена и опеке и да је слична базилици са високим торњем. Првобитни изглед храма није у потпуности сачуван. Након страдања у Буни 1849. велика обнова од 1851. до 1855. тада је по пројекту Густава Шаибе, градитеља из Пеште, изграђен нов торањ, подзвонарски простор изједначен је са котом крова брода храма и на њему је отворен још један пар прозора. Временом је црква оронула. Црквени одбор донео је 1902. одлуку да се обнова изведе по пројекту Михајила Харминца, архитекте из Будипеште. Обнова Саборне цркве завршена је до ускрса 1905. Харминчев пројекат (недавно цео пронађен) знатно је изменио декоративни систем пластике на фасадама, али је и даље остала сачувана основна архитектонска композиција успостављена градњом са почетка XVIII века. Монументални зидови формирају издужени брод са певничким испустима на подужним зидовима и трочланим апсидним зидом на источној страни. Најрадикалнији градитељски корак учињен је градњом новог, високог звоника у који су уграђена звона, чија је израда била посебно наручена у Будимпешти. Од књижно-архивских споменика у цркви се налазе 23 старе књиге и више црквено-административних протокола. Најстарије међу њима су из XVI века: два Празнична минеја Божидара Вуковића из 1538. године из Венеције и Четворојеванђеље штампано у Мркшиној цркви 1562. године. Витражи на прозорима Саборне цркве постављени су 1905. године када се велика обнова приводила крају. Њихов аутор је Желер Имре који је у Будимпешти имао велики атеље за израду витража. Бавио се и сликарством. Сви светитељи и историјске личности на прозорима храма рађени су као стојеће, фронтално постављене фигуре са својим уобичајеним атрибутима. Већу површину прозорских отвора заузима сликана барокизирана декорација. Од светитеља на прозорима храма дате су фигуре св. Ћирила, св. Методија, св. Николе, св. Јована Златоустог, св. Рђа, св. Василија Великог и композиција Вазнесења Христа, а од историјских личности цара Уроша, султаније Оливере, кнегиње Милице, св. Стеван Дечанског, краљице Јелене и деспотице Ангелине. Данас је црква једнобродна грађевина, са нетипичном трочланом олтарском апсидом и високим необарокним звоником над западним прочељем. Три портала изведена су у форми портика са троугаоним тимпанонима. Фасаде су рашчлањене, по вертикали, пиластрима са богато орнаментисаним капителима, а по хоризонтали, високом соклом и степенасто профилисаним кровним венцем. Зидне композиције на сводовима и у лунети западног зида хора насликао је 1904. године сликар Стеван Алексић. Сликарство је светлог и живог колорита, са елементима реализма. Резбарену конструкцију иконостаса урадила је радионица \"Ретеј и Бенадек\" из Будимпеште, а иконе је насликао сликар Паја Јовановић између 1903. и 1905. године. Иконе су рађене у стилу академског реализма, уз примену веће колористичке слободе и сконости са декоративности. Сви светитељи и историјске личности на прозорима храма рађени су као стојеће, фронтално постављене фигуре са својим уобичајеним атрибутима. У порти Саборне цркве налази се монументални камени крст који је израђен у XVIII веку. Крст се првобитно налазио на углу Милетићеве и Змај Јовине улице, где је стајао до 1911. године када је због увођења трамваја премештен испред Владичанског двора. Ту се налазио до 1927. године када је премештен у порту Саборне цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.847901, 45.257694 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Димитрије", "ref:RS:nkd": "SK1126", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105783", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105783", "description": "Према Шематизму М. Косовца изграђена је 1818. То је складна једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом и певничким просторима, споља правоугаоним а изнутра полукружним. Засведена је полуобличастим сводом. Масивни звоник са галеријом, фланкиран забатом искошених линија, надвисује западно прочеље. Главни портал је наглашен пиластрима који га уоквирују. Поље изнад улаза је украшено сликаном претставом патрона храма. Вертикална подела подужних зидова фасаде постигнута је плитким пиластрима, између којих су смештени полукружно завршени прозорски отвори. Пречишћена декорација и сведени украс указују на класицистичке узоре. Из суботичке цркве Вазнесења пренета је 1910. иконостасна преграда, изрезана и осликана 1766. Да би се уклопила у нови ентеријер извршена су скраћења. Преостале иконе апостола Петра и Павла данас се чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Осликавање иконостаса приписује се барокном сликару Јовану Поповићу, који је сличан колорит, звучних тонова и изражених валерских градација употребио на олтарској прегради Николајевске цркве у Сегедину. Александровске слике, којима се дуго није могла наћи аналогија, спадају у сам врх барокних остварења код Срба. Конзервација је изведена 1963, 1966,1969-70 и 1994-97." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.679595, 46.072662 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Рождества Св. Јована Крститеља", "ref:RS:nkd": "SK1127", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103837", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103837", "description": "Једнобродну барокну цркву са звоником посвећену Рођењу Св. Јована Крститеља, зидали су 1783. мајстори Јосиф Циглер и Ернест Харле. Раскошни иконостас, украшен мноштвом мотива пуних стилизованих облика, минуциозних у обради, рад је дрворезбара Георгија Девића из Бачке Паланке. Исти аутор извео је дрворезбарске радове на свећнацима испред иконостаса и на Христовом гробу. Осликавање иконостаса обавио је 1811. Григорије Јездимировић, мајстор познобарокног определења, склон класицистичкој обради монументалних религиозних композиција. Овом сликару приписује се и зидна слика Саваота у слави, у своду над солејом. Христов гроб осликао је Константин Пантелић 1836." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.397137, 45.249107 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Словачка Евангелистичка црква и Парохијски дом", "ref:RS:nkd": "SK1128", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103842", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103842", "description": "Црква Светог Тројства је конципирана у духу класицизма са преовладавајућим утицајима неоготике, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и звоником на западној страни. Простор наоса је масивним ступцима подељен на један шири и два ужа травеја изнад којих су подигнуте галерије. Фасадну декорацију чине два реда прозорских отвора од којих се доњи завршавају архитравно а горњи полукружно, са истанчано обрађеним геометријским и биљним орнаментима између, и тимпанони изнад сва три улаза. На тимпанонима изнад бочних улаза уклесани су латински натписи из којих се види да је црква саграђена 1783, а проширена и обновљена 1822. Монументални главни улаз са прислоњеним пиластрима, као и елегантни стубићи и богато профилисан кровни венац на високом зиду звоника наглашавају репрезентативан изглед западног прочеља. Још једна велика обнова цркве и звоника извршена је 1904, да би 1907. био ангажован мајстор Карол Лехотски да ослика сцену Тајне вечере на главном олтару. У непосредној близини цркве саграђен је једноспратни парохијски дом са два реда прозора изнад којих су биљним и геометријским мотивима украшене парапетне плоче. Кордонски венац дели фасаде на два дела. Декоративност истичу три архиволте од кованог гвожђа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.592788, 45.360112 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Праославна црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1129", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103847", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103847", "description": "Бела Црква је 1777. добила од Аустријске царевине статус слободне војне вароши, а изградња нове барокне цркве на старим темељима трајала је од 1774. до 1780, када ју је осветио епископ вршачки Викентије Поповић. То је једнобродна грађевина са троделном апсидом тролисне основе, плитко испуштеним певничким просторима и звоником изграђеним над западним травејом цркве. Спољни украс је уобичајен: сокл и кровни венац деле фасаду хоризонтално, а пиластри и профилисани оквири за прозоре вертикално. На западном прочељу изграђен је забат са волутама. У апсиди су три полукружно засведене нише, а у наосу и над хором изведени су сферни сводови. О изради иконостаса и зидних слика говори запис на северном зиду, изнад средњег прозора: дрворезбар Аксентије Марковић урадио је конструкцију 1793, Павел Ђурковић будимски сликар насликао је иконе за време столовања Јосифа Јовановића Шакабенте, епископа вршачког, а Симеон Јакшић, житељ Беле Цркве, осликао је зидове и сводове 1810. Велику обнову комплетног сликарства иконостаса и зидова, са позлатом, извео је 1898. Ђока Путник са сином Иваном. У цркви се налази плаштаница која је везена у Бечу 1769, а припадала је старом храму који је постојао на месту данашњег." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.431087, 44.90563 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ливница \"Пантелић\"", "ref:RS:nkd": "SK113", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107968", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107968", "description": "Основана је 1854. као мала браварска радионица Ђорђа Пантелића, да би се временом развила и специјализовала за ливење звона и израду торањских сатова. У власништву породице Пантелић, кроз три генерације мајстора-занатлија, постала је позната и афирмисана као \"Звоноливница и творница торањских сатова\", са популарним називом \"Ливница Пантелић\". Паралелно са развојем два основна програма, ливењем звона за цркве и производњом сатова за црквене торњеве и значајне градске објекте, развијао се и грађевински комплекс као носилац таквих програма. Комплекс радионица у целини до данас је сачуван и обухвата већу приземну зграду, са низом просторија снабдевених комплетном опремом и инвентаром за ковачницу, браварску радионицу, стару и нову ливницу, магацин и канцеларије, и дворишни простор са машинама, алатом, помоћним прибором и извесним бројем готових производа некадашње радионице. Садашњи изглед и диспозицију унутрашњег простора зграда је добила 1926, када је по плановима земунског градитеља Јосифа Маркса преуређена стара зграда радионице и урађене нове фасаде. Некада се на угаоном сегменту објекта налазио сат израђен у Ливници, изнад којег је била година оснивања и метално звоно на завршном венцу. На бочним атикама постојао је натпис са именом тадашњег власника исписан на два писма, ћирилицом према Лагумској улици и латиницом према Доситејевој. Од ове декорације и знамења преостало је још само метално звоно, а зграда је оронула и запуштена. Некада је била својеврстан занатски музеј, аутентичан садржај простора, алата и технологије. И данас је значајно сведочанство развоја занатства и техничке културе на подручју Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.411391, 44.846305 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1130", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103944", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103944", "description": "Православна црква у Бочару подигнута је 1814. године у центру насеља, на вероватно природном малом узвишењу, чија је порта у прошлим временима била ограђена оградом од опеке од које се данас препознају само фрагменти.\nЦрква је једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом, издуженим простором наоса и двоспратним звоником изнад западног улаза. Складном фасадном декорацијом анонимни градитељ је постигао утисак репрезентативности. У дубоким касетираним нишама, налик на шкољке, смештени су прозорски отвори који, у комбинацији са плитким пиластрима завршеним испупченим капителима, наглашавају вертикалну поделу. Равнотежа је постигнута богато профилисаним кровним венцем и широком траком испод њега, украшеном орнаментима у виду меандра.\n\nЗападним прочељем доминира главни портал са тимпаноном на врху изнад кога се уздиже звоник, знатно нижи него код барокно конципираних црквених грађевина, украшен угаоним пиластрима са јонским капителима и покривен пирамидалном капом. Међутим, првобитна барокна капа звоника је у давној прошлости уништена при удару грома, па је замењена капом данашњег изгледа. Црква је засведена бачвастим сводовима који се ослањају на лукове.\nИконостас, сликарски и дрворезбарски рад настао је у другој половини 18. века, на шта указују стилске карактеристике барокно-рокајних обрађених и позлаћених оквира икона и сликарских радова на којима се уочавају особине “прелазног стила”. Аутори су непознати, као и година израде. Познато је да је иконостас припадао српској православној цркви у Врањеву, одакле је као стари купљен 1826. године и пренесен у Бочар. Постоје разлози за претпоставку да је овај иконостас дело старијих бечкеречких сликара Поповића, Димитрија и Теодора. Црква није изнутра осликана, али је могуће да је била у некој ранијој фази." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.28295, 45.770669 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1131", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104058", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104058", "description": "Црква Светог Јована Претече је саграђена 1786. као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним бочним певницама. Над западном фасадом подигнут је масиван двоспратни звоник, конструктивно издвојен из масе брода. Наглашена декоративност зидова звоника постигнута је барокно-рокајним формама. Фасадна декорација цркве је прочишћена и успостављена је равнотежа хоризонталне и вертикалне поделе. Главни портал уоквирен је прислоњеним пиластрима и полустубовима. Иконостас је подељен у три зоне, богато украшен изрезбареним биљним мотивима. Неуобичајена појава је завршавање бочних страна иконостаса северним и јужним дверима. Сликану декорацију извео је 1794. Јован Исаиловић Старији , оставивши потпис на икони Богородице. Овај иконостас представља значајно остварење прелазног периода од барока ка класицизму, на коме је Исаиловић показао знање стечено на Академији у Бечу и код Теодора Крачуна. Нарочиту вештину је испољио у компоновању маса и третирању драперије. Живопис је рад анонимног аутора и највероватније припада истом времену као и иконостас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.528571, 45.457574 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1132", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109114", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109114", "description": "Црква Св. Николе грађена је 1732. у традицији српске средњовековне архитектуре комбиноване са барокним елементима. Једнобродни храм, засведен полуобличастим сводом, има споља и изнутра петострану апсиду у ширини брода. Купола са дванаестостраним тамбуром ослања се на четири слободна ступца и споља је украшена колонетама. Барокни торањ дозидан је уз западно прочеље. Фасаде су подељене кордонским венцем, а горњи део је оживљен низом слепих аркада. Старије сликарство на високој олтарској прегради развијеног програма потиче из 70-тих година XVIII века. Претпоставља се да је рад Василија Остојића, мајстора формираног под утицајем руског црквеног барока. Иконостас је 1827. обновио и допунио новим иконама Георгије Бакаловић. Иконе на архијерејском и Богородичином трону рад су непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Сачувано зидно сликарство из 1749. (у калоти тамбура куполе, на пандантифима и на чеоној страни лукова који повезују пандантифе) стилски и иконографски је неуједначено. Конзерваторски необрађено и делимично прекривено накнадним зидним сликама Димитрија Посниковића из 1886\/87, представља рад непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.862685, 45.100472 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1133", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104171", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104171", "description": "Подигнута је 1746. у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Најстарије сликарство (1755) у цркви - два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостас - вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу кла-сицистичке конструкције изведени су у првој половини XIХ века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.859647, 45.447473 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1134", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104531", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104531", "description": "Црква Успења Богородице изведена је 1754. у барокном стилу, као једнобродна грађевина правоугаоне основе. Олтарска апсида је споља и изнутра неуобичајеног облика, скоро елипсастог, формираног од благих удубљења и испупчења. Тек наглашени певнички испусти су правоугаони. Простор наоса је засведен сферним сводовима које граде лукови ослоњени на пиластре бочних зидова, док је олтарски просторнаткриљен полукалотом.Двосливни кров је над олтаром и певницама купаст, што је такође ретка појава на оваквој врсти објеката. Западном фасадом доминира једноспратни звоник са наглашено високом лименом капом, фланкиран косим забатом. Скромну фасадну декорацију чине плитке лизене и профилисани оквири главног и бочних портала у маниру рококоа. Развијена олтарска преграда раскошне резбарије пренета је из непознате цркве и постављена испод тријумфалног лука. Осликана је 1776. Пригушен колорит топлих тонова, представе светитеља са експресијом у изразу и покрету као и смела скраћења приписују се Јовану Исаиловићу Старијем, који је после школовања код Василија Романовича постао један од водећих представника украјинског барока код Срба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.457874, 45.467629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Србица", "ref:RS:nkd": "SK1135", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104567", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104567", "description": "Српска православна црква у Раткову, посвећена светом ратнику Георгију, подигнута је у другој половини ХVIII века. Три травеја наоса имају различити ритам и ојачавајуће луке на конзолама. Над западним травејем је галерија. Дубока апсида ужа је од наоса и споља петострано решена. На подужним фасадама је системом дубоких слепих ниша поновљен унутрашњи просторни распоред. Висока олтарска преграда развијеног иконографског програма представља једно од последњих сликарских остварења Јакова Орфелина. Осликавање иконостаса са 38 икона завршио је 1792. у уздржаном барокном маниру умирених форми, меког сликарски схваћеног цртежа и рокајно расветљеног колорита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.331833, 45.453041 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1136", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105866", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105866", "description": "Зграда је саграђена почетком ХХ века, по пројекту архитекте из Будимпеште. Увучена је са уличне регулационе линије, има квадратну основу, зидана је опеком, са дрвеном кровном конструкцијом. Архитектонски је обликована са стилским обележјима сецесије и има ограду од кованог гвожђа са мотивима истих стилских карактеристика. Обрада главне фасаде изведена је репрезентативно, са декоративним елементима сецесијског порекла. Решавана је симетрично, са бочним ризалитима полукружног облика и плитким средишњим делом, са улазом и тремом са два стуба и два полустуба који носе лукове. Забат је обликован извијеним сецесијским линијама, а декорисан је са четири вертикалне траке од глеђосане керамике са мотивом лала. Прозорски отвори завршавају се елипсастим луцима и уоквирени су малтерском пластиком у виду пиластера са капителима декорисаним биљном орнаментиком. Глеђосане керамичке плочице плаве боје јављају се и код обраде лукова над прозорским отворима. Бочна фасада је скромније декоративне обраде, са три ризалита од којих средњи има три лучно завршена прозора и забат као на главној фасади. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.1052, 45.975335 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква из 1797. године", "ref:RS:nkd": "SK1137", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106908", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106908", "description": "Црква је грађена од 1742-1758. године као последњи одјек подржавања наших старих задужбина. Једнобродна је са петостраном олтарском апсидом, широким правоугаоним певничким просторимам, подужним наосом и десетостраним кубетом на пресеку трансепта. сазидана је од притесаног камена пешчара жућкасте боје, прошаране циглама, фасаде оживљене низом слепих аркада и аркатура у комбинацији камена, опеке и малтера. Прозори су камене бифоре. Претпоставља се да је зидне слике радио Амвросије Јанковић 1760. године. Слике су рађене уљем на основи од црвеног болуса. У полукалоти олтарске апсиде је илустрација дамаскинове химне \"О тебе радустсја обрадованеје\" (15 м2). Више улазних врата су Благовести (76x130 цм). На стубовима у припрати су Богородица са Христом (46,5x30 цм) и Исус Христос (46,5x50 цм). У наосу је Крунисање Богородице (2x3м) а у ниши проскомидијеЕухаристеја (12x65 цм). Иконостас је сликао Стефан гавриловић (1800. године склопљен уговор). Иконе у соклу су: прве иконе нема, Сретење, Успење Богородице, Исцељење одузетог, Крштење, Васкрсење Лазарево. Престоне иконе су: св. Симеон, св. Никола, Богородица, Исус Христос, Јован Крститељ, св. Сава архиепископ српски. На царским дверима Благовести , на јужним анђео води Тобију, на северним арханђел Михаило. Над јужним дверима су Улазак у Јерусалим, над се имена не могу порчитати. Десно од св. Тројице су, доле - васкрсење и Силазак св. Духа; апостол и јеванђелисти Матеј и апостол Тома, горе - још четири апостола. Испод монументалног крста са стране су икое Богородице и Јована Богослова, а више њих два кружна медаљона, ниже Богородице и Јована Богослова су по три овала, два доле и један горе, и у њима стојеће фигуре, вероватно пророка Резбарија има класицистички смисао. На Богородичином трону је горе Богородица и потпис Михаило Радосављевић из 1786. године. Доле је приказан Извор живота. На архијерејском трону је архијереј и мање фигуре са стране. У цркви се налази и икона св. Архангела Михајила, рад Стеве Тодоровића, дим. 170x130 цм. У цркви се такође налазе једна рукописна књига, четири штампане књиге (3 јеванђељаи требник, сви из XВИИ века) и више црквено-административних књига. Православна црква посвећена рођењу пресвете Богородице грађена је од 1742-1758. године у духу српске средњовековне архитектуре са елементима барока. Једнобродна је грађевина са петостраном олтарском апсидом, широким правоугаоним певничким просторимам, подужним наосом и десетостраним кубетом на пресеку трансепта. Зидана је у комбимацији притесаног камена пешчара, жућкасте боје и цигала. На фасадама је низ слепих аркада у комбинацији камена, опеке и малтера. Прозори су камене бифоре. Уз западно прочеље средином XVIII века дозидан је камени троспратни звоник са наглашено високом барокном капом. Првобитни иконостас из 1753. године као и живопис из 1754. године осликали су Јован Василијевич и Василије Остојић, спајајући традиционални православни иконопис са барокним колоритом, светлом и перспективом. Данашња олтарска преграда, резбарски рад Марка Вујатовића из 1797. године, декорисана је у барокном маниру са наглашеном симетријом блиској класицизму. Иконостас са краја XVIII века, рокајног колорита, рад је Стефана Гавриловића из 1802. године. У цркви се налази и икона арханђела Михајла коју је насликао 1856. године сликар Стеван Алексић. Претпоставља се да је зидне слике радио Амвросије Јанковић 1760. године. У цркви се такође налазе једна рукописна књига, четири штампане књиге (3 јеванђељаи требник, сви из XVII века) и више црквено-административних књига. Једна рукописна и четири старе књиге у цркви заштићене су посебим решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин, број 667 од 7. децембра 1966. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.838093, 45.223589 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Капетаново", "ref:RS:nkd": "SK1138", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104790", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104790", "description": "Изван насеља, на путу Зрењанин-Вршац у близини села Стари Лец, изградио је жупан Ботка Бела 1904. пољски дворац и однеговани пространи парк са фонтаном. Име је дворац добио по последњем спахији Милану Капетанову. Спратна грађевина, подужне основе, асиметрично распоређених маса изведена је у духу романтичарског историзма, саткана од елемената романике и готике. На дужим странама зграде два висока степенаста забата издижу се изнад крова истичући централни ризалит и улазни трем. Забате фланкирају полигоналне украсне кулице. На источном забату је грб породице Ботка изведен у плиткој пластици. Надахнутост средњевековним дворцима донела је на бочну страну високу кулу квадратне основе и назубљеног завршетка. Прозори приземља су благо залучени, а спратни имају оштро преломљен готски лук. Фасаде су глатко малтерисане, осим приземне зидане имитацијом сложених крупних камених квадера. Једноставни, истурени трем централног ризалита западне фасаде са четири ступца, преко приступне рампе и неколико степеница уводи у доминантан приземни централни хол спратне висине са дрвеним степеништем и галеријом. У приземљу су салон, библиотека, трпезарија, кухиња, а на спрату спаваће собе. Делимично су изведени конзерваторски радови (грађевински 1987-88)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.936815, 45.272592 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Барона Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK1139", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104718", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104718", "description": "Изградња дворца датирана је у прве деценије ХIХ века. Државно имање у Сочици купио је 1832. Чико Силаш. После 1857. припадала је др Нестору Месаровићу и његовој деци, а потом је посед наследио Бела Мајтењи. Класицистички је компонована приземна грађевина правоугаоне основе. Главна фасада решена је симетрично, средишњег ризалита истакнутог атиком на чијем врху је украсна ваза. Зидно платно наглашавају хоризонталне фуге. Дворишна фасада је скромније изведена, а може се претпоставити да је трем касније дограђен. Заштитне решетке од кованог гвожђа на прозорима су декоративне, док је примењени мотив гирланде орнамент приписиван класицизму. Није било конзерваторских радова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.446919, 45.087476 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Фенек", "ref:RS:nkd": "SK114", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107879", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107879", "description": "Према предању, манастир Фенек са црквом посвећеном св. Параскеви, у близини Јакова, основао је деспот Стефан Бранковић са женом Ангелином. Први писани помен о њему потиче из 1563. Данашњи изглед добио је у обнови из 1793-7, за време игумана Вићентија Ракића. Црква је конципирана као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Осмострано кубе је несразмерно мало у односу на масивну архитектонску конструкцију. Западно прочеље је наглашено троспратним звоником. Китњаст изглед прочеља чини склад са умиреном декорацијом подужних зидова, рашчлањених по вертикали пиластрима који прате унутрашњу поделу простора. Аутор сликане декорације и позлате иконостасне преграде је Петар Радосављевић из Панчева, свршени студент бечке Академије, коме је ово једино потписано дело. Дрворезбарске радове је обавио Аксентије Марковић. Највећи део иконостаса је страдао током I светског рата, када су уништене и зидне слике Димитрија Петровића из 1859. У близини цркве подигнута је 1800. гробљанска капела Св. Петке. Према легенди, саграђена је над лековитим бунаром из времена деспотице Ангелине. Важност коју манастир Фенек ужива у народу настала је и из његове историјске улоге, када је крајем ХVIII и почетком ХIХ века био центар српске политичке емиграције. Судбину разарања за време II светског рата доживео је и Фенек." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.224713, 44.739851 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војнограничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1140", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104244", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104244", "description": "Налази се у улици Маршала Тита. Саграђена је шездесетих година XIX века. Пројектована је као спратна кућа, највероватније за официрске станове, али је због рата Аустрије са Италијом и недостатка средстава, пројекат редукован и саграђена је као приземна зграда. Како је ускоро укинута Војна граница, претпоставља се да никада није служила у војне сврхе, него је претворена у школу. Поред школе, у њој су се налазили и станови просветних радника, једно време пошта, а служила је и као магацин за житарице и минерално ђубриво. Грађена је од тврдог материјала и малтерисана је. Има подрум, високо приземље и тавански простор. На главној фасади има пет урамљених прозора, обликованих малтером. Ови правоугаони рамови формирају неку врсту пиластра, малог сокла и венца. На крајевима зида пиластри су издељени хоризонталним браздама и представљају украсне завршетке зида. Зграда има са свих страна виши сокл. Профилисани поткровни венац уоквирује све четири фасаде, с тим што је различито профилисан. Према дворишту је полукружан, а према улици образује кордонски венац који дели приземље од тавана. Са дворишне стране је трем са два лучна отвора, а при самим крајевима калканских зидова отвор са сегментним завршетком за улаз у трем, степениш те и подрум. Конзерваторски радови изведени су 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.133208, 45.140581 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара апотека", "ref:RS:nkd": "SK1141", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104012", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104012", "description": "Саграђена је половином XVIII века. У њој је 1784. отворена прва вршачка апотека, чији је оснивач и власник био Пелеван. Све до 1971. имала је исту намену, служила је за апотеку и стан апотекара. Међу власницима, који су се током скоро два века постојања смењивали, налазили су се: Крамер, Хелепорт, Шилдер, Херцог, Кихлер, а од 1928, Александар Јовановић, апотекар, брат сликара Паје Јовановића. Народном музеју у Вршцу уступљена је 1965. Данас су у згради смештене две сталне поставке: у делу где је била апотека, „Историја здравствене културе Вршца“, а у стамбеном делу, „Сећање на Пају Јовановића“. Грађена је као приземни објекат са основом у облику ћириличног слова „Г“ и високим кровом, испод којег је двоспратни таван. Према дворишту се налазе трем са аркадама, а испод целе зграде пространи подрум. Грађена је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена. Кровни покривач је бибер цреп. У другој половини XIX века добила је нову фасаду са стилским обележјима класицизма. За улаз у апотеку служе зидане степенице, са уличне стране. Тавани су употребљавани за сакупљање и сушење лековитог биља, а подрум као трговачко складиште. Осим значаја за историју апотекарске делатности и историју ликовне културе, зграда представља и вредан пример градитељског наслеђа Вршца из XVIII века. Конзерваторски радови рађени су 1976. и 1988–89, 1998. и 2005–06." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.296842, 45.122318 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Класицистичка зграда из 1834. године", "ref:RS:nkd": "SK1142", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107821", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107821", "description": "Зграда бившег Н.О.О. у Кикинди подигнута је 1834. године у центру насеља. Објекат је саграђен у духу класицизма. Приземна зграда је, подужне правоугаоне основе. На главној фасади је троделном поделом зидног платна образован отворени трем, са четири стуба и два полустуба, као и два бочна ризалита које украшавају лизене. На бочним фасадама су троугласти забати са по два готска прозора између којих је смештен још један лажни, исто обликован. Испод североисточног забата је профилисани венац, а под њим четири слепа окулуса и три прозора са лучним, лепезасто обрађеним фронтонима. На двоводном крову, покривеном црепом, на већем димњаку који је ближи североисточном забату уписана је у малтеру 1834. године. Зграда је технички снимљена још 1881, а планови су сачувани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.41405, 45.6415 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бившег Народног одбора Атине", "ref:RS:nkd": "SK1143", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109369", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109369", "description": "Зграда је подигнута 1830. у центру насеља, у духу класицизма. Приземна је, основе у облику ћирилићног слова Г. Истакнути класицистички трем на средишњем делу главне фасаде, симетрично распоређених стубова, завршава се троугаоним забатом на архитраву. На тимпанону, при темену троугаоног поља је Свевидеће Око у троуглу са благодатним зрацима, што би упућивало да је првобитно зграда била црквена или школска. Нестручним интервенцијама уклоњен је украсни фриз кровног венца, декоративни прозорски оквири и замењени прозори. Конзерваторски радови нису извођени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.092051, 46.12622 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој је живео Јован Јовановић Змај", "ref:RS:nkd": "SK1144", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106907", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106907", "description": "Налази се у улици Јована Јовановића Змаја бр. 1, у најстаријем делу Каменице, у непосредној близини центра. Саграђена је у другој половини ХIХ века. Кућа је панонског типа, правоугане основе, високог двосливног крова, једноставних фасада без пластичног украса. Значајна је због тога што је у њој, од 1875. са прекидима живео и умро један од најпознатијих и најплоднијих српских песника Јован Јовановић Змај (1833-1904), лекар-хуманиста, покретач и уредник часописа за децу \"Невен\". У кући се налази Змајев музеј са сталном поставком која обухвата велики број експоната везаних за песников живот и рад. Највећи део својих активности Змај је утрошио на пригодне политичке, социјалне, сатиричне и хумористичке песме, које је успео да дигне на ниво универзалног значења. Био је верни присталица слободоумних идеја Светозара Милетића и веома је значајна његова патриотска поезија, прожета племенитим, доследно прогресивним, општељудским идеалима. У дечијој поезији, у југословенским оквирима, остао је ненадмашан, а у процени целокупног стваралаштва сврстава се међу наше највеће песнике, како по лакоћи версификације и квалитету својих изузетно топлих, лично акцентованих песама, тако и по својеврсној хроници друштвених збивања свог доба. Обимни конзерваторски радови на објекту изведени су 1973, на фасади 1991." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.844321, 45.222611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Новака Радонића", "ref:RS:nkd": "SK1145", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105479", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105479", "description": "Подугнута је почетком ХIХ века као приземна грађевина, главне фасаде завршене карактеристичним калканом, на коју се наставља висока зидана ограда иза које је двориште и пратећи објекти (амбар, вајат). У њој је 1826. рођен сликар и писац Новак Радонић. После завршене бечке Академије и једногодишњег рада у Новом Саду, боравак 1858. у Италији и студирање и копирање старих мајстора извршили су преокрет у његовом приступу стварању, што је изазвало лутања, сумњу, недореченост. Даровит и савестан, али несигуран и сумњичав према сопственом делу, без самопоуздања, увек у дилеми, двоумио се између рационалног и емотивног, класичног и романтичног, морализаторског и искреног, јавног и личног. Прошао је кроз више етапа уметничког развоја, од бидермајерско-назаренског приступа везаног за школовање, до романтичарског натурализма. Најбоље се исказао као портретиста, у области црквеног сликарства показао је зависност од академских шаблона, док је историјско-алегоријским композицијама заузео посебно место у српском ликовном романтизму. Објављене чланке сабрао је у Молска мудровања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.13942, 45.763086 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа из 1790. године", "ref:RS:nkd": "SK1146", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104151", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104151", "description": "Ужом страном, на којој су два прозора, постављена је према улици. Грађена је од набоја, двосливног крова покривеног трском са наглашено испуштеном стрехом дуж дворишне стране. Састоји се од пет просторија у низу: стајаћа соба, кухиња са подоxаком, мања соба, остава и штала. Собе су међусобно и са спољном средином повезане преко кухиње, док су друге две просторије засебне. Штала је зидана опеком и облепљена блатом, што упућује на претпоставку да је касније дозидана. На чеоној страни је постављена плоча са натписом који обавештава да је у овој кући живео Александар Сандић (1836 - 1908), књижевник и писар Вука Караџића. Студирао је право и словенску филологију у Бечу. Био је професор гимназије у Сремским Карловцима и Новом Саду и учествовао у раду Матице српске и новосадског Српског народног позоришта. Превео је десетак позоришних комада, проучавао стару српску књижевност и бавио се публицистиком. \n\nКонзерваторски радови на кући нису обављани.Споменик културе се налази у веома лошем стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.394499, 45.384618 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1147", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104651", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104651", "description": "Подигнута је по досељењу Русина почетком друге половине XVIII века. Грађена је од набоја, тросливног крова покривеног трском са наглашено испуштеном стрехом дуж дворишне стране. Необичном оријентацијом, ужом, чеоном страном у двориште а задњом ка улици, она указује на свој настанак пре формирања улица. Четвороделне је просторне структуре, у низу: гостињска соба, кухиња са подоџаком, задња соба и комора за коју се, на основу типског пројекта за досељене, може претпоставити да је првобитно била штала. Појава штале као засебне просторије указује на несигурност времена у којем је настала ова, у основи развијена, равничарска кућа Војводине из периода колонизације. Као вредан пример народног градитељстав она представља сведочанство о времену досељавања Русина 1751. и изградње овог села. Санациони и конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1995." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.428591, 45.569158 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1148", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103932", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103932", "description": "Кућа у Станковићевој улици бр. 4 у Беочину припада типу сеоских стамбених објеката карактеристичних за подручје Срема XVIII века. Кућа је троделна, правоугаоне основе, челом окренута према улици, са типичним распоредом просторија у низу: соба - кухиња - соба. Трем је постављен на дужој дворишној страни. Саграђена је од набоја, на каменим темељима, а двосливни кров је првобитно био покривен трском која је замењена бибер - црепом. На кући се посебно истичу трем са зиданим луцима као и касетирана улазна врата од храстовине. У кухињи се испод отвореног оџака у време стављања под заштиту налазио зидани банак и штедњак. Затварањем отвореног оџака и изменама основне организације простора у знатној мери је нарушен првобитни изглед зграде, па је стога потребна њена реконструкција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.723918, 45.193176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Партизанска база", "ref:RS:nkd": "SK1149", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106831", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106831", "description": "У Новом Саду, у кући у улици Војислава Илића бр. 15, била је смештена илегална партијска база у којој је живела и радила група активиста. База је оформљена за потребе ПК КПЈ у сарадњи власника зграде, Ћире Совљанског и Светозара-Тозе Марковића, организационог секретара ПК КПЈ. Налазила се у средњем делу приземне куће, под плочом терасе, и заузимала је површину од 160х220 м . У њој је основан ПК НОО за Војводину и доношени закључци и директиве за даљи рад. Такође је овде штампан лист Слободна Војводина као орган Покрајинског НОП одбора Војводине. Базу су открили мађарски фашисти и у ноћи између 18. и 19. новембра 1942. извршили напад. У оружаном сукобу погинула су двојица активиста, док је Светозар Марковић-Тоза тешко рањен и ухваћен. Данас је зграда обележена спомен-плочом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.830828, 45.267865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хан Радосављевића", "ref:RS:nkd": "SK115", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109054", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109054", "description": "Хан је подигнут 1830. године и све до Другог светског рата није мењао намену. Када је потреба за хановима као преноћиштима нестала коришћен је као кафана, затим стан, а већ дуже време је напуштен. По својим основним типским обележјима припада типу тзв. старије моравске куће нарочито распрострањене у овој области током прве половине XIX века. Објекат има правоугаону основу са подужним архитравним тремом који се на обе стране завршава сасвим неуобичајно - уздигнутим правоугаоним доксатима. Првобитан распоред, који је касније измењен је делио хан следеће просторије: велику кафанску салу, кухињу, два ходника и четири собе за преноћиште. Непосредно уз објекат, с његове југозападне стране, налазила се коњушница која је до данас порушена. Хан је бондручне конструкције постављене на темељне камене зидове. Подрум зидан у ломљеном камену простире се испод трећине зграде. Спољни зидови имају испуну од камена, док су преградни зидови, такође у бондручној конструкцији, испуњени опеком. Кровна конструкција је дрвена са вешаљкама и јаким дрвеним гредама, покривена ћерамидом. Прозори су двокрилни, дупли, а врата једнокрилна од пуног дрвета. Подови у објекту су од опеке и дасака. Главни архитектонски акценат на хану чине поменути трем са угаоним доксатима и велики кровни испусти. Хан је делимично урушен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.55984, 44.573792 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци Тврђаве града Ковина", "ref:RS:nkd": "SK1150", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104205", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104205", "description": "Средњовековни град Ковин подигнут је на десној обали Дунава, на узвишењу које доминира ширим простором и уједно представља природну заштиту и мостобран преко реке. Могло му се прићи само узвишеном лесном гредом којом се данас пружа урбано језгро савременог града. Значај Ковина за одбрану јужне границе угарске државе условио је да постане развијено градско насеље које помињу историјски извори и које је са мањим прекидима трајало током целог средњег века (XII-XV). Око ковинског утврђења воде се чести сукоби између Угара, Византинаца и Турака, све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика. Данас се још једино виде темељи зидова куле са пиластрима и мањи део бедема. Северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130 х 150 м , чији се остаци бедема могу пратити на западној и северној ивици платоа. Улаз у овај део утврђења налазио се на средини северног бедема. Мања заштитна и сондажна истраживања вршена су 1968. и 1986." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.97547, 44.73077 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Три Војнограничарске зграде", "ref:RS:nkd": "SK1151", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104828", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104828", "description": "Зграде се налазе на Тргу ослобођења бр.4 и у улици краља Петра I (некада М. Тита) бр. 2 и 7. Подигнуте су у другој половини XVIII века, у периоду постојања Тителског шајкашког батаљона, формираног решењем царице Марије Терезије из 1763. у подручју југоисточне Бачке (између Дунава и Тисе). Шајкаши су регрутовани од становништва Титела, Лока, Мошорина, Гардиноваца, Вилова и Жабља, а касније овим местима придодато је још шест насеља: Чуруг, Госпођинци, Сентиван (Шајкаш), Горњи и Доњи Ковиљ и Каћ. Данашње архитектонско наслеђе Титела као граничарског места сачувало је велики број зграда грађених за потребе шајкашког батаљона. Поред касарни ту су и зграде које су служиле за арсенал, војну администрацију, али и за становање, трговину и друге пратеће потребе. Тител је у својој урбаној структури сачувао амбијенталне вредности, мада су многе зграде претрпеле велике промене. Ове три зграде, грађене у стилу барока, најкарактеристичнији су примери из периода шајкашког батаљона, иако су и оне до сада претрпеле промене. Данашња намена двоспратне зграде на тргу је хотел „Тиса“, док су зграде у ул. Краља Петра број 7- техничка школа „Милева Марић“, а у броју 2-хотел „Анкер“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.30923, 45.204171 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Реформатска црква", "ref:RS:nkd": "SK1152", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103994", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103994", "description": "Саграђена је у центру насеља Нови Врбас, између 1822 и 1824. пројектовао ју је Јакоб Најшвендер из Куле, под утицајем класицизма. Својом величином и висином доминира визуром главног трга. То је једнобродна грађевина са изнутра полукружним, а споља тространом олтарском апсидом, исте ширине као наос. Унутрашњи простор је подељен на три травеја удвостручиним пиластрима са профилисаним капителима. Изнад наоса је подигнут хор, док је у апсиди проповедаоница. Два реда прозорских отвора омогућавају појачану светлост, чиме се потенцира утисак чистоте и јасноће, на чему је градитељ највише инсистирао. Изнад западног прочеља уздиже се звоник са високом лименом капом, фланкиран зидом издужених елегантних линија. Главни портал је уоквирен са по два стуба чији су капители у облику лотосовог листа. Изнад је троугласти тимпанон са представом Ока свевидећег у средини. Пречишћена декорација и наглашена симболика условљене су самом доктрином реформаторске цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.639792, 45.57121 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци Горње и Доње тврђаве", "ref:RS:nkd": "SK1153", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1995-12-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104791", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104791", "description": "На десној обали Дунава код Старог Сланкамена, на истакнутом узвишењу доминирају остаци средњовековног града. Систематским истраживањима од 1955-1958. утврђено је да су средњовековни бедеми подигнути над римским зидовима и да прате основу античког каструма. Откривени су слојеви раноримског насеља и утврђења из IV века. На основу географског положаја и налаза претпоставља се да је то могао бити Ацуминцум, седиште легије и дела речне флоте. Као Цаструм Заланкемен помиње се 1072. године. Почетком XV века припадао је српским деспотима Лазаревићима и Бранковићима. У то време у Сланкамену се налазио један од важнијих преписивачких центара. Од града су остале рушевине Горње и Доње тврђаве из друге половине XV века. На источном зиду сачуване су по једна правоугаона и полукружна кула. Турци су град заузели 1521, а затим се често помиње у аустро-турским ратовима, поред осталог и као поприште битке код Сланкамена 1691. године, у којој је аустријска војска под заповедништвом Лудвига Баденског победила турску војску. У непосредној околини тврђаве налазе се локалитети Хумка, Танацков салаш и Дугореп, на којима су констатовани културни слојеви од праисторије до средњег века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.253248, 45.145255 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Алмашка црква", "ref:RS:nkd": "SK1154", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106824", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106824", "description": "Алмашка црква (Света три јерарха) изграђена је 1797. године на месту старијег храма око кога је било гробље. Цркву је пројектовао 1775. године Мартин Ковачовски, пореклом Чех или Словак. Црква је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом са полукружном апсидом на источној страни и звоником на четири ступца (два су слободно стојећа) на западној страни. Фасаде храма вертикално су наглашене јонским пиластрима (неки су удвојени), а хоризонтална подела изведена је са два кордонска (вишестепено профилисана) венца. Прозори су полукружно конструисани, а надвишени трочланим, профилисаним необарокним фронтоном. Високи звоник има квадратни пресек, плитку четворострану капу, углове наглашене пиластрима са мотивом палмета на капителима, троугаоне забате између њих, четири сата и четири висока прозора. Певнички простори изведени су као удубљења у масу североисточног зида, три портала са декоративним и конструктивним одликама класицизма најдоминантнији су део екстеријера храма (\"свевидеће око\", венци, јонска кима, јонски ступци, слободностојеће базе). Све дрворезбарске радове у цркви урадио је А. Марковић око 1800. године. У храму доминира архитектоника иконостаса, компонованог у три јасне зоне. Централна композиција је \"Христово васкрсење\". Иконе су рађене 1803. године, а аутор је Арсеније Теодоровић. Садржај иконостаса: Јављање Света три Јерарха Јовану Митрополиту, Сусрет Mарије и Јелисавете, Христ и самарићанка, Усековање главе св. Јована (сокл); Мерхиседар и Аврам, Благовести, Умножавање хлебова (бочне и царске двери); св. Георгије, св. Три Јерарха, Богородица са Христом, Исус Христос, св. Јован Претечаи св. Никола (престоне иконе); Ваведење, Тајна вечера, Рођење Богородице (изнад двери); Рођење Христово, Сретење, Крштење Христово, Васкресење, Вазнесење, Преображење, Зачеће Богородице (друга зона); Скидање са крста, 14 икона пророка, Богородица и Јован Богослов (иконе у лунети); Крст са распећем (на врху). Зидне композиције у цркви извели су Андреја Шалтист (1820., апсида) и Арса Теодоровић (сводови наоса 1811. још незавршен посао). Зидно сликарство у Алмашкој цркви откривено је 1983. године. Богата дрворезбарија иконостаса изведена је у новосадској радионици Аксентија Марковића, млађег сина дрворезбара Марка Гавриловића, око 1800. године. Остали дрворезбарски радови у цркви: певнице, проповедаоница и архијерејски и Богородичин трон, такође су његово дело. Посебну ведност представља овај иконостас са композицијама које је 1811. године насликао Арса Теодоровић, један од највећих српских сликара тога доба. Њему је поред иконостаса поверено и сликање певница и архијерејског трона. Иако под великим утицајем класицизма, уметник се на овим сликама још увек није одрекао барокно-рокајних форми. На Богородичином трону је икона Богородице, рад великог српског сликара „академског реализма“ Уроша Предића, коју је урадио 1905. године. 17. старих штампаних и црквено-административних књига у Алмашкој цркви проглашено је спомеником културе и заштићено посебним решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин бр. 01-703\/1-68." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846697, 45.263078 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква срца Исусовог са Жупним двором", "ref:RS:nkd": "SK1155", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106919", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106919", "description": "Футошки поседник гроф Хадик подигао је 1776. римокатоличку цркву и жупни двор. Црква је порушена, а на њеном месту саградила је грофица Котек нови храм посвећен Срцу Исусовом. Према пројекту Ференца Венингера храм је у псеудоготском стилу изграђен између 1906. и 1908. Изнад главног улаза је ктиторски натпис писан готицом на латинском језику. Грађевина крстообразне основе има главну седмоугаону и две бочне петоугаоне апсиде. Наос је покривен двосливним, а апсиде петосливним крововима. На месту њиховог сучељавања постављен је узани декоративни торањ. Углови апсида и бочни зидови подупрти су контрафорима. Уз бочне стране главне апсиде припојене су по две четвороугаоне просторије у које се улази спољним степеништима. И уз бочне апсиде призидане су две мање просторије са спољним улазима. Два висока звоника што фланкирају прочеље завршени су високим и уским шестоугаоним пирамидама, са улазима са бочних страна. На западном, тимпаноном завршеном зиду између торњева налазе се главни портал и велика розета. Портал је фланкиран степенасто увученим колонетама које су надвишене линетом и тимпаноном. Као архитектура, и унутрашњост храма са црквеним мобилијаром обликовани су у псеудоготском стилу. У храму се налази пет слика Јозефа Ференца Фалконера, уметника барокног опредељења који је живео и стварао крајем ХVIII и почетком ХIХ века. Жупни двор, саграђен такође 1776, једноспратна је четвороугаона грађевина са карактеристичном пластичном декорацијом испод прозора у облику застава с кићанкама и балустрадом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.697539, 45.238391 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Успењска црква", "ref:RS:nkd": "SK1156", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109325", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109325", "description": "Градња цркве је почела 1765. године и трајала је до 1772. године, уз велики труд свештеника Михајла Остојића. Дунђерске послове је обавио Јоханес Ланг, а зидарске изводио Мартин Булф. Уређење ентеријера потрајало је до краја XVIII века. Успенска црква је изграђена као једнобродни храм са полукружном апсидом на источној страни, и два плића певничка испуста на северном и јужном зиду. На западној страни је висок, прислоњени звоник кога носе четри масивна ступца. Фасадна платна црке оживљена су пиластерима и изузетно богато профилисним венцима, што представља њену специфичну и препознатљиву декорацију. На зидовима храма су полукружно конструисани прозори. У броду је на западној страни хор на два масивна ступца, часна трпеза од ружичастог камена и иконостас развијеног типа. Предпоставља се да су иконе на њему сликали Јанко Халкозовић и млади Васа Остојић,мада је уочљива и рука још једног сликара (можда Халказовићевог сина Димитрија). Сликарство носи одлике зоографских традиција и новоприхваћених барокних. Распоред икона: Сусрет Марије и Јелисавете, Христ и Самарићанке (сокла); свети Григорије Благослов, Богородица са Христом, Благовести, Исус Христос и свети Василије Велики (прва зона), свети Андрија, Свети Петар, Тајна вечера, свети Павле и свети Јакоб (низ над престоним иконама); Крунисање Богородице (изнад Тајне вечере), а дено и лево од њега Свет апостоли (у две зоне); Распеће (на врху преграде) и десно и лево Старозаветни прорци. Изузетно вреду резбарију на конструкцији иконостаса радили су чувени новосадски резбари Марко Гавриловић са синовима Аксентијем и Арсенијем Марковићем. Зидно сликарство може се сврстати у неколико целина, а аутори су, претпоставља се, били исти они који су осликали и иконостас. На сводовима цркве сликали су циклус Христових мука са 13 композиција и Богородични циклус чије су композиције постављане у четворолатичне сликане оквире. На потрбушју ликова су медаљони са старозаветним сижеима, а на огради хора још три композиције које је сликао парох цркве Јован Марковић, ученик Арсе Теодоровића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842145, 45.255517 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Врачева Кузме и Дамјана", "ref:RS:nkd": "SK1157", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107651", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107651", "description": "Црква светих лекара Кузмана и Дамјана подигнута је 1776. Монументалним димензијама и витком силуетом звоника црква доминира визуром места. То је грађевина издуженог наоса, са полукружном апсидом у ширини брода, плитким правоугаоним певницама и барокним звоником издигнутим изнад прочеља на западној страни. Удвојеним пиластрима унутрашњи простор подељен је на травеје. У западном делу наоса је новији хор ослоњен на високе и танке гвоздене стубове. Наос је пресведен полуобличастим сводом који је подухваћен луковима што се ослањају на пиластре изграђене на подужним странама брода. На пиластрима су капители са карактеристичним пластичним украсом у облику завеса са кићанкама. Певнице имају споља троугаоне тимпаноне. Три портика са стубовима дозидани су 1908. на западној, северној и јужној страни храма. Иконостас у футошкој цркви сликао је Арсеније Теодоровић 1799. На овом раном Теодоровићевом делу приметни су утицаји каснобарокних еклектичких схватања, насталих угледањем на остварења Теодора Илића Чешљара. У храму се чува и значајна збирка икона Павла Симића која је пренета после рушења Благовештењске капеле на старом Вашаришту. У храму се налазе и осликани тронови и певнице. Зидно сликарство приписано је, према стилским одликама, радионици Јанка Халкозовића. На своду су композиције маријанске тематике што симболишу заштитничку улогу Богородице. У контексту евхаристичке симболике у олтару је насликана Тајна вечера, док је на западном зиду слика Страшног суда као опомена о кажњавању греха и награђивању врлине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.720678, 45.235635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1158", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108443", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108443", "description": "Изградњу нове цркве у Буковцу започео је 1794. зидарски мајстор из Сремских Карловаца Јохан Ебен, а наставио је зидарски мајстор Андреас Хинтермајер са помоћником Антоном Фридрхом 1807. Изгледа да посао није најбоље обављен јер је већ 1833. обнавља новосадски зидар Матијас Фрелих. Иконостас је резбарио Марко Вујатовић, карловачки мајстор, који је током прве четвртине XVIII века начинио чак 13 иконостаса, углавном у Срему. Према уго-вору из 1810. иконостас, певнице и архијерејски трон извео је Стефан Гавриловић 1812-13, значајан српски каснобарокни сликар на кога неокласицистичка схватања нису много утицала и који је остао близак ликовном стваралаштву Јакова Орфелина и Теодора Крачуна. Један триптих из XVIII потиче вероватно из старије грађевине. Приписан је Димитрију Бачевићу, познатом сликару тзв. прелазног стила, тј. ранобарокног српског сликарства. Две целивајуће двостране иконе су рад непознатог мајстора из XVIII века, а остале су сликане или обнављане почетком ХХ века, и немају уметничких вредности, осим ако нису пресликане. Иста запажања односе се и на зидне слике на сводовима у читавој унутрашњости цркве, од олтарског простора до припрате и хора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.894358, 45.190684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа из 1797. г.", "ref:RS:nkd": "SK1159", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106906", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106906", "description": "Кућа у Сремској Каменици, у Карађорђевој улици бр. 21, подигнута је 1797. о чему сведочи натпис изведен у малтеру на доњем делу уличног забата. Постављена је на уличној регулационој линији, а по вертикали се састоји од подрума, приземља и таванског дела. До адаптације то је била кућа уобичајеног троделног распореда, са тремом, зиданим стубовима и отвореним аркадама. Зграда има богату декорацију уличне фасаде, са барокном киблом која се завршава двема волутама, испод које је пластично изведен мотив свевидећег ока. Доње ивице кибле се завршавају четвртастом волутом - меандром. Кућа је адаптацијом унутрашњег простора и нарочито затварањем трема изгубила првобитне карактеристике и данас служи као стамбени објекат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.837008, 45.223701 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хан Пантића", "ref:RS:nkd": "SK116", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109055", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109055", "description": "Хан у Горњој Раљи подигнут је седамдесетих година XIX века. Правоугаоне је основе с подужним тремом дуж главне уличне фасаде. Објекат се састојао од десет просторија: две кафанске сале с кухињом и оставом у северном делу и пет соба за становање одвојених подужним ходником у јужном делу зграде. Распоред је касније измењен затварањем доксата и трема на бочној фасади као и постављањем преградних зидова унутар појединих просторија. И поред наведених промена првобитна простoрна диспозиција је још увек сагледљива. Хан је бондручне конструкције са испуном од камена. Темељи објекта су зидани у ломљеном камену, а испод једног дела зграде налази се подрум. Кровна конструкција је дрвена са вешаљкама и јаким дрвеним гредама, а покривач је од бибер-црепа. Посебно архитектонско решење чини широки трем с дрвеним стубовима који захвата две фасаде правећи на саставу нешто уздигнутији угаони доксат. По свом архитектонском обликовању, просторном решењу и обради хан Пантића представља један од најрепрезентативнијих примерака ове, наменски специфичне архитектуре у београдској околини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.560266, 44.567997 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда гимназије Јована Јовановоћ Змај", "ref:RS:nkd": "SK1160", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106830", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106830", "description": "Налази се у улици Златне греде бр. 4. Саграђена је 1900. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту Српске православне велике гимназије из друге половине ХVIII века. Лоцирана уз Саборну цркву и Владичански двор, које је пројектовао В. Николић, по основном решењу подсећа на Патријаршијски двор у Сремским Карловцима истог аутора. Грађена је са основом у облику ћириличног слова \"П\", главним фронтом окренутим према парку и бочним крилима. Има подрум, високо приземље и спрат. Обликована је у духу еклектицизма, са елементима карактеристичним за српску романтичарску архитектуру. Основна декорација изведена је вертикалном градацијом рустике и украса тосканског типа. Приземни део је изведен у имитацији тесаних квадера, на начин неоренесансних грађевина. Посебно је акцентована главна фасада, рашчлањена са три ризалита који су надвишени куполама. Централни ризалит је шири, има правоугаони портал између два полуступца и ниски троугаони забат, док су бочни ризалити ужи. Хоризонтална подела наглашена је спратним, подпрозорским и кровним венцем. Ентеријер грађевине, распоред просторија, кабинета и учионица, прилагођен је намени објекта. Лепотом и богатством штуко декорације издваја се свечана сала на првом спрату." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.847592, 45.258366 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мађарска реформатска црква са зградом парохијског дома", "ref:RS:nkd": "SK1161", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107628", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107628", "description": "По подацима код С. Боровског црква је саграђена 1844. године, док у црквеној општини тврде да је изграђена 1836. године. Грађевина је већих димензија са карактеристикама једне посебне варијанте класицизма, која почива искључиво на узорима грркоримског стила, већ како је то запажено и на другим објектима реформаторске конфесије, насталим у периоду неокласицизма - уноси елементе декорације карактеристичне за уметност Египта. На звонику изнад улазних врата има мало пластичне декорације, иначе су све површине углавном једноставне. У унурашњости, храм је подељен на три дела: у централном је проповедаоница коју држи канелирани бели стуб са капителом у облику лотосовог цвета, све то мало упрошћено. На наслону за руке, уз степениште за проповедаоницу и на самој проповедаоници су пластични украси. Све је то бело обојено као и цела унутрашњост која је чистих површина, без икаквих украса. На западној стани је балкон на стубовима. На огради балкона су, опет пластично изведене и бело обојене гирланде, али не најчистијег класичног облика, него рустифициране и измењене. На супротној страни, уз главни улаз у храм, је простор одељен зидом који у доњем делу има три отвора са лучним завршецима. Зграда Парохијског дома има широки дуги ходник-трем, чији кров држе дорски стубови. Између стубова доле је парапет, а у горњем делу су аркаде. По обавештењу добијеном у цркви, зграда је подигнута крајем XVIII века, 1780. или 1786. године, као кућа за ишпана (чиновника који је надгледао имање) футошког грофа Хадика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.747494, 45.296765 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Турске чесме", "ref:RS:nkd": "SK1162", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106917", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106917", "description": "Две чесме у Лединцима, предграђу Новог Сада, направљене су у XVIII веку и то или пре ослобођења од Турака или убрзо по њиховом одласку, што се закључује по њиховим стилским карактеристикама. Данас се налазе непосредно уз саобраћајницу, у порти цркве Преноса моштију светог Николе, саграђене 1827-1829. године. Чесме имају по две луле, зидане су правилно тесаним, крупним комадима кречњака, са нишама за одлагање тасова за захватање воде. \nЈугозападно од цркве је чесма којој се приступа степеништем са јужне стране, а на наспрамној страни је велико бетонско корито. Њен доминантни украс је двоструко профилисан, у темену преломљени лук, док су на централном пољу у два нивоа озидане три нише са карактеристично обликованим завршецима. Целина је замишљена као зид са нижим бочним крововима који се ослањају на надвишено средње поље. Оно је решена забатно и покривено двосливним кровом. Претпоставља се да година 1885, прибележена на чесми, потиче из доба обнове. \nЧесма североисточно од цркве раније је била у склопу пијаце. Има двосливни кров и тимпанон, који се ослања на јак архитрав, украшен розетом. У централном пољу чесме изведен је профилисани слепи седласти лук који фланкирају две омање нише уклопљене у лизене. Невешто усклесана 1842. година вероватно бележи неку поправку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.803746, 45.185448 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Католичка плебанија", "ref:RS:nkd": "SK1163", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106834", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106834", "description": "Једноспратна грађевина саграђена 1808. године у барокном стилу. Зидана је у опеци и малтеру. Основа зграде решена је на тај начин што се кроз средину зграде пружа ходник, који је у приземном делу дели по ширини на два дела. На крају ходника, са десне стране је право трокако степениште за спрат. Зграда је по дужини подељена једним ужим ходником. На спрату је у центарлном делу свечана сала, са плафоном украшеним гипсаном декорацијом. У ходницима су полукружни сводови, местимично ојачани лучним ребрима, а просторије приземља имају заобљене сводове. Зграда има по три пара двокрилних прозора са сваке стране и један прозор изнад улазних врата. Средишњи део зграде са вратима и по једним прозором са стране, извучен је из равни зида. Овај истурени, средишњи део издељен је са четри плитка пиластра, са китњастим капителима. До доње ивице покровног венца, зидно платно је украшено гирландама. На средини зграде, изнад средњег прозора на првом спрату је медаљон. На фасади су два сокла, један од вештачког камена, а други у малтеру. На дворишној фасади се јасно виде накнадно дозидани ступци са луковима који носе затворену терасу на првом спрату. Кров је на две воде, покривен црепом. Стил објекта је са прелазним одликама барока (конструкција, висок кров) и класицизма (фасада) у „copf“ варијанти. Римокатоличка жупа основана је 1718. године и њено деловање везано је за новосадску римокатоличку заједницу при цркви Име Маријино. Приземље је по средини, ходником, подељено на два једнака дела и ту се налазе канцеларије и архива цркве. На спрату, у центарлном делу, је свечана сала, са плафоном украшеним гипсаном декорацијом и приватне одаје црквених личности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.845427, 45.256195 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Здање Визић", "ref:RS:nkd": "SK1164", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106894", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106894", "description": "Налази се недалеко од Новог Сада, крај Бегеча. Имање се први пут помиње 1408. и било је део футошког властелинства. Од 1805. до 1925. је у власништву грофовске породице Котек, а од 1925. у власништву породице Ковачевић. У оквиру имања као специфичног амбијента са значајним и вредним карактеристикама војвођанске целине налазе се главна зграда са покретним инвентаром, економски објекти и пространо двориште. Главна зграда је саграђена 1901-2. према пројекту будимпештанског архитекте Ђуле Комора, на месту куће уцртане на плану из 1779. године. У згради се налазе разноврсне и вредне збирке: збирка уметничких слика из XVIII и XIX века, збирка графика, бакрореза и литографија, са повељама, дипломама и плановима из XVIII и XIX века, збирка архивалија од 130 фасцикли разнородне грађе, богата библиотека са око 15.000 књига, збирка периодике, збирка декоративних и употре-бних предмета од порцулана, метала и стакла, збирка употребних предмета за домаћинство као и збирка пољопривредних и занатских алатки." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.63958, 45.242861 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Светозара Милетића", "ref:RS:nkd": "SK1165", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-10-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106840", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106840", "description": "Споменик је откривен 1939. године. Рад је вајара Ивана Мештровића. Конципиран је као монументални јавни споменик, лоциран на централном делу Трга слободе. Посвећен је Светозару Милетићу, значајној политичкој личности српског народа у Хабсбуршкој монархији друге половине ХIХ века, адвокату, писцу бројних чланака револуционарног духа и републиканских тежњи, градоначелнику Новог Сада у два наврата. Милетић је приказан у натприродној величини, гологлав, са пелерином и уздигнутом десном руком. Фигура је изливена у бронзи и постављена на четвртасти постамент од сивог гранита. У реализацији је наглашена смирена статичка монументалност, поједностављена стилизација, промишљен став и пројекција у простору, уз запостављање реалистичких детаља да би се добило на јединствености и целовитости утиска. Споменик је био уклоњен са Трга за време окупације, на иницијативу историчара Васе Стајића враћен је 1944. године, али на постаменту нижем од оригиналног." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.844866, 45.255161 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Матице Српске", "ref:RS:nkd": "SK1166", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-10-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106839", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106839", "description": "Налази се у улици Матице Српске бр. 1. Седиште је Матице српске, а користе је Библиотека Матице српске, издавачко одељење и антикваријат Матице. Саграђена је између 1910-13. године, према пројекту архитекте Момчила Тапавице, као задужбина Марије Трандафил. У склопу амбијента старог градског језгра, у троуглу између Саборне, Николајевске и Алмашке цркве, у време изградње представљала је значајан допринос урбанизацији града. Грађена је као једноспратни објекат, лоциран на углу бившег \"Ханског плаца\", веома разуђеног габарита знатних димензија. Архитектонски је обликована у духу еклектицизма. Посебно је акцентован угаони део објекта са декоративном куполом. Обради и опреми ентеријера посвећена је изузетна пажња, у избору и богатству материјала и квалитету занатско уметничке израде. У фонду Библиотеке Матице налазе се рукописи, рукописне и штампане књиге и часописи који су због својих културно-уметничких и научно-историјских вредности утврђени за покретна културна добра. У Матици се налази и већи број портрета оснивача Матице и других значајних личности чији су аутори значајна имена српског сликартва ХIХ века. Уз калкански зид, из улице Матице српске, изграђен је нови анекс за потребе Библиотеке 1990- 91, по пројекту архитекте Милана Марића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84515, 45.25941 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ратницима првог Светског рата", "ref:RS:nkd": "SK1167", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107643", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107643", "description": "Спомен-крст посвећен српским ратницима из Првог светског рата, од опеке и бетона, висине 390 цм, са плочама од сивог гранита 138 x 76, рад непознатог аутора (зидара, каменоресца), постављен на Тргу солунских добровољаца (парк у центру Ковиља). На споменику је уклесан текст који говори о ратницима који су положили своје животе за краља и отаџбину, а потом следи списак од 50 погинулих Ковиљчана. Више деценија је споменик био препуштен зубу времена, а током протеклих неколико година, извршена је промена назива трга, а сам парк у ком се споменик налази је хортикултурално уређен. Споменик је обновљен, а текст на споменику је освежен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.02203, 45.229863 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци средњовековне цркве на локалитету Клиса", "ref:RS:nkd": "SK1168", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108499", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108499", "description": "О историјату овог објекта и његове околине не зна се ништа. Спада у средњовековни комплекс Думбова, који је имао важнију стратешку, привредну и културну функцију у овом крају. Ко је, и када подигао цркву и звоник - кулу, не зна се. Према старој литератури ово је био римокатолички храм, што је као мишљење засновано само на постојању контрафора уз западни зид. Археолошким истраживањима није утврђена верска припадност ни градитеља, ни каснијих корисника. Има нових мишљења, заснованих на стручној литератури, да је то храм Св. Саве из XIII века. Црква је орјентисана исток - запад. Цела је грађевина начињена од ломљеног и притесаног камена. На незнатним остацима малтерисане унутрашњости налазе се трагови малих фрагмената старог живота. Према очуваним зидовима и кули храма има правоугаону основу са полукружном апсидом. Апсида је ужа од наоса и сачуван јој је тријумфални полукружни лук. Правоугаони наос је равних зидних површина. На угловима западне стране су контрафори од притесаних квадера и мањих комада ломљеног камена. Овакви контрафори постојали су и уз подужне зидове, али су у некој фази коришћења уклоњени. На улазу са запада је накнадно подигнута висока камена кула са нижим, али широким и полуобличасто засведеним улазом. У кули се по рупама за греде сада виде три спрата. По начину сужавања зидова спрата, кула једну аналогију има у оној \"Тодора од Сталаћа\", у Сталаћу, из XIV или XV века. На јужној и западној страни првог спрата куле налазе се уски прозори. На наосу су, али само са северне стране, били прозори сличног облика. На зиду повише тријумфалног лука виде се четвороугаони трагови од гредица крова апсиде. Ископавањима је у унутрашњости цркве откривена велика количина ломљеног камена, а чишћењем круна подужних зидова откривена одговарајућа конструкција, према којој се може закључити да је храм био полуобличасто засведен. Звоник - кула накнадно је призидана, вероватно у време када су уклоњени контрафори са бочних зидова. Грађевина се добро и чврсто држи у својим остацима. У периоду од 1979. до 1986. године вршена су археолошка истраживања (са прекидима) у храму и око њега. Северно и североисточно од цркве откопано је десетак хришћанских скелета, сви без прилога, па њихово временско опредељење није било могуће. 1984. године објекат је у целини фотограметријски снимљен. Црква је вероватно изграђена у XIII веку, зидана од ломљеног необрађеног камена у техници трпанца. Звоник је касније дограђен и зидан је у истој техници. Мања сондажна истраживања, обављена изван олтарске апсиде и северног зида, дала су податке о накнадно призиданим контрафорима, али без директног спајања са основним зидовима храма. Функције изграђених контрафора нису сасвим јасне. Остаци лежишта архитравне греде налазе се на висини од 2,06м. Црква је разрушена после турских освајања. Неки истраживачи остатке овог храма приписују несталом манастиру посвећеном Св. Сави, чији је култ на Фрушкој гори био веома јак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.806143, 45.184428 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Арханђела Михајла", "ref:RS:nkd": "SK1169", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103841", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103841", "description": "Изведена је 1786. на месту старије црквене грађевине из 1740. у духу барока, са препознатљивим утицајима класицизма. Складних је пропорција, издужене једнобродне основе, са полукружном олтарском апсидом на истоку, уз чији је северни део постављена сакристија и са доминантним западним прочељем над којим се уздиже звоник. Чиста и смирена фасадна декорација, коју чине лезене и плитки лукови којима се завршавају прозорски отвори, усклађена је са осветљеном и пространом унутрашњошћу храма, украшеном прецизно обликованим мобилијаром и јасним орнаменталним мотивима. Декоративност је нешто израженија на полуобличастим луковима, који повезују масивне пиластре прислоњене уз бочне зидове, и на сферним сводовима између њих. Композиције на сводовима извео је 1918. Ебер Шандор. Слику патрона храма на главном олтару израдио је Јозеф Ференц Фалконер, члан познате сликарске породице из Будимпеште, који је радио још у неколико римокатоличких цркава у Бачу крајем XVIII и почетком XIX века. Сцену Pieta на бочном олтару потписао је 1794. Јохан Георг Бадер, највероватније члан сликарске породице из Ајхштата у Немачкој." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.920636, 45.920661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јанићева кафана", "ref:RS:nkd": "SK117", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109073", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109073", "description": "Јанићева кафана је подигнута почетком XIX века и према типским обележјима припада старијој моравској кући. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ломљеног камена, док су унутрашњи зидови испуњени опеком. Кровна конструција је дрвена, покривена бибер - црепом. Објекат се састоји од две кафанске сале у предњем и кухиње и келнераја у задњем делу зграде. Две собе за становање власника лоциране су у источном крилу и одвојене су ходником. На главној фасади налази се аркадни трем, који у источном делу прелази у доксат. Као објекат јавне намене и репрезентативне архитектонске обраде с јединственим, може се рећи монументалним решењем просторне диспозиције, Јанићева кафана представља изузетно значајно остварење нашег народног неимарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.318069, 44.729477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1170", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103840", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103840", "description": "На месту старијег дрвеног храма сазидана је 1752. нова црквена грађевина, која је свој коначан изглед добила проширивањем, у обнови 1806. Конципирана је као тробродна базилика, монументалних димензија, са средњим бродом вишим и ширим у односу на бочне. Са обе стране олтарске апсиде, споља полигоналне а изнутра полукружне, смештена је по једна сакристија правоугаоне основе. Над западном фасадом уздиже се висок звоник, фланкиран масивним зидом са меандрастим волутама. Изузев пречишћене декоративности прочеља, црква је без фасадног украса. Једино масивни ступци прате поделу унутрашњег простора. Изнад бочних бродова су галерије. Већина покретног материјала припада крају XVIII или почетку XIX века и радови су непознатих аутора. Својим сликарским квалитетима издваја се композиција патрона храма на главном олтару, за коју се претпоставља да је настала половином XVIII века. На представи св. Мартина бискупа, са бочног олтара, на северном зиду наоса, свој потпис је оставио Илија Лончаревић 1812" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.93391, 45.79223 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква и Жупни уред", "ref:RS:nkd": "SK1171", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104706", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104706", "description": "Црква посвећена светом Тројству и жупни двор изграђени су између 1752. и 1772. као јединствена архитектонска целина. Својина оснивача фрањеваца били су до 1871, када су на основу указа цара Јосифа II о укидању фрањевачког самостана прешли у надлежност римокатоличке жупе у Сомбору. Црква је једнобродна грађевина са типично барокном концепцијом простора. Олтарска апсида, ужа од наоса, надовезује се на централни простор, луцима подељен на три травеја. Над ниским трансептом подигнут је тробродни хор. Испусти са вишеструко профилисаним венцем, пиластрима и лизенама, појављују се у наосу и олтару. Уз сам бок олтарске преграде смештени су помоћни олтари, док се из наоса улази у тробродну припрату. Цела црквена грађевина је пресведена бачвастим сводом. Испод ње је смештена крипта, правоугаоне основе, са полукружном апсидом, у којој су до 1776. сахрањивани угледни грађани Сомбора. Западна фасада цркве је оживљена са пет пиластера и два стуба, на чијим се богато профилисаним капителима налази по једна камена скулптура анђела. Изнад степенасто профилисаног венца, забат са волутним завршецима уобличава западно прочеље. Јужна фасада, из које се издиже високи звоник, прислоњена је уз зид спратне зграде бившег самостана. Његову скромну фасадну декорацију чине прозорски отвори различитих димензија и кровни венац. Високу олтарску преграду осликао је 1784. Паул Кроноветер. Бојење и позлата хора, оргуља и ораторијума поверени су „пиктору“ Антонијусу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113166, 45.773318 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Бачко.Бодрошке Жупаније", "ref:RS:nkd": "SK1172", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104690", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104690", "description": "Када је Сомбор 1786. постао седиште Бачко-бодрошке жупаније донета је одлука о изградњи новог управно-административног седишта које је до тада било смештено у просторијама фрањевачког самостана. Нова зграда Жупаније подигнута је у периоду од 1805-1808. по пројектима из 1802. које је израдио градски архитекта Јозеф Бауер. Зграда је имала основу у облику латиничног слова У , са главним улазним и два бочна крила, израђеним по узору на просторни распоред који је био уобичајен за доба барока у централној Европи. Данашњи изглед објекта потиче из 1882. када је по пројекту будимпештанског архитекте Ђуле Партоша извршена доградња и преправка фасаде. Изградњом новог крила формирана је затворена квадратна основа са централним атријумом. Монументално двоспратно здање, раскошно обликовано у духу еклектицизма, удахнуло је Сомбору нову урбанистичку визуру европског града. Зналачки компонован централни ризалит акцентован је балконом од кованог гвожђа на конзолама, пиластрима, полукружним отворима, амблемима са мотивом штита и медаљоном са грбом на атици. Трапезаста кровна конструкција надвишена је куполом, чија је средина између постамента и кубета отворена и украшена стубовима. Данас се ту налази Скупштина општине Сомбор. Конзерваторски радови изведени су 1992." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.117884, 45.769838 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног позоришта", "ref:RS:nkd": "SK1173", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104692", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104692", "description": "Акционарско друштво за изградњу позоришта основано 1877, донело је на својој седници 1879. одлуку о расписивању конкурса за израду плана. Зграда позоришта подигнута је 1882. по пројекту Адолфа Вајте. Смештена у старом градском језгру, својим складним и одмереним линијама у духу класицизма представља једно од најрепрезентативнијих позоришта на подручју Војводине. Крајем седамдесетих година ХХ века извршена је доградња, реконструкција и адаптација, када је додавањем другог крила објекат добио симетричан изглед, сасвим у складу духа времена у коме је настао. Фасади из улице Косте Трифковића са монументалним прочељем и два крила, посебан акценат даје испад у виду трема у приземљу са балконом на спрату и класицистички конципиран фронтон са тосканским и јонским пиластрима и тимпаноном. Богато обрађен ентеријер у барокном стилу, са сликаном и штуко декорацијом, рађен по узору на бечка и пештанска позоришта један је од ретких позоришних простора који је до данас сачуван у аутентичном облику. Конзерваторски радови су извођени 1977. и 1981- 82." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.112098, 45.772344 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK1174", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104708", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104708", "description": "Према запису у летопису цркве 1890. године стара црква је срушена августа 1786. године, темељи за нову грађевину освећени су већ септембра месеца исте године, а градња данашње цркве завршена је 1790. године.\n\nЦрква је сазидана у духу барокног схватања сакралне архитектуре са примесама рокајних декоративних елемената. То је мала једнобродна грађевина са звоником, који је саставни део корпуса храма уобичајено постављен на западној страни и полигоналном апсидом на истоку. На грађевини се налазе три улаза у цркву и један у звоник. Репрезентативни улаз је на западном прочељу а два мања са северне односно јужне стране цркве. Над западном фасадом се диже двоспратни звоник фланкиран волутним “крилима”. Осим репрезентативног портала западну фасаду красе и три полукружно завршена прозора наглашени полукружним вишеструко профилисаним надстрешницама. Прозори су постављени у зони изнад улаза. Додатни украс у зони улаза чине окулуси постављени испод бочних прозора. Простор између прозора вертикално деле тоскански пиластри. На бочним фасадама цркве су по четири полукружно завршена прозора наглашена истим типом украса као и прозори на западној фасади. Вертикално рашчлањавање северне и јужне фасаде понавља систем тосканских пиластара установљен на западној фасади. На централном зиду апсиде је само један високо постављен окулус, док су бочни зидови апсидалног полигона без прозорских отвора. \n\nУнутрашњост цркве је издељена на припрату и два травеја који су међусобно одвојени тосканским пиластрима. Над припратом, на западној страни храма, је хор валовите основе ослоњен на два стуба. У правоугаоним певничким испустима су дрвени певнички пултови и ламперије са богатом барокном декорацијом. На западном зиду северне певнице је једна ниша за коју се претпоставља да је представљала излаз за мујезине у бившој џамији. Црква је пресведена бачвастим сводом.\n\nУ цркви се налази иконостас, рад сликара Павела Ђурковића из 1809. године и дрворесца и златара Алексе Теодоровића. Унутрашњи зидови цркве декорисани су јула месеца 1883. године. У оквиру ове обнове поново је позлаћен Ђурковићев иконостас, а иконе су “лагиране”, како то наводи један запис од 1. јуна 1890. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.109945, 45.77269 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1175", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104707", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104707", "description": "Црква св. Георгија у Сомбору подигнута је 1761. на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певничким просторима. Изведена је у духу барока, комбиновањем неокласицистичких и рококо елемената, што је посебно изражено на декорацији западне фасаде, где доминацију кривих линија онемогућавају мирне и складне површине тосканских пиластера. У архитектонску композицију маса нове цркве успешно је уклопљен звоник из 1744, надвишен 1790. торњем за чију изградњу је ангажован Франц Фридрих из Сомбора. Израда сликане декорације иконостасне преграде поверена је 1771. Теодору Крачуну, Јовану Исајиловићу и Лазару Сердановићу, док су резбарски радови наручени код Арсенија Марковића. Унутрашњост храма је 1866. претрпела темељне оправке, после којих је израђен нов иконостас. Аутори резбе су Јосип Кестнер из Новог Сада и Карло Илдињи из Будимпеште, а иконе су рад Павла Симића. На сомборском иконостасу Симић је приказао сву вештину свог ликовног израза, стечену на бечкој Академији, где се између учења у класицистичко – бидермајерском маниру и силовитих романтичарских уверења определио за благо назаренско сликарство." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.115019, 45.773955 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1176", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104782", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104782", "description": "На месту старе цркве од набоја сазидан је 1776. данашњи стапарски храм. Једнобродне је основе, са полигоналном олтарском апсидом и тек наглашеним певничким просторима. Засведен је полуобличастим сводом. Из западне фасаде извире висок барокни звоник фланкиран зидовима забата. Богато профилисан венац испод лимене капе звоника одудара од изузетно скромне фасадне декорације. Раскошна иконостасна резбарија рад је анонимног аутора. Судећи по минуциозно обрађеним детаљима ради се о уметнику солидног знања и знатног искуства. Сликану декорацију је извео Јаков Орфелин. приликом обнове цркве 1898. ангажован је Људевит Штајнер, декоратер из Сомбора, да подражавајући орфелинов цртеж и колорит освежи иконе. Али тек после обимног чишћења 1953. могао се утврдити квалитет стапарских слика и њихово место у развоју барока код Срба, посебно рококоа као позне фазе. Орфелин је у Ваведењском храму показао све богатство своје палете, пуне валерских градација, и до тада за њега неуобичајену смелост у компоновању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.201652, 45.663847 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1177", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109092", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109092", "description": "Амбар је направљен је 1847. године, што је урезано на довратницима објекта. Изнад године су исписана слова С и Д, вероватно иницијали мајстора. Амбар је грађен у дрвеној скелетној конструкцији, са испуном од ужлебљених талпи. Има подужни трем и двосливни кров покривеног бибер црепом. Стубови конструкције, дуж предње и обе бочне стране, и ступци трема су профилисани и декорисани биљним мотивима. Ти делови су били вишебојни, што се може закључити по остацима боје. Обрадом и декорацијом представља леп пример слободностојећег амбара са подужним тремом који је развојно претходио њиховој заједничкој градњи са котобањом. Непокретно културно добро - споменик културе Амбар у Стапару је 2006. године је демонтиран и пренет у Музејски комплекс Кулпин где је рестауриран и презентован као део народне архитектуре у Војводини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.206437, 45.661415 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Правосланва црква Успење Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1178", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104154", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104154", "description": "Црква Успења Богородице је једна од ретких сачуваних барокних цркава из прве половине XVIII века у Војводини. Црква је подигнута 1746. године у време Марије Терезије и представља једну од настаријих сакралних грађевина у Банату изграђену од тврдог материјала. Црква је измењена и дограђена 1783. године, о чему сведочи и запис године на первазу јужних врата.\nХрам је једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторима и припратом над којом се уздиже високи барокни звоник. Фасадна декорација је уобичајено, најразвијенија на западном прочељу. Композициона складност и уравнотеженост западне фасаде постигнуте су комбиновањем мирних линија пиластера, завршених вишеструкo профилисаним капителима, слепих полукружних ниша, угаоних стубића и кордонског венца са заобљеним формама забата и богато профилисаног кровног венца. Од отмене строгости западне фасаде одудара изражено китњаста капа звоника. Декорација осталих фасадних површина, са доминантном вертикалном поделом, изведена је наизменично постављеним пиластрима и прозорским отворима са полукружним завршецима.\nПо најновијим истраживањима иконостас је започео Димитрије Поповић (горње зоне иконостаса) али га је смрт прекинула да читав посао оконча, те га је довршио Георгије Поповић 1815. године. Сликарска породица Поповић чији је родоначелник Георгијев отац Теодор, радила је широм Баната и препознатљивим маниром обележила црквено сликарство у том пределу на прелазу из XVIII у XIX век. Као у случајевима осталих сликара, рад по наруджбини из родног места има посебан значај за сликара и његов опус. Барокни иконостаса рађен у позлати настао је између 1785. и 1790. године. Ово дело Аксентија Mарковића одликује се великим занатским умећем рада у дрвету што потврђује и богатство цветних украса на њему. На хору цркве је мањи иконостас посвећен преносу моштију св. Николе, рад непознатог мајстора из XVIII века, непознат је и сликар икона на Христовом гробу, насталих такође у XVIII веку. У цркви се чува већи број појединачних икона из XVIII и XIX века. \nЗидне слике Христа на престолу са анђелима и еванђелистима, на своду травеја наоса, и медаљони са фигурама св. Архангела Михајла на своду другог травеја, св. Николе на своду хора и Христа у ниши у олтару радио је Стеван Алексић 1924. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.395316, 45.380327 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведење у Граднулици", "ref:RS:nkd": "SK1179", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104153", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104153", "description": "Граднуличка црква је саграђена 1777. на старијем култном месту, где је према предању, крајем XVI или почетком XVII века био манастир у коме је служио и чинио чудотворства монах Рафаило, пристигао из Хиландара. Током времена његов гроб је постао место ходочашћа, обележен у XVIII веку капелом, изграђеном уз јужну фасаду цркве. То је полигонална грађевина од опеке, малих димензија, покривена високим пирамидалним кровом. Дрвена врата са жљебовима који формирају паралелне ромбове и профилисани кровни венац представљају једине декоративне елементе. Ваведењски храм, изведен у барокно-кла-сицистичком маниру, једнобродна је грађевина са пространом полукружном олтарском апсидом и плитким певницама. На источној и северној страни подупрта је са пет масивних стубаца. Високи звоник се уздиже над западном фасадом, којом доминирају четири слепе нише и један прозорски отвор истог облика, са благо заобљеним профилисаним луковима изнад, забат са два окулуса и портал уоквирен профилисаним каменим довратницима. Вертикална подела фасада је извршена плитким пиластрима са вишеструко изрезаним капителима, док хоризонталну наглашавају профилисани венци у горњој зони. Иконостасну преграду, украшену богатим дрворезбарским радом, осликао је на почетку XIX века Арса Теодоровић. Царске двери и зидне слике у наосу и олтару дело су Стеве Алексића из 1914." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.392518, 45.391176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Заоставштина Драгомира Глишића", "ref:RS:nkd": "SK118", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105716", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105716", "description": "Заоставштину сликара Драгомира Глишића (1872-1957) чине кућа са двориштем и атеље са деведесет шест уљаних слика, тридесет цртежа и осталим покретним предметима (сликарски прибор, библиотека, лични предмети, намештај). Породична кућа Глишића изграђена је деведесетих година XIX века, а сликарски атеље, наменски грађен и функционално обликован, подигнут је тридесетих година XX века. Амбијент атељеа је потпуно аутентичан. Сликарева заоставштина састављена је тако да се кроз њу хронолошки и тематски могу пратити развојни пут и интересовања сликарева у току целокупног стваралаштва у коме је настао велики број портрета, пејзажа, великих фигуралних композиција, мртвих природа. У заоставштини није заступљено Глишићево ратно сликарство из периода Балканских ратова и Првог светског рата. Оно се са другим документима и материјалом из тога времена налази у Војном музеју у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460935, 44.792582 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна капела ''Манастир'' Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1180", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104404", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104404", "description": "На старијем култном месту крај Тисе - где су, према предању, Турци спалили српски манастир - подигнута је у ХVIII столећу капела у виду једнобродне грађевине са полукружном олтарском апсидом и кулом над западним делом храма. Равна фасадна платна рашчлањена су једино плитким лезенама и кровним, односно венцем над соклом. Правоугаони прозори и нише опточени су једноставним, такође правоугаоним оквиром. Двосливни кров покривен бибер-црепом на западној страни капеле забатно се завршава и прераста у звоник коцкастог постоља без украса, са још једним спратом нешто мањих димензија. Највећу вредност новобечејске капеле представља покретни материјал, сачуван изгледа из старијег храма. Посебно занимљив је триптих са почетка ХVIII века (конзервиран 1965), који на централном пољу носи представу Св. Ђорђе убија аждају, док су на бочним крилима приказане сцене из светитељевог живота. Царске двери, Распеће и престона икона Св. Јована делови су старијег иконостаса и чувају се у \"Манастиру\" поред низа других икона непознатих аутора с краја ХVIII и почетка ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.134658, 45.591265 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Правослана црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1181", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104406", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104406", "description": "Новобечејска црква Св. Николе један је од најстаријих православних храмова на територији Војводине. Подигнута је 1774. у виду једнобродне грађевине која се на истоку завршава петостраном олтарском апсидом, док се на западној страни уздиже типичан барокни вишеспратни звоник, са лименим \"јастуком\", лантерном и крстом. Лезене са орнаментисаним капителима, профилисани венци и оквири полукружно завршених прозора, све то чини уобичајену фасадну декорацију војвођанских сакралних објеката с краја ХVIII и почетка ХIХ столећа. Насупрот одмереним и складно решеним спољним зидним платнима, унутрашњост храма одише барокном раскоши и распеваношћу. Иконостасна преграда, чија је архитектонска конструкција прекривена обиљем резбареног биљног украса, носи четрдесетак представа стојећих фигура светитеља и црквених празника за које се сматра да их је 1814. насликао Стефан Гавриловић. Један од првих представника српског романтизма Павле Симић извео је 1858. зидне слике на сводовима олтара и наоса. У цркви Св. Николе у Новом Бечеју чува се низ вредних богослужбених предмета, а посебну пажњу заслужује икона Богородице с Христом, рађена у најбољој традицији поствизантијског иконописа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.133988, 45.59422 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Јована Претече", "ref:RS:nkd": "SK1182", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104405", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104405", "description": "У некадашњем насељу Врањеву - које је данас део Новог Бечеја - подигнута је почетком ХIХ века црква Св. Јована Претече. Једнобродној грађевини са споља петоугаоном апсидом и плитким певницама додата је 1859. припрата над којом се уздиже торањ. Претпоставља се да је том приликом изведена фасадна декорација целог храма. Између сокла и поткровног венца на којем се смењују триглифи и осмолисни цветни орнамент, наизменично су постављени пиластри профилисаних стопа и капитела, односно степенасто увучене аркаде. Тако формиране нише сасвим су плитке на припрати и певницама, док су на зидовима наоса дубље. Централни ризалит троделне западне фасаде благо је избачен ван равни зида. Изнад кровног венца, коса забатна платна придржавају четвртасто постоље куле са барокно завршеним врхом. Ентеријер цркве украшавају како иконе тако и зидно сликарство. Иконостасна преграда, симетричне конструкције и са богатом резбаријом биљног карактера, у потпуности затвара олтар. Појединачне фигуре светитеља и композиције са христолошком тематиком настале су у четвртој деценији ХIХ века и дело су Јефтимија Поповића. Зидне слике такође се приписују Поповићу или неком од сликара њему сродног уметничког опредељења, попут Саве Петровића и Павла Чортановачког. Конзерваторски радови су вршени 1968." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.12365, 45.604854 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбена зграда у Врањеву", "ref:RS:nkd": "SK1183", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104407", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104407", "description": "Налази се у улици Јосифа Маринковића бр. 69. Саграђена је у првој половини ХIХ века. Њен власник, Владимир Главаш, завештао је цркви. На кући се налази спомен плоча са натписом: \"Овде се родио др Владимир Главаш, велики народни добротвор 1834-1909\". Грађена је као приземни објекат, правоугаоне основе, са двосливним кровом. Архитектонски је обликована са стилским карактеристикама бидермајера и представља изразито чист пример богатије грађанске куће са одликама овог стила. Сва дрвенарија - врата, прозори, рагастови, гитери, браве и кључеви, као и тапете и зидна декорација стилски су уједначени и усаглашени са декоративном обрадом фасада. У кући се налазе остаци стилског намештаја и неколико портрета, радова Николе Алексића. Главашева кућа, општинска зграда и православна црква представљају складну просторно и стилски усаглашену амбијенталну целину Врањева." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.125453, 45.604562 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Општинска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1184", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104402", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104402", "description": "Бивша општинска зграда налази се у Улици Рајка Ракочевића бр. 15, у средишту некадашњег насеља Врањева. Саграђена је 1824. године као приземна угаона грађевина са два једнака, симетрична крила у основи, која се завршавају једноставним чеоним забатима. Кровови су двосливни. Архитектонски је обликована у стилу сеоског ампира, слично општинским зградама у Српском Крстуру, Мокрину. Фасаде су малтерисане, високог сокла, плитко увучених или истакнутих зидних површина са касетираним деловима испод и изнад прозорских отвора и на појасу фриза. Прозори су правоугаони, ритмично распоређени, са гитерима од кованог гвожђа. На једном од крила, као главни акценат грађевине, налази се плићи улазни трем, са два стуба који носе архитрав, полукружни профилисани тимпанон и полуобличасти кров трема." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.123012, 45.604304 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1185", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104428", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104428", "description": "Место је насељено 1752-53, под називом Карлово, по аустријском цару Карлу VI. После Првог светског рата добило је назив Драгутиново, а после Другог, Банатско, односно Ново Милошево, по народном хероју Милошу Попову. Садашња (нова) црква је подигнута 1842, што је забележено у малтерном натпису над улазним порталом. Западно прочеље цркве решено је у неокласицистичком стилу са плитким пиластрима над којима је кровни венац и тимпанонско троугаоно поље. Високи звоник није складно уклопљен у доњи део прочеља. За разлику од готово плошно изведене западне, бочне фасаде су решене са дубоким полукружним нишама у којима су смештени прозори. Резбарија иконостаса је уздржан класицистич ки, бидермајерски рад непознатог мајстора. Никола Алексић сликао је иконе, тронове и певнице, Христов гроб, као и зидне слике на своду над солеом 1855. Ученик Арсе Теодоровића, он је један од најплоднијих сликара прве половине XIX века, који је током каријере дуге четири деценије, прешао пут од класицизма и бидермајера до наговештаја романтизма. Атмосфера на његовим сликама хладног колорита приближава га и сентименталности назаренског сликарства. Остале зидне слике на своду и северном зиду извео је Јосип Гојгнер. Сачувана је и једна икона тзв. Арапске Богородице с почетка XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.304869, 45.725494 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква преноса моштију Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1186", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103843", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103843", "description": "Оснивање или обнова православне парохије и храма датују се у почетак XVIII века. Црква „чудотворца Николаја“ помиње се први пут 1739. године, док је садашња подигнута у периоду 1777-1780 и обнављана је више пута.\nИзузетно иконографски интересантан иконостас високих ликовних вредности последњи је рад Теодора Илића Чешљара, настао 1793. године. Потпис сликара налази се на престоној икони Исуса Христа, а ктиторски се налази на икони св. Јована Крститеља. Сликање иконостаса је довршио Димитрије Лазаревић, сликар позлатар који је помагао Чешљару од почетка радова, а после мајсторове смрти завршио је већ скициране и започете иконе. Висока конструкција Чешљареве олтарске преграде носи готово шесдесет икона распоређених у неколико зона: низ престоних икона са представама у соклу и бочним и царским дверима, ред празничних и ред икона са фигурама апостола, као и крст са Распећем уоквирен сценама Страдања. Валовитих архитрава, профилисаних венаца и капитела са изрезбареном биљном орнаментиком која уоквирује композиције и појединачне ликове светитеља, раскошно украшен иконостас чини складну целину са Чешљаревим сликама које одражавају струјања у српској уметности XVIII века. Иконостас је касније пресликаван и обнављан у више наврата, а током конзерваторских радова (1965-66) очишћен од познијих интервенција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.083409, 45.695769 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Дунђерски", "ref:RS:nkd": "SK1187", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103936", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103936", "description": "Споменик културе је саграђен између 1919. и 1923. године, према пројекту земунског архитекте Јосипа Крауса, у неовизантијском стилу. То је гробна капела ктитора, бечејског велепоседника Богдана Дунђерског. Складних је пропорција, основе у облику слободног крста са куполом подигнутом над пресеком кракова, олтарском апсидом, споља полигоналном, а изнутра полукружном и репрезентативним западним портиком који се ослања на четири слободна стуба. Раскоши главног улаза доприносе и три полукружна поља са мозаичким композицијама Васкрсења Христовог, Св. Георгија и Св. Михаила, рад Уроша Предића. Фасаде су оживљене удвојеним лезенама и тордираним пиластрима на угловима. Над прозорима су постављене четворолисне розете. Иконостасну преграду је осликао Урош Предић, који је аутор и скице за њен архитектонски део. Четири медаљона са ликовима јеванђелиста на пандатифима и Тајне вечере на западном зиду такође су Предићева дела. За сликану декорацију ангажован је Коста Ванђеловић 1926. године. Ентеријер украшавају и две плакете од ливене бронзе, радови вајара Ђорђа Јовановића, са ликовима Уроша Предића и Богдана Дунђерског. \nСпоменик културе својом архитектонском концепцијом и сликарством Уроша Предића, једног од најзначајнијих представника реализма код Срба, представља репрезентативан пример сакралних грађевина мањих димензија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.901224, 45.652163 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Правослана црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1188", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103938", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103938", "description": "Подизање српске православне цркве у Бечеју започето је 1851, а окончано 1858. Неимари Јован Сомборски и Андрија Шмаус замислили су једнобродну основу са полигоналном апсидом и певничким просторима који су обележени благим правоугаоним испустима, видљивим на фасади тако да разбијају раван подужних зидова. Акценат је стављен на западно прочеље, чијем репрезентативном изгледу доприносе отворени портик у ширини наоса и три звоника, од којих је средњи двоспратни, док су бочни, нижи, прислоњени уз западни део храма. Барокна обележја грађевине огледају се у декоративној обради фасада са каменом пластиком биљног карактера, концентрисаном пре свега око отвора, као и на упечатљивом главном улазу у цркву, испред кога су четири висока коринтска стуба. Ентеријером доминира иконостас подигнут десет година након изградње храма, дело мајстора Кистнера из Беча. У периоду између 1889-1893. Урош Предић је насликао престоне иконе са стојећим фигурама светитеља, над њима празничне иконе и представу св. Тројице над царским дверима, а у највишој зони Распеће и овалне иконе са ликовима апостола, пророка и јеванђелиста. Предићев опус у бечејској цркви припада најбољим остварењима у раној фази овог сликара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.049646, 45.615174 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Марка", "ref:RS:nkd": "SK1189", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104250", "description": "Црква св. Марка у Кули саграђена је између 1846. и 1852. на старијем култном месту. Цркву брвнару заменила је 1745. зидана грађевина, за коју је декретом Марије Терезије из 1769. омогућено проширење и подизање торња. Иконостас је осликао 1773. Теодор Крачун. Од целе композиције сачувана је само икона Исуса Христа. Данашња црква је једнобродна, са полукружном олтарском апсидом на истоку и двоспратним звоником изнад западног улаза. Издужени наос је расчлањен по вертикали пиластрима спојеним луковима између којих су сферни сводови.Фасадна декорација је изведена комбиновањем барокно рокајних и класицистичких форми. У дубоким полукружним нишама смештени су прозорски отвори. Вертикалну поделу фасада истичу прислоњени пиластри са профилисаним капителима, док је хоризонтална подела постигнута са два кордонска венца и кровним венцем који тече дуж целе грађевине. Западним прочељем доминирају тимпанони на бочним ивицама, испод којих су постављени триглифи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.526733, 45.612061 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK119", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103759", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103759", "description": "Црква је саграђена 1789. године на месту старије цркве из прве половине XVIII века. Грађена је у духу класицизма са елементима барока, као једнобродна грађевина с полукружном апсидом на источном и припратом на западном делу, изнад које је црквени хор и двоспратни звоник. По свом архитектонском склопу, финим пропорцијама, богатој спољној и унутрашњој декорацији и основним стилским карактеристикама, представља редак споменик класицистичке архитектуре у Доњем Срему. На њеној изградњи радио је Маурицијус Рабл, зидарски мајстор из Земуна, касније ангажован на изградњи Саборне цркве у Београду. У току XIX века црква није претрпела веће измене. У току Другог светског рата била је минирана и дигнута у ваздух од стране Немаца у знак одмазде и том приликом била озбиљно оштећена. Тада је уништен и класицистички конципиран иконостас са иконама. Од појединачних икона сачуване су само две из прве половине XIX века. Фреска из 1911. године, рад Васе Поморишца, знатно је оштећена. Санација и реконструкција цркве предузета је 1970. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.161676, 44.714413 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Русинска Гркокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1190", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104584", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104584", "description": "Саграђена је 1784. у духу класицизма. Свој садашњи изглед добила је у обнови 1836, што се види из натписа изнад северног портала. Изведена је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником који се уздиже над западном фасадом, ослањајући се на четири ниска и масивна ступца међусобно повезана луцима. На месту уобичајеном за певничке апсиде пробијени су зидови да би се доградиле једноспратне сакристије правоугаоних основа, одвојене од простора наоса лучним отворима. Мирна и складна фасадна декорација потенцира репрезентативност здања. Главни портал је укомпонован у полукружно завршен трем, знатно нижи од висине брода. Богата резбарија иконостаса је рад Аксентија Марковића из 1791. За сликану декорацију ангажован је три године касније Арсеније Теодоровић, који је такође аутор представа на певницама и архијерејском трону. Сликар изузетно великог опуса, нарочито када су у питању иконостасне целине, Теодоровић је овде остварио нека од својих најбољих дела, колористички свежа и портретски снажна. Зидну декорацију осликао је 1936. Миленко Ђурић. Између 1961. и 1963. обављена је рестаурација иконостаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.415934, 45.561943 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1191", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104672", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104672", "description": "Српска православна црква светог Николе у Сивцу (насеље око 25км југоисточно од Сомбора) изграђена је између 1868. и 1873. Црква је једнобродна, са полукружном олтарском апсидом на источној страни и плитким певничким просторима. Бочне фасаде оживљене су кровним венцем једноставне профилације и пиластрима између којих су плитке лучно завршене нише, са по једним прозором. Акцената је стављен на решење западне фасаде која се завршава са три торња и истуреним портиком, који има висину брода, а носе га четири витка стуба са капителима.\nИконостас је рад Павела Ђурковића из 1820. године, а у садашњу цркву пренет је из старе, која је срушена. Припада типу развијене олтарске преграде и на њему је дат опширан иконографски репертоар у духу класицизма. Тронови су рад непознатог мајстора и изведени су у духу барока. На хору се налазе четири зографске иконе из половине XVIII" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.381334, 45.699045 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Св. Антуна Пустињака", "ref:RS:nkd": "SK1192", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103831", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103831", "description": "Капела Св. Антона пустињака налази се у шуми Гувниште на око 7км. југозападно од Бача. Потиче из времена пре турских освајања (1526. год.) а на њеном торњу видљива је година 1817. што указује да је тада обновљена.\nКапела је једнобродна са сакристијом и малим дрвено-лименим звоником на крову изнад западног зида. Има зидне двостепене контрафоре: два дијагонално постављена на угловима западног дела, два са северне и један са јужне стране. Олтарска апсида је полигонална. У унутрашњости је равна таваница и мала галерија-хор, уз западни зид, са оргуљама из 1864. године. Западни зид је делом преправљан са врло необичним зиданим решеткастим прозором. Уместо зазиданих старих прозора који су давали утисак романског решења, пробијени су нови полукружно завршени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.233637, 45.34638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Самостан часних сестара", "ref:RS:nkd": "SK1193", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103833", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103833", "description": "Уз северни зид римокатоличке цркве св. Павла дозидан је 1876. самостан сестара реда Notre Dame. Изградњу је надгледао надбискуп, касније кардинал Људевит Хајнолд, чији се репрезентативни портрет у свечаној, кардиналски црвеној одећи, из 1878. аутора Лошингера, данас чува у самостану. Грађевина је изведена у духу класицизма и састоји се од приземља и спрата. Основа јој је наглашено издужена. Западно прочеље је подељено кордонским венцем на два дела. Прозорски отвори у горњем делу су репрезентативнији, са полукружним завршецима у маниру неоромантике. Поткровни венац је изражено профилисан. Вертикална подела прислоњеним пиластрима умирује доминацију хоризонталних линија, дајући здању свеопшти утисак складности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.227361, 45.392951 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спрска Православна црква Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1194", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104170", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104170", "description": "Претпоставља се да је подигнута у другој половини XVIII века. Изведена је у духу барока, као једнобродна црквена грађевина малих и складних пропорција, засведена полуобличастим сводом. Источном страном доминира полигонална олтарска апсида, док је западна фасада наглашена високим звоником и конструкцијом главног портала. Удвојени прислоњени пиластри на подужним зидовима прате унутрашњу поделу храма на три травеја. Олтарски простор од наоса дели ниска зидана преграда. За њено осликавање ангажован је Константин Данил између 1858. и 1861. И поред скромног иконографског програма, условљеног димензијама олтарске преграде, Константин Данил је у јарковачкој цркви успео да оствари једну од својих најбољих религиозних целина. Представе Христа и Богородице својим префињеним колоритом и прецизним цртежом омекшаних линија, иако још увек оптерећене утица-јима барока, спадају међу најрепрезентативнија остварења класицистичке уметности код Срба. Зидне слике у своду над солејом осликао је 1911. Стеван Алексић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.762992, 45.270795 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1195", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104941", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104941", "description": "Село Шурјан, у непосредној близини Јаше Томића, удаљено је од румунске границе непуна 2 км. Присилно католичење и помађаривање које су спроводиле локалне власти пограничног села Чавош на румунској страни, навело је српско становништво да 1783. пређе у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Тада су становници Чавоша пренели иконе са свог иконостаса у Шурјан, чија је Вазнесењска црква у данашњем облику подигнута 1940. на месту старијих грађевина (прве из 1765. и друге из 1835). Све пренете иконе из румунског Чавода (њих тридесетак) и два пара царских двери, настале у XVIII веку , подељене су у три серије према стилским особеностима. Прва група припада кругу зографа око Недељка Поповића Шербана и све имају као оквир лузану златну и црвену траку, а пресликане су делимично или потпуно. На њима је графицизам мање изражен, поједностављена је линија одеће, али чист колорит и солидна техника упућују на Шербаново окружење. Другу серију чине иконе слабог сеоског мајстора, више етнографских него уметничких вредности. Целивајуће иконе чине трећу групу заједно са иконом св. Симеона и св. Саве Српског. Постоји још једна већа живописана дрвена плоча, вероватно део иконостаса, са фигурама пророка. иако варирајући у квалитету, све иконе са иконостаса у Чавошу пренете у шурјановачку богомољу, остају у домену традиционалног зографског сликарства путујућих самоука. \n\n31 ИКОНА ИЗ ИКОНОСТАСА ЦРКВЕ У ЧАВОШУ\n1. ИСУС ХРИСТОС,\n2. БОГОРОДИЦА СА ИСУСОМ,\n3. СИМЕОН И САВА,\n4. БОЖДЕСТВО ХРИСТОВО,\n5. ПЕТАР И ПАВЛЕ,\n6.ЦВЕТИ,\n7. ВАВЕДЕЊЕ,\n8. ДУХОВИ,\n9. РОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ,\n10. ИЛИЈА И ПАНТЕЛЕЈМОН,\n11. ВАЗНЕСЕЊЕ,\n12. СВ. НИКОЛА,\n13. СВ. ДИМИТРИЈЕ И СВ. МАРИНА,\n14. БЛАГОВЕСТИ,\n15. УСПЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ,\n16. СРЕТЕЊЕ,\n17. ЦАРСКЕ ДВЕРИ,\n18. МАЛЕ ДВЕРИ,\n19. ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ,\n20. КРШТЕЊЕ ХРИСТОВО,\n21. ВАСКРСЕЊЕ,\n22. ВАЗНЕСЕЊЕ,\n23. УСПЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ,\n24. СВ. НИКОЛА,\n25. АРХАНГЕЛ МИХАИЛО,\n26. СВ. СТЕВАН,\n27. ПРЕОБРАЖЕЊЕ,\n28. ЈУДИТА И КИРИХ,\n29. БЛАГОВЕСТИ, \n30. БОГОРОДИЦА, \n31. СВ. ЈОВАН." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.873005, 45.398885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чардак", "ref:RS:nkd": "SK1196", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108763", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108763", "description": "Економски објекти на подручју Војводине заузимају важно место у окућници, нарочито они коришћени за смештај житарица и кукуруза. О њиховом значају говори и чињеница да се веома водило рачуна о томе да буду богато декорисани.\nУ селима Фрушке горе праве се чардаци, чије име потиче од издигнутог дела објекта где је складиштен кукуруз. Чардак у Свилошу изграђен је 1916. године, што је забележено на вратима објекта. Сачувано је сећање да га је подигао мајстор Велимир Исаковић. Састоји се од два нивоа. У горњем су амбар за чување жита и чардак за кукуруз, а доњи ниво чине помоћне просторије. Доња зона је направљена од камена, док су амбар и чардак грађени у бондруку, али са различитим испунама - амбар талпама, а чардак са летвицама. Преко дрвених степеника се долази до трема на спрату, који се простире дуж дворишне фасаде. Објекат је богато декорисан на дрвеним елементима трема и чеоној, уличној фасади. Због технике израде, а нарочито стилске обраде украса, чардак у Свилошу има ретку вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.587957, 45.171891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1197", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104827", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104827", "description": "Црква је подигнута 1770, припада уобичајеном типу једнобродних грађевина насталих педесетак година након изгона Турака из Војводине. Иконостас из 1779. рад је Теодора Крачуна, најоригиналнијег српског барокног сликара, док је резбарија барокно рокајних форми рад непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Развијени иконостас исликан је у шест зона, са 64 поља. У соклу су параболе, а у зони престоних икона царске двери са Благовестима и медаљонима св. Саве и Симеона, док су на бочним дверима ликови цара Уроша и кнеза Лазара. У низу престоних икона су арханђео Михајло, св. Никола, Богородица са Христом, Христос, св. Јован и арханђео Гаврило. У пољима изнад двери су Жртва Аврамова, Недремано око и Неопалима купина. По вертикали, изнад Недреманог ока, приказано је Крунисање Богородице. Следи апостолски низ, пророчки фриз и, у последњој зони, Христова страдања. Испод Распећа исписан је текст приложника са годином 1798. Иконостас је пресликан 1901" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.536135, 45.22394 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1198", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108476", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108476", "description": "Саграђена је у другој половини ХVIII века, а по типу је уобичајена једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом и звоником на западној страни. Западна, јужна и северна фасада декорисане су плитким пиластрима са капителима. На западној страни изнад капитела је забат, тако да пластични декор подсећа на антички храм. Иконостас, тронове и певнице је сликао 1806. Арсеније Теодоровић, један од најзначајнијих српских сликара епохе класицизма. док је зидне слике радио Никола Алексић 1864. Међутим за \"Христов гроб\", ретко и изузетно сликарско дело, аутор није идентификован. Поред иконостаса црква има и богау ризницу сакралних предмета, вредних творевина примењене уметности, коју су попунили приложници и дародавци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.315797, 45.515079 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведење Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1199", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104441", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104441", "description": "Данашње црквено здање изграђено је 1924-1927, према пројекту Драгише Брашована, једног од најзначајнији српскиха архитеката, на месту претходних цркава, од којих се прва помиње 1748, а \"нова од чврстог материјала\" 1770. Данашња црква резултат је еклектичког трагања за националним стилом, у коме је помирене неколико традиција, од византијске - основи наоса и припрате, и војвођанске са призиданим звоником. Међутим, приоритет је дат византијским и псеудовизантијским елементима који су нарочито изражени у конструктивној и декоративној структури фасада и прозорских отвора, трима куполама у оси исток- запад (централна највећа изнад наоса и две мање изнад олтарског травеја и припрате), као и на призиданом звонику коју је грађен по узору на средњевековне пиргове. \nИконостас, који је Урош Предић насликао 1926. године као дар свом родном месту, у седамдесетим годинама свог живота, последњи је у низу иконостаса који је овај даровири и талентовани сликар израдио и пружа слику о његовом стваралачком домету у позним годинама живота и рада.\nБогородичин и Архијерејски трон су су преостали делови старог иконостаса из 1772. године, који је за ову цркву изради бечкеречки сликар Димитрије Поповић, оснивач сликарске породице Поповић\n\nИконостас Димитрија Поповића из старије грађевине демонтиран је, а његови делови су пренети у Народни музеј у Београду, и Стајићево. Садашњи иконостас је рад Уроша Предића из 1926. На олтарској прегради налазе се и иконе са Богородичиног трона, Димитрија Поповића из 1756, и Архијерејског, приближно из истог времена, рад непознатог сликара. Осам целивајућих икона сликао је Живко Петровић 1859-60. Постоји и већи број целивајућих икона које су радили Данилови ученици. Зидно сликарство дело је Косте Ванђеловића из 1925. Црква поседује и већи број вредних предмета примењене уметности и књига из друге половине ХVIII века.\n\n1. Иконостас српске православне цркве у орловату, са следећим иконама у њему: Свети Никола, Богородица са Христом, Исус Христос, Свети Јован крститељ, Пророк Мојсије, Свети Ћирило и Методије, Свети Апостол Петар и Павле, Пророк Илија, Рођење Богородице, Ваведење Богородице, Крштење Христово, Васкрсење, Преображење, Силазак Светог Духа, Вазнесење - рад сликара Уроша Предића из 1926. године.\n2. Богородичин трон са иконом Богородице са Христом\n3. Архијерејски трон са иконом Светог апостола Јована" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.584645, 45.240176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капетан Мишино здање", "ref:RS:nkd": "SK12", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107186", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107186", "description": "Зграда се налази на Студентском тргу бр. 1. Саграђена је 1863. као репрезентативна монументална палата, по плановима архитекте Јана Неволе. Помоћни архитекта био је Коста Шрепловић, а радове је изводио Јозеф Штајнлехнер. Грађена је за Мишу Анастасијевића, \"дунавског капетана\", богатог трговца и пословног партнера кнеза Милоша. У току градње одустао је од првобитне стамбено-репрезентативне намене и одлучио да је завешта свом на-роду у просветне сврхе. У згради је била смештена Гимназија, Велика школа, Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и друге културно-просветне установе обновљене Србије. Данас се у њој налази Ректорат Београдског универзитета. Има основу са разуђеним бочним крилима, подељену на два једнака дела пространим улазним холом са високим стубовима и сводовима, из кога воде два симетрична декоративно обрађена степеништа на спратове са дворанама. Спољна архитектонска обрада изведена је у духу рома-нтизма, са применом елемената историјских стилова. Фасаде су изузетно богате декоративне пластичне обраде, полихромне, са скулптурама у средишњем делу главне фасаде, у посебно обликованим нишама. Представљају стојеће фигуре Аполона и Минерве. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1972, 1977. и 1989." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457452, 44.818669 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Уметнички павиљон \"Цвијета Зузорић\"", "ref:RS:nkd": "SK120", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108696", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108696", "description": "Уметнички павиљон на Малом Калемегдану подигло је 1928. године Удружење пријатеља уметности у Београду, према пројекту архитекте Бранислава Којића. Сажимањем више функција у јединствену архитектонску целину, која је обухватала сликарске сале, изложбену и концертну дворану, Којић је задовољио потребе савременог изложбеног простора. Симетрично решење основе и прочеља фасаде, са стилизованим јонским стубовима и широким прилазним степеништем, указују на академске узоре. Превазилажење класичног начина обликовања остварено је наглашеном разуђеношћу маса и међусобним прожимањем волумена, који одишу модернистичким упливима, карактеристичним за каснији рад архитекте Којића. Упечатљив детаљ уређења ентеријера предствља фреска са алегоријским композицијама разних грана уметности на плафону вестибила, рад Живорада Настасијевића, као и витраж са представом Уметности изнад главног улаза, рад Васе Поморишца.\nМеђу првим манифестацијама, у Павиљону је одржан Салон архитектуре и две велике изложбе југословенске модерне архитектуре, 1931. и 1933. године. Све до Другог светског рата ово је био једини изложбени простор у Београду, у којем су се одвијале све изложбе домаће и стране уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454025, 44.822666 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1200", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104777", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104777", "description": "Aрхитекта цркве у Стајићеву, подигнуте 1934. узима за полазиште српску средњовековну архитектуру и гради монументални храм са три куполе, имитирајући византијски начин градње. Основа цркве, пак, одговара традицији подунавских богомоља: једнобродна је са плитким испустима за певнице и куполом над солеом. Западно прочеље ојачано је проширењима над којима су, уместо звоника, саграђене две куполе. Олтарска преграда је ниска и стилски нејединствена, јер је настала независно од икона и резбарија њихових оквира. Царске двери, престоне иконе, пророци и Распеће део су иконостаса Димитрија Поповића из 1772. сликаног за цркву у Орловату, а остатак који чине празничне иконе и апостоли, клналази се у Народном музеју у Београду. Димитрије Поповић, ученик и следбеник Димитрија Бачевића основао је у Великом Бечкереку породичну сликарску радионицу која је трајала све до првих деценија XIX века. Сам је често радио са братом Георгијем. он је закаснели представник ранобарокног украјинског манира, са наговештајем нових средњоевропских тенденција. Један број целивајућих икона такође се приписује Г. Поповићу, или неком од његових следбеника. Остале су иконе радови различитих мајстора из XVIII и XIX века, међу којима има и руских дела. \nИконостас\nI . ПРЕСТОНЕ ИКОНЕ \n1. Св. Никола, уље на дрвету, дим. 55х88 цм. Светитељ у стојећем ставу, у епископском орнату. 2. Богородица са Христом, уље на дрвету, дим. 55х88 цм. Богородица стоји на облацима. На левој руци држи Христа, на десној гранчицу са три струка на којима су бели цветови, са сивим сенкама. 3. Исус Христос, уље на дрвету, дим 55х88 цм. Христова фигура је мало окренута улево. Уздигнута десна рука пружена је у страну, под левим пазухом држи сивозелену куглу. 4. Св. Јован, уље на дрвету, дим. 55х88 цм. Светитељ стоји у пејзажу са ослонцем тела на десну ногу. \nII ЦАРСКЕ ДВЕРИ\nНа дверима уопште нису приказане Благовести. На левом крилу је св. Јован Златоусти, а на десном св. Василије Велики. \nIII ГОРЊИ ДЕО ИКОНОСТАСА\nУ горњем делу иконостаса је крст са представом распетог Христа и симболима јеванђелиста у угловима. Лево и десно уз попречни крак крста је по један медаљон са допојасном фигуром пророка - лево је Арон, десно Захарије са упитником?. Испод Распећа, лево и десно од крста су Богородица и Јован Богослов у целој фигури окренути у три четвртине према крсту. Цела ова група икона нешто је уздигнута изнад равне површине горње ивице иконостаса. На овој равној површини поређани су медаљони са попрсјима пророка, по пет на левој и десној страни. Лево од крста су: пророк и цар Лавид, пророк Јеремија, пророк Гедеон, пророк Језекиљ и пророк Авакум, а на крају је икона Марије Магдалене у стојећем ставу. \nДесно од крста су: пророк Мојсије, пророк Исаија, пророк Илија, пророк Данило и пророк Јаков, а сасвим десно Лонгин Сотник у целој фигури. Пророци су приказани са својим атрибутима. \nIV ИКОНЕ ВАН ИКОНОСТАСА \n1. Целивајућа икона Благовести, уље на дрвету, дим. 25х32 цм. Вероватно рад Димитрија Поповића, јер по свему изгледа рад истога периода, исте технике и стила. 2. Целивајућа икона Јеванђелист Лука, темпера, на дрвету, дим. 26,5х33,5 цм. Икона је зографски рад по начину и стилу само изгледа мало самосталније решење у положају фигуре и целине. На постаменту уписана година 1747. 3. Икона Успења Богородице, уље на дрвету, дим. 25х32 цм. Рад прелазног периода и по колориту и по начину украшавања златним рефлексима и по сликању архитектуре само је иконографска концепција у духу традиције. 4. Икона Успење Богородице, уље на дрвету, дим. 27,5х34 цм. Рад руских радионица, Богородица лежи на одру који је постављен хоризонтално. Лево и десно су групе апостола који нису слободно распоређени већ у по три хоризонтална реда један изнад другог. Изнад одра стоји Христос у тамнозеленој одећи и циноберцрвеном химатиону. На типизираним ликов тамносмеђих тонова извучене су беличасте сенке, а руке и ноге су такође белом бојом исликане. Ималац мора ове иконе брижно чувати и не сме без претходне дозволе овог Заво" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457322, 45.29393 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Светозара Марковића - Тозе", "ref:RS:nkd": "SK1201", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104831", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104831", "description": "Светозар Марковић - Тоза рођен је 1913. у Тарашу, а члан КПЈ био је од 1936. Као организациони секретар Покрајинског комитета руководио је 1941. борбом против окупатора у Војводини. Новембра 1942. пао је у руке мађарских фашиста и обешен у Новом Саду фебруара 1943. Кућа Светозара Марковића - Тозе има две собе према улици и покривена је двоводним кровом. Обележена је спомен-плочом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.185851, 45.468284 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1202", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108480", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108480", "description": "Црква у Томашевцу показује тежњу архитекте да стилске елементе различитих епоха уклопи у еклектичну целину, што је нарочито изражено на западној фасади са звоником обнављаним 1938. године. Висока олтарска преграда вешто је конструисана и резбарена у необарокном стилу. Иконе је започео Јован Поповић, који је током рада преминуо. После дужих преговора, приликом којих је одбијена понуда Константина Данила, посао је завршио Чех Карло Гуч, бечки сликар који је израдио и икону на Богородичином трону. Поповић је насликао све иконе треће зоне (апостоле и пророке) и Распеће на врху иконостаса. Из друге зоне његове су, највероватније, Рођење и Св. Тројица. Међу представницима српског романтичарског историзма, тзв. назаренског сликарства друге генерације школоване код бечких учитеља Фириха и Купелвизера, он је заузимао значајно место. Уједно се највише приближио својим академским узорима о чему сведоче и иконе у томашевачкој цркви, његово последње дело. У олтару се налази шест рипида на којима су у минијатури приказане композиције из оба завета на једној, и анђеоским главицама на другој страни, које нису атрибуиране." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.620669, 45.267437 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св.Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1203", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104866", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104866", "description": "На основу стилских аналогија израда сликарског рада на иконостасу приписује се Павелу Ђурковићу или мајстору који је био под његовим непосредним утицајем (Арсеније Јакшић”. На то указује неколико карактеристичних детаља у ликовној интерпретацији и иконографском решењу композиција (Тајна вечера, Света Тројица). Павел Ђурковић, портретиста и иконописац који је делао на прелазу XVIII у XIX век, познат је по свом опредељењу према барокно-класицистичком изразу (као и његови следбеници), што је и на овом иконостасу присутно и приметно. на иконостасу су вршена пресликавања што у извесној мери умањује вредност оригиналног дела. Икону Богородице са Христом, на Богородичином трону, насликао је Георгије Поповић 1811 године. Сигнатура се налази у десном доњем углу и гласи: Георгије Поповић члан је бечкеречке сликарске породице која је у XVIII и првој половини XIX века дала неколико познатих мајстора заслужних за развој сликарске уметности у Банату. Регистровање овога дела пружа могућност упознавања широког распона његовог сликарског израза. Иконе Благовести, Силазак св. Духа као и групу икона сликаних 1809. године (Ваведење, Обрезивање Христа, Улазак у Јерусалим и Неверство Томино) потребно је заштити због њиховог значаја за проучавање арада сликара Николе Нешковића, Димитрија и Георгија Поповића, јер има основа да сер израда икона припише овим ауторима. \nОпис иконостаса\nУ соклу нема крајњих бочних икона, та поља су премазана бојом у имитацији црвеног мермера. Мало је вероватно да и ту нису биле иконе, али да ли су оне само пресликане, или потпуно уништене, није познато. \n1. Христос и Самарјанка, 2. Бегство у Египат.\nПрестоне иконе 1. Свети Георгије, 2. Богородица са Христом, 3. Исус Христос 4. Свети Јован,\nДвери 1. Свети Никола, на северним дверима, 2. Благовести, на царским дверима, 3. Свет архиђакон Стефан, на јужним дверима. \nИконе изнад двери 1. Васкрсење Лазарево, изнад северних двери, 2. Тајна вечера, изнад царских двери,3. Жртва Аврамова, изнад јужних двери. II зона: 1. Рођење Богородице, 2. Обрезивање Христа,3. Преображење, 4. Рођење Христово, 5. Крштење, 6. Васкрсење. Света Тројица: 1. Вазнесење Христово, 2. Силазак св. Духа, 3. Сретење, 4. Улазак у Јерусалим, 5. Ваведење, 6. Успење Богородице, 7. Апостоли. III зона: 1. У средини Распеће, ниже Скидање с крста у овалу. Архијерејски трон Св. Јован Златоусти. Зидно сликарство: на своду над солејом Саваот и четири главице анђела, у угловима јеванђелисти. У певницама, уз иконостас су по три зидне слике са представама српских владар и деспота. Стојеће фигуре. На јужној страни су: Св. краљ Милутин, Св. Јован Деспот, св. књаз Лазар. На северној страни: Св. цар Урош, Св. Стефан краљ Дечански, Св. књаз Стефан Стиљановић. Богородичи" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.385432, 45.106516 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1204", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108444", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108444", "description": "Српска православна црква у Српској Црњи посвећена је Светом Великомученику Прокопију. Иконостас је настао у различитом временском раздобљу, старији део је дело мајстора прелазног периода из 1788. године, а млађи, рад Ђуре Јакшића из 1853. године. Певнице, Богородичин трон, Архијерејски трон и група од неколико рипида, такође су рад Јакшића Ђуре. \n\nПод заштитом Закона су следећи предмети: \n1. Део иконостаса са 15 икона, рад Ђуре Јакшића, решење бр. 1341, бр. регистра 46, од 16.08.1948. године.\n2. Четири старе штампане књиге, решење бр. 02-138\/1 од 26.03.1969. , бр. регистра 519.\nСрпска Православна црква, према С. Боровском и М. Косовцу сазидана је 1775. године (Borovsky Samy, Torontal varmegye 1910. стр. 36; М. Косовац, Српска православна митрополија Карловачка, Сремски Карловци 1910. стр. 708). На иконостасу постоји запис из 1892. године који се налази на картуши изнад царских двери у коме је записано да је “храм подигнут на славу Божју 1788. године” (Податак је објавила др. Оливера Милановић-Јовић у Грађи за проучавање споменика културе бр. III 1959, стр. 135.). Црква је обновљена 1892. Године. Запис је изведен новијим рукописом испод којег се назире старији слој записа, па је могуће претпоставити да је каснији перписивач нетачно преписао садржај натписа. Зна се да је те 1788. Године насликан иконостас, који је 1853. Године делимично изнова насликао Ђура Јакшић. Оба сликана слоја су наново пресликана приликом обнављања цркве 1892. Године, као и запис који је релевантан за закључивање о тачној години грашње цркве. Неслагања у подацима о години градње цркве су у временском распону од тринаест година. Сасвим сигурно је црква зидана пре постављања иконостаса који је као што је речено насликан 1788. Године. Стога је вероватнији податак који говори да је црква зидана 1775. године. Међутим, у наведеној литератури не наводи се извор одакле је податак преузет. (Borovskiy, Kosovac), те се са резервом мора гледати и на ову годину. \n\nОпис архитектуре\nЦрква је грађена као једнобродна грађевина веома издужене основе, са полукружном апсидом на истоку и нижим звоником на западу. Зидана је од опеке, а споља и изнутра је омалтерисана. Испред звоника је истурен трем који носе два масивна стуба, а у зони кровног венца цркве је троугаони тимпанон. Брод цркве има четрнаест већих прозорских отвора и троја врата са севера, југа и са запада, што унутрашњости брода даје јаче дневно светло. Спољне површине зидова једноставно су обрађене. Између прозора су плитки пиластри у правилном ритму распоређени, а подкровни венац је једноставно профилисан. Звоник је двоспратан и има четири прозора који се полукружно завршавају. На прозорима су дрвени шалони. Линију кровног венца звоника пробија полукружна ниша са сатом, обавезни садржај на звоницима барокним цркава. Завршава се једноставном капом и крстом на врху. Још један крст од кованог гвожђа постављен је на споју апсиде и брода цркве. Брод цркве пресведен је полуобличасто и има наглашен хор који носе два стуба. Ограда на хору изведена је низом дрвених балустера, а у средини има истурен полукруг. Ова црквена грађевина, настала у осмој деценији осамнаестог века, још увек је у духу барокних стилских схватања црквене архитектуре, наравно скромних домета јер се ради о мањој цркви сазиданој за потребе сеоске парохије. Због иконостаса Ђуре Јакшића и мајстора прелазног периода који је под заштитом Закона, а сматра се непокретним културним добром, богатог књижно архивског фонда као и предмета примењене уметности, цркву као грађевину треба ставити под заштиту Закона и допунити претходно решење." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.693858, 45.723389 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1205", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104440", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104440", "description": "Место Оџаци налази се око 15 км од насеља Бач по коме је област Бачке добила име. Данашња црква, репрезентативна монументална грађевина са плитким трансептом, подигнута је 1818-21. на месту старије, из друге половине XVIII века. Познат је њен главни извођач, зидар Јохан Шмаус из Апатина. Посебно је декоративна главна фасада са три торња, средњим вишим од бочних, и класицистички решеним средишњим делом, где се над главним улазом налази запис на латинском језику о посвети храма арханђелу Михајлу, којим се грађевина датује у 1821. Обилато коришћени мотиви грчке и египатске орнаментике дају грађевини обележје историзма. Унутрашњост светилишта и бочних просторија уз њега, хор, олтари и предикаоница, архитектонски и скулпторски су раскошно обрађени. Поред слободних скултура, уз светилиште су изведене бојене и позлаћене рељефне представе у дрвету на предикаоници и на балкону хора. На главном олтару је слика арханђела Михајла како пробада сотону, рад Јозефа Пешкија из 1834. Слике на олтарима потичу из прве и друге половине XIX века, међу којима је и једна слика св. Тројства, рад бечког мајстора Полака, копија по Рубенсу. Унутрашња зидна декорација, укључујући и слике светлих, живих боја, настала је крајем прошлог столећа. Прозори су украшени витражима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.260286, 45.506262 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Јована Златоустог", "ref:RS:nkd": "SK1206", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104673", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104673", "description": "У равничарском бачком селу Силбашу, смештеном северно од Бачке Паланке на путу за Врбас, отпочела је 1755. изградња цркве Св. Јована Златоустог. Храм је завршен до краја шесте деценије, док је изградња звоника, призиданог на западној страни цркве, трајала све до 1790. Силбашка црква је једнобродна грађевина издужене основе са петостраном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Наос је подељен на три травеја. Средњи травеј је најдужи, а на њега се са западне стране ослања, масом најснажнији, хорски део храма. Платформа хора, ослоњена на ступце који су повезани луцима и сферним сводовима, увлачи се дубоко у унутрашњи простор наоса. Барокни звоник фланкиран је забатом са карактеристичним волутама на којима су пластични украси у облику жезла. Дозиђивањем двеју бочних просторија звоник је 1839. спојен са простором наоса. Архитектонским решењем црква св. Јована у Силбашу стилски се везује за облике цркве св. Георгија у Сомбору, која је читаве три деценије била градитељски узор за већину сеоских храмова у околини. Фасаде храма скромно су украшене. Око прозора је једноставна профилација, а на певницама су пиластри с капителима. У другој половини XVIII века постављен је иконостас са барокном резбаријом и иконама непознатих мајстора. Распоређене су на соклу, зонама престоних, апостолских и пророчких икона, са Распећем на врху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.461954, 45.394065 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1207", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101420", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101420", "description": "Српска православна црква у Чуругу изграђена је између 1850 и 1862. године у стилу класицизма са елементима ренесансе.\n\nИконостас је настао у последњој деценији ХIХ века (1893-1895) и рад је Михајла Валтровића, пројектанта олтарске преграде и сликара Ђорђа Крстића. Поред несумњивих ликовних квалитета, овај рад утемељитеља историје уметности код Срба, и једног од најзначајнијих, ако не и најзначајнијег сликара на прелазу из ХIХ у ХХ век у Србији, има и изузетан историјски и теоријски значај.\n\nВећ на почетку свог настанка чурушки иконостас је имао изванредан значај због хипотеке коју му је оставио Крстићев иконостас рађен за Саборну цркву у Нишу и полемика која је потресала уметничке и културне кругове у Србији, почев од половине осамдесетих година. Питања “православности” Крстићевих икона из Ниша уклопила су се у полемике о националном у уметности у средини која тек формира националну школу - уметничку сцену.\n\nИстомишљеници у полемици, Валтровић и Крстић, постају сарадници на конкретном послу који има задатак да докаже тезу да је могуће уклопити национално наслеђе и традицију у модерна европска струјања.\n\nИзузетно простудирано и чак литерарно тумачено дело тако постаје веома важан аргумент у диспуту, а временом драгоцен документ о формирању српске уметничке сцене. Уметничка и историјска вредност, као и неокрњена актуелност рангирају ово дело у ред изузетно значајних културних добара српског народа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.073335, 45.473463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK1208", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108477", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108477", "description": "Светосавски храм подигнут је 1765-1769. Правоугаоне је основе са полукружном апсидом и надзиданим торњем. Двосливни кров прекривен је глеђосаним разнобојним црепом. Високи сокл и, над њим, наизменични прозорски отвори и слепе нише са лучним завршетком, споља дају цркви изглед двоспратне зграде, што она са хором на западној страни заправо и јесте. Фасаде су обрађене декоративном малтерском пластиком у облику фризног венца, профилисаних клупчица и капителима на почетку лукова. У фасаде цркве узидани су стари надгробни споменици, чији натписи имају и историјску вредност јер садрже податке о сахрањенима. \nУнутрашњост храма такође је вредна пажње: полукружну апсиду држе два пиластра на која се надовезују ребра која рашчлањују свод, док се олтар раз-дваја пиластрима који се спајају у тријумфални лук. Два стуба са коринтским капителима држе хор, који је изграђен 1938. приликом обнове цркве. Иконостас је сликао Димитрије Поповић 1777, док је барокна резбарија урађена у радионици Аксентија Марковића. Иконографски репертоар делом је допуњен сценама из националне историје и култовима Срба светитеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.71654, 45.567594 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Пророка Илије", "ref:RS:nkd": "SK1209", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104291", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104291", "description": "Црква, подигнута 1824, једнобродна је грађевина са плитком апсидом у ширини брода и ниским соклом. Фасада је расчлањена пиластрима са декоративним капителима који држе кровни прстен. Лучни прозори и нише смештени су између пиластра, док су на апсиди смо један прозор и две слепе нише. Иконостас, рад непознатог резбара, донет је из Титела. Иконописац прелазног барокног периода друге половине XVIII века такође је непознат. Међу ове анонимне ауторе умеће се 1867. Аугуст Тирк, академски сликар, који је пресликао иконостас додавши и неколико својих икона. Њему се приписују и зидне слике. Инвентару цркве припадају Богородичин и архијерејски трон, с краја XIX века, такође рад непознатог мајстора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.208852, 45.216565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом браће Крстић", "ref:RS:nkd": "SK121", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103761", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103761", "description": "Дом браће Крстић, саграђен је крајем XIX века као репрезентативни стамбени објекат. Убрзо по подизању у зграду се уселила породица Крстић у којој су рођени познати архитекти Петар и Бранко. Пројектант зграде није познат, али се на основу неких елемената декорације претпоставља да би аутор пројекта могао бити архитекта Јован Илкић. Дом браће Крстић представља једну од ретко сачуваних мањих стамбених зграда на територији између Теразија и трга Славија. Петар и Бранко Крстић су своју каријеру започели награђеним пројектом за Павиљон Југославије на изложби у Филаделфији 1925. године, а потом и нaграђеним решењем за Светосавски храм 1927. године. Припадали су Групи архитеката модерног правца, а њихово заједничко дело обухвата више десетина пројектованих и изведених објеката, међу којима су палата Аграрне банке, црква Св. Марка, Игуманова палата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468589, 44.805775 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита бр. 30", "ref:RS:nkd": "SK1210", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104835", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104835", "description": "Саграђена је у првој деценији XX века у стилу позног еклектицизма. У декоративној обради фасада мешају се елементи историјских стилова и сецесије, док је улазни део, на десној страни објекта, цео обликован са стилским обележјима сецесије. У згради је посебно валоризована средња соба у којој је декорација изведена 1911-12. по нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, уметника разнородних интересовања, заговорника српског националног стила у примењеној уметности, који је инспирацију налазио у разноврсном етнографском материјалу, слободно развијајући мотиве на разним предметима и различитим материјалима. Соба у овој кући представља један од ретких у целости очуваних уметникових радова у аутентичном простору. Ту је извео свилене тапете пастелних тонова, компоноване у геометријске форме (7 хоризонталних и 14 вертикалних паралелограма и 15 квадрата на плафону). Хоризонтални и вертикални панои обрађени су мотивима из природе (биљке и инсекти), квадрати мотивима са народних ношњи и свештеничких и властелинских одежди, док хоризонтални фризови изнад паноа имају орнаменте са ускршњих јаја. У центру самог плафона орнаменти су стилизоване птице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.306893, 45.2045 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1211", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103975", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103975", "description": "Садашња црква је саграђена 1806. године у стилу класицизма, са сведеним украсом у коме главну улогу има алтернирање плитких двоструких правоугаоних ниша и дубљих, полукружно засведених ниша на бочним фасадама. према подацима сачуваним у архивској грађи, на истом месту постојала је старија црква, посвећена Стефану Дечанском, сазидана 1745. године.\nИконостас је сликао Стефан Тенецки 1752. године. овај иконостас је после изградње нове цркве пренесен и преправљен, јер је црква у Вилову мања од цркве за коју је првобитно направљен.\nИконостас у Вилову приказује Стефана Тенецког као личност изванредних сликарских способности, снажне индивидуалности, мајстора изразитог барокног манира у средини која се још увек држала традиционалног зографског схватања. То је најстарији датирани рад сликара, чија појава у културном стваралаштву Војводине омогућава проучавање уметничких веза Пољске, Украјине, јужне Русије и западноевропске уметности са стваралаштвом на територији карловачке митрополије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.15767, 45.245654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Улици М. Тита бр. 42", "ref:RS:nkd": "SK1212", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103997", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103997", "description": "Зграда је саграђена почетком XX века, по пројекту архитекте из Будимпеште. Увучена је са уличне регулационе линије, има квадратну основу, зидана је опеком, са дрвеном кровном конструкцијом. Архитектонски је обликована са стилским обележјима сецесије и има ограду од кованог гвожђа са мотивима истих стилских карактеристика. Обрада главне фасаде изведена је репрезентативно, са декоративним елементима сецесијског порекла. Решавана је симетрично, са бочним ризалитима полукружних облика и плитким средишњим делом, са улазом и тремом са два стуба и два полустуба који носе лукове. Забат је обликован извијеним сецесијским линијама, а декорисан је са четири вертикалне траке од глеђосане керамике са мотивом лала. Прозорски отвори завршавају се елипсастим луцима и уоквирени су малтерском пластиком у виду пиластера са капителима декорисаним биљном орнаментиком. Глеђосане керамичке плочице плаве боје јављају се и код обраде лукова над прозорским отворима. Бочна фасада је скромније декоративне обраде, са три ризалита од којих средњи има три лучно завршена прозора и забат као на главној фасади. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.633994, 45.575011 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Ернеста Киша 1", "ref:RS:nkd": "SK1213", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104693", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104693", "description": "Зграда старе поште је једна од најстаријих грађевина у Сомбору и својим спољним изгледом и стилским карактеристикама знатно одудара од околине. У њој је пре нешто мање од 200 година била смештена прва званична пошта у Сомбору. Тачније, према препису једног извештаја из 1852. године, који се чува у Градском архиву у Сомбору, види се да је пошта основана још 1789. године, а на копији регулационог плана тадашње поштанске улице из 1808. уцртана је зграда поште на месту на коме се и данас налази. Зграда је сачувала извесне карактеристике турске архитектуре. Својим изгледом толико одудара од осталих да се у стилском погледу мора сматрати за реткост." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.109781, 45.772255 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народне пиваре", "ref:RS:nkd": "SK1214", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108702", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108702", "description": "Панчевачка пивара, основана 1722. године, најстарија је на Балкану и била је позната по \"вајферт\" пиву. Заоставштина је најпознатијег Панчевца Ђорђа Вајферта (1850-1937), индустријалца, пионира модерног рударства у Србији и првог гувернера Народне банке Кнежевине Србије. Вајфертова пивара, тачније “Пивара И.М. Вајферт” (од 1946. године названа Народна пивара) у изразито успешном периоду између два светска рата имала је и важну улогу у културном животу Панчева. Зграда народне пиваре у Панчеву представља целину објеката насталих од 1722, до почетка ХХ века. Најстарији индустријски објекат на територији Војводине, сазидан је 1722. године, и чини уличну зграду са централним делом у облику високог торња, односно димњака. Комплекс некадашње пиваре обухвата целину оивичену улицама: Николе Тесле, Кеј Радоја Дакића и Др Касапиновића - у којој се налази најстарији објекат-пивара. У ул. Николе Тесле је једноспратни пословно-стамбени објекат из прве половине ХIХ века. Почетком ХХ века сазидан је угоститељски објекат са баштом и сењаком, а надовезује се на спратни објекат који има улаз са настрешницом од кованог гвожђа застакленим армираним стаклом изведеним у сецесијском стилу. Капија која води у башту полукружно је засведена и једним делом се ослања на објекат, а другим на степенасти зидани довратник. У лунети изнад капије је рељеф Св. Ђорђа, а на углу ниша са статуом св. Јана Непомука. Зграда пиваре је скоро потпуно уништена у пожару 2005. године и није обновљена, а фабрика је престала са производњом пива 2008. године. Данас се у Пивари одржава најзначајнија градска туристичко-привредна манифестација у Панчеву - „Дани Вајферта“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639365, 44.868782 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Фрањевачки Самостан", "ref:RS:nkd": "SK1215", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105856", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105856", "description": "Фрањевачки самостан и црква посвећена св. Михајлу налазе се на месту суботичке тврђаве, подигнуте 1439. трудом Јанка Сибињанина, дуго једне од најважнијих стратегијских тачака у борби против Турака. Све до 1773. представљали су једину жупу у Суботици, што је одредило њихову улогу у историји читавог краја, посебно када су у питању католички верници. Црква је подигнута 1730, проширивањем капеле коју су 1695. основали фрањевци у великој дворани приземља суботичке куле. Остатак просторија претворен је 1716. у самостан. У њега се улази из подножја јужног торња цркве, саграђеног за време турске окупације. Састоји се од приземља и спрата који формирају простран атријум правоугаоне основе. Дуж оба нивоа пружају се ходници засведени сферним сводовима. Одсуство фасадне декорације уобичајено је за резиденцијалне објекте фрањевачког реда. Изузетак је кордонски венац који дели зидове на два дела. У самостану је отворена 1731. прва основна школа у Суботици, 1747. прва гимназија, а нешто касније и виша школа реторике и филозофије. Јака просветна делатност утицала је да се одлука цара Јосифа II о укидању фрањевачких самостана не примени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664193, 46.101463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Терезе Авилске", "ref:RS:nkd": "SK1216", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105824", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105824", "description": "Саграђена је између 1773. и 1797. у духу прелазног барокно - класицистичког стилског периода. Својим монументалним размерама и складним композиционим решењима архитектонских маса доминира једним од главних градских тргова. Изведена је као једнобродна грађевина триконхалне основе са полукружном олтарском апсидом и бочним сакристијама. Два висока двоспратна звоника доминирају западном фасадом. Поље између њих је завршено тимпаноном. Вишеструко профилисани пиластри уоквирују главни портал. Унутрашњи простор прекривају сферна поља која граде лукови, наспрамно спајајући пиластре прислоњене уз подужне зидове. Наглашена колористичка декорација имала је за циљ репрезентативност. Осликавање централног олтара поверено је Јожефу Шафту из Пеште од 1802. до 1820. Зидне слике, настале у последњим деценијама 19. века, рад су Каспера Шлајбнера и Клаузена Јаноша, за кога се претпоставља да је аутор и зидне орнаментике. Изузетно префињеном израдом одликује се камена стела на гробу племићке породице Перчић, из 1824. Храм је обновљен 1912. о чему сведочи запис на бочном зиду левог звоника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.658906, 46.098381 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Св. Рока", "ref:RS:nkd": "SK1217", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105821", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105821", "description": "На месту на коме је око 1695. Текелијина војска побила тридесет суботичких грађана, подигнута је 1738. капела посвећена св. Року, заштитнику од куге, која је те године однела много живота и у Суботици. Обновњена је 1753, а 1773. јој је додата надстрешница. Тада преузима улогу жупне цркве, до изградње храма св. Терезе Авилске. Свој данашњи изглед добила је 1884. Према пројекту Титуса Мачковића изведена је као мала једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, наткриљена масивном куполом. Лучно засведен улаз уоквирују прислоњени пиластри са профилисаним капителима. Фсадна декорација у неоренесансном стилу карактерише све Мачковићеве радове. Конзерваторски радови су изведени 1950. и 1981-82." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.661905, 46.099427 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата Рајхл", "ref:RS:nkd": "SK1218", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105813", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105813", "description": "У Лењиновом парку број 7 архитекта Ференц Рајхл (1869-1960) пројектовао је 1903. своју породичну палату са бироом и кућу за издавање. Познавалац дела Едена Лехнера, родоначелника мађарске варијанте сецесије засноване на мотивима народне уметности, Рајхл вајањем грађевине као скулптуре остварује синтезу уметности. Маштовитим компоновањем заобљеним линијама и валовитим потезима аутор је спровео идеју о потпуном уметничком обликовању простора. Аутентичност и креативност у детаљима фасада постигнута је заталасаним атикама, колоритом, експресионистичком организацијом маса, као и наглашавањем контраста равних, увучених и истурених делова. Посебно је наглашен део улаза са порталом и балконом уклопљеним у дубоку нишу. Фасадни украси у рељефној полихромији изведени су у жолнаи керамици. Ентреријер је делимично сачуван (мобилијар је уништен). Данас се у згради налази Галерија савремене уметности Ликовни сусрети." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66864, 46.101516 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Градске библиотеке", "ref:RS:nkd": "SK1219", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105858", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105858", "description": "Зграда Националне касине (данас Градске библиотеке) саграђена је по пројекту Ференца Рајхла (1869-1960) на месту некадашње барокне курије породице Скендеровић у улици Цара Душана бр. 2. Подигнута је 1895-96. као угаони објекат (централни део је на Тргу Слободе, а друго крило у ул. Б. Радић) у духу еклектике. Монументалним начином обраде посебно је наглашено прочеље са улазом фланкираним атлантима (вајара Еде Телча) који носе балкон спрата. Спрат прочеља има у средишњем делу троделне отворе надвишене рељефном композицијом, а завршен је забатом са едикулом и скулптуром у врху. Кров над прочељем је у облику саркофага и има лантерне. Профилисани кровни венац носе конзоле. Прочеље фланкирају две кружне куле, на које се надовезују бочна крила. Бочне фасаде су оживљене еркерима изнад којих су забати са окулусом у средини. Декоративни елементи су бароцизиране форме гирланди и цветни мотиви рађени у штуку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666391, 46.099518 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа браће Николић", "ref:RS:nkd": "SK122", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103762", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103762", "description": "Двоспратна стамбена зграда, чији су власници били Јован и Максим Николић, представља један од изузетно малог броја сачуваних објеката зиданих у српско-византијском стилу. Грађена је између 1912. и 1914. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића, који је на овој згради доследно спровеo идеју о обнови националног стила у архитектури чији је главни поборник био.\nАрхитектонски израз је заснован на комбинацији владајућих тенденција, академизма у диспозицији основне масе и српско-византијског стила у декорацији фасадног платна. Фасада је по угледу на средњовековно византијско градитељство добила обојене правоугаонике, налик керамопластици, и преплете. Уз српско-византијску декоративну пластику јављају се и елементи сецесијске декорације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465804, 44.805757 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног позоришта", "ref:RS:nkd": "SK1220", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105798", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105798", "description": "Према пројекту архитекте Јаноша Шкултетија из 1845. изведена је монументална зграда двоструке намене - хотел са гостионицом (крило подигнуто 1853) и позориште (друго крило - завршено 1854). Основа зграде прилагођена је парцели, али је Шкултети извршио и регулацију сенћанског и сегединског пута да би класицистичко прочеље имало на тргу наглашен портик са шест стубова. Два крила посебних функција обједињена су раскошним фоајеом, док је трокрако свечано степениште ка спрату водило до дворана (позоришне - велике и мале сале). Многобројним интервенцијама зграда је измењена, а најочуванији је средишњи прочеони део. Реконструкција Позоришта је обављена 1904. и промењен је натпис на тимпанону (Хотел Пешта у Народно позориште). Пожар 1915. уништио је други ентеријер, па су се представе неко време играле у балској дворани хотела. Првобитно традиционално гледалиште потковичастог облика са галеријама у три нивоа, измењено је. Следећа обнова уследила је 1926. по пројекту инжењера Косте Петровића. Андрија Денегри је 1952. пројектовао кружну покретну позорницу. Девастирање је настављено вађењем седишта из сале 1986. Конзерваторски радови ће бити започети током 1998." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.665921, 46.100209 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда ''Трошарина''", "ref:RS:nkd": "SK1221", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105823", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105823", "description": "После одлуке о пресељењу сточне пијаце изван Сомборске капије 1889, по пројекту градског инжењера Титуса Мачковића (1851-1919) изведена је 1890. у улици ЈНА бб, приземна грађевина на месту раније трошарине - нова пасошарница. Била је део некадашње западне капије Суботице. Подужна грађевина, истурених бочних трактова, увученог главног тракта са тремом плитко-лучних отвора, складне архитектуре, значајна је као једини преостали пример трошаринских зграда, грађених уз пијаце и саобраћајнице, али и као дело значајног суботич ког архитекте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.646891, 46.090953 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Протића, Ул. 29 новембра, Пећ, О. Пећ", "ref:RS:nkd": "SK1222", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Протића, Ул. 29 новембра, Пећ, О. Пећ" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Монојловића палата", "ref:RS:nkd": "SK1223", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105810", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105810", "description": "Изведена је 1881. по пројекту архитекте Титуса Мачковића (1851-1919) за Станка Манојловића. Једноспратна грађевина, постављена на угао двеју улица (Б. Кидрича 8), изведена је академски, у духу еклектике, са елементима ренесансе. Приземље је обрађено у рустици, сви отвори су завршени профилисаним луцима, а улаз фланкиран пиластрима који носе архитрав и богато декорисану троугласту атику, на чијим спољним странама су скулптуре. На бочним ризалитима, на спрату, балконе са клесаном каменом оградом, носе декоративно обрађене продужене конзоле. Профилисане лучно завршене отворе балкона фланкирају по два пиластра са архитравима на које се ослањају две фигуре у дубоком рељефу. Спратни прозори централног ризалита надвишени су троугаоним атикама на конзолама. Над плиткорељефним кровним венцем је мансардни кров са заравњеним четвоространим куполама над истуреним ризалитима, завршеним гвозденом оградом, и лантренама над централним ризалитом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.668044, 46.100545 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Породична кућа Ђорђа Манојловића", "ref:RS:nkd": "SK1224", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105811", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105811", "description": "Подигнута је за Ђорђа Манојловића, према пројекту архитекте Титуса Мачковића, на углу улица Б. Кидрича и Ђ. Ђаковића у еклектичном духу са елементима зреле ренесансе (улаз је из ул. Б. Кидрича 12). Има подрум, приземље и спрат. Камени сокл обрађен је клесаним квадерима, приземље вештачким каменом са дубоким фугама, а спрат је благо истурен на кордонском венцу, док је цело зидно платно, сем лођете, завршено ренесансним венцем на истуреним конзолама. Хоризонтална и вертикална разуђеност постигнута је соклом, венцем између приземља и спрата и кровним венцем, као и ризалитима из улица Б. Кидрича и Ђ. Ђаковића. На углу спрата је лођета са обрађеним парапетом, лучним прозорима и низом аркада, а завршена плитким венцем са атиком. Прозори приземља су правоугаони са натпрозорницима у облику заравњеног лука, на спрату су надвишени архитравом, а на ризалитима троугластим тимпанонима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.669031, 46.100566 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остојића палата", "ref:RS:nkd": "SK1225", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105830", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105830", "description": "Зграда на Тргу Републике бр. 4 - 6 има исклесану годину градње 1848. на балкону дела са бројем 4. Претпоставља се да је пројектовао архитекта Јанош Шкултети са приземљем и спратом, у духу класицизма, сведених декоративних елемената. Зидно платно деле на пет делова два истакнута ризалита, наглашена балконима са оградама од кованог гвожђа и надвишена троугаоним забатима. На средини грађевине је широка благо лучно засведена капија са картушом. Преправкама 1907. према пројекту архитекте Гезе Коцка знатно је измењена, добила је сецесијску декорацију и претворена је у два објекта. Конзерваторским радовима 1984. враћен је изворни Шкултетијев концепт." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664472, 46.100568 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Жута кућа", "ref:RS:nkd": "SK1226", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105860", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105860", "description": "Зграда Штедионице Народне банке, раније у Штросмајеровој 11, данас у Агиној 13, подигнута је између 1880 -1883. према пројекту суботичког архитекте Титуса Мачковића (1851-1919). Једноспратна неоренесансна грађевина пројектована за новчани завод, примила је временом и друге намене, што је доносило и извесне девастације и промене (отварање нових улаза - који су данас затворени). Монументални средишњи ризалит у спратном делу има шест стубова са композитним капителима. У приземљу је фасада обрађена рустиком, а прозори су залучени, док су на спрату архитравно завршени. Зграда је значајна за историјске догађаје из I светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.665606, 46.098062 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница Гал Ференца", "ref:RS:nkd": "SK1227", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104808", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104808", "description": "Композитор и музички педагог Ференц Гал (1860-1906) почива на Бајском гробљу. Студирао је музику у Пешти. У Музичкој школи у Суботици постављен је за директора 1882. Био је диригент црквеног оркестра и хора. Залагао се за развијање мушког хорског певања. Основао је 1898. Певачко друштво занатлија. Концерте је имао у Србији и Бугарској. Музичка дела која је компоновао извођена су и у Паризу и Берлину. Надгробни споменик, дело вајара Алберта Келера из 1906, синтеза је моделације сецесије и наглашеног значења симболизма. Над постаментом узглавља саркофага уздиже се постоље - ослонац стојећој женској фигури погнуте главе, која у рукама држи ловорове венце са по три траке, тим церемонијално ритуалним ставом фигуре добијен је мистични облик естетизма. Ликовним решењем аутор изражава симболику - меланхолично присуство смрти и симбол вечности. Патетичност и напетост геста постигнуте су експресивношћу геометризованих облика а илустрација музике схематичношћу, линеарном ритмичном стилизацијом. Рељеф моделације усклађен је са архитектуром волумена чиме је постигнута монументалност као синтеза схематизоване стилизације старих ваневропских цивилизација (египатске, асирске, вавилонске) и сецесијске декоративности наглашене ритмом линеарних обриса и плошног рашчлањавања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.645694, 46.094218 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница Иштвана Ивањија", "ref:RS:nkd": "SK1228", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104809", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104809", "description": "Гроб историчара Иштвана Ивањија (1845 Лугош - 1917 Суботица) налази се на Бајском гробљу. Културни прегалац, Ивањи је био постављен за професора у гимназији (1875) допринео је оживљавању просвете и културе у Суботици. Оснивач је Професорске (1881), Ученичке (1882) и Градске библиотеке. Почео је 1890. да објављује Годишњак Суботичке библиотеке. Написао је монографију Историја Суботице, Историју Бачбодрошке жупаније као и бројне текстове о историји овог краја. Над гробним местом је једноставна надгробна плоча вертикално усађена изнад главе покојника, у облику стилизоване стеле са уписаним основним подацима у централном правоугаоном пољу. На архитравној греди надвишеној троугластим завршетком у облику тимпанона налази се у центру представа крста са тролисним завршецима. Профилисани бочни делови асоцирају на стилизоване стубове. Такво надгробно обележје има порекло у римској стели и античкој грчкој надгробној капели у виду стилизованог храма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.645713, 46.093139 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Михајла", "ref:RS:nkd": "SK1229", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109262", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109262", "description": "Саграђена 1751, порушена у време Буне 1848, свој данашњи изглед добила је у обнови почетком XX века. Конципирана је као једнобродна грађевина правоугаоне основе, са споља и изнутра петостраном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Западним прочељем доминира висок барокни звоник, првобитно са три стране слободан, накнадно уклопљен у архитектонски склоп додавањем бочних простора. Складну фасадну декорацију изведену у духу класицизма чине прислоњени пиластри који се понављају у унутрашњем простору делећи га на три травеја. Лукови, са оригиналном пластиком на завршецима, ослоњени на пиластре, формирају сферне сводове којима је наткриљен простор наоса. Уобичајено је већа пажња посвећена украшавању западне фасаде, где главни портал и осликану лунету са претставом патрона храма изнад, уоквирују два пара пиластера потенцирајући вертикалну поделу. Олтарску преграду изрезбарио је Михајло Јанић 1851, а осликао Павле Симић 1859–62, који је ангажован и на изради икона на јужним и северним певницама, Богородичиног и Владичанског трона, балустраде хора и велике уљане слике на своду. Две композиције Јована Исаиловића, за кога се претпоставља да је аутор првобитног иконостаса, пронађене су приликом рестаурације зидног сликарства 1975. Конзерваторски радови на архитектури изведени су 1980. и 1990." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.092178, 45.931585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Поповић-Предић", "ref:RS:nkd": "SK123", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105705", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105705", "description": "Браћа Богдан, Димитрије и Павле Поповић изградили су 1937. године кућу на Сењаку, некадашњем летњем боравишту Београђана. Одлуку да подигну кућу изван града Поповићи су донели у жељи да за себе обезбеде мирно место за рад. Кућу је пројектовао архитекта Михаило Радовановић по угледу на летњиковце с краја XIX и почетка XX века. Кућа је смештена у углу пространог имања на његовом највишем делу, са ког се пружа изванредан поглед на Топчидер и Баново брдо. Кућа је скромних димензија и непретенциозне архитектуре и у целости је подређена жељи да не угрожава природно окружење у којем се налази. Значај грађевине проистиче из чињенице да су у њој живели и стварали угледни Београђани: књижевни критичар и естетичар Богдан Поповић (1863-1944), српски посланик и државник Димитрије Поповић (1866-1940) и историчар књижевности Павле Поповић (1868-1939), као и да се у кући налази њихова богата заоставштина. Читав низ година у кући је живео и драматург и управник Народног позоришта Милан Предић (1881-1972), синовац сликара Уроша Предића. После његове смрти у кући је остао велики број докумената, личних ствари и слика познатог сликара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.435398, 44.786221 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1230", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109259", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109259", "description": "После пожара 1911. у коме је изгорела стара зграда и конкурса за нову 1912, завршена је 1914. Градска кућа према пројекту архитекте Фриђеша Ковача, а под надзором предузимача Антала Сеиле из Будимпеште. Четири тракта грађевине, повезана у правоугаоник образују унутрашње двориште. Сецесијски концепт разиграности маса постигнут је истицањем истуреног централног ризалита овалне основе на главном тракту и куле на углу главног и бочног тракта. Доба архитектонских превирања условило је решење ближе функционализму и уздржаност у употреби богатих декоративних елемената сецесије. Хоризонтални венци, траке и фризови стилизоване флоралне и геометријске орнаментике, пиластри и полустубови са канелурама и наглашени вертикални отвори, веће стаклене површине и стаклене траке, детаљи од кованог гвожђа, степенасто решен кров централног ризалита са лучно завршеном атиком у којој је грб града резултат су трагања за особеностима мађарске варијанте сецесије. Постављање високог, масивног торња је романтичарско захватање у историјске стилове, док су детаљи декорације сецесије. Ентеријер репрезентативних холова, степеништа и балустрада, пластичних декоративних елемената рађених у штуку има мотиве сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.088964, 45.930947 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ватрогасна касарна", "ref:RS:nkd": "SK1231", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109256", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109256", "description": "Ватрогасни дом (односно касарна) саграђен је 1904. године. Пројекат је урадио Лајта Бела, мађарски архитекта најталентованији следбеник Одон Лецхнер-а. Касарна је типични представник сецесије са елементима мађарске народне уметности, значајана за изучавање како стила тако и елемената мађарске архитектуре, поникле из народне традиције. Према уличном фронту су две симетричне куле између дворишне капије, а унутар дворишта је гаража са четири бокса, које појединачно затварају двокрилна врата. Кровни прекривачи од бибер црепа ослањају се на сложену конструкцију унакрсно постављених двосливних кровова. Декоративна орнаментика је изведена у малтеру и хармонично колорисана. Поред декоративних елемената и све функционалне апликације, као што су олуци, израђене су по пројекту и уникатно занатски изведене. Касарна је у добром стању и редовно се грађевински и занатски одржава. Конзерваторски радови су изведени 1965. и 1992." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.086593, 45.929851 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Плебаније", "ref:RS:nkd": "SK1232", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109255", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109255", "description": "Подигнута је 1909. по пројектима сенћанског архитекте Берзенци Домокоса у време плебана Гозон Иштвана, у духу историзма са елементима необарока и назнаком утицаја сецесије. Угао зграде посебно је наглашен - на пиластрима завршеним атлантима је балкон пентагоналне основе, рељефно декорисане ограде на којој стубови носе аркаде надвишене куполом. На главној фасади је истакнут централни ризалит атиком са балустрадом и богато изведеним улазним порталом од дрвета и гвожђа, фланкираним пиластрима украшеним гирландама и атлантима који носе балкон као и конзоле у облику глава анђела. У приземљу је низ великих лучно засведених прозора, централних делова натпрозорских лукова декорисаних конзолама у облику глава грчких ратника. Изнад профилисаног међуспратног венца су удвојени прозори са по три јонска пиластра на балустрадама и тимпаноном изнад са анђелом у центру. У ентеријеру је дошло до измена у просторима музеја и капеле (смештене у приземље Плебаније 1911. после пожара у цркви св. Иштвана). Унутрашње степениште има богато декорисану ограду од кованог гвожђа. Данас је у згради смештен Музеј. Конзерваторски радови су изведени 1986." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.089877, 45.931893 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел ''Ројал''", "ref:RS:nkd": "SK1233", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109254", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109254", "description": "Зграда хотела \"Ројал\" подигнута је око 1908. на месту старе крчме, према пројекту сегединског архитекте Мађар Еде (1877-1912), аутора неколико запажених остварења почетком ХХ века у Војводини. Неуспелом реконструкцијом (изменом прозорских отвора, приземних стаклених портала и уклањањем пластичне декорације) и додавањем једног крила 1967. девастирани су изворни изглед и декоративни елементи. У пожару 1990. кров је потпуно изгорео, а спрат је био делимично оштећен. Из данашњег стања грађевине наслућује се сецесијски концепт обликовања зидних платана наглашеном вертикалном разуђеношћу плитким ширим пиластрима завршеним атиком. Преосталу пластику чини флорална орнаментика на атикама која се тракасто продужава на пиластре (ловоров венац и гирланде), као и геометријска профилација кровног венца. Конзерваторски радови изведени су 1967. и 1990." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.090902, 45.932152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Славнић", "ref:RS:nkd": "SK1234", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109263", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109263", "description": "Кућу кројача Крсте Славнића пројектовао је почетком ХХ века Бела Лајта, талентовани следбеник Одона Лехнера идејног творца мађарске варијанте сецесије. Архитекта је пришао извесном одступању од уобичајеног решења, асиметрично делећи зидно платно постављањем улазног портала ван осе симетрије, док је смењивањем двокрилних и трокрилних отвора постигао ритмичност. Трагајући за карактеристичним изразом истраживао је елементе мађарских народних градитељских форми и мотива и у ову грађевину унео заобљене облике, срцолике детаље, чипкасто израђене олуке и таванске прозоре, димњак са петлом на врху, нагласио отворе украсним тракама, моделовао забат као тролисну детелину. Кућа је пројектована са два стана и посебним улазима. Решење унутрашњег простора је функцонално. Конзерваторски радови су изведени 1989." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.090981, 45.929356 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Стевана Сремца", "ref:RS:nkd": "SK1235", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109406", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109406", "description": "Књижевник Стеван Сремац рођен је 1855. у кући број 4, у улици која данас носи његово име. Основа куће је у облику латиничног слова Л, са широком дрвеном касетираном капијом на углу. Зидно платно је подељено хоризонтално и зракасто постављеним фугама изведеним у малтеру. На уличној фасади су три прозора изнад којих је богата флорална и зооморфна пластика. Изнад сваког отвора су медаљони са иницијалима власника. Испод кровног венца су вентилациони отвори, са декоративним решеткама. На прекретници векова извршена је измена фасаде у духу еклектике. Сремац има истакнуто место у српској књижевности. Књижевним делом је дао својеврсну слику друштвених прилика српског паланачког живота од Војводине на северу, преко Београда до Ниша на југу. Традиционални, патријархални амбијент био је инспирација и хумористичка тема. Најпознатија су му дела: \"Ивкова слава\", \"Поп Ћира и поп Спира\", \"Вукадин\", \"Зона Замфирова\" и др. Многа драматизована дела су на сталном репертоару позоришта. Поред књижевних дела писао је политичке полемике, фељтоне и сатиричне написе у политичким листовима либералне странке.Конзерваторски радови изведени су 1987." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.092699, 45.93104 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Школа у Атару Аде", "ref:RS:nkd": "SK1236", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109265", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109265", "description": "Године 1883, Градско веће Сенте доноси одлуку о изградњи шест салашких школа. Изградња ових школа је започета 1884. године, а настава је почела већ следеће године. За изградњу сваке школе купљен је плац, површине по пола „ланца” земље. Извођење радова је поверено Иштвану Грундбеку, грађевинском предузимачу. Од ових шест школа, једино је школа у атару Аде задржала првобитну функцију. Од изградње до данас, школа није претрпела значајније измене, осим што је након великог пожара 1895. године, кровни покривач од шиндре замењен црепом. Објекат је грађен по тада важећим условима, једна учионица и стан за учитеља. Учионица захвата једну трећину правоугаоне основе објекта, а две трећине су задржане за ходник и учитељски стан, са две просторије, кухиње, оставе са таванским улазом. Објекат је грађен од набоја или черпића, што би се накнадно утврдило. Бочна фасада зграде има седам прозорских отвора, те је по томе житељи називају „школа са седам прозора”. Доњи део прозора су крила са три прозорска поља, док су горња крила са два прозорска поља која се отварају у поље. Прозори су израђивани по уобичајеном облику сеоске куће, с тим да су димензије прозора прилагођене функцији школе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.965331, 45.8477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Грофа Караса", "ref:RS:nkd": "SK1237", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105493", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105493", "description": "Подигнут је крајем ХVIII века, основе у облику латиничног слова Л, образујући са оградним зидом унутрашње двориште. На краћем тракту, надвишењем и обрадом, истакнут је репрезентативни део којим се приступа, преко широког степеништа и трема, главном улазу. На оградним стубићима трема постављене су декоративне вазе. Ограда трема је од кованог гвожђа, као и сви гитери на прозорима и вратима. На чеоној, асиметричној, троделној фасади ризалит је посебно наглашен кровним барокним фронтоном, који је преко архитравног фриза са триглифима и метопама ослоњен на четири висока пиластра завршена композитним капителима. Изнад плитких лукова прозора и врата ризалита је пластична рељефна флорална декорација и, као и над осталим отворима, профилисане архитравне греде на конзолама. Остале фасаде скромније су обрађене. Испод дела краћег тракта је засведени подрум." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.969531, 46.146246 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1238", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108507", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108507", "description": "Црква архистратига Михаила у Мокрину освећена је 1762. То је једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Западно прочеље са забатом и китњастим звоником који га надвишава доминира мирним, рашчлањеним линијама. Висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, први је сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућ им иконографским и ликовним новинама. На мокринском иконостасу Чешљар доказује да је зрео уметник са склоношћу ка монументалним формама и наглашеном сентименталношћу израза. Непрецизност цртежа прикривена је израженом финоћом и племенитошћу драперија. Конзерваторски радови су изведени 1969, 1971, 1974. и 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.410163, 45.93451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1239", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105485", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105485", "description": "Село Бајша, удаљено неколико километара од Бачке Тополе, било је у XVIII веку у поседу племићких породица Зако и Војнић. Римокатоличка црква Узнесења Богородице с позно барокним стилским одликама изграђена је између 1760 и 1770. Обликована је као једнобро-дна грађевина са споља петостраном а изнутра полукружном апсидом и санктуаријем који је ужи од главног брода. Бочно је сакристија. Уз подужне зидове наоса изведена су по два наглашена пиластра који су међусобно повезани полуобличастим луцима док их попречно спајају сферни сводови којима се ствара илузија слепих калота. Оваквим градитељским си-стемом наглашених пиластара, лукова и сферних сводва добијен је разуђен унутрашњи про-стор, подужно подељен на травеје. На западном делу цркве је звоник са широким, лучно завршеним прозорима. На прочељу је изведен ризалит фланкиран пиластрима. Изнад главног улаза у храм је постављен пластично обликовани грб. Бочне фасаде храма изграђене су скромно и без пластичног украса. У римокатоличкој цркви у Бајши чува се више значајних уметничких дела. Из XVIII века потичу у дрвету изведени кипови Богородице са Христом и Распеће. На главном олтару је слика Вазнесења Богородице, дело Јожефа Смита из 1816, док су у XIX веку у калсицистичком стилу израђене проповедаоница и крстионица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.585074, 45.776254 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик кнезу Станоју", "ref:RS:nkd": "SK124", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104149", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104149", "description": "На месту погибије, где је и сахрањен, налази се аутентичан надгробни споменик кнезу Станоју Михаиловићу из Зеока, који је пао међу првим жртвама у сечи кнезова 1804. године. Догађај је одиграо видну улогу у подизању устанка. Надгробни камен нашао је лазаревачки учитељски збор, о чему постоји запис на задњој страни споменика, почетком друге половине XIX века. Године 1904. подигнут је у близини старог нови споменик, рад Ђoванија Бертота, у част кнезу Станоју и његовом синовцу Николи. Најзад, године 1964. постављена је и бронзана плоча и уређен простор око ових споменика. Споменик кнезу Станоју традиционално чуван током два века, аутентичан је материјални докуменат из времена сече кнезова која непосредно претходи дизању Првог српског устанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.325581, 44.409449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Димитрије", "ref:RS:nkd": "SK1240", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105484", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105484", "description": "Када су племићи из породице Зако саградили дворац на свом поседу у Бајши, недалеко од Бачке Тополе, повезали су га кроз дворски врт са новосаграђеном православном црквом Св. Димитрија. Година завршетка храма, 1818, записана је изнад главног улаза. Црква је једнобродна грађевина са споља тространом а изнутра полукружном апсидом и плитким правоугаоним певницама. Из прочеља се издиже класицистички двоспратни звоник фланкиран забатом на чијим су крајевима вазе у виду акротерија. На звонику су правоугаони, лучно завршени прозори и окулуси, док су на угловима пиластри са капителима у облику профилисаних архитрава. На западној фасади је плитак ризалит фланкиран пиластрима који су надвишени архитравом украшеним фризом пластично обликованих листова палмете и четворолисних розета. На бочним фасадама су изведене по две нише уоквирене лезенама и надвишене полукружним луковима. Једноставан, издужени унутрашњи простор храма пресведен је полуобличастим луцима и сферним сводовима. Луци се на бочним странама ослањају на удвојене класицистичке конзоле које су подухваћене кратким архитравним гредама. У западноим делу наоса је хор, у приземљу засведен сферним сводовима и луцима. На спрат хора долази се из спрата звоника. Иконостас у цркви Св. Димитрија израдио је 1854. Јован Клајић, ђак бечке уметничке Академије. Иако је по образовању припадао кругу српских романтичара, он је у својим делима показао склоност према назаренима и класицизму." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.58418, 45.77687 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Вазнесење Христово", "ref:RS:nkd": "SK1241", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103809", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103809", "description": "Саграђена је 1926. на месту цркве посвећене Благовештењу из 1760, која је страдала у пожару за време револуције 1848. Изведена је према пројекту Даке Поповића, под утицајем српске средњовековне архитектуре, као петокуполна грађевина монументалних пропорција. Наглашена тежња ка висини постигнута је степенастим уздизањем двоструких сводова, завршених на врху највишом, централном куполом. Репрезентативност унутрашњег простора истакнута је живописом Жарка Милинова, израђеним по узору на опленачки мозаик. Из старије црквене грађевине преузете су иконе са барокног иконостаса, који је изрезбарио Јован Ситкеи, а позлатио Никола Димшић, и укомпоноване у нову, знатно нижу олтарску преграду. Осликао их је Новак Радоњић, између 1867. и 1869, у техници уља на платну. Он је аутор и сликане декорације на Богородичином и Владичином трону. Као један од најзначајнијих представника романтизма, Радоњић је у Ади остварио своју најобимнију религиозну целину изузетног сликарског квалитета, од велике важности за изучавање епохе историцизма и националног заноса у српском сликарству. Конзерваторски радови изведени су 1966." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.13794, 45.793205 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Арханшела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1242", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109416", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109416", "description": "Тачна година изградње новокнежевачке цркве, складних пропорција и репрезентативног изгледа, није позната. Судећи према неокласицистичкој фасадној декорацији највероватније је подигнута почетком ХIХ века. Обновљена је 1853. Једнобродне је основе са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Над западним прочељем уздиже се звоник, фланкиран степенасто изведеним зидом забата. Два пара масивних стубова, постављених на постаменте, са архитравом и вишеструко профилисаним тимпаноном у врху наглашавају главни улаз, док су бочни портици нешто скромнији. Иконостасну преграду, богато украшену изрезбареним флоралним мотивима, осликао је 1807. Георгије Поповић, члан сликарске породице из Бечкерека. Солидно сликарско умеће Поповића уочљиво је и поред обнове иконостаса 1830, како је записано на Богородичином трону. Израда зидних слика 1848. приписује се Николи Алексићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.093593, 46.050407 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Олатница", "ref:RS:nkd": "SK1243", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105588", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105588", "description": "Зграда је изграђена у стилу класицизма. У Новом Кнежевцу постојало је више олајница. До данас, очувана је само олајница у власништву Кароља Чепеа. Ова олајница представља ретко сачувани, стари млински објекат, чији је некадашњи привредни значај био велики. Уље које је олајница производила, односно „олај„ био је важан за људску исхрану, јер је замењивао маст. Олајница је престала да ради 1941. године. Према усменом казивању, олајница је купљена у Бочару и стара је око 200 година. Била је једно време у власништву Друштва Јевреја, које ју је продало 1877. године, а 1885. године пренета је на данашње место. Тадашњи механизам олајнице био је састављен од дрвених делова. Гвоздена преса олајнице купљена је у Сегедину и донета око 1888. године.\nОлајницу сачињава механизам смештен у две просторије које су повезане заједничким зидом. Главни делови механизма олајнице су: коло-хоризонтално, млин, казан са мешалицом и преса. У једном одељењу је коло хоризонтално постављено, а у другом млин, казан са мешалицом и преса. Главни део олајнице је поменути хоризонтални точак преко кога се покретачком снагом коња, покрећу сви остали делови.\nПаралелно са покретањем поступка заштите, механизам олајнице је пренесен у фабрику „Лепенка”. Деведесетих година прошлог века покренута је нова иницијатива да се иста пренесе у Музеј индустрије у Београду, али због неслагања стучњака то није учињено. У међувремену, механизам је потпуно девастиран, а остаци делова се налазе у дворишту Народне библиотеке. Нажалост од преосталих делова није могуће реконструисати механизам." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.0923, 46.04144 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Гаврила и Михајла", "ref:RS:nkd": "SK1244", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109240", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109240", "description": "У цркви стоји олтарска преграда, мања и нижа од простора коме је намењена. По предању, донета је из цркве манастира Војиловице, за коју би била превелика, тако да остаје непознато њено порекло. На полеђини иконостаса постоје подаци о настанку и обновама, где је речено да је иконостас насликан 1752, обнављан 1891, а потпуно пресликан 1931. Први датум је нетачан и потиче са иконе Богородице где је забележен на копчи која држи химатион. Али, то је иконографски податак, а не историјски запис о времену сликања иконостаса који је судећи по архитектонској концепцији, резбаријама и пикторалној поетици настао пар деценија касније. Датум 1752. скинут је са предлошка који је мајстор користио и познат са неких представа Арапске Богородице. Архитектура преграде је без стубова који наглашавају вертикалну поделу, оквири икона су асиметрични, као у рококоу. Резбарени мотиви такође припадају репертоару рокајне орнаментике. Иако је сликарство потпуно премазано, наслућује се квалитетан рад познобарокног мајстора који се у извесним композицијама служи архаичним иконографским решењима. Сачувани су још Богородичин и архијерејски трон, са сликарством ХVIII и ХIХ века, целивајуће иконе сликане на лиму и нешто зидног сликарства, непознатог аутора ХIХ века, у олтару." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.145501, 45.935582 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита 9", "ref:RS:nkd": "SK1245", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104698", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104698", "description": "Подигнута је 1860. по пројекту Карла Гфелера. Интервенције на фасади зграде у некадашњој улици Маршала Тита бр. 9 (данас Краља Петра I) извршене су 1866. по пројекту Антуна Рекла. Припадала је Павлу Станимировићу, трговцу. Строго симетрична фасадаса осно постављеном засведеном капијом, изнад које је балкон на конзолама и једноставном зидном пластиком, пример је класицистичке грађевине. Правоугаони отвори спрата надвишени су истакнутим архитравима на конзолама и носе плитку флоралну рељефну декорацију. Дворишни трем има отворене аркаде у приземљу и велике засведене отворе на спрату." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.116056, 45.772529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита 19", "ref:RS:nkd": "SK1246", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104701", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104701", "description": "Једноспратна грађевина, у духу романтизма, подигнута је шесдесетих година XIX века према пројекту Антона Рекла. Вертикална подела зидног платна постигнута је ступцима који носе истакнути профилисани кровни венац наглашен у средишњем делу конзолама и надвишен атиком са розетом у средини. Бочни трокрилни правоугаони прозори у оквиру имају геометријско-флоралну декорацију са низом конзола изнад. На балкону средишњег дела спрата су три двокрилна правоугаона отвора над којима је богат рељеф надвишен троструким плитким луком са поновљеним мотивом над бочним прозорима. У кући је живео Коста Поповић, један од водећих сомборских политичара између два рата, потпредседник Народне скупштине Југославије, сенатор у Сенату Краљевине Југославије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.11679, 45.77155 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Венац Степе Степановића 22", "ref:RS:nkd": "SK1247", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104695", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104695", "description": "Једноспратна кућа, већег габарита, на углу улице Краља Петра I и Венца С. Степановића бр.22, подигнута је шездесетих година XIX века према пројекту сомборског инжењера Милана Гргурова, варошког мерника. Обликована је у духу еклектике, фасада украшених пиластрима и венцима плитке профилације. Поред балкона на спрату са гвозденом оградом, посебно су обрађени кровни венац и централни тимпанон украшен стилизованом флоралном декорацијом. Радови су обављани 1992." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.116965, 45.771319 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита 2", "ref:RS:nkd": "SK1248", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104696", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104696", "description": "Подигнута је у XIX веку као једноспратна грађевина. Приземље је девастирано, услед многих интервенција, док се на спрату могу препознати елементи академске еклектичне архитектуре. Једноставан кордонски венац одваја приземље од спрата. Истурени средњи ризалит спрата наглашен је кровним венцем који носе конзоле, а три отвора над оквирима имају профилисане архитравне греде на конзолама. На средишњем ризалиту спрата је балкон са декоративно обрађеном оградом од кованог гвожђа. По два прозора на увученим ризалитима спрата над оквиром имају једноставно архитравно надвишење. На крајевима зидног платна спрата су назначени пиластри скромно плиткорељефно декорисаних капитела." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113972, 45.774405 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита 8", "ref:RS:nkd": "SK1249", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104697", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104697", "description": "У некадашњој улици Маршала Тита број 8 саграђена је почетком XX века према пројекту архитекте Кароља Бернхарта за Ђуру Николића, познатог сомборског адвоката и градоначелника. Једноспратна грађевина, обрађена у еклектичком духу, задржала је аутентичан изглед на првом спрату, док је приземље готово у целости девастирано, сем улазне капије полукружног облика фланкиране са два коринтска пиластра. Први спрат је расчлањен раскошно обрађеним пиластрима на прозорима и вратима, надвишеним тимпанонима и картушама у облику стилизованих шкољки и гирланди са ружама. Поред балкона изнад главног улаза, са стране су балкони на конзолама наткривени балдахинима и раскошно обрађеном пластиком. Изнад њих су куполе са лантернама на конзолама, као и кровни венац." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.114314, 45.774038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Меморијални музеј Надежде и Растка Петровића", "ref:RS:nkd": "SK125", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105725", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105725", "description": "Породична кућа београдске сликарке Љубице Луковић, сестре Надежде и Растка Петровића, саграђена је у периоду од 1928. до 1935. године као типична кућа Професорске колоније. \nБогата заоставштина породице Петровић, везана за живот и рад Мите Петровића (1852-1911), књижевника и научног радника, сликарке Надежде Петровић (1873-1915) и књижевника Растка Петровића (1898-1949), коју је Љубица Луковић сакупила и поклонила Народном музеју у Београду, данас чини поставку музеја. Музеј садржи колекцију слика и скице Надежде Петровић, приватну преписку чланова породице, збирку уметничких дела и предмета који су припадали Растку Петровићу, путописне филмове, грамофонске плоче и остале предмете који омогућавају сагледавање живота и стваралаштва ових значајних личности, без којих је наша скорија културна прошлост незамислива." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.478812, 44.814544 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици М. Тита 10", "ref:RS:nkd": "SK1250", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104699", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104699", "description": "Породична стамбена зграда Коњовића подигнута је 1913. према пројекту будимпештанског архитекте Шандора Херцега из 1912. за Давида Коњовића. Разуђена основа двоспратне зграде решена је у облику ћириличног слова П, увученог централног дела и два истурена бочна крила. Једноставно обрађено зидно платно наглашене једноставности геометријских форми обликовано је у духу сецесије. Бочни испади ка улици и средишњи део завршени су забатима у облику заобљеног троугла, док су пиластри који рашчлањују зидно платно степенасто распоређени. Поред геометријских украса на вратима и огради, фасада је у централном делу декорисана стилизованим круговима, правоугаоницима и елипсама, док су бочни испади украшени волутама. У кући је живео сликар Милан Коњовић. Радови су започети 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.114435, 45.773779 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "'Галеова кућа''", "ref:RS:nkd": "SK1251", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104687", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104687", "description": "Једноспратна зграда на Тргу Св. Тројства бр.2, из првих деценија XIX века, наменски је грађена за апотеку. Једноставна у својој архитектонској концепцији, симетрична је у основи и изгледу. Главна фасада је плитко разуђена вертикалном и хоризонталном поделом. Централни ризалит је извучен из равни чиме је наглашен улаз у зграду. Плитки пиластри полазе од сокла до хоризонталног венца, а на угловима зграде и ризалитима допиру до кровног венца једноставне обраде. Само се на ризалиту на спрату у правцу изнад каменом уоквиреног полукружног једноставног портала пиластри појављују од венца до венца и тиме деле истурени део фасаде на три дела. У приземљу и на спрату прозори су правоугаони са оквирима и потпрозорницима. У приземљу су бочни прозори шири. У згради је галерија Милана Коњовића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113585, 45.772147 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "'Грашалковићева палата''", "ref:RS:nkd": "SK1252", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104689", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104689", "description": "Угаона једноспратна зграда на Тргу Св. Тројства (Трг братства и јединства) подигнута је у периоду 1750-1763. као канцеларија за колонизовање Немаца у Бачкој. Име је добила по грофу Антуну Гашалковићу (1693-1771), царском намеснику и управнику царских одбора.Од 1891. у њој је била смештена пошта и тада је дозидан тракт у Змај Јовиној улици. Основа је у облику слова П са средишњим ризалитом и два бочна крака, по угледу на барокне административне зграде. Хоризонтални венац дели фуговану фасаду на приземље и спрат. Посебан акценат композицији дају засведен улаз и балкон на првом спрату са декоративно обрађеном оградом од кованог гвожђа. Отвори су правоугаони, у приземљу завршени плитко профилисаним тимпаноном, а на спрату архитравном гредом и потпрозорником на конзолама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113271, 45.772529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Пионирске библиотке ''Карло Бјелицки''", "ref:RS:nkd": "SK1253", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104691", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104691", "description": "Подигнута у периоду од 1884.до1886. за потребе мађарског читалачког круга, према пројекту локалног архитекте Леополда Децера. Приземна вила, смештена у дубини баште, представља јединствен пример куће у врту у оквиру старог језгра Сомбора названог „Венац“. Зидно платно је компоновано у класицистичком духу са наглашеним улазним делом у облику трема на стубовима, архитравном гредом, зупчастим венцем и троугластим забатом. Комбинација архитектонских елемената из различитих стилских епоха као што су полукружни тимпанони изнад прозора са убаченим скулптуралним украсима, флорална декорација и балустраде, сврставају зграду у еклектицизам карактеристичан за архитектуру XIX века. Данас се у њој налази пионирско оделење народне библиотеке „Карло Бјелицки“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.112824, 45.772561 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "'Крушперова палата и кула''", "ref:RS:nkd": "SK1254", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104703", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104703", "description": "Зграду је подигао 1771. Паул Крушпер де Варбо, управник царско државних добара у Бачкој и Срему, као породичну једноспратницу у непосредној близини куле. Кула је вероватно једини видљив остатак средњовековног утврђења, које је свакако задржало своју одбрамбену функцију и у време турске присутности у Сомбору. Помиње је и Евлија Челебија. Архитектура палате је једноставних скромних облика и декорације фасада. Симетрично је решена са низом отвора - лучних у приземљу и правоугаоних на спрату. Хоризонтална подела је потенцирана потпрозорним венцем у висини парапета приземља и парапета спрата, као и поткровним венцем. Доградњом мањег тракта палата је функционално спојена са кулом и чине целину. Кула је скоро квадратне основе. Има приземље и два спрата, дебелих зидова. Обе зграде данас користи Историјски архив." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.112832, 45.773038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Братства-Јединства бр. 3 Лалошевићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK1255", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104704", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104704", "description": "Нема поузданих података о времену грађења ове једноспратнице на углу. Кућу је 1916. купио Јован Лалошевић, сомборски адвокат, један од оснивача и први хоровођа Српског грађанског певачког друштва. Једноставно решено фасадно платно украшавају плитко профилисани оквири отвора. Сви отвори су правоугаони, осим двокрилне залучене улазне капије. На спрату су чеони делови конзола балкона обрађени триглифима и розетом, а ограда балкона је од кованог гвожђа. Спрат фасаде из улице Лазе Костић 3 има едикулу са дрвеном скулптуром Св. Стефана (налази се у Градском музеју Сомбор)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.114237, 45.771979 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Ослобољења бр. 6", "ref:RS:nkd": "SK1256", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104694", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104694", "description": "Грађевина је једноспратна, симетрично решена. Академски је компонована у духу еклектике са елементима ренесансе видљивим у хоризонталној подели зидног платна, плиткој рељефној пластичној декорацији око отвора и кровном венцу са низом конзола. Тераса на спрату над двокрилним дрвеним касетираним улазним вратима има богато изведену ограду од кованог гвожђа. Отвори у приземљу завршени су лучно, а на спрату архитравно и надвишени су троугластим тимпанонима које носе конзоле. У кући је живео Лаза Костић (1841 Ковиљ-1910 Беч), најзначајнији представник српског романтизма у књижевности, песник, драмски писац, књижевни критичар и преводилац. први је превео Шекспира на српски језик. Сахрањен је на сомборском гробљу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.115429, 45.773522 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1257", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104688", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104688", "description": "Једно од најрепрезентативнијих здања у Сомбору, које је својим централним положајем у оквиру историјског језгра Венац, у великој мери је одредило архитектонско-урбанистичку физиономију овог дела града. Градска кућа је подигнута 1749. на месту палате првог заповедника Шанца и Сомбора Јована Бранковића из 1718. Данашњи изглед добила је 1840. доградњом нових крила и торња 1842. по пројекту Франца Гфелера. Једноспратна грађевина квадратне основе са централним атријумом и осовинским пролазом обликована је у духу класицизма. Најраскошније обрађена фасада ка тргу Св. Тројства са централним истуреним ризалитом рашчлањеним стубовима и троугластим фронтоном на чијем фризу је уписана година градње, представља чист пример класицизма. Посебан акценат композицији даје кула звоник квадратне основе са балконом на конзолама и пажљиво обликованом лантерном на врху. Торањ је дограђен 1892. године по пројекту инжењера Милана Гргурова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.114358, 45.772711 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Препарандија", "ref:RS:nkd": "SK1258", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104705", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104705", "description": "Чувена учитељска школа у Сомбору подигнута је крајем ХIХ века као задужбина патријарха Георгија Бранковића. Препарандију је, претпоставља се, пројектовао Владимир Николић, архитекта патријарха Бранковића који је својим делима дао значајан печат архитектури и урбанизму Сремских Карловаца. Репрезентативни угаони објекат основе у облику латиничног слова Л има приземље и спрат. Приземље је обрађено у декоративној рустици са високим завршецима на прозорима, док су на првом спрату отвори украшени натпрозорницима у облику тимпанона и балустрадама. Раскошни угаони део полукружне основе завршен куполом, обликован са посебном пажњом, рашчлањен је јонским пиластрима између прозора, украсним картушама, зупчастим венцем и балустрадама. Неоренесансни елементи уклопљени у јединствену целину, чине складно и репрезентативно здање које с једне стране представља значајан пример архитектуре ХIХ века у Сомбору, док је с друге, резултат тежње пројектанта ка индивидуалном тумачењу историјских стилова. Конзерваторски радови изведени су 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113779, 45.774673 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница породице Чарнојевић", "ref:RS:nkd": "SK1259", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108509", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108509", "description": "Породица Чарнојевић постала је угледна и чувена по најистакнутијем представнику патријарху Арсенију III. Припадници једне гране породице Чарнојевић (носиоци племићког предиката Черновић де Мача) преминули у периоду 1840-1911, сахрањени су у гробници подигнутој 1843. на сеоском гробљу иза цркве. Саграђена је од опеке, малтерисана и окречена. Основа је правоугаона. Засведена је полуобличастим сводом, над којим је четворосливни кров. Изворни кровни покривач од шиндре замењен је 1936. поцинкованим лимом. Улазни део је истурен са западне стране, правоугаоне основе и опточен лимом са три стране. Врата су гвоздена. На бочним странама је пет полукружних прозора са масивним решеткама од кованог гвожђа. У гробници је 13 дрвених и металних сандука. Гробница је пљачкана после I и II светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.575946, 45.759991 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа војводе Степе Степановића", "ref:RS:nkd": "SK126", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108482", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108482", "description": "У кући, подигнутој средином XIX века, рођен је 1856. године истакнути српски војсковођа Степа Степановић. Родна кућа војводе Степе представља споменик једном великану наше прошлости, чије је име уткано у српску новију историју. Његово дуго војно службовање значи историју развоја и јачања српске војске.\nКао примерак народне архитектуре родна кућа војводе Степе има архитектонске и етнографске вредности чији значај расте, с обзиром на мали број очуваних кућа овога типа у ближој околини Београда. Војвода Степа Степановић (1850-1927) био је један од најистакнутијих српских војсковођа. Чин војводе стекао је војничким вештинама које је исказао у ратовима од 1876. до 1918. године У два наврата био је и министар војске. После Радомира Путника, у највећој мери је заслужан за утврђивање и спровођење организационе основе српских оружаних снага. Највећи војни успех војводе Степе био је пробој Солунског фронта, што га је уврстило у ред највећих војсковођа Првог светског рата. Годину дана по завршетку рата повукао се из активне службе и до своје смрти живео је повучено у Чачку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.518871, 44.741745 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1260", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104062", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104062", "description": "Тридесетак километара западно од Београда налази се село Деч са црквом посвећеном празнику Христовог Вазнесења. Једнобродна грађевина са звоником подигнута је 1831, а три године доцније познати српски дрворезбари прве половине XIХ века Павле Бошњаковић и Георгије Девић израдили су црквени мобилијар. Средином XIХ века плодан али недовољно истражени сликар Константин Пантелић, који од четврте до осме деценије прошлог столећа ради по црквама Баната и Срема, извео је целивајуће и иконе за олтарску преграду. Храм у Дечу одликује се складним пропорцијама и хармонично решеним фасадама. Класицистички дух се осећа како у смењивању лезена и степенасто увучених поља са сегментно завршеним прозорима тако и у профилисаним венцима и фронтону који надвисује централни део прочеља где се налази и главни улаз у цркву. Архитектонска концепција иконостаса такође је у сагласју са стилским тенденцијама прве половине XIХ века. Вишеспратна конструкција богато украшена биљним орнаментима носи преко тридесет представа појединачних фигура светитеља и празника, троје двери са надверјима као и Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована. Пантелићев опус у Дечу заокружен је сликама рађеним за певнице и двадесет једном целивајућом иконом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.115443, 44.836332 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1261", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103820", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103820", "description": "Амбар са кошем (чардаком, салашем) за кукуруз, у регионалном називу котобањом, настаје као обједињена градња услед рационалног коришћења простора за формирање кућишта у збијеним сремским селима. Овај у Ашањи (данас у Ненадовићевој улици бр. 16) задруге Аџић, како је урезано на забату, подигнут је 1929. Градио га је мајстор Пера Вукосављевић из Ашање. САмбар и котобања, између којих је зидана шупа, постављени су на зидове од опеке под заједнички двосливни кров покривен бибер црепом. Прелом крова на споју са шупом указује на претпоставку да је котобања накнадно настала, што потврђује и њен једноставан изглед. Амбар са тремом је грађен у скелетној храстовој конструкцији, са усправно низаним даскама међу стубове конструкције. Трем са испустом је богато украшен дрвеном резаном профилацијом ограде и стубова, коју употпуњује поткровна лајсна резана наизменично у облику полукруга и стилизованог цвета. Забат на уличној страни био је осликан темама и личностима из српске историје. У пољима на која је гредицама подељен, самоуки сликар Иван Миловановић Аџић приказао је сцене Крунисање Цара Душана, Сеоба Срба и Хајдук Вељко. Слике су уништене за време II светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.074495, 44.756325 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1262", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103949", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103949", "description": "Црква у Брестачу је једнобродна грађевина са певничким нишама, споља петостране а изнутра полукружне асиде на источној, и високим звоником на западној страни. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом у најнижој зони и профилисаним кровним венцем, док је вертикална подела изведена двоструким пиластрима без украса. Прозори - по три на јужној, источној и северној фасади - имају допрозорнике решене по узору на пиластре. Улазни портал је на јужној страни, са дрвеним вратима украшеним биљним орнаментом, над којим је ниша са иконом патрона. Звоник је првобитно имао лучне пролазе у приземном делу касније зазидане на северу и југу. Ту се на јужној страни налази уклесана година 1792, на основу које се црква датује. Прозори звоника су на првом спрату округли, на другом полукружно завршени, са по једним округлим у нивоу профилисаног кровног венца. Завршен је торњем са јабуком и крстом. Главни сликани украс налази се на иконостасу чију је дрворезбарену конструкцију извео Павле Бошњаковић 1822, ученик познатог мајстора Марка Вујатовића. Коришћени класицистички мотиви су најчешће биљни, са употребом полихромних решења. Иконостас, архијерејски престо и зидне слике извео је земунски сликар Константин Лекић 1834, а позлатарске радове Димитрије Лазаревић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.903189, 44.861082 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Никола", "ref:RS:nkd": "SK1263", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104181", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104181", "description": "Подигнута је 1809. као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником призиданим уз западну страну храма. Крстообразност грађевине постигнута је певничким трансептом, односно проширивањем предолтарског травеја. Фасаде су једноставне и украшене сведеном архитектонском пластиком. Вертикално рашчлањавање изведено је плитким пиластрима, а изнад њих, у поткровном појасу тече профилисани венац. По три лучно завршена прозора са једноставним пластичним украсом, налазе се на бочним странама и апсиди. Правоугаони отвори на спорату звоника надвишени су троугаоним тимпанима. Звоник је завршен кулицом са четири полукружно заобљена прозора. Наос, подељен на травеје, пресведен је полуобличастим сводом, док је олтарски простор покривен сегментном шкољком. Храм је украшен зидним сликама. У олтару је представа Исуса Христа, а на сегментима шкољке су слике светих литургичара. У сводовима над травејима наоса су представе Саваота са анђелима и јеванђелистима, Силазак Св. Духа, Христос у кући Марте и Марије, док су на зидовима насликани свети мученици и мученице. Класицистички иконостас резао је 1841. познати дрворезбар Саво Љубинковић, док је Петар Чортановић сликао иконе 1844\/45. Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су између 1978 и 1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.042222, 44.824779 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава ''Купиник''", "ref:RS:nkd": "SK1264", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104255", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104255", "description": "У доњем Срему поред села Купинова налазе се зидине средњовековног града Купиника, који је подигнут крајем XIII или у првој половини XIV века као војно-гранично утврђење угарског краља. Купиник је смештен на малом острву у мртваји реке Саве, познатој данас као Обедска бара. Грађен је од ломљеног камена споља обложеног опеком. Град је неправилне четвороугаоне основе (57х57 м ), са истуреним округлим кулама на угловима. Улаз је био кроз пету кулу на североисточном бедему. Око бедема се налазио ров, највеће дубине од 3 м и ширине од 17 м на улазној страни. У граду су постојали стамбени објекти, али о њима се не зна ништа пошто археолошка ископавања нису вршена. Први писани помен о Купинику су две повеље краља Жигмунда из друге половине XIV века. Почетком XV века град прелази у руке српских деспота. Због опасности од Турака утврђен је боље и савременије. Прерађују се поједини делови и целине тако да од утврђења за ратовање хладним оружјем постаје утврђење са топовским кулама (северном шестоугаоном, а источном осмоугаоном). Деспот Ђурађ Бранковић је своју дворску цркву посвећену Св. Луки саградио поред утврђења и повезао их мостом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.026859, 44.699565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK1265", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104257", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104257", "description": "Паљена у II светском рату, црква је сачувана као рушевина без звоника и западног дела наоса. И о Купинову и о цркви сачувано је доста историјских извора. Смештено на левој обали реке Саве код Обедске баре, југозападно од Београда, Купиново је у средњем веку било у поседу угарских краљева који су га доделили деспоту Стефану Лазаревићу, а потом је било у рукама деспота Бранковића. Турци су га освојили и запалили 1521. Обновљено Купиново развијало се и у новијој историји. Почетком XIX века мештани су отпочели са припремама око изградње новог храма. Уговор о изградњи цркве, склопљен 1802, није реализован. Сачињен је 1810. нови уговор са земунским градитељима Михаилом Сајдлером, Андреасом Хинтермајером и цимермајстором Јоханом Мајером, који су 1814. завршили храм Св. Духа. За обнову цркве 1835. ангажован је новосадски цимермајстор Стефан Ланг. Црква је обликована као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником на западној страни. Полукалота олтарске апсиде рашчлањена је на сферне троуглове са ојачавајућим луцима. Брод цркве пресведен је сводом који носе луци ослоњени на скраћене удвојене пиластре постављене у вишим зонама подужних зидова наоса. У храм се улазило са северне, јужне и западне стране. Резбарију за иконостас завршио је до 1844. дрворезбар Георгије Девић. Фасаде су украшене профилисаним кордонским вецима и рашчлањене удвојеним пиластрима једноставно профилисаних капитела. Обнова звоника започета је 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.044661, 44.702483 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "'Финансијска касарна''", "ref:RS:nkd": "SK1266", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104256", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104256", "description": "Саграђена је у XVIII веку, у време Војне границе, за потребе граничарске службе. С обзиром да је у Купинову тада постојала скела са живим прометом, претпоставља се да су у кући боравили финансијски службеници - цариници. Отуда и назив \"Финансијска касарна\". Грађена је као приземни објекат, правоугаоне основе, са дворишним трактом. Једноставно је обликована, са високим и стрмим четвороводним кровом који припада типу кровова граничарских објеката. Обрада фасада је скромна, без украса, са уским вратима постављеним на средини главне фасаде и по три прозорска отвора са сваке стране. Честим преправкама фасаде су изгубиле првобитни изглед, а и објекат у целини на својој аутентичности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.0458, 44.703558 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1267", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104254", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104254", "description": "Један од најмлађих али и највећих амбара са котобањом налази се у Савској улици бр. 17. Према записаној години на забату, подигнут је 1937. Направио га је један од најпознатијих мајстора, Паја Чарапић из Купинова. Амбар је зидан опеком, малтерисан и полихроман, на шта указују трагови спране боје: жуте, љубичасте, зелене и црвене. Малтерисање је изведено наизменичним низом усправних правоугаоних површина, од којих је једна равна, а друга рељефна и различито бојена, опонашајући грађу дрвених амбара са усправно унизаним даскама у стубове конструкције. Забат на уличној страни је једноставан, троугаоног облика, са сликаном површином од које се виде фрагменти стилизованих листова. Од амбара, дубоко у двориште протеже се котобања. Грађена је дрветом, са подужним тремом једноставне профилације дашчица ограде и подстрешне лајсне као и дрвених резаних украса уз стубове. Декорацију допуњава бело обојен појас ограде, који истиче њену профилацију. Наглашавајући димензијама и скромнијом обрадом примарну улогу складиштеног простора, овај амбар са котобањом указује на свој настанак у време повећаног значаја производње кукуруза, који губи важност у људској исхрани, а добија је као индустријска биљка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.049424, 44.704386 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1268", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104253", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104253", "description": "Амбар са котобањом у Купинову, у улици Жике Маричића бр. 17, саграђен је 1909. о чему сведочи година на уличном троугаоном забату. Градио га је мајстор Паја Чарапић са помоћником Јованом Дикићем. Већих је димензија, постављен на високо зидану основу искоришћену за помоћне просторије - коморе. Амбар је зидан опеком и омалтерисан, док је котобања дрвена, са подужним тремом. И амбар и котобања имају мале балконе са кровом на две воде, у функцији улаза повезаног степеништем са приземљем. Декорација амбара изведена је плитким вертикалним нишама у којима се истичу пластично наглашени правоугаоници опонашајући обраду дрвених амбара са вертикално низаним даскама. Дрвени делови, профилација ограда и стубова балкона и трема котобање, као и поткровне лајсне под стрехом дворишне стране представљају њен главни украс. Зграда је била бојена. Конзерваторски радови нису рађени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.049688, 44.707855 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1269", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104431", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104431", "description": "На северозападном ободу Обедске баре, у месту Обреж, подигнута је у другој половини ХVIII века црква посвећена празнику Преображења. Архитектуру карактерише уска, једнобродна и доста издужена основа са споља полукружном апсидом на истоку. У унутрашњости су издвојени олтарски простор, наос и припрата са галеријом, добро осветљени полукружно завршеним прозорима. Уз западну страну цркве дозидан је звоник, у основи шири од основног дела грађевине и састављен од три одељења приближно истих димензија и квадратног пресека. Изнад кровног венца, над централним пољем израста сам звоник са барокном лантерном на врху. Декорација бочних фасада сведена је на широки профилисани венац са фризом конзолица непосредно под кровом. Овај фриз се делимично понавља на централном ризалиту западног прочеља. Ту се налази и главни улаз у храм, фланкиран плитким пиластрима који - као и прозори на бочним одељењима - прекидају континуитет кордонског венца. Ентеријер цркве у Обрежу краси раскошна иконостасна преграда, остварење вештог, анонимног мајстора. Барокна и рококо резбарија уоквирује слике Јакова Орфелина о чему сведочи натпис сачуван изнад иконе са представом храмовне славе. Настала 1778, обрешка целина припада његовим најранијим остварењима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.970753, 44.734661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Рајиновац", "ref:RS:nkd": "SK127", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104561", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104561", "description": "Манастир Рајиновац са црквом посвећеном Рођењу Богородице смештен је недалеко од Гроцке, у селу Бегаљица. Први пут се помиње у турском попису из 1528. као манастир Св. Рајко. Током своје бурне историје више пута је рушен и обнављан. Прва опсежна обнова манастира предузета је 1793. трудом оберкнеза Стевана Андрејића Палалије. У време ових радова у Рајиновцу су чуване од Турака мошти Стефана Првовенчаног, које је студенички архимандрит Герасим враћао из Срема. Друга велика обнова трајала је од 1833. до 1839. и тим поводом је кнез Милош издао налог за сакупљање прилога. Преправкама вршеним 1920. битно је измењен изглед црквене грађевине. Срушена је припрата и оба кубета, која помиње Јоаким Вујић 1827, зазидан јужни зид и дозидани потпорни зидови са јужне и северне стране. Рајиновачки храм је издужена грађевина са једним бродом, подељеним плитким пиластрима на четири травеја, широком полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Иконостасна преграда је 1952. пренета из капеле Војне болнице у Београду и рад је непознатих аутора с краја ХIХ и почетка ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.713279, 44.624795 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1270", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104541", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104541", "description": "Изграђена је у другој половини ХVIII века као барокна грађевина издуженог брода са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником призиданим са западне стране. Фасаде су рашчлањене плитким пиластрима са једноставно профилисаним капителима изнад којих тече профилисани поткровни венац. Звоник рушен у току Другог светског рата, скраћен је у послератној обнови, украшен је као и фасаде брода кордонским венцима у удвојеним пиластрима. Портали су изведени на западном и јужном зиду храма. Осам лучно завршених правоугаоних прозора уоквирени су једноставном пластичном профилацијом. У другој половини ХVIII века израђена је барокно-рокајна резбарија за Попиначког храма. Није познат аутор резбарије. Мање познати сликар Николај Петровић, сликао је 1783. иконе за иконостас. Истраживачи његовог дела открили су сличности са сликарством Димитрија Бачевића, представника украјинског барока у српској уметности. На соклу је представљено пет апостола. У првој зони су престоне иконе Св. Николе и Богородице са Христом; на царским дверима су у медаљонима насликане Благовести и пророци Давид и Соломон; на надверјима насликани су: Св. Георгије, Недремано око и Св. Димитрије. Изнад низа престоних икона су зоне Апостола и Пророка а на врху су иконе из композиције Распећа циклус Страдања Христовог. Храм је обнављан после рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.006583, 44.928148 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Фрушкогорској бр. 21", "ref:RS:nkd": "SK1271", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104540", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104540", "description": "Саграђена је у другој половини ХVIII века, као приземни објекат, издужене правоугаоне основе, са двоводним кровом и забатном чеоном страном на регулационој линији Фрушкогорске улице. Целом дужином дворишне стране кућа има трем - гонак, са улазом на средини. Данас је у веома лошем стању, са прилично измењеном уличном фасадом која је у великој мери лишена ранијег пластичног украса, изведеног у малтерској пластици. Сокл и профилисани венац, који издваја забатни део грађевине, наглашавају хоризонталну поделу, док су плитки пиластри некада вертикално делили фасаду на три дела и раздвајали улазни део и делове у којима се налазе, сада замењени, правоугаони прозорски отвори. Кућа има историјски значај јер се везује за Карађорђа и његов боравак у Срему 1787. После бекства из добровољачког одреда у Сомбору, у који је ступио по избијању Аустро-турског рата, посетио је породицу у Крушедолу, а затим наставио даље према Сави да би што пре стигао у Србију. Тако се нашао у Попинцима, у кући Месаровића који му је помогао да се преко Шимановаца и Деча пребаци у Прогар, и настави даље преко Саве. Данас се на кући налази спомен плоча са натписом: \"У овој кући боравио је 1787. год.\/ Карађорђе\/ вођа првог српског устанка\"." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.006987, 44.93285 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1272", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104556", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104556", "description": "На пола пута између Београда и Сремске Митровице налази се село Прхово где је у првој половини ХIХ века, на месту старије богомоље, саграђена црква Св. Николе. Споља полукружна олтарска апсида, једва наглашени певнички простори и два травеја наоса чине основни део грађевине уз коју је, са западне стране, дозидан портик са четири ступца и лучно завршеним пролазима. Репрезентативно прочеље храма је у горњем делу затворено и на њему су нише које понављају полукружни облик прозора са бочних фасада, док се над западним фронтоном, који прати нагиб двосливног крова, уздиже звоник. Главни архитектонски мотив спољне декорације представљају плитки пиластри профилисаних стопа и капитела као и мотив геометријски орнаментисаног поља између кровног венца и прозорских односно слепих ниша. Иконостас првобитног прховског храма са сликама Димитрија Бачевића служио је почетком ХIХ века у новој цркви, да би 1832. био замењен вишеспратном конструкцијом дрворезбара Павла Бошњаковића, ученика карловачког мајстора Марка Вујатовића. Обиље украса биљног карактера уоквирује данас иконе румунског сликара Георгија Бојера из 1840, док се неколико сачуваних Бачевићевих икона из Прхова сада налазе у Галерији Матице српске у Новом Саду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.009174, 44.882045 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1273", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109116", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109116", "description": "Кућа у улици Светозара Милетића бр. 13 у Сибачу саграђена је 1910. године као кућа богате сеоске породице. То је била правоугаона зграда подигнута на темељима од опеке, са зидовима од опеке и ћерпича и двосливним кровом покривеним бибер-црепом. Кућа је имала троделну основу, са просторијама у низу соба - кухиња - соба и са тремом дуж целе дворишне стране. Трем је имао зидане стубове и парапет. На декорисаном уличном забату била је сачувана година градње. Посебна вредност куће огледала се у очуваним деловима ентеријера, нарочито кухињског дела, где простор подоџака имао карактеристичан средишњи банак као и банак са стране из којег се ложила пећ у соби. Без обзира на њена споменичка својства кућа је срушена 1991." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.932673, 44.907605 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Јована Богослова", "ref:RS:nkd": "SK1274", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107736", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107736", "description": "На средокраћи пута Београд - Сремска Митровица одваја се ка југу пут за Пећинце, Сремске Михаљевце, све до Купинова. У Сремским Михаљевцима изграђена је у првој половини ХIХ века црква Св. Јована Богослова. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној страни и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Архитектонски украс на фасадама али и у унутрашњости храма је једноставан и сведен. Фасаде су рашчлањене плитким пиластрима са профилисаним капителима изнад којих тече поткровни профилисани венац. На северном зиду су два, а на јужном три прозорска отвора са једноставно профилисаним оквирима. Углови звоника обухваћени су удвојеним плитким пиластрима, а спратови наглашени профилисаним кордонским венцима. Звоник је фланкиран забатом благо извијених линија. Првобитни отвори у приземљу звоника такође су украшени једноставном профилацијом. У храму се налази иконостас чију је класицистичку резбарију извео дрворезбар Георгије Девић 1846. Сликање иконоистаса михаљевачка Црквена општина поверила је Константину Пантелићу. Завршивши радове, он се потписао 1855. на полеђини Тајне вечере. Иконе у Михаљевцима спадају у боља остварења Константина Пантелића, у чијем се опусу осећа утицај сликарства Константина Данила. Мека моделација ликова, лепо сликани пејзажи и звучан Пантелићев колорит откривени су захваљујући конзерваторским радовима изведеним #### године?" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.03884, 44.85932 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1275", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105883", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105883", "description": "Амбар са котобањом подигнут је на зиданом постаменту у висини од једног метра. Амбар је грађен од храстовог дрета са богато украшеним забатом над амбаром и богато украшеном оградом на гонку котобање. Испод амбара се налази подрум, а испод котобање свињци. У забату је урезана година градње 1889, а градио га је познати мајстор Живан из Краљеваца. Амбар је изведен на 7 окана и има мали ходник у ком се налази сандук за самлевено брашно. На амбар и котобању се долази преко дрвених покретних мердевина. Двосливни кров је покривен бибер црепом, а целом дужином крова се пружа опшивна декоративна даска, која асоцира на чипку белог веза. Амбар и котобања, између којих је шупа, постављени су над подрумом и комором зиданом опеком. Грађена је у скелетној конструкцији са водо-равно унизаним дашчицама у стубове амбара и прикуцаним резаним летвама котобање. Припада варијанти амбара и котобања са угаоним тремом који се налази испред котобање. Трем има профилисане стубове повезане луцима и ограду од декоративно обрађених дасака. Трагови указују да је био бојен. Посебна пажња посвећена је обради забата амбара, са резбареним водоравним гредама и мотивом сунца испод слемена. У средишњем пољу доње зоне, судећи по обради, био је насликан кућни светац. Чест случај је био да се на забату, поред сцена и личности из националне историје, сликају свеци крсне славе по чему би овај пример био један од ретких који на то указује. Складних пропорција и лепе обраде он спада међу највредније примере амбара са котобањама. Конзерваторски радови нису рађени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.032348, 44.860455 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Рождества Св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK1276", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104826", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104826", "description": "Једнобродна грађевина посвећена Рођењу Светог Јована саграђена је у другој половини ХIХ века. Звоник на западној страни је у рушевинама пошто је за време II светског рата црква претрпела већа оштећења. Фасаде су рашчлањене соклом, дуплим низом пиластера и истуреним кровним венцем, док апсида има три лучно завршена прозора, као и бочне фасаде. На северној фасади је улаз са двокрилним вратима, чија су крила орнаментисана биљним мотивима барокне и рококо стилизације. Чех из Сремске Митровице, Едуард Владарша, радио је резбарију иконостаса издељеног у три хоризонталне зоне. Престоне иконе, непознатог сликара, налазе се између канелираних и венцима ружа обавијених стубова. У целини, а поготову прве две зоне, иконостасна преграда је богато украшена мотивима акантусовог и храстовох листа, цветом руже и розетама. Конзерваторско-растаураторски радови изведени су 1993. у утрашњости цркве, када је чишћен и иконостас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.958706, 44.844154 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1277", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104936", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104936", "description": "На путу ка Сремској Митровици, тридесетак километара западно од Београда смештено је село Шимановци са црквом подигнутом и украшеном на преласку из ХVIII у ХIХ век. Храм Св. Николе саграђен је у виду једнобродне грађевине са три травеја и полукружном олтарском апсидом у ширини брода. Певнице, обележене у унутрашњости плитким нишама правоугаоне основе, нису видљиве на спољним зидним платнима која одражавају унутрашњу поделу простора. Рашчлањеност фасада постигнута је плитким лезенама профи-лисаних капитела, које се смењују са прозорским отворима нешто богатије украшених оквира. Веома наглашен централни ризалит западног прочеља храма пресеца широки, профи-лисани кровни венац и прераста у кулу-звоник, оштећен током II светског рата. Класицистички конципиран иконостас шимановачке цркве из 1814. остварење је плодног карловачког дрворезбара Марка Вујатовића. Доминантна биљна декорација, карактеристична за његову радионицу, прекрива иконостасну конструкцију најчешће у виду лозе или олисталих гранчица, док се геометријски орнамент јавља пре свега на оквирима сликаних представа. Иконе је 1822. извео Константин Лекић, сликар класицистичког стилског опредељења, у сарадњи са златарем Димитријем Лазаревићем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.090477, 44.874714 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Атанацковић Илије Ул. М. Тита 2", "ref:RS:nkd": "SK1278", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104935", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104935", "description": "Саграђена је у првој половини ХIХ века. Грађена је као приземни угаони објекат, лоциран на углу улица М. Тита и Михаљевачке. Обликована је са стилским одликама класицизма. Фасаде су решаване асиметрично. Главна фасада, окренута према Тргу, на левом, дужем, делу има седам правоугаоних прозора, а на десном, краћем делу, на самом углу грађевине, отворен трем са три стуба и степеништем које води у трем. Фасада из Михаљевачке улице је краћа, има четири прозорска отвора и трем са два стуба и оградом од кованог гвожђа, на левој страни. Декоративна обрада обе фасаде изведена је на исти начин, хоризонталном поделом помоћу сокла и профилисаног поткровног венца, изнад којег се налази надстрешница, и вертикалном поделом помоћу пиластера који се завршавају профилисаним капителима. Прозорски отвори правоугаоног облика фланкирани су пиластрима. Испод сваког прозора је профилисани банак, који се пружа од једног до другог пиластра, а изнад правоугаоно поље са профилисаном и лучно завршеном архиволтом. У линети архиволте је полурозета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.089232, 44.874394 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK1279", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103939", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103939", "description": "Црква саграђена у другој половини XVIII века типичног је изгледа за подунавске храмове свог времена, са високим звоником на западној страни. Иконостас и архијерејски трон, преовлађујућих класицистичких мотива, резао је познати мајстор Павле Бошњаковић 1836-37. Целокупно сликарство у цркви - иконостас, иконе на архијерејском трону и на певницама, као и зидни живопис - извео је један сликар, Јефтимије Поповић 1840. Иако дубоко у XIX веку, он се стилски надовезује на српску рустично-грађанску варијанту рококоа. Ипак, у свом окружењу сматран је успешним сликарем, пореклом из угледне уметничке породице (праунук Хаџи-Рувима и брат Георгија Поповића). Његов опус црквеног сликарства је невелик, будући да је извео само два иконостаса, а много је више успеха имао у изради портрета. Обављени су конзерваторски радови" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.067302, 45.130108 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен обележје Деспоту Стефану Лазаревићу", "ref:RS:nkd": "SK128", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107310", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107310", "description": "У засеоку Црквине села Марковца код Младеновца, у порти храма Св. пророка Илије, налази се мермерни споменик подигнут 1427. године са средњовековним натписом о смрти деспота Стефана Лазаревића. Споменик је у форми стуба од углачаног белог мермера, висине 1,86m, ширине 0,68m и дебљине 0,26m. Највећи, главни натпис писан је калиграфски на западној површини, испод урезаног трокраког крста. Подаци из натписа поклапају се са онима које у биографији деспота Стефана наводи угледни књижевник и реформатор језика Константин Филозоф. У натпису се, такође, помињу области којима је деспот за живота владао, време његове владавине и смрти. Споменик представља јединствени пример своје врсте до данас сачуван на Балкану." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.644043, 44.392307 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1280", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104159", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104159", "description": "Ваведењска црква у Инђији подигнута је 1754-55. То је репрезентативна грађевина која својим стилским карактеристикама припада тзв. подунавском бароку, са необично богато рашчлањеним фасадама. На северној, источној и јужној фасади налазе се пиластри односно лезене у два нивоа, од доње ивице прозора до кровног венца. Доњи део са пиластрима формира полукружно затворене нише, а горњи понавља исти облик, плитко назначен лезенама. По две нише из доње зоне чине оквир за један прозор. Иконостас непознатог аутора показује барокне и понегде рококо форме: престоне иконе одвојене су канелираним стубовима који се завршавају композитним капителима са изувијаним гранчицама храстовог лишћа, винове лозе са грожђем и ружа. Од геометријских мотива јављају се астрагал и плисирана трака. Иконостас и икону на митрополијском трону сликао је непознати сликар XVIII века, али је 1858. иконостас чишћен и обнављан, а иконе на митрополијском столу су пресликане 1923. Првобитно, уговор је био склопљен са Василијем Аћимовићем, али је посао обавио Петер Камбер, новосадски сликар. Зидне слике радио је Немања Бркић 1954. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су на цркви 1979, када су уз звоник подигнуте две просторије за паљење свећа. 1980-1986. изведена је конзервација иконостаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.06772, 45.130477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св.Петка", "ref:RS:nkd": "SK1281", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104158", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104158", "description": "Црква Св.Петра у Инђији саграђена је 1872.г. Стара црква се налазила на другом месту и била је веома скромних димензија. Жупа је основана 1835.г. и припадала је земунском деканату. Те године постављени су и витражи на прозорима. Главни олтар је сликан 1972.г. када је и завршено грађење храма. Унутрашњост цркве делује врло монументално. Засведена је полуобличастим сводом који појачавају дебели лукови који се ослањају на масивне пиластире на бочним зидовима.Сви унутрашњи зидови као и небо су осликани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.081234, 45.04908 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1282", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104245", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104245", "description": "Село Крчедин налази се на западним обронцима Фрушке горе, недалеко од Бешке. Црква Св. Николе, настала крајем X века, једнобродна је грађевина са олтарском апсидом на источној, и звоником на западној страни. Прекривена је двоводним кровом и омалтерисана споља и изнутра. Фасаде су рашчлањене ниским соклом, пиластрима и профилисаним кровним венцем. Певнице су рад дрворезбара Марка Вујатовића из 1806, на којима стоје слике Теодора Витковића и Димитрија Лазаревића из 1810. Висока, вишеспратна олтарска преграда, украшена богатим дрворезбарским украсом, класицистички је рад Едуарда Владарша из 1843. Престоне иконе су фланкиране канелираним стубовима обавијеним венцима ружа са композитним капителима. Мотиви су биљни: храстово лишће, руже, гроздови и гранчице. Иконе на иконостасу сликао је Петар Камбер 1853. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури обављени су 1973, а радови у унутрашњости храма и на чишћењу резбарених делова иконостаса 1981." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.13336, 45.140172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1283", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103954", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103954", "description": "Јужно од Руме, у селу Буђановцима, налази се једна од најстаријих сремских парохијских цркава. Изграђена је између 1763. и 1766, и посвећена Св. Арханђелу Гаврилу. Година почетка грађења исписана је изнад јужног портала. Обликом је то једноставна, једнобродна црква барокних стилских одлика, са полукружном олтарском апсидом на истоку и призида-ним звоником на западу. Фасаде цркве и звоника украшене су профилисаним кордонским венцима и плитким пиластрима са једноставним капителима. Раскошну барокну резбарију на иконостасу извео је непознати дрворезбар око 1766, док је иконе насликао Јанко Халкозовић пре 1769. Изнад зоне сокла је низ престоних икона са царским и бочним дверима, у другој зони су апостоли, у трећој композиције Великих празника, у четвртој су пророци и слике Христовог страдања, док је у петој Распеће. На соклу иконостаса представљене су старозаветне слике прародитељских грехова, да би као морална опомена упућивале вернике на одо-левање искушењима. Зидне слике је урадио 1838. Петар Чортановић. У олтару су насликани архијереји, а у наосу Саваот, јеванђелисти, стојећи светитељи, Силазак св. Духа, старозаветне теме, Усековање главе св. Јована Крститеља, Полагање у гроб, Васкрсење Лазарево, Мојсије, и на западном зиду Каменовање св. Стефана Првомученика. У храму се налазе сликани митрополитски престо и певнице, које је такође сликама украсио Петар Чортановић. Конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1971." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.864184, 44.893926 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK1284", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104308", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104308", "description": "Престоне иконе, Свети Сава светитељ је приказан у стојећем ставу. Обучен је епископски орнат, плави стихар украшен је барокном орнаментиком, црквени сакос који има на рубу златну бордуру, плавкасто сиви омофор и набедреник извезен златном барокном орнаментиком. На глави има круну. Десном руком благосиља, а у левој држи књигу. Осим те иконе налазе се и иконе Богородица са Христом, Христос и Свети Јован. На дверима се налазе иконе, Арханђела светог Михајла, Благовести и Арханђел са Тобијем. У средини-друга зона, изнад двери је композиција васкресења, а лево и десно у два реда су распоређене фигуре апостола. У трећој зони се налази композиција Скидање с крста, а изнед ње је Распеће Христа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.99081, 45.104115 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1285", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106825", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106825", "description": "Црква Светог Михаила у сремском насељу Нови Сланкамен, код Инђије, подигнута је 1862. године као једнобродна грађевина са апсидом на западној, звоником на источној и сакристијом на јужној страни, будући да оријентација католичких цркава није усмерена у правцу исток-запад. Њене фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, пиластрима и профилисаним кровним венцем. Декоративније је решена једино источна фасада, симетрично подељена осом улазног портала, над којим се налази прозорски отвор, на чију вертикалу се надовезују троугаони тимпанон постављен над кровним венцем и звоник. Четворострани звоник је нижи, квадратне је основе и завршен капом пирамидалног облика. \nУнутрашњу декорацију чини скулпторални украс флоралних мотива, заступљен на средишњем и на два бочна олтара, уз покретне и зидне слике. На главном олтару постављена је слика патрона Арханђела Михаила који убија сатану, дело новосадског сликара Nitzkelety Imre-а из 1868. године. На левом и десном олтару постављене су слике непознатог аутора из друге половине 19. века, док су зидне слике на сводовима олтара и наоса, рад загребачког сликара Марка Антонинија из 1899. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.236521, 45.124492 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Ђорђа Натошевића", "ref:RS:nkd": "SK1286", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104788", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104788", "description": "Лоцирана је на самој обали Дунава, са погледом на реку. Претпоставља се да је саграђена почетком ХIХ века, као приземни објекат, скоро квадратне основе, једноставних фасада без украса. Уличном фасадом доминира огромни забат, уоквирен профилисаним малтерским рамом, раздељен профилисаним венцем по половини. Значајна је због тога што се у њој родио др Ђорђе Натошевић (1821-1887), лекар и просветитељ, који је свега три године провео у лекарској пракси и, сасвим неуобичајено, посветио се педагошкој струци. Још на школовању у Бечу, револуционарне 1848, поставио је програм \"реформе целокупног народног живота\". Прво као професор 1853, а затим директор Српске гимназије у Новом Саду, започео је са реформом своје гимназије. Његовим залагањем и радом основано је више српских народних школа у Срему, учитељске школе у Пакрацу и Карловцу, девојачке школе у Новом Саду, Панчеву и Сомбору. Поред разноврсних активности на реформи школства, ширењу напредних идеја и буђењу националне свести, анагажовао се и у ширем просветитељском раду. Веома много је објављивао у свим српским листовима, прилоге из медицине, хигијене, физике, хемије, методологије, ботанике и других природних наука, као и историје, географије, економије. Постао је један од првих чланова књижевног одељења Матице српске у Новом Саду, а 1881. и њен председник, на чијем челу остаје све до своје смрти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.258316, 45.142894 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са Котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1287", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98730", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98730", "description": "Један у низу заједно постављених објеката за смештај жита и кукуруза представљају амбар и котобања у Буђановцима, у улици Небојше Јерковића бр. 11. Према тексту урезаном на гредице забата зна се да су амбар и котобања саграђени 1897. за власника Живана Перушића и његове синове, Недељка и Митра, а да је мајстор био Павле Бран. Амбар и котобања су грађени дрветом, без трема, са шупом између, из које се улази у подрум под амбаром. Поједини усправни стубови чеоне стране амбара су резбарени са мотивима лозе, грожђа, жира и ђурђевка. Чеони забат је декорисан профилисаним летвама и поделом на поља са геометријским орнаментом, док је у врху забата, под опшивеном стрехом, симбол сунца - круг из којег се шире зраци. Чеона страна је била полихромна, о чему сведоче трагови црвене и плаве боје. У развојном смислу амбар и котобања представљају варијанту која је претходила развијеном типу са подужним тремом. Данас не постоји, јер је изгорео." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.866584, 44.8938 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1288", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104874", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104874", "description": "Храм Св. Николе у Чортановцима подигнут је у првој половини ХIХ века, о чему сведочи уговор склопљен 1827. између општине и Карла Хаскија, зидарског мајстора из Митровице. Типска у основној замисли, то је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и онижим звоником на западној страни. Уобичајену хоризонталну и вертикалну поделу соклом, кровним венцем и пиластрима допуњују по три степенасто усечене и полукружно завршене нише на северној и јужној фасади у којима су смештени прозори. Звоник у приземном делу решен је као отворено предворје. Резбарија олтарске преграде са преовлађујућим барокним биљним мотивима комбинованим са таласасто изувијаним формама, дело је непознатог мајстора из друге половине ХVIII века. Иконе се приписују Григорију Јездимировићу, следбенику стила Теодора Крачуна са којим је сарађивао на сликању главног иконостаса Саборне цркве у Сремским Карловцима. То је био сликар недовољног образовања и без веће креативне моћи, који се ослања на постојећа решења или графичке предлошке Килијанове Библије. Иконостас је првобитно био намењен цркви у Лединцима, а у већој, чортановачкој цркви, додати су поједини делови ради попуњавања простора и учвршћења резбарија. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су 1989. и 1990." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.014907, 45.153241 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Врдничка кула", "ref:RS:nkd": "SK1289", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107161", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107161", "description": "На јужним падинама Фрушке Горе, на надморској висини од око 400 м, налази се утврђени град Врдник који се у изворима први пут помиње 1315. године као Реднак, Реднук, Регницз. Град је имао издужену полукружну основу са улазном капијом на источном делу бедема. Поред ње налазила се улазна кула, изнутра правоугаоне, а споља заобљене основе. На очуваном делу јужног зидног платна и данас се виде ојачања - контрафори. Утврђењем још увек доминира снажна бранич кула, такође издужене полукружне основе. Откопавањима, која су пре II светског рата вршена испред улазне куле, откривени су зидови који су опасивали подграђе. До сада нису вршена никаква истраживања (археолошка, архитектонска или историјска) тако да се не располаже прецизнијим подацима о изгледу и прошлости Врдника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.775249, 45.144061 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа породице Живковић", "ref:RS:nkd": "SK129", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108764", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108764", "description": "Стара кућа породице Живковић подигнута је 30-их година XIX века. Налазила се у центру насеља, уз сам пут. Кућа је била приземна, правоугаоне основе, ситуирана на благој падини, с подрумом испод једног дела зграде. На темељима од ломљеног камена дизала се бондручна конструкција са испуном од чатме. На југоисточној страни зграде налазио се трем. Првобитно је, највероватније, био архитравни, да би неком каснијом интервенцијом добио „лажне“ моравске аркаде, које се протежу целом дужином фасаде. Ограда трема је била у дрвеном раму, са испуном од талпи и декоративно нажљебљеним окапницама. Кров на кући је био четворосливан, благог пада и покривен ћерамидом. Релативно мала надстрешница била је опшивена шашовцем. Улаз у трем, ексенцтрично постављен, био је акцентован с неколико степеника решених у опеци. На главној фасади постојала су двоја врата. Једна су водила у „кућу“, а друга у собу поред. Унутрашњи простор куће подељен је са два укрштена зида на четири дела, односно, на четири просторије приближно истих димензија. Функционално, то су „кућа“ са оџаклијом и три собе. Просторије у кући су биле повезане вратима, тако да је заједно с тремом постојала могућност кружне циркулације. Подови у трему и „кући“ били су обложени опеком, а у собама су били дашчани. Таваница трема и „куће“ је имала шашовац, а у собама је била облепљена лепом. Врата су била од пуног дрвета, а прозори двокрилни, с металним решеткама између пенџера. У „кући“ је постојао угаони долап. По својим основним карактеристикама стара кућа породице Живковић је припадала старијем моравском типу и у архитектонском и етнографском смислу представљала је један од најуспелијих примерака овог типа на београдском подручју. Због изградње новог објекта власник је почетком осамдесетих година прошлог века порушио кућу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.522131, 44.707946 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Јована Претече", "ref:RS:nkd": "SK1290", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104001", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104001", "description": "Црква Св. Јована Претече у Врднику саграђена је 1777, а већ 1832. новосадски мајстор Матијас Фрелих подиже нови звоник који се завршава пирамидалним торњићем само са назначеним бочним ивицама. Основа цркве је у облику тролиста. Фасаде су украшене со-клом, профилисаним кровним венцем и лезенама, са главним улазом на западној страни. Порту окружује стара ограда од кованог гвожђа са великом двокрилном капијом, данас доста оштећена. Унутрашњост цркве подељена је луцима ослоњеним о снажне пиластре. Сводови су били осликани што се може видети само у траговима, јер је сва унутрашњост прекречена. Барокни иконостас резао је познати карловачки мајстор Марко Вујатовић 1814. са мноштвом разноликих флоралних мотива махом концентрисаних око главих идејних стожера: престоних икона и царских двери. Најчешће су представљене вазе са цветовима или храстовим гранчицама, свијеним у волуте. Иконостас и архијерејски трон, 12 празничних икона и свод сликао је 1825. Георгије Бакаловић, такође Карловчанин, ученик Стефана Гавриловића и Јакова Орфелина. У цркви се налази неколико покретних икона и слика непознатих аутора, датованих од XVIII до краја XIX века. Богат књижни фонд садржи штампане руске књиге из XVIII века, понегде са занимљивим записима врдничких пароха на маргинама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.793626, 45.121253 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој је живела Милица Стојадиновић Српкиња", "ref:RS:nkd": "SK1291", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103998", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103998", "description": "Саграђена је у XIX веку као приземни објекат са подрумом, правоугаоне основе, постављен дужом страном на регулационој линији улице. Фасаде су једноставне без украса, током времена мењане, као и прозорски отвори. Значајна је због тога што је у њој већи део живота провела позната песникиња Милица Стојадиновић Српкиња (1836-1878), значајна личност српског књижевног романтизма, слављена као прва Српкиња која се посветила књижевности. Писала је песме, родољубиве и дидактичне, а посебно је значајан њен дневник који је водила у Врднику, под називом \"У Фрушкој гори\", у којем је описивала значајније догађаје свога времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.789244, 45.126918 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Термоцентрала рудника угља", "ref:RS:nkd": "SK1292", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104000", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104000", "description": "Стављена је у погон 1911. Првенствена намена централе била је обезбеђење потребне енергије за експлатацију истоименог рудника Врдник. Енергију је давао угаљ из рудника, а струју су производиле две парне машине од по 1000 КС преко својих динама појединачне снаге од по 750 Књ. Напон у генератору је био 3 х 3150 В. Централа је производила наизменичну струју фреквенције од 50 Хз. Постројења су смештена у прислоњене једноспратне хале са двосли-вним крововима. Објекат је зидан слично многим индустријским објектима тога времена, са стилским елементима примењиваним у архитектури јавних и сакралних здања. Главна подужна фасада је рашчлањена плитким пиластрима са високим лучним улазом и присту-пним степеништем. Лево и десно од улаза пиластрима су раздвојена прозорска окна, налик на бифоре, која се лучно завршавају испод кровног венца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.791721, 45.1275 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Успење Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1293", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104161", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104161", "description": "Успенска црква у Иригу подигнута је између 1757. и 1760. То је једноставна грађевина изведена у типичном маниру подунавског барока: једнобродна, полуобличасто засведена, са споља петостраном, а изнутра полукружно завршеном апсидом на источној страни, и звоником на западној. Фасаде су једноставно рашчлањене: хоризонтално ниским соклом и профилисаним кровним венцем, а вертикално низом пиластара. На северној и јужној фасади су по четири лучно завршена прозора. Улаз је на западној страни, са нишом за икону патрона. Конструкција олтарске преграде украшена је дрворезбарским радом са карактеристикама барокних и рококо форми. Иконе су пресликаване, али се препознаје да нису настале истовремено. Старији делови се датују у средину седме деценије XVIII века. Четири престоне иконе не припадају истој стилској целини и настале су 1781. кад и икона Богородице на Богородичином престолу. На основу сличности коју показју са престоним иконама са иконостаса из Хопова, приписују се мајстору који се угледао на Теодора Крачуна. Георгије Бакаловић је закључио уговор са црквеном општином 1827. за сликање, бојење и марморирање унутрашњости, а из 1863. је сачуван сличан уговор са Јованом Клајићем. Коначна верзија зидног сликарства добијена је 1930-32, када је извесни Коча Ванђеловић потпуно пресликао Клајићев живопис, углавном се држећи старог распореда слика, осим неких измена и додатих композиција из живота св. Саве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.861241, 45.097482 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1294", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104169", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104169", "description": "Село Јазак налази се у Срему на падинама Фрушке Горе. Једнобродна црква посвећена св. Николи са барокним волутама на западној фасади и високим и витким звоником, саграђена је у другој половини XVIII века. Иконостас је резао је 1790. познати Новосађанин Аксентије Марковић, који се у документима појављује пред крај девете деценије XVIII века изводећи резбарију класицистичких мотива. Већ 1803. резбарске радове је обнављао Марко Вујатовић из Сремских Карловаца, најпознатији билдхауер мајстор свог времена. Иконе је 1805. израдио Стефан Гавриловић, предводник генерације која се појављује крајем XVIII века. Током четврте деценије XIX века, Јован Иванић, ученик и следбеник Арсе Теодоровића, осликао је унутрашњост цркве и насликао 30 малих, целивајућих икона као и празничне иконе насликане уљем на лиму. Зидне слике 1883. започиње да ради Павле Чортановић који убрзо напушта започети посао, а завршава га Ђока Путник. Међу покретним иконама сачувана је Богородице са Христом на северозападном ступцу припрате, датирана у 1785. и приписана познатом сликару раног барока Јанку Халкозовићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.765452, 45.104597 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Теодора Тирона", "ref:RS:nkd": "SK1295", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104160", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104160", "description": "Црква Св. Теодора Тирона подигнута осамдесетих година XVIII века, уобичајеног је изгледа за српске богомоље из тог времена грађене на територији Аустријске царевине. Она је једно бродна, са петостраном апсидом на источној, и звоником на западној страни. Фасаде су јој рашчлањене соклом, пиластрима и кровним венцем, а улаз се налази на јужној фасади са иконом Теодора Тирона у ниши над вратима. Иконостас је извео непознат бољи дуборезац из друге половине XVIII века. Највише барокних и рококо декоративно-симболичних мотива налази се око идејно најзначајнијих икона прве зоне. Иконостас и слике на певницама завршени су крајем осамдесетих година XVIII века, а на јужним дверима забележена је година 1788. То је сликарство блиско раду Јакова Орфелина, а његов део пресликали су и позлатили 1824. Теодор Дрезмановић и Димитрије Лазаревић. Иконе је потом чистио Јован Клаић 1864, када је изводио и зидне слике у унутрашњости цркве, да би најзад, почетком ХХ века, Милисав Марковић премазао комплетан његов живопис и већину икона на иконостасу. У цркви се налазе и архијерејски трон са доцније пресликаном иконом Христа из XVIII века, као и Богородичин престо са иконама Григорија Николића из 1801. На хору је издвојена капела Св. Харалампија са иконостасом Јована Пантелића из 1811." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.856053, 45.100294 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1296", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104354", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104354", "description": "Николајевска црква у Нерадину је сазидана у првој половини ХVIII века као једнобродна грађевина са споља петостраном апсидом, певничким правоугаоним испадима, куполом десетостраног тамбура и барокним, складним звоником. Олтарску преграду ранобарокног стила резбарио је непознати мајстор друге половине ХVIII века. Иконе се приписују новосадском сликару Василију Остојићу и његовом помоћнику Јовану Поповићу, са забележеном 1760. годином, што би значило да је нерадински иконостас настао у раном периоду њихове каријере. Остојић је прихватио стил својих украјинских учитеља Јова Василијевича, и до краја живота предано се држао својих уметничких веза са традицијом ранобарокне епохе, што је наручиоцима његових радова потпуно одговарало, судећи по популарности и иметку које је стекао. На архијерејском трону налази се икона Христа. Неколико целивајућих празничних икона малог формата радио је мајстор Јефрем Исаиловић 1778. Зидне слике непознатог аутора представљају библијске свете личности и догађаје као и српске светитеље. Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су у два маха, 1964. и 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.897179, 45.117182 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица", "ref:RS:nkd": "SK1297", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104571", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104571", "description": "Воденица са усправним колом у Ривици подигнута је 1800. према натпису који је постојао крај улаза. Испод године били су урезани иницијали АТ. По томе би спадала међу најстарије сачуване воденице у Срему. Била је редовничка, што значи да је постојало више удеоничара, са утврђеним редом за мељаву сваког од њих. Грађена је од тврдог материјала, облепљена блатом и окречена, осим на забатној страни на којој је дрвени точак великог пречника на чије паоке пада вода спроведена с брега дрвеним коритом. Налази се у атару села на потесу Јазавац. Услед изградње језера пренета је 1974. на данашњу локацију, удаљену неколико стотина метара од првобитне. У нову зидану зграду воденице пренет је конзервиран млински механизам. Мада делом конзервирана она је ван употребе, јер нема воденичног јаза ни воде која би је покретала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.824365, 45.055006 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Преображења", "ref:RS:nkd": "SK1298", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108041", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108041", "description": "Припреме за изградњу нове цркве у Шатринцима започеле су 1822, када је протопрезвитер карловачки Јован Максимовић писмено затражио дозволу од митрополита да село Шатринци подигне нову од материјала старе цркве. Невелика богомоља једнобродне основе са тространом апсидом и звоником била је завршена 1857. Једноставног је архитектонског украса који се свео на ниски сокл и профилисан кровни венац (са забележеном 1855. годином). Скромне могућности шатриновачке црквене општине осујетиле су поруxбину новог иконостаса, па је он формиран од старијих делова који су настали током четири стилски и хронолош ки различита периода. Најстарије су престоне иконе (Христ и св. Јован Претеча), и царске двери, по свој прилици, из прве половине ХVIII века. У наредној фази настала је икона Богородице са малим Христом, највероватније из средине ХVIII века. Трећој фази припадају минијатурне иконе са стубовима уз царске двери, престона икона св. Параскеве, Недремано око над царским дверима, фриз са медаљонима пророка, светитеља, и серафима и проширени Деизис, које се приписују Теодору Стефанову Гологлавцу. Најзад, у четвртој фази настало је Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована, рад мало познатог Теодора Јаношевића из 1857." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.920993, 45.063489 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Никола", "ref:RS:nkd": "SK1299", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103982", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103982", "description": "Једнобродни храм Св. Николе у селу Вогањ крај Руме подигнут је средином XVIII века и - по времену настанка и стилским одликама архитектуре - припада барокним споменицима Срема. Једнобродни наос је на источној страни завршен споља полукружном апсидом, а на западу је призидан вишеспратни звоник, квадратне основе уже од ширине брода и са карактеристичним \"јастуком\" и лантерном на врху. Плитке лезене на фасадама као и алтернација полукружно завршених прозора и слепих ниша одражавају унутрашњу поделу простора на три травеја. Источни травеј има певничка проширења изведена у ширини зида, тако да споља нису видљива. Осим главног улаза у храм, који се налази у приземљу звоника, постоји и портал на јужном зиду цркве. Барокно-рокајна обележја овог споменика огледају се и на резбареној олтарској прегради, изведеној крајем шесте деценије XVIII века и са уобичајеним распоредом и тематиком сликаних представа. На престоној Христовој икони исписана је го-дина 1761. и потпис, у стручној литератури слабо познатог, сликара Аксентија Остојића. Претпоставља се да је он аутор и зидне декорације коју је, готово век касније, пресликао Павле Чортановић чији се живопис и данас може видети у цркви у Вогњу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.755804, 45.004157 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бајракли џамија", "ref:RS:nkd": "SK13", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109066", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109066", "description": "Подигнута у раздобљу између 1660. и 1688. године, као задужбина султана Сулејмана II, џамија представља једини сачувани објекат турске сакралне архитектуре у Београду. Првобитно се звала Чохаџи-џамија по једном од задужбинара, трговцу чохом Хаџи-Алији. Једно време се звала и Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија по Хусеин-бегу, помоћнику (ћехаја) главног турског заповедника Али-паше, који је обновио богомољу 1741. године. Крајем 18. века добила је данашњи назив по истицаној застави (барјак) којим се давао знак другим џамијама за почетак молитве. За време аустријске владавине, 1717-1739. године, претворена је у католичку цркву. Са повратком Турака обновљена је у џамију 1741. После одласка Турака из Београда џамија је обновљена и од 1868. године служи као једина џамија преосталом муслиманском становништву. \nАрхитектура џамије припада устаљеном типу једнопросторне поткуполне грађевине. Прелаз између квадратне основе у осмоугаони тамбур са куполом остварен је преко тромпи. Са десне стране улаза постављено је минаре уобичајеног изгледа са шерефетом скромне профилације на доњој страни. Наспрам улаза у унутрашњости џамије налазе се плитка ниша михраба и минбер. Осветљеност простора постигнута је са по два прозора на свакој страни обимних зидова, и по једним на странама осмоугаоног тамбура. Отвори на грађевини завршавају се карактеристичним преломљеним луцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45744, 44.822063 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK130", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105732", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105732", "description": "Црква је подигнута 1870. године као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној и припратом на западној страни. Изнад припрате диже се високи осмострани двоспратни звоник са кубичним постољем и бројним отворима. По својој архитектонској концепцији црква представља израз романтичарских схватања у српској архитектури седамдесетих година XX века, када су широм Србије подизане црквене грађевине у духу средњовековних традиција. Морфолошка и структурална анализа грађевине недвосмислено показује да је на овом споменику нашла израз симбиоза више стилских, конструктивних и функционалних елемената. Овде су присутни елементи српско-византијске архитектонске традиције, елементи барока, као и трагови класицистичких схватања. У цркви се налази значајан фонд покретних културних добара из XIX века: иконе, црквени инвентар и књиге." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.207362, 44.656242 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1300", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104068", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104068", "description": "Митровачки зидар Франц Сигл склопио је уговор са Црквеном општином 1808. да сагради добриначку цркву према плану илочког храма. По типу, ова црква припада војвођанским богомољама насталим у првој половини XIX века. Једнобродна је, са полукружном апсидом на истоку и звоником изнад западног дела грађевине. Прекривена је двосливним кровом, док декорацију зидних површина чине ниски сокл, пиластри и истурени кровни венац. Унутрашњост цркве украшена је зидним сликама Петра Чортановића 1831. Сликарство троспратног иконостаса, богате барокне дрворезбе, рад је непознатог мајстора из друге половине XVIII века. Коришћени су делови старог иконостаса у комбинацији са резбаријом и иконама из XIX века. Конзерваторски радови извођени су 1971. и 1978." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.926707, 44.953757 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Никола", "ref:RS:nkd": "SK1301", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104076", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104076", "description": "Источно од Руме, у близини пута који води ка Старој Пазови, налази се село Доњи Петровци са црквом Св. Николе. Подигнута је на ивици насеља, крај остатака римског утврђења Басијане. Једнобродна грађевина са звоником испред западног прочеља саграђена је на преласку из XVIII у XIХ век, о чему сведоче како стилске одлике архитектуре тако и архивски подаци и године забележене на олтарској прегради. Фасаде су лезенама издељене на једнака поља чији су једини украс сегментно завршени прозори, односно слепе нише истог облика. И нише и прозори надвишени су полукружним испустима у виду слободностојећег натпрозорника. Високи звоник има на врху лантерну, а међуспратне конструкције обележене су широко профилисаним венцима који се изнад приземног дела грађевине наставља у кровни венац читаве цркве. У ентеријеру највише пажње привлачи раскошна резбарија иконостаса, дело познатог карловачког мајстора Марка Вујатовића. Изведена је у традицији барокних схватања, са обиљем флоралних мотива који украшавају пиластре, стубове са коринтским капителима и остале конструктивне елементе преграде. Преко педесет икона - од којих се једна налази на митрополитском столу - насликао је 1803. Јован Пантелић, али су током прошлог столећа више пута пресликаване." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.973971, 44.966912 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица", "ref:RS:nkd": "SK1302", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104075", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104075", "description": "Једина сачувана од седам воденица на каналу Јарчини у Доњим Петровцима направљена је крајем прошлог века. Подигли су је удружено седам мештана по чему је, као поредовник, сваки од њих имао право на ушур један дан у седмици. Воденица је зидана опеком и обликована као стамбени објекат. Подужне је основе, двосливног крова са чеоном страном на којој се истичу два већа прозорска отвора, један слепи прозор, окапница између зидне површине и забата завршеног правоугаоним пољем. Унутрашњи простор подељен је на три одељења. Највеће заузима радни део, а два мања служе за смештај воденичара. Стамбени простор накнадно је повећан у односу на радни. Према механизму спада у тип воденице кашикаре. Овим називом означаване су воденице са усправним колом и хоризонталном осовином која је преко зупчаника и вертикалне осовине покретала воденични камен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.970066, 44.970592 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1303", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104231", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104231", "description": "Надомак Руме, у селу Краљевци саграђен је у другој половини XVIII столећа храм Св. Николе. Једнобродна грађевина са апсидом у ширини наоса и нешто ужим звоником уз прочеље цркве носи сва обележја барокне сакралне архитектуре. Главни елемент у декорацији фасада представљају удвојени плитки пиластри са профилисаним стопама и орнаментисаним капителима, између којих су постављени лучно завршени прозорски отвори. Хоризонтална рашчлањеност спољних зидних платана постигнута је доста наглашеним соклом као и широким венцима који истичу вишеспратност звоника, а један тече испод двосливног крова цркве. На фасадама се огледа и унутрашња подела храма. Припрата са галеријом је тролучним пролазом издвојена од наоса који се уз олтарски простор завршава благо испуштеним певницама. Барокни изглед грађевине употпуњује иконостасна преграда са близу шездесет икона које је између 1792. и 1794. насликао Јаков Орфелин, уметник барокно- рокајног опредељења и ђак бечке Академије, који у Краљевцима није успео да искаже најбоље црте свог умећа. Црква је у II светском рату знатно оштећена, па су иконе привремено биле смештене у Галерију Матице српске у Новом Саду. Након обнове, Орфелинове слике враћене су на првобитни иконостас у Краљевцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.883539, 44.978309 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1304", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104535", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104535", "description": "Црква у Платичеву подигнута је крајем ХVIII века. Уобичајене је основе, једнобродна, са барокним звоником високим око 25 м . Фасада је хоризонтално подељена високим соклом и кровним венцем, а вертикално плитким пиластрима, док су од декоративних елемената наглашене две акротерије на странама зноника као и корнише испод прозора. Западни и јужни портал такође су декоративно обрађена. Апсида има три прозора, а на звонику су по два отвора са сваке стране. Горњи делови прозора су застакљени разнобојним стаклом у облику шах поља. Резбарија иконостаса дело је непознатог мајстора са краја ХVIII или с почетка ХIХ века, док се за иконе зна да су дело Стефана Гавриловића и брата Илије златара из 1802. Иконостас чине две зоне. Ентеријер, почев од пластичних украса на зидовима разнобојног пода, закључно са намештајем, чини јединствену стилску целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.79446, 44.820172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Вазнесења Господњег", "ref:RS:nkd": "SK1305", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104579", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104579", "description": "Према Димитрију Руварцу саграђена је 1761. Складних је пропорција, пречишћеног архитектонског украса и једноставне концепције простора, карактеристичних за прелазни барокно - класицистички стил. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником који се високо уздиже над западним прочељем. Плитки пиластри и вишеструко профилисан кровни венац рашчлањују фасаде, без посебног наглашавања главног улаза. Високу олтарску преграду, раскошно украшену резбаријом барокних и рокајних форми, осликао је 1772. Стефан Тенецки, оставивши свој потпис на престоним иконама, у доњим десним угловима. Сигуран цртеж укомпонован у вешто постављене ентеријере, богат колорит и смело третирање драперије присутни су на свим радовима арадског сликара, једног од најзначајнијих представника укарајинског барока код Срба. Представу св. Тројице извео је 1843. Павле Чортановић. За израду икона на Богородичином трону ангажован је 1860. Константин Пантелић. Овом времену припадају и иконе са Архијерејског трона, као и јужне и северне двери, дела анонимних аутора. Конзерваторски радови изведени су током 1969. и 1970. и обухватили су грађевинске радове." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.827922, 45.005623 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1306", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104580", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104580", "description": "Саграђена је 1758. То је једна од најстаријих барокних цркава у Војводини, која је и поред великог броја преправки задржала првобитну концепцију. Једнобродне је основе са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима, уобичајене орјентације. Фасаде су оживљене прислоњеним пиластрима и профилисаним кровним венцем. Западно прочеље је наглашено масивним звоником. Јужни портал уоквирују полустубови са тимпаноном у врху. Богата резба вишеспратне иконостасне преграде, изведене у духу класицизма, рад је Георгија Девића, из 1847. Декорација припада новосадским уметницима Павлу Чортановићу и његовом сину Павлу, који су ангажовани и за израду зидног сликарства. Представу Богородице са малим Христом на Богородичином престолу осликао је Павле Симић 1850." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.830204, 45.011747 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Сошествија Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK1307", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109306", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109306", "description": "На месту старе дрвене цркве која се помиње још 1750. започела је изградња нове 1836, трудом богатих трговаца Цинцара, због чега је позната и као Грчка црква. Конципирана је у класицистич ком духу, према пројекту Матијаса Фрелиха из Новог Сада. Услед недостатка средстава, радови на изградњи су стали, тако да је иконостасна преграда, за коју је дрворезбу израдио Георгије Девић, постављена 1851.у недовршену цркву. Радови су настављени тек 1903. према пројекту загребачког архитекте Хермана Болеа, који се својим еклектичним приступом надовезао на претходни пројекат. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној и високим доминантним звоником на западној страни. Богату фасадну декорацију чине плитки пиластри који потенцирају вертикалну поделу, степенасто увучене полукружне нише и наглашена зона поткровног венца дуж целе цркве. Репрезентативност западног прочеља је постигнута масивним удвојеним стубовима са тимпаноном изнад, високим зидом забата и сецесионистичком капом звоника. Источно од цркве налази се мања грађевина правоугаоне основе са куполом, кроз коју се улази у гробницу породице Марковић. Гробница је кружне основе. Представу Васкрсења на таваници извео је Урош Предић, који је био ангажован и на изради сликане декорације иконостаса, тронова и певница. Искусном Предићу помаже млади Пашко Вучетић. Конзерваторски радови су изведени 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.824831, 45.008396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Уздизања Часног Крста", "ref:RS:nkd": "SK1308", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108911", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108911", "description": "Саграђена је 1813. као једнобродна класицистичка грађевина, орјентисана у правцу север - југ. Уобичајене је просторне концепције са полукружном олтарском апсидом, издушеним наосом и високим звоником који доминира прочељем. На западној страни је подигнута пространа сакристија. Фасаде су оживљене комбинацијом плитких пиластера и паралелних профилисаних венаца, чиме је постигнут склад између вертикалне и хоризонталне поделе. Посебна пажња посвећена је декорацији северне фасаде. Лучно завршен портал уоквирују два пара пиластера украшена јонским капителима. У зони изнад портала смештен је пар ниша са скулптурама светитеља и прозорски отвор, између њих, који понавља облик портала. Претставу Уздизања Часног Крста на главном олтару извео је 1828. Винценц Дојчер. Резбарење бочних олтара поверено је 1844. Едуарду Владаршу. Богородица Имакулата и св. Иван Непомук радови су непознатих аутора, док се на основу архивске грађе сазнаје да је за осликавање св. Вендалина ангажован Константин Пантелић 1841, а за Благовести познати мађарски сликар Пешкија 1846." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.823623, 45.007653 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда музеја", "ref:RS:nkd": "SK1309", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109016", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109016", "description": "Саграђена је 1772. за Фрањевачку гимназију. Саградио је барон Марко Пејачевић, који је после преуређења Војне границе изабрао Руму за своје седиште и значајно допринео економском и урбанистичком развоју и напредовању овог града у ХVIII веку. По предању, била је то прва спратна грађевина у Руми. Данас се у њој налази Завичајни музеј са својом збирком и два легата, сликара Миливоја Николајевића и Романа Соретића. Грађена је као масивни угаони објекат са основом у облику ћириличног слова \"Г\" и двоводним кровом покривеним бибер црепом. Има приземље и спрат. Фасаде су једноставне обраде, без фасадног украса, са низом правоугаоних прозора у приземном и спратном делу. Хоризонтална подела изведена је помоћу једноставног кордонског и профилисаног поткровног венца. Главна улична фасада је окренута према северу, а други део, такође уличне фасаде, према западу. Зграда је до данас у потпуности сачувала свој изглед и карактеристике објеката војнограничарске архитектуре. Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су 1977-82. и 1986-88." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.824284, 45.007697 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара породична кућа Аћимовића, Прогар", "ref:RS:nkd": "SK131", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара породична кућа Аћимовића, Прогар, О Земун" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Летњиковац ''Фишеров салаш''", "ref:RS:nkd": "SK1310", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104577", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104577", "description": "Налази се на путу Рума-Шабац, према Јарку. Саграђен је крајем ХIХ века. Лоциран у пространом парку са богатим и разноврсним растињем, представља репрезентативан пример објекта на коме је дрво као материјал за градњу дошло до пуног изражаја. Имао је намену летњиковца. После пожара 1966. зграда је доведена у првобитно стање, добила је тршчани кров и све дрвене делове које је раније имала. Измењена је само мала зграда која се надовезивала на трем. Објекат је правоугаоне основе, чеоним странама окренут у правцу исток-запад. Дуж читаве северене и западне стране протеже се трем са дрвеном оградом и профилисаним стубовима изнад ограде. Преко трема се спушта тршчани кров, а из крова, на северној страни издиже се мањи зид са два прозора поткровља. Јужном фасадом доминира равна зидна површина са три декоративна прозора различитих величина и положаја и улазни трем на који се надовезује декоративна надстрешница, која повезује ову зграду са мањим помоћним објектом. Дрвени делови надстрешнице, која је дуга око 5 м и покривена трском, и улазног трема потпуно стилски одговарају тремовима северне и западне фасаде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.797743, 44.942344 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1311", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104794", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104794", "description": "Црква у Стејановцима саграђена је вероватно 1774. (према тврђењу М. Косовца). По типу је издужена једнобродна грађевина са петостраном апсидом, певничким нишама и призиданим звоником. Декоративни елементи зидних површина чине ниски сокл, пиластри и профилисани кровни венац. Резбарена вишеспратна иконостасна конструкција потиче из 1801. и дело је карловачког дрворезбара Марка Вујатовића. Канелирани стубови обавијени виновом лозом одвајају престоне иконе. На иконостасу преовлађују биљни мотиви винове лозе са грожђем, класје, храстово лишће са жиром и руже. Иконе су првобитно биле наручене од Јакова Орфелина 1803. Он је, међутим, умро веома брзо по закључењу уговора са црквеном општином. Судећи према ликовном рукопису приписују се Арси Теодоровићу. Петар Чортановић је 1846. обновио иконостас и живописао унутрашњост цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.723352, 45.05791 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Климента", "ref:RS:nkd": "SK1312", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104854", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104854", "description": "У селу Хртковцима, поред пута који води од Шапца ка Руми, изграђена је 1824. римокатолич ка црква Св. Климента. То је једнобродна грађевина оријентисана у правцу север-југ. Полукружна олтарска апсида налази се на јужној страни, а над прочељем се издиже звоник. Уз западну страну призидана је сакристија. На чеоној, сесверној страни је главни улаз фланкиран пиластрима. У зони изнад улаза налази се лучно завршени прозор и две нише. Исти облик имају прозори на броду и на звонику цркве. Хоризонтално рашчлањавање фасада постигнуто је соклом и поткровним профилисаним венцем а вертикално пиластрима са профилисаним капителима. Исти украсни архитектонски елементи поновљени су и на звонику. Црква је препокривена двосливним кровом. У њој се налази више значајних уметничких дела. На главном олтару је слика св. Климента, дело непознатог уметника бечке сликарске школе из ХIХ века. Фланкирана је канелираним стубовима са четвртастим базама и композитним капителима. Олтар је надвишен балдахином. Класицистички су обликовани бочни олтари, фланкирани канелираним стубовима са профилисаним капителима, архитравом украшеним метопама и триглифима и тимпаноном уоквиреним профилисаним тракама. На једном олтару је слика Богородице са Христом и св. Алојзијем, а на другом св. Петар и Павле. Обе композиције, сликане уљем на платну, настале су у ХIХ веку. Најстарија слика у цркви Св. Климента је представа Св. Ане Са Богородицом и Јоакимом. Конзерваторско-рестаураторски радови извођени су од 1979. до 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.769876, 44.878824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Гарвила", "ref:RS:nkd": "SK1313", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103971", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103971", "description": "Црква Св. арханђела Гаврила у Великим Радинцима код Сремске Митровице изграђена је на месту старије цркве 1780. као једнобродна грађевина с олтарском апсидом на источној страни и барокним звоником призиданим на западу. Звоник је у II светском рату рушен, а приликом послератне обнове висина му је скраћена. Црква је омалтерисана и покривена двосливним кровом. Фасаде су рашчлањене ниским соклом и профилисаним поткровним венцем, а по вертикали су постављени пиластри. Прозори су једноставни и лучно завршени. У цркви се налази изузетно значајан иконостас. Непознати дрворезбар извео је украс са одликама барок-ног и класицистичког стила, карактеристичним у обликовању олтарских преграда на крају XVIII века, док је 1792. иконе сликао Јаков Орфелин, ђак бечке Академије и један од нај-значајнијих српских уметника из последње четвртине XVIII века. Иако је Јаков Орфелин сликар рокајног стилског опредељења, у његовом опусу у Великим Радинцима уочавају се нови елементи класицистичке цртачке дисциплине, чврстог моделовања облика и извесне строгости у изразу. Изнад сокла у првој зони су престоне иконе, двери и надверја; у другој зони су два реда стојећих фигура апостола, а у трећој иконе уз композицију Распећа. Орфелин је насликао и икону св. Јована Крститеља за владичански престо у храму." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.677448, 45.045905 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Архистратига Михајла", "ref:RS:nkd": "SK1314", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104047", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104047", "description": "Саграђена је 1754. на месту цркве од плетера из 1732. као једнобродна грађевина издужене основе са полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певничким просторима. На западној страни накнадно је дозидан високи барокни звоник. Фасаде су оживљене низом слепих аркада и профилисаним кровним венцем. Иконостас из времена градње цркве страдао је у пожару 1793. Нову развијену олтарску преграду, богато украшену комбинованим флоралним и геометријским мотивима, изрезао је Марко Вујатовић између 1803. и 1807. Позлату је извео Теодор Витковић, док је сликана декорација поверена Димитрију Димшићу 1808. Уз надзор свог учитеља Арсенија Теодоровића, Димшић је у гргуревачкој цркви остварио ликовно солидну религиозну целину, која и поред значајних барокних утицаја одражава дух класицизма. По архивским подацима за декорацију унутрашњих зидова, уништену током времена, ангажован је Матеј Петровић. Храм је покривен црепом и окречен споља и изнутра 1824. На икони Тајна вечера записана је 1868. као година обнове иконостаса. Конзерваторски радови су обављени 1977. и 1982-83." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.644215, 45.105036 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спрска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1315", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104054", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104054", "description": "У селу Дивошу, смештеном на обронцима Фрушке Горе код Сремске Митровице, изграђена је 1769. црква Св. Георгија. То је једнобродна грађевина с олтарском апсидом и плитким правоугоним певничким испустима. На западној страни цркве призидан је барокни звоник са лучно завршеним отворима у приземљу. Украшен је са три хоризонтална профилисана венца и удвојеним пиластрима, вертикално спојеним на угловима торња. Накнадним дозиђивањем двеју бочних просторија звоник је спојен са простором наоса. Фасаде су по хоризонтали рашчлањене соклом и профилисаним поткровним венцем, а по вертикали пиластрима са профилисаним капителима и слепим нишама. Црква је знатно оштећена и паљена у II светском рату. После рата демонтиран је барокни иконостас из 1786. Део икона постављен је на иконостасу у капели, а део је пренет у Музеј црквене уметности у Сремској Митровици. Иконе су сликали Василије Остојић и Григорије Давидовић Опшић. Ова двојица сликара, потпуно различитих уметничких схватања, први пут су се срели као сарадници на изради икона за дивошку цркву. Остојићу је то био последњи рад. Сматра се да је Опшић сликарство учио у радионици Димитрија Бачевића, али се касније јавља као сарадник Теодора Крачуна, док се Василије Остојић школовао у Сремским Карловцима, у уметничкој радионици украјинског сликара Јова Василијевича. Зидно сликарство у дивошкој цркви, које се више скоро и не види, извео је 1795. Григорије Давидовић Опшић. Храм је обновљен 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.509759, 45.110417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK1316", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104138", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104138", "description": "Црква у селу Засавици код Сремске Митровице саграђена је у неовизантијском стилу између 1894. и 1899. Пројектант храма био је Светозар Ивачковић, један од најталентованијих и најплоднијих градитеља црквених грађевина код Срба крајем XIX и почетком XX века. Студије архитектуре завршио је у Бечу 1884. код чувеног професора Теофила Ханзена. Идеал му је био остварење српског националног стила у црквеној уметности. На бројним пројектима и изведеним храмовима, спајајући битне одлике средњовековне српске архитектуре са савременом средњоевропском градитељском матрицом, остварио је карактеристично решење црквених грађевина кубичног стила, са прегледним унутрашњим простором и наглашеном куполом на пресеку кракова крста. Црква у Засавици има основу у облику трихонкоса са споља петостраним а изнутра полукружним апсидама, покривеним петостраним шкољкама. Над централним делом је купола са октогоналним тамбуром. Звоник је подигнут над западним делом наоса. Улаз на западној страни наглашен је вестибилом са два стуба и двосливним кровом, док је изнад вестибила бифора са лучним отворима. Фасаде су по хоризонтали рашчлањене ниским соклом и низом конзолица испод поткровног венца. По вертикали тече низ пиластера и лезена. Прозорски отвори су уски и лучно завршени. На иконостасу се налазе престоне иконе Лазара Стајића, сликане вероватно између 1806. и 1808. Још две групе икона које се чувају у цркви дела су двојице непознатих сликара из друге половине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.502312, 44.95182 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1317", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104360", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104360", "description": "Црква Св. Ђорђа у селу Јарку код Сремске Митровице подигнута је 1779, што је забележено у парохијском летопису. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и високим, призиданим барокним звоником на западу. Фасаде су по хоризонтали рашчлањене високим соклом и профилисним поткровним венцем с аркатуром, а по вертикали плитким пиластрима. Црква има северни и западни портал. Двосливни кров над главним улазом ослања се на масивне стубове чији су капители украшени плитко резаном орнаментиком. У цркви Св. Ђорђа налази се иконостас изузетних уметничких вредности. Резбарију са изразитим барокним елементима извео је познати мајстор Аксентије Марковић. Престоне иконе су одвојене канелираним стубовима са коринтским капителима, а око стубова и икона овија се врежа са ружиним цветовима и листовима. Иконостас су 1797. сликали Јаков Орфелин и Стефан Гавриловић. У овом заједничком делу показали су плодотворност сарадње сликара различитих стилских опредељења. Јасно се распознају рукописи и Јакова Орфелина, рокајног, академски образованог сликара, и Стеве Гавриловића, на чијим се дели-ма прате и барокно-рокајни али и класицистички стилски елементи. Због тога иконостас цркве Св. Ђорђа у Јарку пружа могућност проучавања изузетно значајног прелазног периода у српском сликарству XVIII века. Црква је горела, па се зидно сликарство види само у фрагментима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.751139, 44.916472 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Кузмана и Дамјана", "ref:RS:nkd": "SK1318", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104248", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104248", "description": "Северозападно од Сремске Митровице, у великом сремском селу Кузмину изграђена је између 1773. и 1783. црква посвећена светим врачима Кузману и Дамјану. То је грађевина барокне концепције простора, једнобродна, са плитким правоугаоним певницама, олтарском апсидом једнаке ширине са бродом и двоспратним барокним звоником призиданим са западне стране. Прегледан унутрашњи простор подељен на травеје пресведен је сферним сводовима и полуобличастим луковима. У западном делу је галерија хора који се дубоко увлачи у унутрашњи простор наоса. Фасаде су једноставно украшене удвојеним пиластрима са профилисаним капителима и поткровним профилисаним венцем. И звоник је украшен кордонским профилисаним венцима и удвојеним пиластрима на угловима. Улази се налазе на западној и јужној страни. Украшавање унутрашњости храма започето је 1793. када је кузминска Црквена општина склопила уговор о сликању иконостаса са Григоријем Давидовићем Опшићем и Стефаном Гавриловићем. Наручиоци су инсистирали на очувању православности, па су се сликари обавезали да ће иконостас \"по обичају наше церкве измалати\". Опшић је следио каснобарокна стилска решења као што је и Стефан Гавриловић, и поред неокласицистичких утицаја, остао превасходно везан за уметност касног барока. Они су осликали и архијерејски трон у цркви. Барокна резбарија иконстаса дело је непознатог дрворезбара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.408983, 45.022636 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1319", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104246", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104246", "description": "Амбар у Савској улици бр. 94 саграђен је крајем прве половине XIX века. Направљен је од храстовине у скелетној конструкцији са испуном од унизаних дасака. Кров је двосливан, покривен бибер црепом којим је замењена првобитна шиндра. Забат је у равни чеоне стране, што представља посебно обележје овог амбара без трема. Као најчешћа декоративно обрађена површина, забат је у овом случају скроман. Једини украс представљају назубљене лајсне којима су причвршћене дашчице што затварају поља на која је издељен. Подела на окна за смештај жита урађена је унутар објекта на исти начин на који је и грађен. Представник је типа амбара \"на преношење\", названих тако што немају трем и могу се преносити са једног места на друго." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.404879, 45.015886 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа", "ref:RS:nkd": "SK132", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109063", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109063", "description": "Зграда основне школе у Малом Поповићу, подигнута 1867. године, поседује сва типска обележја шумадијске чатмаре, типа који доминира архитектуром ове области током читавог XIX века. По својој садржини коју чине учионице и учитељев стан, зграда старе основне школе у Малом Поповићу понавља класичну шему сеоских школа у Србији из прве половине XIX века. Својом архитектонском диспозицијом, конструкцијом и обликовањем, зграда изражава све оне квалитете народне архитектуре, које овој обезбеђују значајно место у историји архитектонског стварања. Друга млађа зграда овог школског комплекса, подигнута највероватније крајем XIX века, припада типу тзв. новије сеоске куће. Кућа је правоугаоне основе, подигнута на знатној висини, зидана у бондручној конструкцији са испуном од опеке и покривена релативно високим четворосливним кровом са црепом. Мада не поседује посебне архитектонске и етнографске вредности, ова зграда по својој функцији представља јединствену целину са зградом старе основе школе, па се тако и третира. Обе зграде, заједно са двориштем у којем су лоциране, представљају историјски ансамбл некада веома карактеристичан за шумадијска села и веома ретко где очуван." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.604206, 44.569112 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1320", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104247", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104247", "description": "Амбар у Змај Јовиној улици бр. 57 саграђен је 1825. године. Својом израдом и украшавањем скренуо је пажњу крајем прошлог века. Тада је забележено да га је направио глувонеми мајстор, избеглица из Босне, Петар Тулај. Грађен је храстовином у скелетној конструкцији, са унизаним даскама у стубове. Забат на чеоној страни је знатно испуштен, тако да образује надстреш ницу над улазом. Кров је двосливан стрмог нагиба, покривен бибер црепом којим је замењена првобитна шиндра. Декоративном обрадом посебно се истиче чеони забат. Издељен је дуборезним гредама на више поља испуњених косо на преклоп сложеним дашчицама, омеђеним украсним лајснама различитих профилација. Резбарени орнамент, за који је речено да је \"препознатљивог оријенталног уплива\", требало би тумачити традиционалним мотивом везаним за порекло мајстора. Као ређа варијанта амбара на преношење са испуштеним забатом, он солидном градњом, димензијама и декорацијом као и временом градње представља репрезентативан пример. Амар је дислоциран 2016. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.397341, 45.024486 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Михајла", "ref:RS:nkd": "SK1321", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104267", "description": "У сремском селу Лаћарку код Сремске Митровице изграђена је средином седме деценије XVIII века црква Св. арханђела Гаврила. Храм барокне концепције простора са класицистич ким декоративним елементима има издужену једнобродну основу, полукружну олтарску апсиду једнако широку као брод и масивни звоник призидан на западу. Унутрашњи простор је пиластрима и луцима рашчлањен на травеје. Пресведен је полуобличастим луцима и сферним сводовима разапетим између лукова. У западном делу наоса је хор. Фасаде су рашчлањене ниским соклом, поткровним профилисаним венцем и плитким пиластрима, док је двоспратни звоник по хоризонтали украшен кордонским венцима, а удвојеним пиластрима на угловима. У нижим зонама торња су слепе нише, на другом спрату су полукружно завршени прозори, а изнад њих су четири сатна механизма. Три портала постављена су на западном, јужном и северном зиду. Украшавање унутрашњости храма започето је после освећења цркве 1766. Барокну резбарију за иконостас, певнице и владичански престо израдио је 1769. новосадски дрворезбар Марко Гавриловић. Осликавање цркве поверено је 1786. Григорију Давидовићу Опшићу, Крачуновом ученику који је иконостас и насликао уместо свога учитеља. Опшић је зидним сликама украсио и олтарски простор и прва два травеја храма. Он се у Лаћарку показао као сигуран мајстор каснобарокног средњоевропског манира. Осликавање западног дела храма завршио је 1803. Кузман Коларић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.566109, 44.999033 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1322", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Амбар у Лаћарку,Ул. Првог новембра бр. 174, О.Сремска Митровица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1323", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104287", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104287", "description": "У селу Лежимиру, смештеном на Фрушкој Гори северно од Сремске Митровице, изграђена је у другој половини XVIII века црква Св. Георгија. Једнобродна је грађевина барокних стилских одлика, са једним бродом, попречним певничким трансептом и полукружном апсидом на истоку. Велики барокни звоник, призидан са западне стране, у II светском рату је скоро разрушен. Тада је црква и паљена, па је доста страдао и ентеријер са иконостасом. Фасаде храма украшене су низом елегантних слепих аркада постављених у средњој зони зидних површина. Њихови преломљени луци повезују танке и витке прислоњене стубиће са капителима. Наглашено хоризонтано рашчлањавање фасада употпуњено је кордонским венцем испод слепих аркада и профилисаним поткровним венцем. У приземљу звоника налази се главни, западни портал, а споредни је на јужној страни храма. Непознати дрворезбар моделовао је у другој половини XVIII века барокно-рокајни иконостас. Винова лоза, храстово лишће, ружини пупољци и волуте овијају се око стубова и икона. После рата оштећени иконостас је делимично поправљен, део икона постављен је на новој импровизованој олтарској прегради, а део је пренет у Музеј црквене општине у Сремској Митровици. Иконе су биле приписиване Мојсеју Суботићу, али се у новије време сматра да су дело Јована Исајловића старијег. Грађевински радови на цркви извођени су током 80-тих година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.570746, 45.124652 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1324", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Лежимиру, Ул. Пинкијева бр. 27, О.Сремска Митровица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1325", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104306", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104306", "description": "Северно до Сремске Митровице, на обронцима Фрушке Горе, налази се село Манђелос. На почетку ХIХ века (1802) завршена је Манђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна са олтарском апсидом на источној страни и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са профилисаним капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из ХIХ века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Христос милосрђа; у своду над солејом насликан је Саваот са јеванђелистима а на западном зиду је патрон храма - Св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића - Опшића. Архитектонскоконзерваторски радови извођени су 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.595097, 45.083975 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1326", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104310", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104310", "description": "Северозападно од Сремске Митровице, у сремском селу Мартинци, изграђена је у другој половини ХVIII века црква Св. Николе. Изградња торња започета је 1766. Концепцијом простора и облицима архитектонског украса припада низу барокних парохијалних цркава тога доба. Има издужени брод, олтарску полукружну апсиду на истоку, а двоспратни барокни звоник призидан уз прочеље на западној страни грађевине. Фасаде су по вертикали рашчлањене једноставним плитким пиластрима са профилисаним капителима изнад којих тече једноставно профилисани кордонски венац. Без пластике су и лучно завршени прозори. Исти облици понављају се и на украшавању звоника. Наос је поде-љен на травеје пресведене сферним сводовима који су ојачани луковима. Они се на бочним странама ослањају на конзоле са јединственим профилисаним капителима. Хорска галерија налази се у западном делу наоса. Изузетну резбарију иконостаса, са елегантним барокним и рокајним облицима, извео је око 1780. непознати мајстор. Иконе је 1782. осликао Мојсеј Суботић, мартиначки житељ. Завршавајући посао потписао се на медаљону изнад Царских двери. Иконографијом и тематиком Суботићев мартиначки иконостас ослања се на сликарска решења у српској уметности са краја ХVII и из прве половине ХVIII века. Непознати мајстор сликао је у ХIХ веку зидне слике. У своду изнад солеје представљена су Св. Тројица са четири јеванђелиста у угловима. Делимична конзервација архитектуре изведена је 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.463568, 45.008545 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокоатоличка црква Св. Димитрије и Жупни двор", "ref:RS:nkd": "SK1327", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104737", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104737", "description": "Изграђена је 1810. под утицајем све доминантнијег класицизма. То је једнобродна црквена грађевина са полукружном олтарском апсидом на југу и високим звоником који се уздиже над северним прочељем. Накнадно је дозидана једноспратна сакристија на западној страни. Плитки пиластри, украшени дорским капителима, наглашавају вертикалну поделу фасада, формирајући поља у којима су смештени прозорски отвори. Главни портал је уоквирен пиластрима изнад којих је тимпанон. Угаони пиластри на звонику имају јонске капителе. Вишеструко профилисан кровни венац тече око целог храма, при чему прати барокно-рокајне линије лимене капе звоника. Олтарске слике осликао је 1812. Арса Теодоровић. Почетком ХХ века замењене су олтарима, за које су ангажовани тиролски мајстори. Том приликом је Теодоровићева представа патрона храма пренета у Дијецезански музеј у Ђакову. Источно од храма подигнут је 1827. жупни двор. Ова једноспратница, рашчлањена кордонским венцем на два дела, једноставног је просторног решења и пречишћеног фасадног украса. Прозорски отвори, постављени у два реда, исте су величине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.611552, 44.969602 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе болнице", "ref:RS:nkd": "SK1328", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104733", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104733", "description": "Убрзо након припајања Сремске Митровице Војној граници осетила се потреба за формирањем хуманитарне медицинске установе, која би као пуковско-општинска добротворна установа имала задатак збрињавања болесних и беспомоћних. Петроварадинском деветом граничарском пуку била је предложена зграда старе поште, али је због њене трошности одлучено да се на истом месту подигне нова. Након прикупљања неопходних финансијских средстава, приступило се изградњи болнице, која је освећена и отворена 7.5.1826. У приземљу и на првом спрату, издужених правоугаоних основа, биле су смештене болничке, собе за особље, кухиње, остава, депо и санитарне просторије. Имала је и два пространа подрума, а у дворишту су се налазили бунар, шупа, стаје и велика башта. На симетрично обрађеном зидном платну са једноставним полукружним прозорима у приземљу и правоугаоним на спрату, издваја се централни ризалит рашчлањен лезенама. Сокл, високи четвороводни кров покривен бибер црепом и димњаци завршени декоративним капама дају посебан акценат скромно обрађеној композицији. Болница данас постоји у измењеном облику, претрпевши током година низ измена и доградњи. Конзерваторски радови су обављани 1990-94." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.606302, 44.972752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војнограничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1329", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104730", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104730", "description": "Средином ХVIII века, када је Сремска Митровица постала средиште Петроварадинског деветог граничарског пука, за потребе граничара саграђене су многе административне, војне и стамбене зграде. Једна од најкарактеристичнијих грађевина из времена Војне границе налази се на углу улица Светозара Марковића и Трга браће Радић бр. 10. Једноставна просторна организација обухватала је службене просторије намењене граничарским потребама у приземљу и стан за потпуковника на спрату. Зграда је солидно грађена од цигле и малтера. Симетрична композиција рашчлањена је хоризонтално широко профилисаним венцем између приземља и спрата, затим наизменичним хоризонтално и полукружно обрађеним венцем изнад спратних прозора и богато профилисаним поткровним венцем. Посебан акценат главној фасади даје централни ризалит са лучно завршеном улазном капијом и правоугаони прозор на спрату фланикиран са два пиластра. После укидања Војне границе 1881. зграда је адаптирана за цивилне потребе и у њој су биле смештене многе културноисторијске установе. Данас се у просторијама овог значајног здања из ХVIII века налази Завод за заштиту споменика културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.610454, 44.969097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Марка", "ref:RS:nkd": "SK133", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105721", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105721", "description": "Црква Св. Марка подигнута је на старом култном месту. Првобитна црква саграђена је тридесетих година XIX века, као гробљанска црква. Ова једнобродна, скромно декорисана црква без кубета, срушена је у Другом светском рату. Нова црква изведена је по пројекту архитеката браће Петра и Бранка Крстића који су на конкурсу добили прву награду. Камен темељац постављен је 8. маја 1931. године. Услов конкурса да црква личи на Грачаницу није било могуће усагласити са савременим методама у пројектовању. Разлике између „узора“ и „копије“ појављивале су се у програму, величини, пропорцијама, па и облицима. Пројектанти су у свом делу сачували успомену на Грачаницу, али су остварили сопствено ауторско дело. Црква споља најпре делује монументалношћу, разуђеношћу маса, богатством архитектонских форми, потом пријатном бојом црвеног грзанског пешчара. Елементи обликовања преузети су из средњовековног наслеђа, али је њихов склоп оригиналан. Подизање цркве пада у доба наглашене улоге Београда као центра државе, те су у њеном физичком изгледу изражене доминантне идеје токова друштвеног развоја. Захваљујући монументалним димензијама, као и истакнутом природном положају, црква Св. Марка игра важну улогу у силуети Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468885, 44.810503 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Житни магацин на Сави ''Бојана''", "ref:RS:nkd": "SK1330", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104731", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104731", "description": "Подигнут у другој половини ХIХ века као економски објекат за потребе Петроварадинског деветог граничарског пука и данас својом величином доминира у западном делу града, где је на обали реке Саве смештено насеље Стари мост. Двоспратна грађевина, данас у Булевару Константина Великог, запремине преко 7000 м 3, покривена је стрмим двоводним кровом. Специфична намена магацина за складиштење хране, једноставног просторног распореда магацинског и транспортног дела, захтевала је и одговарајућу заштиту зидовима од опеке дебљине преко 1 м . Поред високог крова са спуштеним кровићима на забатним површинама, који даје посебан акценат скромно обрађеном зидном платну, све четири фасаде перфориране су уједначеним ритмом једноставних прозора, док се са три стране налази укупно шест улаза. Сокл на јужној и источној страни, плитке лезене на крајевима и строго профилисани кровни венац, представљали су својим скромним архитектонским обликовањем само логичан след тежње да се у првом реду да акценат на задовољењу функционалних потреба. За време II светског рата ту се налазио логор заробљених српских војника. Као један од ретких сачуваних економских објеката из ХVIII века представља значајан пример за проучавање војнограничарске архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.5995, 44.973383 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Главне страже", "ref:RS:nkd": "SK1331", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104732", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104732", "description": "Налази се у Градском парку, у Пинкијевој бр. 4, и са зградом Окружног суда чини амбијенталну целину из периода Војне границе, када је Сремска Митровица постала средиште Петроварадинског деветог граничарског пука. Подигнута је у другој половини ХVIII века. По укидању Војне границе 1881. добила је другу намену - за потребе поште претрпела је знатне измене. Уградња већих прозора, подизање висине спрата и нови украсни елементи (фронтони, фуге и гирланде) нису знатно нарушили основну концепцију војнограничарске архитектуре. Масивни правоугаони блок са правилно распоређеним отворима, солидном градњом и једноставношћу обраде без сувишних детаља, сведочи о историјским и архитектонским карактеристикама времена у коме је грађевина настала. Данас је ту смештен Историјски архив Срема. Конзерваторски радови извиђени су више пута, последњи 1996-97." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.607816, 44.967147 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Лењиновој бр. 51", "ref:RS:nkd": "SK1332", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104735", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104735", "description": "Саграђена у другој половини ХVIII века у насељу Каменита ћуприја, представља један од ретко сачуваних типичних примера куће граничарског земљорадника. Постављена на регулационој линији, окренута ужом страном ка улици има два одвојена улаза: пешачки и колски (капију). Својим једноставним просторним распоредом правоугаоне основе и масивним зидовима од мешаног материјала, сврстава се у ред стандардних породичних кућа које су се у том периоду градиле по строго прописаним нормама. Као код већине војвођанских кућа и овде се појављује карактеристични забат - равна површина која затвара високи двоводни кров покривен црепом. Једноставно обрађена улична фасада, одвојена снажно профилисаним венцем на зону приземља и забата, са по два симетрично постављена прозора, чини са плитком малтерском пластиком сведених облика складну целину. Претрпела је последњих година неодговарајуће нестручне измене. Нови пословни објекат на парцели нарушава споменичка својства граничарске куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.618958, 44.971682 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Илариона Руварца", "ref:RS:nkd": "SK1333", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104736", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104736", "description": "Иларион Руварац рођен је 1. септембра 1832. у Сремској Митровици. Након завршених студија права у Бечу и Богословије у Сремским Карловцима, био је професор и ректор Карловачке богословије, а од 1882. постаје архимандрит манастира Гргетега. Својим научним радом и многобројним текстовима био је оснивач српске критичарске историјске школе и велики противник традиционалне некритичке историографије. Кућа у којој је рођен наш велики историчар Иларион Руварац спада у ред типичних примера војвођанске куће саграђене по строго утврђеним прописима. Подужни објекат са два паралелна, симетрична крила, покривен је стрмим двоводним кровом који је затворен забатом као једним од најкарактеристичнијих елемената војвођанске стамбене архитектуре. Током времена кућа је претрпела многобројне измене и доградње, задржавши основни концепт просторног распореда. Није било конзерваторских радова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.606769, 44.966301 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Сошествија Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK1334", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104929", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104929", "description": "Према архивским документима црква у Шашинцима је највероватније довршена 1769. Уобичајени је тип једнобродне цркве са полукружном олтарском апсидом и призиданим звоником. Прекривена је двосливним кровом. Ниски сокл, пиластри, кровни венац и по три лучно завршена прозора на бочним странама, чине декор спољне фасаде. Барокна резбарија иконостаса из друге половине ХVIII века, дело је непознатог дрворезбара. Резбарија је флорално орнаментисана, са ружама, храстовим лишћем, виновом лозом и грожђем. Иконостас је сликао Григорије Јездимировић, по свој прилици у последњој деценији ХVIII века. Почетком овог столећа иконостас је нестручно рестауриран, тако да су у приличној мери изгубљени ликовни квалитетуи сликарства. Звоник је у време II светског рата срушен, а после ослобођења обновљен. Крајем 70-тих и почетком 80-тих година рађени су обимнији конзарваторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.743238, 44.969145 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1335", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104939", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104939", "description": "Црква Св Николе у Шуљму једнобродна је грађевина са полукружном апсидом и дозиданим барокним звоником, подигнута у другој половини ХVIII века, највероватније 1769, док је звоник дограђен 1845. Црква је покривена је двосливним кровом. Фасаде су рашчлањене хоризонтално ниским соклом и истуреним кровним венцем, а вертикално пиластрима и лучним прозорима. Резбарија иконостаса барокних форми са елементима рококоа рад је непознатог мајстора односно радионице из ХVIII века. Бочне двери иконостаса настале су касније, а унутарњој резбарији припада и балдахин изнад престоних икона. Иконостас је 1778. сликао Николај Петровић, о коме постоји и запис испод престоних икона Христа и Св. Јована. Обнову иконостаса и друго унутарње сликање радио је Матеј Петровић, о чему постоји и сачувани уговор са црквеном општином из 1832. Иконостас је рашсчлањен на сокл, престине иконе, четри зоне, централне и бочне двери. У олтару и наосу, сачуване су зидне слике и целивајуће иконе рад истог мајстора. Током седамдесетих година извођени су конзерваторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.671509, 45.088608 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1336", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107252", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107252", "description": "У Карађорђевој улици бр. 4 у Војки код Старе Пазове, на уличној регулационој линији подигнут је крајем XIX века троделни стамбени објекат. Кућа је саграђена од ћерпича, осим уличног зида који је од опеке и покривена бибер црепом. Њену основу чине предња, гостинска соба, кухиња и задња соба, а целом дужином се пружа трем који има један улаз са уличне и два са дворишне стране. Изнад зиданог парапета налазе се масивни стубови. Улична фасада куће је богато украшена пластичном декорацијом на којој се посебно истиче забат са два таванска отвора и пластичном декорацијом у облику венаца, розета и лепезе. Кућа је добро очувана и данас се користи као стамбени објекат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.152127, 44.939647 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK1337", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104027", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104027", "description": "У селу Голубинци, пар километара западно од Старе Пазове, подигнута је између 1784. и 1788. црква посвећена Ваведењу Богородице. Грађевином доминира троспратна кула-звоник са отвореним портиком у приземљу, призидана уз западну страну једнобродног храма. Главни архитектонски украс фасада представљају лезене на ниском соклу и при врху завршене профилисаним кровним венцем, које на подужним зидовима одражавају унутрашњу поделу наоса на три травеја. Комуникација је остварена трима порталима (на западној, јужној и северној страни цркве), док је ентеријер осветљен са по два прозора у сваком травеју, односно три у олтарском простору. Постојећи иконостас није у хронолошком смислу јединствено остварење. Његови најстарији делови - престоне иконе, стојеће фигуре апостола и пророка, медаљони са сценама Христових Страдања, Распеће и првобитне царске двери чија су крила данас постављена бочно од крста са Распећем - потичу из старије голубиначке цркве и приписују се познатом сликару Димитрију Бачевићу, који је у српску уметност друге половине XVIII века унео најбоље традиције украјинског барока. Представе у соклу, садашње царске и бочне двери са надверјима и празничне иконе настале су 1817-1820. Њихов аутор је Стефан Суботић који је учествовао и у осликавању зидних површина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.066435, 44.983635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац ''Шлос''", "ref:RS:nkd": "SK1338", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104026", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104026", "description": "Саграђен је у другој половини XVIII века, према пројекту из 1767, аутора Флориана Мадоцснyи-а. Зграду су подигле власти Војне границе за потребе граничарских посада, као \"Управну зграду у Голубинцима\", како је записано на плану. По спољном изгледу, обради и детаљима, као и унутрашњем склопу, има све карактеристике објеката војнограничарске архитектуре. Грађена је као слободностојећи спратни објекат, правоугаоне основе, смештен у парку. Обрада фасада изведена је у малтерној пластици, изузев камених оквира око прозора и врата. Хоризонталном поделом помоћу венца, наглашено је издвојено приземље од спратног дела. Приземље фасаде решено је хоризонталном линијском малтерном поделом, док на спрату доминира вертикална подела зидних површина пиластрима, између којих се налази низ симетричних прозора. На западној и источној страни налази се плитак ризалит. Поред архитектонске вредности изражене у складним пропорцијама, наглашеној симетричности и правилном ритму отвора, објекат поседује и историјску вредност јер је у њему кратко време, 1813. године, боравио Карађорђе. Конзерваторски радови рађени су 1970, 1979-82. и 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.063498, 44.985898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Благовести", "ref:RS:nkd": "SK1339", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107253", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107253", "description": "У селу Крњешевцима, што је смештено северозападно од Београда на путу за Сремску Митровицу, изграђена је 1822. црква Благовести Богородице. Сеоска Црквена општина склопила је исте године уговор о градњи цркве са Карлом Каскијем, војним зидарским мајстором из Петроварадина. У Сремској архидијецези тог времена велики углед уживали су војни инжењери, архитекти и мајстори зидари. Срби су их често ангажовали за изградњу и својих храмова и профаних грађевина. Благовештењска црква класицистичких стилских одлика је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и звоником издигнутим изнад западног дела храма. Над олтаром је сегментни, шкољкасти свод а полуоблич асти сводови надвишавају простор наоса. Хоризонтално рашчлањавање фасада изведено је помоћу сокла и поткровног профилисаног венца. Наглашен је вертикализам грађевине низом пиластара и дубоких полукружно завршених ниша. Звоник, фланкиран једноставним забатом, рашчлањен је по хоризонталама кордонским профилисаним венцима, а углови су фланкирани плитким пиластрима украшеним капителима. На врху звоника је шестострана пирамида с крстом. Класицистичку резбарију иконостаса радио је Максим Лазаревић између 1837-1839. Сликање икона, позлаћивање и марморирање иконостаса и осликавање зидова храма поверено је 1846. Петру Чортановићу. Он је осликао и тронове у храму. Конзерваторско- рестаураторски радови на цркви извођени су 1983." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.138736, 44.889681 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Бранислава Којића", "ref:RS:nkd": "SK134", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105565", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105565", "description": "Кућа познатог београдског архитекте Бранислава Којића, једног од оснивача Групе архитеката модерног правца, подигнута је 1926. године према пројекту самог архитекте. Реализација пројекта за сопствену кућу настала је као резултат истраживања архитекте Којића на пољу повезивања препознатљивих мотива традиционалног градитељства и елемената модерне архитектуре и представља најзначајнији пример фолклоризма у београдској међуратној архитектури. Главном фасадом куће доминирају два еркера на првом спрату и истурени кров који прати заобљеност форми. Пластична мекоћа валовитог зида, постигнута стилизацијом еркера преузетих из народног градитељства, препознатљив је мотив који овај објекат сврстава у прве примере експресионизма у стамбеној архитектури код нас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452218, 44.816697 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Марија", "ref:RS:nkd": "SK1340", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104403", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104403", "description": "Црква је подигнута 1766. у облику издуженог триконхоса. Фасаде су по вертикали рашчлањене пиластрима са профилисаним капителима, а по хоризонтали лучним нишама и једноставном архитектонском пластиком у виду профилисаних поткровних и натпрозорних венаца. У цркви се чува икона Богородице са Христом, рад непознатог мајстора из ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.285664, 44.954885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Маршала Тита бр. 64", "ref:RS:nkd": "SK1341", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104401", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104401", "description": "Саграђена је у ХVIII веку као војнограничарска зграда, која се, вероватно, налазила у саставу војне касарне, јер је на мапи из 1730. године, на месту где су данас Нови Бановци, убележена војна касарна. Позната је под називом мензулана - поштанска зграда или поштанска станица. Грађена је као угаони објекат, правоугаоне основе, масивне градње, који доминира околином. Пошто се налази на терену који има знатан нагиб, сокл на западној страни је сасвим низак, док је на јужној знатно виши. Зидана је опеком великог формата и малтерисана је. Зидови су дебели, масивни, а димњаци високи и озидани. Кров је четвороводни, висок и стрм, а кровни покривач је бибер цреп. Фасаде су једноставне, без декоративне обраде. Главна фасада, оријентисана према западу, има пет правоугаоних прозора у низу и асиметрично постављена увучена врата. На јужној фасади су два, такође, правоугаона прозора. Са дворишне стране налази се трем са дрвеним стубовима. По начину градње и архитектонским елементима кућа у ул. Маршала Тита бр 63 у Новим Бановцима има све карактеристике војнограничарских објеката који су грађени на овом терену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.281037, 44.957259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Евангелистичка црква", "ref:RS:nkd": "SK1342", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107254", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107254", "description": "Једноставна и складна архитектонска целина евангелистичке цркве у Старој Пазови настала је 1771, а обнове су вршене крајем ХIХ века. Једнобродна грађевина са барокним звоником на северној страни украшена је пластичном декорацијом карактеристичном за ХVIII век. У циљу декорисања ентеријера за цркву су, вероватно крајем ХIХ века, купљене три иконе рађене у техници уља на платну: Распеће (на главном олтару), Крштење (изнад крстионице) и Удовичина лепта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.158711, 44.984439 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици ЈНА", "ref:RS:nkd": "SK1343", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107255", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107255", "description": "Саграђена је 1905. Лоцирана у центру, грађена је као једноспратни објекат пословно-стамбене намене, постављен на регулационим линијама улица ЈНА и Лоле Рибара. Раније је била у приватном власништву, данас је у згради смештена СДК. Угаони део је засечен у приземном делу објекта, где се налази улаз. Изнад улаза је тространи прозор, а изнад њега купола. Хоризонтална подела наглашена је помоћу профилисаног кордонског венца, између приземља и спрата, и поткровног венца, а вертикална помоћу пиластера. Приземни део фасаде има излоге, а спратни прозоре са профилисаним оквирима, који се лучно завршавају. Декоративна обрада фасада изведена је са стилским карактеристикама сецесије, у малтерној пластици са флоралним мотивима. Лоцирана је изнад врата, у горњој зони пиластера и изнад прозора. Организацијом простора, архитектонским обликовањем и декоративном обрадом фасада, као и положајем у односу на зграду хотела \"Срем\" и Евангелистичку цркву, ова зграда представља занимљив пример грађанске архитектуре са почетка ХХ века и чини складну допуну амбијенту. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1981." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.159006, 44.984944 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на углу Улица ЈНА и Бориса Кидрича", "ref:RS:nkd": "SK1344", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107256", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107256", "description": "Саграђена је око 1905. за хотел, данас се у њој налази хотел \"Срем\". По просторној организацији и архитектонском обликовању припада архитектури типичној за почетак ХХ века. Грађена је као угаони објекат са приземљем и спратом. Хоризонтална подела фасада изведена је помоћу сокла, профилисаног банка, кордонског и поткровног венца. Приземни део објекта је некада имао само прозорске отворе, касније су додата два излога. Спратни део има правоугаоне прозоре у профилисаним оквирима. Зидне површине између прозора су хоризонтално канеловане. По два прозора, на крајевима фасада, издвојена су лизенама, а у њиховом горњем делу налазе се скулпторално рађене женске фигуре које се ослањају на јонски капител. Изнад сваког прозора налази се лунета са пластичном представом главе у средишту. Над паром бочних прозора је лучна акротерија, која се у доњем делу проширује у волуте, а испод ње је плитка ниша са окулусима, главом аморета и стубићима са вазама, са стране. У спратном делу грађевине, на углу, акцентован је тространи еркер са уским правоугаоним прозорима на свакој страни, покривен шестостраном куполом. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1993." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.159271, 44.984477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1345", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107981", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107981", "description": "Црква је подигнута 1797.године у барокном духу. Високу олтарску преграду, богато украшену биљним орнаментима, дрворезбарио је 1815. Марко Вујатовић. Осликавање иконостаса развијеног програма започео је 1836. Константин Лекић, мајстор формиран под утицајем касног барока и рококоа, а радове је завршио 1840. Живко Петровић, сликар осредњих квалитета привржен класицистичком маниру. Фрагменти зидног сликарства сачувани су у олтару (Св. Дух) и ниши проскомидије (Распеће). Црква поседује и две иконе Богородице типа Одигитрије, рад сликара Михајла Јевтића из 1791, односно Николе Апостоловића из 1803." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.287222, 44.986132 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1346", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108043", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108043", "description": "Сазидана је 1805. на месту цркве од плетера, срушене 1760. Пројектована је као једнобродна грађевина, у маниру барока. Олтарски простор је споља и изнутра полукружан. Укупним изгледом доминира наглашено висок звоник, призидан уз западни зид. Његову пластичну декорацију чине угаони пиластри, кордонски венци којима је истакнута спратност, и вишеструко профилисан кровни венац. Подужне фасаде су украшене прислоњеним пиластрима. Равнотежа и склад остварени су комбинацијом вертикалне и хоризонталне поделе. Сви прозорски отвори су завршени лучно. Њихова величина и бројност доприносе репрезентативном изгледу унутрашњег простора. Богату резбу, налик на чипку, вишеспратне иконостасне преграде извео је Марко Константиновић 1826. Сликана декорација из 1831. рад је Константина Пантелића, школованог у Бечу. Осредњи цртач али изванредан колориста, Пантелић у Бачинцима комбинује елементе барока и класизизма, остварајући једну од значајнијих сликаних религиозних целина за изучавање прелазног периода. Конзерваторски радови изведени су 1983." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.308753, 45.081693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава", "ref:RS:nkd": "SK1347", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103934", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103934", "description": "Цаструм Берексзо идентичан је са називом савременог места Беркасова у Срему, поред кога се налазе трагови утврђеног града, у народу познатог као Деспотовац. О настанаку Беркасова не може се ништа поуздано рећи. Зна се да је од 1474. у поседу деспота Вука, а потом њего-вих синоваца. Током пропутовања кроз ове крајеве гроф Марсиљи наишао је на његове остатке и на основу њих направио тлоцрт утврђења. Утврђење је подигнуто на ониској, делимично вештачкој узвишици која је са једне стране окренута долини, а са друге се ослања на таласасту зараван. Сваки јачи напад могао је граду да нанесе озбиљне штете. Беркасово су разорили Турци. Данас се виде само земљани радови, и то две неправилне, приближно полукружне заравни опкољене дубоким ровом, а јужна и земљаним бедемом (који је и сам са југозападне стране био заштићен ровом). Поред тога, још један бедем штити северну зараван са њене источне стране. Не зна се да ли је тврђава имала и градске зидове или су земљани бедеми били утврђени само палисадама. Никаква истраживања нису вршена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.251941, 45.144908 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1348", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103935", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103935", "description": "Изведена је у маниру барока, између 1766. и 1778. Конципирана је као једнобродна црквена грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку. Високи звоник, наглашене лимене капе рокајних форми, накнадно је призидан уз западну фасаду. Складну и смирену фасадну декорацију чине прислоњени пиластри и профилисан кровни венац. Репрезентативан вишеспратан иконостас, богато украшен барокно рокајним мотивима, рад је непознатог уметника. Дуго се сматрало да је аутор зидне сликане декорације из 1787. Кузман Коларић, плодан познобарокни сликар-декоратер. Новија истраживања указују на Андреју Шалтиста из Новог Сада, чији је потпис пронађен и на иконостасу манастира Привина Глава, такође приписиваном Коларићу. Током времена сликарство олтарске преграде беркасовске цркве је претрпело знатне промене различитим преправкама. За израду живописа ангажован је 1862. Павле Чортановић. Богородичин и Митрополитски престо украсио је иконама Светозар Поповић 1910.Конзерваторски радови су изведени 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.263989, 45.150384 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1349", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104017", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104017", "description": "Тачно време настанка овог амбара, у улици Маршала Тита бр. 7, није познато, али се по аналогији може претпоставити да је настао средином XIX века. Грађен је од храстовине у скелетној конструкцији, са тремом на чеоној страни. Двосливног је крова, са бибер црепом којим је покривена и окапница испод забата. Трем је затворен вертикално унизаним летвама подељеним у три појаса; доњи од равно резаних, а средњи и горњи од лучно профилисаних. Стубови трема украшени су традиционалним начином мајсторске обраде: хоризонталном профилацијом, назубљеном линијом и розетама. Крајња једноставност забата указује да је он настао накнадно, као последица дотрајалости претходног, што подразумева да је и првобитни дрвени покривач замењен данашњим. Мада скромније обраде он представља за Срем већ сасвим редак пример амбара са тремом на чеоној страни." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.265192, 45.104538 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Абаџијске куће", "ref:RS:nkd": "SK135", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105719", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105719", "description": "Куће у улици Краљице Наталије 8, 10 и 12, које су данас срушене, представљале су последње остатке некадашње Абаџијске чаршије у Београду. Формирање и насељавање трговачко-занатског центра и језгра привредног живота новог српског Београда спроведено је директним учешћем кнеза Милоша Обреновића. Први његов подухват у оснивању чаршије било је трасирање Абаџијске и Савамалске улице 1836. године. Абаџијске куће подигнуте су током пете деценије XIX века као објекти прелазног типа од балканске ка средњоевропској архитектури. Припадале су типу варошке куће двојне намене, карактеристичне за београдско градитељство прве половине XIX века. Грађене су у бондручном конструктивном систему, с подрумом од камена и дрвеном кровном конструкцијом. Својим историјским, урбанистичким и културним значењем абаџијске куће представљале су сведочанство промена из периода успостављања нове српске државе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458394, 44.812752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар", "ref:RS:nkd": "SK1350", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104018", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104018", "description": "Међу најрепрезентативније примере амбара са тремом на чеоној страни спада овај, у улици Светог Саве бр. 42. Време његовог настанка није познато али би се по аналогији могао датовати приближно у другу четвртину прошлог века. Грађен је храстовином у скелетној конструкцији на јаким храстовим темељачама. Двосливног је крова покривеног бибер црепом којим је замењен првобитни од шиндре. Трем је у доњем делу затворен уобичајеном преградом од дасака у облику парапета, а у горњем, профилисаним летвама. Дрвени луци постављени између угаоних и средишњих стубова, стварају утисак да су оне лучно завршене. Декоративном обрадом истичу се стубови трема. Посебно су упечатљива два средишња, улазна стуба, наглашено масивна и готово скулпторално обрађена са прорезима у горњем конусном делу. Забат иако није украшен, урађен је мајсторски веома солидно, од отесаних цепаних дасака закошено слаганих у средишњу вертикалну греду. Судећи по зарезима за коснике на угаоним стубовима и зарезу по средини венчанице имао је окапницу испод забата. Илуструјући једну од фаза у развоју зграда за смештај и чување жита он складним пропорцијама и богатом декорацијом представља најизражајнији пример амбара са тремом на чеоној, улазној страни." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.263257, 45.102935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1351", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108241", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108241", "description": "Саграђена је 1804. у духу класицизма као једнобродна грађевина складних пропорција, са полукружном олтарском апсидом на истоку и репрезентативним западним прочељем, којим доминира високи звоник. Уз њега су са обе стране призидане једноспратне кулице. Складно укомпоновану фасадну декорацију чине прислоњени пиластри и вишеструко профилисани поткровни венци. Уска лимена капа звоника, чија је спратна подела наглашена богато профилисаним венцима, потенцира намеру градитеља да код ердевичког храма створи утисак стремљења у висину. Иконостасна резбарија из 1806. рад је Јоанеса Лашока и Сигисмунда Егермана. За сликану декорацију олтарске преграде ангажован је 1817. Георгије Бакаловић, који је аутор и зидних слика у олтару. Ово је прва већа Бакаловићева наруxбина која, и поред очигледних утицаја барока, представља зрело класицистичко остварење, на коме је препознатљив његов карактеристичан колористички темперамент. Остале партије на зидовима осликао је Јован Недељковић 1829." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.408995, 45.11607 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Михаила", "ref:RS:nkd": "SK1352", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104084", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104084", "description": "Саграђена је 1890. под преовлађујућим утицајима неоготике. Оријентисана је у правцу север-југ, а конципирана као једнобродна издужена црквена грађевина са полигоналном олтарском апсидом и правоугаоним бочним просторима, од којих западни служи као сакристија. Високим звоником, уз који су са обе стране призидане једноспратне куле, завршава се јужно прочеље. Унутрашњост храма је подељена на три травеја засведена крстастим сводовима. Велики број прозорских отвора, од којих су многи украшени витражима, доприноси утиску монументалности, на којој је нарочито инсистирано када је унутрашњи простор у питању. Декоративност фасада наглашена је контрафорима са западне, источне и северне стране. Главни улаз је фланкиран ступцима изнад којих су лунета са пластично обрађеном представом Христа и тимпанон. Украс звоника чине хоризонтални профилисани венци којима је обележена спратност и низ слепих аркада у врху. Богата дрворезба \"по угледу на тиролске олтаре\" и сликана декорација иконостасне преграде рад су анонимних аутора несумњивих занатских способности и ликовних искустава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.407181, 45.117497 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Тројства", "ref:RS:nkd": "SK1353", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104249", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104249", "description": "У селу Кукујевци, смештеном десетак километара југоисточно од Шида, саграђена је 1770. римокатоличка црква Св. Тројства. Уз једнобродни храм подигнут је звоник са бочно дозиданим одељењима, чијим је фасадама - дијагонално постављеним у односу на чеони и подужне зидове грађевине - вешто преброђена разлика у ширини између наоса и звоника. Високи сокл, плитки пиластри, профилисани хоризонтални венци и уски прозори представљају доминатне архитектонске елементе у спољашној обради цркве. Пирамидално завршен звоник, тек за трећину виши од главног дела храма и без карактеристичних барокних обележја, доприноси монолитној силуети споменика. Како је грађевина оријентисана у правцу север-југ, петострани презвитеријум смештен је на северном крају цркве, док се на источној страни налази сакристија. У кукујевачком храму чува се слика мађарског уметника Фалконера, датована у почетак XIX века, са представом Скидања Христовог тела с крста. Црква Св. Тројства била је знатно оштећена током II светског рата; послератне обнове нису јој вратиле првобитни изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.341206, 45.070795 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1354", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104294", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104294", "description": "У селу Љуба, у улици Југословенске народне армије број 5, подигнута је четвороделна кућа која по својим карактеристикама представља типичан пример куће са подручја Фрушке горе. Тачно време градње није познато, али се поуздано зна да је у катастарску мапу уцртана 1864. Кућа је подигнута на зиданом соклу, са зидовима од плетера облепљеног блатом. Првобитни кровни покривач од сламе замењен је бибер црепом. На дворишној страни зграде налази се гонак са девет храстових стубова и улаз у подрум који је испод предње собе. Распоред просторија је традиционалан: на уличној страни је гостинска соба, следе кухиња, задња соба и остава. Кућа је, судећи по сачуваном делу, првобитно имала богату флоралну декорацију дрвене ограде која ју је опасивала, а од које се очувао само један део. Дрвени стубови на трему такође су раскошно декорисани. Изгубивши првобитну функцију становања, кућа је данас напуштена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.390896, 45.154807 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава", "ref:RS:nkd": "SK1355", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104337", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104337", "description": "Моровић, средњовековно утврђење и варош на ушћу Студве у Босут, сазидано је после 1332. по налогу мачванског бана Јована Маротија. Кратко време било је у поседу деспота Ђурђа Бранковића, а онда прелази у угарске руке, до доласка Турака. На Њеигел-овој карти из 1699. пред утврђењем се виде два канала са мостовима. Основа утврђења је трапезаста. На сачуваним угловима, окренутим Босуту, нема кула (према Њеигел-овом цртежу изгледа да их је на другим двама било). Утврђење је грађено од опека. Бедемски зидови, дебљине око 2 м , очувани су у висини 2-2,5 м , са делимично видљивим спољним ојачањима - контрафорима. Изван утврђења налази се црква посвећена Св. Марији, са звоником чији су отвори урађени у облику крстообразних пушкарница. Око цркве је касносредњовековно гробље. Моровић је запустео после турских освајања. До сада нису вршена ни археолошка ни архитектонска истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.217577, 45.00668 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Марије", "ref:RS:nkd": "SK1356", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104333", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104333", "description": "Село Моровић се налази на ушћу реке Студве у Босут, петнаестак километара јужно од Шида. На гробљу ван насеља сачувана је римокатоличка црква Св. Марије, једна од најстаријих сакралних грађевина у Срему. Две градитељске фазе, стилски везане за романско односно готско архитектонско наслеђе, свакако одређују њен настанак у време много пре првих помена цркве у писаним изворима ХVII столећа, док легенде наводе низ историјских личности као могуће ктиторе. Данашњи храм представља плод интервенција које су вршене током векова његовог постојања. Најстарији део цркве је светилиште са полукружном апсидом и романски обрађеним прозорским отворима, док се на западној страни надовезује нешто шири и виши наос чији су прозори завршени готски преломљеним луцима, а надвишени окулусима са каменим четворолисним розетама. Уз западно прочеље је кула квадратне основе која изнад другог нивоа прелази у осмострану. Поред прозора, једини архитектонски елементи који оживљавају фасадна платна представљају масивни контрафори, без јасне конструктивне улоге. Једноставно решене камене фасаде цркве у Моровићу доприносе њеном рустичном изгледу који је у сагласју са старином овог споменика културе. Конзерваторски радови су извођени у периоду 1968-72." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.227781, 45.01731 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1357", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104934", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104934", "description": "Монументална црква Св. Николе подигнута је у другој половини ХVIII века. Висином брода и звоника као и габаритом превазилази сремске цркве тога времена. Концепцијом простора и обликовањем архитектонског украса припада савременим барокним решењима сакралног градитељства. Једнобродна је грађевина с полукружном апсидом и високим призиданим звоником. Неуобичајене су једино сегментне извијене лиссније прозорских отвора на апсиди и бочним зидовима брода. Наглашене висине храма потенциране су удвојеним издуженим пиластрима једноставних профилисаних капитела. Испод крова изведен је једноставан профилисани венац. Спратност звоника наглашена је хоризонталним кордонским венцима, а висина и масивност потенцирани су угаоним плитким пиластрима са јединственим профилисаним капителима. Главни улаз је на западу док се на јужном зиду налази бочни портал. Високи иконостас из друге половине ХVIII века резбарен је у барокном духу са извесним рокајни елементима. Винова лоза са грожђем, храстово лишће и ружини пупољци овијају се око икона и стубова на иконостасу. Митрополитски престо и певнице, столови и делови црквеног намештаја резбарени су као иконостас, што доприноси утиску јединственог и аутентич ног барокног ентеријера храма. Иконостас је 1787. осликао Григорије Николић, земунски сликар. Сомборски сликар Јован Недељковић био је позван да обнови иконостас 1825." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.228105, 45.128081 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда ''Руски двор''", "ref:RS:nkd": "SK1358", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104931", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104931", "description": "Саграђена је око 1780. као резиденција Василија Божичковића, бискупа новоканонизоване унијатске бискупије (1776). У оквиру правоугаоне једноспратне грађевине типичне за другу половину ХVIII века, пројектована је црква смештена у јужном тракту. Скромно обрађено зидно платно рашчлањено је кордонским венцем, плитким пиластрима и профилацијом која наглашава главни улаз. Поред стрмог четвороводног крова, посебан акценат композицији даје богатије обликовани забат над улазом у цркву и барокни звоник, указујући својом издвојеношћ у на намену овог дела зграде. Почетком треће деценије ХХ века ту је основан самостан гркокатоличких редовница (Русина), док је за време II светског рата у згради била смештена партизанска болница. После рата у згради \"Руског двора\" налазила се музичка школа, док је данас то поново самостан гркокатоличких редовница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.234294, 45.136385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Улици Саве Шумановића бр. 4", "ref:RS:nkd": "SK1359", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104932", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104932", "description": "Подигнута је 1867. као пивара, касније је претворена у пошту, а дуги низ година је у њој живео и радио сликар Сава Шумановић. Многи извори указују на то да је објекат претрпео разне измене и доградње, што отежава његову просторну анализу из времена када је саграђен. Данас у улици Саве Шумановића бр. 4, правоугаоног облика са три просторије окренуте ка улици, ходником и једном просторијом са дворишне стране, имала је и трем на истоку који је касније био замењен новим просторијама. Зграда је солидно грађена од опеке и ћерпича. За разлику од дворишних фасада које су биле само малтерисане, улична је богато декорисана. Посебан акценат у обради и распореду елемената архитектонског обликовања дат је средишњем ризалиту оивиченом пиластрима и троугластим завршетком. Лучно завршеним прозорима изнад којих се налазе балдахински украси од малтера и година изградње, централни део фасаде чини заједно са атиком јединствену и најраскошније обрађену целину. Бочни делови композиције рашчлањени су правоугаоним прозорима са профилисаним малтерским рамом и богато обрађеним кровним венцем са конзолама, између којих се налазе кружни тавански отвори у облику стилизованог цвета. На згради су конзерваторски радови извођени више пута, последњи пут 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.230289, 45.12743 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Универзитетска библиотека \"Светозар Марковић\"", "ref:RS:nkd": "SK136", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105724", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105724", "description": "Стварање књижевног фонда Универзитетске библиотеке започело је на самом почетку 20. века, када је Велика школа прерасла у Универзитет и добила књиге Српског семинара Филозофског факултета. Иницијатива за подизање зграде за смештај овог вредног књижног фонда, потекла је од Мабел и Славка Грујића, изасланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Вашингтону, који су се обратили Карнегијевом фонду за међународни мир намењеном за помоћ земљама опустошеним у рату.Подизање Универзитетске библиотеке био је велики подухват који је означио настајање установе од највећег значаја, за образовање, науку и културу читаве Србије. Изградња је трајала пуне четири године, а библиотека је свечано отворена 1926. године. Палата Универзитетске библиотеке, изведена према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Средишњи ризалит изведен је у виду истуреног портика са четири коринтска стуба који носе троугаони забат са симетрично распоређеним акротеријама. У складу с јасном и строгом концепцијом зграде библиотеке јесте и њена архитектонска пластика распоређена око отвора и на површини троугаоног забата. Аутор архитектонске пластике изведене у вештачком камену био је вајар Аца Стојановић. У вестибилу здања постављена је биста Ендруа Карнегија, коју је библиотека добила од управе његове задужбине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.474855, 44.806093 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Улици М. Тита бр. 11", "ref:RS:nkd": "SK1360", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104933", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104933", "description": "Приземни објекат из ХIХ века по својим архитектонским вредностима представља значајан пример богате грађанске куће. Данас у улици Св. Саве бр. 7, раније Маршала Тита бр. 11, велика и пространа, са одељењима распоређеним у низу у облику ћириличног слова Г, садржи и дворишно крило под правим углом. По уобичајеним правилима градитељства тога доба, посебна пажња је била посвећена обради уличне фасаде. Девет уједначено постављених отвора обликовано је на исти начин са једноставно профилисаним оквирима, и тимпанонима ослоњеним на конзоле у којима су представљени украси у облику пехара. Испод двосливног крова покривеног црепом је пажљиво профилисан поткровни венац са конзолама и декоративним ружама које се налазе и изнад прозора. По раскошности обраде посебно се издваја велика дрвена улазна капија на десној страни. Изузев медаљона са главом лава и флоралне декорације, на капији су поновљени и неки мотиви са главне фасаде, чиме је добијена јединствена и складна целина. Кућа је била власништво породице Шумановић. После II светског рата им је одузета, а 1962. претворена је у галерију, када је претрпела знатне измене. По идејном пројекту арх. Ивана Антића из 1985. извршена је доградња Галерије и спајање постојећег простора са шидском школом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.228302, 45.127364 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бајат", "ref:RS:nkd": "SK1361", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Вајат у Шиду, Ул. Змај Јовина бр. 27, 0.Шид" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Ивана Непомука", "ref:RS:nkd": "SK1362", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104019", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104019", "description": "У селу Гибарац надомак Шида саграђена је, почетком друге деценије прошлог века, римокатоличка црква посвећена Св. Ивану Непомуку. Основни део храма представља једнобродна грађевина која је на истоку завршена споља петостраном олтарском апсидом, док се на запа-дној страни уздиже звоник. Бочна фасадна платна су рашчлањена плитким пиластрима, ко-нтрафорима и сегментно завршеним прозорима, од којих је онај изнад сакристије (дозидане уз јужни део презвитеријума) нешто мањих димензија од осталих. Симетрично решено прочеље цркве подељено је пиластрима на три поља: у централном се налази улаз у храм надвишен прозором, а на бочним слепе нише. Изнад профилисаног кровног венца је трапезоидни фронтон који прати линије двосливног крова и на који се надовезује четворострани звоник засечених ивица. На главном олтару гибарачке цркве чува се слика анонимног ма-јстора XIX века, изведена у техници уља на платну, са представом патрона цркве у молитви, окруженог анђелима. Унутрашњост цркве украшава зидна слика Св. Тројице као и дрвена, делимично позлаћена проповедаоница покривена балдахином." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.265856, 45.105202 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Правослвна црква Св. Димитрија", "ref:RS:nkd": "SK1363", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104295", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104295", "description": "Село Љуба смештено је на западним обронцима Фрушке горе, пар километара северно од Ердевика. У њему је, на месту старије дрвене капеле са почетка ХIХ столећа, подигнута 1910. црква посвећена Св. Димитрију. Ова скромна богомоља у виду једнобродне грађевине, са омалтерисаним и окреченим зидовима од черпића, има на источној страни олтарску апсиду, док се на западној, директно из двосливног крова покривеног бибер-црепом уздиже дрвена конструкција звоника-куле. Осим два улаза на западном и јужном зиду, односно полукружно завршених прозора, фасаде сеоске цркве у Љуби не носе никакву врсту архитектонске декорације. У унутрашњости храма, ниском преградом издвојена је припрата од наоса, а иконостасом олтарски простор. Одређен број икона (престоне, царске двери, Деизис, апостоли, крст са Распећем) представља хронолошки и стилски јединствену целину. Датоване су захваљујућ и исписаној години 1748. крај Богородице са малим Христом на престолу и на представи Недреманог ока. На дверима, у натпису поред фигуре Богородице из Благовести на дверима наводи се име Нинко, за које се не може утврдити да ли припада наручиоцу икона или зографу барокног опредељења, чија су дела препозната у још неким сремским црквама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.392634, 45.154979 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1364", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104334", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104334", "description": "Уместо старе православне цркве у Моровићу са почетка ХVIII века - која је, како потврђују архивски подаци, била \"од плетера, покривена шиндром\" - подигнута је крајем прве половине наредног столећа нова, једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку и звоником над западним делом храма. На готово скулпторски обрађеним фасадама смењују се лезене наглашених профилисаних капитела и веома истакнуте нише са прозорским отворима. У приземљу западног прочеља, чији је централни ризалит незнатно избачен упоље, налазе се три лучна пролаза, а изнад две слепе нише и у средини прозор. Над кровним венцем је двосливни кров; он се на западној фасади завршава барокно формираним фронтоном који прераста у звоник. Истом стилском опредељењу припада и резбарија олтарске преграде, уз уплив рококо елемената декорације. Моровићки иконостас не представља јединствену стилску и хронолошку целину. Састоји се од мање преграде пренете из старије цркве и делова додатих ради прилагођавања новом простору. Првобитне иконе су настале током седме деценије ХVIII века и приписане су Василију Романовичу, сликару који је искуства украјинског барока пренео из свог завичаја на територију Карловачке митрополије. При раду у Моровићу, руском мајстору помагао је и његов ученик Мојсеј Суботић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.218142, 45.008175 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Катарине", "ref:RS:nkd": "SK1365", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104717", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104717", "description": "У селу Сот у подножју Фрушке Горе, десетак километара североисточно од Шида, саграђена је крајем прве половине ХVIII века римокатоличка црква посвећена Св. Катарини. Време подизања одређује и представа патрона храма са точком, симболом светитељкиног мучеништва, насликана 1747. у духу барокних стилских стремљења. Као један од старијих сакралних објеката у Срему, грађевина је током два и по века постојања претрпела известан број преправки и доградњи. Од истока ка западу - како је храм оријентисан - нижу се сакристија, светилиште и правоугаони брод цркве, при чему је простор сакристије најнижи и најмањи, а брод највећи и највиши, па се тако контуре споменика и у висини и у основи повећавају од олтарског дела ка прочељу грађевине, која је на западној страни завршена двоспратним звоником. Репрезентативности западне фасаде, која је у степеновању маса добила најистакнутије место, доприносе и лезене које уоквирују двокрилни портал надвишен полукружно завршеним прозорским отворима звоника. Од архитектонских елемената који на подједнако естетски као и конструктивни начин учествују у спољној декорацији, ваља поменути контрафоре прислоњене уз јужну фасаду, на местима где су у ентеријеру зидовима раздвојени појединачни простори грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.316538, 45.159075 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св. Архангели", "ref:RS:nkd": "SK1366", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108226", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108226", "description": "Манастир Светих Арханђела подигнут је у кањону реке Бистрице недалеко од Призрена, средином 14. века као задужбина цара Стефана Душана. Централно место заузима главна црква Светих Арханђела са царском гробницом. Црква је пространа тробродна грађевина у облику уписаног крста, широка скоро 17 м , а дуга 28,50 м . Са источне стране имала је три апсиде, а на западној припрату. У средишњем делу четири моћна стуба су преко лукова носила велику дванаестострану куполу пречника преко 6 м . Претпоставља се да је имала још четири кубета. Фасада од црвених и белих мермерних плоча била је подељена са два кордонска венца по хоризонтали. Црква је била живописана, а имала је и скулптурални украс и то посебно око гроба цара Душана. Украшена је подним мозаиком. Са јужне стране главне цркве је црква Св. Николе (7х13,20 м ), а на западној страни је трпезарија. Манастирски комплекс је био заштићен бедемима посебно оним уз обалу реке уз које су са унутрашње стране били призидани конаци и друге манастирске грађевине. На брду изнад Св. Арханђела су рушевине утврђења Вишеград (15х50 м ), које се некада звало Призренац или Горњи Град." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.763476, 42.200614 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грачаница, Манастир св. Благовештења", "ref:RS:nkd": "SK1367", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "ref:whc": "724-004bis", "whc:criteria": "(ii)(iii)(iv)", "whc:inscription_date": "2006", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108656", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108656", "description": "Црква Успења Богородице у манастиру Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији 14. века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Средином 14. века дозидана је спољна припрата. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су живописање до 1321. У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христовог страдања, Чуда, Парабола, Христових јављања после Васкрсења, сцене из живота Богородице, св. Николе и Календара. У олтару су евхаристичке и старозаветне теме. Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по вољи Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликано генеалошко стабло Немањића и Страшни суд, док су у спољној припрати сачувани фрагменти фресака сликани у 14. веку и око 1570. Поред композиција из циклуса Васељенских сабора, Богородичиног акатиста и Крштења, ту су портрети српских архиепископа и патријараха и слика сахране грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379-1383. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама (269x 139 цм). Радови на конзервацији архитектуре и сликарства одвијају се перманентно." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.193246, 42.598442 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дечани, Манастир Христа Пантократора", "ref:RS:nkd": "SK1368", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "ref:whc": "724-001", "whc:criteria": "(ii)(iii)(iv)", "whc:inscription_date": "2004", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108654", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108654", "description": "Манастир је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Католикон посвећен Христу Пантократору саградио је између 1327. и 1335. фра Вита из Котора, при чему је план и структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада са обиљем скулпторалног украса. Фреско живопис је готово у целини сачуван и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена разврстаних у више од 20 циклуса, тако да представља највећи очувани извор података о византијској иконографији. Посебно је занимљив низ историјских портрета и композиција владарске иконографије. Иконостас са престоним иконама је оригиналан као и већи део црквеног мобилијара. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима и осталим богослужбеним предметима. За разлику од цркве, скоро све остале манастирске грађевине су изгубиле свој првобитни изглед. Конзерваторски радови се предузимају на читавом комплексу још од тридесетих година нашег века и континуирано трају све до наших дана, пре свега у циљу повременог чишћења живописа и санирања доста угрожених камених фасада и камене пластике. Споменик је 2004. уписан на Листу Светске културне и природне баштине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.266287, 42.546983 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородица Љевишка, катедрала у Призрену", "ref:RS:nkd": "SK1369", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "ref:whc": "724-003bis", "whc:criteria": "(ii)(iii)(iv)", "whc:inscription_date": "2006", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109459", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109459", "description": "Призренску катедралу посвећену Богородици краљ Милутин је сазидао 1306\/7, на остацима цркве из 13. века, која је пак лежала на темељима базилике средњовизантијског периода (9-11. век), подигнуте на темељима ранохришћанског светилишта. Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је архитектонски веома успелу грађевину чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом, (данас зазиданих пролаза), са кулом на западној страни. Турци су је претворили у џамију, и да би је прилагодили својим потребама обили су фреске длетом и прекречили их. Веома оштећен живопис поседује изузетне вредности и спада међу најуспелије фреско-целине из доба владавине византијске династије Палеолога. Дело је протомајстора Астрапе из Солуна са сарадницима, из око 1310-13. који је, судећи по скромним остацима живописа, начинио изузетно оригиналан избор композиција, појединачних фигура, њихових иконографских решења како у детаљу, тако и у целини. Посебно су значајни портрети ктитора и поворка Немањића, предака краљ Милутина, који су натприродне величине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.733486, 42.20862 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Игуманова палата", "ref:RS:nkd": "SK137", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105568", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105568", "description": "Игуманова палата подигнута је 1938. године према пројекту Петра и Бранка Крстићa, у стилу модернизма. На прочељу фасаде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“. Сима Андрејевић Игуманов (1804-1883), трговац, отворио је 1872. године у Призрену Богословско-учитељску школу, чије је издржавање обезбедио тиме што је подигао палату на Теразијама и створио задужбину која је доносила редовне приходе. Репрезентативна градска палата једно је од најзначајнијих дела архитеката Петра и Бранка Крстића, уједно и један од кључних објеката на коме се огледа процес трансформације традиционалног академског концепта у модерни. Замишљена је у модернизованој верзији српско-византијског стила, са широким аркадама у приземљу, вертикално рашчлањеном фасадом на спратовима и декоративним мотивом издуженог лучног отвора. Овај мотив, који своје порекло води из српско-византијског стила, наглашен је на углу и супротстављен формалним одликама касног модернизма - мермерној облози фасаде, низовима правоугаоних прозора на последњем спрату и јакој надстрешници у приземљу. На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзe Долинара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462004, 44.812289 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пећка патријаршија", "ref:RS:nkd": "SK1370", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "ref:whc": "724-002bis", "whc:criteria": "(ii)(iii)(iv)", "whc:inscription_date": "2006", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109160", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109160", "description": "На самом улазу у Руговску клисуру, недалеко од Пећи, смештен је манастир Пећка патријаршија. Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Светих апостола подигао је у трећој деценији XIII века архиепископ Арсеније I, а његовом заслугом црква је осликана око 1260. Архиепископ Никодим (1321–1324) је уз северну страну Светих апостола подигао и живописао храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркву Богородице Одигитрије и малени параклис Светог Николе. Испред западних фасада Светог Димитрија, Светих апостола и Богородице Одигитрије подигао је монументалну припрату у виду отвореног трема са вишеспратним звоником. Богородичина црква и трем живописани су према сложеном програму чији је он био идејни творац. После обнове Пећке патријаршије, у време патријарха Макарија Соколовића, елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани, а дозидане патрије живописане 1565. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава, при чему су послови проверавани најдаровитијим сликарима свога доба, не само током средњовековне епохе, него и у доба турске владавине. Тако је Георгије Митрофановић 1619–1620. обнављао фреске у цркви Светог Димитрија, док је сликар Радул живописао параклис Светог Николе 1673\/4. О угледу који манастир вековима ужива сведоче и богате ризничке збирке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.26567, 42.66114 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бањска, Манастир св. Стефана", "ref:RS:nkd": "SK1371", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109458", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109458", "description": "На месту старијег храма, манастир Бањску је између 1312. и 1316. подигао краљ Милутин као своју задужбину и маузолеј. Католикон посвећен св. Стефану надовезује се по својој архитектонској концепцији на архитектуру 13. века у Србији. Монументални ентеријер чине једнобродни наос са куполом, троделни олтарски простор, певнице на које се надовезују бочне капеле, припрата и две високе куле-звоници, док су фасаде декоративно озидане тесаним каменим квадерима у три боје. Црква је обиловала скулпторалним украсом који се данас углавном не налази ин ситу. Тако се фигура Богородице са Христом, некада у лунети портала између припрате и наоса, данас налази у цркви оближњег села Соколице. Фреске, које су плениле својом лепотом и употребом злата, до данас су у потпуности ишчезле, осим фрагмента живописа на потрбушју западног поткуполног лука где су се, у пар медаљона, делимично сачувала попрсја архијереја. Импозантан манастирски комплекс обухватао је одбрамбене куле, репрезентативну трпезарију и низ грађевина које су током векова више пута преправљане. У турско време на рушевинама манастира је никло утврђење, док је сама црква била претворена у џамију. Археолошка ископавања започета су пре готово две деценије. У међувремену је подигнут нов монашки конак и настављени су радови на конзервацији комплекса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.782909, 42.971865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терзијски мост код Ђаковице", "ref:RS:nkd": "SK1372", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104079", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104079", "description": "На путу Призрен–Ђаковица река Ереник (Рибник) премошћена је импозантним мостом. Својом дужином од преко 190 m, првобитном ширином кловоза већом од 3,5 m и ритмом оствареним преко једанаест полуобличастих лучних отвора, представља изузетно значајан пример старе мостоградње сачуване у Србији. Зидан је правилним тесаницима тамносивих и окер тонова, знатно надвишеног централног лука и растерећен дубоким, правилно зиданим нишама између лукова. Пошто се налази на траси старог средњовековног пута и пошто је продужен услед промене речног тока, претпоставља се да је настао још крајем XV века. Свој данашњи изглед дугује радикалној преправци у XVIII веку, о којој сведочи турски клесани натпис. Преправка је изведена о трошку ђаковичког терзијског еснафа, по којем је мост добио име. Најопсежнији радови на санацији, враћању изворних облика и ревитализацији старог моста обављени су у периоду 1982–1984." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.540957, 42.352772 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војновића мост", "ref:RS:nkd": "SK1373", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104015", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104015", "description": "Најстарији сачувани камени мост у Србији, настао крајем 14. или почетком 15. века, првобитно је премошћавао реку Ситницу на траси старог пута Дубровник - Скопље. Према предању, ктитори моста били су браћа Војиновићи, сестрићи цара Душана, чија је резиденција била у Вучитрну. Природном променом тока Ситнице мост је изгубио своју реку, а засипањем изгубио и своју првобитну дужину. Асиметричан је, са главним лучим отвором распона од око 13 м, дужине од преко 135 м и ширине коловоза од готово 5 м. Пет у темену преломљених лукова свакако су старији део моста, док су четири лука полукружног облика накнадно дозидана. Полихромија је остварена смењивањем правилно тесаних блокова црвенкастог и сивог камена. Војиновића мост усред Вучитрна једно је од прворазредних сведочанстава средњовековног градитељског умећа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.959631, 42.823283 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни утврђени дворац", "ref:RS:nkd": "SK1374", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104016", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104016", "description": "Остаци утврђеног дворца налазе се у месту Вучитрн, на десној обали Ситнице, у северозападном делу Косова Поља. По предању, дворац је припадао Војиновићима, српској властели 14. века. У изворима је забележено да је између 1402. и 1426. овде био двор породице Бранковић, где су примали посланике и издавали повеље. Почетком 15. века Вучитрн је значајна варош са колонијом дубровачких трговаца и пословних људи. Турци су место освојили 1439. и са мањим прекидом држали га до 1912. године. Утврђење је квадратне основе. Остаци бедема сачувани су и до висине од 6 м. Кула постоји само на средини источног бедема и позната је као кула Војиновића. Квадратне је основе, зидана од притесаног камена ређаног у правилним хоризонталним редовима. У њу се улазило преко дрвеног степеништа у висини првог спрата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.967516, 42.822244 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св. Варваре", "ref:RS:nkd": "SK1375", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "СПЦ Св. Варваре, Кметовци, О.Гњилане" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа брвнара", "ref:RS:nkd": "SK1376", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа брвнара , Лоћане, О.Дечани" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хадум џамија", "ref:RS:nkd": "SK1377", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104081", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104081", "description": "Хадум или Хадим-џамију, што у преводу значи слуга, евнух, подигао је крајем 16. века Хадум сулејман-ага Бизебан, слуга царског харема у време султана Мурата III, родом из села Гуске код Ђаковице. Ближе датовање у 1592\/93. (или 1003. по хиџри) одређено је на основу података из призренских салнамама (годишњих календара за 1873. и 1874). Џамија припада једноспратном типу са тремом који је наткривен трима куполама. Главни простор је покривен куполом пречника 13,50 м , коју осигуравају осам унутарњих пиластара и тромпе. Улазни трем носе монолитни камени стубови без стопа. Трем је касније проширен троводним кровом дрвене конструкције. Витко минаре, висине 31 м, прислоњено је уз зид џамије. Фасаде џамије зидане су каменим блоковима, а горњи део минарета мањим квадерима пешчара. Декорацију зидова ентеријера чине стилизовани пејсажи и чемпреси." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.427277, 42.379177 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Гориоч", "ref:RS:nkd": "SK1378", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104029", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104029", "description": "Манастир Гориоч (Гориоча, Огориоч), метох манастира Дечана са црквом Св. Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Истока. По народном предању подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио св. Николи у знак захвалности што му је светитељ \"огореле\" очи на том месту залечио. Међутим, будући да се истоветно предање везује за још неколико топонима, није могуће поуздано утврдити које је место заиста добило заветну цркву од излеченог краља. Стара црква Св. Николе у Гориочу, највероватније из 14. века, није сачувана. Обнављана је у 16, 17. и почетком 20. века. Црква Св. Николе је скромна једнобродна полуобличасто засведена грађевина, без живописа. Чува 11 икона насталих током 16-18. века. У манастиру је постојала богата збирка српских средњовековних књига, међу којима неколико српских рукописа из 14. и 15. столећа које је руски конзул и историчар А. Гиљфердинг 1856. однео из манастира, а данас се чувају у Публичној библиотеци у Петрограду. У току II светског рата манастир је служио као затвор албанским фашистима за масовна хапшења Срба и Црногораца. У порти су обновљени конак, звоник и чесма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.297688, 42.621769 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородица Хвостанска", "ref:RS:nkd": "SK1379", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103945", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103945", "description": "Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, поред насеља Врела, 20 км северно од Пећи. Рановизантијском периоду припада тробродна базилика са нартексом, подигнута до средине 6. века. На њеним темељима сазидана је, у трећој деценији 13. века, црква посвећена Успењу Богородице, у којој је било седиште епископије. То је била једнобродна грађевина са куполом и олтарском апсидом изнутра полукружном, споља правоугаоном. Са северне и јужне стране нартекса налазиле су се две црквице - параклиси, које су споља биле замаскиране равном зиданом површином. Над њима су се уздизале две куле које су надвисивале куполу храма. Црква одговара облицима рашке архитектуре. Средином 14. века уз њу је дозидана једнобродна грађевина са полукружном апсидом са источне стране, засведена полуобличастим сводом. Хвостанска епископија је 1381. прерасла у митрополију. Друга половина 16. века је период процвата уметничке активности у манастиру, а последњи митрополит Виктор помиње се 1635. Највероватније у доба Велике сеобе 1690. Богородица Хвостанска је опустела и почела да пропада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.487656, 42.781466 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа у Вранићу", "ref:RS:nkd": "SK138", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103778", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103778", "description": "Зграда је подигнута почетком XX века близу места на којем је била зграда старије основне школе из 1848. године. Објекат је лоциран у старом центру Вранића и данас, заједно са суседном механом, садржински и просторно обележава ово место као жижу јавног живота насеља у прошлости. Основна школа у Вранићу припада наменским зградама свога времена са карактеристичним квалитетима својственим овој групи објеката - изванредном локацијом, једноставним и функционалним просторним решењима и солидном архитектонском обрадом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.300898, 44.600504 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK1380", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108250", "description": "Црква Св. Јована, подигнута до 1355. на старом гробљу изнад села Црколеза, задужбина је челника Радослава (у монаштву Јована), сахрањеног у унутрашњости богомоље. Помиње се 1395. у повељи монахиње Јевгеније (кнегиње Милице) којом се потврђује да су војвода Новак и жена му Видосава даривали цркву Св. Јована светогорском манастиру Св. Пантелејмона. Грађевина је типична сеоска једнобродна црква са припратом, полуобличасто засведена. Апсида је споља петострана, а на западној фасади је скромна розета изведена у равни зида. Сликарство из 14. века пресликано је 1672\/73. новим слојем добро очуваног живописа који је извео наш најпознатији сликар друге половине 17. века, Радул, за време столовања патријарха Максима. О томе сведочи фреско-натпис у јужном прозору. Посебно је занимљив детаљно приказан Страшни суд са мноштвом грешника који по социјалном статусу одговарају сеоској средини као и верници. Натписи су срочени на народном језику, што није честа појава и представља посебну вредност ове фреско целине. Сачувано је осам икона и царске двери са старог иконостаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.625916, 42.819328 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1381", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104082", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104082", "description": "Мала ђураковачка црква је једнобродна, засведена полуобличасто, споља тростране а изнутра полукружне апсиде, са дрвеном припратом. Зидана је притесаним и ломљеним каменом и сигом, утопљеним у малтер, а кров јој је покривен каменим плочама. Подигнута је на темељима старије грађевине из 14. века, о чему сведочи надгробна плоча неког Данила, могуће ктитора, из 1362. Потпуно су је обновили мештани на челу са попом Цветком 1592, а осликао ју је \"грешни Милија зограф\", како сведочи натпис над улазом у наос. То је сликарство просечних вредности за своје доба, обновљено 1863. Архитектонска обнова је укључила и подизање дрвене припрате, са вратима украшеним плитким рељефом на којима су такође урезана имена ктитора и дуборезаца. Кровови припрате и олтара нижи су од наоса, с тим што је под ексонартекса знатно испод нивоа тла. Храм припада групи гробљанских цркава сличних онима у долини Белог Дрима и представља ретку комбинацију камена и дрвета. У унутрашњости се чувају царске двери настале на прелазу из 16. у 17. век, четири велике иконе из 1630, и рукописни Богородичник из 16. века. На гробљу око цркве, на старом делу на који се наставља новији, истиче се стећак са представом јелена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.472835, 42.725206 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци манастира св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1382", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103848", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103848", "description": "Тешко приступачни гребен код села Добре Воде (Уњемир) над реком Клином највероватније је место на којем се у XIII веку замонашио пустиножитељ Петар Коришки. Ту је четрдесетих година XIV века, као метох манастира Дечана, подигнута једнобродна, каменом зидана црква Светих апостола Петра и Павла. Имала је куполу на слободним стубовима и парове зиданих полукружних ниша на подужним зидовима. Клесани украс камених база и капитела у стилу позне готике, као и начин зидања, сведоче да су је градили приморски мајстори. Сликани фрагменти трију стојећих фигура довољни су за тврдњу да су их извели зографи онаквих стилских схватања каква репрезентује живопис дечанске цркве. У великој обнови, предузетој у другој половини XVI века, стара црква је претворена у припрату, уз њу је призидана скромна једнобродна црква са полукружном апсидом, док је са западне стране дограђен пространи спратни егзонартекс. Зидним сликама тада су украшене само апсида и линете. У неко време око цркве је образован манастир, о чему сведоче остаци обимних зидова, кула и улазне капије. \nИмпозантни остаци хронолошки слојевите целине урушени су и оскрнављени 1999." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.675049, 42.621291 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богородичиног Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK1383", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103849", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103849", "description": "На узвишењу изнад средњовековног трга и села Долац код Клине метохијске још крајем XIV века постојао је манастир са скромном црквом посвећеном Богодорици. Једнобродна богомоља имала је истурену полукружну апсиду, а једини архитектонски украс у виду лука ослоњеног на конзоле, који је одцртавао линију свода у унутрашњости, постојао је на њеним попречним фасадама. Трагови најстаријих фресака, из последњих година XIV столећа, препознати су као дело даровитог сликара Макарија из Зрза, а ктиторске заслуге за осликавање припадају еклисијарху Василију. Након преградње, црква је 1435\/36. добила нови слој фресака, који је извела иста радионица која је живописала цркву у оближњем селу Чабићи. Најзад, према натпису у протезису, најмлађи слој фресака датује се у 1619\/20. \nКаменом зидани остаци оградног зида, куле, улазне капије и чесме и сама, хронолошки слојевита црква срушени су до темеља 1999." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.584878, 42.591443 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробљанска црква св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK1384", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103850", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103850", "description": "Данас је у средишту села смештена црквица посвећена популарној скоропомоћници, Св. Параскеви. Споља малтерисаних фасада, црква има камени сокл од грубо сложеног камена и двосливни кров покривен каменим плочама. Једнобродни храм неподељеног простора засведен је подужним полуобличастим сводом. Олтарска апсида, споља неправилног полукружног облика, унутра је сведена на дубоку полукружну нишу која је преузела функције часне трпезе. Ђаконикон и проскомидија, осим полукружних ниша на источном зиду, на подужним зидовима имају и нише правоугаоног пресека. Два уска прозора, један на јужном, а други на апсидалном зиду, осветљавају унутрашњост. Зидне слике сачуване су само на доњим површинама, обухватајући - уз стандардни програм олтара - зоне сокла, стојећих фигура, фриз светитељских попрсја у медаљонима и сцене из циклуса Великих празника у које су уметнуте изабране сцене циклуса Христових страдања. У стилском погледу фреске показују сигуран цртеж и колористичку разноврсност, па будући да су и технолошки на завидном нивоу дело су искусне зографске радионице. Како о цркви нема никаквих историјских сведочанстава, на основу одлика живописа датује се у седамдесете године 16. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.599514, 42.605725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1385", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103852", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103852", "description": "Село као колективни ктитор изградило је око 1600. богомољу са припратом и једнобродним, полукружно засведеним наосом. Паром пиластара повезаних полукружним луком, између којих је стајала иконостасна преграда, наос је био одвојен од олтарског простора. Иако је апсида решена као дубока ниша, споља има полукружни облик, док су нише протезиса и ђаконикона изведене у дебљини зида. Прозорских отвора нема на северном зиду, а они на јужном и источном високи су и узани. Једноставна зидна платна од притесаног камена оживљавала је једино пространа ниша на јужној фасади припрате. Фрагменти зидних слика из 1601\/2. обухватали су стојеће фигуре и опсежну композицију Страшног суда, која се простирала на западном и подужним зидовима припрате. Светао колорит, сигуран цртеж и склоност ка декоративности, најочитије су били изражени на коњаничким представама св. Георгија и св. Димитрија у припрати. Дуго зарушена, црква је конзерваторско рестаураторским радовима 1968. враћена у своје првобитно стање.\nГодине 1999. је гранатирана и срушена до темеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.765187, 42.565785 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1386", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108269", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108269", "description": "Средњовековно насеље Чабићи било је највеће село дечанског властелинства, како показује прва хрисовуља коју је краљ Стефан Урош III издао својој задужбини у Дечанима 1330. године. У средишту насеља налазила се скромна једнобродна, полуобличасто засведена црква, зидана притесаним каменом, са двоводним кровом покривеним каменим плочама. Једини украс источне и западне фасаде представљао је благо истурени лук који обележава линију свода. Олтарска апсида, споља тространа, изнутра је била полукружна, а проскомидију и ђаконикон замењивали су парови ниша. Слаба светлост је у унутрашњост допирала кроз два узана прозорска отвора на апсиди и јужном зиду. У неко време је пред западним прочељем дограђена припрата, а унутар цркве је до висине свода озидан иконостас са два пролаза ка олтару. Особеност зиданог иконостаса била је та што није био фреско-декорисан, већ је носио иконе на дасци. Програм фресака обухватао је зону стојећих фигура, опширно изложен циклус житија патрона и циклус Великих празника. Стилске карактеристике живописа – светла гама, несигуран цртеж и минијатурне размере фигура – упућују на сликара скромног талента. Како је исти рукопис препознат у цркви у Долцу, доба настанка недавно је прецизирано у године око 1435\/36. Збирка икона из чабићке цркве сачувана је делом у манастиру Дечани, делом у Народном музеју у Београду. \nЦрква је минирана и срушена до темеља 1999." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.714181, 42.597001 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1387", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103851", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103851", "description": "У пространој порти покрај сеоског гробља налазио се једнобродни храм, уз који су сукцесивно дозидани припрата и звоник. Невелика, подужно пресведена црква била је подигнута у другој половини XVI века. Споља полукружна апсида у ентеријеру је решена у виду нише. Црква није осликана. Припрата је пространа, у основи правоугаона грађевина, нешто нижа од цркве и полуобличасто засведена.У њој је био сачуван живопис из 1602\/3. Обухватао је изабране српске светитеље, свете ратнике и враче у зони стојећих фигура, развијену композицију Страшног суда, десет сцена из циклуса Христових страдања и још толико из циклуса Христових делатности и чуда, као и декорацију у темену свода. За овај опсежни програм велика група сељана као колективни ктитор није успела да пронађе талентованог сликара, па је распричани живопис кијевске припрате небрижљивог цртежа и невеште композиције. Ипак, извесни ретки иконографски детаљи оспоравају суд о самоукости зографа. У XIX веку је пред припратом дозидан стамени спратни звоник. У цркви је постојала значајна збирка икона.\nЦрква је минирана и срушена до темеља 1999." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.719837, 42.571987 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Димитрија - Доња црква", "ref:RS:nkd": "SK1388", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103909", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103909", "description": "Гробљанска црква је неколико пута мењала патрона. Првобитно највероватније посвећена светом Николи, а потом светим врачима Кузману и Дамјану, била је стециште окупљаља и прослава мештана на дан светог Димитрија. Скроман једнобродни и полуобличасто пресведени наос, без припрате, са полукружним нишама у функцији протезиса, олтара и ђаконикона, обележја су њене архитектуре. Лучно решен улаз са линетом био је смештен на западном зиду, а по један мали прозор без украса постојао је на свакој од три преостале фасаде. У нивоу солее, подна раван је била подигнута за један степеник. Према стилским одликама остатака фресака, оквирним временом настанка може се сматрати друга половина XVI века. Сачуване зидне слике су обухватале зону стојећих фигура и поједине композиције из циклуса Великих празника. Судећи по линији цртежа и светлом колориту, живопис је био дело просечно талентованог анонимног сликара. \nЦрква је оскрнављена и делимично урушена 1999." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.625609, 42.631957 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Горња црква", "ref:RS:nkd": "SK1389", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103854", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103854", "description": "Бар три грађевинске фазе разазнају се на остацима већег храма у Пограђу, који мештани називају Светим врачима. Најстарији део је црква у ужем смислу – једнобродни наос са луцима прислоњеним уз подужне зидове и апсидом сачуваном у траговима. Накнадно изграђена припрата је готово квадратне основе, сачувана до висине почетка свода. Остаци живописа показују несигниране стојеће светитељске фигуре у богато декорисаној одећи. Иако мали, фрагменти чине вероватном претпоставку да су живопис извели исти сликари који су радили у оближној Доњој цркви, па би се он могао датовати у другу половину XVI века. Трећој градитељкој фази припадао би део зида са правоугаоном нишом, ослоњен уза сам западни угао северне фасаде припрате. Археолошка неистраженост онемогућује сигурније закључивање о првобитном облику и намени описаног зида." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.625609, 42.631957 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Сисојевац", "ref:RS:nkd": "SK139", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108658", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108658", "description": "Крај реке Црнице у селу Сисевцу, недалеко од Раванице, налази се манастир Сисојевац са црквом Св. Преображења. Саграђен је, вероватно у осмој деценији ХIV века, а први пут се помиње 1398. у повељи кнегиње Милице монаху Сисоју, духовнику коме се приписује заслуга ктитора храма. По свом облику црква припада моравским споменицима сажете триконхалне основе али нема моравски пластични украс на фасадама. Наос је расчлањен на три травеја, са куполом над средњим делом и истовремено сазиданом припратом квадратне основе. Све три апсиде су споља седмостране а изнутра полукружне. Фасаде су украшене низом витких лезена повезаних плитким слепима аркадама, а изнад њих, до самог кровног венца развијен је фриз слепих аркадица које се ослањају на једноставно профилисане конзоле. Црква је била споља омалтерисана и украшена сликаном декорацијом. Фреско сликарство у храму сачувано је само у бледим фрагментима. Датовано је по, данас уништеном, портрету деспота Стефана, у време после 1402. године. Ни ктиторски портрет на јужном зиду више се не види. У олтару су поред уобичајених композиција биле и старозаветне сцене: Жртва Аврамова и Три младића у зажареној пећи. У наосу се разазнају неке сцене из циклуса Христових чуда и Парабола, стојећи свети ратници а изнад њих попрсја светитеља у медаљонима. Осамдесетих година реконструисан је наос, а 1993 и припрата храма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.58144, 43.955864 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1390", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109005", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109005", "description": "Црква се налази 15 км источно од Новог Брда. Подигнута је и осликана 1354-55, а ктитор је српски властелин Дабижив са браћом и родитељима. Сачувана су чак три натписа (два исклесана у камену и један изведен у фреско техници) који пружају основне податке о овој задужбини скромних димензија. Наос је једнобродан, засведен, са полукружном олтарском апсидом и нишама које обележавају проскомидију и ђаконикон. Уз западни зид је дозидана висока припрата за коју се претпоставља да је била завршена у виду куле или звоника. Црква је дуго била у рушевинама, па је живопис претрпео јака оштећења. У наосу су сачувани само фрагменти Службе архијереја, неколико стојећих фигура и композиције из циклуса Христових Мука. На јужном зиду припрате препознају се стојеће фигуре, у другој зони су насликана попрсја мученика у медаљонима, а изнад њих сцена Св. Ђорђе спасава цареву кћер и, највероватније, портрети ктитора. Највишу зону живописа заузимају композиције из циклуса Богородичиног живота. Извесне интервенције вршене су на фрескама у 16. веку, а средином XIX столећа Богородичин храм у Ваганешу био је разрушен. Конзерваторски радови, изведени 1963, само су му донекле вратили првобитни изглед. Садашње стање цркве је непознато." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.502922, 42.672236 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Убожац (Рђавац)", "ref:RS:nkd": "SK1391", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104842", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104842", "description": "Импозантни остаци триконхалне манастирске цркве и комплекса око ње налазе се у питомом пејсажу крај села Мочаре, североисточно од Косовске Каменице. Делимично истражена 1963–1966. године, целина обухвата монументалну цркву, трпезарију с подрумом западно од ње, две вишеспратне угаоне куле и грађевине са тремовима, које су вероватно служиле као монашке келије и које се протежу северно и јужно дуж порте. Сама црква, посвећена Богородичином Ваведењу, узаног западног травеја и правилних, споља тространих певница, првобитно је имала куполу ослоњену на слободне носаче. Њен градитељски слог одликују оплаћивање лица зидова правилним каменим тесаницима и декоративно зидање опеком (ћелијасто, а с мотивом рибље кости на западној фасади). Камени рељефни украс чини преплет од неканелиране траке. Од накнадно зидане припрате очувана је само основа. \nДилема око могућег времена настанка целине поделила је истраживаче на оне који су цркву посматрали као претечу рађања моравске стилске групе, датујући је у средину XIV века, и оне који су сматрали да је у питању један од репрезентативних примера градитељства из периода турске владавине Балканом. Пажљивим проучавањем остатака и малобројних посредних историјских извора, недавно су изнети уверљиви аргументи да је комплекс изграђен средином XVI века ктиторством охридског архиепископа Прохора, а да је припрата дограђена око 1620. залагањем патријарха Пајсеја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.59505, 42.592655 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богородичиног Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK1392", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108262", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108262", "description": "Црква Ваведења у Липљану подигнута је вероватно у другој или трећој деценији 14. века. То је једнобродна грађевина пресведена полуобличастим сводом, са споља тространом а изнутра полукружном апсидом. Грађена је каменом у алтернацији са опеком, а фасаде су украшене плитким лезенама и слепим аркадама. Зидани иконостас надзидан је у време обнове храма у 14. веку. Тада је у западном делу грађевине подигнута још једна преграда, чиме је унутрашњост храма рашчлањена на олтарски део, наос и припрату, а порушени горњи делови цркве су обновљени. Првобитно сликарство, делимично сачувано, оштећено је и у пожару. Ктитор живописа, непознати велможа, насликан је на северном зиду наоса. Ово сликарство високих ликовних вредности датује се у средину 14. века. После обнове грађевине у 14. веку отпочело је осликавање цркве новим фрескама, што је с прекидима трајало све до 1621. Обновљене су композиције евхаристичке симболике у олтару, у вишим зонама иконостаса и у наосу насликани су појединачни светитељски ликови, композиције из циклуса Великих празника и Чуда Христових, док су у припрати илустровани Страшни суд, појединачни светитељи и Исцелење вида Стефана Дечанског. Архитектура и зидно сликарство конзервирани су 1955-58." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.120718, 42.525444 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњевековни град Ново Брдо", "ref:RS:nkd": "SK1393", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108284", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108284", "description": "Средњовековни град Ново Брдо налази се на врху Мале планине, између Прилепнице и Криве Реке, северно од Гњилана. Утврђени град и насеље основани су почетком 14. века. Од средине тога столећа Ново Брдо постаје највеће рударско место у Србији и најзначајније урбано средиште. Сребро које је експлоатисано у новобрдским рудницима садржавало је примесе злата. Осим српског становништва у граду су живели Дубровчани, Саси, Грци и Албанци. У време цара Стефана Душана радила је ковница новца, а од 1349. ковали су се грошеви са називом града. Турци су град заузели средином 1455. и од тада он нагло пропада, да би почетком 17. века био напуштен. Тврђаву чини доминантни Горњи град полигоналног облика са шест масивних правоугаоних кула. Грађен је од притесаног ломљеног камена који је ређан у приближно правилним редовима. Према западу, пратећи конфигурацију терена, пружа се бедем Доњег града са две куле. Унутар Доњег града и на ширем простору источно од тврђаве простирало се градско насеље са главном градском црквом Св. Николе. У цркви и њеној порти откривено је 900 гробова и гробница зиданих или усечених у стену. Јужно од града откривени су остаци цркве коју су подигли Саси и Дубровчани, назване Сашка црква." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.417234, 42.615099 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1394", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103970", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103970", "description": "Црква Св. Николе, на гробљу изнад села, саграђена је и осликана до 1345. Те године у цркви је сахрањена монахиња Марта, мајка челника Градислава Сушенице, што је записано на њеној надгробној плочи. Претпоставља се да су храм подигли родитељи челника Градислава у другој четвртини 14. века. То је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са споља тространом а изнутра полукружном апсидом. Зид између припрате и наоса је уклоњен. Само на западном зиду сачувао се део првобитног живописа који својим стилом припада времену краља Душана. Претпоставља се да је ктитор сликарства био сам Градислав Сушеница. Међу сценама из циклуса св. Николе је композиција Свети Сава и свети Симеон Немања се клањају икони Богородице са Христом. После обнове у 16. веку црква је поново осликана. Изнад зоне стојећих светитеља су попрсја у медаљонима и циклуси Великих празника, Страдања Христовог и св. Николе, док су Богородичин акатист, Христова чуда и параболе и Страшни суд илустровани у припрати." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.672834, 42.383394 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK1395", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109199", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109199", "description": "Црква Светог Јована Крститеља налази се на узвишењу код источног улаза у Велику Хочу. Подигнута је вероватно у 14. веку, што потврђују само фрагменти фресака из тог времена. Спољашњост цркве показује триконхалну основу једнобродне грађевине без куполе, са квадратном припратом, док је њена унутрашњост тетраконхална. Бочне апсиде су ниже од оних на истоку и западу. Наос и припрата пресведени су полуобличастим сводом. Апсиде су споља тростране, а изнутра полукружне. Покривена је каменим плочама, омалтерисана је и бело обојена. У време столовања патријарха Макарија Соколовића, црква је поново живописана у периоду између 1561. и 1577. У олтарском простору су представе Богородице, Поклоњење архијереја, Причешће апостола, Благовести, у првој зони живописани су стојећи светитељи, а у уском појасу изнад њих нижу се допојасне представе. Циклуси Великих празника, Христовог страдања и Богородичиног акатиста распоређени су у вишим зонама храма. Иконографски програм живописа у припрати, са занимљивим избором сцена, истиче поруку молитвеног обраћања Христу. На источном зиду припрате, у композицији Деизиса, Богородица и св. Јован Крститељ приносе Христу молитве људског рода да буде благ судија на Страшном суду, који је насликан на западном зиду. Портрет Светог Јована насликан је у ниши изнад улаза у наос, а сцене из његовог живота илустроване су у вишим зонама припрате. У новије време ту су пренете две престоне Лонгинове иконе Христа Пантократора и Богородице Одигитрије, које су се раније налазиле у цркви Светог Николе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.680016, 42.388603 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Преображења Христорог", "ref:RS:nkd": "SK1396", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107937", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107937", "description": "У селу Будисавци, 17 км источно од Пећи, подигнута је у 14. веку црква посвећена Христовом Преображењу. Није познато да ли се ради о властеоској задужбини или се - на основу делимично очуваног натписа на каменој плочи уграђеној на источној страни апсиде - ктиторство може приписати краљу Милутину. Предање чак везује овај храм за сестру краља Стефана Дечанског. Грађевина је изузетно складних пропорција, основе у виду равнокраког уписаног крста са споља тространом апсидом, куполом и припратом која је првобитно била нижа од постојеће из 19. века. Зидање је изведено алтернацијом камена и опеке која је на појединим партијама декоративно ређана. Оригинални живопис је у потпуности уништен, црква је делимично била срушена те је велику обнову манастир доживео 1568. под патријархом Макаријем. Из тог времена потичу фреске које одликује сигуран цртеж и богат колорит, а представа ктитора Макарија свакако спада међу најлепше портрете српског сликарства 16. столећа. Током наредних векова у Будисавцима, као метоху манастира Пећке патријаршије, вршене су разне интервенције, како на цркви тако и на осталим манастирским здањима. Посебну вредност будисавачке ризнице представља икона храмовне славе која се датује у крај 14. и почетак 16. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.489159, 42.66505 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бајракли џамија", "ref:RS:nkd": "SK1397", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104528", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104528", "description": "Налази се у склопу старе градске чаршије. Тачно време градње није познато, али се претпоставља да је саграђена још у првим деценијама турске окупације, односно у другој половини 15. века. Назива се главном џамијом у граду, пошто истицањем барјака на минарету одређује време другим џамијама за почетак молитве. Ово је монументално здање са осмостраним кубетом, пречника 11,65 м , ослоњеним на пандантифе изнад централног простора. Врх калоте је на висини од 13,5 м од пода. Испред улаза у главни простор је високи отворени трем са трима куполама ослоњеним на бочне зидове и четри стуба премошћена луковима. Високо и витко полигонално минаре је прислоњено уз главни кубус. Високи михвил (галерија), који је изнад улаза повишен, ослоњен је на стубове са капителима и простире се целом дужином зида. Ограда је богато је декорисана орнаменталном резбаријом, док су носећи лукови исликани флоралним орнаментом. Михраб (место за предвођење молитвом) је назначен плитком нишом, док је мимбар (проповедаоница) у југоисточном делу џамије, грађен од мермера и монументалнијих димензија. Вредна пажње је чесма са уклесаним флоралним медаљоном и симболима месеца и звезде као и плочама са арапским записом. Гробље има такође занимљиве исклесане нишане. Посебног је значаја саркофаг Хајрибега Миралаја, са флоралним и рељефом са свежњем оружја и предмета знамења, које у скупини има хералдичко значење." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.294578, 42.660325 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јеремије", "ref:RS:nkd": "SK1398", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105551", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105551", "description": "Црква брвнара Св. Јеремије, недалеко од Пећи, најстарија је црква ове врсте у нас, са царским дверима са краја 16. или почетка 17. века. По предању, подигли су је Србљаци, најстарије племе у овом крају. Будући да се тим именом називало становништво горњег тока Лима, протерано са својих огњишта и насељено у Метохију 1737\/8, настанак ове цркве ваљало би датовати најраније крајем четврте или почетком пете деценије 18. века. Црква је скромних димензија, плитко укопана и крајње једноставно грађена. Правоугаоне је основе, са двостраном апсидом добијеном пресецањем двеју закошених страна. Кров је низак, прекривен тешким каменим плочама. Унутрашњи простор подељен је на припрату, главну цркву и олтарски део. Преграде су учертене у зидове, на начин којим је и цела црква грађена. Под је од неправилних камених плоча, а таваница је равна, дашчана. Скрећу пажњу два мала отвора изрезана у талпама у облику равнокраког крста и двојне шестолисне розете. Покретни материјал помињан у литератури данас се не налази у цркви. По времену настанка она представља најстарију, а по месту једину цркву брвнару ван њиховог данашњег матичног простора. Темељни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови обављени су 1968. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.373434, 42.63865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Утврђени град Каљаја", "ref:RS:nkd": "SK1399", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105392", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105392", "description": "Утврђени град Каљаја налази се изнад данашњег Призрена, на брду које има изузетан стратешки положај. Бедеми утврђења прате ободе брда - основа је у облику неправилне елипсе димензија 190х150 м . Главни улаз у утврђење, које је подељено на Горњи и Доњи град, налазио се на западном бедему. Горњи град је захватао издигнути простор у југоисточ ном делу утврђења, и био је заштићен посебним бедемима према западу и северу. У Горњи град се улазило кроз капију у западном делу унутрашњег бедема. Пошто је коришћена вековима, тврђава је више пута мењала господаре који су је рушили, преправљали и дозиђивали. Археолошким истраживањима утврђена су два главна периода изградње (средњовековни и турски) који имају по неколико фаза развоја. Средњовековном периоду припадају три фазе: византијска Приздријана из 11. века; раздобље 12. и 13. века; објекти изграђени у време владавине цара Душана (јужна кула, унутрашњи бедем, део источног бедема до лагума и нижи делови западног бедема). У турском периоду заступљено је пет фаза, од којих другој, из средине 17. века припада највише објеката. То су: јужни град, засвођен ходник призидан уз јужни бедем Горњег града, горњи делови западног бедема Доњег града са главном капијом, источни бедем са полукружном кулом и лагум који води ка Бистрици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.745144, 42.209121 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римска гробница у Брестовику", "ref:RS:nkd": "SK14", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107126", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107126", "description": "Касноантичка гробница у Брестовику налази се на локалитету Вукашинова црква, а откривена је 1895. Гробница је оријентисана у правцу исток - запад. Прилаз са источне стране је у дужини од 4 м усечен у земљу и озидан каменом и опеком. Предворје је поплочано шестоугаоним опекама и више за око 1 м од средишњег простора правоугаоног облика са конхама на северној и јужној страни. Предворје и средишњи простор гробнице били су делом видљиви и изнад површине, док је правоугаона просторија на западној страни, засведена полуобличастим сводом, у целини укопана у падину брда. У њој су се уз јужни, западни и се-верни зид налазиле три зидане гробне конструкције. Нижи делови гробнице зидани су каменом и опеком, сводови и нише искључиво опеком са дебљим малтерним спојницама, а конструктивни елементи врата и прозора су од тесаног камена. Гробница је била богато украшена фреско декорацијом која је највише очувана у просторији са гробовима. Геометријске композиције које подражавају оплату од камених плоча као централни мотив имају представе риба и пловки, док се на западном зиду просторије са гробовима разазнају трагови људске фигуре. Подигнута у IIy или yY веку, ова гробница има најближе аналогије у гробницама из Сирије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.760453, 44.644123 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Манасија", "ref:RS:nkd": "SK140", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109334", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109334", "description": "Манастир Манасија (Ресава), задужбина и маузолеј деспота Стефана Лазаревића, смештен је поред речице Ресаве недалеко од Деспотовца. Изградња цркве СветеТројице, велике трпезарије и утврђења трајала је од 1406-1418. У доба свог настанка модеран систем одбране манастира који чине моћни бедеми са једанаест кула опасани ровом и контраескарпом -- представља најизразитије утврђење једног српског средњовековног манастира. Црква Свете Тројице је петокуполна трихонкална грађевина са основом развијеног уписаног крста и припратом. Обликом основе припада споменицима моравског стила, док се у обради фасада враћа немањићким традицијама камене оплате владарских гробних цркава. Сликарство, завршено 1418, веома је оштећено у наосу, а само у фрагментима сачувано у припрати. Одликује га аристократска, узвишена лепота базирана на класицистичким основама и учени иконографски програм, дело најбољих сликара византијског света прве половине XV века. У олтару су композиције Поклоњења архијереја и Причешће апостола, у првој зони наоса редови елегантних светих ратника, монаха и портрет ктитора, деспота Стефана, који приноси модел цркве патрону, Светој Тројици. У вишим зонама су слике из Христовог живота, Чуда и Параболе. На ступцима су стојеће и допојасне слике светитеља уоквирене преплетима дугиних боја. Васељенски сабори и сцене из Календара били су илустровани у припрати. Радови на заштити архитектуре и сликарства одвијају се у према потреби. Завршено је систематско археолошко истраживање простора унутар манастирског обзиђа, а конзерваторско-рестаураторски радови на манастирском обзиђу су у току." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.469627, 44.101109 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир и испосница св. Петра Коришког", "ref:RS:nkd": "SK1400", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109226", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109226", "description": "Импозантне рушевине манастира и испоснице у којој је, највероватније почетком 13. века, сахрањен домаћи пустиножитељ Петар Коришки, налазе се источно од Призрена, у близини села Корише. Најстарији део целине представља делимично обрађено природно удубљење у стени са остацима фресака из око 1220. Одликује их светао колорит употпуњен сигурним цртежом као и особена иконографија која сведочи о гробном карактеру светилишта. Крајем 13. или почетком 14. века на уском платоу испред пећине сазидана је црква чији је јужни зид био ослоњен на аркаде и масивне ступце који су и данас најупечатљивији део комплекса. Од самог храма се ништа није очувало; његов северни зид чинила је стена на којој се назиру фрагменти живописа, истовремени са другим слојем фресака у испосници. Тешко оштећено сликарство настало око 1350. не дозвољава јасније сагледавање његових стилских карактеристика. Скученост простора условила је смештај трпезарије, монашких ћелија и других економских просторија у једну вишеспратну грађевину постављену између стена северозападно од цркве. Потпадањем призренске области под турску власт ова монашка заједница је опустела, а мошти њеног оснивача пренете су 1572. у манастир Црну Реку. Археолошка истраживања и архитектонско-конзерваторски радови извршени су 1961. године. непознато је данашње стање споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.344686, 42.310584 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Спаса", "ref:RS:nkd": "SK1401", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105632", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105632", "description": "Задужбина Душановог властелина Младена Владојевића, са родитељима, подигнута око 1330, а 1348. поклоњена недалеком манастиру Св. Арханђела, као метох. Црква је малих димензија, основе сажетог уписаног крста са осмостраном куполом и споља тространом апсидом. Зидана је на византијски начин, правилним смењивањем редова сиге и опеке и керамопластичним украсом. Сликарство је настајало у два маха: најпре у олтару, слабијег квалитета око 1335., а потом у осталом делу цркве до 1348. године, с тим што је део олтарског простора пресликан. Првобитно сликарство из олтара сликао је мајстор, члан радионице која је живописала цркву Св. Николе, задужбину Драгослава Тутића. Фреске из друге фазе, малих димензија, биле су дело локалних мајстора школованих на добрим традицијама византијског сликарства сигурног и истакнутог цртежа. Највероватније после 1348. изведени су Христ и Богородица Параклиса из припрате, дело трећег мајстора. Живопис је доста је пострадао, а пожар из 19. века му је изменио палету. Цинцарска заједница у Призрену, која је од друге половине 18. века имала право коришћења ове цркве, подигла је 1836. високе зидове будуће богомоље која никада није довршена, а црква Св. Спаса је тако постала део њеног северног брода. Од 1953. до 1963. обављани су конзерваторски радови на архитектури, а фреске су конзервиране. Подметнути пожар током албанских организованих рушилачких демонстрација марта 2004. године поново је спалио живопис у цркви, који је потом, средствима страних донација конзервиран и рестауриран колико је то допуштало његово стање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.743324, 42.208178 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1402", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104548", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104548", "description": "Црквица властелина Драгослава Тутића (у монаштву Николе) са супругом Белом налази се у самом центру данашњег Призрена. Натпис уклесан у камену, сачуван само у фрагментима, познат је на основу преписа из 19. века и наводи имена ктитора и време градње ‒ 1331\/32. годину. Осликавање је вероватно одмах потом уследило. Касније је постала метох манастира Дечана. \nМала једнобродна црква правоугаоне основе (4,80 x 3,00м) на источној страни зaвршaвa сe полукружном апсидом са две полукружне нише за проскомидију и ђаконикон. Надвишена је куполом осмостраног тамбура, која је била срушена до 1968. године, када је реконструисана. Горњу конструкцију чине два кратка свода са западне и источне стране, који носе кубе, као и два лука са северне и јужне стране. Зидана је византијским, тзв. ћелијастим слогом, који карактерише зидање редова камена уоквирених опекама. С обзиром на нижу коту средњовековног Призрена, на којој је црква саграђена, њено кубе данас једва вири стешњено између две приземне куће подигнуте у 20. веку. По свом архитектонском склопу, пропорцијама и начину градње најближа је цркви Светог Спаса, такође у Призрену. \nСачувано је релативно мало живописа. Најбоље су очуване фреске на западном своду (Крштење Христово, Христ Анђео Великог савета и Васкрсење Лазарево), у конхи апсиде и на западном зиду (фрагменти фреске Успења Богородице, Издајства Јудиног, Преображења, портрети цара Константина са мајком Јеленом). На бочним зидовима сачувани су фрагменти композиција великих празника и појединачних светитељских фигура. У тимпанону над улазом је делимично сачувана фреска Светог Николе кога Христ благосиља. Зидно сликарство сродно је ономе из прве фазе цркве Светог Спаса и цркве Светог Ђорђа у Речанима, по тематици, распореду и стилу, па се стога претпоставља да је једна сликарска радионица извела живопис у све три богомоље. Истим зографима приписане су и две иконе: Богородица Одигитрија са иконостаса Богородице Љевишке (у саборној цркви у Призрену) и двојна љубижданска икона са Благовестима и Сусретом Јоакима и Ане (у Народном музеју у Београду). \nКонзерваторским радовима 1967. до 1970. црква је обновљена и покривена оловним лимом, а остаци фресака су заштићени. Током организованих рушилачких демонстрација албанских екстремиста марта 2004. године, унутрашњост је спаљена, а јако оштећени остаци фресака променили су колорит." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.739598, 42.208505 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1403", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104726", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104726", "description": "Усред села Средске, уз сеоски пут, налази се малена црква која је, према предању, била породична капела. Свакако је најстарији и најзанимљивији споменик ове жупе. Једноставност архитектуре једнобродне основе, са споља једва заобљеном апсидом, полуобличасти свод и спољне димензије које незнатно прелазе дужину од 5 и ширину од 3 м, не упућују на изразито висок квалитет фресака у унутрашњости. На блатном малтеру са крупном плевом, непознати живописац је у првој зони испод сликаних аркада приказао монументалне и изванредно моделоване ликове светих врача и светих ратника, живописно одевених у племићку одежду. У малену нишу олтара сместио је Службу архијереја и попрсје Богородице са анђелима, а у нишу протезиса – лик архиђакона Стефана. Светао, прозрачан колорит и тежња ка декоративности доприносе да време око 1530. сматрамо најприхватљивијим добом настанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.857947, 42.166427 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородичина црква", "ref:RS:nkd": "SK1404", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104725", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104725", "description": "У засеоку Пејчићи села Средска налази се највећа али и најмлађа у скупини цркава Средачке жупе, посвећена Богородици. Једнобродан, полуобличасто засведен храм, са споља плитком олтарском апсидом која у унутрашњости има облик нише, вероватно је подигнут тек коју годину пре живописања 1646\/7. Настао је прилозима великог броја мештана чија су имена наведена у ктиторском фреско-натпису. Добро сачувани живопис обухвата зоне стојећих фигура, попрсја светитеља у медаљонима, у два засебна појаса распоређене композиције из циклуса Страдања и Великих празника, као и стандардну декорацију олтарских и сводних површина. Колористички сведене гаме, израженог цртежа, сликарство ове цркве пре је илустративно но што се може говорити о његовим уметничким дометима. \nУ другој половини XIX века пред црквом је дозидана квадратна спратна припрата, над којом се издиже лака дрвена звонара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.849403, 42.176014 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1405", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104724", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104724", "description": "На сеоском гробљу налази се стара црква коју величином знатно надмашује касније дозидана припрата, шира и виша од црквице на чију се западну фасаду ослања. Првобитни храм је једнобродан, неподељеног простора, засведен полуобличастим сводом, са три нише полукружног пресека у олтарском делу. Бочне нише изведене су у маси зида, док је олтарска споља тространа. Црква је зидана притесаним каменом, фасада оживљених по једном нишом. Три узана и висока прозора постоје на јужном зиду, а кроз један са истока светлост пада на часну трпезу. Поменик, исписан уз нишу проскомидије, не помаже ближем датовању, па се по стилским обележјима сачуваног живописа временом настанка храма сматра друга половина XVI века. Уобичајени програм, у којем долази до сажимања циклуса Великих празника и Христових страдања, такође је карактеристика тога времена, док у иконографском погледу пажњу најпре привлачи представа светог Саве Српског, особена због капе украшене крстовима. У стилском погледу, фреске ове цркве осетно заостају за остварењима непознате групе која је осликала храм Светих апостола у истом селу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.894778, 42.173632 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Петке (Апостола Петра и Павла)", "ref:RS:nkd": "SK1406", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104723", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104723", "description": "Изнад села Мушникова смештена је црква првобитне посвете апостолима Петру и Павлу, чија је заштитница данас света Петка. Саграђена је и живописана 1563\/1564, а знатно обновљена у другој половини XIX столећа. Тада је срушен западни зид, наос проширен за дебљину зида и продужен на запад, док је забат западног прочеља обликован степенасто. Првобитни изглед цркве показује зидање притесаним каменом, без украса, и споља тространу апсиду. У унутрашњости су изведене само две нише неопходне обреду – олтарска и протезисна. Иако је од првобитног фреско-сликарства сачуван незнатан део, у зони стојећих фигура на јужном зиду препознаје се рад мајстора који је знања стицао у некој од критских радионица. Осим грчких натписа и стила, одаје га и ретко иконографско решење представе апостола Петра и Павла у загрљају, насликано уз првобитни иконостас. Други сликар исте дружине, који је живописао олтар, осетно је скромније даровитости." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.902993, 42.174802 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1407", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104720", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104720", "description": "На сеоском гробљу, на терасастој заравни која се стрмо спушта ка обали реке, смештена је једнобродна, полуобличасто засведена црква која се по својим архитектонским одликама и живопису датује у крај XVI или почетак XVII века. Прецизније одређење заувек је нестало са оштећењем ктиторског фреско натписа. У скученој унутрашњости, осветљеној кроз по један прозор са југа и истока, изведене су само полукружне нише олтара и протезиса. Споља је олтарска ниша добила тространи облик, а северно фасадно платно, на којем нема отвора, оживљено је двема нишама. На њихову проскинитарну намену указује сачувано сликарство, те се – као фреско-иконе – у њима налазе допојасне представе св. арханђела Михаила и св. Петке. Добро сачувана целина зидних слика унутар цркве дело је непознатог мајстора сигурног цртежа и склоног наративности. Судећи по одликама добро сачуване иконе свете Варваре, исти сликар је извео и иконе за олтарску преграду. Уз цркву је накнадно и несолидно дозидана припрата, над којом се уздиже дрвена звонара. Конзервација архитектуре скромног обима обављена је 1959–60." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.878561, 42.171863 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1408", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104721", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104721", "description": "Обдарујући свој гробни манастир, цар Душан у Aрханђелској повељи помиње међе Горњег Села, чиме историја насеља задире у средину XIV века. Гробљанска црква Светог Ђорђа не потиче, међутим, из тога доба, већ се према одликама архитектуре и живописа широко датује у период од седамдесетих година XVI до почетних деценија XVII столећа. Црква се састоји од три сукцесивно настајале просторне јединице. Најстарија је источна – првобитни једнобродни, полуобличасто засведени храм са нишама олтара и протезиса, зидан каменим облуцима утапаним у блатни малтер. Недуго потом је рушењем западног зида продужен и проширен наос и направљена два улаза у цркву (један са запада, а други с југа). Камени надвратник јужног улаза украшен је плиткорељефном представом крста и двема афронтираним птицама. Средином XIX века дограђена је припрата, над којом се издиже шестострана звонара. Живопис је сачуван једино у најстаријем делу цркве, на њена три преостала зида. По стилским одликама веома налик целинама у Богошевцима и Готовуши, из Сиринићке жупе, зидно сликарство приписује се истим мајсторима које одликују наративност, слободан цртеж и жив колорит. \nПоследњи пут су радови на заштити обављени током лета 1998." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.920772, 42.179009 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1409", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104722", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104722", "description": "Плитка и полукружна апсида јесте она одлика по којој се, у архитектонском погледу, драјчићка црква разликује од осталих из средачке скупине. Занимљиво је, такође, да једнобродна, полуобличасто засведена грађевина има каменом поплочан под, нижи у наосу, а подигнут у нивоу солее и олтарског простора. На јужној фасади је полукружна ниша са допојасном фреско-представом арханђела. Описана прва градитељска фаза цркве датује се на основу живописа у последњу деценију XVI века. Првобитни изглед нарушен је уклањањем западног зида и значајним продужењем наоса тридесетих година наредног столећа. Обнова је подразумевала и поновно осликавање, тако да новији живопис покрива или замењује готово читав старији ансамбл. О квалитету првобитних зидних слика може се данас судити тек на основу икона сачуваних на иконостасу у престоном низу и фризу који образује Деизисни чин, за које се претпоставља да су дело истог мајстора. Сигурног цртежа и племенитог колорита, ова дела указују на зрелог сликара који широким потезима дефинише форму остварујући монументалност, што недостаје осталим мајсторима који раде у истом подручју. Иконе су конзервиране 1960–1961." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.874704, 42.160388 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Драча", "ref:RS:nkd": "SK141", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107292", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107292", "description": "Недалеко од Крагујевца, у селу Драчи, налази се истоимени манастир са црквом Св. Николе. Цркву је 1734. обновио оберкапетан Станиша Млатишума. Претпоставља се да првобитни храм потиче из XV века, а помиње се у историјским изворима крајем XVI или почетком XVII века. У Драчи се негује култ св. Јова Синаита, који је представљен у аркосолију на јужном зиду припрате. Према предању, његове су мошти ту пренете из порушене цркве у Прекопречи. Обновљена на триконхалним остацима, црква има куполу ослоњену на пиластре и припрату засведену полуобличастим сводом. У XIХ веку је на западној страни дозидана кула-звоник са барокним завршетком. Црква је осликана 1735, што је забележено у натпису над улазом. У потпуности сачуване фреске спадају у ред најбољих сликарских остварења из прве половине XVIII века у Србији и приписују се сликарима из Мосхопоља. У олтару су представе Богородице са Христом, Небеске литургије, Причешћа апостола и Поклоњења агнецу. У куполи, испод слике Христа Пантократора су пророци, а између јеванђелиста у пандантифима слике св. Тројице, Жртве Аврамове, св. Керамиде и Убруса. У наосу су илустровани циклуси Великих празника, Мука Христових и св. Николе. Старозаветне теме као и менолог приказани су у припрати. Сликарство је конзервирано 1971." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.787932, 44.025368 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Синан пашина џамија", "ref:RS:nkd": "SK1410", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105950", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105950", "description": "Саграђена је 1615 године, односно 1026 по хиx-запису (исламском мерењу времена). У унутрашњости, на зиду, стоји запис \"Ђенет мисали\"- слична рају. Приликом њене градње употребљен је материјал са већ порушеног манастира Св. Арханђела код Призрена. Распон куполе износи око 14,5 м . По својој архитектури припада такозваном класичном стилу османске уметности, мада је просторној концепцији доста редак пример. Основа се састоји од два простора: главни молитвени и простор у коме је смештен михраб (централна ниша са које се проповеда). Зидана је од правилно клесних камених блокова. Џамија има висок и витак полигонални минарет. Својевремено је порушен трем, тако да данашњи изглед џамије није исти првобитном. Унутрашњи простор карактерише пластично обрађени махвил (галерија). На унутрашњим зидним површинама сликана је орнаментална декорација у више махова, од који се најстарији слој у калоти куполе, настао 1628." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.741288, 42.208932 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Аман", "ref:RS:nkd": "SK1411", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104550", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104550", "description": "У старом делу града Призрена амам доминира као грађевина складно обликована, коју је градио Гази Мехмед-паша у 17. веку. По типу је двојни амам, што ће рећи да су једну половину користили мушкарци, а другу жене. Те половине дели средњи подужни зид на две скоро идентичне целине. Унутар сваке половине извршена је строга подела просторија по функцији и то су: улазни простор са гардеробом и шедрваном у средини, затим просторије за одмарање, купање, парење, резервоар за воду и ложионицу, Амам је зидан наизменично од камена и опеке Конструктивни и просторни склоп грађевине говори о веома солидном градитељу, који је показао посебну вештину у градњи куполе и сводова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.741541, 42.210771 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Царска џамија", "ref:RS:nkd": "SK1412", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104554", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104554", "description": "Џамија султана Мехмеда Фатиха, или Царска џамија, лоцирана је у центру града. Натпис над порталом даје податке да је саграђена хиџретске 865, односно 1460\/61. године, осам година након пада Цариграда, односно датума када су преузети типолошки елементи са Аја Софије, који су и одредили углавном уобичајени (османско-брусански) тип градње џамија на нашем тлу - једноспратне грађевине са куполом. Својим строгим и мирним пропорцијама, оскудна у декорацији како споља тако и изнутра, распоном куполе од 13,5 м , витким минаретом, тремом са три преломљена лука и три куполе, показује све вредности монументалних објеката насталих у раном периоду исламског градитељства у Србији. Грађена је од камених блокова. Једноставност пластичне обраде дошла је до изражаја у обликовању портала и прозора као и украшавању михраба, махвила и других елемената у унутрашњости грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.167037, 42.667 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Девич", "ref:RS:nkd": "SK1413", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109190", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109190", "description": "У метохијској области Дренице надомак Србице налази се манастир са црквом посвећеном Богородичином Ваведењу. Целина је сукцесивно формирана око гроба локалног светитеља, пустиножитеља Јоаникија Девичког (†1430), многобројним променама и доградњама током пуних пет векова постојања. Црква је једнобродна, засведена подужним полуобличастим сводом, са споља тространом олтарском апсидом. Параклис са гробом Светог Јоаникија ослања се на источни зид цркве. После обнове предузете 1578. заслугом игумана Пахомија и јеромонаха Лонгина, како показује фреско-натпис, црква и параклис су живописани. Фрагменти зидних слика над Јоаникијевим гробом, са представом његовог Успења, сведоче о инвентивним и даровитим зографима. Угледу манастира доприносила је у XVI и XVII веку активна преписивачка радионица. Већа обнова изведена је 1863. године, када је црква осликана уљаним зидним сликама. Разаран током I и II светског рата, манастир је обновљен и од 1950. враћен активном монашком животу. \nПосле спаљивања манастира марта 2004. и скрнављења гробнице Светог Јоаникија, целина је обновљена и данас је активан женски манастир." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.773588, 42.718274 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богородице Одигитрије", "ref:RS:nkd": "SK1414", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104345", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104345", "description": "Задужбина великог казнаца Јована Драгослава и његове породице налази се изнад села Мушутишта, десетак километара југоисточно од Суве Реке. Саграђена је 1315. о чему сведочи дугачак, лепо клесани натпис на надвратнику западног портала. Ктитор је један од првих српских велможа који је имао могућности да подигне тако велику цркву. Зидана је наизменичним редовима камена и опеке, док полукружна олтарска апсида носи сложенију декорацију у комбинацији опеке и малтера. Основа је у облику уписаног крста са куполом која почива на четири слободна ступца. Сликарство се тек фрагментарно сачувало, па само четири архијереја насликаних у олтарском простору (укључујући једну од најстаријих представа св. Климента Охридског) и неколико појединачних фигура у северозападном углу наоса (свете жене, ратници Теодор Тирон и Теодор Стратилат, анђели и св. Пантелејмон) говоре о великом умећу и образовању сликара. Фреске у Мушутишту, мада немају непосредних паралела, могу се сврстати међу најлепша остварења епохе краља Милутина. Иако њихов настанак није поменут у ктиторском натпису, претпоставља се да су изведене непосредно по завршетку градње, а најкасније до 1320. У цркви се чувају две престоне иконе из 1603. Храм је доживео обнову у другој половини 19. века. Конзерваторски радови нису извођени, а црква је срушена у лето 1999. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.889125, 42.298104 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1415", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskpr", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108994", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108994", "description": "У селу Речане, источно од Суве Реке, налази се мала црква посвећена Св. Ђорђу, задужбина непознатог српског војводе који је ту и сахрањен 23. децембра 1370. Гробна плоча са урезаним, делимично оштећеним натписом датује изградњу и осликавање храма у седму деценију 14. века. Грађевина је необично складних пропорција, основе сажетог уписаног крста са куполом на пиластрима. Зидана је каменом, а само је купола изведена алтернацијом сиге и опеке. Скромна керамопластична декорација заступљена је, пре свега, на јужној фасади. Иконографски занимљив програм речанског живописа обухвата, поред уобичајене тематике, и циклус посвећен патрону храма који броји десетак композиција литерарно заснованих на словенској редакцији легенде о св. Ђорђу. Стилске одлике овог сликарства, иначе јако оштећеног пожаром и делимичним обрушавањем споменика средином 19. века, указују на домаће мајсторе, припаднике неке локалне уметничке радионице, највероватније из Призрена. Инспирисани остварењима из прве половине 14. века, они показују неке архаичне одлике али и извесне црте карактеристичне за савремене токове па и за уметност потоњег времена. Први заштитни радови су предузети још 1926, док је потпуна конзервација архитектуре и живописа изведена у периоду 1956-1960. Црква је срушена до темеља у лето 1999. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.860558, 42.357817 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњевековни град Звечан", "ref:RS:nkd": "SK1416", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104140", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104140", "description": "Средњовековни град Звечан налази се у близини ушћа Ситнице у Ибар, код Косовске Митровице. Постављен је на стеновитом купастом брду и својим положајем доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Није познато када је изграђен, а први пут се помиње у вези пограничних борби које су водили Срби са Византинцима на Косову Пољу, између 1091. и 1094. Постоји и запис да је Стефан Немања, након победе над Византинцима 1170, наложио да се у цркви Св. Ђорђа на Звечану одржи молитва за срећан исход битке. До краја 14. века у Звечану су се често мењали српски господари. Од средине 15. века овде се повремено налазила турска посада, све до 18. века када је тврђава напуштена. Основа Звечана прилагођена је терену и има неправилан, издужени облик. На највишем делу, Горњем граду, налазе се остаци цркве Св. Ђорђа, цистерне и главне куле осмоугаоног облика. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина нејасне намене. Бедеми овог дела утврђења ојачани су масивним кулама, а на самом западном крају налазио се главни улаз у град." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.847658, 42.904548 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци средњевековног града Неродимља са остацима цркве св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1417", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105986", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105986", "description": "Византијска базилика налази се на гробљу између Горњег и Доњег Неродимља, десетак метара северно од цркве Св. Николе. Све до археолошких истраживања 1988. претпостављало се да су ту остаци двора краља Милутина, тако да је споменик заштићен под тим именом. Ископавањима су откривени делови монументалне грађевине из 6. века, чији је под украшен мозаиком, а зидови живописом. У средини највеће просторије је постављен округли базен у оси улаза и степеништа које води на ходник. Мозаик је покривао цео под, спољну и горњу површину базена и цело степениште. Дуж ивице пода приказане су птице и флорални мотиви, а највећи део површине је геометријски орнаментисан. На западном делу пода изведена је аркада са ликовима седам грчких мудраца чија су имена и мисли по којима су били познати исписани латинским писмом и језиком. Мозаик је урађен разнобојним коцкицама мермера и лапорца, а лица мудраца стакленом пастом. Грађевина је подигнута у касноантичком периоду, док је мозаични под изведен у Јустинијаново време. Због свог репрезентативног изгледа коришћена је и у наредним епохама, стога није искључено да је овде могао бити дворац српских владара у 14. веку. Поједини зидови дограђени су у 17. веку, а укопи гробова из 19. века су последњи период коришћења овог простора. Мозаични под је пренет у Музеј Косова у Приштини, где је конзервиран." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.094311, 42.366615 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци средњовековних градова Малог и Великог Петрича", "ref:RS:nkd": "SK1418", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104358", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104358", "description": "Остаци средњовековних градова Велики Петрич и Мали Петрич (Петрич, Петрч, Велика и Мала Калеја) налазе се код села Горња Неродимља, западно од Урошевца. Оба града подигнута су на врховима тешко приступачних брда, изнад ушћа Големе и Мале реке. Намена ових утврђења била је да штите путеве и дворац српских владара у Неродимљи. Петрич се помиње у биографији краља Стефана Дечанског, у вези његовог сукоба са сином, краљем Стефаном Душаном, који се догодио 1331. Није познато у којем је од ова два града стари краљ био заробљен. Основа Великог Петрича је овалног облика, са две куле на западном и јужном бедему и једном великом округлом кулом у самом утврђењу. Поједини бедеми сачувани су и до 4 м висине. Мали Петрич је потпуно у рушевинама. У густом растињу уочавају се незнатни остаци јужног бедема и трагови могуће капије. Велики и Мали Петрич нису истраживани нити конзервирани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.06894378, 42.35848372 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородичиног \"Манастир св. Уроша\"", "ref:RS:nkd": "SK1419", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Успења Богородичиног -\"Манастир Св. Уроша\", Језерце, О.Урошевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Јошаница", "ref:RS:nkd": "SK142", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108258", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108258", "description": "У подножју Црног Врха, недалеко од Јошаничког Прњавора, смештена је црква Св. Николе, католикон манастира чија се историја може пратити тек од друге половине XVIII века, када је први пут обновљен. Интервенције предузете средином XIX столећа - пошто је страдао као упориште устаничког капетана Коче Анђелковића - у многоме су измениле изглед храма. Тада су прекречене фреске, остварење анонимног зографа који је стигао у Јошаницу негде са југа и чији таленат не досеже врхунска дела уметника моравске школе, али су његова теолошка обавештеност и образовање несумњиви. Богат програм наоса, уобичајене садржине, одликује обиље иконографских детаља; живопис у припрати обухвата не тако честе представе византијских песника у пандантифима, сцене из живота пустиножитеља у вишим зонама, као и портрете неидентификованих ктитора и владара у најнижем појасу фреско декорације. Како сликарство тако и архитектура једнобродног храма са куполом на пиластрима, такође куполно засведеном припратом и бочним фасадама оживљеним декоративно коришћеном опеком и трима плитким полукружним нишама, указују на прву половину XV века као време настанка храма. Фреске и многи архитектонски детаљи откривени су и заштићени током конзерваторско-рестаураторских радова 1968-70." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.141466, 43.97626 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK1420", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. арханђела, Горње Неродимље, О.Урошевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Теодора Тирона", "ref:RS:nkd": "SK1421", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104943", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104943", "description": "Гробљанска црква Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи скромна је грађевина једнобродног, полуобличасто засведеног наоса и са споља тространом апсидом. Зидана је ломљеним каменом с доста малтера, укопана, а под је покривен великим каменим плочама неправилног облика. Од живописа, који је настао шездесетих година XVI века, сачувани су само фрагменти на западном зиду и у олтарском простору, програмски сведени и типични за доба у којем су настали (тако су, на пример, као пандан св. Константину и Јелени уз улаз насликани најпоштованији локални светитељи Симеон и Сава). Просечног квалитета у сликарској продукцији тога доба, ограничене палете и са извесним грубостима у цртежу, фреске су дело сеоског мајстора којем се, ипак, не може оспорити експресивни израз. У цркви се чува икона са представом Визије пророка Илије из 1635\/6, која би, по димензијама, могла бити престона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.044021, 42.254374 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробљанска Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1422", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104675", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104675", "description": "Од двеју цркава у Готовуши старија је ова на сеоском гробљу, данас посвећена светом Спасу, а позната и као црква Светог Димитрија. Но, несумњива је њена првобитна посвета светом Николи, како је означено у ктиторском фреско-натпису, делимично сачуваном на западном зиду наоса, над улазом. Једноставна, мала једнобродна грађевина са споља тространом апсидом, засведена је полуобличастим сводом и покривена двоводним кровом са каменим плочама. Фасадна декорација обухвата линету над улазом на западној и проскинитарну нишу на северној фасади, као и нише особеног облика на свим страницама апсиде, образоване лучно спојеним прислоњеним колонетама. Фрагментарно сачувани живопис сведен је на сцене из циклуса Великих празника, приказане у две зоне, декорацију свода коју чине фризови од по десет пророчких попрсја и, у темену, медаљони са ликовима Христа Емануила, Анђела Великог савета, Пантократора, као и горњи део композиције Вазнесења. Најпотпуније је очувано сликарство олтарског простора, уобичајеног програма. Како је исти сликарски рукопис препознат у живопису оближњих цркава средачке жупе, у Богошевцу и Горњем Селу, датује се у седамдесете године XVI века и приписује бољим путујућим зографима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.072556, 42.247541 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1423", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104676", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104676", "description": "Према препису данас уништеног ктиторског натписа, познато је да је 1576\/7. прилозима многобројних мештана сазидана и живописана црква Светог Николе. Старо село, поменуто у турском дефтеру 1455. са 65 кућа, тек тада је било добило храм од трајног материјала. Од њега је, после обнове у XIX веку, остао само део апсиде и северног зида, који показују брижљиво зидање тесаним каменом. Олтарска апсида је споља петострана, са прислоњеним колонетама на спојевима страна. О знатном квалитету првобитног живописа сведоче тек једна фигура ђакона у северном делу олтара и неколико фрагмената из зоне сокла. У великој обнови срушен је западни зид, чиме је црква продужена, а остали зидови су знатно надвишени и пресведени. Црква је тада добила и звоник. Сва је прилика да је зограф Јевгеније из Галичника – који је 1888. радио иконостас за нову, Богородичину цркву у Готовуши – извео иконе и за обновљени штрбачки храм." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.02591, 42.238919 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Војловица", "ref:RS:nkd": "SK1424", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109291", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109291", "description": "Према предању, манастир са црквом посвећеном Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу код Панчева, основао је деспот Стефан Лазаревић. Претпоставља се да је једна од шест повеља, које је деспот Стефан издао разним манастирима 1405. и повеља о оснивању Војловице. Најстарији писани помен налази се на крају прве странице Зборника Божидара Вуковића, штампаног у Венецији 1536-8. и гласи \"Ја грешни јеромонах Партеније, игуман манастира Војловице, купио сам ову књигу ... 7050. године од стварања света а 1542. године од рођења Христа\". Једнобродној црквеној грађевини са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторима, осмостраним кубетом над наосом и слепим кубетом над припратом, дозидана је 1752, за време игумана Пајсија Милутиновића, још једна припрата. Приликом изградње високог барокног звоника са делом нове припрате 1836. западни зид Пајсијеве припрате је уклоњен. Барокном изгледу цркве, поред карактеристичног звоника, доприноси и низ полукружних аркада на стубићима изнад кордонског венца на Пајсијевој припрати. Крајем XVIII века, за време игумана Јоаникија Миљковића, изграђени су конаци, осликани унутрашњи зидови храма и начињен високи барокни иконостас, коме се као аутор помиње молер Аксентије из Панчева. У периоду од 1964. до 1987. манастир је био неактиван због окружења Рафинеријом нафте Панчево. Обнова и реконструкција, започете 1987. а завршене 1991, удахнуле су му живот." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.6852, 44.827951 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Владичански двор", "ref:RS:nkd": "SK1425", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109289", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109289", "description": "Саградио га је између 1750. и 1757. владика Јован Георгијевић, као репрезентативни спратни објекат, за резиденцију банатских епископа. У склопу грађевине налази се, у исто време саграђена, капела Св. арханђела Михаила и Гаврила. Знатније преправке на згради двора вршене су 1904, у унутрашњости, на спољној фасади и трему са аркадама, који је тада затворен. Основни изглед грађевине, једноставне архитектуре, барокних стилских обележја, са централним и бочним ризалитима, плитким пиластрима, израженим венцима и двоструко заломљеним пирамидалним крововима над ризалитима, обновом је добио богатији пластични украс необарокног и неоренесансног порекла. Доминантни барокни елементи присутни су и на репрезентативној гвозденој огради која се пружа око двора и лепо уређеног дворишта. Посебну вредност објекта представља иконостас капеле као и збирка уметничких слика XVIII и XIX века. Иконостас је зидан и украшен штуко-пластиком барокне стилизације, чију основу чине флорални оквири овалних и кружних икона. Иконе са иконостаса, полукружно распоређене око централне композиције Рођења Христовог, сликане уљем на зиду између 1761. и 1765, дело су сликара Николе Нешковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.296293, 45.119322 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква пренос моштију Св. Николе ''Мала-горња''", "ref:RS:nkd": "SK1426", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104072", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104072", "description": "Подигнута је 1888. на узвишењу изнад центра Долова, због чега је добила назив Горња. Ова складна неокласицистичка грађевина мањих димензија сазидана је на месту старије цркве из 1765, која је срушена 1877. Мирна и отмена фасадна декорација, са полукружним слепим нишама и низом аркада на конзолама, ствара утисак старе ренесансне палате. Подједнако је обраћена пажња на вертикалну и хоризонталну поделу архитектонске пластике. Западно прочеље је надвишено звоником на коме је, са изузетком барокно рокајних линија кровног венца, поновљена неокласицистичка декорација. Према пројекту Драгише Милутиновића израђен је иконостас, за који је сликану декорацију извео 1901. Паја Јовановић. То је једна од ретких религиозних целина у Јовановићевом опусу. Његова превасходна заинтересованост за историјску и жанр слику, чини да се код представа религиозног садржаја ослања на старије узоре, у овом случају назарене, као и на еклектичан манир. Претпоставља се да су зидне слике у олтару и наосу рад неког од ученика Јосифа Гојгнера. Конзерваторски радови су изведени 1968. и 1972." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.88008, 44.904994 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква пренос моштију Св. Николе ''Велика-доња''", "ref:RS:nkd": "SK1427", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104071", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104071", "description": "Изграђена је 1811. у центру Долова, као барокна грађевина једнобродне издужене основе. Полукружни олтарски простор од наоса раздваја иконостасна преграда изведена у класицистичко бидермајерском маниру. Сликану декорацију за богато изрезбарени иконостас старе доловске цркве извео је 1850. године Јован Поповић. Примењујући своје сликарско умеће, усавршено у класи Леополда Купелвизера на бечкој Академији, Поповић остварује овде једну од најлепших религиозних целина у првој половини XIХ века. Под утицајем касноназаренског сликарства највише пажње обраћа на прецизност цртежа, складност компоновања са смелим скраћењима и обраду драперија. Према подацима из летописа, живопис олтара и наоса велике доловачке цркве је рад непознатог немачког сликара. Избор сцена у олтару наводи да се ради о лутерану. Пространи наос је одвојен масивним зидом са три полукружна отвора од припрате са хором. Западним прочељем доминира високи звоник, надвишен уском лименом капом. Фасадна декорација чистих линија и пречишћених облика, најбогатија на западној страни, наглашене је вертикалне поделе. Конзерваторски радови су изведени 1962." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.877449, 44.900762 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Maгистрата", "ref:RS:nkd": "SK1428", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104444", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104444", "description": "Саграђена је у периоду између 1833. и 1838, по плановима граничарског грађевинара мајора Хајмана, за зграду Магистрата - управно административни објекат са доминантним положајем на главном градском тргу. Данас се у њој налази Народни музеј Панчева. Грађена је као репрезентативна масивна грађевина, класицистич ке стилске оријентације, са основом у облику обрнутог ћириличног слова \"П\", наглашеним главним корпусом оријентисаним према Тргу и нешто нижим, касније дозиданим, бочним крилима. Има приземље и спрат. Хоризонтална подела изведена је кордонским венцем, који дели приземни од спратног дела, и поткровним венцем, а главни акценат симетрично компоноване уличне фасаде је јако истакнути централни ризалит у осовини прочеља, са порталима, стубовима који носе балкон са балустрадом и тимпаноном у чијој ниши је рељеф са фигурама крилатих нимфи и сатом. Приземље има правоугаоне прозоре са профилисаним оквирима и снажним надпрозорницима, док су прозори спратног дела полукружни, са лунетама испод наглашених архиволти. Посторна организација и богата декоративна обрада ентеријера достигла је репрезентативност и складност архитектонских облика екстеријера објекта. Свечану дворану декорисао је 1838. Јулије Сајдл, сликар из Новог Сада. Конзерваторски радови на уличној фасади изведени су 1995-96." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.64054, 44.871435 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Н. Тесле бр. 3", "ref:RS:nkd": "SK1429", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104516", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104516", "description": "Саграђена је 1792. за седиште Банатске војне границе, чији је командант био генерал Миховил Михаљевић, човек који је веома заслужан за урбанистички развој Панчева. Позната је под називом \"Михаљевићева кућа\", \"Кућа са сунчаним сатом\", \"Бригадиров стан\" и \"Ћурчинова кућа\". Грађена је као једноспратни угаони објекат са основом у облику ћириличног слова \"П\". Обликована је са стилским обележјима архитектуре ХVIII века и детаљима бидермајерског класицизма. Обрада фасада је једноставна, са правоугаоним прозорским отворима у профилисаним оквирима и кордонским венцем који по хоризонтали одваја приземни део од спратног. Поткровни венац је једноставне профилације, кров двоводни, нешто виши над делом зграде који је на главној улици, кровни покривач је бибер цреп. Испод прозора су парапетне плоче са правоугаоним удубљенима и лизенама са стране. Угаони део спрата украшен је квадерима. Првобитни изглед објекта измењен је адаптацијом приземног дела у локале и продавнице. На јужној фасади налази се сунчани сат, а у полукружно засвођеном улазу у зграду, на таваници, медаљон са насликаним портретом генерала Михаљевића, рађеним према оригиналу Константина Данила. Конзерваторски радови на фасади према улици Николе Тесле изведени су 1995, на замени кровног покривача 1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.640095, 44.869063 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Вољача", "ref:RS:nkd": "SK143", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107901", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107901", "description": "Манастир Вољавча са црквом посвећеном св. Арханђелима налази се 5 км од села Страгара под Рудником. Иако по предању потиче из XI века, први подаци су сачувани тек из 1530, када је Михаило Кончиновић из Сребренице добио тапију на земљу манастира Вољавче. Хаџи Рувим и Хаџи Ђера боравили су у манастиру крајем XVIII века и учинили га једним од важних културних средишта Шумадије. Због сарадње са Аустријанцима у време Кочине крајине Турци су 1788. спалили манастир, а монаси пребегли у Срем. По налогу архимандрита Григорија 1797. мајстори \"гоге\" из Охрида су обновили цркву, сазидали конак са тремовима и данас сачуван источно од цркве, и трпезарију. Године 1805. у Вољавчи је било седиште Правитељствујушчег Совјета на челу са протом Матејом Ненадовићем. Црква има триконхалну основу са кубетом ослоњеним о пиластре и полукружном апсидом. На ниском коцкастом постољу уздиже се тамбур знатно мањег пречника од постоља са купасто покривеном калотом. Масиван и тежак двоспратни звоник на западној страни дозидан је 1838. године. Живопис, уколико га је било, није сачуван. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури обављени су 1954. поводом прославе 150-годишњице Првог српског устанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.634384, 44.125651 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Успенска црква", "ref:RS:nkd": "SK1430", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104518", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104518", "description": "Подигнута је између 1801. и 1810, прилозима народних добротвора међу којима је био и Карађорђе Петровић. За главне зидарске и дрводељске радове ангажовани су Гасал и Фридрих Кверфелд и Антон Бахман. Конципирана је у духу барока, са наглашеним елементима класицизма. То је једнобродна грађевина са споља и изнутра полукружном апсидом. Западним прочељем доминира раскошан протал уоквирен са два висока издужена, звоника. Виртуозно изведену пластичну декорацију фасада потенцира хоризонтална и вертикална подела архитектонских маса. Смењивање снажних стубова са угаоним стубићима и прислоњеним пиластерима доприноси утиску стремљења у висину, на чему су градитељи Успењске цркве највише инсистирали. Посебна пажња је посвећена обради вишеструко профилисаног кровног венца и отмених коринтских капитела. Сликана декорација иконостасне преграде из 1832. прва је велика наруxбина Константина Данила. Барокни светитељи, занесени силином снаге своје вере, уступили су место наглашено идеализованим ликовима који одишу посебном сентименталном љупкошћу. Већ на Успењском храму Константин Данил је показао сав класицистичко бидермајерски дух свог сликарства. Аутори једног од најрепрезентативнијих дрворезбарских дела српског класицизма су браћа Јанић из Арада. Радове у гипсу је извео Андреја Шнајдингер из Титела." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.638603, 44.872355 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици ЈНА бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1431", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104515", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104515", "description": "Позната под називом \"Граничарска кућа\", саграђена је крајем ХVIII века са стилским обележјима барока и један је од најстаријих сачуваних градских објеката у Панчеву. Грађена је као угаона спратна грађевина са основом у облику латиничног слова \"Л\", стамбеним простором на спрату и пословним у приземљу. Кров је висок, преломљени, са таванским прозорима. Обрада фасада је једноставна, без украса. Спратни део сачувао је првобитни изглед прозорских отвора, правоугаоног облика са плитким једноставним оквиром, док је приземље у великој мери нарушено отварањем излога за продавнице. Горњи спрат шире уличне фасаде подељен је пиластрима на три дела, са по три прозорска отвора, а ужи део фасаде има на средини репрезентативан балкон са оградом од кованог гвожђа, постављен на конзолама са флоралном орнаментиком, и по два прозора са стране. Једноставним плитким кордонским венцем одвојен је приземни део зграде од спратног. Конзерваторски радови на реконструкцији дела објекта изводе се од 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.641736, 44.869504 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Димитрије Туцовића бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1432", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105903", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105903", "description": "Зграду је 1885. подигла српска Црквена општина. Наредне, 1886, уз њу је саграђен Светосавски дом који се састоји од свечане дворане, правоугаоне основе. Првобитно је у згради била смештена библиотека Црквене општине и Црквено певачко друштво, док су локали у приземљу имали трговачку намену. Једно време служила је за смештај Студентског дома. Грађена је као угаони спратни објекат са основом у облику латиничног слова \"Л\". На обе фасаде прозори спратног дела полукружно се завршавају, уоквирени су пиластрима, а надпрозорници су на конзолама. На зарубљеном углу објекта, изнад улаза, налази се еркер. На фасади из улице Д. Туцовића налази се капија са колским пролазом и улаз у свечану салу Светосавског дома са надстрешницом од кованог гвожђа. У свечаној сали таваницу и бочне сводове осликао је 1886. године бечки сликар Едуард Клајн. Конзерваторски радови изведени су 1977. и 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639344, 44.871131 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Б. Кидрича бр. 8 - 10", "ref:RS:nkd": "SK1433", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104512", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104512", "description": "Саграђена је око 1830, у време бригадира Михаљевића. Позната је под називом \"Штабска зграда\". Године 1892. зграду је купила Римокатоличка црквена општина, која је према плановима грађевинара Карла Хефнера 1894. извршила адаптацију. Једноставна и строга обрада фасада, карактеристична за војне објекте, тада је добила декоративне елементе неоренесансе, који су нагласили репрезентативност објекта. Данас је зграда у функцији пословнотрговинског, угоститељског и галеријског простора. Грађена је са основом у облику обрнутог ћириличног слова \"П\". Главни део грађевине, према Тргу, има три куполе у облику зарубљене пирамиде. Куполе имају окулусе оивичене декоративним мотивима који се налазе на атици изнад ризалита. Приземни део фасаде обрађен је рустично. Врата и прозори се полукружно завршавају рустично изведеним лунетама. Рустиком су наглашена сва три ризалита који имају балконе са балустрадом у спратном делу. Прозори и врата посебно истакнутог централног ризалита полукружно се завршавају, док су сви остали прозорски отвори спратног дела павоугаоног облика са шамбранама. У северном крилу зграде осликани су сводови приземља и таваница степенишног дела сликарством из 1896. Конзерваторски радови на фасади изведени су 1982, на адаптацији унутрашњости зграде 1992." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.641876, 44.871344 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Б. Кидрича бр. 11", "ref:RS:nkd": "SK1434", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104513", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104513", "description": "Зграду је 1830. подигао Вартоломеј Граф, по плановима бригадног официра Миховила Михаљевића, као објекат пословно стамбене намене. Отуда и назив \"Графова кућа\". Првобито је требала да служи као зграда Магистрата, али је 1834. Граф у њој отворио другу апотеку у Панчеву - \"Код Салватора\". Данас је ту смештено седиште Општинског синдикалног већа. Грађена је као угаони спратни објекат са основом у облику обрнутог латинич ног слова \"Л\". Архитектонски је обликована са стилским одликама класицизма. Главна фасада, са Трга, симетрично је компонована, са главним улазом на средини и балконом са оградом од кованог гвожђа, изнад њега. Приземни део одвојен је од спратног кордонским венцем. Поткровни венац украшен је розетама и конзолама. Прозори приземља завршавају се полукружним нишама, а на спрату правоугаоним пољима са штуко декорацијом и медаљонима са мушким главама, осим код отвора изнад балконских врата који се лучно завршава. Портал је наглашен профилацијом која прати лучни свод. Конзерваторски радови на фасади и унутрашњости дела објекта изведени су 1993." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.6411296, 44.871709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска Православна црква Св. Теодора Тирона", "ref:RS:nkd": "SK1435", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104264", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104264", "description": "Данашња црква у селу Куштиљу саграђена је између два рата (1927-1936), а њен иконостас пренесен је из старије богомоље која је срушена. Олтарска преграда је настала највероватније на прелазу из XVIII у XIX век и њен архитектонско-вајарско-позлатарски рад тзв. билдхауерског заната показује изузетне квалитете барокно-рокајног стила. Иконе на иконостасу дело су мајстора ранобарокног, традиционалистичког усмерења, и без знања и способности које би га приближиле главим уметничким токовима. На све четири престоне иконе позадина је премазана тамноплавом бојом, а словенски натписи замењени су латиничним румунским. Приликом премештања олтарске преграде помешане су иконе Великих празника са представама апостола. Необична је посвета храма св. ратнику Теодору Тирону, као и његово представљање на иконостасу уз парњака и имењака Стратилата. Икона Богородице на њеном трону је премазана, а испод се налази композиција Сусрета Марије и Јелисавете, док је на архијерејском трону представљен св. Василије Велики. Изгледа да, такође традиционалистич ко, сликарство тронова није извео мајстор икона са иконостаса. У цркви су сачуване и две иконе Христа и арханђела Михаила, обе зографски радови, сасвим удаљени од барокне пикторалне поетике. Иконостас је конзервиран и рестауриран 1978-1979." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.739395, 45.035054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1436", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104572", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104572", "description": "Храм у Ритишеву се помиње први пут 1763, а већ 1788. у аустро-турском рату, страдали су и село и црква. Обновљена је 1796-97. али је задржала типичан облик банатских богомоља из доба турске владавине, са дрвеним сводом и ефектним барокним западним прочељем невеликог торња. Иконостас је зидан и делимично осликан. Претпоставља се да је зидне композиције на њему извео Симеон Јакшић из Беле Цркве 1796-97. Изнад царских двери стоји запис на румунском језику који се, вероватно, односи на Јакшићево сликарство. Изгледа да су престоне иконе, израђене уљем на дрвету, настале у другој половини XVIII века. Царске двери се потпуно разликују од осталих икона и зидних слика, а дело су зографа Георгија Ђаконовића из 1763, што потпис са датумом јасно показује. Првобитно су биле намењене за иконостас цркве у Кеверишу. На Богородичином трону стоји икона Богородице са Христом, са дужим записом који помиње столујућег епископа вршачког Јосифа Јовановића Шакабенту, аутора и годину сликања. Дело су вршачког сликара Рајка Стојановића из 1804. коме су приписане и слабо видљиве зидне слике датоване у период 1801-1804. У цркви је сачувано и неколико икона из друге половине XVIII века, од којих је на икони Успења Богородице забележена као година настанка 1756. Престоне иконе чишћене су и конзервиране 1961." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.228601, 45.062376 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1437", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104542", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104542", "description": "Црква је једна од најстаријих примера сакралних објеката изграђених до насељавања придошлог из јужних крајева наше земље у сеоби Срба. То је ниска мала једнобродна грађевина са звоником који се подиже из прочеља западне фасаде. Зидови су без икакве пластичне декорације, а на забату су карактеристичне барокне волуте.\nЦрквени столови су настали у ХVIII веку с првим деценијама по сеоби Срба у крајеве северно од Саве и Дунава. Они су постављени уз зидове наоса. На наслонима и преградама између седишта су токарени украси. На полеђини сваког седишта у сегментној површини у пластичном рељефу је изведен орнамент биљне стилизације. На једном наслону је украс у облику птице. У цркви има већи број икона. Надгробни споменици се налазе у порти цркве. Споменици се односе на личности везане за локалну историју ХVIII века. Црквени столови су стилским карактеристикама и уметничким својствима јединствено очувани комади црквеног инвентара. Заједно са зиданим иконостасом и иконама ХVIII века део су амбијенталне целине каква није више очувана ни у једном споменику културе Војводине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.242684, 45.02363 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац", "ref:RS:nkd": "SK1438", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103981", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103981", "description": "Дворац је саградио гроф Ђерђ Мочоњи 1859, а породица Бисинген га је држала у поседу од изградње до II светског рата. Класицистички компонована, симетрична грађевина већих је димензија, правоугаоне основе. Монументалнија фасада, окренута парку, има портиком наглашен средишњи део увученог централног ризалита, спојен терасама које носе гвоздени стубови, са бочним истуреним ризалитима. На спрату улазног трема је свечана сала изнад које је кровни венац, атика са балустрадом и лучно засведеном нишом у којој је био грб породице Бисинген-Нипенбург. Пирамидални кров је надвишен прстеном, кришкастим луковичастим завршетком и шиљком на коме су стилизовани љиљан, заставица и громобран. Главна фасада је решена једноставније - плићи портик носи терасу ограђену балустерима. На фасадама су некада стајале скулптуре у симетричним шкољкасто завршеним нишама. Декоративни елементи ентеријера и екстеријера изведени су од кованог и ливеног гвожђа. Некада ограђени комплекс, у који се са пута Београд-Вршац улазило кроз капије од кованог гвожђа, садржи: бирошку кућу, породичну гробницу и капелу породице Бисинген на другој страни канала Дунав-Тиса-Дунав; пројектовани парк (заштићен као споменик природе 1973); вештачко језеро са фонтаном-скулптуром у средини; поток и мостиће. Није било конзерваторских радова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.198263, 45.071497 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1439", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104004", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104004", "description": "Позната је под називом Готско здање. Саграђена је 1860. за администрацију градског Магистрата. Градио ју је грађевинар Сигисмунд Килер, предузимач је био Франц Брандајс, план и предрачун израдио је Ц. К. Мерник, асистент и надзорни орган градње био је Виљем Бихер. Грађена је од тврдог материјала, са основом на три фронта - главном фасадом окренутом према Тргу победе и бочним крилима. Обликована је са сти-лским обележјима неоготике. Главна и бочна фасада према парку истих су решења, али је главна фасада асиметрична. Има наглашен централни ризалит са три улаза у приземном делу и балкон са декоративним готским конзолама и каменом оградом у спратном делу. Спрат ризалита главне и бочне фасаде издељен је плитким лизенама на три дела. Изнад средишњег дела налази се готски обликован забат са грбом града у кружном пољу, док бочни делови имају венац готских аркадица и атику са готским преплетом. Прозори су правоугаоног облика, на угаоним ризалитима и средишњем делу централног ризалита, удвојени. У темеље зграде узидана је повеља и споменица на латинском, немачком и српском језику. У унутрашњости објекта, у главном холу приземља, на таваницама изнад степеништа и у свечаним салама на спрату, налази се сликана декорација настала крајем XIX века. Конзерваторски радови рађени су 1987-88. и 1995." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.297991, 45.120541 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Гложанска црква", "ref:RS:nkd": "SK144", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара Гложанска црква, О Свилајнац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа звана ''Код два пиштоља''", "ref:RS:nkd": "SK1440", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104010", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104010", "description": "Саграђена је крајем XVIII века као свратиште. Грађена је са основом у облику ћириличног слова \"Г\". Има приземље и спрат. Зидана је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена. Кровни покривач је бибер цреп. Хоризонтална подела између приземља и спратног дела била је изведена помоћу плитког кордонског венца, док су прозорски отвори правоугаони и имали су плитке и равне оквире. У спратном делу налази се пет прозора, а у приземљу колски пролаз и локал са две просторије. Од фасадног украса најистакнутији је профилисани кровни венац. У приземљу дворишног дела сачувани су лучни отвори, карактеристични за време настанка објекта. Зграда поседује и историјску вредност јер је у њој 1813. године боравио Карађорђе са пратњом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.294468, 45.120602 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бившег ГНО", "ref:RS:nkd": "SK1441", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104005", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104005", "description": "Саграђена је на самом почетку XIX века као репрезентативна грађевина, са стамбеним просторијама на спрату и локалима у приземљу. Постављена је на углу двеју улица. Године 1807. откупљена је за потребе смештаја Магистрата и претпоставља се да је у првој половини XIX века фасада објекта претрпела знатне измене. Декоративна обрада спратног дела делимично је сачувала првобитни изглед, иако је и она допуњавана новим елементима. Издељена је плитким пиластрима са проширеним базама и коринтским капителима. Изнад капитела су поља са розетама. Поткровни венац је степенасто профилисан. Сви прозори су правоугаоног облика са плитким оквирима. Хоризонтална подела фасаде изведена је помоћу плитко профилисаног венца. Угаони део зграде посебно је наглашен истуреним еркером на конзолама, са посебним кровићем. Отвори приземља су у више наврата мењани, али су остали у осама горњих прозора. Конзерваторски радови на објекту рађени су 1987–88, 1995. и 2005." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.29776, 45.120743 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда дечијег вртића ''Анђа Ранковић", "ref:RS:nkd": "SK1442", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104006", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104006", "description": "Саграђена је у осмој деценији XIX века. Подигао ју је Светозар Пеша, вршачки адвокат и магистратски фишкал и једно време у згради се налазила прва вршачка пошта. После Првог светског рата била је власништво адвоката Мартина Филипона, затим је у њој смештен средњошколски интернат, од 1953. Државни историјски архив, а потом Дечји вртић \"Анђа Ранковић\". Грађена је као приземни објекат са основом у облику ћириличног слова \"Г\". Обликована је са стилским одликама романтизма. Главна фасада је симетрично компонована, са наглашеним централним ризалитом и по два нижа бочна поља, чија висина опада према крајевима. Подела фасаде изведена је плитким пиластрима. Средишњи ризалит има три висока полукружно завршена прозора у плитко усеченим нишама и профилисани поткровни венац са фризом аркадица. Над ризалитом је двостепена пуна атика. Пиластри се настављају у ивичне стубове атике који носе украсне вазе. Фасадна поља уз централни ризалит имају по два мања прозора и широки профилисани поткровни венац, док се на крајњим бочним пољима понавља венац са аркадним фризом. Декоративна обрада друге уличне фасаде, са мањим одступањима, понавља облик прозора и поткровног венца главне фасаде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.291807, 45.116482 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу победе бр. 5", "ref:RS:nkd": "SK1443", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104007", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104007", "description": "Саграђена је око 1870. Подигао ју је вршачки занатлија Еберхард Антал, стаклорезац и прои-звођач рамова за слике, касније продавац стакла и порцулана. Грађена је као угаони објекат, пословно-стамбене намене, са приземљем и спратом. Стамбени део се налазио на спрату, а радионице и продавнице стакла и порцулана у приземљу. Зидана је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена. Кровни покривач је бибер цреп. Архитектонски је обликована у ко-мбинацији романтизма и сецесије. Декоративном обрадом фасада наглашени су угаона кула са пирамидалном капом и пирамидалним кулицама које је фланкирају, балкон на спратном делу угла, са каменом масивном оградом и угаоним стубом са капителом степенасте профилације, који се налази на профилисаном угластом постољу, испод кога је усечени угао са улазом у локал, као и плитки ризалити који се завршавају забатима са троугаоним тимпанонима у врху и стубовима са стране. Једна од фасада акцентована је и еркером трапезасте основе, украшеним керамичким плочицама и порцуланским глазираним рељефима. Конзерваторски радови рађени су 1970. и 1990." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.29899, 45.12004 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у ул. Жарка Зрењанина бр. 21", "ref:RS:nkd": "SK1444", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104008", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104008", "description": "Саградио ју је око 1870. вршачки трговац Фриш као приземни стамбени објекат са основом у облику ћириличног слова \"Г\". Зидана је од тврдог материјала, малтерисана је и бојена, кровни покривач је бибер цреп. Садашњи изглед са стилским обележјима сецесије добила је почетком XX века, када је и ентеријер усклађен са стилским одликама фасаде. Улична фасада издељена је плитким лизенама на седам делова. Сви отвори су правоугаоног облика, са леве стране широка улазна капија-ајнфорт, а са десне прозорски отвори у двостепено усеченим правоугаоним пољима и геометријским сецесијским украсом у доњем делу. Изнад првог кордонског венца, који је у облику широке равне траке, налазе се правоугаона поља у којима је изнад прозора, у правоугаоним касетама, пластични украс са флоралним мотивима. На месту сусрета лизена и поткровног фриза су украсне конзоле које носе венац. Пролаз ајнфорта је богато украшен плитким правоугаоним нишама изнад којих су лучно завршена поља са богатим флоралним украсом. Поред ајнфорта, са дворишне стране, налази се двоспратна кула са лименим кровом и дрвеним горњим делом. У ентеријеру зграде, посебно код ги-псаних радова и столарије, такође је богато коришћен репертоар сецесијског стилизованог украса. Кречење фасаде обављено је 1989." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.301407, 45.11959 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда ''Конкордија''", "ref:RS:nkd": "SK1445", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104009", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104009", "description": "Саграђена је 1847. по плановима Франца Брандајса, на месту старе Штенцерове гостионице, за хотел. Зграду откупљује прво вршачко акционарско друштво, руши је и гради нови објекат за гостионицу под именом \"Конкордија\", које је и данас сачувано. Затим је 1852. откупљује Магистрат за смештај Ниже реалке и отада је служила за потребе образовања и у новије време Музеја. Зграда је измењена и проширена 1884, по пројектима истог аутора, у монументалну спратну грађевину, са фронтом према улици, бочним и дворишним крилом. Архитектонски је обликована са стилским обележјима класицизма. Улична фасада је компонована око централног тракта са два нижа бочна крила. У централном тракту приземља налази се широка лучно завршена капија-ајнфорт, док су сви прозори приземља у плитким нишама са степенастом архиволтом у горњем делу. Спрат це-нтралног тракта украшен је монументалним канелираним полукружним пиластрима са ко-ринтским капителима између високих полукружно завршених прозора, који се разликују од правоугаоних прозора на бочним деловима грађевине. На крајевима бочних фасада налазе се плитки пиластри са истакнутим венцем уместо капитела, а на широком фризу централног тракта, изнад греде коју носе пиластри, налази се место за натпис. Конзерваторски радови рађени су 1988. и 1994." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.301877, 45.119416 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска Православна црква Вазнесења Господњег", "ref:RS:nkd": "SK1446", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109417", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109417", "description": "Румунско становништво досељавано је масовно у село Гребенац од друге половине XVIII века. Храм је, међутим, по свему судећи, настао у првој половини века, док су његови становници још увек били махом Срби. Има изглед правоугаоне грађевине са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокизовани забат са звоником. Црква је преграђивана, али иако је врменом мењала свој изглед, задржала је неке занимљиве архаичне особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, попут једноставних пропорција и ниског дрвеног малтерисаног свода. У Банату је сачувано само неколико таквих богомоља. У зидовима или поред цркве, уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља. Резбарија иконостаса и тронова показује једноврсну орнаментику, бароко-класицистичког стила. Аутор икона на иконостасу није познат, све су пресликане 1936, укључујући и оне на архијерејском и Богородичином трону, где је остала забележена година 1811. када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из XVIII века: једна зографска Св. Тројице и две барокног израза Богородичина и св. арханђела Гаврила. Све три су конзервиране и рестаурисане 1976." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.23552, 44.900036 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1447", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104439", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104439", "description": "Црква Св. Николе у Опову је новија једнобродна грађевина, са полукружном апсидом на источној и звоником на западној страни, и елементима неоренесансе у обради фасада. Компликовани архитектонски склоп и резбарија иконостаса дело су вештог мајстора. Целину са иконостасом чини дрвена оплата која покрива зидове певница, архијерејски и Богородичин трон. Иконостас је сликао и потписао на свим престоним иконама Стева Тодоровић 1885. Признат и добро школован познавалац заната, поред уравнотежене композиције и добрих пропорција портретски представљених ликова на престоним иконама, овде је постигао и колористички склад топлије палете и гушће пасте. Као и на неким претходним иконостасима, и у оповачкој цркви су обрађене поједине теме из политичке и културне историје Срба (попут Замонашења Стефана Немање). На Богородичином трону исти сликар остварио је посебно успели тондо на коме је приказан Анђео који се јавља Јосифу у сну. У цркви су сачуване и неке старије иконе из XVII и XVIII века (св. архиепископи Арсеније и Сава Српски, Нерукотворени образ из 1773) и неколико група целивајућих икона од краја XVIII до друге половине XIX века. Икона Богородице са Христом, са исписаним стихом једне Богородичине песме при дну и годином 1785, има своју реплику у цркви у Црепаји, где је у натпису изостао датум." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.421428, 45.051659 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1448", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104653", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104653", "description": "У цркви Св. Николе у Сакулама саграђеној 1844, унутрашња декорација поседује стилско јединство, будући да је настала као дело једне групе мајстора у кратком временском периоду. Иконопис Константина Пантелића из 1856-57. на олтарској прегреди, архијерејском и Богородичином трону, чини целину са њиховим архитектонским конструкцијама и скулпторским радом (дверима, оплатом и резбаријом). Исти резбар је вероватно начинио и два налоња за целивајуће иконе, а по свој прилици, истовремени су и орнаментални и фигурални украс на зидовима храма. Иако школован у Бечу, и свакако добро упознат са назаренским сликарством, Пантелић још увек слика тамном гамом. Био је штићеник митрополита Стратимировића и Лукијана Мушицког, што му је донело бројне наруxбине за велике иконописне послове. Његова је вероватно и веома оштећена икона на платну која се налазила на застави. Од покретних слика, у цркви се налазе још руске иконе из XVIII века, једна икона из прве половине XIX века и целивајуће празничне иконе на плеху сликане обострано, дела двојице мајстора из средине XIX века. Сачувано је и једно оковано јеванђеље, штампано у Русији 1760, са горњом корицом украшеном рељефним представама у металу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.48128, 45.145109 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богородичиног покрова (Соколица)", "ref:RS:nkd": "SK1449", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109151", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109151", "description": "Црква Богородичиног Покрова у Бољетину познатија је под називом Соколица, брда у чијем се подножју налази. Подигнута је у 14. или 15. веку, можда од неког властелина из околине града Звечана, а ранг манастира је вероватно стекла захваљујући скулптури Богородице са Христом која је ту пренета са западног портала Бањске да би се сачувала од Турака. Култ Соколичке Богородице има до данашњих дана велик углед у народу, без обзира на конфесију. Цркви малих димензија касније је додата пространа припрата, а између два рата изграђен је звоник. Зидана је од вешто обрађеног камена, са плитком апсидом, засведена полуобличасто. На фасадама, нарочито северној, урезано је много примитивних цртежа људи и животиња као и старих записа. Тешко оштећени живопис из периода турске власти сачувао је неколике представе: Христа Пантократора у своду, Успење Богородице на западном зиду, Поклоњење архијереја у апсиди. На јужном зиду видљиви су фрагменти фигура одевених у одећу лаика, за које се сматра да би могли представљати ктиторе. У цркви се чувају три старе и вредне књиге. Нови конак саграђен је осамдесетих година 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.862673, 42.927636 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK145", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107097", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107097", "description": "На сеоском гробљу у Рачи Крагујевачкој налази се црква брвнара Арханђела Михаила, по предању место Карађорђевог крштења. Историјски извор и запис на брвну крај улаза у храм одређују изградњу у 1826\/27, па ако је и постојала старија богомоља у ХVIII веку она је вероватно страдала у време борби за ослобођење од Турака. Постојећа грађевина представља један од најлепших примера цркава брвнара. Њену једноставну али ефектну архитектуру одликује висок кров покривен шиндром са широком стрехом благог нагиба. Шестоугаоној апсиди на истоку одговара трем на западној страни наоса кога чине четири стуба спојена парапетима. Архитектонски украс сведен је на врата (северна и западна) и ивицу надстрешнице. Посебно је декорисан главни, западни улаз у цркву, издељен на четвртаста поља са резбареним розетама, уз употребу боје. Унутрашњост је скромно осветљена прорезима у брвнима са дрвеним решеткама. Они се налазе близу ниског иконостаса који је у доњем делу био осликан биљним мотивом. Преграда која је обележавала простор припрате накнадно је укинута и сада пространи наос покривен је полуобличастим сводом. Брвнара у Рачи Крагујевачкој приписује се осаћанским неимарима и сврстава се у њихова врхунска остварења. Конзерваторски и рестаураторски радови изведени су 1956." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.992304, 44.225111 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква", "ref:RS:nkd": "SK1450", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104738", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104738", "description": "Саборна црква, посвећена св. Стефану, саграђена је између 1781. и 1794. у центру Сремске Митровице. Изведена је у барокном маниру са елементима класицизма, посебно израженим у третирању декорације спољних зидова. Претрпела је велики број интервенција, од којих је прва била 1811. Том приликом је ангажован Марко Вујатовић да изреже иконостас по угледу на фенечки или старобечејски и мобилијар. Осликавање иконостааса и свода изнад њега поверено је 1815. Арси Теодоровићу. Скуп и препун наруxбина, Теодоровић је на митровачким иконама још једном потврдио свој реноме, створивши мирне, уздржане ликове светитеља, уобичајено уздржаног класицистичког колорита. Накнадне радове на олтарској прегради извели су Новак Радоњић 1857. и Јован Клаузен из Загреба 1891, који је својим ретушем умногоме променио њен првобитан изглед. Храм је једнобродне основе са пространом полукружном олтарском апсидом на истоку и високим звоником уздигнутим над западним прочељем. Плитки пиластри завршени вишеструко профилисаним капителима рашчлањују грађевину по вертикали. Складност у декорацији фасада постигнута је наглашавањем хоризонталних венаца. Лучно засведен главни портал украшава пар полустубова и тимпанон у врху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.606521, 44.967612 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1451", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106922", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106922", "description": "Монументална црква Св. Николе подигнута је у другој половини ХVIII века. Висином брода и звоника као и габаритом превазилази сремске цркве тога времена. Концепцијом простора и обликовањем архитектонског украса припада савременим барокним решењима сакралног градитељства. Једнобродна је грађевина с полукружном апсидом и високим призиданим звоником. Неуобичајене су једино сегментне извијене лисније прозорских отвора на апсиди и бочним зидовима брода. Наглашене висине храма потенциране су удвојеним издуженим пиластрима једноставних профилисаних капитела. Испод крова изведен је једноставан профилисани венац. Спратност звоника наглашена је хоризонталним кордонским венцима, а висина и масивност потенцирани су угаоним плитким пиластрима са јединственим профилисаним капителима. Главни улаз је на западу док се на јужном зиду налази бочни портал. Високи иконостас из друге половине ХVIII века резбарен је у барокном духу са извесним рокајни елементима. Винова лоза са грожђем, храстово лишће и ружини пупољци овијају се око икона и стубова на иконостасу. Митрополитски престо и певнице, столови и делови црквеног намештаја резбарени су као иконостас, што доприноси утиску јединственог и аутентич ног барокног ентеријера храма. Иконостас је 1787. осликао Григорије Николић, земунски сликар. Сомборски сликар Јован Недељковић био је позван да обнови иконостас 1825." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.313072, 45.182551 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Тргу Браће Радића", "ref:RS:nkd": "SK1452", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104734", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104734", "description": "Саграђена је 1877. за Петроварадинску имовну општину, као једноспратна тротрактна угаона неокласицистичка грађевина, богате пластичне декорације. Академски је компонована, еклектичних архитектонских облика заснованих на принципима ренесансе. Хоризонтална подела фасада добијена је профилисаним кордонским венцем, а вертикална ритмичност различито изведеним пиластрима приземља и спрата. Приземље, обрађено квадерима, је рустично, док богата геометријска и флорална пластична декорација украшава спрат (потпрозорници, тоугласти и лучни тимпанони, конзоле, капители на пиластрима, уоквирени делови зидног платна изнад профилисаних троугластих или лучних тимпанона, кровни венац). Посебно је наглашена симетрично решена угаона фасада пирамидалним куполама са стране, са ветроказима и три окулуса, декоративно украшена. Дворишне фасаде су без декоративних елемената. Канцеларије су окренуте према улици, а ходници према дворишту. На спрат води камено степениште са балустрадом у северном, а у јужном крилу уско дрвено. Из дворишта је грађевина дограђена на неодговарајући начин, без поштовања конзерваторских принципа. У згради, данас Трг Ћире Милекића 1, смештен је СУП. Конзерваторски радови су извођени 1976-79. и 1993." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.608826, 44.968574 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква архангела Гаврила и Михаила", "ref:RS:nkd": "SK1453", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106245", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106245", "description": "Први помен манастира Ковиље потиче из Крушевског поменика 1606. године. Манастир, који лежи у области Старог Влаха, у селу Смиљевцу двадесетак километара од Ивањице, тада је вероватно имао само полупећинску цркву Светих арханђела, једнобродно здање са прислоњеним луковима и полукружном апсидом. Рашки митрополит и потоњи патријарх Гаврило је 1644. године обновио је њен јужни зид и полуобличасти свод са малом слепом калотом и изградио цркву Светог Николе – једнобродну, са споља петостраном апсидом у ширини брода и наосом покривеним слепом калотом, као и припрату са попречним сводом. Фрагменти живописа су сачувани у обема црквама. Стилске одлике зидних слика у храму Светих арханђела оспоравају раније датовање у XIII век и пре би илустровале уметничке токове друге половине XVI столећа. Минуциозни, готово иконописачки приступ фресци имао је сјајан цртач и колориста који је извео живопис у цркви Светог Николе. Атрибуција Јовану, водећем сликару средине XVII века, чини се оправданијом од претпоставке да су ове фреске дело Андреје Раичевића. Ентеријер чува монументални амвон, остатке свећњака и суда за освећену воду, као и резбу иконостасног Деизисог чина, који је касније пресликан. Почетком XIX века отворен је јужни улаз у цркву Св. Николе и са запада дозидана припрата са звоником. \nПревентивна конзервација фресака изведена је 1970 и 1995–1996, када су обављена и скромна сондажна археолошка испитивања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.150762, 43.414898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1454", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107823", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107823", "description": "На западној фасади цркве у Иђошу забележене су две године значајне за подизање и обнову грађевине: 1787. и 1863. Њен познобарокни изглед сврстава је у велику групу сродних богомоља насталих у XVIII, а обнављаних у наредном столећу. Западно прочеље типизираног је изгледа, са торњем који се диже над барокним фронтоном. Вишеспратни иконостас познобарокне резбарије сликао је 1802. Алексеј Никифоровић, великобечкеречки мајстор, што је забележено на картуши, у оквиру дужег записа са поменом владара, архиепископа карло-вачког и епископа темишварског. Ово је једини познат рад Никифоровића, сликара без нарочите надарености, који изводи статичне фигуре несразмерно дугих тела и малих глава, неразвијених композиција готово лишених пејзажа. Најуспелија му је икона арханђела Гаврила из представе Благовести са царских двери, где је покрет арханђела дошао до изражаја, а праћен је одговарајућим наборима дрперије. На Богородичином трону је икона Арапске Богородице, а на архијерејском, икона св. Николе и симболична представа ждрала под њом, рад непознатог мајстора из 1826. У цркви су сачуване и две појединачне иконе: Скидање с крста из 1832, и св. Никола из 1852. Пратећи архитектонске облике, унутрашњост цркве омалана је белом бојом, и у две нијансе плаве, а орнаменти су изведени у тоновима ружичасте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.31124, 45.824661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа панонског типа са окужницом", "ref:RS:nkd": "SK1455", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105481", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105481", "description": "Панонска кућа је сазидана 1843. године (на греди постоји запис). Кућа има одлике старог народног градитељства, карактеристичног за подручје Војводине: зидови од набоја, дрвена кровна конструкција, чији су елементи причвршћени дрвеним клиновима и кровни покривач од трске. Има традицинални троделни унутрашњи простор, који чине предња и задња соба са кухињом између. У једној соби је зидана пећ. Има испуштену настрешницу, која покрива појас испред дворишне фасаде. Надстрешница је првобитно била без стубова што указује на прву фазу развоја панонске куће. Каснијим преправкама, због слабљења подужне носеће греде постављени су ступци за подупирање настрешнице. Уличну фасаду чини троугласти забат дубоко увучен под танки дашчани кровни опшав. Има два таванска отвора уоквирена украсним, плитким малтерским оквирима. Забат је од зидног платна одељен плитким степенасто профилисаним симсом. У односу на забат, зидно платно је избачено, а на њему се налазе двокрилни прозори са двокрилним натпрозорницима и тракслованим шпроцнама.\nГодине 2005. у завичајној кући је уређена етнолошка поставка ентеријера панонске куће, коју је пројектовао др Имре Харкаи (1952-2004)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.63722, 45.8165 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Св. Јована Непомука", "ref:RS:nkd": "SK1456", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104702", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104702", "description": "Према Хроници Боне Михаловића из 1787, капела Св. Ивана Непомука у Сомбору изграђена је 1751. То је мала грађевина, складних пропорција, на којој се огледају доминантни утицаји рококоа. Основа је у облику неправилне елипсе са зарубљеном источном страном. Наткривена је куполом која при врху има лантерну са четири прозора. Фасадна декорација, изведена у штуко малтеру, знатно је скромнија него декорација унутрашњег простора са јонским пиластрима, мермерним североисточним и југоисточним зидом, мермерним подом и сликаном рококо орнаментиком. Наглашеној полихромији доприносе и прозорски витражи. У олтарској ниши на издигнутом поду смештен је ковчег Св. Ивана Непомука. Конзерваторски радови изведени су 1993." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.113066, 45.772853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Карачони", "ref:RS:nkd": "SK1457", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104424", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104424", "description": "Саградио га је 1846. Лајош Карачони на свом имању у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом). Грађен је као репрезентативан резиденцијални објекат који својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Архитектонски је обликован у доследно спроведеном класицистичком стилу. Издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. Главна фасада је решавана симетрично, са плитким ризалитима на угловима грађевине који се завршавају тимпанонима. Средишњи део фасаде наглашен је дубоким тремом који у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Хоризонталном поделом помоћу венца одвојено је приземље од спратног дела. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе и праволинијски профилисане фронтоне на декоративним конзолама изнад прозора. У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс. Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.295548, 45.708266 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Преображење", "ref:RS:nkd": "SK1458", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104069", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104069", "description": "Једнобродна Преображењска црква у Добрици складних архитектонских облика, издваја се од сродних грађевина по мноштву класицистичких мотива на фасадама изведених у плитком рељефу, и декоративно завршеним торњем над западним прочељем. Црквена општина је предузела обнову иконостаса четрдесетих година прошлог века када је изведена резбарија и позлата. Не зна се ко је аутор класицистичке олтарске преграде, већ само имена Матеја Петровића, сликара, и Арсе Стакића златара из Новог Сада. Иконе је сликао Константин Данил од 1852. до 1855, а приписане су му и две иконе над певницама. Најзначајнији представник нашег сликарства бидермајера, Данил, био је правасходно портретиста, па је и на иконама тежио индивидуализованим сентименталним ликовима, док је у други план стављао фигуру, покрет и композицију. Иконостас у Добрици не спада у његова најзначајнија дела црквеног сликарства, попут панчевачког или темишварског иконостаса. Целивајуће иконе радили су Данилови ученици Лазар Николић и Марко Завишић, највероватније истовремено кад је сликан и иконостас. Олтарски простор је украшен зидним сликама из 1807. радом Ненада Ђуркина: Успење Богородице и Христ, евхаристијска жртва. У храму се чувају старе царске двери, слаб зографски рад друге половине XVIII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.84721, 45.214665 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица поточара", "ref:RS:nkd": "SK1459", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104262", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104262", "description": "Од некада бројних воденица на каналу - јарузи реке Нере у јужном Банату сачувана је ова, удаљена пет километара од села Кусића. Тачно време њеног настанка није познато. Унета је на ђенералштабну карту по подацима из 1912. и 1921, а на сандуку за брашно прибележена је 1891. година, по чему се може претпоставити да је настала те или ранијих година. Име Петар, забележено поред године, указује на име једног од власника воденице, што значи да је била поредовничка. Грађена мешовитим материјалом - набој, даске и опека - она сведочи о преправкама којима је током времена била изложена. Подужном страном је постављена преко воденог тока, удаљена око два метра од јаза са којег је усмерена вода на три хоризонтално постављена воденична кола. Представљајући пример воденице са хоризонталним колом, једне од ретких сачуваних у Војводини, она употпуњава типолошку слику ове врсте градњи за млевење жита, значајних и као сведочанства народног техничког знања. Конзерваторски радови нису изведени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.473907, 44.871764 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стевана Синђелића", "ref:RS:nkd": "SK146", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Стевана Синђелића, Грабовац, О Свилајнац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1460", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104654", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104654", "description": "Црква Св. Николе у Самошу је репрезентативна једнобродна грађевина разуђених фасада, изведена у класицистичком стилу. Северна и јужна фасада решене су са дубоким полукружно завршеним нишама у којима су смештени прозори, а на западном прочељу полукружно завршен прозор над порталом фланкирају две слепе нише истог облика и димензија. Троугаоно тимпанонско поље уклопљено је у правоугаони фронтон над којим је подигнут торањ. Село Самош основано је за време исељавања српског становништва из Чавоша (Румунија) и Сечња, који су са собом понели и своје олтарске преграде, данас уклопљене у нејединствену целину у самошкој цркви. Старији део иконостаса сликао је зографским стилом друге половине XVIII века познати банатски мајстор Недељко Поповић. Састоји се из две дрвене плоче на којима су у два неједнака појаса насликани апостоли са Деизисом у средини (у ширем) и пророци (у ужем појасу) и две велике иконе: св. Димитрија и удвојена икона св. Ђорђа за два наручоца са сликаревим потписом из 1777. Млађи део иконостаса рокајне резбарије, заузима централно место, са премазаним престоним иконама, царским дверима, Крунисањем Богородице, низом апостола и пророка, Страдањима и Распећем. Целивајуће иконе Рођења и Обретења главе Јована Крститеља радио је непознати сликар с краја XVIII и почетка XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.773125, 45.20197 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1461", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104945", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104945", "description": "Иконостас за Успенску цркву у Црепаји начинио је резбар Франц Зимана из недалеке Беле Цркве (награђен за свој труд са 6600 форинти). Највећи део иконописа извео је Јован Поповић 1858-59. Он је украсио иконостас, певнице и иконе за Богородичин (Богородица с дететом и Христ и Самрјанка) и архијерејски трон (св. Сава Српски), као и низ целивајућих икона малих димензија. Школован на бечкој Академији и добро упознат са владајућим стилом назаренског сликарства, он се држао поука својих учитеља и предложака из тзв. Цимерманове Библије (штампане 1850. у Бечу и Минхену). У олтарској апсиди постоји фрагмент зидног сликарства, фигура св. Јована Златоустог. У цркви је сачувана и једна Богородичина икона из друге половине ХVIII века, једно Крунисање Богородице, неколицина празничних, све сликане уљем на дрвету. Уљем на лиму насликане су преостале празничне иконе датоване у ХIХ век, и две, изведене у истој техници, које су украшавале гвоздене свећњаке, дело Арсенија Петровића из 1841." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637276, 45.008882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква преношење моштију Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1462", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104056", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104056", "description": "Подигнута на територији коју је захватала Војна граница у Банату, на брежуљку са кога довелики значај минира селом, била је то прва обновљена богомоља у околини. Једноставна је, типизирана грађевина са скромним торњем на западној страни, чији је иконостас 1778. осликао Јаков Орфелин, уз Теодора Крачуна наш најзначајнији представник високог барока у сликарству. Његов стриц Захарија усмерио га је ка графици и бечкој уметничкој академији Јакова Шмуцера, чиме је његово схватање сликарства било изграђено независно од захтева традиционалне пикторалне поетике, ослоњене на украјинску верзију барока. Отуд, иако мање надарен од Крачуна, директније повезује српско сликарство са каснобарокним средњоевропским. Значајну улогу на том путу одиграли су графички предлошци из илустрованих библија, које је Орфелин користио. Најуспелије иконе у Делиблату припадају циклусу Мука Христових, композиционо решаваних путем овала, некада пресеченог дијагоналом. Престоне иконе понављају решења са иконостаса из Саборне цркве у Сремским Карловцима. У цркви се чува и Христов гроб, рад сликара Живка Петровића и дрворезбара Михаила Костића из Великог Бечкерека из 1861. На стубовима у припрати храма налазе се иконе Христа и Богородице које стилски припадају ранобарокном периоду. Оне су могле украшавати иконостас старије цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.035336, 44.839914 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар на Саоницама", "ref:RS:nkd": "SK1463", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109090", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109090", "description": "Амбар је помоћни објекат на сеоском домаћинству који је служио за чување житарица. За разлику од већине привредних објеката постављан је у „чистом“ делу дворишта, у близини куће. Амбари су представљали статусни симбол породице, јер су жито и храна одувек били симбол богатства и изобиља. То је разлог што се веома водило рачуна о њиховој величини и декорацији. Амбар на саоницама је посебан тип амбара, чија се појава објашњава на два начина. Издизање амбара од земље постављањем на саонице утицало је на бољу проветреност жита, односно саонице су користиле да у плавним подручјима, као некада Стапар, амбар може брзо да се превуче на суво тло ако дође до поплаве. \nАмбар у Стапару подигнут је 1838. године о чему сведочи урезана година на чеоној страни. То је једнопросторни објекат са тремом, који је подупртим са четири украшена стуба. На горњем делу стубови су резбарени представама лала које израстају из срца. Са трема се кроз један отвор амбар пунио житом, док је испуст са бочне стане служио за узимање жита. Носећи стубови скелетне конструкције и саонице су направљени од храстовине. Саонице су посебно лепо и јединствено декорисане резбареним представама лабуда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.205622, 45.661097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска Православна црква Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK1464", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104206", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104206", "description": "Ковинска црква Св. арханђела Михаила и Гаврила зидана је током осме деценије XVIII века. О њеној обнови из 1887, коју је извео Аугустин Козанек из Панчева, говори запис на полеђини иконе на Богородичином трону, али се не зна шта је том приликом урађено. Иконостас је највероватније настао убрзо по изградњи храма. Резбарија је врхунског квалитета, па отуд прича у народу да је донета чак из Беча, али се радије може приписати познатој новосадској породици Марковића. Основну архитектонску конструкцију држе стубићи у два реда, а изведена орнаментика најчешће је састављена од уобичајених биљних познобарокнокласицистич ких мотива. Сматра се да су иконе непознатог мајстора настале у периоду између 1780. и 1805. Иконе на архијерејском и Богородичином трону стилски су сасвим блиске престоним. Оне су готово идентичне иконама из суседног села Гаја из 1802, па је вероватно да их је радио исти мајстор. Унутрашњост цркве је готово сва исликана, али је због чађи која се наталож ила тешко утврдити шта је све представљено. Арсеније Јакшић, који је осликавао вршачку Саборну цркву, извео је неколико слика на лиму за ковинску богомољу, па је могуће да је он и аутор живописа. Целивајуће иконе из око 1770. приписују се Теодору или Димитрију Поповићу. У цркви се чува већи број покретних икона и слика различитих аутора, насталих током прошлог столећа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.98054, 44.738088 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Светионици на ушћу Тамиша у Дунав", "ref:RS:nkd": "SK1465", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108495", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108495", "description": "Сазидани су 1909. за потребе безбедности воденог саобраћаја. Ови објекти, поред тога што су функционални, садрже интресантне архитектонске детаље и симбол су времена снажног развоја града Панчева, односно прерастања у значајно раскршће сувоземног и речног саобраћаја почетком ХХ века. Куле-светиље зидане су од жуте опеке постављене на кружној подлози од земље озидане каменом. Зидане су у три појаса који су дељени по хоризонтали декоративним венцем од црвене, профилисане опеке, која уоквирује и улазна врата као и прозорска окна На врху кула су терасе наткривене купастим кровом, носачима извора светла. Као светионици у пару једини су те врсте дуж читавог тока Дунава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.635527, 44.848236 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Жарка Зрењанина", "ref:RS:nkd": "SK1466", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104163", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104163", "description": "Жарко Зрењанин рођен је 1902. у Избишту. У напредном омладинском покрету делује већ као ђак учитељске школе. Члан КПЈ је од 1927. Због револуционарног рада био је често хапшен, прогањан и мучен. Од 1936. био је секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а од 1940. члан ЦК КПЈ. Године 1941. руководи народним устанком у Војводини. Новембра 1942. опкољен је од стране окупаторске полиције у селу Павлишу крај Вршца и у неравноправној борби погинуо је. Кућа у Избишту је панонског типа, приземна, од тврдог грађевинског материјала, са кровом на две воде покривеним ситним црепом. Собе су са земљаним подом. Кућа је 1956. обележена белом мермерном спомен плочом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.105099, 45.010902 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ватрогасни дом", "ref:RS:nkd": "SK1467", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107967", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107967", "description": "Зграда је саграђена 1785, у време и по грађевинским прописима Војне границе. Првобитно је била у функцији гостионице која се звала \"Златни јелен\". Касније је коришћена као приватна трговачка и стамбена зграда, а од педесетих до седамдестих година 20. века као Ватрогасни дом. Грађена је као једноспратни објекат, правоугаоне основе, са дебелим и масивним зидовима, сводовима великих распона, снажним стубовима квадратног пресека, веома стрмим кровом и доксатом који се протеже дуж јужне и западне фасаде. Декоративном обрадом посебно је наглашен забат на главној фасади. Испод већег дела куће налази се велики, дубоко укопан подрум. По конструктивном склопу и декоративној обради фасада припада реду грађевина барокних стилских обележја, карактеристичних за област Војне границе с краја XVIII века и једна је од малобројних сачуваних кућа из тог времена. Више деценија напуштен објекат, Општина Беле Цркве је уступила на коришћење Немачком удружењу Беле Цркве које је реновирало зграду. У овој згради је 2005. године отворена Завичајна кућа са циљем презентације културне баштине свих Белоцрквана, како Немаца, тако и Срба, Мађара и мештана других националности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.425834, 44.905387 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара топионица", "ref:RS:nkd": "SK1468", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара топионица у Мајданпеку, О.Мајданпек" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница на Мачковом камену", "ref:RS:nkd": "SK1469", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108487", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108487", "description": "У току битке на Дрини септембра 1914. године вођене су тешке борбе између српске и аустроугарске војске на Мачковом камену, на врху планине Јагодње код Крупња. Српска војска је имала 800 а аустро-угарска 1200 погинулих војника. Била је то једна од најкрвавијих борби коју је водила српска војска у I светском рату. На најузвишенијем месту Мачковог камена, по пројекту архитекте Момира Коруновића, у времену од 1928–1932. подигнута је спомен-костурница у којој су сахрањени посмртни остаци ратника који су пали у борбама не само на Мачковом камену већ и у широј околини. Споменик, висине 8 метара, израђен је од притесаних гранитних блокова у виду капеле са звоником на чијем врху се налази крст. Капела има двокрилна, решеткаста врата а у унутрашњости је израђена фреско икона Богородице са младенцем, рад сликара Живорада Настасијевића. На стубовима капије кроз коју се долази до костурнице су две спомен-плоче са стиховима Војислава Илића Млађег а између стубова и изнад врата стоји натпис ''Отаџбина палим херојима''." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.292966, 44.328902 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда звана \"Турски конак\", Рача", "ref:RS:nkd": "SK147", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда звана \"Турски конак\", Рача, О Рача" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. апостола Петра и Павла у Шапцу", "ref:RS:nkd": "SK1470", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106618", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106618", "description": "Црква је зидана у временском интервалу од 1827. до 1831. године у духу класицизма. Главни мајстор је био Коста Димовић из Охрида. Једнобродне је основе, са полукружном олтарском и певничким апсидама које су споља једва наглашене. Засведена је полуобличастим сводом. Изнад припрате је 1858. године дозидан висок звоник. Фасадну декорацију чини низ плитких аркадица на седластим луцима. Западна фасада је нешто више декорисана. Главни портал уоквирују пиластри између којих су довратници премошћени архиволтом. Иконостасну преграду са дуборезним елементима урадила је радионица Ђорђа Девића, а позлатарске радове Милош Бранковић. Иконе на иконостасу су завршене 1855. године и дело су Павла Симића. Иконе на соклу које су страдале током Првог светског рата замењене су 1922\/23. године иконама шабачког сликара Стевана Чалића. Зидну декорацију урадио је Андрија Биценко тридесетих година 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693746, 44.756368 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице у Богатићу", "ref:RS:nkd": "SK1471", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106739", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106739", "description": "Црква Рођења Богородице у Богатићу саграђена је 1856. године у центру варошице, као трећи по реду храм у том месту. Садашња црква је монументална једнобродна грађевина, са пространом полукружном апсидом на истоку и припратом са звоником на западу. На мермерној плочи десно од улаза у храм уклесани су подаци о зидању храма између 1854 и 1856. уз учешће мештана околних села. Темељи цркве су од камена а зидови и сводови од опеке. Кров је двосливан, стрмог нагиба и покривен бибер црепом. Прозори су лучно обликовани и ојачани мрежом од кованог гвожђа. Главни портал на западној и бочни на јужној фасади су монументално обрађени и на њима су двокрилна врата. У ентеријеру доминира класицистички урађен високи иконостас са иконама које се убрајају међу најрепрезентативније радове сликара Стевана Тодоровића. Иконостас је вертикално подељен витким, бело обојеним стубићима чији капители држе архитравне греде док су иконе уоквирене позлаћеним рамовима са чије је горње стране у дуборезу изведена биљна орнаметика. У првој зони су царске двери и престоне иконе, у другој зони су иконе Великих празника а у највишој зони је фриз на коме је приказано 12 апостола. На врху је дуборезни крст на коме је насликано Распеће Христово а у зони парапета су приказане сцене из Старог завета. Стеви Тодоровићу је приликом осликавања икона помагала његова будућа жена Полексија, такође сликарка која је свој потпис оставила на икони на архијерејском и владарском трону. На северном зиду је проповедаоница а оригиналан мобилијар чине стасидије распоређене дуж северног и јужног зида наоса. Зидну декорацију урадили су „МОЛЕРИ ИВАН Д. ДОСПЕВСКИ И РИСТО З. ЗОГРАФСКИ ИЗ САМОКОВ 1871\" који су се потписали на галерији. Зидови су мраморисани а сводови украшени низовима стилизованих флоралних елемената. На северном зиду је урађена проповедаоница а дуж северног и јужног зида налазе се стасидије из времена настанка храма. На западном зиду наоса, око полукружних отвора на галерији изведени су украси у штукатури. У богатој црквеној ризници налазе се 54 иконе, два филигрантска крста, 2 јеванђеља и 20 старих богослужбених књига." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.481682, 44.837219 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. цара Констатнина и царице Јелене у Коцељеви", "ref:RS:nkd": "SK1472", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106744", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106744", "description": "Црква Св.цара Константина и царице Јелене у Коцељеви грађена је у периоду од 1868 до 1870. године а опремање њеног ентеријера завршено је 1872 године. Црква је једнобродна грађевина са олтартским простором на истоку, наосом са певницама и припратом са звоником на западној страни. Олтарска апсида је изнутра тространа а са спољашне стране је петострана док су певнице споља тростране и изнутра полукружне. У ентеријеру доминира трозонски иконостас који је 1962. године приложио епископ сремски Макарије Ђорђевић свом родном месту. У новију конструкцију уграђене су Царске двери са Благовестима, мале двери на којим су Св.Арх.Михаило и Св. Стефан и на врху крст са Распећем и медаљони са Богородицом и Јованом Богословом које су припадали првобитном иконостасу који је 1871. године осликао сликар Никола Марковић који је уништен током Првог светског рата. Престоне иконе је урадио мајстор из Новог Сада чији је рад одликовао изузетан цртеж и топао колорит али је уговор с њим раскинут и осликавање икона великих празника поверено неком мање вештом сликару. У црквеној ризници се чувају иконе Цвети, Крштење, Преображење, Св.Тројица и Св.Никола изведене на дрвету и икона на лиму на којој је приказано Васкрсење које је 1875. године урадио неки мајстор скромних могућности. Из времена настанка храма је архијерејски и владарски трон постављен уз јужну певницу. Западни улаз је наглашен пиластрима и тимпаноном, бочно постављеним нишама са иконама Св.Јована Крститеља и Св.Николе изведеним на лиму и монофором постављеном изнад врата док се изнад врата на северној и јужној страни налази по једна розета. Око прозорских отвора је изведена штуко декорација а испод подкровних степенасто изведених венаца је аркадни низ. Црква је споља малтерисана и окречена у бело, двоводан кров је покривен бибер црепом а звоник бакарним лимом. У ратовима 1912. до 1918. године Аустроугари су цркву најпре претворили у затвор, потом у магацин да би је при повлачењу запалили. У западном делу црквене порте подигнут је 1922. године споменик од црног мермера у облику пирамиде, са крстом на врху. На њему су са све четири стране уклесана имена родољуба из Коцељеве који су страдали у ратовима 1912-1919. године. Црква је оштећена и опљачкана и током Другог светског рата. У звонику коцељевачке цркве се налази звоно из 1741. године које је прилог мештанина који га је купио од крушедолске црквене општине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.820741, 44.467526 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила, звана Грачаница", "ref:RS:nkd": "SK1473", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106557", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106557", "description": "Црква у Грачаници, храм св. Архангела Михаила налази се у селу Тубравић, на једном проширењу у кањону реке Сушице. Први пут се помиње као манастир у турским пописима из 1560. године. Поједини гробови и делови конака истражени у непосредној близини сведоче да црква потиче из 15. века. Археолошка истраживања вршена су само у порти цркве где је откривен већи број гробова и остаци конака из 15. и 18. века. Данашња црква је сазидана након другог српског устанка. Грађена је по узору на цркве брвнаре. Сазидана је од ломљеног камена, оригинално је била покривена високим кровом од шиндре. Храм је подужна триконхална грађевина укупног габарита 18x6,5 метара са јако израженом и дубоком олтарском полукружном апсидом. Друга два крака тролиста, северна и јужна певница су наглашене у благом луку. На западној страни црква је полигонална (седмострана). У том делу изграђена је дрвена галерија до које се долази степеништем из саме унутрашњости цркве. Трећу, најмлађу фазу изградње цркве представља кубе ит 1930. године у неовизантиском стилу, у комбинацији сиге и опеке као декоративних елемената. Тој фази припада и венац цркве који је начињен у истом маниру, што претпоставља и промену кровне конструкције. У олтарском делу цркве сачувани су трагови старијег живописа у два слоја, што показује да је црква подигнута делом на темељима старије средњовековне грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.749124, 44.223092 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Преноса моштију св. Николе у Причевићу", "ref:RS:nkd": "SK1474", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106773", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106773", "description": "Црква Преноса моштију св. Николе у Причевићу подигнута је на месту старије цркве брвнаре, 30-их година 19. века, као једнобродна грађевина издужене основе, са полукружним певницама и олтарском апсидом. Конципирана је без куполе, са полуобличастим сводом и двоводним кровом, са бибер црепом као покривачем. Године 1957. цркви је дозидана припрата са звоником који се уздиже над западним прочељем, степенасто се сужавајући ка врху. Портали се налазе на западној и северној страни и лучно су засведени. Све фасаде, осим западне, украшене су у горњим површинама низом кратких лазена спојених луковима, плитко изведених у малтеру. Западна фасада се завршава лучним забатом. Иконостасна преграда не припада времену градње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.764129, 44.278644 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква - спомен костурница Вазнесења Христовог и комплекс споменика ранијих ратова у Дубљу", "ref:RS:nkd": "SK1475", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106738", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106738", "description": "Спомен црква с костурницом посвећена Вазнесењу Господњем у Дубљу код Богатића, подигнута је 1936. године у част обележавања Боја на Дубљу, који се одиграо 26. јула 1815. године, када је Милош Обреновић поразио босанску турску војску. Током Првог светског рата у Мачви су продрле Аустроугарска Прва, Пета и Шеста армија којима су се храбро супротставиле српске Прва, Друга и Трећа армија, чија је окосница била славна Дринска дивизија. У костурници храма у Дубљу су уз верске обреде и војне почасти, заједно сахрањени српски и аустроугарски војници који су погинули 1914. и 1915. године на територији Мачве. Црква је саграђена под утицајем моравске стилске групе са основом развијеног триконхоса са куполом и припратом на западу изнад које је звоник. Начин зидања подржава српско-византијски стил, с тим што су зидови прекречени „прсканом“ фасадом. Плитки пиластри спојени луковима формирају поља у којима су прозорски отвори и врата и изнад њих розете а хоризонтални венци деле фасаде на три дела. На западној фасади је главни портал са лунетом у којој је насликана представа Христовог Вазнесења док портал на северној страни уоквирује једноставно изведена пластична декорација у виду двоструког ужета. Десно поред главног улаза је уграђена спомен-плоча са текстом: ''Спомен костурница оних који у ратовима изгинуше као непријатељи па их смрт измири. Боље је човеку да буде пријатељ свих народа па да за живота има користи''. ''Ратницима 1914 – 1918. палим у Мачви подигнута трудом Дубљана и помоћи Министарства правде 1936''. У припрати је са северне стране мања просторија са степеницама које воде ка галерији и звонику и онима које воде у костурницу смештену испод тог простора. У просторији на јужној страни налази се палионица свећа. У костурници су у стакленој витрини изложени предмети нађени приликом есхумације код погинулих српских и аустроугарских војника. На западном зиду костурнице уграђена је мермерна плоча на којој је уклесан натпис: ''Помирени у вечном спокоју овде почивају остаци српских и аустроугарских војника погинулих у Првом светском рату 1914-1918.'' У овој костурници сахрањени су посмртни остаци око 1000 палих ратника у I светском рату, са територије Мачванског среза. Костурница је 1979. године санирана, обезбеђена од подземних вода и уређена. Олтарска апсида и певнице су споља петостране и изнутра полукружне. Олтар је мали са нишама за проскомидију и ђаконикон. Иконостас је осликао сликар Стеван Чалић из Шапца, један од најбољих ученика Влаха Буковца. Мада малих димензија и само са редом престоних икона, иконостас делује масивно због стубова са богато декорисаним капителима и конструктивно наглашеног поља изнад царских двери. Купола почива на четири масивна стуба са прстенастим стопама, ваљкастим стаблима без украса и квадратним основама капитела са декорацијом у облику стилизованог лишћа у чијем је средишту розета. У црквеној ризници чува се јеванђеље штампано у Русији у другој половини седамнаестог века. Југоисточно од храма подигнут је постамент са спомеником ратницима ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године и спомен обележјем учесницима НОР-а 1941-1945. године. Уз цркву је постављена биста војводе Милића Дринчића истакнутог јунака из устанака са почетка 19. века а 2015.године и биста војводе ваљевског Симе Ненадовића који је погинуо у боју на Дубљу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.507799, 44.80031 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Христово у Памбуковици, О. Уб", "ref:RS:nkd": "SK1476", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Вазнесења Христово у Памбуковици, О. Уб" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква - спомен костурница Успења Пресвете Богородице у Пецкој", "ref:RS:nkd": "SK1477", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108492", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108492", "description": "Црква – спомен костурница Успења Пресвете Богородице у Пецкој налази се у пространој порти, поред пута који води од Пецке преко Прослопа ка Љубовији. Саграђена је 1934. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, на месту на коме су били сахрањени борци II Моравске дивизије погинули у борбама 1914. и 1915. године на Рожњу, Мачковом камену и Ципу на Дрини. У њихову част и са жељом да им се подигне достојно обележје, свештеник Тихомир Петровић је са парохијанима прикупио новац за изградњу цркве. Ангажован је мајстор Мата из Далмације који је са својом дружином саградио триконхалну грађевину, засведену полуобличастим сводом, са куполом изнутра кружном, споља осмостраном која се уздиже изнад централног простора. Иконостас је урадио Тоша Ђокић из Царине а иконе Стеван чалић из Шапца. Олтарска апсида и бочне певнице су нешто ниже од наоса и изнутра су полукружне а споља петостране. Поред главног портала на западу који је наглашен тремом са два масивна стуба, постоје портали и на северној певници и на ђаконикону. Северно од улаза у цркву, направљена је неуобичајена апсида у коју је смештена костурница са земним остацима 300-400 страдалих родољуба док је у апсиди на јужној страни налази крстионица. Костурница је направљена и испод звоника, у југозападном делу црквене порте где је сахрањено 200 ратника погинулих у Првом светском рату из Причевића и Става. Међу погинулим родољубима био је и Владислав Рибникар, оснивача листа „Политика“ чији се гроб налази северно од улаза у цркву. Као сећање на погинуле у Првом светском рату, у средини порте је подигнут споменик пирамидалног облика на чијем је врху топовска граната. Испод је бронзани медаљон са рељефом који симболизује победу српске државе над Аустроугарском а у дну мермерна плоча са натписом: „Друговима, моравска дивизија II позива 15.септембра 1914.“ Међу добротворима цркве у Пецкој био је краљ Петар II Карађорђевић који јој је приложио звоно од 365 кг изливено у Земуну." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.538798, 44.29102 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице у Новацима", "ref:RS:nkd": "SK1478", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106730", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106730", "description": "Црква Рођења Богородице у Новацима, саграђена је 1857. године недалеко од регионалног пута Уб – Коцељево. Храм се налази на заравни према којој се са западне стране спушта брдо на коме је старо сеоско гробље. У попису Београдске митрополије 1735. године помиње се црква у Новацима која је она изгорела за време Кочине Крајине. Садашња црква је једнобродна грађевина са развијеним олтарским простором на истоку, нешто ужом припратом изнад које је звоник на западу и певничким апсидама које излазе из ширине равни наоса. Једноставне фасаде оживљене су плитким пиластрима, поткровним венцем слепих аркада и плитким нишама које су постављене бочно од главног улаза у храм и на спољној страни олтарске апсиде. Поред главног улаза на западу, постоје улази и на бочним странама наоса. Звоник је доста висок и складних пропорција са барокном капом новијег датума. У олтарском простору су нише проскомидије и ђаконикона, две велике нише за одлагање црквених сасуда и централна ниша горњег места у којој је ал секо техником осликана икона Исуса Христа а у конхи је приказана стојећа фигура Богородице са малим Христом. Живопис и иконопис је урадио 1933. -1934. године руски сликар и иконописац Андреј Васиљевич Биценко. Посебно се издваја композиција у јужној певници где је приказан Христос како хода кроз житна поља на Суботњи дан. Ова ком, понављајући оно што је годину дана раније урадио осликавајући цркву у Ориду. На пиластрима су приказане стојеће фигуре светитеља а на икони Св.Георгија на западном зиду наоса, у доњем десном углу потписан је:“ Матеј Ф.Рејтхингер“. Иконостас је направљен од масивног дрвета и прати линију ниских олтарских преграда какве су започете са опленачким маузолејом. Тордирани стубови одвајају поља са иконама које уоквирују дуборезни мотиви биљног порекла. Биценко је увођењем медаљона са јеванђелистима уместо апостолског реда и на царским дверима пророка уместо јеванђелиста на новачком иконостасу поновио решење какво је нешто раније извео у Малом Орашју покрај Смедерева. У северном делу припрате је мања просторија са каменим спиралним степеницама које воде ка галерији и звонику док је на јужној страни крстионица на чијем је јужном зиду приказана композиција Крштења. У новачкој цркви се уз олтар, ка јужној певници, налази икона Св.Георгија коју је 1853. године урадио Илија Петровић, живописац из Палежа. Поред ње је икона Богородице са Христом и светитељима , прилог „Тома Марковића 1. јануара 1875. године“ и икона Св.Стефана Дечанског коју је приложио „Димитрије Стефановић четовођа добровољачки родом из Турске Радомира при поласку у Босну на Велику Госпојину 15. августа 1875. године“. У певници се чува више старих богослужбених књига а у парохијском дому се налази вредна црквена архива. Својом монументалношћу, једноставном архитектуром и складним унутрашњим простором црква у Новацима представља значајну уметничку целину насталу у другој половини XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.933619, 44.477901 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старог окружног начелства у Богатићу", "ref:RS:nkd": "SK1479", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда старог окружног начелства у Богатићу, О Богатић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Миљков манастир", "ref:RS:nkd": "SK148", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105259", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105259", "description": "На десној обали Велике Мораве, у селу Гложане налази се Миљков манастир. Према историјским подацима манастир је почетком XV века подигао војвода каравлашки Ђорђе Радулбеговић. Више пута је рушен од стране Турака, а значајне обнове забележене су 1811. године када га је обновио кнез Миљко Томић и 1856. године када је обновљен од стране јеромонаха Пантелејмона. Манастирски комплекс се састоји од: цркве посвећене Ваведењу Пресвете Богородице, старог конака из 1962. године и новог конака из осамдесетих година XX века. Црква је подигнута као триконхална грађевина која је засведена полуобличастим сводом са куполом изнад наоса. Изнад припрате се налази звоник. Фасаде су омалтерисане и окречене белом бојом. Кров је двосливан и покривен поцинкованим лимом. Живопис у цркви датира из XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.146484, 44.163641 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Лакића у Тополи, О. Топола", "ref:RS:nkd": "SK1480", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Лакића у Тополи, О. Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа у Крагујевцу - задужбина Милована Гушића", "ref:RS:nkd": "SK1481", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105147", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105147", "description": "Стара школа у Крагујевцу је подигнута као задужбина Милована Гушића, крагујевачког трговца и налази се у улици која данас носи његово име. Саграђена је 1893. године у стилу грађанске архитектуре позног XIX века. Тада подигнута као варошка школа и данас служи тој сврси. У њој се налази део Основне школе ''Радоје Домановић''. `\nТо је приземна грађевина правоугаоног облика, са централним улазом који је решен у облику пасажа, кроз који се улази у ходник. Лево и десно од ходника се иде даље ка просторијама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.914181, 44.014221 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Собрашице у Трнави, О. Топола", "ref:RS:nkd": "SK1482", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Собрашице у Трнави, О. Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бетонски пешачки мост преко Лепенице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1483", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105077", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105077", "description": "Бетонски пешачки мост се налази у непосредној близини Лучног моста бр. 1, преко Лепенице. Мост служи искључиво за прелаз пешака. Подигнут је на месту на којем се раније налазила стара дрвена ћуприја изграђена у првој половини XIX века, чија је првобитна намена била повезивање Милошевог двора са старом црквом и старом скупштином. Градња садашњег моста је завршена 1927. године и тада је добио изглед који је до данас задржао. Његова дужина је 34,32 m. Бетонска ограда моста је посебно украшена, тако да је сама ограда у изливцима, који су посебно геометријски израђени. Како се ограда шири, тако се шире и орнаменти. На средини моста је, у плитком рељефу, уписана година градње, а на крајевима су поставњене украсне светиљке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.911675, 44.00848 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бубањ-чесма у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1484", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109394", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109394", "description": "Бубањ чесма је један од најстаријих и најлепших споменика старог Крагујевца. Сазидана је у XIX веку, за време владавине кнеза Милана Обреновића, а данашњи изглед је добила 1922. године, захваљујући залагању и помоћи браће Бојаџић. \nРађена је од камена и бетона, са богатом профилацијом и украсним орнаментима од малтера. Са улице се прво приступа на један трем — видиковац са клупама, а бетонским степеницама се силази до места где се захвата вода. Бубањ чесма у Крагујевцу представља објекат израђен за потребе чесме, а осмишљен тако да се на њему окупљају људи. У њеној непосредној близини налази се језеро Бубањ, које је добило име по чесми, као и читаво насеље у тој околини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.924044, 44.017144 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда народне библиотеке \"Ресавска школа\" у Деспотовцу", "ref:RS:nkd": "SK1485", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105012", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105012", "description": "Зграда Народне библиотеке \"Ресавска школа\" налази се у Улици деспота Стефана Лазаревића бр. 18 у Деспотовцу. Саграђена је између 1903. и 1905. године за потребе Окружног начелства, као приземна грађевина са главним подужним и три попречна тракта.\nГлавна фасада има средишњи ризалит наглашен забатом и улазом са стубовима и лучно завршеним порталом под тремом. Бочни ризалити имају по два лучно завршена прозора, а зидно платно између ризалита има по четири архитравно завршена прозора. Слично решење имају и остале фасаде. Сви декоративни елементи (око прозора, портала, хоризонтални и кровни венци, као и зупчасти фриз на забату) обрађени су у духу историцизма са класицистичким елементима, док се продирање нових стилских утицаја сецесије види само у флоралним орнаментима у угловима забата. Грађена је од камена и опеке, са каменим соклом и вишесливним кровом покривеним бибер црепом. Овај споменик културе је јединствен пример академски конципиране грађевине из прве деценије XX века у унутрашњости Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.43929, 44.094851 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лучни мост број један преко Лепенице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1486", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105126", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105126", "description": "Лучни мост бр. 1 заједно са Лучним мостом бр. 2 чини хармоничну и јединствену целину простора који спаја леву и десну обалу реке Лепенице. Изграђен је 1923. године према нацртима Васе Новичића, инжењера Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. Мост је изграђен од армираног бетона, отвора 30 m. Статички систем моста је лук са затегом који носи коловоз, чију конструкцију сачињавају коловозне плоче, секундарни подужни носачи и попречни носачи. Укупна ширина моста је 11,65 m. Ширина коловоза је 6,20 m, а корисна ширина пешачких стаза са обе стране коловоза је један метар. Главни носачи су луци облика параболе, који дају елеганцију мосту и чине га атрактивним, ослоњени преко челичних лежишта на масивне стубове. На левом обалном стубу је непокретно лежиште, а на десном ваљкасто, покретно лежиште. На крајевима моста са бочних страна су у плитком рељефу изведени флорални орнаменти, а са предњих страна моста су године везане за историјске догађаје: 1853, 1918, 1389 и 1804. година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.914058, 44.008816 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лучни мост број два преко Лепенице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1487", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105128", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105128", "description": "Лучни мост бр. 2 заједно са Лучним мостом бр. 1 чини хармоничну и јединствену целину простора који спаја леву и десну обалу реке Лепенице. Изграђен је 1923. године, према нацртима Васе Новичића, инжењера Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре. Начин зидања армираним бетоном чине мост бр. 2 и мост бр. 1 идентичним грађевинским конструкцијама. Оба моста имају: отвор од 30 m, лук са затегом обешеног коловоза, чију конструкцију сачињавају коловозне плоче и ширина моста од 11,65 m са ширином коловоза 6,20 m и пешачким стазама ширине једног метра. Главни носачи су луци облика параболе, који су ослоњени преко челичних лежишта на масивне стубове, што даје елеганцију мосту и чини га атрактивним. На левом обалном стубу је непокретно лежиште, а на десном ваљкасто, покретно лежиште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.92186, 44.009679 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Улици Крагујевачког октобра бр. 116 у Крагујевцу, О. Крагујевац", "ref:RS:nkd": "SK1488", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Улици Крагујевачког октобра бр. 116 у Крагујевцу, О. Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водоторањ у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1489", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105084", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105084", "description": "Водоторањ у Крагујевцу је подигнут ради потреба железнице крајем XIX века. Локомотиве су се снабдевале водом природним падом из водоторња. \nСаграђен је од опеке са наизменичним постављањем челичних прстенова, споља и изнутра. При његовом врху је формиран резервоар од опеке, длетован цементом, полулоптасте форме. Испод резервоара је простор за послуживање и ложиште са загрејаном водом. Уз тај простор са спољње стране је подигнут димњак, који надвисује цео торањ, а зидан је истовремено са њим. Објекат је осмоугаоне основе, са дубоким темељима. На врх торња се долази спољним, завијеним степеништем. Сам врх је урађен као бондручна конструкција, испуњена нутованим даскама. Кровни покривач је лим, а на врху крова је осмоугаона лантерна. \nЈедан је од малог броја очуваних објеката овог типа у Србији и симбол је градитељког напретка, као и развоја железнице на балканским просторима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.92462, 44.00777 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK149", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105262", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105262", "description": "У главној улици Свилајнца, у непосредној близини гимназије, налази се Црква Светог Николе. Једна је од најстаријих и најмонументалнијих цркава саграђених у ослобођеној Србији. Подигнута је 1826. године. На зидању и украшавању ове цркве радили су Јован Ковач и Јања Молер. Црква је грађена као издужена грађевина у облику тролиста са високим барокним звоником на западу. Засведена је полуобличастим сводом. Олтарска апсида и бочне конхе су полукружног облика. Покривена је двосливним кровом. Фасаде су премалтерисане и прекречене. Сачуван је велики број црквеног мобилијара који потиче из времена изградње цркве: певнице, седишта, позлаћени дрвени полијелеј сачињен из три круга за 24 свеће и неколико предмета од метала. Иконостас заједно са иконама које потичу из времена изградње цркве пренет је у суседно село Дубницу, а на његовом месту налази се иконостас Димитрија Посниковића. У ризници се чувају иконе из средине XIX века и позлаћени путир, дар кнеза Ресавца из 1827. године. Живопис у цркви је новији и рађен је 1961. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.196577, 44.232401 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Светозара Марковића бр. 69 у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1490", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105100", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105100", "description": "Зграда у Улици Светозара Марковића бр. 69 у Крагујевцу је вишеспратна грађевина, састављена из два тракта, развијене основе и осмосиметрична. Подигнута је у духу еклектизма, са јако израженим утицајем академизма и класицистичком пластиком. Саграђена је од опеке и армираног бетона. Објекат је служио као интернат за ученике и војне питомце из Македоније одмах након Првог светског рата, па је познат и под називом ''Дом милосрђа''." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.91772, 44.015516 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Управна зграда болнице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1491", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105151", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105151", "description": "Управна зграда болнице смештена је у оквиру Клиничког центра и у њој је и даље смештена болничка управа. Подигнута је у периоду између два светска рата, у еклектичном духу заснованом на принципима академизма. Састоји се од сутерена, високог приземља и спрата. Фасада је симетрично компонована истуреним средњим ризалитом са улазом и скромном декорацијом, сведеном на назначене пиластре, венце и оквире око врата. Овај споменик културе се сврстава међу најзначајније споменике везане за здравство на територији Крагујевца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.915201, 44.020163 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда железничке станице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1492", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1998-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108289", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108289", "description": "Зграда железничке станице у Крагујевцу је подигнута 1886. године, у време градње железничке пруге Крагујевац—Лапово. Грађена је од тврдог материјала, по пројекту типски саграђених зграда на европској железници и по свим европским стандардима и принципима. Академски је конципирана и декорисана украсима од опеке и равним малтерисаним површинама, са лучно засведеним прозорима и вратима, такође израђеним од опеке. Када је саграђена, имала је приземље и спрат, који је у земљотресу током XX века порушен. \nПредставља добро очуван пример архитектуре с краја XIX века, не само у Крагујевцу, већ и у читавој Србији.\nОд деведесетих година 20. века кроз железничку станицу Крагујевац саобраћају само теретни возови и од путничких једино малобројни шинобуси, а станична зграда је у запуштеном стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.927916, 44.010367 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Марковића у Краљеву", "ref:RS:nkd": "SK1493", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106032", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106032", "description": "Марковића кућу у Краљеву изградио је од 1903. до 1906. београдски кафеџија и рентијер Сретен Стојадиновић, власник кафане Касина на Теразијама, који се у град доселио због лечења у Матарушкој Бањи. После смрти супруге, кућу препушта ћерки и зету, апотекару и санитарном капетану Миодрагу Марковићу. Апотекар Марковић је са своја два сина, Предрагом и Милорадом, стрељан 14. октобра 1941.\nУ дворишном делу куће становала је породица Јовичић, из које потиче Олга Јовичић Рита, студент технологије и организатор радничких штрајкова у Краљеву 1936. и 1937.\nНакон хапшења 1941. побегла је из затвора кроз двориште Марковића куће и отишла у партизане, а након погибије проглашена је за народног хероја. Кућа се састоји од два објекта: већег репрезентативног, саграђеног уз регулациону линију, и мањег који се наслања уз њега и функционално га допуњује. Кућа до улице изграђена је по пројекту београдског инжењера М. Смиљанића, а улазну капију и остале елементе од кованог гвожђа израдио је познати београдски мајстор Виктор Колачек. Дворишна зграда је знатно једноставније обликована, са елементима народног градитељства прилагођеног градској средини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.68129, 43.725159 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо купатило у Јошаничкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK1494", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108025", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108025", "description": "Старо купатило је најстарији објекат за коришћење термалних вода у бањском комплексу Јошаничке Бање. Изграђено је у периоду турске владавине, најкасније у XVIII веку. Просторна концепција одступа од схеме коришћене приликом пројектовања лековитих бања, каплиџа. Главни део, у целости сачуван до данашњег времена, има приближно квадратну основу, У поду је степенасто укопан базен, те софе за седење и нише у зидовима за одлагање прибора за купање. Централни простор је надвишен плитком слепом куполом. Кров на четири воде покривен је ћерамидом. Уз северозападни зид главног дела била је смештена изузетно мала просторија, халват, за одвојено купање и парење." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.752422, 43.38771 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ново купатило у Јошаничкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK1495", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108064", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108064", "description": "Ново купатило, смештено на левој обали реке Јошанице, изграђено је у време када се формира модерни бањски и туристички простор Јошаничке Бање. Још 1932, доласком Ивана Козлова на место управника, започели су радови на њеном уређењу. Формиран је парк, обновљено је старо купатило, проширени извори лековите воде, и на крају 1935. изграђено ново купатило, о чему постоји податак на централном делу атике, изнад улазних врата. У периоду између два светска рата, 1936, Бања је уврштена у 13 туристичких места бањског карактера у Србији. Купатило је приземна грађевина симетричне основе на којој се издвајају централни део и бочна крила. Фасаде су равне и издужене, са наглашеним и дубоким кровним венцем, атиком и полукружним прозорским отворима. Кров је над централним делом раван док су изнад бочних крила формиране плитке куполе. Од два првобитна базена, за мушкарце и жене, сачуван је само степенасто укопан базен правоугаоне основе у западном крилу. У централном простору некада су се налазиле четири каде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.752205, 43.387829 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Божића у Краљеву", "ref:RS:nkd": "SK1496", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106031", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106031", "description": "Кућа Божића изграђена је осамдесетих година XIX века.\nУ личној архиви власника сачувана је оригинална тапија по којој је кућу 1894. купио Вићентије Крџић, архимандрит манастира Сретење од Саве Поповића, свештеника из Рашке. По одласку у манастир Хиландар кућу је продао проти Саватију Божићу, који је активно учествовао у друштвеном животу Краљева, основао одељење Црвеног крста, Аеропланско друштво и један је од најзаслужнијих што је Матарушка Бања добила статус бање и постала познато лечилиште. Његов син, инжењер Добривоје Божић, у историју је ушао као проналазач ваздушне кочнице која се користи у железници. Кућа је правоугаоне основе, састоји се од сутерена и високог приземља, које покрива четвороводни кров, на који се наставља нешто нижи кров касније дограђеног улазног трема. Особеност ове куће јесте високи сокл израђен од наизменично сложених редова опеке и камена. Масивни компартименти на угловима, допрозорници, шембране, натпрозорници, кордон и степенасти кровни венац представљају орнаменталне елементе карактеристичне за архитектуру еклектицизма у Србији тог времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.68084, 43.726534 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе општине у Новој Вароши", "ref:RS:nkd": "SK1497", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109111", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109111", "description": "Зграда Старе општине, која је позната и под турским називом Кајмакамија, подигнута је за потребе смештаја турских државних установа. Градња је започела крајем XIX века, а завршена 1909, после хуријета (младотурске револуције). По одласку турака 1912. у објекат је смештено Среско начелство, а почетком Другог светског рата Народноослободилачки одбор Среза златарског. До 1987. у згради је била смештена Скупштина општине, а почетком XXI века адаптирана је за потребе градске библиотеке. Објекат је спратни, правоугаоне основе, са два изражена бочна и једним централним ризалитом. У приземљу централног ризалита смештен је главни улаз изнад кога је испад диванхане. Диванхану носе два масивна стуба и два пиластра, спојена преломљеним луковима. Зграда представља редак пример грађевине настале у времену после завођења реформи у Отоманском царству, чији су облици синтеза европских романтичарских струјања и традиционалне исламске архитектуре. Данас је зграда претворена у Завичајни музеј Нове Вароши." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.811108, 43.460329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Петровића у Краљеву", "ref:RS:nkd": "SK1498", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106030", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106030", "description": "Кућа Зорке Петровић је изграђена у периоду од 1931. до 1932. у стилу еклектике. Објекат има правоугаону основу, приземље и поткровље на мансарди. Грађена је по узору на мање резиденцијалне француске виле. На фасадама су видљиви елементи неокласицизма и необарока, док се утицај сецесије највише огледа на мотивима ограде. На источној фасади налази се главни улаз до којег води пространо степениште са балустрадом класицистичког типа. Кућа је изузетно занимљива због балкона, који је уклопљен у мансардни кров. Првобитни власник куће, Богољуб Петровић, дао је да се изгради овај мањи стамбени објекат потакнут сећањима на свој боравак и школовање у Француској. У кући се чувају и вредни покретни предмети грађанске породице прве половине XX века: намештај, слике, старе фотографије и документа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.688936, 43.724083 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Учитељског дома у Чачку", "ref:RS:nkd": "SK1499", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106182", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106182", "description": "Учитељски дом у Чачку саграђен је 1929–1930. према пројекту архитекте Мирка Младеновића, као задужбина Учитељског удружења, за потребе смештаја деце која се школују у Чачку. Почетак градње Дома свечано је обележен 1. августа 1929. и том приликом је у темеље, на југоисточној страни објекта, узидана Повеља, на којој је уписан пригодан текст као сведочанство о години градње и задужбинарима. Зграда је саграђена као репрезентативни јавни објекат у духу академизма, са високим приземљем и спратом. Има наглашен засведени улаз изнад којег је на спрату балкон са пуном зиданом оградом. Фасадна пластика је скромна, као и столарија, што је одлика еклектичког стила у архитектури, сведеног на функционални склоп грађевине. Стилске одлике објекта очуване су до савременог доба, као и његова намена. Објекат има и историјски значај јер су у њему током 1941. одржаване конференције КПЈ-а и СКОЈ-а, о чему сведочи спомен-плоча на уличној фасади објекта. Поред архитектонског и историјског значаја, Учитељски дом је веома значајан за историју задужбинарства у Чачку и у Србији, али и за унапређење културне, просветне и педагошке делатности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.342893, 43.892165 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Земунска тврђава", "ref:RS:nkd": "SK15", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107693", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107693", "description": "Средњoвековна утврђења Земуна сачувана су у остацима цитаделе тзв. готског типа. Четвороугаони замак, са по једном кружном кулом на свакој страни, сачуван је у деловима спољних зидова и кула у висини до 2 метра. Замак је оријентисан према помоћним странама света, са странама дужине 32.60, 30.15, 32 и 30.80 m и просечним промером кула од 10 m. Зидови су од ломљеног камена, обложени опеком у кречном малтеру. \nУ изворима се помиње још у IX веку, а затим често после XII века. Сматра се да су постојећи зидови из XIV или XV века. На Прандштетеровој минијатури из 1608. године замак је сачуван и покривен, док се на панорамама Земуна већ од XVIII века налази у рушевинама. Рушевине замка представљају најстарије остатке старог Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.409909, 44.848299 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Турски амам, Грабовац", "ref:RS:nkd": "SK150", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Турски амам, Грабовац, О Свилајнац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Увац", "ref:RS:nkd": "SK1500", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107834", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107834", "description": "Манастирски комплекс са црквом смештен је на десној обали реке Увац, на обронцима планине Златибор. Археолошким истраживањима откривени су остаци најстаријег храма из XV века, мањих димензија који је служио као гробљанска богомоља. У периоду обнове Пећке патријаршије, током XVI века, црква је дограђена и претворена у манастирски храм. Интензиван монашки живот одвијао се у манастиру до почетка XVIII века, када је манастир запустео и више није обнављан. Црква је била живописана квалитетним фреско-сликарством изузетних вредности за период XVI века. Манастирски објекти истражени су северно и јужно од храма. Јужно од храма била је смештена трпезарија, док су се северно налазиле монашке келије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.588358, 43.61217 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Славка Радојичића у Ласцу", "ref:RS:nkd": "SK1501", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106036", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106036", "description": "Окућница Радојичића у Ласцу заснована је у првој половини XIX века, на обронцима планине Јелице, удаљена од пута, заклоњена и безбедна. Окућница се састоји од дворишта, у којем су стара и нова кућа, чардак, зградица и млекар, а ван дворишта су кош и качара. Стара кућа саграђена је у првој половини XIX века, као дводелна полубрвнара, али је касније делимично преправљена презиђивањем собе опеком, уместо дотадашње чатме. Најлепши објекат у окућници је гостинска кућа чардак, спратни објекат са подрумом у нивоу приземља и стамбеним делом на спрату. Грађен је дрветом, са малом собом на спрату, од чатме и покривен ћерамидом. Спратни део је испуштен и ослоњен на дрвене диреке, тако да испред улаза у подрум формира трем, ограђен ниском оградом од шашовца. Изнад трема, на спрату је најлепши део објекта, дивана, намењена за уживање и разговор са гостом. Други објекти у окућници су нешто млађи, а једино је на вајату, на шашовку таванице трема, уписана година градње 1891. Године 1993. записано је да очуваност објеката и уредност простора као огледала сведоче о марљивости чланова домаћинства, због чега окућница наликује на музеј народног градитељства у малом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464483, 43.708617 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Преображења у Дајићима", "ref:RS:nkd": "SK1502", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106249", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106249", "description": "Храм посвећен Преображењу Господњем смештен је на сеоском гробљу у Дајићима. Црква је настала највероватније крајем XVIII или почетком XIX века, о чему сведоче и надгробни споменици на некрополи који су делимично искоришћени за зидање цркве. иако скромних архитектонских вредности, у области Старог Влаха она је редак пример грађевине која у каменом материјалу у потпуности понавља образац цркава брвнара. У основи је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку, ниских камених зидова, високог и стрмог двосливног крова покривеног шиндром. Једини прозор смештен је у оси апсидалног зида. У апсиди се налазе и две мале нише, простори за проскомидију и ђаконикон. Улаз на западној фасади има довратнике од фино обрађених мермерних квадера. Јужно од улаза смештена је мала полукружна ниша. У цркви се налазе часна трпеза и крстионица које припадају неком старијем објекту. Црква се данас налази у доста лошем стању јер су кровни покривач и кровна конструкција потпуно уништени. Северни зид је великим делом разидан, а јужни је склон паду, због чега су га мештани поткочили камењем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.296369, 43.385936 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла у Јелакцима", "ref:RS:nkd": "SK1503", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106364", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106364", "description": "Црква Светих апостола, изграђена у XIX веку, налази се недалеко од ушћа планинског потока у реку Јошаницу. Археолошким истраживањима мањег обима утврђено је да постоји старији културни слој испод коте дна темеља постојеће цркве. У основи је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Унутрашњи простор је пиластрима подељен на четири дела. Пиластри носе прислоњене лукове изнад којих се уздиже полуобличасти свод. Кров на цркви је двосливан, покривен ћерамидом. Посебан значај има под израђен од надгробних плоча студеничког типа, чијом је детаљном анализом утврђена стилска и хронолошка разноликост, а најстарији примерци потичу још из средњег века.\nНадгробници потичу са некрополе која се развијала око цркве. Конзерваторски и санациони радови на цркви, скидање наноса у порти и изградња потпорног зида са источне стране започети су 1985. а завршени 1989." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.800356, 43.421219 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богојављења у Врдилима", "ref:RS:nkd": "SK1504", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106026", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106026", "description": "Црква Богојављања подигнута је 1922. на месту старије грађевине из XIX века. Има занимљиво архитектонско решење, јединствено на територији западне Србије, будући да представља дело руског архитекте (Михаил Глушен), који се потрудио да га прилагоди српској црквеној традицији. Градњу су помогли мештани Врдила и околних села у спомен на ратнике изгинуле у Првом светском рату. Основа цркве је у облику триконхоса са потковичастим апсидама. Куполни простор карактеристичан је за руске цркве и чини га осмострана кришкаста конструкција са завршетком у облику турбана над којим се уздиже крст на кугли. Купола је покривена лимом, а остатак цркве бибер-црепом. Унутар олтарског простора под је сачињен од надгробника, амвонска розета је пренета из старије грађевине. Прозори су уски, а њихови лучни завршеци оивичени су украсом од фасадне цигле. Исти мотив се понавља и на западном порталу. На западној фасади изнад портала налазе се плоче са подацима о изградњи и приложницима храма. Изнад плоча смештен је велики окулус са крстом уписаним у кругу и радијално распоређеним зракама око круга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.551581, 43.703449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице у Бистрици", "ref:RS:nkd": "SK1505", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106302", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106302", "description": "Црква Свете тројице у Бистрици обновљена је 1833. године на темељима храма, грађеног највероватније крајем XVII века. О континуитету употребе места сведоче остаци старије некрополе у порти. Црква је једнобродна куполна грађевина са пространом припратом на западу. Слепа купола, скривена у крову налази се изнад источног и централног травеја. Кров је стрм, двосливан, израђен од шиндре. На иконостасу су биле вредне иконе, дело Алексија Лазовића из 1834. и једна икона Андрије Раичевића. У време проглашења у цркви су се налазили и оригиналан дрвени полијелеј, архијерејски престо, дрвена певница и вредне рукописне и богослужбене књиге XVI−XVIII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.700519, 43.474645 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке, Чечево", "ref:RS:nkd": "SK1506", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Петке, Чечево, О Зубин Поток" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе, Црепуља", "ref:RS:nkd": "SK1507", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Николе, Црепуља, О Зубин Поток" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Богородице Читлук, засеок Дубоки Поток", "ref:RS:nkd": "SK1508", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Богородице Читлук, засеок Дубоки Поток, О Зубин Поток" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Арханђела Михаила, Бузовик", "ref:RS:nkd": "SK1509", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Манастир Св. Арханђела Михаила, Бузовик, О Витина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Грнчарица", "ref:RS:nkd": "SK151", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107293", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107293", "description": "У селу Прњавор, десетак километара североисточно од Крагујевца, налази се манастир Грнчарица. Манастирски комплекс се састоји од цркве посвећене Св. Николи, старог и новог конака, трпезарије и ниског каменог зида који опасује читав простор. Претпоставка је да је подигнут средином XVI века, о чему сведоче и фрагменти првобитног живописа пронађени дуж јужног и северног зида цркве, као и запис који се до скоро налазио изнад улаза у цркву. Манастир је временом претрпео бројне промене. За време аустријско-турских ратова у првој половини XVIII века, као и за време Кочине крајине, више пута је паљен и рушен. Обнављан је током XIX века, а највише 1869. године када су црква и западни конак подигнути из темеља и када је читав комплекс ограђен каменим зидом. \nЦрква је триконхалне основе, засведена полуобличастим сводом са витком осмостраном куполом изнад централног простора. Олтарска апсида и бочне конхе су споља и изнутра полукружне. На западу је масиван квадратни звоник са четири бифоре. Фасаде су премалтерисане и жућкасто окречене без декоративне орнаментике. Кровови су двосливни, покривени поцинкованим лимом. Часна трпеза у олтару је камена и састављена је од два блока са урезаним крстом на постаменту. Живопис и иконостас у цркви су новијег датума." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.017635, 44.098509 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара градска кућа Ћамиловића у Вучитрну", "ref:RS:nkd": "SK1510", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара градска кућа Ћамиловића у Вучитрну, О Вучитрн" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбена кула Хаци Осе Мифтарија, Истинић", "ref:RS:nkd": "SK1511", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стамбена кула Хаци Осе Мифтарија, Истинић, О Дечани" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбена кула Иберхисај, Дечани", "ref:RS:nkd": "SK1512", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стамбена кула Иберхисај, Дечани, О Дечани" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Синан пашина џамија", "ref:RS:nkd": "SK1513", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pzzskp", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Синан Пашина џамија налази се у самом центру Качаника. Ова џамија одликује се својим облицима и монументалношћу. Сакрални објекат је једно значајно дело исламске архитектуре и то не само за место, рејон где је настала него и шире. Синан пашина џамија је архитектонско куполно дело које припада класичној форми поменутих објеката косовске стилске групе. Донатор Синан пашине џамије је сам Синан паша. Џамија је подигнута као задужбина везира освајача Јемена Синан Паше. По запису изнад улазних врата може се констатовати да је објекат настао 1594\/95. године. Ова класична грађевина (правоугаоне основе дим. 19,32 х 15,44х13,35 м) засведена је куполом конструисаном над тромпама. Џамија у својој композиционој шеми састоји се од молитвеног простора, улазног трема и минарета. Улазни трем је дограђиван и презиђиван током ХIХ века. Осим улазног портала, на конструктивним зидовима молитвеног простора налазе се прозори. Прозора има и на тамбуру куполе. Ова џамија је зидана од камена везаног кречним малтером. Што се пластичне обраде тиче, она је јако оскудна. У ентеријеру џамије својом обрадом истиче се мимбер и михраб. Због дограђивања махфил изгубио је првобитан изглед. Унутрашњи зидови џамије декорисани су са мотивима биљног, геометријског и цитатима курана урађених на секо техници. Као конструктивни материјал употребљен је камен и тегула а као везиво кречни малтер. Џамија својим пропорцијама, облицима и монументалношћу даје драж амбијенту где се налази. Дограђивањем улазног трема као и малтерисањем ентеријера и екстеријера џамија је изгубила од првобитног изгледа. " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.7390701, 42.2089634 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Дунавској улици бр. 7 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1514", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106859", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106859", "description": "Спратна кућа, основе на лакат, са дворишним крилом на десној страни парцеле, изграђена је у другој половини XVIII века у једној од најстаријих новосадских улица. На уличној фасади је плитак ризалит са две вертикале отвора, од укупно четири. У приземљу је при левом углу, дубље увучена, већа двокрилна, гвоздена капија са плитко ливеним орнаментима у имитацији готичких бифора је организовано у више квадратних, стаклених поља. Десно од капије су три правоугаона отвора од локала, савремено конципирана. Прозори спрат имају плитку, сегментну конструкцију, са по два крила од шест застакљених поља од којих се доња посебно отварају у поље (\"луфт фенстер\"). Испод прозора су профилисане клупчице, а над прозорима су једноставни архитравни фронтони. При крову, у оси свих отвора, су изведене таванске розете мањег пречника. Подрум, приземље и степенишни простор су под сводовима. У пролазу су три сверна свода са јаким потпорним гредама. На дворишном крилу је комуникативни балкон са равном плочом коју носе гредице. Гвоздена ограда је од вертикално постављених шипки са коцкастим прстеном на средини висине (овакав тип ограде постоји на још неким кућама). Над балконом је равна, истакнута надстрешница. Улази за спрат и подрум су смештени у приземљу дворишног крила. Над првим је детељ лунуте која је изграђена од шест радијално постављених елемената. Степениште за спрат је двокрако саподестом и газиштима од дрвета. Необичан архитектонски елеменат представља потпорни стубац у форми и функцији контрафора, који је сазидан у дворишном, угоном делу, уз зид суседне куће на броју 5. У време романтизма кућа је претрпела знатнију обнову, која је уочљива на спратном делу. Судећи по конструкцији комуникативног балкона, који одражава знатно позније време градње, спрат куће је био срушен у време Буне 1849. године и после ње обновљен у стилу романтизма. Крајем XIX века припадала је породици Поповић и у њеном локалу је била гостионица. Каснијим истраживањима је утвђено да је само партерни део објекта изграђен у XVIII веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848913, 45.256745 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Дунавској улици број 20 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1515", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106861", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106861", "description": "Приземна кућа, правоугаоне основе, која се пружа дубоко на узаној парцели, саграђена је 1852. године по пројекту баумајстора Георга Молнара. Налази се на углу Дунавске и Жарка Зрењанина, у старом делу града. Изглед куће, који је забележен на фотографији из 1876. године, у основи је сачуван и поред насталих измена. Кратка улична фасада из Дунавске улице, са средишним правоугаоним улазом и два прозорска отвора (излога) бочно од њега, завршава мањом равном атиком коју красе две вазе. Испод целог објекта налази се подрум. просторије у кући су распоређене тако да се ређају једна за другом. Просторије до улице се користе за локал док у оним позади, у ка дворишту, стамбени простор. Као један од два партерна објекта у старој Дунавској улици, (други је под бројем 18), кућа представља раритетан урбанистичко-технички пример и сведочанство о некадашњим градитељским правилима. Наиме, у време настанка куће, због гранатирања са Петроварадинске тврђаве, у граду је била успостављена територијална линија опасности са забраном градње у њој. Како су куће на броју 20 и 18 биле у непосредној близини артиљеријског домета, у том делу града је била дозвољена само ниска, приземна градња. Фасада из Дунавске улице је претрпела измене заменом оргиналне столарије, постављањем перди и конзолних светиљки. На фасади из улице Жарка Зрењанина отворена су три нова портала на месту прозора. Ентеријер објекта је такође попримио многе измене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.850084, 45.256238 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Грчкошколској улици број 3 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1516", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107431", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107431", "description": "Зграда \"Грчке школе\" изграђена је у једној од најстаријих новосадских улица, у ценру града. У њој су Грци и Цинцари, досељеници из Мекедоније и Епира, основали школу чији су ђаци махом били Срби. Настава се одржавала на грчком језику и највише се изчавала веронаука. За време Буне 1848\/49.године школа је страдала па је 1853. године извршена обнова, по пројекту Франца Шауба. Због смањеног броја ученика школа је затворена 1860. године, а 1873. године зграда је поклоњена Српској великој гимназији. Над главним улазом је постављена спомен-плоча од ружичастог камена са текстом на грчком језику о обнови школе 1821. године и са накнадно уклесаним текстом који говори о поклону зграде новосадској гимназији. Средином XIX века, пред Буну, у кући је одржан састанак на коме су се новосадски Срби предвођени Јованом Рајићем договорили о подизању устанка против мађарске власти. Зграда \"Грчке школе\" се први пут помиње у вези обнове 1821. године па се предпоставља да је постојала знатно раније. Школа је тада имала колски улаз на средини уличне фасаде и дворишно крило уз леву бразду. На обе етаже, ка дворишту постојао је трем. Са улице су били станови а у дворишном крилу учионице. Након обнове извршене 1853. године зграда има колски улаз који се помера на леву страну и степениште постављено у кратком крилу са десне дворишне стране. Фасада је обрађена низом квадера на соклу, са профилисаним рамовима око прозора, полукружним фронтонима изнад прозора у приземљу и архитрвима на спрату. При угловима фасада је наглашена плитким ризалитима. Данашњи изглед није идентичан оном насталом у обнови након Буне. Основа зграде је правоугаона са високопартерним крилом на левој страни и испустом степенишног простора десно од пролаза на дворишној фасади. Некадашње крило у коме је било степениште више не постоји. Пролаз је остао на истом месту као после обнове 1853. године; десно од њега су три прозора а лево два. На спрату је низ од шест прозора са барокним фронтонима и шкољкама у пољу и са балустерским низом на парапетним пољима. Спрат од приземља дели широк и истурен венац са рецкастим фризом. Ентеријер је временом такође мењан. Уз улицу су собе формиране у два низа, са понегде сачуваним масивним декоративним конзолама. Над степеништем је касетирана таваница, док је ограда од кованог гвожђа богато орнаментисана. На основу изведених градитељских захвата и промене орнаменталног система на уличној фасади зграде, закључује се да је до велике обнове \"Грчке школе\" дошло крајем XIX века или почетком XX века када она добија типична еклектичка обележја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846207, 45.257496 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Грчкошколској улици број 2 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1517", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107407", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107407", "description": "Репрезентативна зграда \"Централног кредитног завода\" налази се на углу улица Грчкошколске и Светозара Милетића. Подигнута је 1896. године, по пројекту бечког архитекте Франца Воруда. Као прва велика \"финансијска\" установа Срба у Новом Саду. Оснивачи и финансијери установе и зграде банке били су угледни грађани Новог Сада: велепоседник Лазар Дунђерски, публициста и политичар Миша Димитријевић и трговац Љуба Стефановић. У приземљу зграде била је смештена служба банке, а на спрату су се налазили станови за службенике. Године 1921. дозидан је други спрат у стилу необарока, 1949. године изграђен је стаклени кров на задњем делу шалтер сале, а 1953. и 1956. године дограђене су санитарне просторије у дну дворишта. У згради је било седиште \"Љубљанске банке\" а сада је у њему смештена \"Привредна банка\". Основа зграде је у облику латиничног слова \"Л\" са заобљеним угаоним делом који обухвата готово пук круг. Наглашен је монументалним главним улазом и високом куполом облика полулопте са лантерном на темену и фигуром бога Хермеса на врху. Аутор бронзане скулптуре бога Хермеса је уметник Ђорђе Јовановић (1861-1953). Обрада фасаде изведана је уз богату примену декоративне пластике, као што су: низови масивних конзола, биљни орнаменти, пиластери са разноврсним капителима. Прозори приземља и првог спрата су полукружне конструкције, док су на другом спрату правоугаони са равним гредником. Приземље је обрађено у дубокој рустици, а зидно платно оба спрата је равно малтерисано. На вратима су крила од кованог гвожђа у богатом необарокном склопу орнамената и са иницијалима у лигатури КБ (Кредитна банка). Посебна пажња је поклоњена уређењу шалтер сале, која захвата угаони део приземља. Плафон и зидови богато су декорисани штуко-пластиком са позлатом. Остале просторије у приземљу су канцеларије. Некадашњи станови на спратовима данас се користе као пословни простор, док се шупе, оставе и котларнице у подруму данас користе за смештај архиве и као друштвене просторије. Почетком осме деценије XX века изведени су обимнији радови за потребе Љубљанске банке а друга велика обнова била је 2004. године за новог власника- Цептер банку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846242, 45.257054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Карађорђевој улици број 69 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1518", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106983", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106983", "description": "Кућа у Карађорђевој улици број 69 у Новом Саду је срушена.\nНародна војвођанска кућа тршчара у Карађорђевој улици број 69 подигнута у првој половини XИX века у старом делу Новог Сада, Салајци, крају који су Срби из Славоније населили непосредно после 1764. године. Приземна кућа правоугаоне основе, краћом страном је окренута на улицу а подужном, задњом страном је на бразду, међи до суседа иза куће (кућа типа \"на бразду\"). Зидови су од набијене земље, ниски и у тле укопани, а двоводни кров дрвене конструкције је препокривен трском. Улична фасада је у знатној мери задржала оргинална обележја: подеqена је на доњи део, једноставно обрађени зид и горњи, троугаони забат. Два упарена прозора постављена су високо. Након преправке постали су двокрилни са надсветлом. врата која су пре водила на трем су зазидана. На забату су два мала отвора - таванске баџе уоквирене малтерским рамовима. Задњи забат, где је улаз за таван, затворен је трском, облепљен и окречен. Дуж главне дворишне фасаде налази се трем - \"гонак\". Он је затворен ццелом својом дужином низом накнадно дозиданих малих, помоћних просторија (кујница, купатило, ходник) и на крају дрвеном оградом, који су сви под засебним једноводним кровом од салонита. У предњој и стражњој соби доминира таванична конструкција. Првобитни подови од набијене и глачане земље нису подашчани. Парцела на којој је подигнута кућа издељена је само наменски јер нема преграде на предње и стражње двориште и башту. У предњем дворишту, поплочаном опеком, је мања једноспратна зграда поставqена уз кућу по дужини парцеле. У дну дворишта, \"преко\", налази се дугачка помоћна зграда, где су некад биле штала и шупа. Лево од те зграде је широки колски пролаз који води у задње двориште и у башту." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.839941, 45.269463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Дунавској улици број 18 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1519", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106860", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106860", "description": "Ниска кућа са основом на лакат, узаног уличног фронта и дугачког дворишног крила, једна је од две партерне куће у Дунавској улици, у центру града. У архивским документима пронађена су два пројекта за градњу ове куће, али се на основу фотографије снимљене у време велике поплаве 1876. године закључује да је подигнута по пројекту Антона Лесмајстера, 1852. године. Кућа је у другој половини XX века била позната као гостионица Код Брудера, а од 1926. године као кафана Код Страхиње. На уличној фасади су три отвора, два правоугаона излога и улаз у средини, надвишени класицистичким лунетама. У њиховој оси су таванске розете. Ентеријер је претрпео веће измене, услед честе промене намене. Од првобитног низа просторија у предњем делу ништа аутентично није сачувано јер су преградни зидови порушени и формиран велики продајни простор. Улична фасад је задржала основне карактеристике и поред аплицираних дрвених излога. Као и суседна кућа на броју 20 овај објекат представља ретку појаву у градитељском наслеђу Новог Сада и значајно сведочанство о градитељским и урбанистичким правилима XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.850049, 45.25621 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK152", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105955", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105955", "description": "У селу Велика Крушевица, недалеко од Рековца налази се Црква Светог Николе, у народу позната као Манастирак. Иако нема прецизних података о времену када је настала, познато је да потиче из XV века и времена деспота Стефана Лазаревића. Црква манастира Манастирак је грађевина складних и уравнотежених пропорција. Њена основа је рађена у комбинацији триконхоса и сажетог уписаног крста. На западној страни је велика правоугаона припрата. Изнад централног простора уздиже се витка осмострана купола. У односу на основу црква има наглашену висину, што је постигнуто постављањем коцкастог постоља испод доње ивице кубета. Улазни портал је на западној страни, лучног је облика, као и сви прозори на зидовима и тамбуру куполе. Током спровођења мањих истраживачких радова утврђено је да су фасаде биле декоративно обрађене наизменичним редовима опеке, камена и кречног малтера. Црква је била покривена оловним плочама и имала вајарску орнаментику сконцентрисану око портала и прозора. Црква у Великој Крушевици није у потпуности сачувала свој првобитни средњевековни изглед. Радовима изведеним крајем осамдесетих година XX века враћен јој је некадашњи изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.05945, 43.861848 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Дунавској улици број 1 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1520", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107086", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107086", "description": "Угаона, спратна кућа, некада друга у нивоу старе Дунавске улице, грађена је крајем XVIII или почетком XIX века. Први пут се помиње у вези обнове 1853. године када је , по пројекту градитеља Ханера Андреаса, спрат куће обновљен у духу тада владајућег стила романтизма. По наруџбини Српске гимназије 1909.године, на уличној фасади се поставља нова декорација по правилима тада владајућег стила сецесије. Приликом обнове и преадаптације објекта 1969-70. године одлучено је да се објекту врате класицистички елементи који су постојали пре 1849, а да се богата сецесијска пластика над прозорима и ајнфорта уклони. У кући је др, Јован Суботић пре 1870. основао штампарију и издавао лист „Народ“. Новосадски штампар, књижар и издавач Арса Пајевић, 70-тих година XIX века купио је кућу и завештао је Православној црквеној општини. Од 1885 у њој је била Српска читаоница и клуб Ђура Даничић. Српску читаоницу и фодн од 4000 књига преузима Градска библиотека 1958. године која се и данас ту налази. Кућа има основу латиничног слова Л, са низом правоугаоних, савремених отвора надвишених лунетама у приземљу и двокрилних прозора са правоугаоним надсветлом и архитравним фронтовима на спрату. Идентичан облик и декорација отвора су поновљени и на бочном лицу, из Гимназијске улице. На средини главне фасаде је плитак ризалит са поликружно конструисаним ајнфорт пролазом и два прозора на спрату. Просторије подрума и приземља су под сводовима, а на спрату имају равну таваницу. На дворишном крилу је комуникативни балкон сегментне конструкције са профилисаним каменим конзолама и оградом од кованог гвожђа. Испод баллкона су оригинална двокрилна врата од тешког дрвета са апликацијама и шаркама из времена класицизма. Зграда је добро очувана и одржавана. Столарија у приземљу је израђена по узору на оригиналну, а ајнфорт капија је сачувана и укомпонована у савремени ентеријер ( пријемно одељење библиотеке ). На фасади се налазе три бронзане табле које говоре о историјату и значају објекта. На дворишном крилу је комуникативни балкон сегментне конструкције са профилисаним каменим конзолама и оградом од кованог гвожђа. Просторије подрума и приземља су под сводовима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848416, 45.256856 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска кућа у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1521", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106847", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106847", "description": "Зграда магистрата у Новом Саду подигнута је 1894. године на главном тргу, по пројекту Георга Молнара из 1874. године. Први магистрат у Новом Сада установљен је 1. фебруара 1748. године када је Нови Сад добио статус слободног краљевског града. У реализацији изградње Градске куће учествовали су и познати градитељи: Карл Лерер и Јожеф Цоцек. Градска кућа је монументална двоспртна зграда, основе једва видљивог трапеза са дубоким испустом на средини приземља и ризалитима при угловима. Средиште објекта је осмишљено као атријумски простор који је данас покривен и претворен у шалтер-салу. Зидно платно фасаде изведено је у имитацији квадера са отворима полукружне и архитравне конструкције. На богато декорисаној главној фасади, доминира дубоки испуст са аркадама у приземљу и стубовима на спрату који су украшени штуко пластиком. Прозори на првом спрату посебно су наглашени балустрским низом на парапетним пољима и слободностојећим алегоријским фигурама младих жена. Аутори пластике на фасадама су Јулије Анике и Јован Кистнер. Решење крова је сложено: на угловима су четвороводне куполе делимично заклоњене ниским атикама, а целим објектом доминира висок торањ опасан платформом-балконом и лантернама на врху. Дворишне фасаде објекта су једноставне, без декоративних елемената, са низом прозора који ходницима на спрату омогућавају дневну светлост. Распоред просторија унутар објекта је у функцији административног пословања. Из крстасто засведеног хола са стубовима у приземљу, на спрат води репрезентативно степениште са оградом од зиданог балустера. Свечана сала на првом спрату је касетираног плафона, богато украшених зидова штуко-декорацијом и сликаним композицијама новосадског сликара Павла Ружичке из 1911. године. Зидне композиције приказују разноврсне људске делатности: радове у пољу, фабрике са димњацима, кола са сеном и др. Зграда је добро очувана и одржавана у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84466, 45.254919 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Матичарског здања у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1522", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107391", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107391", "description": "Репрезентативна зграда-палата \"Матичарско здање\" налази се на старом тргу који је у Новом Саду формиран у првој половини XVIII века. Изграђена је у периоду између 1885-1889. године за новосадског племића и великог жупана феликса Парчетића (1830-1889). Почетком XX века њен власник постаје Армин Косовац који 1914. године у објекат уводи водовод и грејање. Данас је у њој смештена Матичарска служба града. Матичарско здање је спратна зграда \"П\" основе, симетричних крила која су по доњем дворишном рубу затворена зиданом оградом. На уличној фасади у средишту је ризалит, са великим улазом у приземљу и масивним зиданим балконом изнад. На фасади има девет оса отвора полукружне конструкције са богато украшеним партијама изнад и око прозора као и на кровном наџитку. Од декоративних елемената преовладавају волутасти фронтони, балустери, декоративни завршци, псеудо гипсане вазе и др. Посебно је занимљива средња конзола која носи балкон и представља малу фигуру старца у кратком хаљетку и пастирским шеширом на глави. Над уличним фронтоном је нижа атика, изнад које је између волута изведен племићки грб првог власника зграде. На крају крстасто засведеног колског пролаза, лево, је улаз у објекат са степенишним простором. трокрако степениште води на спрат где су просторије у уличном делу објекта организоване по дубини, у два реда, док су у дворишним крилима просторије у низу. Степенишни простор, свечана сала на средини уличног дела и још једна сала у њеној позадини декорисане су штуко-пластиком у облику лављих глава, маски, крилатих анђела, ваза са цвећем, вегетабилних елемената и др. Аутор ове декорације је новосадски вајар - гипсар Јулије Аника. Приликом обнове (1995\/96) на плафонима две просторије откривене су и рестауриране ликовне композиције са фигурама анђела и богатим декоративним фризовима, за сада непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842433, 45.25203 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Трифковићевом тргу број 2 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1523", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106940", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106940", "description": "Спратна кућа широког уличног фронта, изграђена на источној страни Трга по пројекту баумајстера Мартина Сотића из 1900. године. Велику стамбену кућу подигли су Филип Сенгл и Паул Кнез због чега је и простор унутар ње организован у два дела. Око 1906. године кућу је купио лекар и драмски писац др. Лазар Марковић ( 1876- 1935 ), чији су наследници и данас власници једног њеног дела. Основа куће је у облику ћириличног слова П. Фасада је симетрично обрађена, са дванаест прозора на спрату и са по пет прозора са сваке стране централног. Кућа има изразито широк улични фронт, симетрично организован тако да је у средишту полукружно завршен улаз. На фасади се налази дванаест вертикала отвора. Приземље фасаде је обрађено рустично у имитацији квадера, док је спрат декорисан фризовима, сегментним фронтонима (над прозорима) и кордонским венцем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84397, 45.256567 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Позоришном тргу број 2 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1524", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107374", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107374", "description": "Спратна кућа кратког уличног фронта и основе на лакат изграђена у некадашњој Јеврејској улици у Новом Саду половином XIX века, а обновљена у време владавине историјских стилова, пред крај XIX века. Данас се кућа налази на Позоришном тргу који је формиран након рушења десне стране Јеврејске улице и изградње нове зграде Позоришта. Са кућом број 2 у улици Краља Александра чини затворен блок. На главној фасади објекта су три вертикална отвора са ризалитом наглашеним композитним пиластрима. У приземљу лево је локал и пешачки прелаз десно. Пролаз је посвођен сводовима у облику пруске капе. Прозори спрата су двокрилни, из четри окна, а надшивени су архитравним фронтовима који су постављени на витке, китњасте конзолице.На средини висине фасаде је декорација која се састоји од кордонског венца. У оси отвора, на тавнском наџидку, су мали правоугаони тавански отвори декорисани вегетабилном орнаментиком. Фасада приземља је до обнове 1994. године имала два отвора у облику полукруга, када су отвори зазидани и изграђен зид са вратима и излогом за локал, према оригинално сачуваним елементима. У пролазу је остала сводна конструкција у облику која се користи и у сложеном систему сводних конструкција подрума. На дворишној фасади је комуникативни балкон на сводовима и каменим конзолама са декоративно обликованом гвозденом оградом.На средини дворишног крила је камено степениште са гвозденом оградом која води на спрат. У некадашњем стамбеном простору на спратусу добро сачувани елементи ентеријера. Распоред просторија је удвојен по дубини уличног корпуса.У делу објекта са десне стране сачувана је ниша са јаким дорским стубовима.Сва врата су двокрилан, а у горњем делу застакљена. На објекту су присутне бројне интервенције. на фасади су постављене тенде, светлеће рекламе и рекламна табла. Оригинална столарија је на спрату као и кровни покривач су у релативно добром стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843847, 45.254902 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Дунавској улици број 6 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1525", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107385", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107385", "description": "Висока једноспратница основе у облику слова П са дужим дворишним крилима који се при крају приближавају, изграђена је током прве половине XIX века у стилу класицизма, у старој Дунавској улици, у центру Новог Сада. Фасада објекта није сачувала свој аутентични изглед, јер је више пута обнављана. На средњем делу уличне фасаде је ризалит са полукружним ајнфорт пролазом у приземљу и три прозара на спрату. У приземљу су, са сваке стране од пролаза, по три велика правоугаона излога. Десно и лево од ризалита на спрату су још два прозорска отвора, надвишена архитравним фронтонима са конзолама. Парапетна поља су украшена главама са шлемовима изведеним у пуном рељефу. На кровном наџидку је седам таванских розета, постављене у осу сваког прозора. Широк, засведен пролаз води преко дворишта до улице Исе Бајића. Дворишне фасаде објекта носе комуникативни балкон засведен сегментним сводовима на профилисаним конзолама. Степеништа за спрат смештена су на почетку левог и пред крај десног дворишног крила. Узано двориште је делимично поплочано старом оплатом од камених плоча.Фасада објекта као и пластика на њој је запуштена. На фасади су светлеће рекламе, висеће витрине и натписи. на спрату је сачувана оригинална ( неодржавана ) столарија. Дворишна фасада је већим делом измењена формирањем бројних локала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848894, 45.256529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Тргу Тозе Марковића број 5 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1526", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107309", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107309", "description": "Висока, партерна кућа широког уличног фронтона и основе латиничног слова Л, изграђена је 1909. године по пројекту зидарског мајстора Манојла Петљанског, за власника Милана Јовића. Главном фасадом доминира велики, полукружно конструисан ајнфорт улаз са касетираним дрвеним крилима и застакљеним надсветлом, фланкиран са два пиластера модификованих јонских капитела. Улаз је померен у десну страну фасаде, тако да је са његове леве стране смештено пет прозора, а са десне само два, сви са надсветлом и уоквиреним малтерским рамовима. Над прозорима су полукружни фронтони са стилизованим шкољкама и људским маскама у средини. Поткровни венац је украшен низом китњастих конзола. На соклу су полукружни подрумски отвори са решеткама, у оси горњих прозора. Амбијент дворишта је девастиран изградњом помоћних објеката.Формирање две стамбене јединице у кући условљено је постављањем колског пролаза по укупној дубини објекта. У пролазу је , у висини надсветла, оригинална сводна конструкција замењена таваницом.Елементи ентеријера са богатом штуко- декорацијом нису мењани. Објекат је неодржаван и са доста оштећења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843877, 45.259491 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Змај Јовиној улици број 23 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1527", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106862", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106862", "description": "Спратна кућа основе слова П са дугачким дворишним крилима, изграђена 1852. године по пројекту баумајстора Чик Јожефа. Претпоставља се да је подигнута, као и многе куће у центру града, на темељима старије која је страдала у Буни 1849. године. У кући су становали Светозар Милетић (1826-1901), правник, политички вођа Срба у Војводини, оснивач Народне странке, градоначелник Новог Сада и први уредник \"Заставе\" и Јаша Томић (1856-1922) публициста политичар, уредник \"Заставе\" и водећа личност међу Србима крајем XIX и почетком XX века. Улична фасада објекта симетрично је организована. На средини приземља је полуобличасто засведен улаз од ајнфорта, грађен у форми портика са два јонска стуба. Лево и десно од њега су локали са осавремењеним отворима - излозима. На спрату је низ од шест прозора, са балконским вратима у средини. Ограда балкона је од кованог гвожђа са мотивима биљне стилизације, изведеним у духу бидермајера. Улаз на спрат смештен је на почетку левог крила објекта. Степениште је двокрако са дрвеним газиштима и подестима обложеним каменим плочама. На зиду, код другог подеста је камена ниша. У стамбеном простору су сачувана два \"алковна\" са дорским стубовима. Дуж дворишних фасада је комуникациони балкон са плитким сводовима и профилисаним конзолама и оградом која је израђена од гвоздених шипки са квадратним прстеном. Дуж балкона су сачувани \"носачи\" од кованог гвожђа. Балкони се на крају завршавају \"мостом\" који, постављен паралелно са главним корпусом куће, спаја дворишна крила објекта и омогућава кружну комуникацију. И поред више измена (простор приземља) сачуван је архитектонски склоп објекта. Улична фасада је задржала основне карактеристике. Столарија приземља је углавном измењена, док су на спрату поред столарије сачуване и оргиналне геометријске пропорције прозорских отвора. Гипсани декоративни елементи изгубили су аутентичан изглед. Улаз изведен из колског пролаза битно је девастирао првобитно стање објекта. Двориште је партерно уређено." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.847428, 45.257031 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у улици Краља Александра број 14 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1528", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107399", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107399", "description": "Зграда позната као \"Менратова палата\" изграђена 1908. године у центру Новог сада, по пројекту архитекте Липот Баумхорна. Кућа је саграђена за познатог новосадског трговца Јожефа Менрата чија је породица у приземљу држала ексклузивну продавницу намештаја. Велика двоспратна кућа, наглашена атиком и мансарадним кровом, има основу слова Ш са краћим средњим крилом. У дворишту се налази спратни објекат са главним формама затворено двориште атријумског типа. Атрактивном, скулптуралном изгледу објекта највише доприноси изглед фасаде, по којој су промишљено и у одређеном ритму распоређени архитектонски елементи и плотка малтерска пластика. На њој су посебно упечатљива три еркера од којих средњи завршава плитком калотом а два бочна балкона са богато обликованом гвозденом оградом. Висина фасаде наглашена је доминантном атиком која је такође богато украшена малтерском пластиком. На фасади је укупно седам оса отвора - плитко сегментираних и са равним гредником чији су горњи углови заобљени. На средини приземља је ајфорт пролаз са касетираним плафоном и зидовима украшеним гирландима. Лево и десно од њега су локали, од којих су они са леве стране делимично сачували првобитан изглед са сецесијском столаријом и металним ролоима. Таванице су у њима равне и подупрте по средини гвозденим кружним стубовима. На крају пролаза лево, смештено је степениште са геометријским витражним композицијама на прозорима и штуко-декорацијом на плафону. У ентеријеру су сачувани оригинални, гипсани декоративни елементи, дрвенарија и други уметнички, занатски детаљи На спратовима су станови од којих су они у уличном делу најпространији и најлуксузнији. Дворишне фасаде су скромније решене, оне носе балконе са оградама изнад којих су на другом спрату постављене надстрешнице од стакла на гвозденим стилизованим конзолама. Дужином дворишних крила су комуникативни балкони са гвозденим оградама и надстрешницом од стакла, изнад другог спрата. На крилима главног корпуса палате наслоњена су крила дворишног спратног објеката и тако је формирано затворено атријумско двориште. Зграда је у целини оронула, фасаде су запуштене и напрсле, малтерска пластика је оштећена или недостаје. Кровни покривач и лимарија су дотрајали, а ограде од кованог гвожђа су неодржаване и зарђеле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843432, 45.253764 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс старог биоскопа у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1529", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106853", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106853", "description": "Комплекс старог биоскопа чине три објекта изграђена у различито време и са различитим стилским карактеристикама, који поред архитектонско-стилских вредности сведоче и о континуитету градње на овој парцели. Најстарији објекат који припада комплексу биоскопа је кућа у улици Змај Јовина број 4, позната под именом Својина. Саграђена је у првој половини XIX века: Дворишна фасада овог објекта је видљива већ на гравири из 1830. године која се чува у Музеју Војводине. У згради су деловали Српска црквена општина, први градски одбор и окружни суд. Велика двоспратна кућа основе у облику слова П, изграђена је на уличној регулацији у низу. Богато декорисана фасада разуђена је на четрнаест прозорских вертикала и пролазом у средини. Лево и десно од њега у приземљу су улази и излози од локала. Над прозорима првог спрата су троугаони фронтони, а над прозорима другог спрата архитравни фронтони на конзолама. Доминантни декоративни детаљ на фасади је висока полукружна атика. Пролаз који приземље дели на два једнака дела засведен је сверним сводовима. Просторије у приземљу, са улице, засведене су крстастим, а оне ка дворишним сферним сводовима. Дуж дворишних крила су тремови са широким полиобличастим сводовима. Изнад њих, на спрату, је ходник за комуникацију до кога се стиже трокраким степеништем. Ограда од степеништа је једноставна, од кованог гвожђа. Још два степеништа, грађена од дрвета, смештена на крају дворишних крила. Парцела на којој је кућа изграђена подељена је пре 1885. године на два једнака дела, па је кућа у каснијем периоду калканским зидовима дворишних крила постала додирна са приземним објектима из суседне улице - данас улице Илије Огњановића 22, формирајући између њих простарно двориште атријумског типа. 1901. године је у средини дворишта изграђен фотографски атеље, по пројекту Антона Тикмајера. Од 1912. до 1930. године у згради се налазио први новосадски биоскоп Корзо. Овај наменски грађен дворишни објекат, је партерна зграда издужене правоугаоне основе, са два улаза на подужном зиду и главним на чеоном зиду. Главна фасада је нетипично декорисана и надшивена ниском, полукружном атиком. Подужни зидови су ојачани прислоњеним ступцима, по принципу контрафора. У великој сали објекта је сводна конструкција са појачањима у виду полулукова на чијем је потрбушју сецесијска штуко - пластика. При угловима су правоугаоне плоче са представама пута у плитком рељефу. Трећи објекат који припада овом комплексу је кућа у улици Илије Огњановића број 22. Подигнута је у периоду од 1885. до 1900. године на доњем рубу парцеле, према тада постојећем великом језеру, на самом крају центра града (данас Дунавски парк). Висока приземница има основу у облику слова П, са дугим дворишним крилима. На средини уличне фасаде је велики колски пролаз који води у делимично поплочано двориште. Лево и десно су по осам двокрилних прозора, по доњем рубу спојени истакнутим солбанком. Изнад прозора су архитравни фронтони. На соклу, а у оси сваког прозора су положени правоугаони подрумски отвори високо постављени због близине воде и опасности од поплаве. На дворишној фасади су полукружни отвори такође високо постављени и улазна врата до којих се стиже зиданим степеништем ван основног габарита куће. Ентеријер некадашњег стана знатно је осавремењен. Подрум испод уличног фронта куће засведен је полуобличастим и бачвастим сводовима чије су висинске коте знатне. Висином подрум и партерног дела, објекат је јединствени градитељски пример архитектуре Новог Сада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846785, 45.25547 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK153", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107286", "description": "Никола Дорјеновић, властелин деспота Стефана Лазаревића, подигао је 1425. цркву Св. Николе у Шаторњи. У натпису, уклесаном на надвратнику улаза у припрату, он се представља као \"верни слуга господина деспота\". Скренута од главних саобраћајница, црква је смештена надомак села Доње Шаторње, удаљеног око 12 км од Тополе. Скромним димензијама и још скромнијом архитектонском обрадом потпуно се разликује од савремених моравских споменика. Једнобродна је грађевина са три неједнака травеја и припратом. Над средњим травејем издиже се купола чија конструкција највише показује неспретност градитеља. Прелаз из правоугаоне основе до кружног тамбура постигнут је системом пиластара, сводова, прислоњених лукова и наглашених пандантифа. Узан и низак тамбур споља је осмостран. Једноставно омалтерисане фасаде остале су без архитектонског украса. Несразмерно велики звоник дозидан је у обнови 1817. Црква је три пута осликавана. Најстарији живопис из XV века сачуван је само у фрагментима, у припрати се виде делови фресака из првих деценија ХVII века, а најмлађи слој фресака су после обнове храма 1850. извели сликари Живко Павловић и Илија Стоићевић. Ристо Николић, један од најбољих иконописаца у Србији из времена кнеза Милоша, насликао је престоне иконе за иконостас. Опсежни радови на санацији архитектуре, истраживању и конзервацији сликарства започети су 1979." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.595278, 44.172209 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Заветни крст у Футогу", "ref:RS:nkd": "SK1530", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107447", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107447", "description": "Заветни крст у Футогу крај Новог Сада, налази се на углу улица Цара Лазара и Индустријске. Подигла га је 1903. године угледна футошка породица Шевић чији је потомак био епископ Бачки Митрофан Шевић. Постављен је на „нулту тачку“ Старог Футога и од њега и према њему, вршила су се сва мерења и вероватно одређивали положај и висина објеката. Монументалан и слободностојећи споменик, израђен је од ружичастог камена, рад је непознатог каменоресца. Састоји се од крста који се налази на стилизованом постаменту и до степенастог постоља. Висина споменика износи 600цм, ширина у доњем делу 123 цм, а у централном 74цм. Димензије постоља су 228 џ 185џ 20 цм и 228 џ 261 џ 20 цм. Око споменика је решеткаста ограда од кованог гвожђа са флоралним орнаментима. Текст на споменику гласи: Госпођа Јелисавета Шевић становница ст. Футошка са сво јим насљедником Јованом становником новосадским у спомен свог мужа Ђорђа и бтара његова Петра Шевића 22. августа 1803. године ----------------------------------------- 21. марта 1904.год. обновио је овај свети крст обдашњи трговац и поседник г. Стеван Илић са својом супругом Милицом рођ. Теодоровић у славу Божију а за спомен својих родитеља Гавре и Вука и своје нећаке Јелене Поповићеве за време пеосве- ћеног епископа Митрофана Ше- вића унука Ђорђа Шевића ов свешт. Стевана Николића и Гаврила Шијачког.\n Споменик је данас у веома лошем стању и склон је рушењу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.718989, 45.235939 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик арменске породице Ченези у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1531", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107662", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107662", "description": "Надгробни споменик арменске племићке породице Ченази налази се у центру града, на месту порушене јерменске цркве. Подигнут је 1790. године по одобрењу Намесничког већа у Будимпешти, јер су градске власти биле против његовог подизања. Некада се налзио у порти цркве. С обзиром да је црква 1963. године срушена, а гробље уништено, надгробни споменик представља једени аутентични јерменски споменик на територији града, који сведочи о њиховом животу у Новом Саду. Споменик су подигли Симеон Мелик Ченази (велики добротвор Јерменске цркве и општине), за своју преминулу супругу и Франциска Клара Томановић Берњаковић, за своју ћерку Ана Марију Клару, удату Ченази. Надгробни споменик породице Ченази, рад непознатог каменоресца, израђен је од ружичастог камена у облику кубуса, димензија 150x150x220cm. На ивици кубиса се налазе шест симетрично распорђених лобања од белог мермера, које држе плочу од ружичастог мермера дим. 100џ100џ21цм. У средиште плоче су аплицирана четри високорељефна сједињена срца, клесана у белом мермеру чија висина износи 65цм, са записом „Нераздвојиво“. Текстови уклесани на странама кубуса и срцима исписана су китњастим словима на архаичном немачком језику. У преводу текст гласи: Франциска Клара племенита од Томановића рођена баромеса Берјаковић де Олевац рођена године 1735 29 јуна Кларе и Јосифа мајка умрла године 17 + Ана Марија Клара Мелик Ченази племенита Томановић рођена године 1766 26 августа умрла 1790 22 фебруара у краљевском слободном граду Новом Саду 23 године и шест месеци стара + Симеон Мелит Геруми Ченази рођен године 1750 22 октобра супруг Ане Марије и Кларе умро године 1 + Франциска Јосифа племенита од Томановић рођена године 1761 31 децембра умрла 1783 у октобру у краљевском слободном граду Новом Саду 21 години и девет месеци стара Текст на четри сједињена срца у преводу гласи: Нераздвојиво 1735 29 јуна Кларе и Јосифа мајка. Око споменика је опсег од мермерних квадера, укопаних у земљу и виђивих само са горње стране, површине 202x30цм." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843763, 45.253084 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Јовану Јовановићу-Змају у Сремској Каменици", "ref:RS:nkd": "SK1532", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107418", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107418", "description": "Споменик у Сремској Каменици посвећен Јовану Јовановићу-Змају (1833-1904), истакнутом песнику, лекару, покретачу и уреднику часописа \"Невен\", рад је вајара Сретена Стојановића, постављен је први пут 1933, уклоњен 1944, поново постављен 1954. године. Споменик је слободно стојећа фигура песника са девојчицом и књигом коју заједно држе висине 190 цм. Изведена је од бронзе и постављена на постамент димензија 177x60x90 од камена. На постаменту је урезан текст, који гласи:\"ДЕЦА ЧИКА ЈОВИ обновљено 1954.\" Скулптура припада прелазној фази реалистичког периода Сретена Стојановића и представља један од његових првих радова у концепцији споменичке пластике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84366, 45.223235 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водице посвећене Великој Госпојини", "ref:RS:nkd": "SK1533", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105780", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105780", "description": "Културно добро се састоји из православне капеле са бунаром и крстом, и католичке капелице са бунаром и распећем. Православна капела је изграђена 1885. године, а реновирана је 1900. године. Капела је наново изграђена у стилу неовизантије 1940. године, према пројектима Драгутина Молцера. Ово је последњи неовизантијски храм на тлу северне Бачке, који је грађен пре Другог светског рата. Католичка капелица је изграђена 1900. године у стилу провинцијског необарока. Комплекс водица заједно са природним окружењем је јединствен пример сакралног народног градитељства обе конфесије на тлу Војводине. Православна црквица је постављена у правцу исток – запад, док је католичка у правцу север – југ. Претходне капелице су грађевински биле врло сличне, малих габарита, двоводног крова и са забатом по узору на рустични барок. Специфично је то што су обе капелице отворене, са прочељем које се наслања на свод повећан са два стуба чинећи мали трем. Испред сваке капелице је крст, односно распеће са натписима: У славу Божју Меланија Дра, Владислава Манојловића 1914 (православци), Isten dicsőségére emeltette Sándor Község Katolikus Közössége 1893. Нови храм се уклапа у постојећи амбијент. Пројектант је вешто искористио благу заталасаност терена и по функцији и по габариту направио складну денивелацију цркве у два нивоа. У горњем нивоу је затворени простор са типичним квадратном основом, са апсидом и кубетом изнад наоса. У доњем нивоу је отворени трем кога дефинишу неовизантијски стубови и кућиште за воду. Основа је разуђена, вертикални габарит такође. Кровни покривач је благих нагиба од ћерамиде, зидови од опеке, малтерисани и пресвучени хирофом, сокл од вештачког камена. Плато око капеле је од бетона, а прилазна стаза од опеке. Унутра је капела окречена у две боје: глатки зидови у светлоплаво, док је лучни део апсиде наглашен јарком ружичастом бојом. Капела нема иконостаса, у апсиди је само часна трпеза. На бочним зидовима су породичне иконе, дарови верника. У порти цркве су спомен табле са именима дародаваца из 1940. и 1960, који су омогућили изградњу и обнову капеле. У католичкој капелици је рељеф Богородице, а у апсиди су захвалне таблице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.704215, 46.075523 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка станица", "ref:RS:nkd": "SK1534", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105777", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105777", "description": "Први воз на линији Суботица – Сегедин, на којој се налази летовалиште и бања Палић, прошао је 11. септембра 1869. године. Изградња железничке станице уследила је 1887. г. Објекат је уз мале измене, сачувао изворни изглед. Станица по стилским карактеристикама представља складан спој класицистичких форми и романтичарског духа. То је мањи приземни објекат, правоугаоне основе, са пероном подужно постављеним уз пругу. Овај мали, складно конципиран објекат прилагођен је до детаља својој намени. У основи је спроведен троћелијски распоред простора, уобичајен за летњиковце Палића, са тремом на прочеоној страни, дуж целог објекта. Класицистички канон је основ код осмишљавања фасада, а романтичарски дух са елементима декорације у дрвету, тада тако помодног ''швајцарског типа куће'' присутан је као и на вилама на Палићу код решавања дрвенарије трема и забата, изведеном резбареном декорацијом у дрвету.\nЗидови објекта грађени су опеком старог формата, кровиште је дрвено, четвороводно, а конструкција трема је такође дрвена. Зидно платно све четири фасаде је глатко, омалтерисано, разбијено отворима и зидном пластиком од теракот опеке. Врата и прозори су у ритмичком, функцији подређеном низу, а скромна архитектонска декорација изведена је на фасади опеком теракот боје, при бази, ивичним пиластрима, поткровном венцу и у виду перваза око отвора. Северна подужна фасада са тремом је у изворном облику имала четворо двокрилних застакљених вратница и два двокрилна прозора. На бочним фасадама, била су, као и сада по два двокрилна прозора. На јужној подужној фасади у изворном облику објекта, била су широка улазна врата у централно постављен главни пролаз ка перону. На почетку пролаза биле су са обе стране благајне, а у продужетку ка перону, из пролаза је била остварена веза са чекаоницама. На истој фасади и сада је улаз у стан шефа станице, остварен преко двокрилних застакљених врата. Композиција фасаде осмишљена је у класицистичком канону, са обострано бочно постављеним ризалитним деловима, завршеним у виду забата, који су декорисани елементима резбареног дрвета, са по једним кружним слепим отвором опшивеним опеком теракот боје. На ризалитним деловима је по један двокрилни прозор. На свим фасадама повишена сокла обложена је фасадном теракот опеком, а око свих отвора завршених сегментним луком тече декоративна трака од исте опеке.\nВрата су двокрилна са базом од дрвета, горње партије су застакљене са касетираном поделом окана, а надсветло је са подлеом окана у виду решетке. Уз ивице фасада је широка трака (у виду пиластра) од базе до кровишта. Од фасадне опеке која заокружује колористику и декоративну целину сваке фасаде. Поткровни венац обрађен је низом косо уграђене теракот опеке, у виду цик-цак траке. Прочеони део нема поткровни венац, већ је непосредно испод стрехе постављена надстрешница дрвене конструкције наједну воду над пероном, прекривена поцинкованим лимом. Надстрешницу носе дрвени стубови на које се ослањају дрвени рогови са резбарски обсрађеним конзолама. Између стубова учвршћена је дрвена ограда.\nМада један од старијих објеката Палића, железничка станица је до данашњег дана опстала у свом изворном облику, уз мање интервенције током времена, с обзиром на измену функције дела објекта, те његово претварање у стамбени део. Смањивањем фреквенције железничког саобраћаја, станични део објекта је током времена смањиван, те данас поред њега егзистирају и два стамбена простора. Измена функције је проузроковала интервенције унутар објекта у смислу пробијања нових отвора, померањем зидова, убацивањем нових преградних зидова и сл. Измена функције су се манифестовале и на изгледу тј. фасадама објекта, у виду претварања врата у прозоре и обратно. Те интервенције су јасно читљиве са фасадног платна с обзиром да су габарити изворних овора задржани. Услед нове функције указала се потреба за формирање одређеног дворишног простора, те је уз објекат подигнута висока зелена жива ограда. Услед дотрајалости оргиналног кровног покривача, бибер цреп је замењен жљебљеним.\nОбјекат је конструктивно-статички у доборм стању. Услед дотрајалости, црвена фасадна и опека је превучена сојем црвене фарбе, која је местимично оштећена. Малтер је делимично опао са фасадног платна. Оргинална столарија је дотрајала. Замењена стсоларија одступа од оргиналне по појединим димензијама и профилацији-поједностављена је. Дрвени декоративни резбарени украси на забатима јужне фасаде су задржани у оргиналу и у релативно добром стању. Перонска дрвена надстрешница је обновљена 1989. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.760776, 46.103287 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велика тераса на Палићу", "ref:RS:nkd": "SK1535", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105773", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105773", "description": "Велика тераса представља централни објекат некадашње бање, како по својој локацији, димензијама, архитектури и функцији. Изграђен је у периоду од 1909. године 1912. године по пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба архитеката из Будимпеште у стилу мађарске варијанте сецесије.\nЛокација објекта је уз Алеју формирану од сегединског пута до обале језера – новом приступу бањи, а ближе језеру, на месту где парковски део прелази у партерно решење уз обалу. Алеја пролази кроз објекат, односно велика тераса је надкриљује централним продором.\nИзграђена је као Вигадо-вишенаменски објекат намењен култури, забави, угоститељству и трговини. У приземном појасу централни продор раздваја леву целину – кафану са посластичарницом од десне целине-ресторана, обе са великим терасама које се отварају ка језеру, ка парку су била оријентисана два апсидално решена базара у функцији бербернице, продавнице играчака и папира (порушене су 70-тих година 20. века). Бочним степеништем се приступа на спратни појас, који повезује две одвојене целине приземља у јединстведни кубус. Ту је лоцирана велика вишенаменска сала, која је служила за балове, забаве, концерте и позоришне представе. Оријентисана је ка парку са терасом изнад базара. Главна позорница са једном мањом иза ње, је лоцирана ка језеру. Бочно од позорнице су смештене просторије за уметнике, а уз њих је са једне стране кафе-посластичарсница, а са друге ресторан. Обе су са приручном кухињом у којој су смештени лифтови за храну као веза са приземљем и сутереном-кухињом. Ка језеру се отварају два мање терасе.\nАрхитектура објекта је настала поо углду на народно градитељство Ердеља уз обилну употребу дрва идекоративних биљних мотива. Карактерише га симетрија са доминантним централним пролазом, дрвеним терасама ка језеру и високим кровиштем. Основни облик Велике терасе је четвороугао али је он са додатним декоративно функционалним елементима модификован. Фасадом ка парку доминирала два апсидално бондручно решена испада, док је лучни пролаз у кровишту акцентован са зракасто дрвеним распореним резбареним мотивима инспириснаи мађарским народним мотивима. Лучни еркери се појављују на угаоним деловима спратног појаса, а ка језеру су две велике терасе разуђене основе са засебним кровиштем прекривениим бибер црепом. Кров је разуђен, једноводни са централним торњем, покривен етернитом.\nДекорацију објекта представљају дрвени конструктивни елементи као и резбарени биљни мотиви у оквиру њих наглашени колоритом жут, зелене и плаве боје у оквиру ''палићко црвене боје''.\nЕнтеријер и мобилијар су јединствено решавани са екстеријером. Констурктивни склоп објект је класично решен опеком и дрвеном кровном конструкциојом, док су преградни зидови решени рабиц конструкцијом са двостраним малтерисањем, као и свод велике сале и осталих просторија.\nМада су архитекти архитектуру Ердеља (Трансилванија) пренели у једно сасвим другчије поднебље, објекат се вешто уклопио у парковски простор бање.\nИзградња Велике Терасе у стилу сецесије је завршена 8. јула 1911. године, а имала је више намена (посластичарница, ресторан, спратни део је био намењен забавама и баловима). Централни део спрата је био резервисан за велику балску дворану.\nОсновни облик Велике терасе је четвороугао, али је он додатним елементима модификован. Као главни акценат ове линије је велики параболични лук у главној оси приземља, који дели објекат на два дела и чини пролаз испод објекта до самог језера. Лук је издењен на пет једнаких сегмената, а под његове сводове су смештени улази у подрумске делове. На фасади према Водоторњу су били смештени апсидално заобљени делови до висине спрата, у којима су и нашли локацију киосци за продају. Ови делови су 70-тих година срушени. У спратном делу је балкон са низом отвора и лучном резбареном атиком. Са предње стране објекат има ве велике отворене терасе ресторана и посластичарнице, са резбареном оградом. Стубови на рачве носе кровну конструкцију терасе, покривену бибер црепом са торњем у средишту крова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.758335, 46.098629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Музички павиљон", "ref:RS:nkd": "SK1536", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105776", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105776", "description": "Музички павиљон се налази непосредно испред највећег објекта на Палићу, Велике терасе а у близини Женског купалишта, уз централну алеју која се завршава спомен чесмом. Пројектовали су га Марцел Комор и Деже Јакаб 1910. године у склопу архитектонске целине и репрезентативних објеката, а служио је као место за одржавање променадних концерата, који су се некада свакодневно одржавали на Палићу.Овај мали отворени павиљон је у основи осмоугаони, има озидан сокл и прилаз са две стране. Са неколико степеника се стиже на уздигнути подијум, ограђен декоративном дрвеном оградом, која је перфорирана формама стилизованих цветних и срцоликих мотива. Ови декоративни мотиви присутни су и на осталим објектима овог комплекса. Купасто кровиште носи осам стубова, које обавијају витице и цветни преплети резбарени у дрвету, са карактеристичним колоритом жутих, плавих и зелених нијанси." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.758586, 46.098163 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водоторањ", "ref:RS:nkd": "SK1537", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105774", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105774", "description": "У периоду од 1910-1912. године заваршена је велика изградња бање Палић, која представља јединствен урбанистичко-архитектонски подухват, а обухватио је регулацију и уређење парка са увођењем водовода, канализације, електрике, урбаном опремом, као и израду нових и рестаурацију појединих постојећих објеката.\nВодоторањ представља један од објеката по пројекту Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште. Завршен је 1910. године. Лоциран је на улазу у парк, односно на новоформираној алеји која води од Хоргошког пута до обале језера. Водоторањ је изрграђен као вишенаменски објекат-капија летовалишта, трамвајска станица и водоторањ. Објекат је изграђен у стилу националне сецесије-мађарске варијанте, по угледу на aрхитектуру дрвених капија у Ердељу (Трансилаванија), али се вештo уклапа парковски амбијент бање.\nКарактеристика овог објекта је разуђеност, рашлањеност по функцијама, надаље обилата употреба дрвета за конструктивне елеменете као и кровни покривач-шиндра. Објекат је ослобођен сувише придодате декорције, већ сама конструкција чини уједно декоративне елеменат. Једина декорација се јавља у виду резбарених биљних мотива на дрвеним конструктивним елементима.\nДве архитектонске целине-торња са једне и нижег павиљона са друге стране повезује у једниствену целину широки конкавни лук. Обе архитектонске целине су кружне основе постављене на бетонске темеље, док је торањ, додатно ојачан масивном бетонском плочом на коју належу тракасти темељи. Торањ је по висини састављен из три појаса. База је квадратне основе са акцентираним лучним улазом у торањ. Једина декорација зидног платна се јавља у виду сокле од дрвене опеке и у континуитету обавија лучни улаз. Из квадратне базе израста монументални корпус правилног ваљка са осам ребара, појачања, који се шири према врху. Торањ је завршен купастим кровом, испод којег је мала тераса са дрвеном оградом, профилираном у виду низова срца. Кровни кубус завршава се са декоративним шиљком од кованог гвожђа (висина торња је 31,75 м).\nДруга целина је отворени павиљон решен у виду надстсрешнице, која осим дрвених кружних стубова са вертикалним народним резбареним мотивима, носи заобљени купасти кров покривен шиндром.\nОбјекат је изгубио своје две првобитне функције-водоторња и трамвајског стајалишта, те данас егзистира као капија-симбол Палића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.75853, 46.102199 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен чесма на Палићу", "ref:RS:nkd": "SK1538", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105775", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105775", "description": "Спомен чесма је подигнута 1912. године у част завршетка изградње низа објеката у граду и на Палићу, по пројекту познатих мађарских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба.\nСпомен чесма је изведена по најскромнијем идејном решењу, у али најуспешније уклопљеном у ново формирани амбијент шеталишта испред Велике терасе и Музичког павиљона, који габаритом и стислим одликама даје ударни акценат алеје до саме обале језера. У ове сврхе град је обезбедио 3000 круна, те је као најповољнији извођач, радове извела каменорезачка радионица ''Марвањипар'' из Суботице, од кречњака. \nПо жељи тадашњег градоначелника Кароља Бироа, Спомен чесма је изведена од два базена, спољашњи засађен цвећем, и унутрашњи, више у који тече вода из скулптура сома, дивље патке и лиске. Скулптуре су постављене на централни монолит, пратећи пролисну основу базена, ослоњени на кружен полустубове са флоралним полукапителима. У међупростору су нише са текстом историјата Палића. Првобитно су ту били стихови познатог мађарског песника Дежеа Костолањија. У међурату је текст измењен, и сада је истоветан на ћириличном, латиничном и мађарском писму, о историјату Палића. Изнад ниша су исклесане као и скулптуре, у високом рељефу, главе девојака са расплетеним увојцима, а цео монолит је оперважен сецесијском орнаментиком. На врх монолита је постављена ваза, заобљене профилације као базени.\nШездесетих година ова спомен чесма је била извештена на локацију испред Женског купатила, а на место ње је постављена скулпутра ''Крила'' рад вајарке Ане Бешлић.\nГодине 1981. Међуопштински завод за заштиту споменика културе, Суботица, је извршио премештање Спомен чесме, на првобитну локацију, а скулптура ''Крила'', је постављена на чело полуоствра. Том приликом је изведена нова водоводна инсталација, као и реконструкција глава птица у вештачком камену са затвореним кљуновима због природе материјала. Услед учесталих ломљења главе птица су више пута обнављане.\nЗавод је 1995. године извео поновну рестаурацију, са изменом материјала за скулптуре (бронза као најадекваније решење за форму скулптуре у високом рељефу и самих глава птица, док је риба цело време остала неоштећена). Фрагменти, скулптуре са рељефном подлогом су демонтирани, а саме скулптуре су у аутентичном облику преведене у бронзу. Овог пута природа материјала је дозвољавала да се главе птица реконструишу са отвореним кљуновима. На саму камену позадину са сецесијском орнаментиком су монтиране бронзане скулптуре, на којима је задржана текстура камена и прилагођена новом материјалу. Мања оштећења на главама девојака су рестаурирана, а комплетна површина очишћена од наслага каменца, док је исправна водоводна инсталација сачувана, са изворним млазницима кроз отворене кљунове птица и уста рибе.\nИзмена материјала за скулптуре је допринела да се сачува аутентичност, и да нова ликовна и естетска вредност, а сама Спомен чесма заштити од механичких оштећења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.75841, 46.097865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остојић капела", "ref:RS:nkd": "SK1539", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105791", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105791", "description": "Велепоседник Јован Остојић (1804-1865) и његова жена Терезија (1803-1876) били су велики суботички српски народни добротвори. Задужбину је основала Терезија својим тестаментом од 09.06.1866. године. \nУ Основном писму задужбине наводи се да ће црквена општина бити дужна да у року од две године, подигне капелу у православном гробљу и у њу земне остатке завештатељке и њеног супруга сахранити. За пројектанта је изабран Титус Мачковић. Грађевински радови завршени су 1881. године. Капела је освећена на Петровдан 1883. године.\nКапела је посвећена Великомученику св. Георгиј. Квадратне је основе, грађена од чврстог материјала са полукружном апсидом на истоку, која се са вањске стране завршава полигонално. На бочним фасадама понавља се исти облик апсиде, само мањих димензија. Портал је степенаст, лучно завршен, а изнад њега је плоча са натписом, централно постављена, која разбија низ слепих аркада у троугаоном пољу. Иконостас је рађен без стилских обележја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.657179, 46.111145 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK154", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1981-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105231", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105231", "description": "Остаци манастира Лешја са црквом Св. Богородице налазе се у близини средњовековног града Петруса на реци Црници, изнад данашњег села Лешја. Са источне стране црква и манастир су заклоњени брдом Бабом и леже на приступачној заравни. Тачан датум градње је несигуран. Претпоставља се да је Стефан Немања на темељима раније цркве подигао мању цркву рашког типа. Постоје несигурни подаци да је и кнез Лазар на истом месту изградио себи манастир. Познато је да од 1360. до 1456. манастир Лешје био значајан духовни центар. Ова црква представља најстарију триконхалну цркву у Поморављу, која је подигнута на култном месту из XII века. У градњи су уочљиви светогорски утицаји (смањена величина наоса). Проскомидија и ђаконикон су издвојени и имају улаз из централног дела наоса и директну везу са олтарским простором. Укупна дужина цркве је 11,60 м , док ширина износи 6 м . Зидана је од сиге, а очувана висина зидова је око 0,50 м . Њихова дебљина је око 0,80 м . Према резултатима археолошких ископавања црква Св. Богородица у Лешју изграђена је на култном месту двеју ранијих цркава. Период престанка живљења овог манастира није познат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.534569, 43.851363 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Крнајских у Келебији", "ref:RS:nkd": "SK1540", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105768", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105768", "description": "Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Кућа панонског типа у некадашњем братственичком шору фамилије Крнајски, она указује на процес формирања ушореног салаша од спонтано настале агломерације.\nСтамбена зграда је постављена у правцу југо-запад\/север-исток, окренута дворишном страном ка југу. Први део се састоји из типичне троделне основе панонске куће, дограђене собе, трема и летње кухиње. У наставку стамбеног дела је комора са мањим предсобљем која спаја кућу са шталом. Испред штале је крупара, а у задњем делу иза штале, смештени су кокошињци и отворена остава за алате. \nТрем је формиран препуштањем кровне стрехе са дворишне стране. Подухваћен је са пет дрвених стубова који су ојачани набојем од черпића и иловаче. Са трема се улазило преко степеника у кухињу, а одатле лево и десно у собе. Фасадно платно је премазано блатним малтером и окречено. Улична фасада окер боје је у делу трема проширена затвореним зидом. Сокл се истиче бојом опеке као и забат који је од вертикално постављених дасака. У забату су два правоугаона отвора за вентилацију. Забат и равна фасада без декорације одвојени су хоризонтално постављеном даском у поткровном венцу. Два прозорска отвора су двокрилна, са отварањем ка споља и унутра.\nКров је двоводан на распињаче са роговима који се уклапају у тавањаче. Прекривен је трском и има два димњака. Димљак над подоџаком је од опеке, наткривен са четири отвора, а новији изнад летње кухиње истакнут је опшавом на врху. У слеменом делу тршчани кров је ојачан са пет редова фалцованог црепа којим су прекривени летња кухиња и трем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.570917, 46.1555 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конен вила на Палићу", "ref:RS:nkd": "SK1541", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105772", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105772", "description": "Познати суботички индустријалац Вилмош Конен 5. маја 1900. године добија дозволу за градњу виле, источно уз сам Велики парк. Пројектант виле је Ференц Рајхл (1869-1960) који ће се тек нешто касније прославити као архитекта новог стила у архитектури – сецесије. Мада се на прекретници векова на Палићу још увек гради карактеристичан ''швајцарски тип'' виле његово усмерење ка сецесији се већ на овом објекту испољава у организацији маса се приближно енглеским слободно стојећим кућама, али је у обради фасада још увек оптерећен еклектиком.\nОрганизација функционалног склопа је троделна, дворедна али у смакнутом поретку. Трпезарија и даље егзистсира као централни простор, са директним продором од проченог ка зачеоном трему. Трпезарија је у дирктној вези са две бочне собе, док је приступ у кухињу и купатило остварено са трема. Спаваћа соба има директну везу са купатилом. Објекат је асиметричан, разуђен како у основи тако у вертикали.\nПрочеље је наглашено централним ризалитом са доминантним необарокним забатом са елементима модерне, која се очитује по контурама и линеарној декоративној пластици извијених сецесијских контура стилизоване орнаментике. Разиграност зидног платна наглашено је хоризонталним квадерима у малтеру са акцентом изнад централног лучног отвора у виду лепезе и два мала лучна застакљена таванска отвора. Централни портал је са осмоделном поделом окана и двокрилним вратима. Отворена тераса је у висини камене сокле истурена у поље, правоугаоне основе са прилазом на шест степеника. Бочна крила су асиметрична у основи са по једним прозорским отвором идентичне декорације у виду еклектичног опшава са сведеним стилизованим ступцима са архитравом и зупцем у центру. Зидно платно је глатко. Асиметричност објекта је наглашена на увученом блоку, који у подкровном појасу има у виду венца, дрвену касетирану декорацију са извијеним дијагоналним обрисима. Зачеона фасада је са терасом у висини сокле правоугаоне основе са бочним степеницама. Трем је истурен са дрвеним троугаоним, на врху зарубљеним забатом, који је украшен валовитим аплицираним дрвеним тракам. Лево је постављен торањ на квадртној бази, кја се у висини стрехе ломи и прелази у осмоугаону основу. Торањ има дрвену аплицирану декорацију у висини подкровног венца и два мала правоугаона прозорчића а испод је мали лучни отвор. Десно крило је идентичне декорације као прочеље са једним прозором. Бочна фасада је са два прозора и надкривеним подрумским улазом у центру, над којим је мансардни кров квадратне основе. Кровиште је на четири воде са шиљком од лима и лучном декоративном атиком. Овај блок красе конзоле од дрвета. Лева бочна фасада је истурени блок са троугаоним зарубљеним забатом и дрвеном аплицираном декорацијом, наглашен трокрилним еркером са бакарним шаторастим кровом. Прозори еркера су издужени са ролоима и као сви прозори са држачима за цвеће од кованог гвожђа.\nЦентрална кровна конструкција је разуђена, на четири воде, неправилних страница, прекривен црепом.\nАрхитектонски склоп је оптерећен различитим облицима и материјалима, а акценат и даље остаје на терасама, забатима и торњу, изведеном у дрвету.\n10. јануара 1956. године је урађен пројекат реконструкције репрезентативне виле и пројекат централног грејања, док је фебруара 1957. године урађен пројекат електрике, када се и једноструки прозори замењују двоструким, затварају се терасе, застакљују. Помоћни објекат добија функцију соба за госте-две просторије са малим ходником. Пројектант је био архитекта Де Негри. Готово у истом облику вила је и данас сачувана.\n1995. године по условима овог Завода извршена је адаптација објекта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.7604, 46.100283 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Успења Богородице у Стапару", "ref:RS:nkd": "SK1542", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99834", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99834", "description": "Споменик културе се састоји из две капеле, бунара и крста. Формиран је на старијем култном месту крај некадашње реке Мостонге (канал Дунав – Тиса – Дунав), тако што су поред првобитне капеле од плетера досељени Стапарци који су основали данашње село половином XVIII века, подигли репрезентативну капелу у стилу неоготике 1864. године, док је првобитна срушена и по узору на њу саграђена нова од чврстог материјала. Као сакрална целина у којој се преплићу канонска и народна религијска схватања, водица сведочи о времену оснивања Стапара и уједно изражава битне фазе у архитектонском развоју ових култних места." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.141847, 45.649242 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Светог Тројства у Бездану", "ref:RS:nkd": "SK1543", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102630", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102630", "description": "Споменик културе, такозвана народна црква, саграђен у другој деценији XVIII века најстарији је храм на овом подручју. Зидан је циглом као једнобродна грађевина мањих димензија са полукружном апсидом у ширини брода, високог крова покривеног бибер црепом и дрвеним звоником изнад западног улаза. По архитектонском и конструктивном решењу она представља пример народног градитељства грађен у стилу рустичног барока." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.930336, 45.84779 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила", "ref:RS:nkd": "SK1544", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105494", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105494", "description": "Прва православна црква у Кањижи била је од плетера. Подигли су је Срби након доласка у ове крајеве у време Велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. На месту старог храма, 1773. године започета је градња нове цркве од тврдог материјала. Ова црква је изгорела за време револуције 1849. године. Данашња, трећа по реду црква освећена је 1851. године, како је забележено у црквеном протоколу у Кањижи. Црква је грађена као једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом споља и изнутра и певничким просторима на северној и јужној страни и са стилским одликама позног барока. У унутрашњости цркве налази се иконостас који је осликао Ђорђе - Ђура Пецић 1864. године. Претходни иконостас је осликао Теодор Илић Чешљар 1791. године, али је за време револуције 1849. године уништен када је храм изгорео. Од старог иконостаса сачуване су само три иконе: Богородица са малим Христом, Исус Христос и Арханђел се јавља Исусу Навину. Унутрашњост цркве је била осликана руком Ђуре Пецића 1864. године, али су током 1948. и 1990. године прекривене новим молерајем непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.059216, 46.064395 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Покрова Пресвете Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1545", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106772", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106772", "description": "Црква Покрова Пресвете Богородице,Белановица, О. Љиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.398398, 44.251966 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Катића са Галеријом Миће Поповића, Ул. Јована Цвијића бр. 15, Лозница, О. Лозница", "ref:RS:nkd": "SK1546", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Катића са Галеријом Миће Поповића, Ул. Јована Цвијића бр. 15, Лозница, О. Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јанковића", "ref:RS:nkd": "SK1547", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106765", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106765", "description": "Стамбену, породичну кућу на углу улица Др Пантића и Војводе Мишића је сазидао 1928\/29. године угледни предузимач Риста Алексић, на углу двеју улица, што је условило распоред маса, док је унутрашњи склоп одредила намена са по два стана у сутерену и високом приземљу и са посебним улазима и степеништима. Академски компонована грађевина, у еклектичком духу, са истористичким приступом у обради декоративних елемената фасада. Фасаде су богато декорисане у духу позне ренесансе, са низом тимпанона изнад прозорских отвора, наизменично постављених троугластих и лучних. На дужој фасади из Војводе Мишића улице између прозорских отвора су нише у истој висини и слично решене као отвори са лучним тимпанонима изнад, постављене на ширим пиластрима и наглашене балустрадом изнад кровног венца. У ниши су смештене скулптуре-мушка и женска стојећа фигура. По својим историјско-уметничким својствима кућа Јанковића представља једну од монументалнијих грађевина у граду, како по пропорцијама тако и стилским одликама постакадемске архитектуре, са позноренесансним декоративним елементима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884053, 44.272336 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа са првом апотеком у Љигу", "ref:RS:nkd": "SK1548", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107618", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107618", "description": "Кућа са првом апотеком подигнута је 1939. године као прво здање пословно-стамбене намене изграђено према архитектонском плану у варошици Љиг. Објекат је пројектовао је архитекта Миленко Савчић (1901-1954), овлашћени пројектант између два светска рата. Наручилац посла била је фармацеут Савка Ристић, која је још 1927. године отворила прву апотеку у Љигу, који је тада имао имао само две улице, цркву, занатску задругу и основну школу. \nКућа квадратне основе пројектована је на регулационој линији улице, са великим двориштем у позадини. У приземљу је простор намењен за апотеку и једну мању стамбену јединицу, а на спрату само за стамбени део. Пословни део се састоји од три локала до улице и две помоћне просторије, све међусобно повезане. Утицај модерне архитектуре огледа се у обради главне, уличне фасаде. На њој нема профилисаних украса (сем на кровном венцу), а фасадна површина \"разбијена\" је великим порталима и излозима у приземљу и исто тако великим прозорским отворима на спрату. Зидна платна, према улици, су подељена на мања поља, ортогоналном шемом. Завршетак фасаде је у облику степенастог забата који издужује и проширује површине ове фасаде, на коме су на малтеру изведени иницијали власника и година градње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.239859, 44.223778 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе \"Јанко Веселиновић\"", "ref:RS:nkd": "SK1549", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-02-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106615", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106615", "description": "Зграда је за потребе основне школе подигнута крајем 19. века. Под називом „Школа у Београдској улици“ почела је са радом 1893. године. Од школске 1906\/7. године добија назив „Шабачка основна школа у Карађорђевој улици“, који остаје до 1930. године, а потом „Државна народна школа Стева Д. Поповић“. Између два рата у граду је био одомаћен назив „Доњошорска основна школа“. Спратно здање је повучено неколико метара од регулационе линије улице. Пројектована је по академским постулатима у духу еклектике. Основа и главна фасада су симетрично решене, са угаоним положајем улаза и ритмички уједначеним распоредом архитравно завршених прозорских отвора на главном, подужном тракту. Одвојеност приземља од спрата је наглашена хоризонталним венцем, а завршетак фасаде је решен као сложен кровни венац са конзолама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.69707, 44.753685 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ђурђеви Ступови", "ref:RS:nkd": "SK155", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "ref:whc": "96-004", "whc:criteria": "(i)(iii)", "whc:inscription_date": "1979", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108825", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108825", "description": "На врху шумовитог узвишења што доминира панорамом Новог Пазара, налазе се рушевине манастира Ђурђеви Ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање. Комплекс – који чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом – подигнут је у осмој деценији XII века. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, у свом спољном изгледу одаје дух западног, романског градитељства. Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282\/83. претворена у капелу и гробно место краља Драгутина. Осим што је унутрашњост капеле осликана фрескама историјске садржине, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака као и живописање припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и рестаураторски радови извођени су 1960–1982, а манастирски живот је обновљен крајем прошлог века. као део целине Стари Рас са Сопоћанима, манастир се налази на Листи Светске баштине од 1979. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.498436, 43.166417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Иригу, Ул. Пеке Дапчевића 60, Ириг, О.Ириг", "ref:RS:nkd": "SK1550", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Иригу, Ул. Пеке Дапчевића 60, Ириг, О.Ириг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радована Ранковића у Сремским Михаљевцима", "ref:RS:nkd": "SK1551", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100532", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100532", "description": "За време окупације кућа Радована Ранковића у Сремским Михаљевцима служила је за смештај штампарије у којој се илегално штампао лист „Истина“, орган НОБ-е и као споменик борбе наших народа за слободу и независност треба је сачувати." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.037315, 44.85942 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Батровцима", "ref:RS:nkd": "SK1552", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100551", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100551", "description": "Живан Милисавaц (српски књижевник, академик, секретар и председник Матице српске) рано је прихватио левичарске идеје. Као студент био је један од организатора Омладинског културно-привредног покрета (ОМПОК) 1936. године и уредник омладинског листа Наш живот (1936-1938). У септембру 1939. позван је на одслужење војног рока у противавионској одбрани у Београду, а затим у гарнизон у Алексинцу. Због комунистичке делатности војни рок му је продужен, па је у војсци остао све до капитулације априла 1941. Првих година Другог светског рата у Југославији живи илегално у Сремској Каменици, да би се у септембру 1943. прикључио партизанима. У IV војвођанској бригади био је задужен за културно-просветни рад, а када је бригада прешла у Источну Босну, постављен је за комесара пратеће чете бригадног штаба. У фебруару 1944. премештен је у Агитпроп Главног штаба Војводине, где је радио на информативним билтенима. Од маја 1944. до ослобођења Новог Сада, 29. октобра 1944, уређивао је партизански лист Истина.\nЊегова кућа значајна је по томе што су у њој у периоду од новембра 1943. до 22. јула 1944. године одржавани састанци ОК КПЈ и Народно-ослободилачког одбора за Срем, на којима су доношене одлуке важне за развијање устанка и органа народне власти у овом крају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.124838, 45.052568 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Старој Пазови", "ref:RS:nkd": "SK1553", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107257", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107257", "description": "Кућа у Старој Пазови, Ул. Хероја Чмелика 46, О.Стара Пазова" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.14888, 44.98619 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Ранислава Ивановића", "ref:RS:nkd": "SK1554", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100536", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100536", "description": "У кући Ранислава Ивановића штампани су прогласи и летци и одржавани састанци партијских и војних руководилаца у токуНОБ-е; још пре Другог светског рата, ова кућа служила је као збиралиште хране за политичке осуђенике затворене у затвору у Сремској Митровици, за њу су везана имена првобораца Јанка Чмелика, Станка Пауновића, Жарка Веселинова и др. који су руководили развојем устанка у Срему: као таква ова кућа споменик је НОБ-е те је треба сачувати.\nОбјекат је приземна стамбена кућа у низу у облику ћириличног слова Г изграђена на регулационој линији. Масивни зидови од опеке зидани су у продужном малтеру. Кровна конструкција је дрвена. Кров троводан покривен фалцованим црепом. Улична фасада је имала четири дупла двокрилна двострука прозора са надсветлом, уоквирена профилисаним малтерским рамом и потпрозорним венцем. Поткровни венац је такође профилисан а сокл је био обрађен малтером. На левој страни се налазила дрвена капија ајнфорта.\nДозволом Завода јуна 1971. године ајнфорт је претворен у пословни простор. Излог и врата овог простора су направљени од црне браварије. Фасада је омалтерисана хирофом, малтерска профилација око прозора замењена равним рамом а сокл обрађен вештачким каменом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.822392, 45.004322 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Седиште бригаде (Окружни суд- данас Музеј Срема)", "ref:RS:nkd": "SK1555", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97045", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97045", "description": "Слободно стојећа спратна зграда, главним, западним прочељем оријентисана ка Градском парку а јужном, ужом страном поставњена на регулационој линији. У објекту је смештен административни центар \" Музеја Срема\" и три збирке.\nОсновна концепција основе је правоугаона са дубоким ризалитом на западној страни, плитким на источној и знатним испадом на северо-источном углу где је смештен помоћни улаз у зграду. Зидови су масивно зидани опеком у продуженом малтеру, кровна конструкција дрвена а петнаестосливни кров покривен је бибер црепом. У згради постоје два подрума, један на јужној страни са улазом постављеним на западу, други у средини са улазом на источној страни. Приземље је пројектовано као високи партер. Све просторије приземља и спрата везане су за дуги ходник који је смештен у средини грађевине. Главни улаз у објекат је смештен на источној страни испред плитког ризалита. Улазу се прилази са шеснаест степеника и одмаралиштем у средини. Ограду степеника чине пет квадратних стубаца са жардињерама на врху. Између стубаца простор је попуњен балустерима. Фасаде су по хоризонтали рашчлањене високим соклом, богато профилисаним кордонским и поткровним венцем. Све фасаде имају наглашену хоризонталну обраду, само се на западној страни на дубоком ризалиту издваја други плићи који се завршава тимпаноном. Поткровни венац западног ризалита и тимпанона допуњен је конзолама од акантусовог лишћа. Сви прозори су правоугаони, двокрилни, двоструки са кутијом и надсветлом, само на спрату западног ризалита отвори су лучно засведени. У правоугаоним пољима изнад три средња отвора налазе се фигуралне представе, а ови отвори су фланкирани полукружним пиластрима са коринтским капителом. Испред три централна лучно засведена отвора налази се балустрада. Лево и десно на спрату ризалита налазе се две конзоле са скулптурама. Улазна врата су дрвена са надсветлом, богато обрађена и украшена кованим гвожђем. Сви подови у собама су од паркета. Ходници су поплочани декоративним бетонским плочицама. Степеништа су од камена. Ограда степеништа које повезује приземље и спрат је од кованог гвожђа са флоралним мотивима и дрвеним рукохватом.\nНа објекту су вршени конзерваторски радови везани за уређење унутрашњег простора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.609064, 44.967583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Пинкијевој 10 (Судска зграда)", "ref:RS:nkd": "SK1556", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102652", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102652", "description": "Објекат је лоциран у уличном низу, као слободностојећи. Својом дужом страном налази се на уличној регулацији. У претходном периоду парцела објекта је била омеђена зиданом оградом. Данас је интегрисана у јавну зелену површину. Објекат је вероватно настао крајем 18. века. Касније интервенције су се односиле на дозиђивање санитарног чвора са дворишне стране. Примењена конструктивна решења у зони међусратне таванице над приземљем могу указати на касније адаптације.\nОснова објекта је компактна, правоугаона са призиданим чвором на јужној-дворишној страни. Објекат се састоји из подрума \/испод западног дела основе\/, приземља и спрата.\nКонструкција је решена у три тракта. Улични и дворишни су већег распона, искоришћени за попречно преграђени низ просторија. У средњој зони објакта организована је подужна комуникација. Улаз у објекат дат је са уличне фасаде и централно је лоциран. Од њега води ходник у правој линији до степеништа у јужном-дворишном тракту. Улазни ходник се завршава призиданим просторијама санитарног чвора.\nКонструкција објекта је масивна, зидана са ослањањем у подужном правцу. Међуспратна је архитравна а једини изузетак представља југо-источна зона објекта са пруским сводовима. Кровна конструкција је дрвена, изведена од талпи са везама од кованог гвожђа. Кров је двосливан са засеченим забатом и покривачем од бибер црепа.\nОпште стање конструкције је задовољавајуће. Уочена је у зони приземља капиларна влага у висини од око 50 цм ок коте пода. Највеће интервенције објекат је претрпео у организацији и обради ентеријера.\nОбјекат је подигнут у време Војне границе са административно-управном наменом и карактеристичном стилском обрадом. \nФасаде су малтерисане и идентично хоризонтално рашчлањене соклом, кордонским венцем између приземља и спрата и профилисаним поткровним венцем. Обради главне фасаде (окренуте ка северу) посвећена је највећа пажња док су остале три знатно једноставније.\nГлавна фасада је декоративно обрађена и симетрично организована око централног дела на ком је у приземљу главни улаз, изнад наглашено правоугаоно поље а на спрату прозор. Угаони делови фасаде су наглашени плитко ужљебљеним вертикалама. Главни улазни отвор објекта је правоугаоног облика а затварају га двокрилна дрвена врата са надсветлом. Као и сви прозорски отвори, наглашен је плитко ужљебљеним оквиром. У приземљу и на спрату се, лево и десно од централног дела ритмично ниже по пет двокрилних правоугаоних прозора око којих они на приземљу, као и прозор на централном делу спрата имају истакнуте профилисане потпрозорнике. Бочне фасаде имају идентичну хоризонталну поделу и по један правоугаони прозор ( прозори ходника) на приземљу и на спрату, као и по два таванска прозора на забатима. Забати су наглашени венцима. \nНа јужној ( дворишној фасади) налази се споредни улаз до кога води мањи трем, изнад кога је балкон спрата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.609065, 44.967024 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Ул. Моше Пијаде 62", "ref:RS:nkd": "SK1557", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101785", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101785", "description": "Амбар се налази у дворишту, саграђен је 1806. године (овај податак је урезан на предњој страни дирека трема као и иницијали мајстора). Мајстор је био самоук. Амбар је саграђен од храстових греда и дасака, богато је декорисан и складних је димензија. Ово је један од старијих амбара на овом подручју Срема и као такав погодан је за преношење путем влачења. Двосливног је крова, покривен бибер црепом са малим тремом на коме се одлажу пољопривредне алатке везане за житарице. Амбар је подељен у шест окана с тим што су два највећа окна помична тј. преградне ограде се могу уклонити и од два да се направи једно окно. Веома декоративно су обрађени предњи стубови на гонку у облику правоугаоника, елипси са стубићима, са урезаним цветним мотивима у правоугаоним поделама као и са класјима жита у орнаментици што говори да је ово пољопривредни објекат. Постављен је на цигленом постаменту у висини шест редова цигли и то из три дела, у ширини четири хоризонтално постављене цигле на левом и десном крају као и у средини на пет реди цигала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.230576, 45.132489 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Ул. Змај Јовиној 62", "ref:RS:nkd": "SK1558", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99725", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99725", "description": "Амбар је стар око стотину година, од дрвета је, складних димензија, очуван, декоративан. Објекат је одигнут од земље и постављен на соклу од цигаља у висини од једног метра. \nСлужи за смештај и чување зрнасте хране. Малих је димензија, без трема.\nТипичан је представник традиционалне народне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.231696, 45.131316 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Штампарија социјалистичке странке у Шиду", "ref:RS:nkd": "SK1559", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102660", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102660", "description": "Заступљен је и принцип да штампарију не може основати појединац него да она мора бити својина странке, значи акционарска задруга земљорадника из Шида и околних села. Због тога је Кораћ и предложио да се упише 1.000 задружних деоница, свака по 25 круна. На овај начин су могла да се обезбеде потребна финансијска средства за оснивање штампарије и књижаре и да се обезбеди све друго што је неопходно за рад штампарије. Удели су могли да се плаћају у ратама а штампаријом се управљало у смислу трговачког закона и сваки акционар (улагач) је могао своја средства која је уложио да добије назад кад год то зажели али после истека од пет година. Земљиште где је требала да се подигне зграда штампарије поклонио је Ђока Пиваревић, а остали сељаци су превозили материјал и помагали приликом подизања зграде. Када је зграда подигнута, купљена је једна стара машина од партијске “Пучке тискарне”, док је целокупан штампарски материјал набављен у Пешти од некадашње књижаре Ранка Милића. Тако је отворена штампарија у Шиду, а први број “Права народа” штампан је 24. новембра 1909. године. Лист је штампан једанпут недељно, петком, наизменично ћирилицом и латиницом у две хиљаде примерака и растуран је међу сељацима Срема, Славоније и Хрватске. Главни фактор штампарије био је Ђорђе Тодоровић, синовац Пере Тодоровића, познатог политичара и новинара из Београда. Администрацију и растурање штампе водио је Лазар Ђорђевић. Првих година као ученици радили су Аца Радивојшић и Милош Ђорђевић. У управном одбору до 1914. године били су још поред Витомира Кораћа и Љубомира Црепулића, Игњат Коички, Ђура Данчо, Душан Кекић, Недељко Башичевић, Андрија Торма, Ика Станојевић, Стеван Мирковић и Петар Ацић. У штампарији је поред новина штампан још и пропагандни материјал Социјалистичке странке, књиге познатих социјалистичких писаца, како наших тако и страних. Од наших писаца штампане су књиге Светозара Марковића, Димитрија Туцовића, Душана Поповића, Филипа Филиповића, Витомира Кораћа и Трише Кацлеровића. Од страних писаца штампани су преводи аустријских социјалиста Адлера, Кауцког, Сомбарта, немачких Берштајна и Бебела, француских Прудона и Сен Симона. Штампани су такође и краћи преводи Маркса и Енгелса. Ова штампарија је била веома цењена и у радничким круговима. То је била прва штампарија у Хрватској, Славонији, Срему, Бачкој и Банату, која није била власништво приватника, него једне партијске организације која се пре свега борила за радничка права, политичке слободе и боље услове рада, пре свега за осмочасовно радно време и здравствену заштиту запослених.Када је 1910. дошло до великог штрајка штампарских радника у Н.Саду, они су у договору са својим друговима из Шида пребацили 30 шегрта у Шид и сместили их код појединих чланова Социјалистичке странке . Тек када су послодавци у Н.Саду изашли у сусрет штрајкачима ови шегрти су враћени у Нови Сад. После Тодоровића фактори у штампарији су били Александар Захарић, Стојан Танић и Драгутин Плеша ( после 1914. г.) Када је 1914. избио Први св. рат штампарија је престала са радом и тек 1921. почела поново да ради. Поново је штампано \"Право народа\". За управника је изабран Јурај Букшек а за главног и одговорног уредника Драгутин Бекер. Крајем 1923. штампарија је престала са радом, прешла у приватно власништво пошто је Г.О. Социјалистичке странке продао Душану Бабићу из Шида.У периоду од 1927. до окупације ова штампарија је штампала разне обрасце, од 1927-1930 штампан \"Рад\", патријски лист Окружног одбора Радикалне странке за Срем. У то време се штампа здравствена библиотека народу приступачним језиком, са темама из народног здравља. Ову библиотеку, у виду брошура мањег формата уређивао је др Андрија Штампар, касније познати стручњак за народно здравље и хигијену села. Последњих неколико година библиотеку је уређивао и на њој сарађивао др Коста Грчић, срески лекар у Шиду. Од 1926 -1931. у штампарији је радио Јосип Харамина а од 1931-1948., са прекидом окупације, Миленко Бабић. Године 1948. штампарија је национализована. Између два рата у шатмпарији су радили следећи радници: Љубомир Нинковић, Војин Рајшић и Омерка Кнежевић. Када је 1941. пропала Југославија штампарију су преузеле усташе и за цело време рата она је радила у знатно смањеном обиму-штампала је само обрасце за потребе усташке власти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.235983, 45.133236 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Сопоћани", "ref:RS:nkd": "SK156", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "ref:whc": "96-002", "whc:criteria": "(i)(iii)", "whc:inscription_date": "1979", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109168", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109168", "description": "Живопис цркве Св. Тројице у Сопоћанима представља један од најимпресивнијих фрескоансамбала у византијском сликарству. Дело необично даровитих сликара, који су на монументалан и узвишен начин дочарали средњовековном вернику личности и доживљаје из хришћанске историје, данас подједнако задивљује својим племенитим колоритом и савршеним цртежом. Настале у другој половини XIII века, сопоћанске фреске ремек су дело и врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота. Њихов ктитор, краљ Урош I, подигао је своју задужбину и гробну цркву по угледу на претке: олтар са проскомидијом и ђакониконом, певнице уз поткуполни простор, капеле уз припрату. Накнадно су затворени простори између капела и певница, па једнобродна грађевина са куполом споља одаје утисак тробродне. У овим бочним просторима, као и у спољној, отвореној припрати са звоником, подигнутој у доба краља Душана средином XIV века, радили су мање даровити сликари који сведоче о разноликим стилским струјањима и локалним радионицама активним у животу српске средњовековне државе. Истраживања манастирског комплекса као и конзерваторско-рестаураторски радови почели су 1975. и трају до данас. Споменик је, у оквиру целине Стари Рас са Сопоћанима, уписан у Листу Светске културне и природне баштине 1979." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.373982, 43.118027 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар и котобања у Сремским Михаљевцима", "ref:RS:nkd": "SK1560", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109115", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109115", "description": "Према години урезаној на забату, амбар са котобањом је подигнут 1906. године. Ово је комплексан објекат на спрат и припада развијенијем типу пољопривредних зграда. У приземљу се налазе торови за стоку, док су изнад њих кош и котобања намењени чувању житарица. Објекат је прекривен двосливним кровом, са бибер црепом. Целом дужином котобање простире се трем - гонак са два кревета. На гонаку су стубови и ограда украшени геометријским и флоралним мотивима. Забатни део амбара је богато декорисан. Подељен је у три равни које су обојене у црвену, плаву и белу боју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.030083, 44.860672 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Мартинцима", "ref:RS:nkd": "SK1561", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105371", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105371", "description": "Амбар је саграђен 1909. године, градили су га мајстори Лука и Марко и њихов потпис се налази у унутрашњости амбара. Амбар је сачињен од храстових дасака, њега карактерише троугласти забат који је веома декоративан, у њему се налазе геометријски и флорални мотиви. Амбар је двосливног крова, покривен бибер црепом, има малу надстрешницу дуж предње стране амбара. У продужетку је котобања саграђена од храстових и чамових дашчица. Амбар и котобања чине једну целину и они су представници традиционалне архитектуре Срема. Амбар је издељен на окна у која се сипају различите врсте житарица. Амбар и котобања се налазе на цигленој подзиди и на тај начин су заштићени од штеточина. овај амбар је смештен у дворишту наспрам куће што говори о бризи власника за своје благо које смешта у њега." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.472175, 45.008904 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш Бугарских", "ref:RS:nkd": "SK1562", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102663", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102663", "description": "Салаш Милована Бугарског тадашњег власника, познат као \"Бугарски салаш\" налази се у близини села Суботишта (Мишковаца), на путу за Пећинце. На овом салашу је јуна месеца 1942. године одржан састанак на коме су донете следеће важне одлуке : - да се обнови Срески комитет КПЈ, а за секретара је тада одређен Љуба Момчиловић-Алекса коме је поверен задатак да се стара око оснивања АФЖ на овом терену; - Миливој Савућ- Трива био је задужен за рад у срезу по војној линији; - Јован Дућић- Лазица одређен је за секретара Среског комитета СКОЈ-а; - Јефта Јеремић- Марко био је задужен да организује рад Среског НОО, На овом састанку је договорено такође да се формира Срески штаб за руковођење оружаним акцијама. За команданта штаба одређен је Никола Круни-Xон. Салаш Бугарских је лоциран на истоичној страни пута Купиново-Пећинци. Приступ салашу остварен је из правца запада. Састоји се из окућнице и воћњака омеђених на околном пољопривредном земљишту. У периоду од 1985. године објекти су напуштени и потпуно уништени. Днас на локацији постоје само назнаке у денивелацији терена. Окућницу је чинио стамбени објекат на улазу, иза кога је била лоцирана хлебна пећ-фуруна и стаја. У дну парцеле се налазила котобања са призиданом стајом. Стамбени објекат је припадао троделном типу кућа са дограђеним тремом. Издужена основа се састојала из две собе и централне кухиње. Трем је накнадно делимично зазидан. Био је изведен са дрвеним стубовима без декоративних елемената. Трем и улаз у објекат био је оријентисан ка окућници, односно ка југу. Главна фасада била је окренута приступном путу ка западу. Била је решена у потпуно прочишћеној малерској пластици, фланкирајући отворе прозора у горњој зони. Економски објекти су били оријентисани ка окућници и ободно су затварали двориште. Стаја је била изведена као дводелни објекат. Котобања је представљала класични издужени тип овог објекта, са зиданим приземљем. У санацији комплекса 1976. године уклоњена је призидана надстрешница са северне стране објекта. Објекти су били подигнути у мешаном материјалу и класичној зиданој конструкцији. Кровне конструкције и спрат котобање били су изведени од дрвета. Архитектура комплекса је била крајње причишћена без елемената декорације. " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.964685, 44.87285 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Стјепана Радића 3", "ref:RS:nkd": "SK1563", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100569", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100569", "description": "У сутеренском делу објекта на адреси Доситеја Обрадовића број 3, у центру Старог Сланкамена уз католичку цркву, налазе се остаци турског купатила или хамама. Остаци хамама састоје се од три просторије које су некада биле засведене полуобличастим сводом. Зидови су зидани опеком, омалтерисани, а унутрашњост зидова је орнаментисана оријенталним мотивима. У две просторије је откривен хипокауст. У изградњи су присутни фрагменти римског материјала (опека, камен). Хамам у Старом Сланкамену је значајан као један од ретко очуваних објеката из периода турске доминације на овом простору. Данас су његови остаци уклопљени у изложбени простор винарије Акуминкум породице Спасић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.256395, 45.143953 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1564", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102665", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102665", "description": "Опис резбарије иконостаса\nСтарији делови иконостаса рад су непознатог дрворесца из друге половине 18. века. По својој архитектонској структури он припада типу вишеспратних олтарских преграда. Профилисаним венцима издељен је у три хоризонталне зоне. У резбарији доминирају барокни и пококо мотиви. \nУ првој зони иконостаса су престоне иконе, царске двери и иконе изнад малих двери. Престоне иконе су фланкиране стубовима који се завршавају композитним капителима (стубови уз престоне иконе св. Николе и Христа недостају). У истим интерколумнијама су постављене престоне иконе св. Николе и Богородице са Христом дететом, односно Христа и св. Јована. Иконе су уоквирене профилисаним рамовима (унутрашња страна, док се спољашња страна састоји од Ц и С волута. Оквири су међусобно повезани барокним и рококо мотивима. Изнад престоних икона у средини су извијени и испреплетени рокајни мотиви резбарије. Иконе изнад бочних двери су уоквирене сплетовима барокних и рокајних мотива. \nЦарске двери су богато скулптоване и састоје се од четири барокна медаљона повезана барокном и рокајном орнаментиком.\nУ другој зони иконостаса налазе се медаљони са фигурама пророка.У средини треће зоне је Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована Богослова. Лево и десно од групе са Рапећем су медаљони са допојасним фигурама апостола (по пет апостола са сваке стране). \nУ цркви се чува и велики крст са сликаним Распећем, зоографски рад из прве половине 18. века (припадао цркви од брвана која је саграђена 1749. године)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.90414, 45.021235 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Зорице Видаковић", "ref:RS:nkd": "SK1565", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100376", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100376", "description": "У кући Зорице Видаковић основан је Први МНОО села Пећинаца. Такође је у њој било седиште Среског комитета КПЈ за срез румски у времену од 1942-44. године. У истом раздобљу је у кући била смештена штампарија истог комитета. Како је архитектура овог објекта типична за ове крајеве и доста стара, и сачувана аутентичност целине и појединих просторија, зграда поред историјске има и етнолошке вредности.\nКућа је приземна, стамбена зграда, изграђена на регулационој линији. Правоугаоне је основе, ужом страном окренута улици. Имала је неколико грађевинских фаза. Садашњи објекат има пет просторија и дуги трем који је претрпео знатне промене. Грађена је од опеке и ћерпича у продужном и блатном малтеру. Кровна конструкција је дрвена (прост кров са распињачама). Кров је двоводни, покривен бибер црепом. Дворишне фасаде су глатко омалтерисане. Најочуванији део објекта је улична, источна фасада која је 1900. године реновирана. Под утицајем градске архитектуре фасада је богато украшена малтерском пластиком. Приликом адаптације на објекту је уграђена веома декоративна столарија. Остали део парцеле попуњен је старијим стамбеним објектом и различитим економским грађевинама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.967103, 44.903728 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу народних хероја бр. 4 у Сремској Митровици", "ref:RS:nkd": "SK1566", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102668", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102668", "description": "Подигнута је у 18. веку као приземна зграда на Тргу народних хероја 4 у Сремској Митровици. Познијим дозиђивањем изменила је свој ранији изглед, али како она чува своју првобитну основу, сводове и огњиште треба је заштити. Једноспратна је грађевина изграђена у низу на регулационој линији. У њој се налазе археолошка поставка \" Музеја Срема\", лабораторије, депои и канцеларије. Основа је у облику ромба коме недостаје југозападни угао. Са јушне стране, лево од ајнфорта, дограђен је ниши спратни објекат са по два одељења у свакој еташи. Зидови су масивни, грађени од опеке у продушном малтеру. Зграда има два подрума смештена лево и десно од ајнфорта. Оба су полуобличасто засведена. Приземље је засведено зарубљеним сводовима а над просторијама спрата простире се архитравна конструкција од дрвета. Кров главног објекта је троводан, покривен бибер црепом.Приземље и спрат повезани су двокраким каменим степеништем. Све фасаде су глатко омалтерисане осим уличне, северне. Ризалит на овој фасади је постављен асиметрично. Цела фасада има наглашену вертикалну поделу у малтеру. По хоризонтали фасада је рашчлањена соклом, профилисаним поткровним венцем и равним кордонским венцем у ризалиту пресеченим пиластрима са јонским капителима. У приземљу, у средини ризалита налази се двокрилна дрвена касетирана капија са сегментним надсветлом зракасто рашчлањеним. Приземље има укупно пет а спрат седам прозора. Сви су једнаки, двокрилни, двоструки, без кутије са двокрилним надсветлом и крилима издељеним у мања окна. У соклу се налазе три подрумска прозора са металним поклопцима. На објекту су неколико пута извођени конзерваторски радови, задњи пут на фасади 1997. године, кров је комплетно урађен 2019.г.\nУ Лапидаријму се чува велика колекција камених споменика старих преко 1500 година, од којих је јединствен Сунчани сат, једина скулптура која приказује митска бића Херкула и Ификла који заједно држе на леђима небески свод." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.605718, 44.967532 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Ђорђа Војновића у Инђији", "ref:RS:nkd": "SK1567", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100578", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100578", "description": "Ђорђе Војновић из Инђије тестаменом је оставио своју библиотеку, неколико породичних портрета, као и више уметничких слика и предмета из друге половине 19. века Библиотеци у Инђији. По жељи дародавца сва заоставштина треба да остане у његовој породичној кући у којој би се формирала научна бибиотека , док би поменуте слике и предмете из друге половине 19. века сачињавали музејску збирку. У истој згради треба да буду изложене слике Николе Петковића, сликара из Инђије (легат од 75 слика) које је супруга пок. сликара поклонила Општини Инђија.\nКућа Ђорђа Војновића грађена је око 1873. године. Кућа је приземна, правоугаоне основе, са шест просторија као и дозиданим делом уз дворишну фасаду ( дугачки хол). \nГлавна фасада која је окренута према северу фланкирана је пиластрима и има четири правоугаона прозора изнад високог сокла. У соклу изнад три прозора налазе се подрумски отвори правоугаоног облика, док испод четвртог прозора на десном делу зграде нема подрумских отвора. Два средња прозора фланкирана су пиластрима изнад којих је тимпанон троугластог облика са профилисаним ивицама. У средини тимпанона је конзола (глава старца). Између два средња прозора је пиластер. Пиластри су завршени композитним капителима ( акантови листови и глава пута). Испод прозора су банци који спајају пиластре. У простору испод прозора су правоугаона поља. На левој и десној страни грађевине је по један прозор испод којега се налази набак. Испод прозора правоугаона поља су издељена дијагоналама у троуглове. Изнад бочних прозора су архитравни фронтони подухваћени конзолицама украшени акантовим листовима. Изнад фронтона је украс од шкољки. Између бочних прозора и тимпанона су конзоле (главе). Испод профилисаног кровног венца је низ профилисаних конзолица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.080048, 45.047187 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда галерије \"Лазар Возаревић\" и дечије библиотеке", "ref:RS:nkd": "SK1568", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109300", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109300", "description": "Галерија „Лазар Возаревић“ основана је и почела са радом новембра 1973. године изложбом слика и цртежа Лазара Возаревића. Галерија има два јасно профилисана дела: меморијални и живи.\n\nОсновно галеријско језгро чини меморијални део који се састоји од оригиналних слика, цртежа, колажа и материјала који се везује за стваралаштво Лазара Возаревића.\n\nЛазар Возаревић рођен је 1925. године у Сремској Митровици, а умро 1968. године у Београду. Завршио је Академију ликовне уметности у Београду. Боравио је у Паризу 1951-1952, 1954-1956, 1958 и 1962. Поред сликарства бавио се мозаиком и илустрацијом. Био је доцент на Академији ликовних уметности у Београду. Дела му се налазе у Галерији “Лазар Возаревић“, Сремска Митровица, Музеју савремене уметности у Београду, Уметничкој галерији на Цетињу као и у значајним збиркама у иностранству: Давид Роцкфеллер (САД), Гуидо Тервизан (Италија), Вила Лобос (Бразил), Пхилипе Баудет (Француска), Паул Флоцкерман (САД) и др. Возаревић је самостално излагао у Београду, Загребу, Сремској Митровици, Паризу, Риму, Бразилу, Венецији, Њујорку и др. Лазар Возаревић је у оквиру југословенске селекције излагао на Бијеналу младих у Паризу, на Међународној изложби у Токију, на Медитеранском бијеналу у Александрији и на Бијеналу у Сао Паолу.\n\nДруги део у структури Галерије односи се на динамичке акције у области живе и савремене уметности. Галерија организује две сталне манифестације: Сремскомитровачки салон (Војвођански салон) који сваке друге године приказује најновија достигнућа у области ликовне и примењене уметности и архитектуре у Војводини и Ликовни салон Срема на коме излажу ликовни ствараоци са овог подручја. Галерија је до сада организовала преко 160 изложби у својим просторијама и двадесетак изложби у земљи и иностранству." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.607278, 44.967583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда аматерског позоришта \"Добрица Милутиновић\"", "ref:RS:nkd": "SK1569", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102676", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102676", "description": "Зграда аматерског позоришта „Добрица Милутиновић“ је од 1989. године прерасло у професионално позориште. Зграда позоришта је подигнута у централној зони града на парцели оријентисаној ка градском парку и главној улици.\nОбјекат је изграђен у јужном делу посматране парцеле у периоду 1894\/95. године као инегрални део објекта Српског дома. Током свог постојања претрпео је низ адаптација и трансформација. Последња интервенција је реализована 1983. године.\nДео објекта који данас функциониоше као позориште обухвата: део подрума, приземља и мезанина дворишног тракта Српског дома, велику позоришну салу, улазни фоаје са помоћним просторијама у приземљу и канцеларије спрата у делу објекта оријентисаног ка градском парку \/источни тракт\/.\nЦентрални део позоришта свакако чини сама сала. Она је правоугаоне основе са бинском преградом и позорницом неправилоног облика. Сала се састоји из партера изведеног у благом нагибу и галерије. Галерија се налази у нивоу спрата осталог дела објекта. Приступ галерији је остварен преко главног степеништа и предпростора административног дела позоришта. Она обухвата централни део у нагибу и два бочна крака, који се протежу до бинске преграде.\nФоаје позоришта решен је са директним улазом из градског парка, без ветробрана, кроз двокрилни портал. У оквиру овог простора организована је гардероба посетилаца. У дну фоајеа креће главно степениште, а простор испод њега је искоришћен за санитарни чвор. У подрумском простору су смештене магацинске просторије.\nГардеробни и остали помоћни простори налазе се у дворишном делу објекта, иза зоне сцене, а организовани су у две етаже. Из дограђеног дела, са јужне стране сцене, остварена је веза са суседним објектом у коме је смештена Мала сцена. \nКонструкција објекта је масивна зидана. Међуспратна у подрумском делу у фоајеу је изведена од зиданих сводова. У осталим просторима плафонска конструкција је дрвена равна. Кров је у конепције решен као двоводни, али је неправила основа условила изведено стање са више кровних равни. Конструкција је дрвена, а покривач од бибер црепа.\nАрхитектонски објекат припада историјским стиловима краја 19. века, иако је претрпео знатне интервенције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.607419, 44.967885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Стефана Лазарица са Крушевачким градом", "ref:RS:nkd": "SK157", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108442", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108442", "description": "Црква Светог Стефана придворна је богомоља коју је кнез Лазар подигао (око 1377–1380) унутар обзиђа своје престонице, новосаграђеног града Крушевца. Страдала је током турске власти, да би после ослобођења у XIX веку, изведено више аматерских обнова. Првобитни изглед враћен јој је пионирским конзерваторско-рестаураторским подухватом архитекте Пере Ј. Поповића (1904-1908), базираном на научним основама. Храм припада првој фази моравског стила са тролисном основом сажетог типа, три травеја, куполом над средњим травејем и припратом, која је првобитно имала бочне улазе. Над припратом се издиже кула-звоник са катихуменом и капелом на спрату, завршена звонаром. Црква је зидана византијским слогом, тј. наизменичним смењивањем хоризонталних редова камених тесаника са по три реда опеке. Примењен је и посебан поступак извлачења широких спојница малтера које испадају из равни зида. Украсни преплети око прозора и у камену перфориране розете представљају најефектније декоративне елементе који, уклопљени у добро замишљене и пропорционисане архитектонске облике, чине складну целину. Нема трагова првобитног живописа, а цркву је, по свему судећи, осликао зограф Андра Андрејевић са својом дружином тек 1737-1740, од чега су сачувани само фрагменти. Иконостас из 1844, вероватно рад сликара Живка Павловића, очуван је у целини и конзервиран 1989. Црква је у добром стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.321233, 43.584148 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда библиотеке \"Глигорије Возаревић\" и радничког универзитета у Ср. Митровици", "ref:RS:nkd": "SK1570", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99975", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99975", "description": "Зграда библиотеке „Глигорије Возаревић“ и радничког универзитета представља интегрални део Сремског дома. Објекат је лоциран у централној зони града. Изграђен је 1984\/95. године, као угаона спратница. Пројекат је израдио архитекта Владимир Николић. Током свог постојања објекат је доживео више адаптација и реконструкција.\nОбјекат је оријентисан ка градском парку \/источна страна\/ и главној улици \/северна страна\/. Угаони део објекта изведен је на кружној основи и завршава се ребрастом куполом са лантерном.\nБиблиотека се налази у објекту од 1969. године. Раднички универзитет је престао да постоји почетком 90-тих година овог века. Данас је у ове просторије смештена српска православна црквена општина и радио станица. \nСтруктуру објекта чини рундела на углу, два улична тракта и један дворишни. Дворишни део објекта је изведен са три стаже. Испод целог објекта налази се подрум.\nПростор библиотеке обухвата три просторије у угаоном делу објекта, у зони приземља. Главни улаз је лоциран у кружном делу. Кроз ветробрански прозор се улази у кружну салу пријемног одељења библиотеке. Адаптацијом 1969. године ова сала је добила ободну галерију. Простор ћитаонице и одељење позајмног фонда су директно повезани са кружном салом и оријентисани ка градском парку, односно улици.\nПросторије бившег радничког универзитета лоциране су на првокм спрату. Обухватају низ просторија уличног тракта и простора рунделе. Лоциране су лево и десно од главног степеништа, у које се улази из пријемног вестибила. Улаз се налази готово у осовини северне фасаде.\nКонструкција објекта је масивна, зидана, са подужним правцем ослањања. Међуспратне конструкције су зидане, сводне у зони подрума и улазног хола. У осталим деловима објекта примењена је дрвена архитровна конструкција. Једини изузетак чине просторије приземља, оријентисане ка улици, где је изведен пруски свод. Кровна конструкција је дрвена, двоводна. Кровни покривач је бибер цреп и бакарни лим у делу куполе. \nСтилски објекат припада периоду историјских стилова краја 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.607393, 44.968038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Сретења у Новим Карловцима", "ref:RS:nkd": "SK1571", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102798", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102798", "description": "Црква Сретења у Новим Карловцима је подигнута на угаоној локацији. Димензије парцеле представљају минимални оквир за прихватање објекта дефинисаног габарита и волумена. Парцела је облика неправилног правоугаоника, северозападном регулацијом лоцирана на путном правцу Инђија-Сланкамен. Ова регулација је дефинисана пуним зидним платном ограде. Главни приступ објекту је из бочне улице (Дужни сокак). Ова, југозападна регулација порте решена је оградом са зиданим ниским парапетом и стубцима квадратног пресека и шипкама од гвожђа. Благо померена ка северу, лоцирана је улазна капија у порту. \nОбјекат знатно одступа од претпостављене оријентације исток-запад. Подужна оса објекта је за угао од око 45 степени померена ка северу. Црква је подигнута 1796.г. Једнобродна је грађевина са полукружном олтарском апсидом на источној и призиданим звоником на западној страни. Просторно је објекат решен из 4 травеја јасно наглашена у профилацији фасада. На објекту је присутна симетричност у подужном правцу, како у конструкцији тако и у распореду отвора. У осовини травеја лоцирани су полукружно засведени прозори. Олтарска апсида има идентична три прозорска отвора. Олтарска апсида има идентична три прозорска отвора. \nУ класицистички конципираној архитектури звоника цркве јасно су наглашене зоне подножја, до висине подкровног венца објекта, и два спрата. Први спрат карактеришу три окулуса, а други четири издужена, полукружно засведена прозора са шалонима. У подножју капе смештени су циферплати. Капа звоника је решена у дрвеној конструкцији са бакарним покривачем а торањ је нешто мање декоративан са лантерном и 4 вазе на угловима.\nОбјекат је подигнут у зиданој масивној конструкцији. У периоду до 1982. кровни покривач је био од етернита на дашчаној оплати. Фасада платна и ентеријер објекта су малтерисани. Класицистичку резбарију иконостаса и резбарију архиепископског престола радио је Марко Вујатови} 1818. године. Иконостас цркве припада типу вишеспратних олтарских преграда. Подела иконостаса извршена је по хоризонталним зонама. Престоне иконе издвојене су канелованим стубовима који су обавијени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Преовлађују биљни мотиви а најчешћи су мотиви винове лозе са грожђем, листови акантуса, вазе обрнуто постављене из којих на обе стране излазе руже са гранчицама које се савијау у волуте.\n На соклу су иконе: \n1. Мучење св. Георгија на точку \n2. Бегство у Египат \n3. Христос и Самарјанка \n4. Усековање главе св. Јована\n\nПрестоне иконе:\n1. Свети Георгије \n2. Богородица са Христом \n3. Исус Христос \n4. Свети Јован\nДвери:\n1. Арханђел Михаило \n2. Благовести \n3. Арханђел са Тобијом. \nИзнад двери су: 1. Жртва Аврамова 2. Тајна вечера 3. Жртва пророка Илије\n Друга зона с празницима: 1.Рођење 2. Сретење 3. Крштење 4. Света Тројица, Крунисање Богородице 5. Васкрсење 6. Взнесење 7. Силазак Св. Духа на апостоле. Тре}а зона: 1. Св. Никола 2. Молитва на Маслиновој Гори 3. Издајство Јудино 4. Ругање Христу 5. Бичевање Христа 6. Скидање с крста 7. Ношење крста 8. Скидање ризе 9. Христовс пред судијом 10. Христос пред судијом 11. Архиђакон Стефан\nЧетврта зона: У средини се налази Распе}е са медаqонима и представама Богородице и Св. Јована Богослова а лево и десно су по два медаљона са стојећим фигурама пророка Илије и женске фигуре и десно, женске фигуре и пророка Мојсија.\nПрестоли: Богородичин престо барокног облика са иконама Богородице са Христом ( дим. 31 - 26 цм) и Христа ( дим. 53- 28 цм) рад Димитрија Бачевића. Архиепископски престо класицистички конципиран, рад је резбара Марка Вујатовића са иконама Св. Јована Златоустог коју је насликао Георгије Бакаловић. Слике на иконостасу урадио је сликар Георгије Бакаловић 1831. г. у класицистичком стилу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.177362, 45.081079 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Добросава Радосављевића-Народа", "ref:RS:nkd": "SK1572", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102799", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102799", "description": "Narodni heroj Dobrosav Radosavljević „Narod“ rođen je u ovoj kući 10. februara 1920. godine. Saračko tešnerski zanat izučio je u Sremskoj Mitrovici. Pored raznih dužnosti u radničkom pokretu bio je i redovni posetilac Radničke čitaonice u Laćarku gdeje upoznao i tadašnje laćaračke komuniste. Sa svojih 17 godina otišao je u Beograd i postao član URS-ovih sindikata, a sledeće 1938 godine ušao je u rukovodstvo tih sindikata i postao član KPJ a do 1940 godine radi na osnivanju i jačanju partijskih organizacija u Šapcu i šabačkom okrugu. Na Okružnoj konferenciji KPJ za šabački okrug koja je održana 29. juna 1941. godine izabran je za političkog sekretara Okružnog komiteta. Pod njegovim rukovodstvom 16. jula 1941. godine na Bubanji kod Glušaca formiran je Mačvanski partizanski odred. Rukovodio je celokupnim političkim i kulturno-propagandnim poslovima u Mačvanskom partizanskom odredu i na oslobođenoj i neoslobođenoj teritoriji tokom 1941. i početkom 1942. godine povukao se u ilegalnost i neumorno radio na oživljavanju i koonsolidovanju ilegalnog partizanskog pokreta. Na tom poslu je i uhvaćen 14. marta 1942. godine u selu Petkovici i preko zatvora u Bogatiću doveden u šabački logor na Savi. Tu je saslušavan i mučen a 02. aprila iste godine javno obešen u krugu logora. Cela porodica Radosavljević aktivno je učestvovala u NOP-u i od pet kuškaraca iz te kuće njih četvorica su poginula u toku NOR-a." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.587918, 44.947823 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Николе у Сурдуку", "ref:RS:nkd": "SK1573", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100892", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100892", "description": "У основи објекта се појављују три улаза: западни као главни на приступној фасади, јужни и северни. Портали су лоцирани у осовине западног прочеља, односно сегментних ниша са фасадама. Прозорско отвори су полукружно завршени и појављују се у осовинама пиластима наглашених поља јужне и северне фасаде. У зони звоника на овим фасадама се појављују прозорске нише. У олтарском простору смештена су три прозорска отвора истих димензиај и облика.\nНад западним делом објекта уздиже се двоспратни звоник, који се завршава бакарном капом. Капа звоника решена је као модификовани четворосливни кров са надвишеном „јабуком“ и пирамидалним завршетком. У подножју капе звоника, у основама све четири стране, смештени су циферплати са лучно наглашеним надвојем. Први спрат звоника на западној фасади има прозорски отвор у виду окулуса. Други спрат звоника је решен са четириполукружно завршена отвора са дрвеним шалонама.\nФасаде објекта карактерише богато наглашена бвертикална профилиција изведена у духу класицизма. Јужну и северну фасаду чине четири пресведене нише са удвојеним пиластрима. Нише у зони звоника и певница су решене степенастим повлачењем фасаде у зони пиластира и полукружног надвоја. Два средишња поља на овим фасадама изведена су сегментним повлачењем зида и касетираном обрадом засведеног дела нише.\nНа западном прочељу, зона улаза је наглашена удвојеним ризалитомкоји се завршава тимпаноном. Углови ризалита су решени удвојеним пилатрима са удвојеним јонским волутама. Иста композиција декоративних елемената примењена је на северној и јужној фасади у обради певничких испада, али без завршног тимпанона. Вертикалност западног прочеља наглашена је распоредом отвора и капом звоника.\nОпис резбарије:\nИконостас припада типу вишеспратних олтарских преграда и конципиран је у класицистичком стилу. У соклу су масивни стубови са једноставно профилисаним базама. Изнад стубова налазе се канеловани стубови који фланкирају престоне иконе. Ови стубови обавијени су венцима од храстових листова и ружа. Завршетак стубова чине композитни капители. Прва зона иконостаса завршава се профилисаним венцима. Престоне иконе имају скулптоване оквире чија се декорација састоји од ваза са ружама и бочно постављеним волутама. У просторима изнад престоних икона Богородице и Христа налази се у средини круна а лево и десно су волуте са цветним мотивима. \nЦарске двери су такође богато обрађене. У доњем делу испод овалних медаљона са представом Благовести постављене су симетрично гранчице са храстовим листовима савијене у волуте. Изнад медаљона су вазе обрнуто постављене из којих излазе руже. Бочно од ваза су гранчице са храстовим листовима које се савијају у волуте. \nБочне двери су обрађене на сличан начин као царске. Овални медаљони са стојећим фигурама архиђакона св. Стефана и арханђела св. Михајла имају профилисане оквире. Двери су лучно завршене. \nДруга зона у којој су смештене композиције празника издвојена је од прве и треће зоне профилисаним венцима. У средини ове зоне је композиција св. Тројица-Крунисање Богородице, која је фланкирана канелованим стубовима. Стубови су обавијени мотивима гранчица са храстовим листовима и ружама и завршавају се композитним капителима. Остале иконе са претставама празника међусобно су одвојене пиластрима чија је предња страна скулптована. \nУ трећој зони изнад овалног медаљона са стојећом фигуром је Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована Богослова. Лево и десно у два реда, распоређени су медаљони са стојећим фигурама апостола и пророка. Медаљони имају профилисане оквире и међусобно су повезани мотивима гранчица са храстовим листовима и гранчицама савијеним у волуте са розетом у средини.\nОпис владичанског престола\nСедиште престола фланкирано је масивним стубовима изнад којих су пиластри чија је предња страна скулптована биљном и геометријском орнаментиком. Изнад пиластера су паралелни профилисани венци подухваћени на бочним странама конзолицама. Изнад венца је акротерија која се завршава круном и симетрично постављеним вазама на ивицама. На полеђини престола, простор изнад лучног завршетка иконе испуњен је вазом са букетићима ружа и мотивима гранчица са храстовим листовима које се савијају у волуте.\nОпис певница\nПевнице (две) постављене су симетрично у плитке певничке просторе, лево и десно под првим сводом. Обе имају по шест седишта изнад којих је балдахин са таласастим венцима а изнад балдахина су акротерије. Свака акротерија има овални медаљон у средини који је уоквирен храстовим листовима. Две скамије имају предњу конвексну страну. Горња ивица скамија је профилисана. На ивицама су пиластри који се завршавају капителима украшеним волутама. \nКласицистичка резбарија иконостаса, владичанског престола и певница рад су резбара Марка Вујатовића настала 1816. године. \nСлике на иконостасу из друге половине 19. века припадају раду непознатог уметника а на основу стилске анализе могу се приписати сликару Ђорђу Ракићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.326, 45.070987 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Засавици", "ref:RS:nkd": "SK1574", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102800", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102800", "description": "Амбар је подигнут на крају 19. или почетком 20. века. Саграђен је од масивних тесаних дасака, са кровом на четири воде, покривен бибер црепом. Унутрашњост је издељена на мање и веће преграде што говори да је служио за смештај различитих жита. Амбар је без декоративних елемената. Посебна занимљивост је механизам за закључавање. Дрвени кључ и брава су у потпуности израђени од дрвета и још увек у функцији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.535421, 44.97275 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда железничке станице и споменик ослобођења у Сремској Митровици", "ref:RS:nkd": "SK1575", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102802", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102802", "description": "После ослобођења Београда 20. октобра 1944.г. јединице XII војвођанског корпуса ослободиле су жестоким борбама већи део источног Срема да би се после ослобођења Руме 27. октобра отпочеле борбу за ослобођење Сремске Митровице. У самој С.Митровици и на терену западног Срема налазило се тада око 30.000 непријатеЉских војника који су очајнички бранили прилазе граду. У С.Митровици у њеној ближој околини налазило се неколико хиљада припадника злогласне XIII СС \"Ханxар дивизије\". После кратких политичких и војних припрема, по ослобођењу Руме, Штаб XII војвођанског корпуса наредио је 11. крајишкој и 16. војвођанској дивизији да одмах по примању наређења приђу ликвидацији непријатеЉских снага у С.Митровици. Напад на град отпочео је 27. октобра али су сви напори бораца 11. крајишке дивизије били зауставени на прилазима С.Митровици. После тродневних жестоких јуриша и борби заморене борце 11. крајишке дивизије заменили су њихови другови из 16. војвођанске дивизије. Пре напада јединица 16. војвођанске дивизије на град њен командант Марко Перичин-Камењар издао је следећу заповест \"Штабови наших бригада морају озбиЉно схватити овај задатак ослобођења Сремске Митровице. Услед неповезаности наших јединица које су нападале Митровицу, није било ни успеха. Мора сваки наш борац с поносом да крене на овај задатак, јер се очекује на 16. славну дивизију, која треба да ослободи град. Ослобођењем овог града избија се и последње упориште из руку усташких и швапских бандита на сектору Срема\". (Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том 1, књига 8 , Београд 1956, 603). Распоред јединица 16. војвођанске дивизије пред напад на С. Митровицу био је следећи : 1. војвођанска бригада запосела је положај према Јалији и центру града, 4. војвођанска бригада запосела је положаје северно од града према прузи Београ - Загреб, док је 1. војвођанска бригада била у дивизијској резерви и обезбеђивала руску артиЉерију код Вогња која је својом ватром помагала напад наших јединица. Општи напад војвођански јединица на град отпочео је 30. октобра, али дана 31. октобра, вођене су углавном спорадичне борбе. Тога дана стигло је наређење јединицама 16. војвођанске дивизије да се повуку на сектор Мачве, и док су јединице 21. српске дивизије прилазиле граду, Војвођани су кренули у општи силовит напад који је уродио плодом и у раним јутарњим часовима 1. новембра ослобођена је Сремска Митровица. Истог дана ослобођен је и Лаћарак па се фронт стабилизовао на Генераловом каналу западно од Лаћарка. Током борби за ослобођење града јединице XII војвођанског корпуса имале су 1.200 Људи избачених из строја, док су непријатеЉски губици износили 1.460 војника. Током борби за ослбођење града непријатеЉ је минирао и разрушио стару железничку станицу. Одмах по ослобођењу града пришло се обнови порушених објеката и саобраћајница. Нарочито је за наше јединице била важна железничка пруга Београд -Загреб којом је довожено све што је било потребно јединицама на фронту па је упоредо са помицањем фронта према западу и пруга одмах оспособЉавана за саобраћај. Још док су трајале завршне борбе за ослобођење наше земЉе донета је одлука да се изгради нова зграда железничке станице у Сремској Митровици. Од маја месеца па све до септембра 1945. г трајали су радови на изградњи зграде нове станице у Сремској Митровици. Прво су се морале, уз велике напоре, рашчистити све рушевине од старе зграде, потом довући материјал и у великој оскудици и уз велика одрицања подићи зграду нове железничке станице. Зграда је подигнута по пројекту архитекте Тодића из Новог Сада. Највише су дали свога удела на подизању нове зграде становници Сремске Митровице и околних ближих места. Делимично је на овом послу коришћена и стручна снага немачких заробЉеника. На фасади зграде железничке станице поставњена је плоча на којој пише да је то прва грађевина нове Југославије. У знак сећања на ослободиоце С.Митровице подигнут је на прво годишњицу ослобођења Споменик ослобођења Сремске Митровице. ПоставЉен је испред зграде железничке станице у виду обелиска. На лицу споменика, према југу, уграђена је бела мермерна плоча на којој је урезан и златном бојом обојен следећи текст: СПОМЕН ОСЛОБОЂЕЊА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ 1.11.1944. 1.НОВЕМБРА 1944. ГОД. ТИТОВА АРМИЈА УЗ ПОМОЋ БРАТСКЕ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ ДОНЕЛА ЈЕ СРЕМ. МИТРОВИЦИ У ЗНАКУ ВЕЧИТОГ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ СЛОБОДУ КОВАНУ ОД 1941-1945 ГОД. СЛАВА ПАЛИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ РАВНОПРАВНОСТ НАРОДА И СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ПРАВДУ. СРЕМ. МИТРОВИЦА" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.613702, 44.982382 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Стевана Петровића-Брила", "ref:RS:nkd": "SK1576", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100766", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100766", "description": "Петровић Боже Стеван-Бриле рођен је 17. новембра 1921. године у Стејановцима. После изучавања берберског заната живео је по разним местима у Срему и Београду. Члан СКОЈ-а постао је од 1941. године а члан КПЈ 1943. године. Чим је сазнао, после окупације наше земље, да има људи који се боре за слободу јавио се у партизане у Фрушкогорски партизански одред.\nБио је одличан борац а нарочито се специјализовао за диверзантске акције. \nКада је августа 1942. године у Фрушкој гори формирана прва диверзантска десетина Бриле је постао њен први политчки комесар.\nПрва партизанска диверзантска група формирана је у јануару 1943. године а њен први комесар постао је опет Бриле. Највећа акција коју је Бриле имао заједно са Миланом Корицом-Ковачем (такође народни херој) изведена је 14. фебруара 1943. године на Термоцентралу у Врднику. Иако је у то време у Врднику био непријатељски гарнизон од 1500 Немаца и усташа Бриле и Ковач су успели да се провуку до централе и да у подрум термоцентрале убаце оксигенску боцу пуну експлозива која је оштетила централу за дужи временски период. Стеван Петровић-Бриле заједно са Лазаром Марковићем-Чађом и са још седам партизана извршили су у лето 1943. године напад на Румску железничку станицу, полупали све уређаје у њој и напали немачки транспортни воз са војском на станици.\nПоследња од великих акција била је минирање беочинске пруге 1943. године. Пошто му прва два покушаја да минира ову пругу нису успела, Бриле је 09. маја 1943. године трећи пут минирао пругу и да би видео боље ефекат дејства мине неопрезно је остао у близини пруге. Када је воз наишао, мина није експлодирала када је на њу наишла локомотива него под трећим вагоном композиције. Из осталих вагона искочили су немачки војници који су при одсјају светла брзо уочили Брилета и том приликом га убили.\nЗа народног хероја проглашен је 22.12.1942. године.\nРодна кућа народног хероја Стевана Петровића-Брила била је троелна, приземна кућа од ћерпича и набоја облепљена блатом и покривена двосливним кровом од бибер црепа. По казивању његове сестре кућа је порушена 1954. године. \nНа овом месту сазидана је кућа од цигле у облику ћириличног слова Г са две собе до улице које имају двоструке трокрилне прозоре са кутијом . У продужетку, у дворишту, налазе се кухиња, остава и летња кухиња са улазом. Испред оставе и кухиње дозидани су купатило и веранда. Кућа је покривена бибер црепом. Остатак парцеле попуњен је различитим економским објектима. \nНа кући се налази спомен плоча са нетачним податком о години смрти народног херој" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.729437, 45.049917 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Вере Мишчевић", "ref:RS:nkd": "SK1577", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102804", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102804", "description": "Кућа је срушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.320389, 45.017711 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1578", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107258", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107258", "description": "Фасаде су по хоризонтали рашчлањене соклом, фризом и профилисаним поткровним венцем а по вертикали пиластрима кој се завршавају профилисаним капителима. Између пиластера налазе се степенасто увучене нише са лучно завршеним прозорима (обе фасаде имају по пет прозора). И на једној и на другој фасади налази се портал правоугаоног облика са двокрилним вратима.\nЗападна фасада има одлике класицизма. На ивицама фасаде су пиластри који се протежу од сокла до фриза и завршавају профилисаним капителима. У средини је главни портал који је мало увучен. Он је правоугаоног облика са дрвеним правоугаоним вратима. Портал је фланкиран пиластрима који се такође завршавају профилисаним капителима. Десно од портала је улаз за звоник (мања врата правоугаоног облика). У средини изнад портала је лучно завршен прозор. Лево и десно налазе се лучно завршене нише а изнад ниша је фриз са метопама и триглифима. У метопама се налазе пластично обрађене розете. Изнад фриза је троугласти тимпанон уоквирен профилисаним тракама. \nДвоспратни звоник удиже се изнад западног дела цркве а на првом спрату звоника на западној страни налази се окулус. На другом спрату звоника, на свакој страни налази се по један прозор правоугаоног облика. Звоник је фланкиран пиластрима. Завршетак звоника чини кулица која има лучно завршене прозоре. \nИконостас ове цркве припада типу вишеспратних олтарских преграда са резбаријом Едуарда Владарша из друге половине 19. века, која је класициастички конципирана. Иконостас је профилисаним венцима издељен у три хоризонталне зоне. У соклу су ступци са базама и профилисаним оквирима. На предњим странама стубаца је биљна орнаментика са мотивом шкољке у горњем делу. Престоне иконе су фланкиране канелованим стубовима обавијеним венцима од храстових листова и цветовима ружа. Стубови се завршавају композитним капителима. Најбогатије су обрађене царске и мале двери. На царским дверима су овални медаљони са представом Благовести. Испод медаљона је биљна орнаментика са мотивом шкољке у средини. У горњем делу царских двери изнад медаљона су вазе са високом стопом и букетићима ружа. Око ваза налазе се гранчице са храстовим листовима. \nСеверне и јужне двери такође имају овалне медаљоне. У доњем делу испод медаљона налазе се гранчице савијене у волуте са храстовим листовима. У горњем делу изнад медаљона налази се по једна ваза са букетом ружа. Око вазе су гранчице чији се горњи делови савијају у волуте.\nОвални медаљони у просторима изнад двери имају профилисане оквире украшене гранчицама од храстових листова. Изнад медаљона у средини налази се мотив шкољке а лево и десно барокно конципиране волуте са гранчицама од храстових листова и местимично убаченим цветовима ружа. \nПростори изнад престоних икона у средини испуњени су малим овалним медаљонима око којих се налазе барокно извијене гранчице са храстовим листовима.\nДруга зона у којој су постављене композиције празника, издвојена је од прве и треће зоне профилиасним венцима. Изнад прве зоне а испод венца је архитрав са конзолицама које подухватају венац. У просторима између конзолица су квадратна поља са четворолисном розетом. \nПразничне иконе су међусобно одвојене канелованим стубовима који су обавијени гранчицама са листовима и ружама а завршавају се композитним капителима. Простори изнад празничних икона испуњени су малим овалним медаљонима, барокно извијеним гранчицама које се савијају у волуте, мотивима ружа и цветова сунцокрета. Испод празничних икона су канелована правоугаона поља. \nУ трећој зони налази се Распеће са медаљонима Богородице и св. Јована Богослова. Лево и десно у два реда распоређени су медаљони са стојећим фигурама апостола. Медаљони су међусобно повезани мотивима гранчица са листовима, ружама и мотивом шкољке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.152235, 44.935976 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Шумске секције", "ref:RS:nkd": "SK1579", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102809", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102809", "description": "Зграда шумске секције у Огару је место где је одржан први војно-политички курс на ослобођеној територији Војводине. Било је веома тешко пронаћи људе који су имали опште војно образовање и стечено искуство из НОБа, с обзиром да је главнина партизанских јединица из Срема отишла у Босну. Упркос томе већина полазника ове прве војне школе у Срему касније се налазила на важним положајима у народноослободилачкој војсци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.945417, 44.792137 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Студеница", "ref:RS:nkd": "SK158", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "ref:whc": "389", "whc:criteria": "(i)(ii)(iv)(vi)", "whc:inscription_date": "1986", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109420", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109420", "description": "Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Од XII столећа, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизањем маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос. Тако је, након изградње манастирских бедема и католикона, ту временом настајао низ објеката који је требало да задовољи верске и економске потребе студеничког братства: трпезарија, Радосављева припрата, цркве Св. Николе и Св. Јована, Краљева црква, конаци, итд. Упоредо са неимарима, радили су у Студеници и бројни сликари, од оних који су ремек - делима византијског живописа XIII столећа обележили пут српског средњовековног сликарства, преко дворске радионице краља Милутина и водећих уметника обновљене Пећке патријаршије, до зографа XIX века. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности. Уписан у Листу светске баштине 1986, манастир Студеница је споменик културе на којем се непрекидно изводе заштитни радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.53166, 43.48648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Дечу", "ref:RS:nkd": "SK1580", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102810", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102810", "description": "На први поглед ради се о сасвим уобичајеном новом амбару, који у свом саставу под кровом има још и шупу и котобању, постављеном у дворишту дужом страном парарелно са улицом. Међутим, цела чеона страна са забатом састоји се од старог амбара и она је успешно уклопљена у нову грађевину. Она је веома декоративно обрађена са урезаном годином израде (1897) и именима групе мајстора градитеља (Деврња Павле, Новковић Гојко и Гужвица Влајко). За мајстора Деврњу се зна да је био из Карловчића. На тај начин власник је исказао љубав према овој врсти старине и спровео спонтан спој старог и новог." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.113857, 44.833758 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Кнежевић Милана, Ул. Пинкијева 18, Манђелос, О.Сремска Митровица", "ref:RS:nkd": "SK1581", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Кнежевић Милана, Ул. Пинкијева 18, Манђелос, О.Сремска Митровица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Бошка Палковљевића-Пинкија", "ref:RS:nkd": "SK1582", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100767", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100767", "description": "Родна кућа народног хероја Бошка Палковљевића Пинкија\n\nРођен је 14. децембра 1920. године у Манђелосу. Члан КПЈ постао је 1941. године. Погинуо је 10. јуна 1942. године бранећи голоруки народ од окупатора. За народног хероја је проглашен 25.10. 1953. године.\nПо завршетку мале матуре уписао се у средњу техничку школу у Новом Саду. У овој школи је постојала јака организација СКОЈ-а у коју се Бошко убрзо укључио. Новембра 1941. године као руководилац скојевске организације у школи, организатор је штрајка ученика којим су тражени бољи услови за учење као и бољи однос наставника према настави и ученицима. Ухапшен је у следећем штрајку текстилних радника, месец дана касније. У овом штрајку текстилаца учествовала је и скојевска организација из његове школе. У затвору је провео два месеца из кога је ослобођен због недостатка доказа.\nКада је Немачка напала Југославију, Бошко Палковљевић, иако није био војни обвезник, се доброивољно јавио најближој команди. У сукобу са Немцима је заробљен, али је успео да им побегне из логора у Руми. Са собом је понео ручну бомбу коју је узео приликом истовара немачке муниције. У великим Радинцима је из обореног авиона узео митраљез који је касније однео у партизане.\nБошко Палковљевић је један од организатора успелог бекства тридесет и два политичка затвореника, чланова КПЈ, у августу месецу 1941. године. Сачекао их је приликом изласка из тунела кога су робијаши сами ископали и спровео их у Фрушку гору.\nУсоешно је пребацио групу од 25 ослобођених кмуниста крајем септембра 1941. године у Богатић, на ослобођену територију Мачве.\nПрви дигнут воз у СРему од стране партизана био је његово дело. Воз је дигао са мином коју је сам направио. Такође је врло успешно извео диверзију на мосту на Босуту када је обучен у домобранску униформу пришао усташком стражару, ликвидирао га и поставио експлозив и мост је одлетео у ваздух.\nБошко Палковљевић је био први курир из Срема који је успоставио везу са Врховним штабом и упознао друга Тита са развојем устанка у СРему, а од друга Тита пренео директиве за даљи развој устанка у Срему.\nПосле успешно изведене диверзије-рушенја моста на друму Рума-Велики Радинци, задржао се у Малој Ремети да се одмори. У саму зору непријатељ је напао место и почео да убија мештане који су бежали у правцу шуме. Бошко је заузео положај и отворио ватру на непријатеља да га збуни и да се народ у међувремену склони у шуму на сигурно место. Када је и сам покушао да се извуче у шуму, непријатељски пушкомитраљез га је покосио. Иако тешко рањен, он је својом руком сломио пушку и разбио дурбин а последњим метком убио једног Немца. Када се сазнало за његову погибију, сремским селима данима није одјекивала партизанска песма у знак дубоке жалости." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.614043, 45.093882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Анке Матић-Грозде", "ref:RS:nkd": "SK1583", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100409", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100409", "description": "Анка Матић је рођена 09. августа 1918. године у Иригу. Априла 1940. године постала је члан СКОЈ-а а септембра исте године и члан КПЈ. У НОП је ступила првих дана радећи на организовању омладине и прикупљању оружја. У Подунавски партизански одред одлази јуна 1942. године. Била је комесар чете у Другој Војвођанској бригади. Као борац истицала се храброшћу, нарочито у борбама које је њена јединица водила у Босни, Црној Гори и Србији. Последња борба коју је водила и у којој је погинула била је на прилазу Београду октобра 1944. године када је целу чету повела на јуриш против непријатељских тенкова где је била покошена непријатељским рафалом. Умрла је на путу за болницу. За народног хероја проглашена је октобра 1953. године. \nРодна кућа Анке Матић је приземна са високим партером и кровом простог типа, покривена бибер црепом. На уличној фасади се налазе 4 дупла двокрилна прозора, вероватно оригинална, те заједно са осталим деловима фасаде даје утисак да је улична фасада, са незнатним изменама, углавном сачувала свој некадашњи изглед. Дворишна фасада, је међутим, током времена, претрпела извесне измене. Општи утисак је ипак да је зграда у знатној мери сачувала некадашњи изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.855113, 45.099815 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Илије Нешина у Ковиљу", "ref:RS:nkd": "SK1584", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107671", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107671", "description": "Илија Нешин се већ као средњошколац, а касније и као студент Медицинског факултета у Београду, укључио у рад напредног радничког покрета. Активно је учествовао у раду напредних студената у оквиру Војвођанске студентске мензе. Члан КПЈ постао је 1940. године. Пред рат је изабран за члана Окружног комитета СКОЈ-а за јужну Бачку. Након окупације активно ради на организовању народно-ослободилачког покрета у Новом Саду, Ковиљу и другим местима јужне Бачке. Погинуо је у сукобу са фашистичком патролом 2. августа 1942. године на путу између Мошорина и Иђоша. Кућа типично сеоска са двоводним кровом просте конфигурације, који је покривен бибер црепом. Улична фасада је једноставна са забатом, са два мала двокрилна прозора и дрвеним вратима кроз која се улази на дворишни трем патосан угаоним циглама. Има три просторије: кухињу и две собе. У продужетку куће се раније налазила штала, а сада мањи стан. Двориште је ограђено бедемом од цигала са великом дрвеном капијом. Кућа је као објекат НОБ-а значајна још по томе што је у њој 1940. године основана прва месна организација СКОЈ-а. 15. октобра 1981. године кућа је претворена у спомен-кућу и отворена за јавност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.015813, 45.236239 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Жупна црква Св. Јурја и жупни дом у Петроварадину", "ref:RS:nkd": "SK1585", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107580", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107580", "description": "Црква је подигнута између 1701-1714. године. Главни олтар од црвеног мермера завршен је тек 1774. г. Упоредо са грађењем цркве исусовци су до саме цркве сазидали и своју резиденцију која је до 1719.г. имала само један тракт. Те године положени су темељи за остала три тракта, тако да до сада цела зграда са црквом чини затворен четвороугаоник. Међу барокним и барокизираним грађевинама на тлу Војводине, самостан Св. Јурја је сачувао аутентичан израз епохе у којој је настао и јасно се издваја својом архитектонском чистотом и естетском умереношћу. Налази се у подножју бедема Петроварадинске (Горње) тврђаве, уз сам зид.Црква је једнобродна грађевина, саграђена у облику издуженог правоугаоника којем је додат још један мањи у апсидалном делу. Укупна дужина јој је 36,72 м, а ширина 15,45 м. Над улазним делом се налази хор кога носе два масивна профилисана стуба, док је простор испод хора засведен крстастим сводом. Цела грађевина је засведена плитким полуобличастим сводом од дашчане оплате коју носи кровна конструкција цркве. Унутрашwост цркве је веома једноставна. Раскош у барокним облицима свесно је наглашен на главним и споредним олтарима. На читавој главној фасади изражен је снажан вертикализам, наглашен са четири пиластра која се при врховима утапају у два хоризонтално профилисана венца, и у пресеку са wима стварају капителе. Два средња пиластра носе лучни фронтон са фризом, а два мања, крајња, носе по једну вазу. Хармоничну архитектонску вредност забата ремети звоник. Испод цркве се налазе две крипте. Улаз у једну је са улице, десно од главног улаза. На јужном делу крипте налази се мали отвор у полукружној ниши у којем су поред Распећа, два барокна мермерна анђела. Иза олтарске апсиде налази се још једна крипта мањих димензија.Северни тракт конака је најстарија грађевина после цркве, али је у првобитном облику задржао само подрумску основу. Измене је претрпео вероватно доградњом осталих трактова конака, између 1720-1734.г. Конаци по својој архитектонској концепцији представљају уобичајени тип грађевине ове врсте. Систем низа соба повезаних ходником овде је нешто измеwен- наместо отворених аркада у ходницима имамо прозоре у пуним зидовима. Обрада спољних површина је једноставна, изузев главне уличне фасаде северног конака, коју три кордонска венца деле у три спратне висине. У ритмичком размештају прозорских отвора првог спрата, ненаметљиво је укомпонована полукружа ниша са кипом св. Игнација, оснивача исусовачког реда. Над улазним вратима је кружни прозорски отвор са искованом гвозденом решетком. Нарочит акценат дат је колском улазу који донекле повезује фасаду северног конака са главним лицем барокне цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.862319, 45.25394 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробно место са надгробним спомеником Јована Храниловића на Грко-католичком гробљу у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1586", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106870", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106870", "description": "На Грко-католичком гробљу у Новом Саду сахрањен је Јован Храниловић ( 1855-1924), гркокатолички свештеник, уредник и сарадник у више листова и часописа (\"Дневник\", \"Обзор\" ). Највећи део свог живота провео је у Новом Саду као свештеник, књижевник ( издао је три збирке песама) и новинар. Надгробни споменк је изграђен од белог мермера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.826438, 45.259822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Два гробна места са надгробним споменицима на Српском православном гробљу у Сремској Каменици", "ref:RS:nkd": "SK1587", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106910", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106910", "description": "1. Надгробни споменик на месту где је сахрањен најпопуларнији српски песник из друге половине XIX века Јован Јовановић Змај (1833-1904. године). Споменик је импозантан, саграђен од црног мермера и добро је очуван. 2. Нагробни споменик на месту где је сахрањен сликар и писац Новак Радонић (1826-1890. године). Ревизијом решења о заштити споменика културе 1994. године, утврђено је, да је надгробни споменик Јовану Јовановићу Змају у добром стању, док је код надгробника Новаку Радонићу једна прилазна степеница пукла, а слова се тешко читају јер су избледела." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842878, 45.218591 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Двадесет и четири надгробна споменика са гробним местима истакнутих политичких културних и јавних радника на Успењском гробљу у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1588", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106926", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106926", "description": "На Успенском гробљу у Новом Саду сахрањене су следеће знамените личности: 1. Милош Димитријевић (1824-1896), политичар и друштвени радник (парцела 2, рејон 1, ред 1); 2. Породица Полит, Михајло Полит-Десанчић (1833-1920), политичар и публициста (парцела 9, рејон 1, ред 1); 3. Коста Трифковић (1843-1875), књижевник и драмски писац (парцела 6, рејон 1, ред 1); 4. Јован Грчић (1855-1941), професор новосадске гимназије, писац и уредник (парцела 1, рејон 1, ред 1); 5. Јован Обреновић, господар (1786-1850), брат кнеза Милоша (парцела 1, рејон 1, ред 1); 6. Јован Хаџић (1799-1869) јавни радник, политичар, књижевник и један од оснивача Матице српске (парцела1, рејон 1, ред 1); 7. Јаков (Јаша) Игњатовић (1824-1889), књижевник и писац реалистичких романа(парцела 6, рејон 1, ред 4); 8. Светозар Милетић др. (1826-1901), најистакнутија политичка личност Срба у Војводини у другој половини 19. века и Јаша Томић (1856-1922), политички сарадник и зет С.Милетића, оснивач радикалне странке у Војводини (парцела 6, рејон 1, ред 1); 9. Васа Стајић (1878-1947), професор, књижевник и политичар (парцела 6, рејон 1, ред 1); 10. Аксентије Мародић (1833-1909), сликар портретиста и иконограф (парцела 3, рејон 1, ред 1); 11. Ђорђе Натошевић др. (1821-1887), лекар и педагог (пацела 5, рејон, ред 1); 12. Стеван Бранобачки (1804-1880), адвокат, јавни радник и градоначелник Новог Сада (парцела 5, рејон 1, ред 1); 13. Јосиф Руњанин (1831-1876), композитор химне \"Лијепа наша домовина\" (парцела 6, рејон 1, ред 1); 14, Милан Петровић др. (1879-1952), професор и политички радник (парцела 6, рејон 1, ред 1); 15. Христина Тинка Лукић (1862-1911, глумица Српског народног позоришта (парцела 6, рејон 1, ред 3); 16. Петар Бигга (1811-1879), генерал, бранилац Србобрана 1848. године (парцела 1, рејон 1, ред 1); 17. Радивоје Врховац (1863-1945), директор Карловачке гимназије, председник Матице српске (парцела 3, рејон 1, ред 1); 18. Коста Јорговић (1822-1918), академски сликар и јавни радник (парцела 6, рејон 1, ред 1); 19. Заједничка гробница у коју су 1921. године из порте Јовановске цркве пренети посмртни остаци следећих личности из историје Новог Сада: Димитрије Сервиски, народни Добротвор; Геврасије Петровић, архимандрит манастира Беочин; Павле Стаматовић, прота новосадски; Аца Костић, члан Народног одбора у буни 1848. године; Ђорђе Пасковић, професор новосадске гимназије; Станислав Шумарски, мајор, писац хронике; Коста Богдановић, књижевни критичар; Илија Захаријевић, директор београдске гимназије а у буни 1848. г. члан главног Народног одбора; Димитрије Аврамовић, сликар, иконограф, портретиста и писац (парцела 6,рејон 1, ред 1 ); 20. Васа Пушибрк (1838-1917), професор и директор новосадске гимназије (парцела 1, рејон 1, ред 6); 21. Филип Недељковић (1788-1872), добротвор, целокупно имање завештао Матици српској (парцела 5, рејон 1, ред 1); 22. Александер Морфидис (1810-1878), хоровођа, композитор и писац прве српске литургије (парцела 3, рејон 1, ред 5); 23. Јован Београдац (1812-1889), аустријски официр и писац (парцела 6, рејон 1, ред 1); 24. Димитрије Јовановић (1840-1908), новосадски сенатор, брат песника Јована Јовановића-Змаја (парцела 6, рејон 1, ред 1)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.829494, 45.255892 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тридесет надгробних споменика са гробним местима истакнутих политичких културних и јавних радника на Алмашком гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1589", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106877", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106877", "description": "На Алмашком гробљу у Новом Саду сахрањене су следеће знамените личности: 1. Павле Симић (1818-1876), академски сликар, наизразитији представник бидермајера у црквеном сликарству,(парцела 1, рејон, ред 1); 2. Милан Савић др.(1845-1930), дугогодишњи секретар Матице српске, уредник \"Летописа\"( парцела 2, рејон 1, ред 1); 3. Ђока Мијатовић др. ( 1848-1878), један од првих социјалиста Војводине (парцела 4, рејон 1, ред 1); 4. Димитрије( 1841-1912) и Драгиња (1834-1905) Ружић, глумци Српског народног позоришта (парцела 4, рејон 1, ред 2); 5. Арса Пајевић( 184 -1905), новосадски књижар, штампар и издавач (парцела 4, рејон 1, ред 1); 6. Антоније Тона Хаxић (1833-1917) писац, управник Српаког народног позоришта, секретар Матице српске; 7. Исидор Бајић ( 1878-1915), композитор (парцела 2, рејон 1, ред 1); 8.Лаза Телечки( 1839-1873), глумац и редитељ Српског народног позоришта (парцела 1. рејон 1, ред 1).; 9. Миша Димитријевић (1841-1889), политичар, публициста, главни уредник \"Браника\" ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 10. Васа Јовановић Чића ( 1827-1900), добротвор који је цело своје имање оставио Српској гимназији (парцела 3, рејон 1, ред 1).; 11. Васа Јазговић ( 1826-1890), трговац и народни добротвор ( парцела 3, рејон 1, ред 1). 12. Марко Нешић (1873-1938), композитор и хоровођа певачког друштва \"Невен\" ( парцела 5, рејон 2, ред 6).; 13. Светислав Стефановић Буца (1872-1916), глумац Српског народног позоришта ( парцела 4, рејон 1, ред 5).; 14. 14.Трифун Вујин (1819-1885), добротвор Велике српске гимназије ( парцела 1, рејон 1, ред 1).; 15. Жарко Васиљевић (1892-1946), књижевник и Коча Васиљевић ( 1863-1929), глумац ( парцела 2, рејон 1, ред 2).; 16. Петар Попадић ( 1841-1917), трговац, добротвор Матице српске ( парцела 1, рејон 1, ред 1).; 17. Теодор Мандић др.(1824-1917), правни писац и политички радник ( парцела 2, рејон 1, ред 1).; 18. Милан Матејић, глумац Српског народног позоришта ( парцела 1, рејон 1, ред 1 ).;19. Сима Ђорђевић (1913-1878), добротвор који је своје имање оставио Матици Српској ( парцела 1, рејон 1, ред 1).; Софија Вујић ( 1848 -1922) и Паја Поповић (1850-1875), глумци народног позоришта ( парцела 1, рејон 1, ред 1).; 21. Илија Огњановић Абуказен др. (1845-1900), књижевник и лекар ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 22. Арсеније Ћирић ( 1826-1894), председник Задруге Срба занатлија.; 23. Јован Андрејевић др. ( 1833-1864), књижевник и лекар.; 24. Милан Јовановић Баба ( 1849-1933) професор новосадске гимназије и преводилац са латинског језика.; 25. Јован Туроман др. ( 1840-1915), професор новосадске гимназије и Велике школе у Београду ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 26. Каменко Суботић др.(1833-1928), писац и вишегодишњи секретар Матице српске ( парцела 2, рејон 1, ред 4).; 27. Димитрије Кириловић др. ( 1894-1956), публициста и научни радник Матице српске ( парцела 2, рејон 2, ред 6).; 28. Александар Гавриловић ( 1833-1971), професор и директор новосадске гимназије ( парцела 2, рејон 1, ред 1).; 29. Ђорђе К. Јовановић (1837-1904), школски и црквени добротвор ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 30. Владимир Деметровић др. (1861-1915), градоначелник Новог Сада ( парцела 1, рејон 1, ред 1)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.828616, 45.268058 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Жича", "ref:RS:nkd": "SK159", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109198", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109198", "description": "Манастир са црквом посвећеном Христовом Вазнесењу основан је почетком 13. века, ктиторством краља Стефана Првовенчаног, а по стицању црквене самосталности (1219), постао је и седиште архиепископије и крунидбена црква српских владара. Идејни аутор неких архитектонских, као и програмских решења зидног сликарства био је Сава Немањић, први српски архиепископ. Крајем 13. века манастир је страдао, да би га почетком наредног столећа обновио краљ Стефан Урош II Милутин Немањић. \nКатоликон припада рашкој градитељској школи: једнобродни наос са куполом, правоугаоним певницама и бочним параклисима, широка апсида са додатим просторима проскомидије и ђаконикона на источној, допуњени су унутрашњом и спољном припратом са кулом на западној страни. Фасаде су црвено обојене, по угледу на светогорску архитектуру, али са романичким аркадицама у мермеру уз кровне венце. Судећи по резултатима истраживања првобитно је била и полихромно украшена. Најстарије, јако избледеле фреске, лево и десно од олтарске преграде, потичу из око 1220, док је други слој живописа изведен стотинак година касније, током обнове краља Милутина. Обе сликарске фазе носе особености својих епоха и представљају њихове репрезентативне примере. \nИсточно од главног манастирског храма налази се мала црква Светих Теодора Тирона и Стратилата, настала у XIV веку. Током турске власти манастир је страдао и напуштан је од монаха, а са обновом државне самосталности почиње и обнављање манастира. Жича је оштећена и током Првог светског рата, а обновљена је у међуратном периоду према пројекту Александра Дерока, када је саграђена и црквица Светог Саве. Почетком Другог светског рата Жича је бомбардована. \nПосле Другог светског рата служба заштите започела је конзерваторске радове у Жичи, а они изведени после земљотреса 1987. представљали су последњу велику архитектонску обнову и презентацију, засновану на научним истраживањима и следећи савремене конзерваторске принципе. Почетком 21. столећа тадашње руководство Републичког завода за заштиту споменика културе, пратећи жеље руководства манастира Жиче, предузело је радове на главној цркви (нови подови, иконостаси у капелама, полијелеји), која је тако додатно значајно изгубила од своје већ веома нарушене аутентичности. Истовремено је наспрам манастира Жиче дозидан нови нефункционалан комплекс грађевина ради повећања смештајног капацитета за манастирске госте, који је, допуњен предимензионираним паркингом, трајно девастирао и непосредну околину манастира Жиче. Током друге деценије 21. столећа под руководством Републичког завода за заштиту споменика културе завршени су конзерваторски радови на зидном сликарству." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.645982, 43.69599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Три надгробне плоче из 18. века на Православном гробљу у Ченеју", "ref:RS:nkd": "SK1590", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106924", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106924", "description": "1. Надгробна плоча недалеко од цркве, са јужне стране. Плоча је од пешчара, правоугаоног облика, дим. 1,5 x 0,60 м. потиче из 1751. године. Текст је на црквенословенском језику. 2. Надгробна плоча из 1743. године такође је у непосредној близини цркве, са јужне стране. Изграђена је од пешчара, правоугаоног облика и истих димензија као претходна. Текст је на црквенословенском језику. 3. Надгробна плоча која је по облику, материјалу и изгледу слична претходним. На њој је исписана година 174 ., четвртацифра је недовољно читка. Плоча се налази у непосредној близини јужне стране цркве. На основу извештаја из 1992. године (докум. бр. 280\/Д-89\/93) и ревизије из 1994. године утврђено је следеће стање: Надгробник под бројем 1. је доста оштећен, крст је одломљен, натпис на плочи се не види, нити га је могуће утврдити. Надгробник под бројем 2. је готово потпуно уништен, изломљен на више делова, нечиткост текста. Недостаје део надгробника. Надгробник под бројем 3. је задовољавајућег изгледа и стања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.816079, 45.384642 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробно место са спомеником Стевану Миловановићу на Алмашком гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1591", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106872", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106872", "description": "Стеван Милованов (1855- 1946) је био познат професор новосадске гимназије и њен дугогодишњи директор. Дошао је из Београда 1878. године и остао у Новом Саду све до своје смрти. Написао је неколико уџбеника из алгебре, геометрије и физике. Поред тога издао је и први штампани каталог библиотеке Матице српске. Споменик се налази на Алмашком гробљу на I парцели, I рејон, I ред. Саграђен је од црног мермера, облика уобичајеног за надгробне споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.828614, 45.268071 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробна места са надгробним споменицима значајних личности из историје Новог Сада, Петроварадина, Ср.Карловаца, Ср.Каменице, на гробљима у Новом Саду (Стара гробља), Петроварадину (Војничко гр.), Ср.Каменица (Православно гр.), О.Нови Сад", "ref:RS:nkd": "SK1592", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106871", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106871", "description": "Знамените личности сахрањене на Алмашком гробљу у Новом Саду (14): 1. Сава Илић (1894-1950), сликар ( парцела 2, рејон 1, ред 2 ).; 2. Породица Лемајић од Пасан Брда, племићка породица и Жарко Огњановић (1889-1957), хумориста, спортски радник (парцела 3, рејон 1, ред 1).; 3. Глигорије Барусковић (1841-1928), професор новосадске и карловачке гимназије ( парцела 2,рејон 1, ред14).; 4. Породица Хариш, гробница трговачке куће, цинцарске племићке фамилије ( парцела 1, рејон 1, ред 12).; 5. Породица Кауниц -Ритберг, гробница једине грофовске фамилије у Н.Саду ( парцела 1, рејон 1, ред 12).; 6. Милан Шевић др. (1856- 1937) педагог и писац ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 7. Лазар Марковић др.( 1876- 1935) лекар и драмски писац ( парцела 1, рејон 1, ред 2).; 8. Воја Трифуновић (1888-1935, сликар ( парцела 4, рејон 1, ред 10); 9. Илија Вучетић др. ( 1844-1904), политичар и публициста ( парцела 1, рејон 1, ред 7).; 10. Породица Станојловић од Стангоре, гробница племићке куће ( парцела 3, рејон 1, ред 7).; 11. Аркадије Враћанин ( 1844-1922), падагог и јавни радник ( парцела 2, рејон 1, ред 14).; 12. Александар Сандић ( 1836-1908), професор гимназије ( парцела 1, рејон 1, ред 14).; 13. Ђорђе Дера др. (1844-1917), филолог, професор ( парцела 1, рејон 1, ред 4).; 14. Љубомир Лотић (1865-1946), публициста и просветни радник ( парцела 4, рејон 1, ред 4); Знамените личности сахрањене на УСПЕНСКОМ ГРОБЉУ у Новом Саду ( 19) :1.Благоје Бранчић (1860-1915), професор гимназије, преводилац ( парцела 2, рејон 1, ред 3).; 2. Филип Оберкнежевић ( 1839-1911), професор гимназије, преводилац ( парцела 1, рејон 1, ред 4).; 3. Васа Ешкићевић ( 1867- 1933), сликар ( парцела 1, рејон 1, ред 5).; 4. Нанка Добрић ( 1829-1912), позоришна дилетанткиња ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 5. Руски војници , гробница погинулих војника у 1.светском рату од 1915-1918. ( парцела 5, рејон 2. ред 15).; 6. Павле Мачвански ( 1822-1914), правник, новосадски градоначелник ( парцела 5, рејон 1., ред 1).; 7. Јован Марковић ( 1811- 1879), протојереј, бавио се сликарством ( парцела 7, рејон 1, ред 7).; 8. Породица Батут, монументална гробница са рељефом св. Јована и цитатима из Библије ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 9. Ђорђе Кондороши ( 1821-1891), адвокат, народни посланик, професор ( парцела 4, рејон 1, ред 1 ).; 10. Радивој Стратимировић ( 1816-1860), правник и књижевни радник ( парцела 8, рејон 1, ред 1).; 11. Лука Миланковић ( 1801-1857), правник, добротвор ( парцела 1, рејон 1, ред 1 ).; 12.Андрија Матић ( 1851-1926), професор новосадске гимназије ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 13. Вељко Миросављевић (1836-1928), свештеник и протојереј Успенске цркве ( парцела 2, рејон 1, ред 1).; 14. Емил Чакра ( 1837-1884), публициста ( парцела 6, рејон 1, ред 1).; 15. Ђура Вукичевић (1838-1910), политичар, публициста и правни писац ( парцела 3, рејон 1, ред 1).; 16. Александар Вулко (1859-1921), архитекта и супруга Вида, музички радник ( парцела 4, рејон 1, ред 1).; 17. Јован Живојновић ( 1870-1926), професор и јавни радник ( парцела 4, рејон 1, ред 1).; 18. Живорад Петровић ( 18 -1927), потпуковник авијације ( парцела 2, рејон 1, ред 1).; 19. Породица Поповић - Пеци, гробница, Стеван ( 1845-1909), правник, градоначелник и Емил ( 1882-1951), агроном, писац ( парцела 1, рејон 1, ред 1); Знамените личности сахрањене на ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ у Новом Саду ( 2): 1. Шандор Немеш (1858-1905), адвокат, мађарски родољуб, мецена (парцела 5, рејон 1, ред 1).; 2. Јошка Мајер (1844-1935)правник, мађарски родољуб, поборник српско-мађарског зближења (гроб у близини капеле); Знамените личности сахрањене на КАТОЛИЧКОМ ГРОБЉУ у Новом Саду (4): 1.Вилмош Вилт ( 1875-1939), лекар, заслужан за уређење Јодне бање у Новом Саду (парцела 8, рејон 1, ед 1).; 2. Феликс Парчетић (1839-1889), велики жупан, угарски племић (парцела 7, рејон 1, ред 2).; 3. Миклош Естергоми (1846-1934), мађарски официр, војни племић ( парцела 5, рејон 1, ред 2).; 4. Ивица Чањевац (1904-1937), авијатичарски официр ( парцела 7, рејон 1, ред 1). Знамените личности сахрањене на АВИЈАТИЧАРСКОМ ГРОБЉУ у Новом Саду (6): 1. Срећко Шетник (1898-1921),пилот; 2. Вјекослав Никољачић (1908-1934), пилот; 3. Јероним Новак ( 1898-1933), пилот; 4. Лудвиг Демарш (1905-1929), пилот ; 5. Ернест Швагељ (1906-1934), пилот; 6. Иве (1902-1932), пилот. Знамените личности сахрањене на ЕВАНГЕЛИСТИЧКОМ ГРОБЉУ у Новом Саду (3): 1. Милош Крно др. ( 1869-1917), правник, словачки политички лидер ( рејон 1,ред 2); 2. Јанош Немешаљи ( 1832-1899), просветитељ, педагог, угарски племић ( рејон 1, ред 2); 3. Фриђеш Шнајдер (1853-1922) хонведски пуковник, најстарија немачка породица у Н.Саду ( рејон 1, ред 1); Знамените личности сахрањене на ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ у Петроварадину: 1. Мартин Дедовић ( 1756- 1822), аустријски подмаршал, командант Петроварад. тврђаве, војни племић 2. Заједничка ( војничка ) гробница , у облику обелиска, сахрењен командни кадар изгинулих аустријских војника из времена револуције 1848-1849 (главна стаза, на средини са десне стране); Знамените личности сахрањене на ПРАВОСЛАВНОМ ГРОБЉУ у Сремској Каменици : 1. Десет гробова непознатих бораца, стрељаних за одмазду, из румских затвора ( на улазу у гробље, са десне стране)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843225, 45.218568 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда из средине 18. века", "ref:RS:nkd": "SK1593", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107592", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107592", "description": "То је приземна зграда, зидана као високи партер, са основом у облику слова \"г\". На фасади има шест лезена, између којих је по један двокрилни прозор са наглашеним пластичним оквиром и клупчицом. Прозори се отварају са спољне стране. Некада је постојао улаз у зграду са уличне стране (са десне стране, испод прозора), лучно завршен. Касније је тај зазидан (утврђено приликом обијања малтера на фасади). Садашњи улаз у зграду, такође лучно завршен, је са дворишне стране, преко мањег степеништа. Дворишна страна је некад имала ходник-трем са ступцима, између којих су били лучни отвори, на улазу су двокрилна дрвена врата обложена гвожђем, на којима су карактеристични украси од ливеног гвожђа у облику мањих розета. Једна улична просторија засведена је полуобличастим сводом са сводним рукавцима. У подруму зграде, који је засведен полуобличастим и сферним сводовима, је на једном бочном зиду мали крст и цифре 1743, што указује на време настанка куће, која је некад имала барокни изглед.Фасада куће је потпуно осавремењена (девастиран првобитни изглед) - потребна реконструкција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.838498, 45.224684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа с окућницом у Ул. Краљевића Марка бр.37", "ref:RS:nkd": "SK1594", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107598", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107598", "description": "Кућа са окућницом и помоћним објектима, типичан је пример богатог новосадског газдинства, које се бавило виноградарством и трговином. Главни објекат, који служи за становање, подигнут је око 1911. године. То је приземна кућа издужене основе и фасаде декорисане у стилу необарока. На њеном средишњем делу је простран, полукружни колски пролаз са масивном, дрвеном, двокрилном капијом која има резбарена врата. Прозори су лучно завршени и декорисани гипсаним украсима у виду винове лозе и грожђа, а подкровни венац са фризом гирланди. Кућа је масивно зидана са два пространа стана и подрумима који су под пруским сводовима. У ентеријеру су сачувани гипсани украси и украси на дрвеним вратима и њиховим застакљеним површинама. Кућу је подигла стара новосадска породица Јовановић, позната као „Вакини“ која је у Новом Саду од почетка XIX века. С обзиром да су се бавили производњом вина, у помоћним просторијама су сачуване алатке и справе које представљају музеолошке примерке везане за производњу вина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.835361, 45.262404 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Босанска брвнара с етнографском збирком у Ветернику", "ref:RS:nkd": "SK1595", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106897", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106897", "description": "На територији месне заједнице Ветерник налази се копија босанске брвнаре коју је власник Остоја Симић саградио да би у њој изложио и чувао збирку музичких инструмената и предмета уметничке вредности и народне културне баштине пореклом из Босне и Херцеговине, Црне Горе и појединих делова Србије и Хрватске. Материјал је годинама прикупљан и готово је у потпуности комплетирана збирка предмета народне радиности за свакодневну употребу у домаћинству. Збирка садржи 210 предмета старих од 60 до 200 година. Власник се брине за даље прикупљање, проширење и комплетирање збирке. У збирци се налази и више предмета са истом наменом, али из различитих области. Овако комплетирана збирка пружа могућности за проучавање изворне материјалне културе наших народа и преображај навика од употребе предмета затечених приликом досељавања у нову средину. Ревизијом решења из 1993. године утврђено је да се број предмета кућног инвентара повећао на 216." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.762137, 45.25014 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла у Јагодини", "ref:RS:nkd": "SK1596", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2000-04-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105621", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105621", "description": "Црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у Јагодини подигнута је у периоду од 1870. до 1899. године. \nГрађена је у нововизантијском стилу, у форми уписаног крста. Развијеног је облика са пет купола, од којих је централна доминантна и ослоњена преко коцкастог постоља на четири масивна стуба са романским капителима. Фасада је урађена комбинацијом двобојних појасева у малтеру у знак сећања на византијско композитно грађење. Западно прочеље је богато обрађено са балдахином ослоњеним на два рељефна пиластра и два мермерна стуба, чији су капители украшени мотивима биљне вреже. Мотив западног прочеља је поновљен на северној и јужној страни. Унутрашњост цркве није живописана, већ бојена са флоралним и геометријским мотивима. Иконостас је дрвени, од ораховине, резбарен, са иконама из времена подизања грађевине. Три галерије у цркви су украшене рељефом у облику геометријских мотива. Звоник је подигнут истовремено са црквом. Висок је 36,5 m и завршава се осмостраном кришкастом куполом. По стилским и грађевинско-архитектонским карактеристикама истоветан је са црквом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.260346, 43.980844 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије у Доњим Грбицама", "ref:RS:nkd": "SK1597", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2000-04-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105149", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105149", "description": "Црква светог Илије у Доњим Грбицама је подигнута и освештана 1890. на остацима старе, средњевековне цркве. Израђена је у духу моравског градитељства, триконхалне основе. Издуженог је наоса, док су централна и бочне апсиде полукружне. Над централним делом се уздиже ваљкасти тамбур и купола. Фасаде су мирне, без декорације, осим профилисаног венца у камену. Северно од улаза у цркву је камени звоник из 1896. године. Овај храм је попут многих других с краја XIX века, остао лишен живописа. Иконостас је дрвени, без профилације, са устаљеним редом икона и двери, осликан од стране непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.8090697, 44.0756996 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рибничка црква и стара школа у Паштрићу", "ref:RS:nkd": "SK1598", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2000-04-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106674", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106674", "description": "Рибничка црква и стара школа у Паштрићу. Црква посвећена Св. Петру и Павлу у Рибници саграђена је 1907. године као трећи по реду храм на месту. Првобитно је на том месту постојала Рибничка манастирска црква коју су подигли 1518. године браћа Савко и Радул са сином Војином. Манастир је рушен а потом и напуштен све до 1820. године када рибнички игуман Софроније Поповић са јеромонахом Рувимом Михајловићем уз храм зида„ две припрате“. Цркву су од 22. априла до 27. јула 1823. године обнављали и кнез Јовица Милутиновић из села Санковића, са братом Петром и његовим сином Марком о чему је сведочио натпис који се налазио изнад врата женске припрате. Приложник овог храма био је и кнез Рака Тешић који је 1823. године сахрањен у југоисточном делу порте. Кнез Милош је за обнову манастирских конака дао преко 5000 гроша а радове је надзирао Јован Обреновић. Рибнички манастир је постојао све до 1886. године када је почетком XX века срушен и на његовом месту подигнута црква брвнара која је касније, заједно са иконострасом, пренета у село Планиницу где се и данас налази. Мештани Рибнице су желели да саграде цркву од тврдог материјала која би била по узору на цркву у оближњем Цветановцу. Подигнута је црква која има основу уписаног крста са пространом апсидом, певницама и сразмерно малом припратом на западу са галеријом. Спољашње фасаде обојене су смењивањем хоризонталних трака у комбинацији црвене и жуте боје. У првобитној верзији храм је имао куполу која се приликом градње срушила тако да је уместо ње направљена слепа купола која споља није видљива. Западни портал је наглашен тремом са два стуба спојена луком изнад кога је велика розета и северни портал. На певницама се налазе квадрифори а на апсидалном зиду три издужене монофоре. У ентеријеру цркве доминира иконостас из 1908.-1909. године на коме је 16 икона које је уљем на дрвету насликао Коста Јосиповић Сос. Био је то његов први иконописачки рад и међу малобројним сачуваним делима тог заборављеног уметника и у историји познатијег националног хероја. Вредну уметничку резбарију на рибничком иконостасу урадио је Богољуб Белић који се школовао у Бечу, Минхену и Прагу. У ризници рибничке цркве налази се више вредних богослужбених предмета међу којима је дуборезни крст игумана Софронија Поповића из 1815. године, окован филигранским оковом и старе богослужбене књиге. \nУ североисточном делу црквене порте, у клисури рибничке реке, наспрам истоимене пећине, налази се зграда основне школе која је саграђена осамдесетих година XIX века. Пре ње у Рибници је постојала школа из 1839. године у којој је учио Живојин Мишић али је она због трошности материјала срушена. Уместо ње саграђена је нова приземна школска зграда, на каменим темељима и масивних зидова који носе кров на четири воде покривен бибер црепом. Школска зграда је била пространа и у њој су се поред учионица, налазили још и интернат и стан за учитеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.091948, 44.213026 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења пресвете Богородице у Липеновићу", "ref:RS:nkd": "SK1599", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2000-04-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106751", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106751", "description": "Црква Успења Пресвете Богородице у Липеновићу налази се око километар удаљена од Крупња, на његовој северној страни. Црква је једнобродна грађевина прелазног типа, на којој доњи делови од чврстог материјала потичу из XVIII века. Крајем XIX века на западној страни цркве је дозидан трем који је тридесетих година XX века затворен дрвеним талпама. Олтарски простор је изнутра полукружан и споља петостран. Зидови су ниски и дебели, омалтерисани и окречени споља и изнутра. Црква нема таваницу тако да се у унутрашњости види дрвена кровна конструкција која је изразито стрма и споља покривена шиндром. Најстарији помен цркве у Липеновићу, у засеоку Добри Поток налази се у турским дефтерима из 1528. године када се међу становницима тог села наводе поп Јован доселац и његови синови Вукан и Јован а у периоду од 1600 до 1604. године свештеници Паун и Алекса. У XVII веку црква је спаљена а о њеним обновама 1771. и 1821. године сведоче текстови уклесани на двема каменим плочама које су узидане у унутрашњости цркве. Од старог иконостаса из 1826. године сачувале су се престоне иконе Христа Пантократора и Богородице Одигитрије и надверје на коме су приказана Света Тројица. Њих је темпером на дрвету насликао зограф Јања Молер и данас су изложене у припрати. Заједно са овим иконама целину су чиниле и царске двери које су крајем XIX века пренете на иконостас старе крупањске цркве. На старом липеновићком иконостасу било је чак пет крстова од којих је на средишњем било приказано Распеће. Од њих су се сачувала два крста који су фиксирани на фасаду звоника. На мермерном амвону је уклесана 1858. године заједно са шестокраком звездом и именом Недељко. Од другог иконостаса који је настао у периоду између 1864. и 1872. године сачувало се осам икона сликаних уљем на платну које се налазе на зидовима наоса. Садашњи трећи по реду иконостас осликао је 1970. године Живко Стојисављевић из Београда. У црквеној порти је звонара, парохијски дом, зграда за продају свећа, а јужно од храма је плато са неколико собрашица. У југозападном делу порте је старо гробље са вредним споменицима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.380879, 44.374871 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари хан", "ref:RS:nkd": "SK16", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109065", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109065", "description": "Сопотски хан се налази на путу који је некада водио од Београда до Крагујеваца. Представља заметак данашње варошице, центар око кога се у другој половини 19. века формирала варошица Сопот. Као објекат јавне намене у коме и око кога се осим живог трговачког промета одвијао и друштвени живот Сопота и околине, хан представља стециште свих значајних историјских збивања везаних за космајску област током 19. века. Зграда је спратна, правоугаоне основе, са подрумом испод једног дела. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича, док су темељи и подрумски део од тесаног камена. На фронталној фасади, на спрату се налази велики, подужни трем, са кога се преко двоја врата улазило у главни простор - кафану и свратиште, са три собе за преноћиште. Са аспекта вредновања народне архитектуре, сопотски хан је по својим просторним решењима, архитектонској обради и ликовним обележјима, један од најрепрезентативнијих примерака балканске архитектуре на београдском подручју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.571428, 44.51657 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Градац", "ref:RS:nkd": "SK160", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109215", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109215", "description": "Манастир Градац, задужбина краљице Јелене Анжујске, подигнут је у последњој четвртини XIII века на шумовитим падинама Голије, западно од Брвеника. Црква Благовештења, дуго руинирана, рестаурисана је као једнобродна грађевина са куполом, троделним олтарским простором, правоугаоним певницама и припратом са два параклиса бочно. По просторном склопу припада споменицима рашке стилске групе, док су у обради архитектуре примењени готички и романоготички елементи. Фреско-сликарство градачког католикона, настало око 1275, стилски је сродно сопоћанским ремек-делима, премда је данас само делимично сачувано. У преосталим сликаним сижеима запажају се ретке теме, какви су циклус Богородичиног живота или попрсја Богородице и мртвог Христа у конхама ђаконикона и проскомидије. Угледање на студеничку Богородичину цркву запажа се у програмском распореду и појединим решењима сцена из циклуса Великих празника. Као извори првога реда, драгоцене су ктиторска композиција (на јужном зиду изнад саркофага) и сцене историјске садржине (на западном и северном зиду западног травеја). На гребену у југоисточном делу порте смештена је мала црква Светог Николе, са фрагментарно сачуваним сликарством из XIV века. После реконструкције Благовештењске цркве и изградње конака 1990. године, у манастиру је обновљен и духовни живот." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.53944, 43.366369 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "\"Чешки магацин\" у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1601", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2001-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108342", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108342", "description": "\"Чешки магацин\" је индустријски објекат изграђен 1921. године на наменски парцелисаном простору у југоисточном делу Новог Сада, уз саму обалу Дунава. Подигла га је чешка држава за потребе складиштења пољопривредних производа који су куповани у граду и околини а потом Дунавом транспортовани на север. \"Чешки магацин\" има правоугаону основу са подрумским простором и три етаже, наглашено дугачке подужне фасаде са дванаест вертикала отвора. На источној, бочној фасади су три портала и два окулуса, док је уз западну истовремено дозидан партерни анекс са кровом на једну воду. Сви отвори на објекту грађени су у конструкцији плитког сегмента и обезбеђени гвозденим решеткама. На јужној, главној фасади налазе се четири монументална двокрилна портала и покривен дрвени трем. На фасадама је, изузев оне уз коју је изидан анекс, зидно платно потенцирано аркадним системом у који су смештениа два низа прозора. Ентеријер објекта је у потпуности планиран према функционалним потребама простора за складиштење робе. У средини је правоугаони простор за дизалицу - теретни лифт, оивичен гвозденим профилима и мат стаклом. Сва примењена конструкција је од челика, где по једанаест витких стубова у низу носе челичну конструкцију плафона, са горње стране обложену фоснама. Кровна конструкција је дрвена. Објекат \"Чешки магацин\" је у добром стању. На ентеријеру и екстеријеру нису вршене скоро никакве измене. Сада се у објекту налази складиште књига Библиотеке Матице српске. Једно време овде се налазио и популаран новосадски клуб \"NS Time\".." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.839726, 45.236015 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1602", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2001-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107422", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107422", "description": "Комплекс Пастеровог завода у Новом Саду састоји се од зграде Пастеровог завода, дрвене куће тзв. \"Хемптове куће\" која се налзи у непосредној близини зграде Завода и спомен-бисте Луја Пастера која се налзи испред зграде Пастеровог завода. 1. Зграда Пастровог завода је слободно стојећи објекат висине С+П+ , наменски изграђен 1921. године у близини комплекса Градске болнице. Правоугаоне основе, краћим странама постављен ка истоку и западу. Данашњи изглед објекта настао је након доградње уз западни зид током 1931. године. Кров је на четири воде, покривен бибер црепом са лантерном над источним делом. Подужне фасаде изведене су у две ширине, са равно малтерисаним зидним платном и без декоративне орнаментике. Главни улаз смештен је на средину источног зида, са зиданим приступним степеништем избаченим из основног габарита објекта. Основни распоред у ентеријеру решен је постављањем ходника по средини и просторија у низу, на свим етажама. Конструкција над просторијама сутерена и приземља изведене су равним таваницама и пруским сводовима, а над спратом само равним таваницама. Највреднији дело ентеријера Пастеровог завода су сачувани кабинет оснивача Завода др. Хемпта и две просторије у којима се налзи наменски урађена библиотека. 2. Дрвена кућа која се налази у непосредној близини главне зграде Завода, једини је објекат сачуван из групе \"Декерових барака\" добијених на рачун ратних рецесија после Првог светског рата од Немачке. Оне су биле намене за смештај уједених приликом давања вакцине, алли и за становање запослених у Заводу. Кућа је грађена по типском пројекту - грађена је у хоризонталном дашчаном склопу (фасадна оплата) и зиданим партијам (ентеријер). Високи, стрми кров је покривен фалцованим црепом. На њему је једна већа мансардна баџа са два двокрилна прозора. На југозападном углу је тространи застакљени испуст, а на југоисточном покривена угаона тераса. 3. Спомен-биста Луја Пастера је постављена 1986. године испред зграде Завода. Скулптура је рад вајара Милорада Јовановића из 1932. године. Изведена је у бронзи (дим. 76x33x62 цм) на високом постаменту од црног гранита (дим. 142x40x50 цм). Епохално откриће Луја Пастера (1822-1895) - вакцине против беснила 1885. године довело је до оснивања мреже института широм света. Оснивач и први директор Пастеровог завода у Новом Саду био је др Адолф Хемпт и сам велики научник, аутор нове методе примене антирабичне вакцине. Пастеров завод у Новом Саду је једина специјализована научна установа ове врсте медицинског деловања у земљи, која поседује богату библиотеку, драгоцену архивску грађу, фото документацију и документацију о најважнијим догађајима и личностима везаним за историју Завода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.823226, 45.251011 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Котеков дворац", "ref:RS:nkd": "SK1603", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2001-10-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107456", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107456", "description": "Дворац у Футогу саградио је 1777. године гроф Андреас Хадик, аустријски генерал и председник Дворског савета. У првим деценијама XИX века у део поседа Футошког властелинства улази породица Kотек, која временом постаје власник целог поседа (једног од највећих у јужној Угарској) и то до пропасти Аустро-угарске монархије. Удајом женских чланова породице Kотек 1922. године власник поседа постаје аустријски гроф Франц Шенборн, а у време Другог светског рата гроф Александар Палавичини. У то време ту је била смештена болница, а од 1948. године до данас у згради се налази Средња пољопривредна школа \"Др. Синиша Станковић\". Kотеков дворац је репрезентативни спратни објекат правоугаоне основе, изграђен на пространој парцели и ззнатно повучен од уличне регулације. Kонципиран је по правилима барока, али са изменама начињеним за време обнове 1805. године, што се пре свега односи на фасаду. Објекат има три улаза. На главној подужној фасади је улаз са приступним степеништем а изнад њега, на спату, налази се правоугаона тераса са богато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа коју носе четири витка стуба од ливеног гвожђа. Kров је масиван, четворосливан. Уз бочне фасаде су партерни анекси, од којих је онај на десној страни вероватно некада био породична капела. Организација просторија у ентеријеру изведена је ходником по средини објекта и просторијама у низу. На крају ходника налази се монументално степениште са оградом од кованог гвожђа. На спрату је свечана сала са делимично сачуваном штуко-декорацијом и столаријом у дуборезу. Уз западни анекс прислоњен је партерни, дугачки објекат са дрвеним тремом, резбарене дрвене конструкције која има функцију покривеног пролаза-ходника до мањег помоћног објекта. Зграда Kотеков дворац је у времену од 1948. године претрпела више непримерених интервенција, које се састоје првенствено у преграђивању ентеријера и изградњи привремених монтажних објеката. Међутим, у последње време видљива је брига о текућем инвестиционом одржавању зграде. Дворац у Футогу саградио је 1777. године гроф Андреас Хадик, аустријски генерал и председник Дворског ратног савета. У првим деценијама XИX века у део поседа Футошког властелинства улази породица Kотек, која временом постаје власник целог поседа (једног од највећих у јужној Угарској) и то до пропасти Аустро-угарске монархије. Удајом женских чланова породице Kотек 1922. године власник поседа постаје аустријски гроф Франц Шенборн, а у време Другог светског рата гроф Александар Палавичини. У то време ту је била смештена болница, а од 1948. године до данас у згради се налази Средња пољопривредна школа \"Др. Синиша Станковић\". Kотеков дворац је репрезентативни спратни објекат правоугаоне основе, изграђен на пространој парцели и знатно повучен од уличне регулације. Kонципиран је по правилима барока, али са изменама на фасади у стилу класицизма, урађеним за време обнове 1805. године. Објекат има три улаза. На главној подужној фасади је улаз са приступним степеништем а изнад њега, на спату, налази се правоугаона тераса са богато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа коју носе четири витка стуба од ливеног гвожђа. Kров је масиван, четворосливан. Уз бочне фасаде су партерни анекси, од којих је онај на десној страни вероватно некада био породична капела. Организација просторија у ентеријеру изведена је ходником по средини објекта и просторијама у низу. На крају ходника налази се монументално степениште са оградом од кованог гвожђа. На спрату је свечана сала са делимично сачуваном штуко-декорацијом и столаријом у дуборезу. Уз западни анекс прислоњен је партерни, дугачки објекат са дрвеним тремом, резбарене дрвене конструкције која има функцију покривеног пролаза." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.699368, 45.239006 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице, Планиница", "ref:RS:nkd": "SK1604", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице, Планиница, О Мионица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ђидина кафана", "ref:RS:nkd": "SK1605", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2001-11-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106732", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106732", "description": "Ђидина кафана у Мургашу недалеко од Уба, подигнута је 1853. године поред магистралног пута Ваљево-Уб-Обреновац, преко кога се у 19. веку одвијала трговина између Ваљевске Тамнаве и Колубаре са Аустроугарском. По свом архитектонском обликовању, просторној диспозицији, димензијама и функционалношћу најрепрезентативнија је друмска механа овог дела Србије. Kарактерише је архитектонска артикулација фасаде заснована на употреби лукова, основног обележја моравског типа куће. Главни фронт зграде окренут према главној саобраћајници поседује пространи трем са моравским аркадама. Лукове аркада некада су носили дрвени стубови ослоњени на зидане стопе. У функционалном смислу уочава се јасна дихотомија у просторној организацији на стамбени и економски део. Ђидина кафана, која се до осамдесетих година 20. века називала „Кладница“ није представљала само услужни објекат намењен путницима, већ и центар где се одвијао друштвени живот села 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.076668, 44.416812 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радивојчића, Липље", "ref:RS:nkd": "SK1606", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Радивојчића, Липље, О Љиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Читаковића, Горњи Мушић", "ref:RS:nkd": "SK1607", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Читаковића, Горњи Мушић, О Мионица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Илића, Непричава", "ref:RS:nkd": "SK1608", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Илића, Непричава, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радојичића, Чучуге", "ref:RS:nkd": "SK1609", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Радојичића, Чучуге, О Уб" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Милешева", "ref:RS:nkd": "SK161", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109154", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109154", "description": "Краљ Владислав Немањић, унук Немањин а син Стефана Првовенчаног, подигао је у трећој деценији XIII века манастир Милешеву са црквом Вазнесења Христовог. Милешева је једно од најзнаменитијих духовних и уметничких средишта српског народа. Исходиште светосавског култа постала је после преноса моштију св. Саве из Трнова 1236. године, а њен значај није јењавао ни после спаљивања његових моштију крајем XVII века. Ту је 1377. Твртко Котроманић крунисан за краља Босне и Србије, а 1446. Стефан Вукчић Косача добио титулу херцега од Светог Саве. Упркос честим разарањима у доба турске владавине, одолевала је недаћама, обнављала духовни живот и уметничку делатност. Црква Вазнесења је грађевина рашке стилске групе. Једнобродне је основе, са троделним олтарским простором, куполом подигнутом на пресеку брода и певничког трансепта и истовремено зиданом припратом. Фреске изванредне лепоте насликане су пре 1228. Портрети краља Владислава, Симеона Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног и краља Радослава, ктиторска композиција и представа Мироносице на гробу Христовом представљају ремек-дела српске и европске уметности XIII века. Спратна спољна припрата, са бочним капелама Светог Ђорђа и Светог Димитрија, подигнута је и живописана око 1236. Оштећено у турским разарањима, милешевско сликарство обнављано је у XVI и у XVII веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.70934, 43.371701 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јовановића, Пепељевац", "ref:RS:nkd": "SK1610", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Јовановића, Пепељевац, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Ђукића, Ратковац", "ref:RS:nkd": "SK1611", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак Ђукића, Ратковац, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Васиљевића", "ref:RS:nkd": "SK1612", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-02-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106766", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106766", "description": "Породична стамбена кућа у улици Вука Караџића број 19, подигнута је 1902. године по пројекту „овлашћеног цивилног инжењера“ Душана М. Матића. Основа јој је у облику ћириличног слова „Г“, краће стране окренуте улици и постављене на регулационој линији, а дуже према дворишту. Уличном, богато декорисаном фасадом доминирају два прозорска отвора, наткривена барокним тролисним натпрозорницима, које носе профилисани пиластри, а испод отвора су балустери и профилисане конзоле. Зидно платно симетрично деле на два дела три стилизована, геометријским фигурама декорисана пиластра. Над кровним венцем, украшеним геометријским мотивима, уздиже се атика, наглашавајући композицију уличне фасаде. Дворишни простор је некада био уређен као енглески парк са базеном у централном делу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.886092, 44.271666 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Св. Оца Николаја", "ref:RS:nkd": "SK1613", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2002-04-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107824", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107824", "description": "СПЦ Св. Оца Николаја саграђена је 1833. године као једнобродна грађевина са звоником који се подиже из прочеља. Портик је компонован од четири дорска стуба надвишена тимпаноном и орнаментом у фризу у виду триглифа и метопа. Бочне фасаде рашчлањене су пиластрима између којих су дубљи усеци у облику ниша са касетираним луковима. Иконостас, слике у певницама, на сводовима и бочним зидовима су рад Павла Симића. На икони св. Николе је сигнатура: \" П.Симић 1866 у Новом Саду\". Резбарени и позлаћени крст са представом Христовог распећа, рад је непознатог аутора. Путир је од позлаћеног сребра са кованим и пресованим орнаментима у облику волуте, винове лозе, ловоровог лишћа, шкољке, акантусовог лишћа и класја финих линија. На ивици се налази запис. \nКао архитектонско остварење црква се прикључује групи цркава изведених највероватније по типском пројекту инжењера у служби Војне границе, са малим варијантама у распореду украсних детаља. Карактеристике стила испољене су највише на западној фасади у класицистички изведеном портику. Иконостас је резбарен у класицистичкој архитектонској композицији са иконама барокно-рокајног оквира." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.41567, 45.64233 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Христић-Мијушковић", "ref:RS:nkd": "SK1614", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108459", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108459", "description": "Кућа породице Христић-Мијушковић подигнута је 1930. године, према пројекту инжењера Мијушковића. Парцела на којој је саграђена припадала је Филипу Христићу, дипломати, министру иностраних дела и касније министру просвете у влади кнеза Михаила Обреновића. Данас у њој живе потомци породице Христић. Грађена је као спратни објекат, на месту првобитне приземне куће. Oбликована je у маниру касног академизма са наглашеном симетричношћу у просторној концепцији и обради. Заједно са покретним предметима и породичном архивом, овај објекат представља карактеристичан стамбени објекат свога времена, значајан чинилац у амбијенту Добрачине улице и ширег историјског градског центра Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459924, 44.817583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Поповића", "ref:RS:nkd": "SK1615", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103967", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103967", "description": "Кућа Поповића саграђена је 1928. године по пројекту овлашћеног грађевинског инжењера Драгољуба А. Поповића за породицу војводе Вука Војина Поповића и његовог брата Глигорија, члана Управе града Београда. Кућа има подрум, приземље и поткровље и постављена је на регулациону линију некадашње Подрињске улице. Еклектички приступ у решавању уличне фасаде резултат је постакадемских постулата треће деценије у пројектовању и избору декорације (необарокни забат, декоративне вазе, волуте, породични медаљон са иницијалима, ренесансна ниша, лезене, венци, профилисане плоче и балустраде парапета). Поред архитектонских вредности, кућа има и историјски значај с обзиром да је војвода Вук истакнута историјска личност, прослављени војсковођа у балканским и I светском рату, командант у легендарним биткама на Челопеку, Куманову, Брегалници, Прилепу и Битољу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.484486, 44.799152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Вукићевића", "ref:RS:nkd": "SK1616", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101950", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101950", "description": "Кућа Вукићевића саграђена је за професора и политичара Велимира Вељу Вукићевића, према пројекту архитекте Зарије Марковића из 1921. године, са подрумом, приземљем и два спрата. Постакадемски је компонована са сведеним мотивима сецесије у обради декоративних елемената фасаде. Основа је решена симетрично, а просторна организација је подређена средишњем делу са степеништем.\nОсим архитектонских вредности, кућа има и историјски значај, због континуитета живљења и стварања три генерације Вукићевића – професора Велимира Веље Вукићевића (1871-1930), који је заузимао значајно место и у политици у првим деценијама XX века, као и његових потомака који су оставили значајан траг у српској уметности и култури друге половине XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465961, 44.801376 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Богдана Гавриловића", "ref:RS:nkd": "SK1617", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102882", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102882", "description": "Кућа Богдана Гавриловића, наставника Велике школе, професора Техничког и Филозофског факултета, ректора Београдског универзитета, академика и председника Српске академије наука и уметности, изграђена је крајем 1898. или почетком 1899. године. Представља релативно скромну грађанску кућу, традиционално окренуту ка дворишту, са фасадом обликованом у академском маниру, са доследно спроведеном поделом по хоризонтали и сведеном декоративном пластиком. Значај објекта проистиче из чињенице да је у њој живео и радио др Богдан Гавриловић (1863-1947), угледни математичар и хуманиста, који се више од пола столећа активно бавио културним, просветним и научним радом. У кући је сачувана лична заоставштина која сведочи о овој истакнутој личности српске просвете и културе. Осим тога, кућа представља солидно остварење београдске академске архитектуре с краја XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466633, 44.806542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милана А. Павловића", "ref:RS:nkd": "SK1618", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102061", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102061", "description": "Кућа Милана А. Павловића изграђена је 1912. године према пројекту архитекте Николе Несторовића. Подигнута као угаона стамбена зграда била је предвиђена за један стан који се развијао око централног хола. У компоновању фасада комбиновани су елементи академске архитектуре са богатом сецесијском декорацијом. Фасаде су подељене по хоризонтали профилисаним венцима који деле масивни сокл од приземља и спрата и горњи део изнад кровног венца. Приземље и спрат су обликовани као јединствена целина оживљена по вертикали међупрозорским пиластрима. Изнад кровног венца се уздиже зидана атика са малим прозорима поткровља. Угаони, заобљени део фасаде наглашен је кружним кубетом на полукружном постољу. Грађевина је временом мењала своју намену, а самим тим била је дограђивана и преграђивана. Једно време у њој се налазило седиште Кола дунавских јахача „Кнез Михаило“, популарно назван Џокеј клуб, када је дограђена и велика дворана за забаве. После Другог светског рата у згради је смештен Институт за криминолошка и социолошка истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45486, 44.817171 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Модерна гаража у Београду", "ref:RS:nkd": "SK1619", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108985", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108985", "description": "Зграда Модерне гараже изграђена је 1929. године као прва модерна гаража не само Београда већ и Западног Балкана. Саграђена је у складу са европским стандардима, а према пројекту руског инжењера и архитекте Валерија Владимировича Сташевског, који је живео и радио у Београду до Другог светског рата. Тада познати архитекта Сташевски пројектовао је академску грађевину са елементима постсецесије. Објекат је саграђен у виду хале, јединственог унутрашњег простора, са фасадом која је конципирана симетрично у односу на монументално обрађен улаз над којим се налазе скулптуре. На бочним крилима наглашена је вертикалност удвајањем прозора по висини како би се добио утисак спратног објекта. Прва београдска модерна гаража, која је служила не само за паркирање већ и одржавање и сервисирање аутомобила, представљала је важан центар ауто-спорта у Београду. До Другог светског рата била је јавна гаража, а потом смештај Градског таксија и касније гаража Радио-телевизије Београд. Од 1994. године у згради Модерне гараже налази се Музеј аутомобила у чијој je поставци више од педесет старих и ретких аутомобила из збирке колекционара Братислава Петковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466058, 44.813953 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Ахилија", "ref:RS:nkd": "SK162", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108703", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108703", "description": "У центру Ариља, на уздигнутој заравни доминира црква Св. Ахилија, задужбина краља Драгутина. Подигнута је крајем XIII века на остацима старијег храма епископије Моравице. Осликавање Драгутинове задужбине завршено је крајем 13. столећа, будући да натпис у прстену куполе наводи 1296. годину када је живописање започело, будући да се осликавање кретало од купола наниже. Обликована је као једнобродна грађевина с куполом, припратом и нешто касније дозиданом спољном припратом. Има троделни олтарски простор и правоугаоне певнице. Схемом основе и просторним склопом припада развијеном облику рашких цркава, а међу њима је јединствена по својим витким, издуженим пропорцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама. Ариљско зидно сликарство ослања се на токове монументалног, пластичног стила XIII века. Сачувало се само делимично у наосу, више у припрати, а незнатно у спољној припрати. У апсиди су евхаристичке теме, а у ђаконикону циклус Св. Николе. У вишим зонама наоса су Велики празници, Страдања Христова и сцене из Богородичиног живота, док су у првој зони стојећи светитељи и поворке Немањића и српских архиепископа и епископа као симболична потврда сагласја српске државе и цркве. У припрати су изузетни портрети краљева Драгутина и Милутина, краљице Кателине и Драгутинових синова. У вишим зонама илустроване су старозаветне теме и васељенски сабори. Реч је лкултном месту веома дугог трајања: некадашњи манастир почива на остацима античких и византијских грађевина. Дуготрајна археолошка истраживања омогућила су презентацију пронађених делова грађевина. Црква је конзервирана и презентована 1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.096401, 43.753667 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Земунска гимназија", "ref:RS:nkd": "SK1620", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107259", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107259", "description": "Зграда Велике реалке подигнута је 1879. године, по плановима загребачког архитекте Николе Колара, на простору некадашњег контумаца, непосредно пошто је земљиште прешло из војног у магистратско власништво. Двоспратна грађевина конципирана је репрезентативно и монументално, а обликована је у стилу неоренесансе. Главна фасада са плитким средишњим ризалитом посебно је наглашена. Фасаде су подељене у три појаса, од којих је најнижи босиран, средњи мирнији, а виши наглашен пластиком. Зграда је једнотрактног система са ходницима према дворишту и учионицама према парку. Сви принципи историцистичке архитектуре, како у композицији, тако и у декорацији, доследно су примењени у просторним и површинским шемама зграде. Године 1912. израђени су планови за проширење и доградњу земунске гимназије и с њом здружене Трговачке академије. Планови су сигнирани са В. Р. Концепт плана је био да се затвори грађевински блок, што је и учињено изградњом нове зграде 1916. године. Инвеститор зграде била је Краљевска котарска област из Земуна. Занимљиво је да комисија која је у Земуну примила пројекте није била сагласна да се нова зграда изведе у модерном стилу, већ је тражила да се стилски повеже са старијом зградом \"у ренесансном слогу\". Зграда је обликована у постсецесијском духу, са сведеном декорацијом, тако да су примарни архитектонски елементи – масе, нарочито кровне, формирали општу просторну композицију објекта. Мансардни кровови и велики прозорски отвори примењени на овој згради значили су уношење нових елемената у архитектуру Старог језгра Земуна. \nУнутрашњи распоред у једнотрактном систему понавља диспозицију старије зграде, али су општи програм и садржај знатно савременији. Гимназијско здање представља једно од првих изразитих модерних архитектонских дела старог језгра Земуна. Обе зграде Земунске гимназије представљају сведочанство развоја градитељства, школства и просвете у Земуну, током два века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.410655, 44.841411 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Мажестик\"", "ref:RS:nkd": "SK1621", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101883", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101883", "description": "Хотел „Мажестик“ је изграђен 1937. године, по пројекту архитекте Милана С. Минића који је био не само пројектант и извођач радова, већ и власник објекта. Хотел сачињавају два објекта, пројектована за ову намену, која формирају јединствену функционалну целину. Први изграђени објекат подигнут је 1936, а дограђен 1940. године, на парцели која у односу на прву стоји под правим углом.\nПрва зграда хотела „Мажестик“ пројектована је као репрезентативни хотел, има подрум, приземље, галерију и шест спратова. Објекат је зидан у масивном конструктивном склопу, са носећим зидовима од пуне опеке и армирано-бетонским, хоризонталним и вертикалним серклажима. Кровна конструкција сале је армирано-бетонска шкољка са кружним прстеном који прихвата ободна ребра. Централно формирана кружна површина застакљена је стакленим призмама преко којих сала добија и природно осветљење. Кровну конструкцију сале носи низ стубова кружног пресека, који су лоцирани уз масивни кружни зид.\nХотел „Мажестик“ је најзначајније остварење архитекте Милана Минића којим се уклопио у савремене европске тенденције. Објекат је синтеза архитектуре, ликовне и примењене уметности, што се огледа и у обликовању фасада и обради ентеријера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458705, 44.815176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Леоне Панајот", "ref:RS:nkd": "SK1622", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106418", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106418", "description": "Кућа Леоне Панајот у Београду је спратна породична кућа, саграђена 1908. године, према пројекту архитекте Петра Бајаловића. Састоји се од подрума, приземља, спрата и поткровља. Архитектонски је обликована у маниру сецесије. Као изразито дело овог стила кућа је представљена на IV југословенској уметничкој изложби 1912. године у Београду. Главна фасада је наглашена плитко профилисаним венцима и јаким завршним кровним венцем, широким пиластрима и посебно издвојеним кубусом четвртасте куле на десној страни објекта. Декоративну обраду одликује богата флорална орнаментика, како на фасади у малтеру тако и на вратима у дрвету, са зналачки изведеним и складно укомпонованим занатским детаљима. Складним архитектонским решењем и богатом пластиком издваја се као репрезентативни пример градске стамбене куће.\nЗначај објекта проистиче и из чињенице да представља истакнуто ауторско дело познатог београдског архитекте и да је од изузетног значаја за развој архитектуре Београда у првој половини XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464646, 44.819215 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Михаила Ђурића", "ref:RS:nkd": "SK1623", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106503", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106503", "description": "Кућа Михајла Ђурића изграђена је око 1910. године по пројекту архитекте Јована Новаковића. Објекат има приземље, један спрат и угаоно кубе, чији карактеристичан кров подржавају полукружни лукови изнад архитравно завршених прозора. Угао је заобљен и истакнут балконима по кривини на првом спрату и испред кубета. Балкон се појављује на фасади према улици Краља Петра, где се због терена у паду сутерен претвара у приземље, па зграда на овој страни има два спрата. Орнаментика је нарочито богато примењена на полукружним пољима изнад свих прозорских отвора. Кућа Михајла Ђурића представља вредно остварење архитекте Новаковића, реализовано у Београду почетком века, и значајан покушај стварања српског националног стила у архитектури почетком XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459335, 44.820787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Миловановић", "ref:RS:nkd": "SK1624", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107243", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107243", "description": "Кућа породице Миловановић, првобитно приземна кућа пуковника Ђорђа Марковића, саграђена је 1884. године. Кућу је 1900. године купио адвокат Милан Миловановић, а 1927. године дозидан је спрат по пројекту архитекте Ђуре Бајаловића. Објекат је у целини сачувао специфично стилско обележје са једва уочљивом разликом у обради фасаде на најстаријем и дограђеном делу. На фасади се налазе елементи декоративне пластике, карактеристични за епоху академизма XIX века. Доградњом, зграда је изгубила првобитну функционалну шему, по којој је цео простор за становање и помоћне просторије био организован око централног хола, у који се улазило са покривеног трема.Кућа породице Миловановић је типичан пример градске куће-виле с краја XIX века, са лепо уређеним вртом и оградом од кованог гвожђа, какве су грађене на Дунавској падини. Својом диспозицијом на парцели оријентисана је према улицама Симиној и Добрачиној." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461328, 44.818536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Удружења новинара Србије", "ref:RS:nkd": "SK1625", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97664", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97664", "description": "Дом Удружења новинара Србије саграђен је 1934. године по пројекту архитекте Ернеста Вајсмана, као изузетно модерна, потпуно безорнаментална грађевина кубичне форме наглашена хоризонталама спратова и акцентована завршном повученом етажом.\nНовинарски дом представља један од најзначајнијих објеката у Београду конципираних у модерном духу. Осим архитектонских вредности значајан је и као место окупљања новинара, публициста, писаца и најистакнутијих личности из културног живота Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465314, 44.807631 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа инж. Павла Хорвата", "ref:RS:nkd": "SK1626", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107260", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107260", "description": "Земунска градска кућа грађена је 1910. године у стилу сецесије. Налазила се у поседу инжењера Павла Хорвата који је 1911. године израдио нови регулациони план Земуна. Има подрум, приземље и спрат. Кућу карактерише асиметрично постављен улаз, плитки средишњи ризалит наглашен тимпаноном у којем се налази картуш, као и стојеће фигуре на атици. Мансардни кров је покривен етернит плочама и бибер црепом. \nПо својим стилским вредностима, доследно спроведеном концепту сецесијске декорације у традиционалну шему оквира стилске једноспратнице, ова кућа припада групи објеката културно-историјских вредности. Налази се у граничном подручју заштићене просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна, с којом чини архитектонско-стилски континуитет." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.404821, 44.842052 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радисава Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK1627", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109045", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109045", "description": "Кућа Радисава Јовановића изграђена је крајем 1910. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића као приземна стамбена кућа, са пространим двориштем. На пројекту за ову кућу архитекта Таназевић остварио је складан спој између традиционално решене основе и фасада на којима су заступљени декоративни елементи сецесије и српско-византијског стила. Ове карактеристике типичне су за скоро сва дела архитекте Таназевића. Ентеријер је обликован тако да представља укус грађанске породице с почетка XX века. Зидови улазног хола осликани су мотивима холандских градова. Декоративне каљеве пећи потичу из Аустрије. Кућа Радисава Јовановића репрезентује дело познатог београдског архитекте, али и развој стамбене архитектуре у време модернизације Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.470517, 44.813514 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа др Саве Недељковића", "ref:RS:nkd": "SK1628", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107703", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107703", "description": "Кућа др Саве Недељковића је подигнута 1905. године, према пројекту непознатог аутора, као угаона високопартерна, стамбена варошка кућа \"L\" основе за градског физикуса др Саву Недељковића. Фасада коју карактерише уједначен, ритмичан низ прозорских отвора, декорисана је богатом пластичном декорацијом обликованом у сецесијском духу. Кућа представља архитектонско стилску вредност као једна од репрезентативнијих кућа земунског предграђа Горња варош." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.401082, 44.849525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска школа у Горњој вароши у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK1629", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107705", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107705", "description": "Српска школа у Горњој вароши подигнута 1872. године, дограђена је 1912. према пројекту Милана Ј. Јеремића и Јозефа Маркса, као партерни објекат изразито издужене правоугаоне основе, окренут дужом страном ка улици. Фасада је обликована у духу неокласицизма с елементима сецесије. Карактерише је уједначен ритам прозорских отвора око којих је плитка пластична декорација. Школа се налази у непосредној близини порте Светотројичине цркве, чији је саставни део. Кућа сведочи о развоју школства у Земуну." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.396579, 44.850211 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Ковин", "ref:RS:nkd": "SK163", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106273", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106273", "description": "Утврђење је смештено на стеновитом брду изнад села Џурово, на улазу у клисуру коју Лим просеца на свом току од Пријепоља према Бистрици. Претпоставља се да је град и саграђен да контролише овај правац, јер је главна кула окренута према реци Лим. Његова градња у народу се приписује деспотици Јелени, жени деспота Ђурђа Бранковића, па је град познат као Јеринин град. Приступ граду је био могућ само са југозападне стране. Утврђење се помиње као посед херцега Стефана Вукчића први пут 1448, односно 1454, када је имало улогу пограничне тврђаве према Србији. Унутар града на стеновитој подлози разазнају се остаци цистерне и неколико грађевина од камена. Простори унутар тврђаве били су повезани степеницама исклесаним у стени. На падини западно од утврђења некада се налазиласредњовековна некропола са античким сполијама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.6345007, 43.4557759 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Друштва светог Саве", "ref:RS:nkd": "SK1630", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107247", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107247", "description": "Зграда Друштва Светог Саве саграђена је 1924. године, према пројекту из 1914. године. Аутор пројекта био је познати српски и београдски архитекта Петар Бајаловић, дугогодишњи професор на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Зграда Друштва Светог Саве спада у најбоља ауторска остварења овог архитекте у области стамбене архитектуре пре I светског рата. Монументална, маркантна грађевина, која детерминише угао улица Цара Душана и Браће Барух, конципирана је у духу академизма, са применом декоративних елемената историјских стилова. Зграда има два портала према обема улицама. На спратном делу се истичу по вертикали удвојени балкони са наглашеним масивним стубовима. Угаони, засечени, део фасаде завршава се у горњем делу четвртастом кулом са натписом „Друштво Светога Саве“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457811, 44.8249 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Земунска пошта", "ref:RS:nkd": "SK1631", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107263", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107263", "description": "Зграда Поште подигнута је 1896. године по плановима које је потписао градски инжењер Драгутин Капус, а на месту срушене поштанске зграде из XVIII века. Грађевинске радове је изводио грађевинар Фрања Јенч. Зграда је двотрактног типа са ходником у средини, развијене диспозиције адекватне садржају. Обликована је у стилу неоренесансе са утицајем северњачког барока примењеног на кровним декоративним елементима. Богатом пластиком и специфичним програмом издваја се од јавних грађевина старог језгра Земуна. Употреба различитих материјала, полихромне фасаде и разуђена кровна пластика дају овој згради карактер репрезентативног објекта. Ентеријер зграде је осавремењен, али је дух архитектуре историцизма XIX века сачуван. Адаптација ентеријера је извршена је 1961. године, а затим крајем прошлог века. Зграда Поште представља једну од најзначајнијих јавних грађевина која документује историјски и урбани карактер Старог језгра Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.413312, 44.842554 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вучина кућа на Сави", "ref:RS:nkd": "SK1632", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109027", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109027", "description": "Кућа Ђорђа Вуча, позната као Вучина кућа на Сави, подигнута је 1908. године према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека као репрезентативни двоспратни објекат двојне намене. У просторијама приземне зоне налазили су се дућани, док су спратови били намењени становању. У просторном погледу зграда представља пандан наспрамно постављеној згради Београдске задруге. Иако је концепција зграде остварена на традиционалан начин, применом трочлане поделе фасада, обрада главне фасаде указује на продор нове Art nouveau архитектуре. Вертикализам чеоне фасаде, окренуте тргу, остварен је карактеристичним троделним прозорима спратова, које у зони крова надвисује лучно извијена атика са пирамидалном куполом. Централни мотив декоративне обраде фасаде представља мотив женске главе са шкољком и гирландама у полукружном пољу тимпанона првог спрата. Бочне фасаде оживљене су балконима се оградама од кованог гвожђа, на којима доминира примена геометријских и флоралних мотива. Наглашена вертикалност фасаде и њена плиткорељефна пластична декорација припадају обликовном репертоару Art nouveau стила. Вучина кућа представља допринос развоју некадашњег Малог пијаца на Сави, указује на занимљив однос инвеститор - пројектант јединствен у београдској архитектури у којој све грађевине за породицу Вучо пројектује архитекта Димитрије Т. Леко и репрезентује Art nouveau стил." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452758, 44.813234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Димитрија Живадиновића", "ref:RS:nkd": "SK1633", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102058", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102058", "description": "Кућа Димитрија Живадиновића саграђена је 1904. године по пројекту познатог београдског архитекте Милана Антоновића као пословно-стамбена зграда са простором за трговину хартијом у сутерену и приземљу и стамбеним просторијама на спрату. Репрезентативна зграда угледног трговца у београдској чаршији имала је одлике сецесијске архитектуре коју је њен пројектант Милан Антоновић, као новину, уносио почетком века у архитектуру града са изразитим печатом оријенталне и академске архитектуре. Улазни хол је осликао познати декоративни сликар Драгутин Инкиостри. Два спрата су дозидана 1926-1927. године по пројекту архитекте Самуела Сумбула што није битно изменило првобитни изглед објекта. Значај објекта произилази из чињенице да репрезентује дело једног од најпознатијих београдских архитеката и да сведочи о личности инвеститора који је Београду оставио у наслеђе вредне архитектонске објекте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454643, 44.817565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Андре Ђорђевића", "ref:RS:nkd": "SK1634", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106419", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106419", "description": "Кућа Андре Ђорђевића саграђена је 1888. године на дунавској падини у време када имућне и угледне београдске породице почињу да насељавањају овај некада искључиво турски део града. Невелика кућа са карактеристичном „Г“основом и уличном капијом преко које се улазило у двориште, па тек онда у кућу, обликована је на начин карактеристичан за академску архитектуру XIX века. Пројектант ове једнопородичне стамбене приземнице је архитекта Андра Стевановић, професор Техничког факултета Велике школе у Београду. Ово је први изведени објекат аутора чији ће потпис носити пројекти за неке од најзначајнијих грађевина у Београду у наредним деценијама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462445, 44.820654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Димитријевић у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK1635", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102046", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102046", "description": "Кућа породице Димитријевић настала је у првој половини XIX века, у време бурних историјских и друштвених превирања. Кућа је саграђена од природних материјала у бондручној конструкцији. Оно што је чини посебном и јединственом је организација простора унутар куће. Она обједињује две функције „куће са огњиштем и собом, економски део и репрезентативни гостински део, са најбољом собом за домаћина“. Могуће је споља ући у сваки део посебно. Две организационе целине унутар куће су међусобно повезане вратима и омогућена је кружна циркулација целим простором. Kућа је пример изузетног напретка у култури становања који у кратком периоду прелази пут од нужности обитавања у једној просторији до живота у кући чија организација простора не заостаје за организацијом европског стана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.32203, 44.525231 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Ђурђић", "ref:RS:nkd": "SK1636", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102047", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102047", "description": "Кућа породице Ђурђић је саграђена у другој половини XIX века. Први власници који су били имућни земљорадници, оставили су нам у наследство кућу која употребљеним материјалом и градитељским умећем представља највише домете народног градитељства тог периода. Изванредна прилагодљивост терену који има велики пад резултирала је великом функционалношћу. Добра организација простора унутар куће као и оријентација улазних врата у саму кућу и подрум, омогућавају добру комуникацију, како у унутрашњем простору, тако и са некадашњим помоћним зградама у оквиру окућнице. Храстова грађа изузетног квалитета, коришћена за кровну и међуспратну конструкцију, као и шашовац у подрумском делу и затворено огњиште са дрвеним вратима, занатски добро изведено, дају ентеријеру ове куће готово луксузан изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.294325, 44.275428 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Милетић", "ref:RS:nkd": "SK1637", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100518", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100518", "description": "Кућа породице Милетић, настала средином XIX века, као једина сачувана кућа која је била у склопу некадашње чаршије, непоновљиви је материјални доказ о друштвеним и материјалним могућностима и културним постигнућима како првобитног власника, тако и друштва у целини. Природни материјал склопљен у осмишљену конструкцију са добром организацијом простора, која подразумева јасно дефинисане намене појединих одељења, као и јасно одређене правце и слободне просторе, показатељ су врхунског умећа ондашњих градитеља. Пространост и удобност постигнута величинама израженим у антропоморфним мерама, указују на виши ниво културе становања. Кућу одликују склад у пропорцијама маса, природни хроматски односи, чистота пластичног израза и детаља у целини. Трем на кући породице Милетић је један од ретких изворно сачуваних на београдском подручју, те као такав пружа могућност за реконструкцију свих који су током свог постојања изгубили аутентичност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.282689, 44.442608 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Перлић", "ref:RS:nkd": "SK1638", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100520", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100520", "description": "Кућа породице Перлић, настала средином XIX века на локацији удаљеној од садашње око 500 метара, пренета је на садашњу локацију 1908. године заједно са шеснаест грађевина, међу којима је била старија кућа са огњиштем, вајати, млекара и кош. Настала је као гостинска кућа у склопу зграда породичне задруге. Процес трансформације задруге, као социолошког феномена на овим просторима, такође је могуће пратити и сагледати на примеру богате породице Перлић и њихове куће која грађевинским променама прати промене у организацији и начину живота својих власника. Природни материјали од којих је направљена, дрво, земља, камен, примењен конструктивни склоп, организација простора унутар куће, могућност трансформације, као и габарит великих димензија, квалитети су који ову кућу издвајају од осталих кућа на подручју Лазаревца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.278964, 44.285887 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Саве", "ref:RS:nkd": "SK1639", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102073", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102073", "description": "Најстарија позната црква у Бечмену помиње се у уговору за изградњу нове цркве, склопљеном 30. априла 1809. године између Општине Бечмен и зидарског мајстора из Сремске Митровице Франца Ебела и цимермана Антона Вајса. Данашња црква у Бечмену подигнута је 1845. године и посвећена Светом Сави, архиепископу српском. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма. То је релативно мала, складна црква, са једном полукружном апсидом на источном и троспратним звоником на западном делу. Иконостас који је настао за време зидања цркве није очуван. Иконе су рађене уљем на платну кашираном на дасци. Олтарска преграда је једноставног конструктивног склопа, релативно солидне занатске израде, са фино резбареним и бојеним украсима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.203294, 44.780842 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Милешевац", "ref:RS:nkd": "SK164", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106275", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106275", "description": "Средњовековни град Милешевац смештен је на врху литице кањона реке Милешевке, 2 км узводно од манастира Милешева. Узвишење је приступачно само са јужне стране, док су остале стране сувише окомите. Милешевац се први пут помиње у изворима половином XV века, као један од утврђених градова властеоске породице хранић−Косача. Недалеко од утврђења налазе се остаци цркве у народу познате као Ружица. Црква је изграђена у другој половини XIII, односно почетком XIV века, тако да се претпоставља да је и утврђење постојало у овом периоду. Током турског периода у њему је била смештена војна посада, а у подножју се формирала варошица са каравансарајем. Од XVII века утврђење се помиње под\nименом хисарџик, а током XIX као град у развалинама. Утврђење је неправилне основе, прилагођене конфигурацији терена. Горњи град (цитадела) брањен је бедемима са две куле. Нижа утврђена зона местимично је брањена бедемима и ојачана кулама на приступачнијим деловима узвишења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.715431, 43.373143 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1640", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102075", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102075", "description": "Црква, посвећена светом великомученику Георгију, сазидана је 1827. године као једнобродна грађевина с једном полукружном апсидом на источној страни и припратом са хором и високим троспратним звоником на западном делу. У архитектонској концепцији није спроведен до краја један стил. Црква у архитектонском погледу представља мешавину разних стилских компонената - класицизам са елементима барока и романтизма. Унутрашњост цркве подељена је на четири тревеја помоћу лукова и пиластера, што се одразило и на рашчлањавање фасада.\nВећу поправку црква је доживела 1938. године, када су настали нови иконостас и зидна декорација, коју је радио руски сликар Андреј Биценко. Првобитни иконостас старе бежанијске цркве, управо његов најзначајнији део – царске двери, престоне иконе и др. – пренет је после поправке цркве 1938. године у село Купиново. Неколико икона које су припадале овом иконостасу још увек се чувају у бежанијској цркви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.374451, 44.807527 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Парно купатило браће Крсмановић", "ref:RS:nkd": "SK1641", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107246", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107246", "description": "Комплекс Парног купатила браће Крсмановић формиран је током раздобља од 1901. године до двадесетих година XX века око остатака некадашњег „Малог амама“, за који се претпоставља да потиче из XVIII века.\nУ средишту купатила налази се кружни базен – амам и мањи базен полигоналне основе, са хладном водом. \nЗграда Парног купатила браће Крсмановић обликована је у духу академске архитектуре. Замишљена је као приземни објекат са истакнутним спратним бочним ризалитом, који се у зони крова завршава балустрадом. У средишњем делу симетрично решене фасаде налази се полукружно завршени портал, наткриљен троугаоним забатом. Плитке лезене са декоративно обрађеним капителима раздвајају прозоре надвишене троугаоним тимпанонима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462944, 44.822142 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Метропол\"", "ref:RS:nkd": "SK1642", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102881", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102881", "description": "Хотел „Метропол“ саграђен је између 1954. и 1958. године и представља адаптацију недовршене зграде Дома Централног комитета омладине Југославије, која је изведена према пројекту архитекте Драгише Брашована. Изградња хотела временски припада трећој фази Брашовановог стваралаштва, у којој архитекта покушава да се прилагоди новим, битно другачијим историјским, архитектонским и стилским опредељењима. Пројекат савременог и функционалног хотелског објекта представља прву модерну послератну зграду ове врсте, која тежи да се наметне као аутономна грађевина независно од свог урбаног амбијента.\nХотел је замишљен као висока кубична маса стереометријских форми, употпуњена нижим анексима према улици и парку Ташмајдан. Смиреност главне фасаде произилази из њене сведене декоративности, коју чини шаблон линеарно уоквирених прозорских редова. Прозорски отвори у највишим зонама грађевине оживљени су варирањем величине и положаја и повезивањем у јединствену целину. На овом објекту Брашован је остварио спој доследног спровођења принципа модернистичке архитектуре са функционалистичким захтевима времена у ком је објекат настао." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.473873, 44.806864 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара механа у Барајеву", "ref:RS:nkd": "SK1643", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102159", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102159", "description": "Стара механа у Барајеву представља заметак барајевске чаршије Багрдан, нуклеус око кога се формира, током XIX века, значајан трговачко-пословни центар села Барајева. Багрдан је био, и данас је, трговачко, административно и пословно средиште Барајева, и то не само за његове засеоке, него и за сва околна села која гравитирају Барајеву као обласном центру. \nСтара механа у Барајеву - Багрдан, подигнута је у првој половини XIX века, уз стари друм, тако да својим ширим делом иде у унутрашњост парцеле. По свом положају, типолошким обележјима и архитектонској обради представља, данас, типичан примерак друмске механе у Србији из XIX века. Грађена је у камену са дрвеним либажним гредама, док је трем, дозидан касније, од печене цигле. Темељи су од ломљеног камена. Кровна конструкција је од дрвених рогова и греда, а кровни покривач од црепа. Таванице су обрађене у малтеру, а столарија је новијег датума и доста разнородна.\nУ току свог трајања зграда је претрпела знатне измене, али је у целини сачувала све битне елементе. Oко 1880. године извршене су преправке и доградње овог старог здања ради усклађивања са тадашњим прописима о друмским механама. Том приликом је дограђен трем са лучним аркадама на задњој фасади, док су трем и доксат на главној уличној фасади затворени неком од каснијих интервенција. Промене у ентеријеру су настајале у складу са функционалним захтевима нових власника и корисника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.415483, 44.578289 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Здравка Ђурића", "ref:RS:nkd": "SK1644", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108984", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108984", "description": "Стамбена зграда др Здравка Ђурића подигнута је 1934. године према пројекту архитекте Бранислава Којића. Била је позната као зграда „Swissair“, према називу швајцарске авиокомпаније која је једно време била у њој смештена. Просторно решење објекта заснива се на слободном обликовању основе и рационалном компоновању простора. Приземна зона, решена у виду масивног постамента, олакшана је великим прозорским површинама излога дућана, док су горњи спратови знатно слободније обрађени. Затворени кубични волумен зграде олакшан је јасно издвојеним прозорским отворима и угаоним балконима. Примена вертикалног низа округлих прозора, кровне терасе и постоља за заставу спада у стандардне елементе модерног архитектонског речника. Складан однос маса остварен је међусобним прожимањем вертикала и уједначеног ритма прозора и хоризонталних линија балконских ограда. Годину дана након подизања, зграда др Ђурића награђена је признањем за најлепшу фасаду, чиме је постала узор архитектама модерног правца у пројектовању стамбених зграда. По својој оригиналности и квалитету архитектонске обраде она спада међу важнија Којићева остварења изведена у модерном духу и представља један од антологијских примера зрелог београдског модернизма између два рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458894, 44.813709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Љубомира Миладиновића", "ref:RS:nkd": "SK1645", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102088", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102088", "description": "Зграда Љубомира Миладиновића реализована је 1938. године према пројекту архитекте Момчила Белобрка. Специфичност решења приземља, намењеног гаражном простору, утицала је да зграда постане позната под називом „Гаража“. Управо ову зграду архитекте Белобрка карактерише модерна обрада и само њему својствен пуризам са доследно спроведеним принципом функционализма. Наведене карактеристике објекта, обезбедиле су му високо место у опусу архитекте Белобрка, као и у оквиру целокупне београдске и српске архитектуре модерног правца. Лишена непотребних детаља и сваке декоративности, зграда „Гаража“ и данас фасцинира чистотом израза. Примењен спој архитектуре и ликовности обогатио је београдско међуратно градитељство једним до тада непознатим квалитетом – зградом крајње прочишћеног ликовног израза и функционалне просторне организације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466285, 44.81476 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа трговца Црвенчанина", "ref:RS:nkd": "SK1646", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102090", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102090", "description": "Кућа трговца Црвенчанина подигнута је 1887. године по пројекту архитекте Јована Илкића. Има подрум, приземље, два спрата који су надвишени атиком и мансардним кровом са сегментним куполама. Кровни венац држе јонски полустубови који се протежу дуж оба спрата. По својој концепцији просторног решења, где се први пут у архитектури Београда појављује мезанин изнад приземља, кућа трговца Црвенчанина представља необичан пример архитектонског решења свог времена. Налази се у једној од најстаријих трговачких улица Београда, што је условило да приземље и мезанин буду намењени трговини, а спратови становању. Објекат је истакнути представник академског стила XIX века и једно од значајних остварења познатог београдског архитекте Јована Илкића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453576, 44.818857 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Драгољуба Гошића", "ref:RS:nkd": "SK1647", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102091", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102091", "description": "Кућа Драгољуба Гошића саграђена је у периоду 1927-1928. године по пројекту Војислава Костића, као приземни објекат. Године 1933. извршена је преправка приземља, док је постојећа мансарда претворена у спрат, вероватно по пројекту чешког архитекте Јана Дубовог, једног од утемељивача српског модернизма. Објекат је подигнут на приватном имању Драгољуба Гошића, позоришног уметника. Значај куће проистиче из чињенице да је у њој живео Драгољуб Гошић, глумац и редитељ, значајна појава у развоју позоришне уметности првих пет деценија XX века код нас. Током своје глумачке каријере Драгољуб Гошић био је ангажован у позориштима у Новом Саду, Осијеку, Београду. Највећи број улога остварио је у Београду, где се после I светског рата појавио скоро три хиљаде пута пута пред публиком. Према оцени критике издвајају се улоге хаџи Томе у Станковићевој „Коштани“ и Игнаца Глембаја у комаду „Господа Глембајеви“ Мирослава Крлеже. Као режисер реализовао је деветнаест позоришних комада, углавном из националног репертоара, међу којима су: „Хајдук Станко“, „Зона Замфирова“, „Госпођа министарка“, „Коштана“. Позоришну ангажованост Драгољуб Гошић завршава професорском делатношћу у Драмском студију Народног позоришта у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.433192, 44.791287 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата Министарства финансија Краљевине Југославије", "ref:RS:nkd": "SK1648", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102092", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102092", "description": "Палата Министарства финансија Краљевине Југославије, данас зграда Владе Републике Србије, саграђена је између 1926. и 1928. године. Првобитни пројекат зграде, као и њена каснија доградња трећег спрата из 1938. године, поверени су архитекти Николи Краснову, коме припада најзначајније место међу руским архитектама који су радили у Београду између два рата. Зграда је конципирана као репрезентативни објекат са основом у облику неправилног квадрата и унутрашњим двориштем. Рашчлањеност фасада, обликованих у духу академизма, постигнута је масивним пиластрима, смештеним између прозора првог и другог спрата. Наглашени истурени венци, оквири прозора и пиластри са прстенастим ојачањима дају фасади пластичну живост и монументалан ефекат. Најраскошније је решен угаони део зграде, чији је вертикализам потенциран куполом на чијем врху се налази бронзана скулптура – персонификација Југославије. Ову скулптуру, као и слободне статуе Плодности са рогом изобиља, Занатства, Индустрије и Меркура на фасадама грађевине, израдио је вајар Ђорђе Јовановић. Избор мотива и симболике фасадне скулптуре одређен је делатношћу институције којој је објекат намењен. Палата Министарства финансија Краљевине Југославије представља антологијско дело београдске академске међуратне архитектуре и најзначајније остварење архитекте Краснова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460055, 44.806185 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Душана Томића", "ref:RS:nkd": "SK1649", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95940", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95940", "description": "Вила професора Техничког факултета Душана Томића изграђена је 1931. године по пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Вила се састоји од сутерена, приземља и спрата. Просторна организација је заснована на захтевима функционализма. Фасаде су модернистички обликоване са изванредно артикулисаним вертикалним и хоризонталним кубусима, пуним површинама и отворима. Вила, са најранијим потпуно безорнаменталним фасадама, представља највиши домет зрелог модернизма. Сем архитектонских вредности, објекат је значајан и због улоге њеног инвеститора у међуратном градитељству. Професор Томић је био велики љубитељ архитектуре и утемељивач \"Награде за најлепшу фасаду\", која је предратни еквивалент за велику награду архитектуре. Од посебне важности је чињеница да градитељи објекта, Петар и Бранко Крстић, спадају у ред најзначајнијих српских архитеката који су управо у вили Душана Томића остварили једно од својих најбољих дела. Не мање значајна је и вештина уклапања једне модерне, кубичне структуре, у већ постојећи амбијент Топчидерског брда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.447529, 44.787062 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Новопазарска тврђава", "ref:RS:nkd": "SK165", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108435", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108435", "description": "У центру Новог Пазара, на благом узвишењу и унутар простора градског парка налазе се зидине турског утврђења. На основу остатака бедема, бастиона и полузатрпаних ровова констатована је троугаона основа тврђаве. Оскудни подаци упућују да је настала у шестој деценији XV века као мало утврђење које је подигао Иса-бег-Исхаковић. После турског пораза пред Бечом (1683) и аустријског продора до Скопља (1689), турске власти за време султана Ахмета II (1691-1695) почињу са доградњом и утврђивањем старе тврђаве. Њена реконструкција настављена је све до 1750. Током ХIХ века турске власти раде на доградњи и наоружавању тврђаве. За време владавине султана Абдул Азиса (1861-1876) придодате су две нове куле, магацин за смештај оружја и мунуције, мања џамија и нова касарна. Уз северни бедем налази се занимљива и релативно добро очувана кула позната под именом \"Стара извидница\". Тврђава која није систематски истражена, има како историјске тако и урбанистичке вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.517059, 43.139083 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Јосифа Шојата", "ref:RS:nkd": "SK1650", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109028", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109028", "description": "Зграда предузимача Јосифа Шојата је најамна зграда типична за време несташице станова када су такве зграде за ренту чиниле највећи проценат изграђених објеката. Подигнута је 1935. године по пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића. Стамбена зграда са локалима у приземљу има подрум, приземље, четири спрата и повучену поткровну етажу. Фасада је обликована као једноставна и јасно читљива форма, заснована на ритмичном смењивању пуних и празних зидних површина. Промену у успостављеном ритму чини балкон на првом спрату. Зграда Јосифа Шојата представља једно од најзначајнијих дела међуратног функционализма и истовремено једно од значајнијих остварења архитеката Петра и Бранка Крстића у којем је дошла до пуног изражаја модернистичка идеја о безорнаменталној архитектури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45555, 44.814724 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Астрономска опсерваторија", "ref:RS:nkd": "SK1651", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107288", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107288", "description": "Астрономска опсерваторија у Београду основана је 1887. године и једна је од најстаријих научних институција у Србији. Њен оснивач и први управник био је професор Велике школе Милан Недељковић (1857-1950), Прва зграда астрономске и метеролошке опсерваторије у Србији подигнута је 1891, године у Карађорђевом парку у Београду, Зграда астрономске опсерваторије на Звездари (Волгина 7) саграђена је између 1930. и 1932. године према пројекту чешког архитекте Јана Дубовог (1892-1969) као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је још две наредне године уграђивана астрономска опрема и инструменти. Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу - Управна зграда припада модернистичком кругу идеја. У павиљонима Опсерваторије до данас су сачувани неки од оригиналних инструмената за астрономска посматрања, од којих су поједини представљали најсавременије моделе у време постављања. Међу њима и Велики рефрактор – Zeiss 650\/10550mm equitorial, један од укупно шест сачуваних примерака овог модела у свету и један од два који су и даље у функцији. По величини, испред њега су само рефрактор у Паризу и два рефрактора у Америци. Пројекте за намештај и опрему у овом комплексу (опрема на платформи испод тзв. великог рефрактора) дело су архитекте Јан Дубовог. Уз павиљон назван Велики Рефрактор, посебно место у Опсерваторији на Звездари је и највећа научно-стручна астрономска библиотека у Србији, која својим изгледом подсећа на оксфордске и полукружног је облика. Астрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача Групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог, коме је за овај пројекат на Београдском универзитету додељена титула доктора техничких наука. Осим архитектонског, Астрономска опсерваторија има изузетан значај у области истраживања, универзитетске наставе и астрономије као научне дисциплине. Један од директора ове научне институције био је и српски истакнути научник и један од најзначајнијих светских математичара и астронома Милутин Миланковић (1879-1958)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.513093, 44.801359 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Олге Мос", "ref:RS:nkd": "SK1652", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102127", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102127", "description": "Вила Олге Мос подигнута је 1938. године на Топчидерском брду у време његовог интензивног развоја, по пројекту архитекте Светомира Лазића, чешког ђака и припадника групе архитеката модерног правца познатог по атељеу за унутрашњу архитектуру. Вила се састоји од приземља и спрата. У приземљу се налазио репрезентативни пријемни простор, дневни боравак и радни кабинет. Један од главних елемената просторне организације је централни хол који запрема спратне висине приземља и спрата и обезбеђује физичку комуникацију међу етажама. Посебно је атрактивно обликован простор радног кабинета, што је постигнуто испустом, који се наметнуо и као најатрактивнији визуелни елемент уличног фасадног фронта. Добро промишљено осветљење простора постигнуто је хоризонталним прозорским тракама и великим стакленим платнима постављеним у металне рамове, што су карактеристични обликовни мотиви модерне архитектуре. Вила Олге Мос спада у ред најуспелијих Лазићевих дела. У обликовању су прихваћена начела модернизма који је у ширем европском контексту доминирао у четвртој деценији XX века, када је покрет добио пуну афирмацију као најпрогресивнији покрет новог времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4513, 44.782483 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милутина Миланковића", "ref:RS:nkd": "SK1653", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102129", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102129", "description": "Кућа је подигнута за Милутина Миланковића, професора Универзитета, 1927. године, по пројекту архитеката Светозара Јовановића, Петра Крстића и Михаила Радовановића. Представља релативно скромну градску вилу зидану на основу типског пројекта за куће новоформиране Професорске колоније. Решење основе се заснива на традиционалној схеми репрезентативних просторија према улици и споредних према дворишту. Фасаде су решене једноставно, са еркером, као доминантом на I спрату. Сем као експонент идеје о колонијама, односно вртним градовима, кућа је значајна и као дело које су потписале познате београдске архитекте. \nПревасходни значај објекта лежи у чињеници да је у њему живела и стварала једна од знаменитих личности, не само српске, већ и светске науке, професор и академик Милутин Миланковић (1879-1958), научник који је објавио више од сто радова, консеквентно се бавио векторским методом и први на Балкану предавао Ајнштајнову теорију релативитета. Његово научно интересовање се кретало од проблема наставе математике у средњим школама, преко грађевинских конструкција и реформе Јулијанског календара, до чувених геофизичких теорија, каква је астрономска теорија глацијалних доба, која га је прославила у свету науке. Био је ванредни члан САНУ, дописни члан ЈАЗУ и Немачке академије природњака у Халеу. Њему у част једном кратеру на Месецу дато је његово име, као и једном астероиду у Сунчевом систему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.478692, 44.815668 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода", "ref:RS:nkd": "SK1654", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102130", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102130", "description": "Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода, данас зграда Министарства за иностране послове, један је од најрепрезентативнијих објеката подигнутих у Београду између два рата. Према пројекту архитеката Драгише Брашована и Николе Несторовића из 1923. године зграда је сазидана до првог спрата, али је 1926. године завршетак послова поверен архитекти Николи Краснову, који је задржао основни облик грађевине и израдио нацрт фасаде и ентеријера. Зграда је завршена 1928. године. Композиционо решење зграде, засновано на уравнотеженим односима свих елемената, потврђује сувереност академских облика у изградњи јавних објеката Београда у периоду између два светска рата. Разуђеност фасада остварена је ритмичним низом прозора, истакнутим кровним венцем и балустрадама, богатом фасадном пластиком и наглашавањем угаоних делова раскошним куполама. Слободна скулптура и рељефи израђени у бронзи и вештачком камену према нацртима познатих вајара Драгомира Арамбашића, Живојина Лукића и Петра Палавичинија, симболизују делатности везане за надлежности министарстава смештених у овој згради. О распореду фасадне пластике бринули су архитекта Никола Краснов и вајар Ђорђе Јовановић. На врховима купола налазе се персонификације Шумарства и Жетелаштва а на фасади су смештене алегоријске фигуре Сточарства, Пољопривреде и Виноградарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459313, 44.805639 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Михаила Поповића", "ref:RS:nkd": "SK1655", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104112", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104112", "description": "Приземна породична кућа, изграђена 1905. године за свештеника Михаила Поповића, по пројекту архитекте Стојана Тителбаха. Традиционална основа условила је просторну организацију са репрезентативним делом – собама и трпезаријом према улици и приватним, споредним просторијама у дворишном тракту. Кућа, у коју се улази преко бочне капије, постављена је на регулациону линију улице. Фасада је обликована у складу са захтевима нове уметности, као јединствена површина с богатом декоративном пластиком флоралног типа. Једини уступак академској архитектури представљају јаки подеони и кровни венац и симетрично постављени двоструки прозори. Између два прозора постављена је ваза са цвећем која испуњава површину од сокла кровног венца. Изнад и поред прозора налазе се сунцокрети од којих полазе декоративно уплетене траке, односно стилизовани флорални мотиви. На угловима фасаде испод кровног венца су делови огромних цветова. Целокупна декорација је део јединствене слике уоквирене широким тракама. Декоративном атиком над централним делом формално је спроведена идеја о продору преко кровног венца, као што су и бочни ступци, односно функционални елементи – носачи кровне конструкције, део те исте идеје. Нажалост, фасада у делу над кровним венцем није изведена по плану или је претрпела преправке које су тај изглед измениле, па су бочни ступци скромније обрађени, а под једноставнијом, срцоликом атиком, налазила се година, до скоро се веровало 1904, а вероватније 1905. Кућу су изградила браћа свештеника Поповића, потоњи познати београдски грађевинари Горча и Милић Поповић. Кућа је незнатно преправљена после I светског рата. После II светског рата зграда више није служила за становање, већ је преласком у власништво општине добила пословну намену. У међувремену извршене су преправке унутрашњости, али и фасаде, пру чему је она у потпуности изгубила највећу вредност – своју декоративну пластику. Кућа Михаила Поповића представља једно од најоригиналнијих остварења Аrt Nouveau архитектуре у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.474688, 44.801264 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милорада Павловића", "ref:RS:nkd": "SK1656", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95985", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95985", "description": "Кућа трговца Милорада Павловића подигнута је 1884. године. Кућу чине два објекта са независним улазима, али под заједничким кровом и јединствено обрађене фасаде. Претпоставља се да је аутор објекта архитекта Јован Илкић. Tрговачки карактер Улице Краља Петра условио је да у приземљу буду трговачке радње, а на спрату по један репрезентативан стан. Фасада је академски обликована. Над рустичним приземљем налази се спрат чији централни мотив представљају декоративно обрађени прислоњени ступци са атлантима који носе изузетно јак кровни венац. По својим особеностима кућа Милорада Павловића припада невеликом броју репрезентативних грађанских кућа Београда с краја XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453481, 44.818785 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Јакова Челебоновића", "ref:RS:nkd": "SK1657", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2002-07-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97839", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97839", "description": "Зграда Јакова Челебоновића (Музеј примењене уметности) репрезентативна је двоспратна зграда подигнута између 1927. и 1929. године за познатог београдског адвоката Јакова Челебоновића. Пројекат зграде су потписали инжeњер Михаило Белић, који је вероватно заслужан за диспозицију објекта, архитекта Никола Краснов као аутор фасаде и холандски архитекта Нерегар, који је радио пројекат ентеријера. Зграда је обликована по свим принципима тада владајуће академске архитектуре. Фасаде су решене симетрично, што је наглашено лођама и балконима и декоративно обрађеним забатима. Подеоним и кровним венцем зграда је степенована по висини. Фасаде су богато декоративно обрађене. Репрезентативности спољашности одговарала је и изузетна обрада ентеријера. Од 1950. године у згради се налази Музеј примењене уметности. Значај овог споменика културе налази се пре свега у чињеници да су у кући живели Јаков, Марко и Алекса Челебоновић, који су, сваки у свом домену, оставили дубок траг у културној историји Београда, да се у њему налази њихова изузетна уметничка збирка и, не мање важно, да се већ пола века у њој налази једна тако значајна установа као што је Музеј примењене уметности, који поседује дела од непроцењивог значаја за развој београдске и српске уметности. Од изузетног значаја је и само здање које својом архитектуром репрезентује на најбољи могући начин ниво средине у годинама између два светска рата. И потписници пројекта, међу којима је најпознатији архитекта Никола Краснов, имена су која су обележила београдску архитектуру треће и четврте деценије двадесетог века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454526, 44.817051 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Христовог", "ref:RS:nkd": "SK1658", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106309", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106309", "description": "Градња цркве у селу Штаваљ започела је 1873 године, о чему сведочи запис на Јеванђељу, али је због прекида изазваног недостатком новца завршена највероватније 1876−77, у време српско-турских ратова. Саграђена је као масивна грађевина са основом у облику правоугаоника, који се шири према истоку. Црква је тробродна, а слободни, у пресеку квадратни ступци деле средњи од бочних бродова. Сва три брода се на источној страни завршавају полукружним апсидама. Изнад источног травеја наоса централно је формирана висока купола на пандантифима. Храм има равне фасаде рашчлањене плитким аркадама између камених пиластара, које указују на унутрашњу организацију простора. Црква је зидана каменом, малтерисана и кречена у бело. Сликарство храма у Штављу је веома скромно. По вредности се истичу две грчке иконе на којима су представљени Св. Стефан Првомученик и Крштење исусово. Црква представља вредан примерак црквене архитектуре друге половине XIX века, настале као последица буђења националне свести у крајевима који су дуго остали под турском управом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.12119, 43.263159 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK1659", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106124", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106124", "description": "Црква обновљена 1812. представља мању правоугаону грађевину наглашено издужене основе, са полукружном апсидом на истоку и малом куполом. Засведена је полуобличастим сводом. Поред главног, западног улаза, постоји и уски бочни улаз са севера. Првобитни под био је од мермерних споменика студеничког типа, облика правоугаоне, односно трапезоидне плоче или крста са или без декорације. Овај под је, по црквеном летопису, због оронулости, прекривен новим почетком XX века. Археолошка истраживања 2010. спроведена су у организацији Завода у Краљеву (археолог М. Алексић Чеврљаковић). Истраживањима је потврђено постојање старијег објекта чија се основа не поклапа са основом постојећег. У нивоу пода најстарије грађевине пронађена су два надгробника in situ, која се оквирно датују у период XIV—XV века. Црква је обновљена у турском периоду, највероватније почетком XVII века, о чему говоре покретни налази (агијазма и постоља за свећњак), као и плаштаница поклоњена храму 1765. Познато је да је црква обновљена 1812, али не и у ком обиму. Након 2010. Црквени одбор је без знања Завода извршио нивелацију простора испред улаза у цркву и тиме девастирао постојеће културне слојеве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.81927, 43.621378 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Јелеч", "ref:RS:nkd": "SK166", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106076", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106076", "description": "Налази се на планини Рогозни, 12 км од Новог Пазара, на Великом кршу, северозападном огранку Црног Врха, између села Отеса, Војковића и Беланске. Време настанка града није познато. Помиње се 1149, када је према Јовану Кинаму византијски цар Манојло заузео град Рас, а град Јелеч порушио. Архиепископ Данило II наводи га као један од летњиковаца краља Драгутина. Извори даље наводе да је Јелеч припадао Војиславу Војиновићу, а затим његовом синовцу Николи Алтомановићу. Касније, према Мавру Орбинију, град припада Вуку Бранковићу. Турци га освајају 1394, када постаје центар вилајета, док оснивањем Новог Пазара губи значај. Као покрајинско утврђење помиње се 1530. Обновљен је 1690. у време аустро-турских ратова. Запустео је у XVIII веку, а у XIX је био у рушевинама. Подигнут на окомитој стени имао је доминантан положај и стратешки значај. Опасан је јаким зидом који прати конфигурацију терена и кулама полигоналног облика на источној и западној страни . У град се улазило са северозападне и североисточне стране. Унутар утврђења налази се велика цистерна, остаци просторија са отворима за прозоре и више мањих објеката очуваних у траговима. Испод града је подграђе - Подјелеч или Мали град. Према Бањској повељи, у подграђу се налази Спасова црква, чије име данас носи падина ниже старог града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.561803, 43.025893 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1660", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106365", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106365", "description": "Црква Св. Николе смештена је на левој обали реке Пепељуша. По предању, обновљена је на темељима старије грађевине 1821, у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Цркву су градили локални свештеници Јован, Петроније и Георгије. У основи је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Наос је паром пиластара, који носе прислоњене лукове, подељен на травеје. Црква је засведена полуобличастим сводом, а кров је на две воде, покривен ћерамидом. Главни портал се налази на западној страни, док је споредни на северној. Изнад улаза на забатном зиду налази се плитка лунета. У западном травеју уз јужни зид смештен је акросолијум. Унутрашњи зидови су малтерисани, оригинална сликана декорација очувана је у траговима, највише у олтарском простору. Црква је споља некада била малтерисана. Једини декоративни елемент на цркви је зупчасти кровни венац, сачињен од опеке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.205116, 43.526869 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Покрова Пресвете Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1661", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106170", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106170", "description": "Црква у Миоковцима саграђена је 1890, о чему сведочи плоча са уклесаним натписом на јужном зиду. На западном зиду налази се друга плоча која сведочи о постојању старије цркве на истом месту, задужбине кнегиње Љубице, подигнуте 1815. у част победе на Љубићу. Црква је једнобродна грађевина, основе триконхоса, зидана опеком и покривена бибер-црепом. Средишњи део цркве, наос, засведен је лепо обрађеним и декорисаним шашовцима. Живопис се протеже само у једној зони и рађен је уљаним бојама 1938. Из истог периода је и иконостас, а радили су га исти мајстори који су осликавали цркву. Црква Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима представља специфичан објекат са краја XIX века. Градили су га локални мајстори, који су започели градњу по угледу на барокне цркве грађене у том периоду широм Србије. Током градње превладали су елементи локалног градитељства, тако да је црква завршена попут цркава брвнара у околини, са полуобличастим сводом од шашовака. У храму се чува неколико изузетно вредних икона –Богородица са Христом, итало-критски рад из XVI века и барокне иконе са старијег иконостаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.301563, 43.935925 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лапидаријум у Гучи", "ref:RS:nkd": "SK1662", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109400", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109400", "description": "Надгробни споменици Драгачева, изузетних ликовних и текстуалних порука, заслужују посебну пажњу службе заштите, стрпљиво и зналачко истраживање, које је краљевачки Завод спроводио у неколико година. Као резултат истраживања наметнула се потреба њиховог чувања и продужетка трајања. Примењена су три начина заштите: заштита in situ читавог гробља у Негришорима, заштита појединачних споменика и дислокација највреднијих и најугроженијих примерака. За нову локацију на којој ће се поставити измештени споменици изабрана је зараван поред потока, недалеко од Основне школе у Гучи. За потребе њихове адекватне презентације и заштите подигнута су три функционално повезана објекта, надстрешнице, налик некадашњим собрашицама, кроз које поред 33 постављена споменика воде калдрмисане стазе. Споменици у лапидаријуму, исклесани током XIX и почетком XX века, разврстани су тематски у неколико мањих група (деца, девојке, младићи, војници, занатлије, угледни људи). Постављање споменика изведено је потпуно исто као на оригиналној локацији у односу на стране света, као и на дубину укопавања. Изградња лапидаријума и измештање споменика изведено је по пројекту архитекте С. Милошевић и етнолога Р. Павићевић-Поповић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.2243, 43.77623 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грачки крст", "ref:RS:nkd": "SK1663", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106252", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106252", "description": "На једном узвишењу у селу Градац налази се крст неуобичајено великих димензија. Постављен на доминантном месту, удаљен од гробља, крст је могао бити подигнут као камен граничник, обележје култног места, у част неког значајног догађаја или личности. текст плитко исписан ћириличним писмом веома је лоше очуван и оштећен, између осталог и због тога што је крст дуго служио као сеоски запис и приликом сваког обављања верског обреда на њему је урезиван нови крст. Сачувани текст открива ранохришћанске симболе (христов монограм) на крацима крста и уклесану годину 1662. Због немогућности ишчитавања читавог текста остаје нејасно да ли уписана година означава време постављања споменика, или је урезана накнадно. Грачки крст је материјални доказ континуираног живота народа исте етничке припадности на једном простору и сведок континуитета светости места и народних обичаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.312951, 43.374294 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоски чардак", "ref:RS:nkd": "SK1664", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106190", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106190", "description": "Чардак у Слатини проглашен је непокретним културним добром – спомеником културе због свог архитектонског, али и социјалног значаја за сеоску заједницу. Чардак је изграђен у центру села који је називан портом, на највећој и најпрометнијој сеоској раскрсници, на месту које је одувек било сабориште. Служио је као богомоља, јер село никада није имало цркву, посебно на сеоску славу Спасовдан. Чардак је обновљен крајем XIX века, на месту старијег из 1833. Саграђен је као полузатворена собрашица, вертикално постављеним шашовцима. Низак четвороводни кров покривен је ћерамидом. Унутрашњост је врло једноставна, земљаног пода, са клупама за седење постављеним уз зидове. На објекту је постављено двоје наспрамних улазних врата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.450982, 43.801126 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бојовића кућа", "ref:RS:nkd": "SK1665", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106191", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106191", "description": "Гостинска кућа Бојовића, саграђена шездесетих година XIX века, једна је од ретких очуваних у изворном облику у Западној Србији. То је кућа посебне намене, за примање гостију и прославу породичних свечаности. Изузетне је израде и складних пропорција па представља репрезентативну кућу сеоског домаћинства. Не постоји тачан податак о години градње и породици која је кућу градила, будући да га ни Бојовићи нису купили од првобитног власника. Кућа се састоји од приземног дела, грађеног грубо тесаним каменом, који има функцију подрума и спрата грађеног бондручним системом са испуном од чатме. Четвороводни кров је покривен ћерамидом. Целом дужином западне фасаде је отворени доксат, до којег се долази стрмим дрвеним степеништем и са којег се улази у стамбени део. На доксату је ниска ограда од шашовака, постављена између декоративно обрађених дрвених дирека. Подрумска врата су лучно засведена, а на спрату су правоугаона са наглашеним правоугаоним пољима која су рад домаћих мајстора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.446784, 43.954641 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мољковића чесма", "ref:RS:nkd": "SK1666", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108195", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108195", "description": "Чесма подигнута у непосредној близини Мољковића хана одликује се архитектонским квалитетима, али има и посебан друштвени и документарни значај. Мољковића хан и чесма утицали су на то да се управо на овом месту формира центар села. Чесма је саграђена клесаним каменом, са истакнутим централним делом испред којег је пространи плато са уграђеном римском стелом са оближње некрополе. Са спољне стране оградног зида исклесана су камена корита која служе за прање и појење стоке. На чесму, коју је саградио власник оближњег хана Радован Мољковић, постављена је камена плоча са исклесаним подацима о градитељу и години градње (1858). Аутор чесме је чувени драгачевски клесар Радосав Чикириз. Мољковића чесма, архитектонским решењем и функцијом, доприноси изгледу и садржају целине и представља одраз обичајног и друштвеног живота средине у којој је саграђена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.585571, 43.842568 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Метох манастира Сретење", "ref:RS:nkd": "SK1667", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-12-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106185", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106185", "description": "Метох манастира Сретење налази се на манастирском имању у селу Паковраћа код Чачка. Састоји се од конака подигнутог за привремени боравак монаха током радова у винограду и обимног оградног зида. Конак је правоугаоне основе са подрумом од камена и приземљем од опеке. Дуж целог приземља некада је био отворени дрвени доксат, са којег се улази у собе. Четвороводни кров покривен је ћерамидом. Конак је подељен на четири одељења, три собе и капелу. На улазу у подрум смештена је плоча са натписом и годином градње 1850, када је епископ ужички Нићифор Максимовић откупио земљу у Паковраћи за потребе манастира. У непосредној близини 1976. подигнут је нови конак, чиме стари конак губи стамбену функцију након чега се користи само његов подрумски део. Конак је од тада претрпео значајне измене у погледу изгледа, али и материјализације. Обимни камени зид око метоха (у којем су тада били конак, коњушница од брвана, качара и чардак, окружени виноградом) изграђен је 1851. Имао је две велике лучно засведене капије, од којих је сачувана само она на јужној страни комплекса, са плочом на којој је уписана година градње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.238991, 43.895989 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милована Андрића, Село Каленић", "ref:RS:nkd": "SK1668", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Милована Андрића, Село Каленић, О Уб" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Брене Михајловић, Село Мали Борак", "ref:RS:nkd": "SK1669", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак Брене Михајловић, Село Мали Борак, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Бања", "ref:RS:nkd": "SK167", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108079", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108079", "description": "Тачно време оснивања манастира у Бањи недалеко од Прибоја на Лиму није познато. Први пут се помиње у Студеничком типику с почетка XIII века, када је његов игуман учествовао у избору студеничког игумана са још шест старешина најугледнијих српских манастира. Седиште Дабарске епископије постаје 1220. На месту старије култне грађевине краљ Стефан Дечански 1329. подиже данашњу цркву, која је око 1570, за време патријарха Макарија Соколовића, претрпела опсежну обнову. У манастирском комплексу су три сакрална здања: црква Светог Николе, параклис Богородичиног успења, дозидан уз јужни зид велике цркве, и темељи цркве Светог Илије. \nНајстарија и најкомплекснија је црква Светог Николе, грађевина у облику уписаног крста, са припратом, позније дограђеним тремом и са куполама које свој изглед дугују обнови с почетка XX века. У олтару и наосу су сачувана два слоја живописа – старији из XIV века и млађи из XVI века који га понавља иконографски и стилски. У припрати постоји само слој живописа из XVI века. Из времена друге обнове потиче живопис у припрати, као и фрагменти сачувани на западној фасади и под тремом. \nО непрекинутом значају манастира у српској историји сведоче како гробови најугледнијих властеоских породица из времена владавине цара Душана и цара Уроша, откривени у храму и око њега, тако и 40 драгоцених богослужбених предмета из ризничке збирке. \nАрхеолошка истраживања, којима су откривене трасе обимних манастирских зидова, улаз, бранич-кула, као и остаци старе трпезарије и конака, са прекидима трају од 1972. до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.559623, 43.547638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Пантелије Машића, Село Каленић", "ref:RS:nkd": "SK1670", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Пантелије Машића, Село Каленић, О Уб" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шкаркина вила", "ref:RS:nkd": "SK1671", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2003-06-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107163", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107163", "description": "Кућа чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена је 1926-1927. године, као репрезентативна градска вила. Пројектовао ју је Драгиша Брашован, једна од водећих личности српске архитектуре између два светска рата. Вила представља пример архитектуре београдског грађанског друштва и дело Брашовановог предмодернистичког периода. Објекат је пројектован на принципима академског еклектицизма у којем доминира романтичарски дух. Фасада је изведена у једној равни, а декоративни елементи преузети из историјских стилова, романике, венецијанске готике и барока доприносе њеној сликовитости. Строга академска подела фасаде је напуштена, а њеној слојевитој обради архитект је приступио на креативан начин. Рустичној обради доње зоне супротставља се равна површина спрата, којом доминира романтичарска трифора испуњена флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима. Мотив преломљеног лука и барокних волута поновљен је и на монументалној улазној капији. У хармонизованом односу детаља и целине открива се модернистички приступ. Oдступајући од академских принципа Брашован је орнаменталну декорацију издвојио у јасно одређене целине, чиме су истакнути и елементи модерне архитектуре. За разлику од већине својих савременика Брашован је једнаку пажњу посветио и мање уочљивим дворишним фасадама остварујући јединство укупног изгледа грађевине у морфолошком и стилском погледу. Раскошној спољној обради одговара и богато опремљен ентеријер. На плафону кружног хола приземља сачувана је зидна слика непознатог аутора. Шкаркина вила је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Уз Генчићеву кућу она представља најуспелији пример Брашованове архитектуре градских вила, а као једна од ретких грађевина романтичарског духа заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464525, 44.801038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Музеја \"Рас\"", "ref:RS:nkd": "SK1672", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2003-06-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108432", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108432", "description": "Споменик културе је подигнут пре 1868. године када је преуређен, за потребе смеђтаја руждије (сведтовне школе за муслиманску децу), а по ослобођењу 1912. године, и за Народну основну школу коју су посећивала деца свих конфесија. Просветно-образовну улогу, са краћим прекидима, задржао је до 1973. године када је адаптиран за музеј. Објекат је спратни, са организацијом простора прилагођеном просветно-образовној намени, са учионицама и канцеларијама. Зидан је каменом, опеком и бондруком. Спољни изглед карактеришу равне, малтерисане фасаде перфориране низом прозорских отвора, избачена диванхана над улазом и велике масе четвороводног крова са широким стрехама, покривеног ћерамидом. Као репрезентативан објекат староградске архитектуре Новог Пазара зграда Музеја 'Рас' својом улогом у развоју образовања и просвете у новопазарском крају има и шири значај." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.518156, 43.141629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ерића кућа", "ref:RS:nkd": "SK1673", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2003-06-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106172", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106172", "description": "Једна од највреднијих пословно-стамбених зграда на Градском шеталишту у Чачку, позната као Ерића кућа, изграђена је 1892. као репрезентативан пример грађанског објекта са краја XIX века. То је богата трговачка кућа, са локалима у приземљу, стамбеним просторијама на спрату и пратећим просторијама у дворишном делу, а одликује се изузетним архитектонским, просторним и функционалним вредностима. Смиреније у обради, приземље је представљало везу раскошно украшеног спрата, са скромним околним зградама. Иако је преправљена, сачуване фотографије сведоче да је дворишни део у приземљу имао отворени трем са три лучна отвора, на масивним ступцима од опеке, а на спрату је био низ прозора у преправљеним и делимично зазиданим лучним отворима. Посебно је раскошна главна, улична фасада, складних пропорција, симетрично постављена и украшена неокласицистичким и необарокним елементима, у којима су претежно заступљени флорални мотиви. Зграда је надвишена богатом троделном атиком, са уписаном годином градње и металним акротеријама пирамидалног облика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.349324, 43.891259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа полубрвнара, Село Врбета", "ref:RS:nkd": "SK1674", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа полубрвнара, Село Врбета, О Кнић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара воденица у Деспотовцу", "ref:RS:nkd": "SK1675", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109419", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109419", "description": "Једина преостала воденица у данашњем Деспотовцу, позната као манастирска воденица, представља вредно архитектонско оставарење прве половине XIX века. Тачна година изградње овог објекта није позната. На основу расположивих података извесно је да је воденица настала до 1835. године. Имајући у виду њену величину (пет витла), највероватније су је, последњих година треће, или на самом почетку четврте деценије XIX века, заједички саградили кнез Ђорђе и породица Стаић.\nСвој данашњи изглед воденица је добила 1855. године. Настојатељ манастира Манасије, архимандрит Евгеније Симоновић, тада је радикално обновио воденицу и додао још једно витло.\nУ овом облику воденица је очувана до данас, иако су у новије време извршене мање преградње и уведен електрични млин. Све до шесдесетих година овог века воденица у Деспотовцу је радила уз више промена власника када је и манастир Манасија био принуђен да прода своје део. Упркос томе воденица је и данас позната као манастирска. Са престанком рада започео је неминован процес њеног пропадања, све до 1996. године када су извршени обимни радови на обнови и уређењу.\nВоденица је правоугаоне основе величине 7,8m x 18,5m. Зидана је ломљеним каменом са посебно обрађеним угловима од правилних блокова пешчара. На ужим бочним странама налазе се по једна врата. На низводној подужној фасади има четири прозора. У зидовима у кориту јаза изведени су лучни отвори и то по три на узводној, а два на низводној страни. Они су такође обликовани лепо клесаним сводарима. Над јазом је постојала дрвена подна конструкција од масивних храстових стубова и греда. На подужним зидовима воденице налазило се осам храстових греда које су носиле двоводну кровну конструкцију покривену ћерамидом.\nСви зидови су се завршавали подстрешним зупчастим венцем од опеке. Зидови су са спољне стране дерсовани малтером.\nУ унутрашњости воденице, од некадашњих шест очувано је четири витла и велики дрвени сандук за мељаву - ушур. Воденичка постројења смештена су уз узводни зид, на двема масивним подужним гредама. Оригинална витла и корубе за усмеравање воде нису сачувани због новијих интервенција на кориту јаза. Према казивању старијих мештана у воденици је постојало отворено огњиште и соба за воденичара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.436696, 44.096151 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим Шумадинцима", "ref:RS:nkd": "SK1676", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107345", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107345", "description": "Споменик палим Шумадинцима је подигнут 1932. године. Налази се у непосредној близини градске тржнице и центра града. Израђен је према пројекту вајара Антуна Аугустинчића, који је однео победу на анонимном конкурсу, објављеном 1928. године. Сам споменик је израђен у сарадњи са Јозом Кљаковићем, професором на Загребачкој уметничкој академији. \nСпоменик је подигнут у знак сећања на изгинуле ратнике Шумадије у ратовима Србије. У бакарне плоче, постављене на зидове испод скулптура, урезане су године: 1815, 1911, 1912. и 1914. година. Састоји се из неколико целина: кружног степеништа у камену, четворокраког постамента зиданог у камену и обложеног малтером, на коме се налазе четири војника у униформама у борбеном ставу. На сваком краку постамента су године ратовања. Композицију употпуњује централни пилион, са кога се уздиже фигура девојке испружене десне руке у којој држи круну, као главни и централни симбол ослобођења. Све фигуре су изливене у бронзи, веома реалистички приказане. \nПо обореним угловима, између кракова постамента су плитки рељефи у бакру, са мотивима из ратовања фигуралне форме и то: Ропство, Болови великих мајки, Низови гробова и Птице у лету. \nНакон Другог светског рата круна коју је држала централна женска фигура је замењена ловоровим венцем. Године 1990., на место ловоровог венца је враћена круна, тако да је споменику враћен аутентичан изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.912474, 44.009373 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа-легат Љубице Филиповић, Ул. Танаска Рајића 52, Крагујевац", "ref:RS:nkd": "SK1677", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа-легат Љубице Филиповић, Ул. Танаска Рајића 52, Крагујевац, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ватрогасни дом у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1678", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105081", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105081", "description": "Ватрогасни дом у Крагујeвцу предстaвља репрезентативни објекат еклектизма у овом граду. Саграђен је 1933. године као задужбина породице Радојковић. Зграда је предата на коришћење добровољној ватрогасној дружини Крагујевца 1936. године. Највеће архитекте тога времена код нас, Михаило Радовановић, Ђорђе Коваљевски и Радослав Милосављевић, удружили су се на овом пројекту.\nТо је монументална угаона зграда, модерног архитектонског израза, са подрумом, приземљем и петоспратном осматрачком кулом са терасом. Саграђена је од опеке, камена и армираног бетона, са применом великих конструкивних распона. Поред основне намене, објекат је од самог отварања био стециште јавног и културног живота града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.915303, 44.011693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дечје библиотеке у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK1679", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105090", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105090", "description": "Зграда дечје библиотеке у Крагујевцу је подигнута у периоду од 1935 до 1936. године. Грађена је у духу тога времена, као градска стамбена кућа. Израђена је од камена, опеке и армираног бетона, са свим одликама архитектуре с почетка XX века. Реч је о породичној кући Јована Ђ. Мирковића, професора музике у Крагујевачкој гимназији. Кућа је, заправо, легат који је, по жељи професора Мирковића, једино могао да буде искоришћен у културне сврхе. Већ дуги низ година, у овој згради је смештен део Народне библиотеке у Крагујевцу — Дечја библиотека. У оквиру ње је смештено седам легата, од којих су три сликарске збирке и четири збирке књига, завештаних од стране више угледних Крагујевчана. Почетком XXI века, зграда је потпуно реконструисана, при чему је задржала своју аутентичност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.914328, 44.016599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Маглич", "ref:RS:nkd": "SK168", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109035", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109035", "description": "Средњовековни град Маглич налази се на десној обали Ибра, око 25 км југозападно од Краљева на путу за Рашку. Постављен је на уском платоу стеновитог гребена који доминира читавом околином. Град је вероватно подигнут у XIII веку. Између 1324. и 1337. архиепископ Данило II обновио је бедеме, цркву Св. Ђорђа као и друге \"прекрасне\" палате и опремио их потребним стварима и књигама. Након пада под турску управу Маглич постаје седиште нахије ширег подручја. Град је био значајан у време Бечког рата (1683-1699) и II српског устанка. Са три стране окружен је реком, а на источној страни је кроз стену био прокопан дубоки ров. Основа утвђења је у облику неправилног издуженог вишеугаоника са седам масивних кула и донжоном. На врху бедема постојале су ограђене шетне стазе. У унутрашњости града, у који се улазило кроз лучно засведену капију на северној страни, сачувани су знатни остаци палате и цркве Св. Ђорђа. Црква је једнобродна, издужене правоугаоне основе, са елементима који указују на готска стилска својства. Била је живописана. Источно од цркве је цистерна, а уз бедеме су били објекти за смештај страже и другу намену. Донжон је имао посебну цистерну. На једној од јужних кула налази се помоћни улаз. Археолошки и конзерваторски радови трајали су, са прекидима, од 1960. до 1987." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.552152, 43.613787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Ресавске библиотеке у Свилајнцу", "ref:RS:nkd": "SK1680", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105253", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105253", "description": "Зграда Ресавске библиотеке подигнута је 1903. године као породична кућа Димитрија Мите Исаковића, оснивача првог новчаног завода у Свилајнцу и прве штедионице у Свилајнцу. Објекат је грађен од опеке, камена и челичних профила за међуспратну конструкцију изнад подрума. Правоугаоне је основе, са подрумом испод половине приземља. Фасаде су омалтерисане. Блага фасадна пластика садржи одлике градске арихитектуре. Фасада ка улици је нешто богатије декорисана. Кров је четвороводан, покривен бибер црепом. У послератним годинама објекат је додељен Ресавској библиотеци на коришћење и тако је остало до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.198911, 44.229761 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Устаничкој 25, Свилајнац", "ref:RS:nkd": "SK1681", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Ул. Устаничкој 25, Свилајнац, О Свилајнац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе гимназије у Свилајнцу", "ref:RS:nkd": "SK1682", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105255", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105255", "description": "Зграда Старе гимназије у Свилајнцу је подигнута у периоду од 1875. до 1877. године за потребе основне школе, али је одмах након отварања уступљена гимназијској „Реалци“. Улазни део је накнадно дозидан 1935. године, након чега је у њу смештена Виша гимназија. \nСаграђена је од камена и опеке са дрвеном међуспратном конструкцијом. Правоугаоне је основе и састоји се од приземља и спрата. Улаз је смештен по средини бочне стране и кроз њега се ступа у средишњи подужни хол из кога се улази у учионице. По средини ходника налази се двокрако степениште које води на спрат. Просторна организација спрата је иста као и на приземљу. Кров је четвороводан и покривен бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.196212, 44.232248 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен чесма у селу Дивостин", "ref:RS:nkd": "SK1683", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105142", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105142", "description": "Чесму је подигло Крагујевачко савезно ловачко удружење 20. јуна 1901. године, у славу и част преминулом краљу Милану Обреновићу. Налази се у манастиру села Дивостин, у непосредној близини Крагујевца. \nСпомен-чесма је саграђена од камена. Изнад точећег места је спомен-плоча са натписом. Над чесмом доминира крст, исклесан од камена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.827473, 44.030862 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ратницима палим у Првом светском рату", "ref:RS:nkd": "SK1684", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106136", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106136", "description": "Споменик палим ратницима у Првом светском рату налази се на скверу у центру Параћина. Висине је око пет метара, израђен од црвенкастог камена, као постамент на чијем се врху налази фигура у бронзи која представља српског ратника. Дело је вајара Ђоке Јовановића, инжењера Симе Стамболића, пројектанта Богољуба М. Поповића (капетан I класе) и предузимача Мијајла Стојичевића. Споменик је завршен и постављен 1. 12. 1928. године, о чему сведочи и мермерна плоча уграђена на постаменту.\nРатник је представљен у униформи српског војника из тог периода — у борбеном ставу, у искораку, са пушком у рукама. Постамент се на врху завршава фризом стилизованог ловоровог венца израђеног у плиткој пластици. Са три стране постамента уграђене су плоче од црног мермера на којима су уклесана имена погинулих ратника, док је на главној страни конусна плоча, такође од црног мермера, са посветом палим ратницима.\nПростор око споменика парковски је решен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.411386, 43.859559 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе болнице у Свилајнцу", "ref:RS:nkd": "SK1685", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105254", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105254", "description": "Изграђена у периоду од 1906. до 1909. године, зграда старе болнице у Свилајнцу припада неокласицистичком стилу. Симетричних пропорција, наменски је пројектована као болничка зграда са капацитетима који су подмиривали ондашње потребе. \nЗграда је сазидана од опеке и камена, споља омалтерисана и обојена светлозеленом бојом, док је фасадна пластика у белој боји. Објекат је од земље одигнут соклом висине за четири степенска газишта, који је у скорије време омалтерисан, док је раније био дерсован. На фасади је наглашен хоризонтални, парапетни испуст дуж целог објекта. Декоративно је обрађен и централни портал. Довратници и венац изнад врата су вишеструко профилисани, као и камена розета изнад врата. Улазна страна у основи је симетрична, а у средини доминира улаз са калканским зидом изнад њега. Бочни улази су оивичени шпалетнама обојеним белом бојом. Прозори су оивичени упрошћеном шпалетном изведеном у малтеру. У горњој трећини прозора је офарбана слепа аркада, изведена у малтеру. Кров је вишесливан. Краће стране крова се завршавају калканима. Стреха је дубока са профилисаним роговима. У унутрашњости објекта се из централног хола улази право у лекарску ординацију док се бочно улази у болничке собе. Оба крила имају по три болничке собе које су међусобно повезане." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.196931, 44.228133 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Клефиш у Јагодини, Ул. Капетана Коче 35", "ref:RS:nkd": "SK1686", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Вила Клефиш у Јагодини, Ул. Капетана Коче 35, О Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Јована Курсуле 10", "ref:RS:nkd": "SK1687", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105286", "description": "Зграду у улици Јована Курсуле бр. 10 у Ћуприји подигао је лекар, тадашњи управник ћупријске болнице и народни посланик, др Живојин – Жика Поповић, пред крај треће деценије XX века. Главни пројектант куће био је грађевински инжењер Григорије Вукићевић из Београда.\nКао стамбена зграда користи се до 05.04. 1961. године, када је доктор Поповић предао зграду Електродистрибуцији ради обављања административних послова. Зграда је правоугаоне основе, са сутереном, приземљем и спратом. Саграђена је од камена, опеке и армираног бетона. Фасада је хоризонтално подељена у три зоне, најнижа је направљена од блокова вештачког камена а између друге и треће зоне фасаде налази се венац плитких слепих аркада. На уличној фасади највише се истичу прозори високог приземља, богато украшени плитком рељефном пластиком. Прозори нису постављени симетрично и различито су обликовани. Са обе стране их фланкирају мали полупиластри са стилизованим коринтским елементима у капителу и стилобату на које се ослањају лукови слепих аркада. Прозори у последњој зони су сасвим скромни, без икаквих украса, а слободни делови фасаде испуњени су правоугаоницима изведеним од малтера. Ово поље завршава се фризом и кровним венцем изнад кога је атика, која заклања кров на четири воде.\nРаспоред просторија унутар зграде одговара времену из којег објекат потиче. Собе до улаза су високих плафона, простране и светле. Централна просторија спрата је велики хол из кога се улази у мање собе.\nОва зграда је стилска мешавина неокласицизма (фриз, пиластри и атика) и наших националних обележја – романтичарских елемената из XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.368652, 43.933593 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Књаза Милоша 22", "ref:RS:nkd": "SK1688", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105943", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105943", "description": "Зграда у улици Књаза Милоша бр. 22 у Аранђеловцу изграђена је тридесетих година XX века као стамбено-пословни објекат. Ова угаона грађевина, саграђена каменом, опеком и армираним бетоном, састоји се од делимичног сутерена, приземља и поткровља. Пластичност фасада, постигнута израдом орнамента у неокласицистичком стилу, знатно је утицала на формирање градског амбијента Аранђеловца. Хоризонталност је остварена кордонским венцем који дели зграду на две зоне. Спратна зона садржи прозорске отворе са вишеструко профилисаном натпрозорском гредом и са по два плитко обрађена пиластра која фланкирају прозоре са обе стране. Мањи пиластри представљају стилизацију дорског типа, а већи коринтског. Приземље се завршава кровним венцем, изнад кога је богато декорисана атика са истакнутим централним делом где се налази прозор поткровља. Атика заклања вишеводни кров покривен бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.573081, 44.301541 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла у Грошници", "ref:RS:nkd": "SK1689", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2003-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105148", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105148", "description": "Црква Светог Петра и Павла у Грошници је саграђена 1857. године. Подигнута је у самом центру села, за време друге владавине Милоша Обреновића, у време кад је романтичарски дух у културном и уметничком животу Србије достигао свој зенит. \nБазиликалне је основе са октогоналном куполом изнад централног дела. На западној страни је витки, барокни звоник, а на источном делу је полукружна, олтарска апсида. Засведена је полуобличастим сводом. Фасаде су израђене од камена, пешчара, украшене хоризонталним и вертикалним фугама, а испод профилисаног кровног венца низом слепих аркада на конзолама. Лучни прозори и декоративно обрађен портал складно су укомпоновани у општу слику архитектуре храма. \nЕнтеријер је доста скромно обрађен, без живописа или било каквог другог украса. Иконостас потиче из XX века, тачније из 1959. године. Рад је Нестора дуборесца, мајстора охридско-дебарске школе, док је иконе радио Адонис Стергиу 1990. године. У цркви се налазе мермерне спомен-плоче са уклесаним именима житеља Грошнице и околних села, погинулим у периоду од 1912. до 1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.8750864, 43.9692716 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Сталаћ", "ref:RS:nkd": "SK169", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108669", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108669", "description": "Утврђени град Сталаћ подигнут је на огранку Мојсињске планине, 2,5 км јужно од састава Западне и Јужне Мораве. Сталаћ је имао стратешки значај, усмерен првенствено на контролу и одбрану прилаза српске средњевековне престонице. Подигнут кад и Крушевац, осамдесетих година ХIV века, први пут се помиње у раваничкој повељи кнеза Лазара 1377, потом 1395. у повељи књегиње Милице манастиру Св. Пантелејмону у Светој Гори. Према Константину Филозофу, Сталаћ је разорио турски султан Муса 1413. на свом походу према Крушевцу. Велики град Сталаћ утврђен је масивним бедемом са ходном стазом, зупцима и стрелницама и монументалном четвороспратном донжон кулом, познатом под именом Тодорова кула која је штитила Мали град, најуже градско језгро, накнадно формирано преграђивањем јужног дела Великог града. Централно место у Малом граду заузима палата са тремом. На супротној страни од палате, уз саме бедеме, размештене су мале зграде чија је намена била различита. Мали град заштићен је нижим зидом и сувим ровом испред донжон куле. Комуникација између градова одвијала се кроз капију на коју је касније постављена рампа за покретан мост. Од 1971. до 1979. вршена су археолошка истраживања и конзервација затечених и откривених објеката." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.40231, 43.670093 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ветрењача", "ref:RS:nkd": "SK1690", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109146", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109146", "description": "Изграђена је деведесетих година XIX века за породицу Габора Пастиана. Била је у функцији до 1966. године, последњи власник је био Јожеф Пастиан. Од тридесетих година ветрењачу су користили за млевење кукуруза, изузев за време Другог светског рата, када су млели житарице.\nВетрењача је двоспратни привредни објекат, кружне основе. Изграђена је од черпића, споља са облогом од опеке. Млин је био до 1967. године покривен шиндром, када је замењена лимом. Висина објекта је 11,5 m. Дрвена кровна конструкција унутар таванског простора који служи за погон ветрењаче састоји се од прстенастог дрвеног јастука по коме клизи кров и окреће се. Цео погонски део је у трошном стању, али је очуван због сталног подмазивање греде са тавана ради лакшег окретања. Прстенасти јастук је монтиран на врх зида ветрењаче, а везан је за 14 дрвених подметача који су уграђени у зид и постављени радијално на прстенасти јастук.\nВетрењача је радила са једним каменом, није имала преносни точак већ је коло са камењем директно било учвршћено на велико коло. Од камена је сачуван доњак. Елисе са ветрењаче недостају, од крила је остао само један део." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.89248, 45.77323 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Архангела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1691", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105582", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105582", "description": "Црква је подигнута 1822. године и грађена је са стилским карактеристикама класицизма. То је једнобродна грађевина подужне основе, складних пропорција, са припратом, наосом и пространим олтарским простором који је изнутра полукружан, а споља полигоналан. Изнад централног улазног прочеља се диже звоник, који на све четири стране има смештен сат. Капа звоника је опшивена лимом. Осим улаза на западној страни храма, улази се налазе и на северној и јужној фасади. Оба улаза су истакнута тосканским пиластрима и троугаоним забатима који су дограђени 1908. године. Једини декоративни елемент на фасади јавља се у виду плитких, праволинијских профилација у архиволтама бочних ниша и на бочним улазима. У цркви се налази класицистички иконостас који је осликао Никола Алексић 1839. године. На сводовима је сликарство из 1908. године, рад непознатог аутора, али је врло вероватно да се под овим слојем налази старије, можда рад Николе Алексића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.238822, 46.063234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Културног центра", "ref:RS:nkd": "SK1692", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109373", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109373", "description": "После смрти Ђорђа Сервијског, последњег директног потомка познате племићке српске породице Сервијски у Новом Кнежевцу, велико имање наследила је његова нећака Катарина. Катаринина ћерка Албертина се удала за капетана царске војске и из тог брака се родила Георгина која се удаје за Артура Малдегхема, официра царске војске. Породица грофа Малдегхема није живела у Новом Кнежевцу, али су 1910. године изградили дворац посвећен св. Хубертусу, заштитнику ловаца. Плоча са ликом св. Хубертуса изведена у плитком рељефу налази се и данас на улазу у дворац. После изградње, дворац је користио њихов ујак Емил Талијан који је овде сместио ловачке трофеје. Летњиковац је изграђен као слободностојећа приземна грађевина у централном делу парка. Зграда има правоугаону основу, са симетричним распоредом просторија. Свечани улаз је смештен у подужном делу зграде. По хоризонтали је фасада издељена кордонским профилисаним венцем, а у поткровљу тече низ дендикула. На главној фасади отвори су симетрично распоређени - бочно од централног улаза, тече низ од четири ритмичко постављена лучно завршена прозора. Бочне фасаде су у задњим деценијама претрпеле измене и данас су једноставног, равног зидног платна са равно решеним отворима. Испред главног улаза извучена је тераса оивичена каменом балустрадом. Кров је сложен, покривен етернит плочама. Последњи власник дворца Карло Малдегхем, који није имао потомке, напустио је 1950. године Нови Кнежевац и преселио се у Немачку, где је и умро. Данас је у овом објекту смештена библиотека „Бранислав Нушић“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.08985, 46.046764 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар у Беркасову", "ref:RS:nkd": "SK1693", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102519", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102519", "description": "Као редак пример старијег типа сремских амбара, саграђен 1836. године, од храстовине, у скелетној конструкцији, са испуном од тесаних дасака, двосливног крова покривеног бибер црепом за који се може претпоставити да је првобитно био од шиндре, овај амбар са тремом изведеним у забатном делу подржавањем балкона, богато обрађеним стубовима трема и \"балкона\", као и профилацијом балконске ограде, спада међу боље примере своје врсте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.261857, 45.150678 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик стрељаним мештанима села Бешке", "ref:RS:nkd": "SK1694", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102520", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102520", "description": "После преласка у Срем 6. септембра 1914.г, јединице Прве српске армије брзо су напредовале и заузеле добар део источног Срема све до линије Пећинци-Попинци-Голубинци-Стара Пазова-Нови Бановци где су се и зауставиле. Немачко становништво се у паници повлачило према северу. Истовремено аустријска војска која је била стационирана у Бешки разбежала се на све стране, а исто тако и бешчански Немци. Становници Бешке очекивали су улазак српске војске у село 9. септембра 1914.г. Да војска неби ушла у мрачно село, пошто се улазак очекивао ноћу, сви су палили светла по кућама и истицали беле заставе, како Немци тако и Срби. Домаћи Немци су су чак опомињали своје комшије Србе речима „Палите светло иду Србијанци“. Међутим, српска војска није ушла у Бешку пошто се морала повући назад у Србију због аустријске офанзиве на Дрини. Францишка Грумбах је о том дочеку обавестила аустријску војну команду у Петроварадину. Истог дана у Бешку је дошло више аутомобила са аустријским официрима пред кућу свештеника Шнајдера. Убрзо је направљен списак Срба које је одмах требало ухапсити. Међу ухапшенима је била и академска сликарка Дана Јовановић, која је тог дана шетала по Бешки са својим пријатељем, студентом ветерине Миланом Варићак, као и свештеник Светозар Дујановић. Све ухапшене су потерали у Петроварадин и затворили у мрачне подруме тврђаве. Сутрадан су им прочитали одлуку Ратног суда којом су осуђени на смрт стрељањем. Закопали су их у заједничку гробницу на петроварадинском гробљу. После 8 година, 12.09.1922.г, извршено је ископавање и тада су пронађени пострељани Бешчани. Њихове кости су сакупљене у 6 малих сандука и пренете у родно место где су у порти Српске правослане цркве похрањени. Мештани су им у знак сећања подигли споменик. Међутим, по окупацији Југославије 1941. године по наређењу Немаца споменик је пребачен на Српско православно гробље у Бешки, сметали су им и мртви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.057486, 45.13753 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милене Миросављевић", "ref:RS:nkd": "SK1695", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102521", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102521", "description": "Овај споменик културе подигнут је у првој половини XIX века. Грађен је у бондрук систему са испуном од чатме. Правоугаоне основе, троделне просторне структуре, формиране у низу соба, кућа је са централним увученим тремом, затвореном дрвеном преградом у доњем делу и под стрехом, из којег је улаз у све три просторије. Кров је двосливан, покривен бибер црепом. Као варијанта сеоске куће Срема, по просторној структури и организацији, блиска старијој кући Мачве, кућа у Суботишту указује на етнокултурне везе антропогеографских области у којима се налазе и поред њихове припадности различитим културним и политичким сферама у време њеног настанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.967364, 44.847329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс школских зграда \"Палестина\" и зграда \"Гимназије\"", "ref:RS:nkd": "SK1696", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102522", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102522", "description": "Зграда старе гимназије ,,Палестина,, подигнута је у духу класицизма, 1860.године, према прописима зидања школских зграда тог времена, као приземна грађевина подужне основе, без посебних декоративних елемената, сведене фасаде са низом прозора. Саграђена је за потребе школовања талентоване деце граничара у Војној граници у 9. Петроварадинском граничарском пуку. Зграда гимназије грађена је по пројекту архитекте Момира Коруновића из 1928. године, као споменик краљу Петру Првом Ослободиоцу. Од првобитног пројекта реализовано је само једно подужно крило и то са делимичним изменама општинског инжењера Бошка Стојановића. Грађевинске радове је извео од 1928.-1930. године, познати сремскомитровачки градитељ Волер. Зграда је изведена у духу академске архитектуре са елементима романтизма. Подужне је правоугаоне основе и састоји се од сутерена, високог приземља и два спрата. Главна фасада, оживљена прозорима архитравне конструкције, рашчлањена је на средњe и два наглашена и истурена бочна ризалита која се завршавају атикама. На централном делу приземља средњег ризалита доминира улазни портал са тремом. Простор изнад улаза истакнут је са два пиластра на којима почива полукружни лук, који прекида линију поткровног венца. Прозори високог приземља смештени су у полукружне нише. Кроз зону првог и другог спрата протежу се пиластри који носе полукружне лукове. \nПоред посебних архитектонских вредности, изградња две школске зграде сведочи и о континуитету просветне делатности на овој парцели, као и њиховом историјском значају за развој образовања, науке и културе у Срему.\n\tИзграђени део Гимназије изведен је у духу академске архитектуре, са елементима романтизма. Тракт је подужне правоугаоне основе и састоји се од сутерена, високог приземља и два спрата. \nГлавна фасада је симетрично организована и оживљена правилно распоређеним прозорима архитравне конструкције. Бочни ризалити су наглашени, истурени, и завршавају се атикама. На централном делу приземља средњег ризалита доминира улазни портал са тремом. Простор изнад улаза истакнут је са два пиластра који се протежу кроз први и други спрат и носе полукружни лук који прекида линију поткровног венца. Прозори високог приземqа су смештени у полукружне нише. Кроз зону првог и другог спрата протежу се пиластри који носе полукружне лукове. \nУнутрашњи простор је функционално организован: дуги ходници повезују низове учионица, а многобројни отвори омогућују довољно дневног светла. Насупрот главном улазу смештено је пространо степениште које води на спрат.\n\tУпркос извесним изменама првобитног пројекта, зграда сремскомитровачке Гимназије је превасходно Коруновићево дело: по основној замисли простора, по класичном зиданом конструктивном систему, општој композицији главне фасаде и по детаљима приземља. \n\tЗграда Гимназије у Сремској Митровици је први објекат на територији Војводине који је изведен по Коруновићевом пројекту. Поред тога, представља и један од његових већих објеката. Поред архитектонских вредности има и историјски значај за развој просветне и културне делатности, али и као споменик Краљу Петру Првом Ослободиоцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.610052, 44.968398 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица-заветна капела посвећена Св. Илији", "ref:RS:nkd": "SK1697", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2004-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107700", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107700", "description": "Заветна капела на водице у Старој Пазови која се налази испред СПЦ Св. Илије посвећена је светом Илији подигнута је половином 18. века. Чобанин Илија Крижанин, коме је вода са бунара помогла да се излечи, 1850 је чврстим материјалом обновио ову капелу. На жалост бунар уз капелу је затрпан 1957. године, али је у народу остало веровање да је ово место свето. Сваке године се на овом месту организују литије на којима се окупљају верници, али и они који траже лека за своје болести. Ово је један од пет преосатлих капела на водице у Срему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.170158, 44.985815 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Соколског дома у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK1698", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2004-03-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107486", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107486", "description": "Монументална зграда Соколског дома у Новом Саду налази се у старом центру града, окружена улицама Исе Бајића, Илије Огњановића, Константина Данила и Игњата Павласа. Подигнута је у периоду од 1934 до 1936. године, по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, а на молбу и за потребе новосадског Соколског друштва. Основа објекта је у облику веома развученог правоугаоника, који је фланкиран са два попречно постављена крила анекса. Главна фасада окренута је ка улици Игњата Павласа. Истовремено када и објекат изграђен је спортски терен, на дугачком, правоугаоном међупростору. Решење габарита одредило је и волумен објекта чија се завршна контура модернистички пројектује у кровној хоризонтали и строгим правим угловима три висински наглашена кубуса објекта. Упечатљив визуелни тон објекту дат је решењем централног дела уличне фасаде са главним улазом у партерном појасу. Армирани бетон, велике застакљене површине, вештачки камен у комбинацији са топлим тоном опека на фасадним површинама и модернистички обликованим гвозденим функционалним елементима, квалитетно доприносе тада актуелној естетици модерниста. Концепција распореда у ентеријеру била је сва у функцији соколских активности: гимнастичка сала, гардероба са купатилима, велика дворана за приредбе и скупове, просторије за састанке, чак и простор за музеј сокола. У сутерену се налазио ресторан. Снажан утисак оставља ширина улазног хола са добро осмишљеним степеништима и галеријама. Зграда Соколског дома заузима значајно место у ауторском опусу Ђорђа Табаковића и један је од најзначајнијих објеката подигнутих у стилу модерне." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848667, 45.255306 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Петра Драпшина бр. 48", "ref:RS:nkd": "SK1699", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2004-03-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107587", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107587", "description": "Висока партерна стамбена зграда подигнута је на углу улица Петра Драшпшина и Лазе Костића, у југозападном делу града. Ова породична кућа подигнута је пред сам крај XIX или на почетку XX века, на месту порушеног старијег објекта. У земљишним књигама из 1906. године, кућа је уписана на име Левенбергера Мороа. Аутор пројекта није познат, али је сасвим сигурно да је био близак креативно-естетском кругу архитекте Хермана Болеа, који је својом архитектонско-декоративно еклектичком симбиозом, базираном на готичким узорима и на елементима ренесансе обележио читаво једно раздобље. Декоративним елементима који си заступљени на фасади (готички тролист, преплет и преломљени лук на отворима, конзоле по угледу на ренесансу, тордирани пиластри уз прозорске отворе-по угледу на барок) зграда представља објекат на коме је спроведена класична еклектичка компилација. Угаони део куће наглашен куполом, пројектован је са посебном пажњом како би био истакнут репрезентативни карактер тог дела објект. Улазна врата на средини фасаде из улице Петра Драпшина такође су конструктивно и декоративно јединствено решена. Оно што овај објекат посебно издваја из сачуваног градитељског фонда Новог Сада а и шире је, случајно откривено, зидно сликарство на фасадама. Током осме деценије прошлог века, испод партије опалог малтера појавила се сликана флорална орнаментика. Радило се о ликовно неуобичајеном зидном сликарству у урбаном миљеу Новoг Сада као и о квалитетном занатском раду. Скидањем комплетног малтерског слоја и обновом зидног сликарства куће у улици Петра Драпшина број 48 представљаће раритетан објекат у читавој нашој земљи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.839738, 45.250105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амам кнеза Милоша", "ref:RS:nkd": "SK17", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108301", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108301", "description": "Иако саграђен у време успостављања нововековне српске државе1836-37, објекат је прављен према принципима турских јавних купатила. Представљао је саставни део тадашњег дворског комплекса кнежевих синова Милоша и Михаила Обреновића, који је потом служио потребама Министарства финансија. Од целог комплекса до данас сачувао се једино амам, приземна зграда са истуреном оџаклијом. Претпоставља се да је објекат изведен према замисли Хаџи Николе Живковића, „дворског“ неимара кнеза Милоша, коме се приписују најзначајније грађевинe у Београду из овог периода – Конак кнеза Милоша у Топчидеру и Конак кнегиње Љубице.\nИ поред тога што димензије зграде нису велике, она има све саставне делове амама – шадрван, капалук, халват, хазну и ћулхан. Објекат је конципиран као самостална грађевина, правоугаоне основе. Главна просторија, која је служила за купање и одмор, засведена је плитком куполом, изведеном концентричним постављањем опека. Посебан детаљ куполе и сводова представљају отвори за осветљење, покривени стакленим клобуцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460154, 44.807683 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Нова Павлица", "ref:RS:nkd": "SK170", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108224", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108224", "description": "Манастирска црква посвећена Ваведењу Богородице у селу Павлица, задужбина Стефана и Лазара Мусића, нећака кнеза Лазара, подигнута је највероватније између 1381. и 1386. године. Манастир је обновио 1464. рашки митрополит Јоаникије додавши цркви спољну припрату и осликавши је на захтев господина Михаила Анђеловића, великог војводе, пореклом из Новог Брда. Основа цркве је триконхос развијеног типа са куполом на слободним ступцима, постављеном на коцкасто постоље. За разлику од типичних споменика моравске стилске групе којима припада временом и местом настанка, као и изгледом основе, павличка црква је од почетка била малтерисана и окречена. Крајем ХIХ века саграђен је масивни звоник. Велики део живописа је пропао. Иконографски програм је уобичајен, са неким особеностима: Мртви Христ у проскомидији, ктитори без модела цркве, изостанак актуелног владара (кнеза Лазара) уз ктиторску композицију. Сматра се да су сликари дошли са југа, из македонских области. Фреске припрате сачуване су у фрагментима, међу којима су две ктиторске композиције, са митрополитом и, највероватније, великим војводом. Прво детаљно чишћење живописа било је 1954\/55, године, а током последње две деценије обављанa су археолошка испитивања и конзерваторски радови на архитектури и сликарству." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.649595, 43.344803 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен дом вајара Радете Станковића", "ref:RS:nkd": "SK1700", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108200", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108200", "description": "Дом вајара Радете Станковића саграђен је 1912. године као дворишна зграда, вероватно према пројекту архитекте Николе Несторовића. То је дворишни објекат са приземљем у функцији атељеа и спратом за становање. Асиметрична фасада кубичне форме, разуђена у три равни, нема декоративних елемената.. У згради је живео и стварао вајар Радета Станковић, од доласка у Београд 1936. године до своје смрти 1996. године. Овај истакнути уметник припада вајарској школи Ивана Мештровића, Фране Кршинића и Роберта Франгеша, чија је драгоцена знања, укључујући и своје велико искуство, преносио генерацијама студената Академије примењене уметности у Београду, од њеног оснивања 1948. године. Иза њега је остала богата заоставштина. Веран класичној традицији, али довољно слободног духа да унесе импресионистички приступ у моделовању и сецесијски у обликовању, створио је изузетно складан, хармоничан и оригиналан израз. Дом вајара Радете Станковића представља значајно место где су настала и где се чувају бројна дела овог значајног ствараоца, која представљају не само највећи део његовог опуса, већ и значајне примерке српске скулптуре XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460308, 44.819358 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Стевановић", "ref:RS:nkd": "SK1701", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108912", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108912", "description": "Кућа Стевановића представља вредан пример оџаклије какве су у Шумадији подизале имућне породице средином 19. века. Смештена је у пространом дворишту, у центру села Шиљаковца. Кућа је грађена на темељима од ломљеног камена, у бондручној конструкцији са испуном од чатме. Зидови објекта су облепљени блатним малтером и потом окречени у белу боју. Има четворосливни кров прекривен ћерамидом, на коме се истиче централно постављен димњак. Као одлика сеоских кућа тог времена, стреха је наглашено испуштена. Греде тавањаче, које излазе из равни зида, у виду конзола, придржавају ободну греду – венчаницу, и саму изван равни зида. Тиме је омогућено да кровне греде које на њу належу задрже благи пад и формирају широку надстрешницу. Простор између тавањача испуњен је коленикама и облепљен блатним малтером. Поред своје сврсисходности (заштита темеља од атмосферилија), овако фомирана надстрешница пружа изузетан естетски доживљај.\nКућа има правоугаону основу, подељену на три просторије. Претпоставља да је постојао и доксат који је затворен неком каснијом интервенцијом. На кући постоје двоја улазних врата и прозори типа пенџера. Масивно огњиште се налази у \"кући\". \nУ току свог постојања кућа Стевановића је претрпела извесне промене у организацији простора и дрвенарије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.336245, 44.56283 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Баџак", "ref:RS:nkd": "SK1702", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108955", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108955", "description": "Кућа породице Баџак налази се на крају села, на благом узвишењу, тако да својим положајем доминира простором. Претпоставља се да је кућу подигао отац имућног трговца Јанка Баџака, за бројну породицу, почетком XIX века. \nДимензије објекта су 15 х12 метара. Темељи су зидани у ломљеном камену са храстовим гредама, док је бондручна конструкција испуњена чатмом и опеком, а потом облепљена блатним малтером. Кров је четвороводни, благог пада, покривен ћерамидом. Кућа има вишеделну структуру, са накнадно затвореним доксатом. Таванице су некада у свим просторијама биле од шашовца, али је данас један део обрађен лепом. Очувани су дашчани подови и аутентична столарија на кући, с тим да су веће промене настале у организацији унутрашњег простора. \nСвојим габаритом и изузетним пропорцијама у односу тела и крова куће, уз употребљене природне материјале - дрво, земља и камен - ова кућа представља један од најбољих примера народне архитектуре на подручју општине Младеновац." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.705602, 44.378329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Крџалић", "ref:RS:nkd": "SK1703", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107137", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107137", "description": "Кућа породице Крџалић у Јунковцу лоцирана је у пространом дворишту, окруженом дрвећем. Кућа је приземна, готово квадратне основе, дужине 10,20 m и ширине 9,28 m. Темељи су од ломљеног камена, на које је положена греда темењача. Бондручне је конструкције. Четвороводни кров благог нагиба покривен је ћерамидом испод кога је добро очуван покривач шиндра. Саграђена од природног материјала који је ондашњем градитељу био на дохват руке, она је не само показатељ његовог великог градитељског умећа, већ је материјализовани облик одређеног начина живота, потреба и могућности првобитног власника. Сем тога говори и о развоју друштва које за кратко време успева да заосталу турску провинцију Србију укључи у ред модерних европских држава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.337651, 44.45273 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Великомученика Димитрија", "ref:RS:nkd": "SK1704", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107139", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107139", "description": "Данашња црква подигнута је 1892. године на месту првобитне цркве-брвнаре из XVII века. Сматра се да је пројекат цркве, обликоване у духу тада владајућег српско-византијског стила, могуће приписати Светозару Ивачковићу, једном од главних заговорника овог стила у српској профаној и сакралној архитектури крајем XIX века. Лесковачка црква је конципирана као грађевина централног типа са основом у облику слободног крста. Обрада фасада је спроведена наизменичним полихромним ређањем појасева опеке и ломљеног камена, по угледу на примере српске средњовековне архитектуре. Прегледним унутрашњим простором доминира класицистички обликован иконостас, чије су иконе рад познатог српског сликара Живка Југовића. Истовремено са црквом подигнути су кула-звонара и парохијски дом, који чине јединствену просторну, архитектонску и културно-историјску целину. У црквеној ризници чувају се архивски предмети од изузетне вредности: старе црквене књиге, уметничка и документарна грађа, као и записи и цртежи архимандрита манастира Боговађе Хаџи Рувима Нешковића. У црквеној порти налази се костурница српских ратника 1914-1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.343258, 44.509761 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Благовести св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1705", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-09-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102556", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102556", "description": "Српска православна црква у Идвору, посвећена Благовестима, саграђена је 1803. године, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, једноспратним звоником и правоугаоним певничким испустима, са плитким ризалитом на западној фасади и пластичном декорацијом на свим фасадама, у облику гирланде, дентикула, астрагала и капитела са угластим волутама фронтона на звонику и орнаментом у облику драперије испод прозора бочних фасада.\nЦелокупно решење сведочи о остварењу насталом у време прелазне фазе од постбарокних елемената ка наступајућем класицизму у рустифицираној варијанти.\nИконостас у цркви рад је сликара Стеве Тодоровића, истакнутог портретисте, сликара пејзажа и историјских догађаја који се налазе и на овом иконстасу из 1879. године. За свод иконостаса везан је забатни венац ружа изведен у дуборезу. \nУ певницама су иконе на плеху на којима су представе српских средњовековних владара.\nНа Богородичином трону је икона Богородице са записом који помиње епископа Стефана\nАвакумовића, из 1817. године.\nНа архијерејском трону је фигура архијереја, несигнирана.\nИкона Распеће Христово, рад непознатог аутора, сликана уљем на дрвету, а око Распећа су стојеће фигуре ограничене елементом барокне линије.\nИкона Богородице са Христом, рад непознатог аутора, сликана уљем на дрвету. На доњем делу иконе је запис са краја 18. века, о ктитору Недељковићу и иконописцу пароху јереју Петру Арсенијевићу. \nНа постољу путира од сребра су украси од винове лозе и лишћа, на чаши у облику шкољке. Орнаменти су ливени. На десној страни постоља је запис из 1848. године о ктиторки Екатерини Павковић из Земуна.\nПутир од позлаћеног сребра на постољу има исковане и урезане украсе - симболе страдања Христових, оивичене стилизованим биљним орнаментом. На чаши су у кружним површинама Арханђел Михаило, Распеће са справама мучења и Благовести. У запису из 1772. године помиње се Петар Михаиловић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.512584, 45.19021 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик српским војницима 1912-1918 у Пожаревцу", "ref:RS:nkd": "SK1706", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102557", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102557", "description": "У Пожаревцу у делу града који се назива Горња мала, на раскрсници улица Косовске, Делиградске и Светосавске подигнут је 1923. године Споменик српским војницима 1912-1918. године.\nСпоменик се састоји од високог постамента на који је постављена скулптура војника. На постаменту квадратног пресека се на све четири стране налазе спомен плоче од црног мермера са именима сто четрдесет палих војника у Балканским и Првом светском рату. У врху сваке плоче изнад имена палих ратника уклесан је по један стих: ОТАЏБИНУ ГРУДИ ШТИТЕ, ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ, БЛАГО ОНОМ КО ДО ВЈЕКА ЖИВИ и СЛАВНО ЈЕ ЗА ОТАЏБИНУ УМРЕТИ.\nСкулптура је израђена у вештачком камену. Српски војник у пешадијској униформи обучен је у дугачак шињел, са шајкачом на глави и опанцима на ногама. Он чврсто стоји са рукама лагано ослоњеним на пушку, ухваћен у моменту кратког одмора. Војник је приказан са веома изражајним цртама лица и изразом који зрачи задовољстом због победе и поносом на држање српских војника у ослободилачким ратовима. Сама фигура постављена је чврсто и статично, симболишући снагу и стаменост српског народа, који иако десеткован у Балканским и Првом светском рату, није поклекао.\nПростор око споменика је партерно уређен. Около је постављена ланчаница на четири стубића са декоративним фењерима. Комплетна рестаурирација споменика изведена је 2005. године на иницијативу Скупштине општине Пожаревац, а радове је изводио Регионални завод за заштиту споменка културе Смедерево." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.183293, 44.616208 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Вукашина Милошевића", "ref:RS:nkd": "SK1707", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103318", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103318", "description": "Кућа Вукашина Милошевића налази се у близини центра Кучајне, на нагнутом терену у дворишту власника, увученом у односу на пут који повезује Кучајну и Церемошњу. Не постоје поуздани подаци о периоду изградње куће. Претпоставља се да је саграђена око 1830. године.\nКућа се састоји од високог приземља и подрума, који је једним делом укопан у терен. Њена основа је у облику ћириличног слова Г. Зидови су изведени у бондручној конструкцији испуњеној чатмом. Носе их темељи изведени од ломљеног камена. Кров је сложене конструкције покривен ћерамидом.\nУ просторном смислу кућа је дводелна са подужним тремом препуштеним у једном делу у диванхану, испод које се налази улаз у подрум. На трему су дрвени профилисани стубови и ограда од шашовца. Ниво приземља је преко трема са тереном повезан масивним бочним каменим степеништем. Унутрашњи простор приземља подељен је на „кућа“ и собу, док је у подруму једна просторија .\nЈeдностaвaн просторни склоп чини је зaнимљивим примeром нaродног грaдитeљствa, коjи прeдстaвљa рaну фaзу у рaзвоjу морaвског типa кућe.\nВласник не живи више у њој, па кућа убрзано пропада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.649289, 44.448895 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Илије Николића", "ref:RS:nkd": "SK1708", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103415", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103415", "description": "Кућа Илије Николића у Великом Орашју је подигнутa половином XIX вeкa као приземна зграда са тремом и доксатом изнад улаза у укопани подрум.\nУнутрашњи простор подељен је на три целине. У централном делу је предсобље и „кућа“ а лево и десно су по две собе. Ово није првобитни облик основе, већ је настао развојем, преграђивањем и дограђивањем. У улазној просторији по средини се налазио дрвени стуб, а под је у једном делу био од набијене земље, док је у другом делу био поплочан опеком. Све указује да се овде налазио трем који је касније зазидан. На североисточној страни налазио се диван испод кога је улаз у подрум испод велике собе.\nКућа је била прaвоугaонe основe 15,5х12,5 м на темељима од опеке старог формата, бондручне конструкције са испуном од чатме и покривена ћерамидом.\nУ кући се све до њеног утврђивања 1998. године налазило и оригинално покућство из XIX и са почетка XX века, али нажалост данас ова кућа више не постоји." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.082221, 44.371103 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Владислава Ћертића", "ref:RS:nkd": "SK1709", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102560", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102560", "description": "Кућа Владислава Ћертића налази се у Кусатку у засеоку Ћертићи. Подигнута је половином XIX века и представља један од ретких аутентичних примера из овог периода.\nНастала је као приземна кућа са тремом који је накнадно затворен. Четвороделног је просторног плана оствареног поделом готово квадратне основе на два једнака дела. Један део заузима ходник и „кућа“ скраћена за ширину трема, а други део две собе. У централној просторији налази се отворено огњиште. Плафон је у ходнику и „кући“ од шашовца, а у собама од коленика. У свим просторијама под је од набијене земље. Има један улаз на јужној страни куће и по два прозора на јужном, западном и источном зиду. Димензије куће су 10.50x5,50 м, а темељ је од дуплих храстових греда које директно належу на земљу, спојених на „ластин реп“. Зидови су бондручне конструкције са испуном од чатме, омалтерисани и окречени. Четвороводни кров покривен је ћерамидом.\nСвојом величином и функционалном организацијом представља репрезентативан пример шумадијске куће моравског типа из средине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.80392, 44.397893 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Павлица", "ref:RS:nkd": "SK171", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108664", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108664", "description": "Црква у рушевинама позната под називом Стара Павлица једини је сачувани део негдашњег манастира из времена византијске власти (преднемањићког периода) на овим просторима. Налази се у селу истог имена на брегу уз Ибар, у близини градића Брвеника. О времену њене изградње нема података, као што јој се не знају ни ктитор ни патрон. Први помен, као студенички метох, добила је у даровној повељи великог жупана Стефана Немање манастиру Студеници. Основа цркве, изграђене највероватније током XII века, састоји се из централног дела са куполом и обимног опходног брода који то језгро опасује са три стране, док су на четвртој, источној, тространа главна апсида и полукружно завршени проскомидија и ђаконикон. Може се описати и као тробродна базилика у коју је уписан крст са кубетом на пресеку кракова. Са западне стране налази се припрата. Црква је два пута осликавана, и од млађег живописа из око средине XIII века остали су ликови јеванђелиста у пандантифима између којих је представа Нерукотвореног убруса, остаци Распећа на северном зиду и неколико појединачних фигура. Највише је страдала при градњи пруге у долини Ибра. Обављени су комплетни конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури: најпре делимично 1949, и током седамдесетих година, када је конзервиран и живопис." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.646974, 43.342449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Мирослава Станимировића", "ref:RS:nkd": "SK1710", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103082", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103082", "description": "У атару села Црљенац, на потезу Селиште, налази се воденица у народу позната као „Јосина воденица“. Подигнута је крајем XIX века и за свој рад користи воду са реке Витовнице, која је воденичким јазом доведена до бране. Правоугаоне је основе, димензија 15x5,2 м. Темељи су зидани од камена у сухозиду, а на њих належе храстова греда темељача. Зидови су бонручне конструкције са испуном од храстових талпи, које су учепљене у ступце и учвршћене косницима. Воденица је споља олепљена блатним малтером и окречена у бело. Кров је четвороводни, покривен ћерамидом.\nУнутрашњост је подељена на два дела – воденицу и воденичку собу. У воденици су три воденичка камена постављена у низу и раде по принципу хоризонталног воденичког кола.\nНедалеко од воденице је потес Главица познат по случајним археолошким налазима и старом гробљу на коме је очуван велики број старих надгробних споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.34341, 44.50403 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Николајевића са апотеком", "ref:RS:nkd": "SK1711", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107115", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107115", "description": "Кућа са апотеком Александра Николајевића, првог апотекара у Азањи, сазидана је 1928–1929. године према пројекту академика Александра Дерока, архитекте и професора Архитектонског факултета у Београду. Архитектонски концепт заснован је на традицијама народног градитељства. Кућа има приземље и спрат и особеног је стилског израза, са бројним детаљима и елементима који јој дају архитектонску карактеристику и вредност. Асиметричност у основи и масама наметнула је намена приземља за апотеку. Према улици у приземном делу зграде налази се апотека са два симетрично постављена велика прозора – излога са дрвеним решеткама. Особени стилски израз на кући су моравске аркаде са степенасто обрађеним луцима на трему и низ архитектонских детаља на грађевини (велики стилски оџак на врху крова, стреха са посебно обрађеним угловима и олучницом, детаљи столарије, кованог гвожђа и др.) преузетих из искуства народног зидања. Од посебног је културног и историјског значаја пошто је подигнута у доба преовладавајућег академског историцизма и појаве нових праваца у архитектури – не следећи их, већ покреће идеју очувања традиције нашег народног градитељства и старог занатства. Нови власници изменили су изглед куће невештим преправкама детаља, доградњом трема и обрадом фасада на неодговарајући начин." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.878186, 44.433973 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара механа Тасића", "ref:RS:nkd": "SK1712", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102563", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102563", "description": "У самом центру Петровца на Млави, на раскрсници историјски наслеђених комуникација, путева који воде према Пожаревцу и Жабарима, на углу данашњих улица 8. октобра и Српских владара, налази се један од најстаријих, сачуваних објеката у млавском крају, Стара механа Тасића.\nПо пројекту познатог архитекте тога доба Франтишека Зеленог, окружног инжењера пожаревачког и његовог помоћника, подинџилира Павла Ђорђевића, 1868. године саграђена је механа Тасића. У свом изворном облику, овај објекат је имао сложену основу изведену у облику латиничног слова L са уличним крилима која су имала истоветне димензије и габарите. Нешто касније, по завршеној изградњи, уз њено источно крило дозидан је још један део, стамбене намене, чијом изградњом је заокружен укупни грађевински корпус објекта који је тако попримио свој коначни облик. У смислу просторне диспозиције која је проистекла из наслеђене урбане матрице-положаја и облика парцеле, зграда својим уличним фасадама прати правце регулационих линија двају улица на чијој се раскрсници налази. Састоји се од подрума, који је у складу са конфигурацијом терена изведен само испод једног дела објекта, приземља и поткровног простора. Носећа структура објекта, изведена је у масивном конструктивном систему са темељима и зидовима израђеним од опеке старог формата која је положена у малтер. Кровна конструкција је дрвена, кров је сложене основе, а кровне равни имају релативно благе нагибе. Током времена, првобитни кровни покривач је замењен фалцованим црепом.\nУ свом изворном облику, фасаде објекта су пиластерима, у релативно правилном поретку, по вертикали биле рашчлањене на фасадна поља у оквиру којих су се налазили, у ликовно обликовном смислу, истордоно изведени фасадни отвори - врата и прозори. Данас, у геометрији архитектуре и ликовности фасада која из ње проистиче, зграда није задржала карактеристичне и стилски чисте одреднице које су се, услед бројних интервенција које су током протеклих времена изведене на објекту, скоро потпуно изгубиле. Извршена је адаптација и доградња објекта у широком обиму, у одређеној мери су промењени диспозиција и габарити фасадних отвора, а оригинална столарија је замењена новом, изведеном од савремених материјала. Па ипак, без обзира на промене које су извршене у релативно новије време, а без којих ревитализација објекта у овој функцији не би била могућа, у свом укупном облику који и данас има, механа Тасића је сачувала своје основне архитектонско-урбанистичке вредности.\nУ историји овог објекта, као посебност се истиче податак да су у прошлости у механи одседале познате и историјски важне личности, међу којима је био и чувени сликар и песник Ђура Јакшић. По причању старих петровчана, током једног од својих боравака, Ђура је на зидовима механе насликао неколико портрета косовских јунака. За ово зидно сликарство се претпоставља да је, захваљујући накнадно изведеним и у новије доба постављеним зидним облогама, остало сачувано до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.416901, 44.378089 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Милоша Великог бр. 79", "ref:RS:nkd": "SK1713", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102564", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102564", "description": "Породична вила Тонија Клефиша, немачког индустријалца и једног од оснивача кланичне и месно прерађивачке индустрије у Великој Плани, подигнута је 1922. године у самом центру града, у улици Милоша Великог. У односу на данашњу правилну регулациону линију улице, објекат је повучен у дубину парцеле и има развијену основу са централним распоредом просторија, засновану на принципу пуне симетрије.\nВила је изведена у масивном конструктивном систему са јаким носећим зидовима од опеке старог формата. Међуспратна конструкција је дрвена, кров има сложену основу и карактеристичну мансардну форму. Састоји се од подрума, приземља, спрата и таванског простора. У просторном смислу, објекат се одликује лепо развијеним масама и кубусима врло складних пропорција, како међусобно један према другом, тако и сваки појединачно према архитектонском корпусу здања у целини. Фасаде објекта су уравнотежених, мирних површина, харморичних пропорција са добрим ритмом распореда фасадних отвора који је проистекао из фукционално-организационе шеме основа приземља и спрата. На фасадама нема орнаменталне пластике. Подела фасада по хоризонтали је наглашена подеоним и кровним венцем који је богато профилисан. У ликовно обликовном смислу, архитектура овог здања је заснована на варијацији постулата пост академизма са приметним утицајем принципа ране модерне и елемената немачког форклорног градитељства.\nОвај споменик културе, поред изразитих инжењерско-архитектонских вредности, има крупан историјски значај и посебно место у урбаној генези Велике Плане." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.077012, 44.334858 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа у Ул. Анте Протића бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1714", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102565", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102565", "description": "Кућа у Улици Анте Протића бр.2 у Смедереву саграђена је у првим деценијама деветнаестог века као варошка кућа развијене основе, димензија 11,40х8,30 м, са тремом и уздигнутим доксатом испод кога је улаз у подрум испод дела објекта. Грађена је на темељима од ломљеног камена у бондручној конструкцији са испуном од непечене опеке, покривена ћерамидом.\nУ основи кућа има једну централну просторију „кућу“ око које су са обе стране по две собе. Првобитно је целом дужом страном имала трем који се завршавао уздигнутим и избаченим доксатом, али је касније, прво део, а затим и цео трем зазидан.\nНије познато ко је подигао кућу, али се по начину градње, примењеним материјалима и положају у самом центру старе вароши, претпоставља да је реч о неком богатом трговцу.\nКућа је демонтирана 2005. године и припремљена за пресељење на нову локацију планираног етно парка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.922674, 44.663637 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда механе", "ref:RS:nkd": "SK1715", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103414", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103414", "description": "Стара механа у Лазници саграђена је у другој половини XIX века у центру села. Подигнута је на регулационој линији и својом северном страном је окренута према улици. Грађена је као типска механа са отвореним тремом дуж целе северне фасаде.\nПо величини и функционалној организацији припада развијеном типу пословно-стамбене зграде. Механа је приземна зграда, са полуукопаним подрумом испод дела објекта и тремом у дужини уличне фасаде. Основа је правоугаона, а димензије су 25,10х14,20 м. Темељи и зидови зграде су од ломљеног камена. Спољни зидови су дебљине 70 цм, док су унутрашњи 30-40 цм од опеке. Кров је четвороводан, а кровни покривач ћерамида.\nУнутрашњи простор може се поделити на три дела. У средишту је механа са помоћним просторијама, док су са једне стране собе за издавање, а са друге стан за механџију.\nЗграда старе механе је недавно срушена, али постоји пројекат реконструкције и ревитализације овог значајног остварења народног градитељства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.808178, 44.240539 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јована Рајића", "ref:RS:nkd": "SK1716", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102568", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102568", "description": "У селу Мало Лаоле, у Горњој махали, по наруџбини Животе Рајића подигнута је у другој половини XIX века кућа Јована Рајића. Саграђена је на благо нагнутом терену, на највишој тачки ограђеног дворишта и у односу на сокак је повучена ка унутрашњости дворишта, у коме се налазе и зидани економски објекти.\nЗа време у коме је настала, кућа има велику основу изведену у облику правилног правоугаоника димензија 12м х 8м. Својим пуним обимом, кућа лежи на масивним храстовим гредама-темељачама, које су преко круне темеља израђених од необрађеног камена са везивом од кречног и блатног малтера, положене у суво. Кућа припада типу „талпара“ са конструктивним системом изведеним у виду бондрука. Носећи дрвени стубови, који чине основне конструктивне елементе куће, учепљени су у темељаче и заједно са њима и венчаницама представљају једну врсту скелтног система. Зидна испуна између стубова израђена је од струганих храстових талпи, уједначених димензија и квалитета обраде. Кровна конструкција је дрвена, кров је четвороводан, кровне равни су благог нагиба, а кровни покривач је ћерамида. У смислу функционалне организације простора, овај објекат припада развијеном типу „богате“ куће народног градитељства из друге половине XIX века. Састоји се од централно постављеног простора тзв. „куће“ са подом изведеним од опеке и две у односу на кућу симетрично постављене собе са подовима од набијене земље. На преградним зидовима који се налазе између простора „куће“ и соба, један преко пута другог, изведени су отворено огњиште и зидана пећ. Испред централног простора „куће“, у њеној пуној ширини, изведен је трем поплочан опеком. Са трема се улази и у помоћну просторију – „ћилер“ која је у продужетку собе постављена тако да својом дужом страном затвара трем. Прецизна и на одређен начин рафинирано изведена обрада за то доба, као и укупно остварен висок квалитет изведених радова, говори о томе да су градитељи који су зидали куће, познати као „Бугари“, били врсни мајстори свога заната.\nКада је саграђена, ова кућа је представљала огледало добростојећег српског сеоског домаћинства. Данас, услед нестручно изведених интервенција и непланског презиђивања на „модеран“ начин, изведеног савременим материјалима, изворна архитектура и ликовно обликовна својства куће Јована Рајића су у потпуности девастиране. С тога, ради спречавања даље девастације и истовремено у циљу очувања овог вредног примера народног градитељства, кући је неопходно вратити изворне архитектонске вредности и споменичка својства која је поседовала у свом аутентичном облику." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.467266, 44.318588 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа брвнара Драгослава Пашића", "ref:RS:nkd": "SK1717", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102569", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102569", "description": "Кућa Драгослава Пашића у Милошевцу се првобитно налазила на простору данашње црквене порте, одакле је премештена 1870. годинe. Саграђена је половином XIX века као троделна шумадијска кућа и веома је редак пример развијеног типа равничарске брвнаре. Припада развијеном типу куће са три просторије - „кућом“ и две собе, тремом и још једном малом просторијом која је нека врста затвореног доксата.\nПравоугаоне је основе 9,00х7,30 м на темељима од опеке старог формата, бондручне конструкције са испуном од храстових талпи дебљине око 10 цм, покривена ћерамидом. Таваница је израђена од профилисаног шашовца.\nКућа је један од најстаријих и највреднијих објеката овог типа који су се до данас сачували у овом крају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.113759, 44.443428 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Пере Тодоровића", "ref:RS:nkd": "SK1718", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105580", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105580", "description": "Пера Тодоровић (1852-1907) новинар и политичар, био је један од родоначелника српског модерног журнализма и уз Николу Пашића један од оснивача Народне радикалне странке 1881. године. Осим што је био идеолог и организатор странке, био је и главни новинар страначког гласила „Самоуправа“, а касније дугогодишњи власник и новинар дневног листа „Мале новине“.\nПера Тодоровић потиче из имућне породице из Водица, села код Смедеревске Паланке. Његова родна кућа налази се у непосредној близини центра села. Подигнута је у дворишту на благој падини која је искоришћена за формирање подрума испод дела куће. У основи је правоугаона са извученим улазом у подрум. Приземље је просторно подељено на „кућу“, гостинску собу, три спаваће собе и оставу. Поред репрезентативне гостинске собе, у приземљу је карактеристична зидана пећ, која је истовремено загревала све просторије и била камин у „кући“. Зидови су бондручне конструкције са испуном од опеке, постављени на темељима од опеке. Кров на кући је сложен, покривен бибер црепом.\nСвојом површином и функционалном организацијом унутрашњег простора родна кућа Пере Тодоровића припада развијеном типу сеоске куће једне имућне породице из средине XIX века.\nКућа је недавно срушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.948599, 44.33592 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1719", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107464", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107464", "description": "Саборни храм Светих арханђела у Пожаревцу подигао је 1819. године кнез Милош Обреновић у делу града који се назива Горња Мала. Црква је првобитно била посвећена Силаску Светог Духа, односно Светој Тројици, али је средином тридесетих година XIX века дошло до промене посвете храма.\nСаборна црква у Пожаревцу један је од најзначајнијих примера прелазног стила у архитектури обновљене Србије. Триконхалне је основе са једном олтарском и двема певничким апсидама, споља полигоналним, а изнутра полукружним. У просторном смислу подељена је на олтарски простор, наос и припрату. Зидана је каменом и опеком, а споља омалтерисана. Звоник је добила 1856. године накнадном доградњом уз западну фасаду храма. Архитектонска пластика у виду подеоног венца и плитких пиластера присутна је само на звонику. Масиван западни портал изведен је 1936. године тесаним каменом и богато украшен преплетом у српско византијском стилу. Изнад врата у лунети приказана је композиција Гостољубље Аврамово.\nЖивописање храма започели су 1852. године Милија и Иван Марковић, али је уз рад на иконостасу 1870. године наставио Никола Марковић. Иконостас са двадесет и пет икона богато је резбарен и позлаћен. Уз јужни зид наоса смештени су архијерејски и владарски престо са сликаним представама Св. Саве и Св. Стефана Дечанског. Уз северни зид наоса налази се Богородичин престо са сликаном представом Богородице са Христом. Црква поседује збирку од четрнаест целивајућих икона Јање Молера рађених темпером на дасци, које представљају драгоцену зографску целину из прве половине XIX века. У цркви се чува и велики број предмета примењене уметности, међу којима има вредних примера црквеног веза, златарских радова уметничко занатске израде, богослужбених књига и намештаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.191471, 44.619093 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Козник", "ref:RS:nkd": "SK172", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106374", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106374", "description": "Налази се на путу који води из долине Расине у долину Ибра, 8 км северозападно од Бруса, у атару села Град на обронку планине Жељин. Време настанка није познато. Помиње се као племенити Козник 1381. у повељи кнеза Лазара за Лавру Св. Атанасија на Светој Гори. Сматра се да је господар жупе Расина Радич Поступович, велики челник деспота Стефана Лазаревића, овај град утврдио и користио. У XV веку пољски историчар Длугош наводи да је деспоту Ђурђу Бранковићу по уговору са Турцима враћен 1444. и град Козник. Град је сачувао свој стратешки значај у време турске власти. Саграђен на купастом узвишењу, опасан је јаким бедемом који прати конфигурацију терена. Бедем је ојачан са осам кула различитих димензија. Две највеће на северној страни служиле су и за становање. Северозападна кула, првобитно предвиђена као улазна, у току градње је зазидана, тако да је једини улаз био на североисточном зиду. У јужном делу утврђења налази се огњиште поплочано опеком и систем за снабдевање града водом - цистерна са четири бунара. Откривени су и зидови објекта датованог у другу половину XIV века. Обиље покретног археолошког материјала, комада архитектонске пластике моравског стила и делова фресака говоре о постојању цркве на месту делимично истраженог објекта у североисточном делу града, који припада најстаријем нивоу градње, а датује се у другу половину XIV века. Јужно од града смештено је подграђе. Археолошки и конзерваторски радови извођени су 1972, 1977, 1981-1986. и 1988." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.940717, 43.454997 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Јована Шербановића", "ref:RS:nkd": "SK1720", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102579", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102579", "description": "Јован Шербановић (1919-1944) је народни херој рођен у селу Лазница код Жагубице. Био је члан Комунистичке партије Југославије од 1939. године и истакнута личност Народноослободилачког покрета у источној Србији. Погинуо је 1944. године у селу Сиге код Жагубице и Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ 1949. године проглашен за народног хероја.\nКућа у којој је рођен се налази на петом километру пута Жагубица – Бор. Подигнута је крајем XIX или почетком XX века и има основу у облику ћириличног слова Г. Направљена је од цепаних летава у бондрук систему са испуном од блата. Малтерисана је блатом споља и изнутра. Састоји се из улазног економског дела и „куће“. Улазни део чини капија са пространим тремом и две еконимске просторије са једне и друге стране. Управно на овај део надовезује се стамбени део са „кућом“ и собом. Таванска кострукција је дрвена, а садашњи покривач је бибер цреп.\nКућа је претворена у музеј са сталном етно поставком, а у дворишту је постављена спомен биста Јована Шербановића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.816198, 44.23742 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Епископски двор у Пожаревцу", "ref:RS:nkd": "SK1721", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102583", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102583", "description": "Зграда старог Епископског двора подигнута је 1882. године у Црквеној чаршији, чије формирање је започео Кнез Милош изградњом Саборне цркве Светих Арханђела 1819. године. Налази се у Хајдук Вељковој улици, на историјски наслеђеној регулационој линији, на ободу парцеле црквене порте. Зграда Двора је врло складних пропорција и репрезентативне архитектонске и уметничке обраде, а изведена је по пројекту потоњег државника, а тадашњег општинског инжењера Николе Пашића. Композиционо решење здања у целости је засновано на примени класичног принципа пуне симетрије. Својом главном фасадом зграда је окренута ка црквеној порти. У ликовно обликовном смислу, изведена је у духу класицизма са елементима неоренесансе. Њена архитектура се одликује уравнотеженим масама, мирним и складним пропорцијама и правилним ритмом и поретком. У архитектонском смислу централно фасадно поље главне фасаде наглашено је јединственом обрадом са доминантним архитектонским мотивом главног улаза изнад кога се налази балкон. По хоризонтали, бочне фасадне масе су рашчлањене наглашеним подеоним венцима. У ликовно обликовном смислу, дворишна и улична фасада су малтерском обрадом која имитира дубоко фуговане камене квадере, подељене на једно примарно и два секундарна поља. На угловима здања профилација је наглашена симулирањем зидања каменим квадерима.\nТридесетих година XX века почело је зидање Новог Епископског двора у порти, по пројекту чувеног српског архитекте Момира Коруновића. Спратно здање монументалних размера и резиденцијалне архитектуре, јаких кубуса и донекле тешких маса изведено је у духу српско-византијског стила. Архитекта је композиционо решење овог здања засновао на принципу пуне симетрије, сложене основе у облику ћириличног слова Е. Завршен пред сам почетак Другог светског рата Нови двор никада није приведен својој намени, а данас је у њему Команда гарнизона. У последњој деценији ХХ века, на истој парцели изграђен је и трећи Епископски двор у Пожаревцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.190945, 44.619322 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Преображења", "ref:RS:nkd": "SK1722", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102584", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102584", "description": "Црква Светог Преображења у Шапинама подигнута је у центру села крајем пете деценије XIX века. У основи је једнобродна грађевина, са олтарском апсидом на истоку, мањим бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од блата, ћерпича и комадића црепа, малтерисана и окречена у бело. Фасаде су равне, без употребе архитектонске декорације осим у виду кровног венца.\nДрвени иконостас са тридесет и четири иконе распоређене у три зоне осликао је зограф невелике сликарске вештине 1870\/71. године, о чему сведоче приложнички записи. Црква поседује и вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда. Изузетно вредно дело представља икона Богородице са малим Христом из 1767. године, рад зографа са југа, изведена техником темпера на дрвету, која је првобитно 1969. године утврђена за споменик културе.\nУ знак сећања на пале ратнике овог краја у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године, у порти је 1921. године подигнут спомененик у виду обелиска од белог венчачког мермера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.367079, 44.578347 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1723", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102585", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102585", "description": "Црква Св. Николе у Пожаревцу задужбина је проте Петра Шљивића (1818-1902) пароха трњанског и његове жене Јелене.\nПетар Шљивић био је син војводе рамског Живка Шљивића. Године 1890. подигао је породичну капелу у делу Пожаревца који се назива Бугар мала. Пројекат је урадио архитекта Светозар Ивачковић у духу ханзенатике. Ивачковић је био први српски ђак Теофила Ханзена у Бечу и сматран је најзначајнијим архитектом у области црквене архитектуре све до почетка Првог светског рата. Предводио је млађе архитекте са тежњом да створе национални стил у црквеном градитељству.\nЦрква је једнокуполна, са основом у облику грчког крста. Над укрсницом се уздиже купола на издуженом осмоугаоном тамбуру који почива на кубичном постољу. Пројектована је као породична капела, тако да има две етаже - крипту и храм. Просторно храм је подељен на наос и олтар. Архитектонским обликовањем маса наглашена је кубичност грађевине. Фасаде су првобитно биле полихромно решене у духу ханзенатике, комбинацијом окер и теракот фасадне опеке ређане наизменично у хоризонталним пољима, али је данас комплетна опека обојена црвеном бојом. Прозорски отвори су лучно засведене велике бифоре на источној, северној и јужној фасади, а изнад западног улаза изведен је окулус са розетом. Сва четири калканска зида у врху имају камени крст. Уз цркву се првобитно налазила дрвена звонара, која је касније замењена зиданим звоником.\nИконостас припада типу ниских олтарских преграда. Изведен је у дуборезу, а на њему је петнаест икона распоређених у две зоне. Иконе су рад академског сликара Андреја Биценка из тридесетих година XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.187429, 44.625511 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Пророка Јеремије", "ref:RS:nkd": "SK1724", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102586", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102586", "description": "Црква Светог пророка Јеремије налази се у центру села Врбовца у пространој ограђеној порти. Подигнута је 1939. године као спомен црква са костурницом у коју су пренети земни остаци ратника 11. пука Шумадијске дивизије I позива, храбро палих у борбама на Врбовачким косама и Церјаку октобра 1915. године. Историјске околности су условиле да она не буде само трајна меморија на изгинуле ратнике у бици на Врбовачким косама и Церјаку, већ и на људе и догађаје у ратовима 1912-1918. године о чему сведоче и три спомен плоче од црног мермера.\nИзведена је у духу моравске школе српске средњовековне архитектуре. У основи је триконхална грађевина сажетог типа са једном куполом, добијена тако што су прaвoугaoнoj oснoви, у кojу je уписaн крст, дoдaтe три aпсидe сa истoчнe, jужнe и сeвeрнe стрaнe. На тај начин је створена кoмпaктнa цeлинa сa oлтaрским прoстoрoм на истоку, нaoсoм сa купoлoм и двема певницама са северне и јужне стране и припратом на западу над којом су галерија и звоник са куполом. Испод олтарског простора, налази се спомен костурница. Реч је о малој просторији полукружне основе у габаритима олтарске апсиде у коју се улази преко отвора у поду наоса. Црква је зидана опеком у кречном малтеру, малтерисана и окречена белом бојом уз употребу црвене за наглашавање појединих архитектонских и декоративних елемената. Декоративна обрада фасада заснована је на узорима традиционалне средњовековне архитектуре моравске стилске групе (хоризонтална и верикална елевација, полихромија, декоративна пластика). Зидно сликарство и иконе на иконостасној прегради врбовачке цркве рад су руског академског сликара Андреја Биценка, који је био ангажован на њеном осликавању током 1938. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.954528, 44.572056 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1725", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102587", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102587", "description": "Црква Светог архангела Гаврила у Ракинцу подигнута је 1875. године заслугом свешеника Милоша Илића.\nЦрква припада типу једнобродних грађевина, правоугаоне основе. Просторно је подељена на наос на који се са источне стране надовезује олтарска апсида и звоник на преслицу изведен изнад западног прочеља цркве. Скромну фасадну декорацију чине профилисани кровни венац, лучна профилација у штуко малтеру изнад прозорских отвора у облику монофора и слепи окулус на западном прочељу. Западни и северни портал посебно су наглашени искакањем из равни зида и извођењем тимпанона у врху.\nОлтарски простор од наоса одваја иконостасна преграда изведена у класицистичком духу. Иконе на њој осликао је мајстор скромнијих сликарских могућности, техником уља на дасци.\nЖивопис невеликих уметничких вредности урадио је непознати сликар 1925. године у техници ал секо.\nУ знак сећања на пале ратнике у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године, у порти је 1925. године подигнут споменик изузетно лепо скултурално решен у виду балдахина са крстом на врху. Поред овог споменика у порти се налази и надгробни споменик свешеника Милоша Илића, заслужног за подизање цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.059618, 44.263034 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK1726", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102624", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102624", "description": "Црква Свете Петке у Великом Орашју подигнута је 1890. године на месту старије сакралне грађевине. У њеној пространој порти налазе се дрвена звонара, зграда парохијског дома и мала капела са извором подигнута 1929. године.\nИзведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се са источне стране надовезује олтарска апсида, а са северне и јужне певнички простори. Припрата са галеријом и звоником накнадно је дозидана 1969. године. Фасадна декорација је веома скромна и сведена на два подеона венца, прозорске отворе у виду монофора и бифора на звонику и улазне портале.\nИзузетно вредну сликарску целину чине иконе на иконостасној прегради изведеној у класицистичком духу. Као мајстори који су радили на њиховом осликавању током 1884. године у литератури се наводе чланови познате сликарске породице Марковић, Милија Марковић са братом Иваном и синовима Радованом и Николом. Живопис у цркви је новијег датума.\nЦрква поседује вредне примере покретних икона, богослужбених књига, сасуда и комада црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.081599, 44.366647 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK1727", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102625", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102625", "description": "Црква Свете Тројице у Вранову подигнута је 1893. године. Према неким подацима рађена је по копији пројекта архитеката Јована Илкића и Александра Бугарског из 1883. године за цркву у Жлни код Књажевца, с тим да je у односу на њу овде изведен масиван звоник изнад западног прочеља.\nКомбиновањем елемената српске и византинске архитектуре уз јасан утицај и Ханзенове школе, врановска црква је изведена као једнобродна грађевина скромних димензија. Просторно је подељена на наос на који се са источне стране надовезује олтарска апсида, док је изнад западног прочеља изведен масиван звоник правоугаоне основе. Обраду фасаде карактерише полихромија добијена алтерацијом хоризонталних појасева црвене и окер боје, као и скромна обрада прозорских отвора у виду монофора и бифора и улазних портала.\nУнутрашњим простором цркве доминира иконостасна преграда изведена у класицистичком духу. Иконе на њој рађене техником уље на платну, рад су непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.991517, 44.60137 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1728", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102627", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102627", "description": "Црква Светог Вазнесења у Голобоку подигнута је 1894. године и налази се у центру села.\nУ основи је једнобродна грађевина просторно подељена на наос, на који се на источној страни надовезује једноделни олтарски простор, а на западу припрата са галеријом над којом је изведен звоник. Скромну фасадну декорацију чине наглашена профилација кровних венаца и узане архиволте изнад прозорских отвора и портала. На западној фасади са обе стране портала налази се по једна ниша, са сликаном представом Вазнесења и Свете Тројице. \nОлтарски простор од наоса одваја иконостас изведен у класицистичком духу са применом барокних детаља. Иконе су рађене техником уља на платну и дело су непознатог мајстора.\nЦрква Светог Вазнесења у Голобоку поседује и неколико покретних икона, богослужбених предмета и књига из XIX века.\nУ порти је 1923. године у знак сећања на хероје из Голобока пале у ослободилачким ратовима 1912-1918. године постављен споменик од белог мермера, са именима ратника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.00535, 44.452882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1729", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105306", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105306", "description": "Црква Светог архангела Гаврила у Баничини подигнута је 1892. године у центру села. Изведена је у класицистичком духу уз примену елемената романтизма.\nУ основи је једнобродна грађевина, просторно подељена на наос са певничким просторима са северне и јужне стране, олтарску апсиду на истоку и припрату са галеријом на западу, над којом је изведен високи звоник. Засведена је полуобличастим сводом. Скромну декорацију фасада, поред три профилисана подеона венца, посебно карактерише нагласак на западном прочељу. Улазни портал завршава се троугаоним тимпаноном, док је читава фасада издужена атиком таласастих контура са малим окулусом у оси. Вертикалност је додатно наглашена витким звоником који се надовезује на западну фасаду.\nЦрква је осликана непосредно по изградњи. Мајстор живописа као и икона на олтарској прегради није познат.\nСпоменички карактер цркве у Баничини не огледа се само у њеном архитектонском концепту и вредности сликарске целине већ и у томе што је место евоцирања сећања на људе и догађаје из прошлости овог краја. О томе сведоче гроб једног од најистакнутијих јунака Првог српског устанка Станоја Главаша и споменик палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године који се налазе у порти цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.937356, 44.288983 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Островица", "ref:RS:nkd": "SK173", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107307", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107307", "description": "Остаци средњовековног града смештени су на доминантном, каменитом вису који представља остатке палеовулканске купе. Због изузетних природних вредности, Островица је проглашена спомеником природе 2009. Утврђење је подигнуто са циљем да штити рад рудника сребра и трговачке путеве. Островица се први пут помиње 1323\/24, током сукоба краља Стефана Дечанског и сина краља Драгутина Владислава, који је успео да неколико година држи руднички крај у својим рукама. Утврђење је било средиште војне управе рудничке области, што је и потврђено управном реформом деспота Стефана. Град је први пут пао под турску управу 1438, а коначно су га заузели 1458, након чега, једно време, држе посаду у граду. Основа града је неправилна, прилагођена облику терена. Утврђење је подељено на два платоа, која су повезана масивним одбрамбеним зидом. На приступачним југозападним падинама, испод утврђеног дела града, развијало се подграђе. На локалитету Метаљка у доњем подграђу откривени су остаци једнобродне цркве, уз коју се налази некропола са споменицима од грубо тесаних камених плоча, датована у период ХIХ-ХX век. Локалитет је сондажно истраживан почетком осамдесетих година XX века у оквиру пројекта Археолошког института." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460774, 44.169038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1730", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102629", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102629", "description": "Манастир Сесетрољин се налази на самом улазу у село Пољана, на магистралном путу Пожаревац – Свилајнац. Црква посвећена Вазнесењу Христовом саграђена је 1893. године у непосредној близини капеле над извором лековите воде по коме овај комплекс носи назив.\nЗа изградњу овог и још три манастира у овом крају везана је легенда опевана у народној песми „Бог ником дужан не остаје“. Према овој легенди српска властела Павле и Радул Радић су 1375. године мученички усмртили своју сестру Јелицу, везавши је коњима за репове и разапевши на четири стране. Љубоморна Павлова жена неправедно је оптужила своју заову Јелицу за убиство њеног детета, због чега су је браћа казнила страшном смрћу. Према предању на месту где је пало њено тело, браћа су у знак покајања подигла манастир Заову, где је пала брада саграђен је манастир Брадача, на месту где су пале очи подигнут је Сестрољин, а тамо где је пала рука изграђена је Рукумија.\nПрема архитектонском склопу црква припада типу једнобродне грађевине без куполе. Правоугаоне је основе са једном пространом олтарском апсидом на истоку и две мање бочне певничке конхе. Унутрашњост цркве просторно је подељена на олтар и наос. Засведена је полуобличастим сводом који се ослања на бочне зидове храма. Двосливан кров некада је био покривен бибер црепом, али је касније промењен. Фасаде цркве су једноставно обрађене, без архитектонске и декоративне пластике, само са профилисаним кровним венцем. Западна фасада је оживљена степеновањем маса око портала изнад кога се налази декоративна камена розета са централним флоралним мотивом и осам љиљана.\nИконостас је из времена изградње храма и рађен је у духу класицизма са богатим барокним дуборезом. На њему је двадесет и осам икона распоређених у три зоне. Иконе су рађене у духу романтизма и све припадају истој сликарској радионици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.19842, 44.546339 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. бесребреника Козме и Дамјана", "ref:RS:nkd": "SK1731", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102631", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102631", "description": "Црква Светих бесребреника Козме и Дамјана у Азањи подигнута је у периоду од 1884. до 1889. године добровољним прилозима мештана и налази се у центру села.\nИзведена је у класицистичком духу уз примену елемената романтизма. У основи је једнобродна грађевина просторно подељена на наос са двема певничким апсидама са северне и јужне стране, олтарски простор на истоку и припрату са витким звоником на западу. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и вишеструко профилисаног кровног венаца, прислоњених пиластара који прате унутрашњу поделу простора, детаља попут слепих окулуса и посебнa обрадa улазних портала са наглашеним троугаоним тимпанонима.\nЖивопис је дело непознатог мајстора, док је већину икона на иконостасној прегради урадио крајем XIX века Настас Томић, живописац из Крушевца.\nЦрква поседује вредне иконе, богослужбене књиге и сасуде. Међу њима посебно су високе уметничке вредности: дрвена дарохранилица коју је цркви 1889. године приложио Вучко М. Богдановић из Смедерева и престони крст филигранске израде. На њему је сребрном жицом изведен текст посвете: „Овај свети Крст добавио је из Св. Горе јереј азањски поч. Коста р. 1830. умро 1886.г. мес. маја и предаде га сину јереју Михајлу р. 1863.17.2. +, а окова га и украси у Приштини унук му Милорад М. Мајсторовић ђенерал штабни пуковник предаде га брату јереју Кости р. 1894. год. да св. именом Божјим благосиља своје стадо. Лета 1928. августа 29. на св. Јована Приштина“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.881075, 44.434463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Трифуна", "ref:RS:nkd": "SK1732", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102632", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102632", "description": "Црква Св. Трифуна подигнута је 1902. године на узвишењу у центру села Кличевац, на месту старије сакралне грађевине из 1830. године. Саграђена је у духу традиције моравске архитектуре, која је првих деценија XX века често била узор за изградњу храмова у Браничевској епархији.\nЦрква је једнокуполна грађевина основе у облику триконхоса, сажете варијанте уписаног крста са припратом. Купола са осмостраним тамбуром почива на кубичном постољу. Просторно црква је подељена на олтар, наос са певницама и припрату са хором. Четвороугаони звоник у виду сат куле се уздиже изнад припрате. Фасаде су рашчлањене плитким пиластрима који повезују фриз слепих аркадица испод кровног венца. Приликом бојења фасада коришћени су топли тонови беж и беле боје, са детаљима изведеним теракотом. Западни улаз у храм је развијеног типа, са два масивна стуба који носе забатни кров са крстом на врху. Изнад портала је велика бифора у чијој лунети је медаљон са уписаном годином изградње храма.\nУ цркви се првобитно налазила ниска олтарска преграда са престоним иконама Арсенија Јакшића из 1820. године, вероватно пренетим из старије цркве. Сачувано је тринаест икона рађених темпером на дасци које се и данас чувају у храму. Садашњи иконостас припада типу високих олтарских преграда са двадесет и седам икона распоређених у три зоне. Иконе су рад непознатог аутора, без већих уметничких вредности, а на појединим постоје приложнички записи. У цркви се чува и већи број старих и вредних богослужбених књига и предмета.\nУ непосредној близини порте 1923. године подигнут је споменик чувеном Карађорђевом војводи из Кличевца Миленку Стојковићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.289213, 44.756527 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1733", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109359", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109359", "description": "Црква Св. Георгија у Костолцу задужбина је бродовласника Драгутина В. Тодића и његове жене Лепосаве. Подигнута је 1924. године према пројекту архитекте Пере Поповића по угледу на цркву Лазарицу, задужбину деспота Стефана Лазаревића. Налази се на узвишеном платоу познатом по имену Мали град, простору са веома дугим континуитетом од неолита, преко антике до средњег века.\nТодићева црква је једнобродна грађевина триконхалне основе сажетог типа, са осмостраном куполом на коцкастом постољу и звоником изнад западног дела. Просторно храм је подељен на олтар, наос и припрату са хором изнад које се уздиже звоник. Фасаде цркве веома су богате архитектонском и декоративном пластиком са карактеристичним мотивом византијског преплета. Декоративна пластика сконцентрисана је око прозорских отвора на фасадама, куполи и звонику, као и испод кровног венца. Фасаде цркве су хоризонтално рашчлањене са два јака кордонска венца. Испод кровног венца налази се фриз са флоралним мотивом и богато декорисане архиволте у које су смештене розете.\nЦрква Св. Георгија веома је богато опремљена живописом, иконописом, витражима, мобилијаром, звонима и вредним богослужбеним предметима и књигама. Живопис је радио Андреја Биценко, док су иконе на олтарској прегради и сликарство у кубету дело Милутина Михаиловића. Поред тога у храму се налазе и три покретне иконе рад Уроша Предића, а као ретку сликарску технику примењену у српским храмовима овде налазимо и витраже рађене у Француској. На северном зиду у храму налази се ктиторска композиција брачног пара Тодић са моделом цркве, а у јужном делу припрате саркофаг од белог мермера са телом ктитора и добротвора Драгутина В. Тодића. У порти цркве налази се Вила капетана Тодића из 1923. године и Спомен костурница браниоцима Костолца 1914-1915. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.192504, 44.740842 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Пресвете Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1734", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102634", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102634", "description": "Црква Рођења Пресвете Богородице у Липама подигнута је 1884. године. Изведена је у духу класицизма уз делимичну примену елемената барока.\nПросторно је конципирана као једнобродна грађевина правоугаоне основе којој су са источне, северне и јужне стране придодате три изнутра полукружне, а споља петостране апсиде. На овај начин је добијенa компактна архитектонска целина са пространим наосом засведеним полуобличастим сводом на који се надовезују две бочне певнице на северној и јужној страни, олтарски простор на истоку и припрата са галеријом и звоником на западу. Црква је зидана опеком, малтерисана и окречена белом бојом уз употребу плаве за наглашавање кубета звоника, полукалота певница и олтарске апсиде. Декоративна обрада фасаде је прилично сведена. Хоризонтална елевација је изведена са три кордон венца, док је вертикална, поред високих и лучно завршених прозорских отвора, додатно наглашена звоником на западној страни.\nУ цркви се налази иконостасна преграда изведена у класицистичком духу. Иконе на њој осликала су крајем XIX века двојица мајстора неуједначене сликарске вештине. У цркви се чувају и две покретне иконе на дасци, са представама Светог Јована Крститеља и Богородице са малим Христом.\nЗа време Првог светског рата, нарочито током ратних дејстава 1915. године, црква је доста страдала. Тада су скинута звона, спаљене књиге, однети покретни предмети. Обновљена је 1926. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.997845, 44.640993 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Пророка Илије", "ref:RS:nkd": "SK1735", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109358", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109358", "description": "Црква Светог пророка Илије у Михајловцу подигнута је 1873. године као задужбина трговца Петра Радовановића Брдара. Изнад западног портала цркве налази се мермерна плоча са натписом: „Оваи свети Храм Божии у славу и чест свети Пророку Илiи сазид Петар Радовановић из Мiхаиловца о свом собственом новцу помоћу обштинског матерiала и то 300 000 хилада комада цигле и 22 хилиаде ока креча с подвозом. Дана 20. јулиа 1873. године“.\nЦрква је изведена као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезују споља петостране изнутра полукружне, олтарска апсида на истоку, две певничке апсиде са северне и јужне стране и припрата са хором и звоником на западу. Фасаду цркве карактерише скромна декорација коју чине кровни венци и црвеном опеком изведени детаљи који својим обликом прате лучне завршетке прозорских отворa.\nНа соклу јужног зида цркве налази се надгробна плоча од црвеног мермера на којој је исписано : „Христиане! испод овог спомена лежи тело Петра Радовановића у гробници, жи: михаиловачког и нигда незаборавленог дародавца у заиедници са супругом своиом Петриом и целом фамилиом, с десне стране овог свети храма почиваиу. Престави се у 65. год. свог живота мца 30 декембра 1880. лета.“\nВредну сликарску целину чине иконе на иконостасној прегради, које је осликало више мајстора, како се наводи у приложничким натписима 1873. године. Према неким подацима иконе у зони парапета радио је Аца или Жива Радак.\nЦрква у Михајловцу поседује вредне богослужбене књиге и сасуде. Међу њима се издваја путир, рад бечког златара Ђорђа Јовановића, који је 1836. године цркви поклонио кнежевић Михаило Обреновић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.97796, 44.543225 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Ђорђевић Витомира", "ref:RS:nkd": "SK1736", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102640", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102640", "description": "У крају званом „Деоница“ недалеко од центра села налази се водeницa Ђорђевић Витомира. На овој локацији се налази од половине XIX века. У селу је позната као „Трујачка воденица“, по фамилији Трујића, који су дуго били њени власници. За свој рад користила је воду са реке Дајше, чије је ушће у реку Пек недалеко од воденице.\nВодeницa je приземна, прaвоугaоне основе, димeнзиja 9,40 x 4,00m. Унутрашњи простор воденице подељен је на воденицу и собу за воденичара. Зидови воденичког простора изведени су у бондручној конструкцији, са испуном од чамових дасака, док су зидови собе за воденичара зидани опеком старог формата. Под у воденици је од дасака постављених преко потпасница, док је у соби воденичара од набијене земље. Спољашња и унутрашња површина зидова собе воденичара је малтерисана и кречена. Кров је четвороводан и покривен је бибер црепом. У воденичком простору налазе се двa водeничкa кaмeнa, који су радили по принципу вертикалног воденичког кола.\nВоденица је комплетно реновирана 1934. године и њен данашњи изглед је из тог периода. Садашњи власник и ортаци већ дужи низ година не користе воденицу, па је јаз замуљен, а воденица урасла у коров." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.638721, 44.520871 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војно граничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1737", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102641", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102641", "description": "Зграда се налази у Улици ЈНА бр. 1 (Војводе Живојина Мишића бр. 1) у Омољици. Саграђена је у периоду постојања Војне границе (1763-1873.), највероватније крајем 18. века. По предању била је 11. Зграда која је подигнута у месту после оснивања војне границе. Слуижла је као седиште штаба 12. регименте, или можда касарна, што се не може тачно са сигурношћу утврдити.\nЗграда је војнограничарског типа са високим кровом и засвођеним подрумским зидовима. Током времена претрпела је извесне спољне и унутрашње адаптације, али је у целини веома блиска свом првобитном изгледу.\nНа 200 година од боравка Вука Стефановића Карџића у Омољици 1813. године, на овој згради је у знак сећања на тај догађај постављена спомен плоча од белог мермера са медаљоном са ликом В.С. Караџића од бронзе, рад вајара Светлане Каровић-Деранић из Панчева." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.736606, 44.757364 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Марка Кулића", "ref:RS:nkd": "SK1738", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102647", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102647", "description": "Надгробни споменик народног хероја Марка Кулића налази се на Православном гробљу у Панчеву, парцела бр. 5, VI ред, гробно место бр. 1. Направљен је од камена, грубо клесаног и симболизује држање Марка Кулића пред окупаторима, издржао је сва мучења, а није одао своје саборце. \nМарко Кулић био је обућарски радник. Један од организатора устанка у Панчеву и првоборац. Убијен је у логору \"Свилара\" у Панчеву.\nНа предњој страни споменика исписан је кратак текст:\n\n„НАРОДНИ ХЕРОЈ\n МАРКО КУЛИЋ\n 1914 – 1941.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.650485, 44.875539 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик композитора Мите Топаловића", "ref:RS:nkd": "SK1739", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102648", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102648", "description": "Надгробни споменик композитора Мите Топаловића налази се на Православном гробљу у Панчеву, парцела бр. 7, други ред.\nСпоменик је израђен од сивог мермера, у облику зарубљене пирамиде. На њему је кратак натпис:\n„Гробница\nМите и Марије Топаловић“\nМита Топаловић је био познати панчевачки композитор. Живео је у времену између 1849 - 1912. године. Као питомац Српске православне црквене општине студирао је музику у Прагу. По повратку у Панчево, почев од 1873. па све до краја свог живота, био је хоровођа Српског црквеног певачког друштва и наставник музике у Српској вишој девојачкој школи у Панчеву. Значајан је и као композитор црквених песама обрађених за хорско певање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651502, 44.875915 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Стефана", "ref:RS:nkd": "SK174", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108661", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108661", "description": "Црква Светог Стефана, непознатог ктитора, налази се у долини Расине, пет километара низводно од Бруса. Храм је изграђен крајем XIV или на почетку ХV века, у духу моравске градитељске школе и један је од материјалних сведока богате градитељске делатности у сливу реке Расине. На зидовима цркве налази се пет симетрично распоређених бифора исклесаних у камену, са рељефно обрађеним украсним програмом вегетабилно-геометријске инспирације. На западној фасади цркве, изнад улазних врата, изведена је лунета са двоструким рамом. У унутрашњости храма живопис је очуван у траговима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.066948, 43.357594 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Василија Живковића", "ref:RS:nkd": "SK1740", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102649", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102649", "description": "Надгробни споменик Василија Живковића налази се на Православном гробљу у Панчеву, парцела бр.12, први ред, гробно место бр.16.\nСпоменик је типичног изгледа, изграђен од сивог камена. На њему је следећи натпис:\n„Василије Живковић\nпротопрезвитер\nрођен 1819. умро 1891.“\nБио је свештеник у Панчеву. Писао је поезију. Студирао је прво право у Пешти и Пожуну, а затим учио богословију у Вршцу. Био је један од оснивача Друштва српске слоге банатске. Године 1846. постао је парох у Панчеву, а касније и протопрезвитер. За то време био је један од најистакнутијихјавних културних радника у Панчеву. Написао је већи број песама и објављивао их је у тадашњим српским листовима. За неке од њих је касније компонована и музика. Оне се данас певају као народне песме. То су, између осталих, Радо иде Србин у војнике. Ти плавиш зоро красна, Одби се бисер од грана и др.\nСпоменик је у лошем стању и неопходна му је стручна санација." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.65111, 44.876688 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Игњата Барајевца", "ref:RS:nkd": "SK1741", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102651", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102651", "description": "Надгробни споменик Игњата Барајевца налази се испред капеле, десно од улазних врата, на Православном гробљу у Панчеву. \nСаграђен је од црног мермера са каменим постољем. Типичан је надгробни споменик. Подигнут је Игњату Барајевцу, знаменитом грађанину Панчева, који се заједно са Томом Сандуловићем, сматра оснивачем панчевачке гимназије.\n\nНа предњој страни споменика уклесан је натпис:\n\n„Панчевачком грађанину\nи оснивачу панчевачке \nгимназијске накладе\nИгњату Барајевцу\nумрлом 8. јуна 1836.\nПризнање народа.“\n 1874." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.65108, 44.876022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Томи Сандуловићу", "ref:RS:nkd": "SK1742", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102653", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102653", "description": "Надгробни споменик Томе Сандуловића налази се на Православном гробљу у Панчеву, испред капеле, лево од улаза.\nСпоменик је израђен од црног мермера, на постољу је. Типичан је надгробни споменик. Подигнут је Томи Сандуловићу знаменитом грађанину Панчева, који се заједно са Игњатом Барајевцем, сматра оснивачем панчевачке гимназије.\nНа предњој страни споменика уклесан је натпис:\n„Панчевачком грађанину\nи оснивачу панчевачке \nгимназијске накладе\nТоми Сандуловићу\nумрлом 9. Фебруара 1835.\nПризнање народа.“\n 1874." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651041, 44.876045 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Стевице Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK1743", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102659", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102659", "description": "Надгробни споменик Стевице Јовановића налази се на Православном гробљу у Панчеву, арцела бр. 6, V ред, гробно место бр. 1.\nИзрађен је од белог мермера у облику је веће плоче са уклесаним натписом и петокраком на врху.\nСтевица Јовановић, народни херој, рођен је у Зрењанину 1916. Године, Већ као студент постао је члан КПЈ, и као такав хапшен је и затваран још пре рата. Године 1940. изабран је за члана ПК КПЈ за Војводину и члана Бироа КК КПЈ. Један од организатора устанка у Јужном Банату. Погинуо је 21. Децембра 1941. године у борби са гестаповцима који су га опколилиу кући у којој је становао.\nНа споменику, који је подигла нјегова мајка, исписан је следећи текст:\n„Овде почива мој син\nСтеван Јовановић\nАпсолвент медицине\nРођен 1916.г. погинуо 1941.г\n Мати“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651218, 44.875707 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик борцима из I светског рата и жртвама фашистичког терора из II светског рата", "ref:RS:nkd": "SK1744", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102655", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102655", "description": "Налази се на Православном гробуљу у Панчеву. Састоји се од спомен-костурнице изнад које је подигнут споменик у стилу класицизма, на чијој предњој страни су исписана имена 130 погинулих бораца у Првом светском рату. Испред овог споменика постављена је бронзана скулптура, рад вајара Божидара Јововића, а на самој костурници уклесана су имена стрељаних у току Другог светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651944, 44.876722 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик стрељаним родољубима из Борче", "ref:RS:nkd": "SK1745", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-10-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102656", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102656", "description": "Споменик стрељаним родиљубима из Борче налази се у Панчеву, на Тргу Мученика, у непосредној близини Железничке станице - Панчево – Тамиш. Подигнут је у част стрељаних родољба из Борче, који су на том месту стрељани 23. септембра 1914. године. Израђен је од цигала и измалтерисан. На доњем делу, који је четвртастогоблика, на све четири стране уграђене су плоче од црног мермера са исписаним текстом који је посвећен овом догађају.\n\nИсточна страна:\n„Спомен\nборчанима који су стрељани\n23. септембра 1914. године\nза време светског рата у\nу Панчеву“\n\nЈужна страна:\n„Преки суд заповедништва Мађарске\nкраљевске народне усташке бригаде\nсвојом пресудом бр. 3626\/1914.\nосудио је на смрт стрељањем:\nЛазара Радомирова\nСаву Паскуља\nГеоргија Станкова\nЖивојина Ристића\nМихајла Станковића\nИлију Обрадовића\nЉубомира Хорара\nЖивојина Молдована\nСтевана Аћимовића\nЈована Жебељана\nборчанске становнике због њиховог националног рада, а који\nје по пресуди оквалификован као велеиздаја \n\nСеверна страна:\n„Овај споменик подигли су \nграђани града\nПанчева\nУз припомоћ општине\nБорче\nкако би се одужили сенима\nстрељаних народних мученика.“\n\nЗападна страна:\n„Стрељање је извршено\n23. септембра 1914. г.\nу почетрку крвавог светског рата\nна месту на којем је овај споменик подигнут.\nСенат самоуправног града Панчева\nрешењем својим бр. 11838\/1920.г.\nназвао је овај трг мученичким тргом\nкако би се одужио сенима \nнародних мученика.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.636661, 44.869615 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик оснивачима Панчевачке гимназије", "ref:RS:nkd": "SK1746", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102657", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102657", "description": "Споменик оснивачима панчевачке гимназије налази се у порти Успенске црекве у Панчеву, Димитрија туцовића бр. 8, на простору првобитне цркве брвнаре у којој је обављана служба од 1798-1811. док није изграђена Успенска црква.\nСпоменик је у основи четвртастог облика у виду стуба који се према врху сужава. \nНа западној и источној страни су две плоче од Будимског камена са рељефима и натписима.\nНа првој је натпс на старословенском језику и посвећен је старој цркви брвнари која се некад налазила на том месту:\nТекст на старословенском.....\n \nНа другој, која је посвећена оснивачима гимназије на старословенском, латинском и немачком пише:\nТекст на старословенском....\n\n\"FUNDALORIBUS\nGYMNAZIUM PANCSOVIENZIS\nMDCCCXXXVI\"\n\n\"DEN\nSTIFTERN DES\nGYMNAZIUMO ZU PANCSOVA\n1836.\"" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.638884, 44.872275 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Војводина\"", "ref:RS:nkd": "SK1747", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102658", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102658", "description": "Споменик културе је саграђен крајем 19. века као спратни објекат, правоугаоне основе, са мансарадним кровом. Зидан од oпеке и кречног малтера, са дрвеном међуспратном конструкцијом. У целини објекат је еклектичке стилске оријентације, са елементима сецесије у декоративној обради. На уличној фасади налазе се четири лизене са вертикалним фризом, а испод два од укупно четири прозора на спрату је цветна и геометријска декорација.\n\nОсим архитектонско-стилских вредности, као објекат са стилским обележјима архитектуре на прелазу векова, овај споменик културе има и историјске и амбијенталне вредности. Као један од најстаријих хотела у Панчеву и саставни део целине коју су некад сачињавали магацини, пиваре, хотели, капетанија, волуменски и ликовно је уклопљен у амбијент старог панчевачког пристаништа.\n\nОбјекат је у лошем стању, потребна је реконструкција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63755, 44.869334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црвени магацин", "ref:RS:nkd": "SK1748", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108063", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108063", "description": "Објекат Црвени магацин у Улици Иве Лоле Рибара бр. 2 у Панчеву је слободно постављен у близини реке. Правоугаоне је основе, има приземље и три спрата, са дрвеном међуспратном конструкцијом. Кров је висок, двосливни. Са северне и јужне стране има по четири контрафора, са западне седам, а источне шест. На дужој страни има 13 прозора на сваком спрату. На првом спрату су 12 прозора и једна врата за убацвање робе. На ужој страни има седам прозора и двоја врата, и то на првом спрату и у приземљу. Сви прозори су правоугаононг облика са решеткама, а врата су масивна, гвоздена, без украса. Има један димњак. Грађен је опеком у кречном малтеру. Кровни покривач је бибер цреп. У ентеријеру међуспратна дрвена конструкција је видљива.\nОбјекат је саградио војни ерар за жито и настао је 1785. или 1787. године. Зграда до данас није променила намену - магацински простор. Објекат има документарну, историјску вредност као један од најстаријих објеката у граду, који сведочи и о делатности војног ерара у њему . Такође поседује техничко документарну вредност, јер је његова дрвена међуспратна конаструкција врло вредна и једна од ретких видљивих међуспратних конструкција до сада сачуваних. Објекат има и естетску вредност јер обједињује елементе индустријске и војне архитектуре, а урбанистичко просторна вредност огледа се у томе што је магацин грађен пре формирања улица Иве Лоле Рибара и Кеја Радоја Дакића. Од почетка 20. века у власништву је Пучке банке која га је издавала у закуп, за време Другог светског рата користиле су га немачке окупационе трупе, а од 1944. године складиште је Југословенске народне армије. Иако се и данас део зграде користи као магацински простор, Црвени магацин је био препознат и као прикладан за различита уметничка дешавања. Дуги низ година у овом импозантном простору са огромним изложбеним површинама у три нивоа приређиван je део програма познатог панчевачког Бијенала уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639888, 44.865205 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије \"Урош Предић\"", "ref:RS:nkd": "SK1749", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99991", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99991", "description": "Споменик културе састоји се из два објекта - зграде гимназије и зграде фискултурне сале, која је њен саставни део. Градња зграде гимназије започела је 1887. године, а завршена је следеће, 1888. године, када је саграђена и фискултурна сала. Зграда гимназије је спратни објекат и састоји се од три истурена блока повезана у дубини подужим делом. Зидана је опеком, са сводном конструкцијом у ходницима и архитравном у осталим просторијама. Дрвена кровна конструкција има декоративне избачене тавањаче. Главна улична фасада хоризонтално је рашчлањена соклом, подпрозорним и надпрозорним венцима и венцом између приземља и спрата, који је најизраженији. У погледу стилских карактеристика, у основној концепцији и декоративној обради, поседује елементе класицизма. Зграда фискултурне сале је правоугаоне основе, зидане у опеци, са двоводним кровом, једноставних фасада, без декорације.\n\nПоред архитектонских вредности изражених у стилским карактеристикама и доследно спроведеној просторној организацији, подређеној јасно дефинисаној намени, споменик културе има и изузетне културно-историјске вредности. Као прва и једина панчевачка гимназија већ више од сто година даје значајан допринос развоју културе и образовања у овој средини. Међу њеним ђацима били су Урош Предић, Михајло Пупин, а једно време у њој је као професор службовао Милош Црњански." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637785, 44.870507 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Велуће", "ref:RS:nkd": "SK175", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109418", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109418", "description": "Богородичину цркву манастира Велућа подигла је и украсила фрескама једна, у историји непозната, властеоска породица представљена у ктиторској композицији у наосу и припрати храма. Датовање у 1377\/1378. се изводи на основу сличности велућке цркве с архитектуром и декоративном скулптуром Лазарице. Црква у Велућу је споменик моравске архитектуре - има облик сажетог триконхоса са споља петостраним, а изнутра полукружним апсидама, куполу и припрату. Зидана је каменом пешчаром и опеком, са наглашеним спојницама малтера. Фасаде су рашчлањене хоризонталним кордонским венцима и вертикалним стубићима, а архитектонски отвори украшени пластичном декорацијом у облику преплета двочлане траке и зооморфним мотивима. Пре 1389. црква је осликана фрескама које се стилски потпуно разликују од савременог моравског сликарства. Ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике. У олтару су евхаристичке композиције, у наосу Велики празници, Страдања Христова, две слике из Богородичиног живота и појединачни светитељи, док је у припрати Страшни суд. У време кнеза Милоша обновљене су и споља осликане горње зоне храма. Конзервација архитектуре и сликарства завршена је 1973." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.089667, 43.535981 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Улици Браће Јовановића 13", "ref:RS:nkd": "SK1750", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100200", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100200", "description": "Споменик културе саграђен је у другој половини 19. века као приземни објекат стамбене намене, са основом у облику латиничног слова \"L\". Дворишно крило је накнадно дозидано. Декоративна обрада уличне фасаде изведена је у стилу сецесије. Врата су асиметрично постављена на леву страну и уоквирена богатом пластиком која се протеже до кровног венца. Фасада има четири прозора који су груписани у паровима. Сва декоративна пластика, флорална и геометријска, индустријске је израде.\n\nСпоменик културе поседује изузетне архитектонско-стилске вреднoсти као најизразитији пример сецесије у Панчеву и редак пример градитељског наслеђа са овим стилским карактеристикама на овом подручју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63757, 44.871457 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Танацковића", "ref:RS:nkd": "SK1751", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100548", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100548", "description": "Споменик културе је саграђен у другој половини 19. века као угаони приземни објекат, приближно квадратне основе, са малим двориштем у средини. Грађен је од опеке и кречног малтера. Кров је сложен, са покривачем од бибер црепа. Декоративна обрада је скромна, изведена плитким пластичним украсом, са пиластрима без стилских капитела, двоструким натпрозорним гредама и главним венцем. Споменик културе има архитектонско-стилске вредности као објекат са елементима класицизма, у изгледу и декоративној обради. Као саставни део блока панчевачког приобаља, волуменски и стилски је добро уклопљен у амбијент лучког и трговачког дела града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637044, 44.869867 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка станица Тамиш", "ref:RS:nkd": "SK1752", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109009", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109009", "description": "Железничка станица Тамиш саграђена је крајем 19. века према типском пројекту за објекте ове намене. Основа је правоугана са избаченим улазним делом у облику ризалита који завршава двоводним кровом. Спољни изглед је остао очуван. Улична фасада је хоризонтално рашчлањена венцем у висини сокла и међуспратним венцем. Изнад отвора су постављени декоративни луци са завршцем у средини. У нивоу тавана на ризалиту је у средини већи кружни отвор оивичен вештачким каменом.\nФасада према перону нема ризалита, али је кров на средини формиран тако да потенцира централни део објекта. У приземљу се налази низ врата која одговарају просторијама везаним за рад на перону. На спрату је низ прозора исто обрађених. Зидана је опеком, масивно са архитравним конструкцијама и дрвеном кровном конструкцијом покривеном црепом. Бочне фасаде су једноставне, са мало отвора и зидном масом без декорације.\nОбјекат представља амбијенталну вредност града од већег значаја. Објекат има историјску и техничку вредност, с обзиром да се железнички саобраћај некада одвијао уз реку и доприносио напретку града.\nОд деведестих година 20. века у добро очуваној станичној згради налази се Клуб љубитеља железнице „Панчево“, који је некадашњу путничку чекаоницу преуредио у музејску поставку, а поред зграде инсталирао парну локомотиву и два вагона као музејски експонат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637052, 44.869152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Петра Драпшина бр. 8", "ref:RS:nkd": "SK1753", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100567", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100567", "description": "Споменик културе је саграђен 1878. године као једноспратна грађевина са основом у облику латиничног слова \"L\", да би јој убрзо подужно дворишно крило било продужено приземним објектом и дозидано још једно приземно крило. Улична фасада је симетрично решена, са широким улазом у средини и по три лучно завршена отвора - излога, који су некад били прозори, са сваке стране. Изглед отвора са леве стране у потпуности је измењен накнадним интервенцијама. Изнад кордонског венца који хоризонтално дели фасаду, изнад улаза, налази се балкон и по три прозора са сваке стране. Декоративна обрада фасаде изведена је у еклектичком стилу, са елементима неоренесансе.\n\nСпоменик културе има стилско-архитектонске вредности као изразити пример еклектичке стилске оријентације у градитељском наслеђу Панчева. Поред историјског значаја, јер су у кући боравили Милан Ћурчин и Бранислав Нушић, поседује и амбијенталне вредности као саставни део заштићене целине Трга Слободе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639908, 44.869365 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Дуде Бошковића", "ref:RS:nkd": "SK1754", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100372", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100372", "description": "Споменик културе је кућа изграђена у другој половини 19. века. Била је власништво познатног панчевачког адвоката Дуде Бошковића и у њој се налазила његова канцеларија. Зграда је спратни објекат са подрумом и таваном, атријумског типа, са затвореним правоугаоним двориштем. Дуж већег спратног дела фасаде из дворишта пружа се комуникациони балкон. На источној страни балкон прераста у веранду. Балконска ограда је од ливеног гвожђа и декоративно је обрађена. Обрада уличне фасаде изведена је у стилу класицизма. \n\nПоред архитектонско-стилских и историјских вредности, као вредан пример градске куће стамбене намене, настале на овом подручју у другој половини 19. века, овај споменик културе има и значајне амбијенталне вредности. Налази се у непоредној близини Успенске цркве и саставни је део градитељског наслеђа које чини приступ цркви и доприноси валоризацији историјског језгра града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.638136, 44.871635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Провијант магацин у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK1755", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108455", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108455", "description": "Споменик културе је саграђен у првој половини 18. века и један је од најстаријих објеката у Панчеву. Био је део групе магацина од којих је једини сачуван у неизмењеном облику. Зидан је у зони уз реку и служио је за смештај робе, жита, соли и хране. Има подрум, приземље, два спрата и корисни тавански простор. Осим сводне подрумске конструкције, сви остали конструктивни елементи су дрвени. Најдекоративнији и најоригиналнији део су полукружне кровне баџе, постављене у два реда. Други ред има баџе са декоративном лименом кутијом.\n\nСпоменик културе има изузетну документатрно-историјску вредност као један од ретких сачуваних објеката ове врсте који сведочи о развоју материјалне културе и привреде на овом подручју. Својом функцијом значајно је допринео развоју и напретку Панчева у време када су увек пуни панчевачки магацини хранили становништво Војне границе и тиме га штитили од глади, куге и рата. Због близине Гимназије и Миноритског самостана има и значајну амбијенталну вредност као саставни део градитељског наслеђа тог дела града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.636952, 44.870584 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Иве Лоле Рибара бр. 4", "ref:RS:nkd": "SK1756", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101955", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101955", "description": "Објекат у Улици Иве Лоле Рибара број 4 у Панчеву је правоугаоне основе, издужене, са ужом страном окренутом према улици. Има простран подрум, приземље и високи тавански простор. Међуспратна конструкција између подрума и приземља је зидана – сводови који се ослањају на масивне ступце постављене у два реда. Целом дужином де трем који се ослања на слободној страни на стубове. Са трема постоји више улаза у приземље и по један подрум и таван. Кров је врло висок и покрива и зграду и трем. Кровни покривач је бибер цреп. Сва оригинална врата на згради имају испуну од дасака у слогу рибље кости, копљасте шарке и коване кваке и браве.\nОбјекат је уочљив на плану из 1761. године где је уцртан у оквиру Контумаца.\nЗграда има документарну, историјску вредност, јер је једна од најстаријих објеката у граду, која сведочи и о постојању границе према Турској у Панчеву. Зграда поседује и архитектонску вредност, обзиром да је типичан објекат подужне основе са тремом дуж дуже стране. Амбијентална вредност се огледа у уклопљености зграде са зградом Црвеног магацина у чијој се непосредној близини налази. Зграда има и урбанистичко просторну вредност, јер је грађена пре формирања улица Иве Лоле Рибара и Кеја Радоја Дакића у њиховом данашњем пружању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.640053, 44.865491 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ане - Вајфертова капела", "ref:RS:nkd": "SK1757", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101045", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101045", "description": "Цркву Св. Ане подигао је Ђорђе Вајферт као породичну капелу. Освећена је 26. јула 1923. године. То је једнобродна грађевина оријентисана север - југ са звоником и сакристијом која се издваја из основне масе. Стилски се може уврстити у еклектичне грађевине, тако да на прочељу звоника и разуђеним кровним површинама преовладава сецесија, на западној страни (фасади) и ентеријеру олтарског простора неоготика, док се на бифорама уочавају утицаји византијске архитектуре. Забатни део улазног трема обрађен је у плиткој малтерској пластици и завршен са две фигуре анђела симетрично постављене. На западној фасади објекта налази се трем са неоготским сводовима на зиданим ступцима. Отвори на трему, по један на бочним странама и три на предњој, полукружно су засведени. Фасаде цркве и звоника декорисане су елементом четворолиста. Прозори и розете су застакљени техником витража. Вајфертова капела је сачувала функцију католичке цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.655031, 44.876734 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Крагујевац\"", "ref:RS:nkd": "SK1758", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103510", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103510", "description": "Зграда кафане „Крагјевац“ у Ул. Ђуре Јакшића бр. 1 у Панчеву има неправилну основу, према парцели на којој се налази. Захвата угао између улица Ђуре Јакшића, Косовске и Ул. Мученика. Зграда има подрум, приземље и спрат. Грађена је од опеке у кречном малтеру и малтерисана. Међуспратна конструкција између подрума и приземља је свод зидан од опеке, између приземља и спрата је дрвена међуспратна конструкција. Кров је сложен са покривачем од бибер црепа.\nФасада је накда била богато декорисана. Прозори у приземљу су лучно засведени, док су на спрату равно завршени. Поред кордонског и главног венца и пластике око прозора, у простору између спрата и приземља налазе се касете са мотивима шкољки. На фасадама постоје елементи стилова бидермајера и романтизма.\n Грађена је у другој половини 19. века. У њој је био смештен један од првих хотела у Панчеву. На спрату су биле собе , а у приземљу ресторан са кафаном. Поред хотела „Бојводина“, Пиваре, Провијант и Црвеног магацина, капетаније и других објеката од којих неки више не постоје, представља део некадашњег најживљег дела Панчева – панчевачке луке. Неопходно је очувати ову зграду, као једну од полазних тачака за обнављање старе амбијенталне целине варошког пристаништа.\nОбјекат има стилске вредности као зграда која поседује елементе бидермајера и романтизма. У објекту се налазио један од првих хотела у Панчеву, тако да има и историјске вредности. Такође, има и амбијенталне вредности, као део старог, и још неуништеног амбијента панчевачког приобаља. Уништењем ове зграде амбијент лучког и трговачког дела града био би недокнадиво оштећен. Најзад објекат има просторно урбанистичке врло велике вредности, јер градећи читав део једног блока, указује на спонтаност развоја овог старог дела Панчева, односно његовог урбанистичког ткива, које је од постанка непромењено." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637264, 44.869552 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Каћурина штампарија у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK1759", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100251", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100251", "description": "Споменик културе је зграда саграђена крајем 19. века као угаона приземна грађевина неправилне основе. Грађена је у две фазе, што је уочљиво у основи, али је јединственом обрадом фасаде постигнута целовитост објекта. Фасаде су геометријски декорисане, са плитким, полукружно завршеним нишама, у којима се налазе прозори и хоризонталним рустиком између њих. Објекат је грађен од опеке у кречном малтеру. Кров је сложен са покривачем од бибер црепа.\n\nПоред културно-историјске вредности, као зграде у којој се налазила једна од најстаријих зграда у Панчеву, овој споменик културе се својим изгледом, волуменом и стилским карактеристикама уклапа у урбану матрицу блока коме припада и као његов саставни део сведочи о урбанизму пристанишног дела града и његовом спонтаном развоју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637636, 44.869601 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Руденица", "ref:RS:nkd": "SK176", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107750", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107750", "description": "Манастир Руденица с црквом Св. Илије налази се недалеко од Александровца, на путу за Стопању. Заслугом ктитора Вукашина и његове жене Вукосаве храм је изграђен на самом прелазу из ХIV у XV век, а осликан између 1402. и 1405. По архитектонско-просторном склопу, конструктивним решењима и каменој декоративној пластици Руденица припада споменицима моравског градитељства. Има основу у облику сажетог триконхоса, апсиде споља петостране а изнутра полукружне, куполу ослоњену на пиластре и припрату покривену ниском калотом. Фасаде су хоризонталним кордонским венцем подељене на две зоне. Горња је украшена розетама, док су у првој зони прозорски отвори у облику бифора. На омалтерисаним фасадама фреско-техником је опонашан ћелијасти начин зидања. Сликарство је сачувано само у доњим зонама, јер је црква била у рушевинама све до 1936, када је обновљена. Сликар Теодор потписао се испод представе мртвог Христа у ниши проскомидије. Оставио је сликарство уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу. У првој зони су стојеће фигуре светитеља, а изнад њих попрсја без медаљона. Преостале су неке композиције из циклуса Великих празника и Страдања Христовог. Уз портрете ктитора насликан је актуелни владар, деспот Стефан Лазаревић, и његов брат Вук. Конзервација фресака изведена је 1971. а архитектуре 1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.086281, 43.505767 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа \"Аксентије Максимовић\"", "ref:RS:nkd": "SK1760", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100708", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100708", "description": "Зграда се налази у улици Аксентија Максимовића, и једна је од најстаријих у околини Панчева. Саграђена је око 1780. године, непосредно после оснивања војне границе. Саграђена је за војне сврхе, официрске станове, канцеларије, а у дворишту су биле штале и полигон за \"егзерцир\".\nЗграда је интересантна и значајна због своје некадашње намене, историјског значаја, као и због тога што постоји могућност да је то, не само најстарија зграда у Долову, него и читаве комуне Панчева. Подигнута је одмах по оснивању насеља, око 1780. г. У једној анонимној белешци ова школса зграда (у то време са другом наменом) се овако описује: \"Јавна здања: ск. канцеларија шупа за егзарањЕ (обучавања) војника, од доброг је материјала и са два унтерофицира квартара стана, снабдевања\".\nОбјекат је зидан, постављен дужом страном на уличну линију. Покривен је двосливним кровом са покривачем од црепа.\nОсновна зграда једноставно је решена, што је случај и у погледу детаља, таванице, врата и др. Ова зграда изгледом је истоветна са већим административних зграда из доба војне границе, али кровне конструкције, њен начин градње, носи карактеристике исконске вештине градње. Исти је случај и са израдом дрвених детаља (прозори, врата) чији су делови спојени дрвеним \"чавлама\"." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.879789, 44.907606 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Аксентија Максимовића", "ref:RS:nkd": "SK1761", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103281", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103281", "description": "Родна кућа Аксентија Максимовића налази се у Долову. Српски композитор Аксентије Максимовић рођен је у Долову 1847. године, где је завршио и основну школу.\n\nГимназију је учио у Сремским Карловцима, али је у седмом разреду, због једне националистичке композиције, \"Где је српска Војводина\", био истеран из школе. Од 1865-1871. године био је капелник у Српском народном позоришту, затим је у Прагу студирао музику, где је и умро 1881. год.\n\nИза њега је остао велики број композиција као и музичких дела писаних за позоришне комаде, као што су: Миленко и Добрила, Српски Цвети, Смрт кнеза Добросава, Од Матије Бане, Милош Обилић, од Јована Суботића, Саћурица и Шубара, од Илије Округића.\n\nОд црквених песама написао је малу литургију и песме за јутрење.\n\nЗграда је подигнута у првој половини 19. века. Од свог првобитног изгледа објекат је у потпуности очувао првобитну фасаду, уличну, која је вредна пажње. Обрада архитектонских детаља на уличном зиду-троугаони забат са розетом, пиластри унутар простора су лепо обликовани \nпрозори, ставља ову зграду у ред значајнијих достигнућа народног неимарства.\n\nПоред ове вредности зграда има и историјски значај јер је у њој рођен композитор Аксентије Максимовић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.88127, 44.906451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велики камени крст у Јабуци", "ref:RS:nkd": "SK1762", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99769", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99769", "description": "Јабука је за време турског периода била насељена углавном Србима. Средином 18. века, декретом Марије Терезије, населили су се овде и Немци, ислужени војници и инвалиди. Приликом једног продора Турске у Банат, 1788. године, место је било разорено и спаљено. Том приликом Немци су се иселили из Јабуке, а по истеривању Турака вратили су се назад.\n\nУ спомен тог догађаја, према предању, становништво Јабуке у знак захвалности, подигао је један велики камени крст. Овај крст данас се налази у улици Жарка Зрењанина, у близини једног великог раскршћа које је могло бити, у то време (18. век), центар села. Крст је направљен од грубо клесаног камена, неуобичајних размера и облика. Висок је 1,90 м хоризонтални распон му је 1,50 м, док дебљина износи око 0,30 м. Због свог изгледа и историјског догађаја којег симболично обележава, предложен је за заштиту." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.58976, 44.947153 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Стеријиној бр. 11", "ref:RS:nkd": "SK1763", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108060", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108060", "description": "Кућа у којој је живео, радио и умро Јован Стерија Поповић, налази се у истоименој улици. Приземна је, зидана у опеци, малтерисана и кречена, прозори и врата су бојени масном бојом.\nСвојим калканом излази на улицу и чини главну фасаду. Фасада има један двокрилни прозор, према суседу један плитак пиластер и лепо обликован венац изнад кога има ред црепова. Овај венац одваја тавански калкан на коме се налази мали усечени четвртасти тавански прозор.\nКућа поседује само три одељења која су везана између себе вратима. Крајње одељење према дворишту подељено је преградним зидом на још једно мање одељење које нема директно осветљење. У овој просторији под је од бетона. У два предња одељења под је бродски.\nУ кућу се улази кроз велику трокрилну капију и широки ходник нове куће која се прислања односно која има заједнички зид са старом кућом.\nНова кућа дозидана је вероватно касније и сем једног калканског зида немају ничег заједничког. Стара кућа, односно кућа Ј.С. Поповића служи данас за становање, одржава се, али у зидовима има високе влаге." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.299553, 45.118582 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Три бурета за вино", "ref:RS:nkd": "SK1764", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100970", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100970", "description": "Бурад су саграђена на четвртастој подлози, прављена од опеке са цементом, а унутрашњост им је обложена плочама, популарно их зову и \"стаклена бурад\". Следећих су димензија: ширина 180см дужина 3,5м, висине 220см. Запремина I je 115,50 Hl, II 115,50 Hl и III 118,15 Hl. Бурад споља са предње стране имају украсе изведене цементом. Такође постоји посебан жљеб за уградњу стаклене цеви за показивање нивоа у бурадима. Бурад су саграђена као један објекат са три дела, а свки од њих је целина за себе. Бурад су грађена око 1885. године, а изградила их је фирма Rostoch und Hoffelner, Cementfassbau - Gesellschaft - Klosterneoburg bei Wien - бурад се балазе у дворишту зграде која је била власништво Валентина Неукома. Зграда је сада власништво - друштвена својина. Како су и околне зграде у друштвеној својини, а зграда у чијем су се дворишту налазила бурад је срушена, бурад су тако остала на отвореном простору. Ради историјског значаја и вредности буради требало би их свакако и конзервиратии и уклопити у новорешење Трга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.298063, 45.123443 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "РКЦ Св. Герхарда де Сангредо", "ref:RS:nkd": "SK1765", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100757", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100757", "description": "Римокатоличка црква sv. Gerharda de Sangredo саграђена је у периоду од 1860. до 1863.г. с тим што је спољашњост коначно уобличена 1902. године. Није познато име архитекте који је израдио нацрт, али се предпоставља да је из Беча. Фасада је првобитно изведена у теракоти, али брзо је пропала, тако да је већ 1902. године обновљена и делом обложена каменом, с тим што је камен употребљаван за архитектонске детаље. Радове на обнови фасаде извеле су архитекте из Беча Knotgen и Bach из Беча. Иначе црква је саграђена у неоготском стилу веома чистог обрасца. Приликом обнове постављене су и скулптуре на прочељу, као и велика кмпозиција на балдахину изнад главног портала. Академски вајар и професор уметничке академије у Будимпешти исклесао је у камену: композицију у дубоком рељефу Богородица благосиља светог Стефана, затим скултуре у надприродној велични Христос учитељ, Свети краљ Стефан, Свети Герхард и Богородица.\n\nГлавни олтар светог Герхарда осликао је професор Бечке академије уметности Petar Johann Geiger 1863. године. Бочни олтар са представом Свете породице израдио је академски сликар Carl Gutsch 1869. године.\n\nУнутрашњу декорацију - композиције и орнаментика изведене су у времену од 1912. до 1914. године. Сликао је Szirmai Anthál уз помоћ Jureina Anthál-a и Јулија Мерлића, сликара из Вараждина. \n\nДесно од главног улаза налази се велика композциија, уље на платну, рад Stephana Jäġera сликара из Ченеја. Композциија приказује одбрану Вршца од турског напада у рату 1788. године, под вођством Joacoba Hrnnemanna. Слика је настала 1923. године.\n\nОсим тога у цркви се чувају и следће заставе: Зидрског еснафа из 1896. године, Вршачког удружења пољопривредника из 1906. године, Вршачког привредног савеза из 1901. године, као и застава ковачког цеха из 1894. године. У цркви се налазе и оргуље са два мануала и 52 регистра, израђена су почетком века 20., у радионици Leopolda Wegsteina у Темишвару." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.301289, 45.118129 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Жарка Зрењанина бр. 27а", "ref:RS:nkd": "SK1766", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102295", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102295", "description": "Кућа у Павлишу у улици Жарка Зрењанина бр. 27а, је кућа у којој је погинуо Народни херој Жарко Зрењанин - Уча. Кућа је ствљена под заштиту да би се очувала успомена на овог првоборца народног устанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.238518, 45.103979 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Задружна 66", "ref:RS:nkd": "SK1767", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100562", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100562", "description": "Споменик културе састоји се из једног објекта који је саградио Гајта Новак, половином 19. века. Кућа је сачувала облике првобитне грађевине, што је издваја од осталих објекта у месту. \n\nКућа је правоугаоног облика и њену основу чине соба - кухиња - соба, трем на дрвеним стубовима, остава са дворишне стране и подрум испред предње собе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.376274, 45.034994 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа са окућницом у Ритишеву", "ref:RS:nkd": "SK1768", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100537", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100537", "description": "Споменик културе је формиран крајем 19. века од две куће, летње кухиње, шупе, чардака, амбара и других помоћних зграда органкзованих у затворену градитељску целину. Зграде образују квадратни простор чистог дворишта, које је са економским повезано пролазом са капијом испод чардака. Према уличном фронту подигнут је зид који повезује куће подражавајући њихову фасаду отворима у виду прозора, пиластрима и украсном профилацијом у малтеру, стварајући привид преке куће која је крајем 19. века као дериват градске продирала у село. Као одраз имагинације наручиоца изражене организацијом кућишта и обрадом уличног изгледа, окућница у Ритишеву представља занимљив пример народног градитељства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.222182, 45.064499 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војно-граничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1769", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103081", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103081", "description": "Споменик културе саграђен је 1829. године за потребе Немачко-банатске регименте у Банату. После реорганизације Војне границе у Банату, ту се од 1845. године налазила компанија Српско-банатске регименте, све до укидања Војне границе 1872. године. Зграда је слободностојећа спратна грађевина, лоцирана у центру села, на главној раскрсници. Унутршњи простор је фунцкионалао подељен на административно-канцеларијски део у приземљу и стамбени на спрату. Просторије на спрату следе распоред зидова у приземљу и имају дрвену плафонску конструкцију.\n\nСпоменик културе представља један од типичних примера грађевина из XVII-XIX века које је подизала Аусто-Угарска на подручју Војводине после ослобођења од турске окупације, према плану и прописима Команде Војне границе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.847254, 45.213853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Дренча", "ref:RS:nkd": "SK177", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108119", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108119", "description": "Манастир Дренча са црквом Богородичиног Ваведења, у жупи недалеко од Александровца, дуго је лежао у рушевинама. О његовој раној историји сведочи свитак из 1382. године, којим се светогорском манастиру Светог Пантелејмона поклања двор у Наупари с придворицом и обезбеђују поседи у области Крушевца и Браничева. На основу тог драгоценог документа сматра се да је Дренча подигнута непосредно пре тога, око 1380. године. Ктитори су били монах Доротеј, који је изгледа и сахрањен у припремљеној гробници у цркви, и његов син јеромонах Данило, први игуман манастира и потоњи српски патријарх Данило III. \nЦрква је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и са слободним ступцима који носе куполу. Архитектонске особености огледају се у ширењу основе од запада ка истоку, крстастим сводовима над просторима протезиса и ђаконикона, као и варирању спољних облика конхи – певничке су полукружне, олтарска петострана, а апсиде проскомидије и ђаконикона су четворостране. Припрате нема, као ни трагова зидног сликарства. Клесани украс допрозорника, са необично компонованим људским фигурама, зооморфним и флоралним мотивима и преплетом, првобитно је био бојен. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике црква у Дренчи следи рану етапу моравске архитектуре. \nАрхеолошка сондажна истраживања и конзервација остатака цркве вршени су 1952, 1967, 1971, 1983 и 2002, да би у периоду 2003–2006. краљевачки завод у целини реконструисао цркву. Сада је активан женски манастир." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.042496, 43.482024 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Румунска православна црква Св. пророка Илије", "ref:RS:nkd": "SK1770", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100778", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100778", "description": "Споменик културе је зидан 1906. године. Пројектовали су га Petru Schlarb и његов син из Румуније. То је једнобродна грађевина осноиве уписаног крста са полукружном апцисом, оријентисана у правцу исток-запад. Из масе главног прочеља издиже се всок звоник, наглашене лимене капе. Двоводна, дрвена кровна конструкција покривена је бибер црепом. Фасаде су оживљене прислоњеним пиластрима и вишеструко профилисане венцима. Улазни портал је наткриљен троугаоним тимпаноном који се као елемент декорације понавља и над бочним прозорским отворима. Зидно сликарство из 1937.-38. године рад је Александра Штефа, док је за иконостасну преграду, у деловима допремљену из Румуније, ангажован Иван Босиок.\nСпоменик културе, значајан пример стваралаштва румунског народа, смештен је у центру града, тако да поред складности архитектонске концепције поседује и просторно-урбанистичку вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.978707, 44.74119 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Терезије Авилске", "ref:RS:nkd": "SK1771", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103479", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103479", "description": "Споменик културе је сазидан 1830. године, на месту цркве подигнуте 1722. године, а срушен је 1827. године, о чему сведочи бронзана плоча смештена у унутрашњости храма, на јужном зиду. То је једнобродна граћевина, основе уписаног крста са петостраном апсидом, уз чију је северну страну смештена сакристија са припратом, одакле се степеништем иде у хорски простор. Окренута је у правцу исток-запад. Над источним делом издиже се високи звоник са сатом и две камене вазе на обе стране прочеља. Фасаде су оживљене плитким пиластрима, вишеструко профилисаним кровним венцем и полукружним прозорским отворима. Кровна конструкција је дрвена, покривена бибер црепом.\n\nСпоменик културе је смештен у самом центру града, у главном градском парку, опасан је оградом од кованог гвожђа која је псотављена на ниском зиду од цигле, тако да има све квалитетне амбијенталне целине. Својом складном архитектонском концепцијом он представља значајан пример католичког храма 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.97712, 44.742216 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Три надгробна споменика у порти српске православне цркве у Делиблату", "ref:RS:nkd": "SK1772", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100972", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100972", "description": "У црквеној порти око српске православне цркве у Делиблату, налазе се три надгробна споменика једне породице чији је најзначајнији члан, представник, легендарне жене - сеоски кнез, Анђелија Максимова. Њен надгробни споменик је од ружичастог мермера са крстом и налази се уз западни зид порте, тачно према западном улазу у цркву. На њему пише: 1770 (или један), где почива раба Божија Ангелија Максимова, Љули 30.\n\nОна је била ћерка свештеника Максима Воиновића или Веиновића. Одликовала се смелошћу, храброшћу и памећу, те је била сеоски кнез - Кнез Анђелија.\n\nС јужне стране цркве налази се гроб њеног оца са положеном плочом и натписом на црквено словенском.\n\nНа трећој плочи од олтара, такође је текст на црквено словенском и вероватно је припадао трећем члану чувене породице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.035257, 44.839882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Словачка евангелистичка црква", "ref:RS:nkd": "SK1773", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100798", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100798", "description": "Словачка евангелистичка црква сазидана је у периоду између 1824. и 1828. године. Црква је једнобродна грађевина, са прочељем које је богато рашчлањено хоризонталним венцима и пиластрима. У доњој зони цркве је смештен портал, са равним надвратником. Средњи део прочеља је мало избачен у поље, у виду ризалита, а изнад њега се уздиже барокни звоник.\nОлтарска пала \"Исус на маслиновој гори\", величине 2,5 x 5 m, рад је Константина Данила, а истиче се својом композицијом и уметничким квалитетима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.619959, 45.113135 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Воздвиженија часног крста", "ref:RS:nkd": "SK1774", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99828", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99828", "description": "Водица посвећена Воздвижењу Часног крста у атару Уздина састоји се од капеле и озиданог улаза у порту, која је у прошлости била ограђена живом оградом. Водица је подигнутас почетком 19. века, у време када је Уздин био једно од граничарских насеља Баната. Својим изгледом-ротондом, капела на водици заједно са сачуваним масивним улазом, грађена у стилу рустичног барока, представља јединствен пример сакралног народног градитељства на тлу Војводине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.61811, 45.191601 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Силаска Св. Духа - Тројица", "ref:RS:nkd": "SK1775", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99832", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99832", "description": "Водица посвећена силаску Светог духа - Тројици у Семошу сачињава капела са бунаром у унутрашњем простору. Подигнута је 1930. године. Културно добро подигао је Емил Марков, становник Самоша. Водица је карактеристичан примерак народног градитељства на тлу Војводине, који је сачуван у изворном облику и који и данас представља значајно културно место за мештане села." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.780402, 45.207273 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Усековања главе св. Јована Крститеља", "ref:RS:nkd": "SK1776", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99833", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99833", "description": "Водица посвећена Усековању главе Светог Јована Крститеља у атару Црепаје се састоји из дводелне капеле, озиданог крста и конака. Капела на водици подигнута је у првој половини 19. века са намером да на симболичан начин означи место Козловац које је нестало у 18. веку. Из истог периода је и озидани крст, а конак је грађен почетком овог века. Водица је у прошлости представљала значајно култно место на које су доношени болесници не само из Црепаје, већ и из удаљених насеља Баната. Водице посвећене Усековању главе Светог Јована Крститеља једна је од ретких која у оквиру споменичког комплекса има конак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.629412, 44.97978 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Св. Врача", "ref:RS:nkd": "SK1777", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99830", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99830", "description": "Водица се састоји из капеле и конака. Подигнута је 1928. године. Водицу је подигао Стефан Илијин-Коларов, становник Црепаје. Водица је у прошлости представљала значајно култно место на које су доношени болесници и из удаљенијих насеља Баната. Једна је од две водице у Јужном Банату које имају конак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.647093, 45.02016 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Историјског архива", "ref:RS:nkd": "SK1778", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100031", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100031", "description": "Зграда Историјског архива у Белој Цркви је једноспратни објекат са наглашеним централним ризалитом и балконом изнад улазне ајнфорт капије. Симетрично од улаза у приземљу лево и десно су по три затворена излога у којима су раније биле продавнице. Са леве и десне су по три прозора од којих су оба крајња тзв. кибицвенстери. Лево и десно од средишњег прозора је постављен декоративан пиластар. Испод прозора у праавоугаоним пољима је плитка пластика стилизоване флоралне орнаментике. Ограда на балкону је од кованог гвожђа. Фасада спрата је одељена од приземља једноставним венцем. док је венац између спрата и тавана наглашенији. Кров је двоводни. Зграда у дворишту има два крила." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.424514, 44.903361 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Музејске јединице у Белој Цркви", "ref:RS:nkd": "SK1779", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100045", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100045", "description": "Када је кућа изграђена не може се са сигурношћу утврдити, али први власници су сигурно били виноградари, јер у кући постојке два пространа винска подрума. Први поуздани податак који имамо из земљишних књига је да је кућу 18. августа 1889. годинме купио Павле Јањић, трговац из Ковина. Претпоставља се да је тада кућа добила и нови изглед, у приземљу, десно од ајнфорт капије отворен је локал, у којем је била продавница текстила. После смрти Тодоровића и жене му кућу је наследио њихов рођак Урош Тодоровић из Панчева, који је већ 1921. године кућу продао. Нови власник куће псотао је Алберт Неукман, познати виноградар.\nНакон Другог светског рата кућа је конфискована, кроз њу су прошли многи станари, док 1954. године десно крило и спрат зграде нису дати на коришћење Музејској збирци у Белој Цркви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.424648, 44.903535 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK178", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109356", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109356", "description": "Усред сеоског гробља налази се црква која је мењала патрона, па је - осим као Богородичина, каква је данас - позната и као црква Св. Ђорђа. Клесани натпис над улазом сведочи да је подигнута 1619\/20. Мала, делимично укопана грађевина једнобродне је основе са прислоњеним, у темену преломљеним луковима и дубоком полукружном апсидом. Њен свод такође је преломљен у темену и ојачан луком ослоњеним на пиластре, тако да је простор подељен на два травеја. Зидана локалним каменом уз секундарно коришћење старијих надгробника, покривена је каменим плочама, а улаз је заштићен надстрешницом ослоњеном на камене конзоле. Живопис је делимично сачуван у олтару и на подужним зидовима. Монументална сцена Св. Ђорђе убија аждају на северном зиду и композиција Причешће апостола, често изостављана из програма малих гробљанских богомоља каква је ова, били би путокази да се препозна искусни мајстор који је декорацију извео непосредно после градње цркве, свакако у трећој деценији ХVII столећа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.506015, 43.46379 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железнички комплекс Јасеново на прузи Вршац - Бела Црква", "ref:RS:nkd": "SK1780", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108292", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108292", "description": "Године 1856. - 1857. настављена је изградња пруге кроз Војводину. Део који пролази кроз југоисточни Банат од Јасеновца преко Вршца спаја се са Темишваром и даље преко Мађарске са Будимпештом и Бечом. Ова деоница је пуштена у собраћај 20. јула 1858. године.\nУ исто време саграђена је зграда железничке станице, окретница за локомотиве и бунар за црпљење воде.\nЗграда железнилчке станице је саграђена од тврдог материјала а покривена је фалцованим црепом. Зграда је служила и као хотел где су путници одседали. Претрпела је извесне измене да би се прилагодила потребама савременог и модернијег саобраћаја.\nУ близини станичне зграде налази се окретница за локомотиве. Направљена је у Бечу 1868. године. Кружног је облика, пречника 14 м. У кругу је смештен механизам са шинама за окретање локомотиве. Механизам су окретала два човека уз помоћ металне полуге.\nБунар за црпљење воде налази се 200 м до станичне зграде а 100 м од окретнице. Пречника је око 6 м а дубине 30 м. Изграђен је опеком и омалтерисан. Вода из бунара се црпела уз помоћ локомотиве а даље преко цеви се пребацивала у цистерну одакле су је узимале локомотиве. \nДанас су и окретница и бунар ван употребе. Железнички комплекс Јасеново је ван употребе и запуштен. Једно време је служио као сценографија за снимање филмова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.318634, 44.939967 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Саве Мунћана", "ref:RS:nkd": "SK1781", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100770", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100770", "description": "Сава Мунћан рођен је у Крушчици 06.06.1910. године. Био је из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Белој Цркви и Вршцу. Још у гимназији се заинтересовао за идеологију радничког и комунистичког покрета, а на правном факултету, на који се уписаѕо 1930. године, почиње активно да се бави политчким радом. Постао је члан СКОЈ-а, а 1933. и члан КПЈ. Од 1936. године најближи је сарадник Жарка Зрењанина и члан окружног партијског руководства. 1940. изабран је за члана ПК КПЈ за Војводину. У моменту када је радио на формирању партизанског одреда у Вршцу, откривен је, бранио се, а да не би жив пао непријатељима у руке последњим метком је себи одузео живот.\nРодна кућа н.х. Саве Мунћана састоји се од два дела., стамбеног и економског, који је касније дозидан. Кућа својом ужом фасадом излази на улиоцу. Двориште је ограђено зидом од опеке са дрвеним вратима и дрвеном колском капијом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.476373, 44.926493 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "13 бунара у Ул. Иштвана Кизура на Келебији", "ref:RS:nkd": "SK1782", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105767", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105767", "description": "У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена и данас постојећа улица (салашки шор) Крнајски пут. Овај топоним потврђује да је породица Крнајски већ средином XVIII века живела на Келебији. Њихова породична задруга је већ тада формирала салашарски шор. Друга мапа која потиче из 1788. године већ назначава и салаш и бунаре. Ђермови који и данас постоје у улици Иштвана Кизура бушени су током XVIII века, то нам потврђује и споменута карта. Бунари нису ископани на ледини, као што је обичај на салашима, него су на регулационој линији улице или тачно испред стамбене зграде. У XVIII веку један бунар је вредео више него два салашарска објекта. Ђермови су сличне висине. Сами ђермови су високи у просеку 7 метара, дужина соје је у просеку 4-4,5 метара, а дужина шибе звиси од дубине бунара. Роваш су раније израђивали од дасака, а у новије време од бетона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.571534, 46.155208 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Републике бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1783", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105829", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105829", "description": "Некадашња зграда банке, завршена је 1912. године. Грађена је у стилу сецесије, али не и обичајеној Лехнеровој варијанти мађарске сецесије која доминира Суботицом.. Она је производ настојања једне групе тзв. ,,младих,, мађарских архитеката који су покушали спојити стил сецесије са конструкцијом народних кућа. Пројектант зграде је Алфред Хајош (1878-1955) из Будимпеште. Објекат је необичан већ по приступу обради локације на којој је смештен. То је угаона зграда која није архитектонски класично формулисана и не ствара угао-ћошак, него је лучна, а у средишњој оси лука који чини прелаз са Трга Републике на Трг цара Јована Ненада је смештен улаз у зграду. Због овог лучног третирања не постоје две фасаде него само једна, симетрично обрађена. Објектом доминирају три вертикалне осе улазни, централни део са високим двоструким пирамидалним кровиштем и две вертикале на странама објекта које се истичу равним атикама.. По хоризонтали је зграда издељена на доњи пословни простор и два спрата са становима. Архитекта је хомогено фасадно платно разбио игром прозорских отвора а не наношењем богате декорације. Једини декоративни елемент су правоугаона поља између спратова,испуњена венцима гирланди и фестона изнад прозорских отвора,и декорација око прозора у виду пута који држе преплете гирланди." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66488, 46.10055 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 1 - Војнић палата", "ref:RS:nkd": "SK1784", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105797", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105797", "description": "Необична палата у стилу француске ренесансе, са елементима цветне готике, коју је 1893. године пројектовао грађевински мајстор Јанош Једличка, издваја се у шаренилу еклектичких зграда које се нижу дуж Корза. На објекту се појављује неуобичајена архитектонска композиција тлоцрта, пластичне декорације, као и колористичког решења фасаде.У приземљу доминирају лучни отвори који чине масивни, аркадни низ. На спратном делу се смењују прозори у ритму бифоре и једнокрилних отвора над којима су благи готички лукови завршени мотивом француског љиљана. Овај декоративни мотив се протеже на свим детаљима зграде или у види опшавне траке или као самостална декорација. Прозори су оивичени пиластрима хоризонталне поделе са фугама, а поља између завршавају цветном орнаментиком стилизованог љиљана. На овом објекту је веома карактеристичан средишњи еркер који се протеже дуж оба спрата. Конципиран је у виду троугла са ивицом коју маркира тордирани стуб, док је централно постављена једна слобондостојећа фигура мушкарца са штитом и једном подигнутом руком у којој је држао копље. Испод кровног покривача је венац састављен од низа конзола и низом љиљана смештених у тролисне форме.Над троугаоним еркером се уздиже високи торањ, а мансардни отвори су оивичени тордираним стубићима и троугаоним кровићем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666, 46.100471 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 10", "ref:RS:nkd": "SK1785", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105807", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105807", "description": "Објекат је изграђен као хотел \"Национал\"за власника Мора Халброра, а по пројектима Гезе Коцке из 1882.године. Током исте године пројектант је у дворишном делу испројектовао штале и наслам за кола са кафаном оријентисаном ка улици Бранислава Нушића. Током 1905. године је парцела у потпуности затворена (ивично), односно изграђен је спратни објекат основе у облику латиничног слова \"L\", у неоренесансном стилу, са примесом вегатабилне орнаментике сецесијског стила, са друштвеним просторијама хотела (свечаном салом, салом за картање и читање), а према пројекту Ференца Рајхла. Прочеље је симетричне поделе, са централним ризалитом и два бочна. У приземљу је зидно платно хоризонталне поделе са низом лучно засведених портала и излога. Главни улаз маркирају удвојени пиластри, а на бочним се јавља по један пиластар са сваке стране. На ризалитима на спратном делу су масивни балкони са касетираном балустрадом, а подржавају их багато декоративне конзоле. Ризалитни прозори лучно завршавају, док су остали равни са сегментним тимпаноном. У кровној зони ризалити завршавају равним атикама. Гипсана декорација у виду гирланди, вегатабилних мотива, те симбола занимања пројектанта, сведена је у вертикална међупрозорска поља спратног дела објекта, а јавља се и на полукапителима. У поткровљу тече венац у виду низа конзола." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.668478, 46.100507 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 11", "ref:RS:nkd": "SK1786", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105808", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105808", "description": "Кућа Симона Доминуса је у низу са кућом Халброровом и слично је конципирана. Пројектовао ју је Титус Мачковић 1891. године у њему препознатљивом стилу еклектике, са доминантним елементима ренесансе. То је једноспратни објекат код којег је приземље изведено у масивној рустици са четири лучно попстављена портала. Симетрија прочеља је доследно спроведена, са централним ризалитом, централно постављеном капијом и балконом на спртату. Спратни део није тако строго класицистички решен. Овде доминирају слободније, лучне форме барока које се огледају у форми тимпанона испуњеним декорацијом у виду растворене барокне шкољке. На крајевима објекта су удвојени прозори са прекинутим лучним тимпаноном. На месту прекида тимпанона је богата барокна орнаментика која израста из мале средишње картуше. Кров је на две воде покривен бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.667771, 46.100704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 15", "ref:RS:nkd": "SK1787", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105809", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105809", "description": "Масивна, монументална ,,Прокеш палата,, заузима целокупан урбани блок. Изграђена је током 1887. године по пројектима суботичког архитекте Гезе Коцке. Ова двосптратница се протеже на три улице и то Енгелсову, улицу Бориса Кидрича и улицу Ђуре Ђаковића. У основној концепцији одговара стилу италијанске ренесансе, коју карактерише масивно приземље са грубом обрадом фасадног платна и лучним порталима. Спратни део је већ издиференциранији и лакши. По њему се протеже једноставни низ правоугаоних прозора уоквирених античким формама полустубова са коринтским капителима и тимпанонима на високом архитраву. Средишњи низ прозора првог спрата надкриљују лучни тимпанони. Сваки прозор је раздвојен плитким пиластром. На првом спрату међуспратна конструкција је раздвојена низом балустрада испод прозора, а на другом фризом званим «пасји скок». Прозори другог спрата закључени су равном архитравном плочом. Угловима објекта доминирају четвороугаоне куполе положене на ниске балустраде.,,Прокеш палата,, је највећа најамна зграда у граду и чини логичан завршетак корзоа који је састављен од низа управо оваквих зграда намењених издавању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.668843, 46.100843 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 3", "ref:RS:nkd": "SK1788", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105799", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105799", "description": "Средином 19. века, тачније 1857. године изграђен је „Хотел Јагње“, други по реду хотел и гостионица у граду. Прву велику адаптацију доживео је 1886. године, у стилу еклектике, када је власник Андраш Лихтнкер ангажовао суботичког архитекту Гезу Коцку који је објекту подигао спрат. Другу по реду адаптацију објекат је доживео 1904. године. Тада је потпуно преуређен у стилу минхенске сецесије према пројекту суботичког архитекте Титуса Мачковића. Приземље је тада решено великим лучним овалним аркадама, које су у горњем делу биле испуњене витражом, док је фасада била испреплетана витицама сецесијских линија, мотивима цвећа и срца. Трећа по реду адаптација објекта била је 1985-86. године када је фасада према Корзоу реконструисана, док је остали део објекта порушен и дограђен нови, у функцији Дома ЈНА. Приликом последње адаптације нестали су и витражи који су се налазили у горњим појасевима лучних портала. Објекат је већ дуже време без функције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666231, 46.100465 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 4", "ref:RS:nkd": "SK1789", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105800", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105800", "description": "Палату суботичке трговачке банке пројектовали су 1907. године Марцел Комор и Деже Јакаб, са стилским одликама мађарске варијанте сецесије. Осим банке, у приземљу се налазио ресторан, а на спратовима станови. Зграда банке је смештена на угаоној парцели, основе латиничног слова „Л“ са малим унутрашњим двориштем. На овој згради су први пут у Суботици примењене велике стаклене површине уместо масивног приземља, и ту су биле смештене просторије банке. Након тога следи мезанин- полуспрат, а након тога два спрата где се налазе станови. На фасади окренутој главном градском шеталишту доминира улаз у канцеларије и станове на спрату, наглашен полукружним каменим стубовима обликованим у дрво живота, који носе мали кров од Жолни црепова. Мотиви на фасадама- сунце, кошница,паунова пера у разним бојама, затим веверице и сове имали су за циљ да прикажу врлину штедљивости. Око прозора на првом спрату наилазимо на низ стилизованих сова која издалека личе на срца. Сова је познати симбол мудрости. У истој равни са прозорима првог спрата се јавља представа веверице - угравирана у камени опшав прозора. Веверица као вредни сакупљач жирова такође је симбол штедљивости .На овој фасади изразито је занимљив и пример жене на прозору која налакћена са рукама испод браде посматра пролазнике. Девојке су урађене у природној величини и веома су значајне јер додатно оживљавају фасаду и чине је посебном. Фигуре су изграђене од Жолнаи керамике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666955, 46.100377 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK179", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108028", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108028", "description": "Богородичина црква у селу Долац налази се пар километара јужно од манастира Студенице. Скоро квадратна основа храма је малих димензија, али његова двоспратна конструкција висока је око 6 m, па издужена силуета више подсећа на кулу него на богомољу. Две истоветне просторије, постављене једна изнад друге и лучно засведене, вероватно првобитно нису ни биле у функцији цркве. Доња просторија је имала један отвор на западној страни, док је она спратна имала чак четири лучна отвора, од којих су северни и јужни били постављени уз источни зид. Претпоставља се да оваква концепција грађевине указује на њен некадашњи фунерарни карактер. У доба деспота Ђурђа Бранковића, тачније 1441\/2, дошло је до обнове о чему сведочи делимично сачувани фреско натпис. Како су том приликом зидне површине на спрату живописане, јасно је да су до те године изведене интервенције које су ову просторију претворили у цркву: отвори груписани на источној страни су зазидани и формиран је олтарски простор са плитком апсидом, ђакониконом и проскомидијом. Можда је у исто време призидана и велика припрата. Фреске су сасвим фрагментарно очуване у источном делу храма. Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови су извођени 1969." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.523823, 43.473451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 5", "ref:RS:nkd": "SK1790", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105802", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105802", "description": "Зграда је првобитно подигнута као једноспратна најамна палата у стилу неоренесансе, према пројектима Михаља Тота из 1878. године. Наручилац је био Алајош Пољаковић земљопоседник и гимназијски професор. Почетком 20. века зграду је купила банка, која је 1912. године подигла још један спрат, према пројектима будимпештанских архитеката Марцела Комора и Дежеа Јакаба. Овај двоспратни угаони објекат решен је у стилу неоренесансе, са декоративним елементима сецесије, и мноштвом вегетабилне орнаментике. То је типичан пример пословне зграде са наглашеним монументалним средњим ризалитом и са два мања бочна ризалита. У средишњем ризалиту, на спратном делу су канелирани, масини полустубови са јонским заршетком и балкони од кованог гвожђа. Носе декоративне елементе као и централна улазна врата која су померена из вертикалне осе удесно, а лево су четири канелирана полустуба са дорским капителима. Средишњи ризалит у кровној зони је наглашен равном атиком украшеном вазама на бочном делу. Високо кровиште је двосливно, покривено жљебљеним црепом. У објекту је сачуван целокупан ентеријер приземља са необично лепо израђеним мобилијаром од резбареног дрвета. Данашњу фасаду објекат је добио средином седамдесетих година 20. века, према пројектима Горана Мартиновића" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666582, 46.100544 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 6", "ref:RS:nkd": "SK1791", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105803", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105803", "description": "Једноспратна угаона зграда подигнута за Јована Димитријевића 1881. године. Њен пројектант је био суботички архитекта Титус Мачковић, који је својим радовима у стилу еклектике, са преовладавајућим неоренесансним карактеристикама, дао главни печат читавом овом уличном потезу. Објекат је интимна једноспратна, приватна палата симетрично конципирана са два бочна ризалита. Централно је постављен пешачки улаз маркиран са два стуба, постављена на високе постаменте, а у горњој зони подржавају равну архитравну греду. Ивични ризалити су у призмљу акцентовани рустичном обрадом фасаде, а над двокрилним вратницама је надсветло зракасте поделе. Приземље је са стакленим излозима сегментног завршетка, осим на ризалитима где су лучно засведени улази у објекат. По хоризонтали, приземље од спрата дели кордонски венац којим, осим равне профилације тече и низ дентикула. Фасадно платно спратног дела је издељено хоризонталним фугама и ритмичким низом идентичних прозора. Прозори ризалита имају камену балустраду. Прозори опточени пластичним равним опшавом имају троугаоне или сегментне тимпаноне, који се наизменично смењују. Поткровни венац чине равне профилације, низ цветних мотива сведених у повезане кругове изнад којих је зупчасти низ на који належу конзоле што подржавају кров." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.667434, 46.100418 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 7", "ref:RS:nkd": "SK1792", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105805", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105805", "description": "У Суботици је 1912. године на градском шеталишту подигнута за Суботичко деоничарско друштво прва робна кућа. Необична зграда позната по називу “Близанци” састављена је из два идентична дела, као слика у огледалу, раздвојена отвореним централним пасажом који је водио у двориште. Пројектант је био архитекта из Будимпеште Жигмонда Сиклаиа (Sziklai Zsigmond). Крајем године зграда је завршена, али је власник добио дозволу за усељење тек крајем 1913. године. Објекат није имао обележја која су типична за робне куће грађене у том периоду са јединственим унутрашњим простором и централним степениште. Пројектом је било предвиђено двадесет мањих трговачких локала, нанизаних у приземном и спратном појасу оба блока, али је дошло до измене, па је спратни део добио стамбену функцију. Зграду ''Близанци'' карактерише једноставност облика и геометријска сажетост форме, као и употреба јасних и једноставних линије. Приземљем доминирају велики застакљени излози раздвојени вертикалним пиластрима, а на спрату су вишеделни правоугаони прозори који својим обликом подсећају на прозоре бечке сецесије. Објекат је јединствен и по скелетно конструктивном систему и равним кровом који је неуобичајен за почетак XX века па делује недоречено, као да му је изградња заустављена на пола.\nНа левом делу објекта дограђена су 1997. године два спрата према условима МЗЗСК Суботица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.667255, 46.10061 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бориса Кидрича бр. 9", "ref:RS:nkd": "SK1793", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105806", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105806", "description": "Једносратну најамну палату пројектовао је Геза Коцка око 1890. године за богату породицу Халброр (Halbrohr). Објекат је изграђен са стилским одликама еклектике и са доминантним елементима неоренесансе и необарока. У приземљу су четири портала, рустично обрађена. Симетрија прочеља је доследно спроведена са централним ризалитом, централно постављеном капијом и балконом на спрату. На спрату доминирају слободније, лучне форме барока које се огледају у форми тимпанона испуњеним декорацијом у виду шкољке. На крајевима објекта су удвојени прозори са прекинутим тимпаноном. На месту прекида тимпанона је богата барокна орнаментика која израста из мале средишње картуше. Кров је на две воде покривен бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.667606, 46.10067 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Браће Радића бр. 74", "ref:RS:nkd": "SK1794", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105784", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105784", "description": "Кућа Јаноша Браухлера, столара и индустријалца дрветом, подигнута је 1902. године по пројекту П. Беранека из Сремских Карловаца. То је приземни стамбено-пословни објекат, извучен на регулациону линију улице и са основом у облику ћириличног слова „Г“. Кућа је изграђена са стилским одликама необарока. У дворишном делу парцеле налазила се радионица, док су се у уличном краку објекта налазила четири радничка стана.Фасада објекта је симетрична са дрвеном капијом постављеном по средини и са по шест прозора са сваке стране. Богата декорација сконцентрисана је око отвора. Изнад капије у полулежећем положају, смештене су две фигуре анђела са крилима оперважене флоралном позадином. Канелирани пиластри уоквирују поља у којима су смештена по два прозорска отвора са богатом декорацијом изнад у виду шкољки. Испод прозора у правоугаоним пољима декорација је у виду балустраде. Оваква обилна декорација користила се ради постизања репрезентативности објекта и истицања статуса власника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.669718, 46.093452 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Бранислава Нушића бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1795", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105786", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105786", "description": "Објекат на углу улица Бранислава Нушића и Цара Душана, пројектовао је 1913. године архитекта Пал Вадас. Наручилац објекта био је Слободни краљевски град Суботица, а сврха објекта је била најамна зграда у којој су били смештени елитни станови које је Градски сенат издавао и убирао најамнину. Овај двоспратни, угаони објекат, основе која прати неправилни облик парцеле, грађен је у стилу бечке сецесије код које је мноштво вегатабилне орнаментике замењено чистијим, елегантнијим, издуженим геометријским формама које је заступао Јозеф Хофман. Главни габарит објекта се протеже Нушићевом улицом са фасадом скоро симетрично конципираном, осим одступања која се виде једино на приземљу и на угаоним торњевима. Фасаду карактеришу вертикално усмерени отвори који су веома интересантно груписани по паровима. Приземљем се ритмично ниже осам пари, а спратом шест пари отвора, на начин да су по два отвора обухваћена у једну целину. Фасада из улице Цара Душана компонована је као и главна, само је краћа за два пара прозора. На доњој страни еркера су медаљони интезивно плаво-црвене боје са приказом лабудова и птица. Кровиште је масивно, шаторасто, има светларник, карактеристичан детаљ сецесије, а маркирају га мушке фигуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666646, 46.09967 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе \"Стеван Сремац\"", "ref:RS:nkd": "SK1796", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109269", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109269", "description": "Споменик културе у салашарском насељу Кеви, подигнут је 1912. године према типском пројекту који је потписао Ћула Шваб, архитекта са техничког одељења мађарског Министарства за културу и образовање. Ова је била друга државна школа саграђена у селу за коју је плац, као и за прву поклонила породица Билицки. Конципована је као зграда симетричне поделе са две учионице повезане ходником и два учитељска стана. Грађена је опеком, као приземан објекат покривен бибер црепом, у духу скромног сеоског неокласицизма. \nНазив школе је мењан временом. Између два рата име школе је ,,Стеван Сремац,, након Другог светског рата ,,Темеркењ Иштван,, затим ,,25 мај,, шта је назив за све школе у општини до 1975. године. Половином деведесетих школа поново добија име ,,Стеван Сремац,,. \nОсим школе у дворишту су и помоћне зграде: шупе, пољски нужници и две мање штале. \nКао редак пример очуване типске школе и данас у функцији, које су почетком 19. века подизане у салашким насељима општине Сента, она представља сведочанство о развоју школства на овом подручју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.086593, 45.929851 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Ледерер", "ref:RS:nkd": "SK1797", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109322", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109322", "description": "Дворац Ледерер, Чока, Ул. Потиска, О Чока" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.139401, 45.941084 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Франкопанској бр. 2", "ref:RS:nkd": "SK1798", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105857", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105857", "description": "Зграда школе је подигнута према пројектима архитекте Титуса Мачковића. Изградња је завршена првог септембра 1892. године, Основа је у облику неправилног ћириличног слова „П” са укупно тринаест учионица, просторијом за обављање праксе, зборницом, фискултурном салом и два стана за домаре. То је самостојећи угаони једноспратни објекат којем је накнадно неадекватном доградњом подигнут и други спрат. Објекат је репрезентативног изгледа, грађен је од чврстог материјала жутом фасадном опеком која му уједно даје и декоративну ноту. Данас је у објекту смештена школа и дом за глухонему децу и омладину. Поред архитектонско-урбанистичке вредности, школа представља први репрезентативни објекат у граду намењен потребама школства и од посебног је кутурног, образовног и историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.65795, 46.10421 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда гимназије \"Светозар Марковић\"", "ref:RS:nkd": "SK1799", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105822", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105822", "description": "Објекат Гимназије изграђен је 1896-1900. године по пројекту Ференц Рајхла. Гимназија је двострано орјентисана са дијагонално засеченим углом и са стилским карактеристикама касног барока.Угаони приступни ризалит богатсвом зидне пластике и својим кубусом доминира објектом. Приземни појас је рустичне обраде, која се повлачи и према ивицама ризалита. Богата зидна малтерска пластика је сконцентрисана око отвора. Централни део ризалита је увучен од равни фасаде и акцентиран са два коринтска стуба који се протеже кроз два спрата. На овом делу зидног платна се налази богата фигуративна пластика, односно стојећа фигура нагог младића који је рукама ослоњен на барокне волуте два грба. Један грб представља грб града а на другом је представа змије. Иначе фигура младића има симболичну представу- некада је то била мушка гимназија. Фигура дечака направљена је од гипса. Прочеони ризалит је завршен куполом и прекривен лименим плочама. На врху прочеоне куполе налазе се две седеће фигуре анђела које придржавају глобус, налик Атлантима. Скулптуре и глобус су рађени од цинк лима, ковањем, а затим офарбане сивом бојом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66042, 46.10027 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Николајевска црква у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK18", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107469", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107469", "description": "Подигнута је у периоду од 1745-1752. године на месту старије, сламом покривене дрвене српске цркве. \nЈеднобродна грађевина с полуобличастом апсидом и певничким простором засведена је бачвастим сводом. На западној страни има двоспратни звоник с металном капом. Обликована је и грађена у барокном стилу и конструкцијама. Има све типичне одлике барокних цркава подизаних у Војводини и Војној граници у XVIII веку. У храму се, осим високог, богато изрезбареног иконостаса из 1762. године са иконама Димитрија Бачевића, налазе и зидне композиције земунског сликара Живка Петровића, иконе и заставе, као и други инвентар од значаја за културну и привредну историју Земуна. Посебно су значајне заставе земунских еснафа, које сведоче о друштвеној улози занатлија у пограничном Земуну. Првобитни звоник изгорео је у пожару 1867, а обновљен 1870. године. Ради ојачања грађевина је на северној и јужној фасади добила контрафоре. Црква је најстарији православни храм старог језгра Земуна и најстарија сакрална грађевина сачувана на подручју града Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.411846, 44.847835 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK180", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106156", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106156", "description": "У брвеничкој жупи, у селу Палеж налази се мала црква посвећена св. Николи. О овом споменику, данас окруженом сеоским гробљем, не постоје писани извори - непознат је ктитор као и време настанка. Основни део храма је највероватније подигнут у другој половини ХIV века, док је припрата касније дозидана. Црква је једнобродна, са дубоком полукружном апсидом и пиластрима који одвајају кратак западни травеј од источног. Полуобличасти свод над наосом нижи је од забата западног зида који доминира спољном визуром грађевине. Зидање је изведено ломљеним каменом. Унутрашњост храма, као и његова западна фасада, били су прекривени фрескама које су делимично сачуване in situ, а једним делом скинуте са зидова и пренете у Народни музеј у Београду још 1947. Иако је бојени слој у великој мери оштећен, између осталог и услед пожара до којег је дошло у непознато време, могуће је наслутити да је ово сликарство дело вештог мајстора чији је цртеж сигуран а фигуре чврсто моделоване. Стилске и иконографске особености упућују на аналогије у српском живопису друге половине ХIV века. Прве конзерваторске интервенције предузете су одмах након завршетка Другог светског рата. Истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису изведени су у периоду 1970-1972." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.50083, 43.455988 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда грађевинске средње школе \"18. новембар\"", "ref:RS:nkd": "SK1800", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105819", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105819", "description": "Објекат је грађен око 1910\/12. за образовне намене, са стилским карактеристикама сецесије. То је још један објекат у низу објеката високих габарита и основе у облику обрнутог латиничног слова \"L\". Улична фасада је асиметрично конципирана са бочно лоцираним ризалитом који се завршава атиком, док је на другој страни постављена колско пешачка дрвена капија са лучним надсветлом подељеним на квадратна поља. Дрвена капија је украшена једноставним детаљима гирланде. Зидно платно приземља и ризалит су обрађени малтерском пластиком хоризонталне поделе и са ритмичким низом прозорских отвора равног завршетка и шестоделне поделе окана. Равни кордонски венац дели приземље од спратног дела у којем је вертикализам наглашен међупрозорским пиластрима. Ризалит у кровниј зони се завршава атиком бочно маркираном глобусима као декоративним елементом. Испод, као и у подкровном делу уличне фасаде, нижу се стилизоване конзоле, а у доњим угловима је стилизована гранчица. Сва малтерска и гипсана пластика сведена је у парапетном делу спратних отвора, а нешто је наглашенија на ризалиту. Кров је двосливни са лименим отворима за проветравање и покривен жљебљеним црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.661449, 46.096371 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка станица Наумовићево", "ref:RS:nkd": "SK1801", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105769", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105769", "description": "Током прве деценије XX века, станичне постаје уз расуте салаше у околини Суботице добијају своје станичне објекте. Године 1910. израђени су пројекти за типске станичне објекте. Једна од таквих сачуваних и данас у функцији је станична зграда Наумовићево.Овај објекат по стилским карактеристикама припада струјањима мађарске варијанте сецесије, која око 1910. године прихвата све више концепције европске Модерне уз елиминисање елемената народног фолклора. Објекат је по архитектонској конструкцији, складном распореду маса и наглашеним вертикализмом, естетским елементима и зналачки спроведеним декорацијама зидних површина, свакако једно од успелијих решења типских станичних објеката са функционалним распоредом простора. Приземље је искључиво предвиђено за пословни простор и за комуникацију путника, док је спратни део стамбени простор. Главна комуникација путника је у централном делу који је на фасадама, прочеоној и зачеоној страни наглашен ризалитима са порталима и у спратном делу са вертикалним тракама у декоративној фасадној опеци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.680322, 46.019962 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка станица Хоргош - Камараш", "ref:RS:nkd": "SK1802", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105491", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105491", "description": "Железничка станица Хоргош Камараш је спратна зграда правоугаоне основе са приземним тремом - чекаоницом, подужно постављена уз пругу. Зграда железничке станице изграђена је 1887. године, две деценије након проласка првог воза пругом Суботица - Сегедин. У обликовању железничке станице се прожимају стилске одлике еклектике и сецесије. Архивски извори о објекту до сада нису познати. Централни блок са благо израженим ризалитом прекривен је шаторастим кровиштем, покривен етернитом. Уз источну фасаду прислоњен је приземни блок - чекаоница за путнике. Зидно платно прекривено је клинкер опеком, а сокл и декоративна архитектонска пластика је изведена у виду профилисаних трака около отвора, сецесијских контура у малтеру. Овај вид декорације понавља се на све четири фасаде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.958168, 46.155833 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Заветни крст", "ref:RS:nkd": "SK1803", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105478", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105478", "description": "Заветни крст, Ул. М. Тита бб., Мол, О Ада" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.141309, 45.764766 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хемијско-технолошке средње школе \"Лазар Нешић\"", "ref:RS:nkd": "SK1804", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105820", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105820", "description": "Школа је саграђена према пројекту Јаноша Бобуле 1893\/94. године за потребе Учитељске школе. Пројекат је преправио и прилагодио Титус Мачковић, а градња је завршена 1898. године. Грађевина је обликована у духу еклектике као двоспратни објекат са основом у облику латиничног слова „V“. Складних је пропорција, са главним лучно засведеним улазом смештеним на репрезентативном засеченом прочељу. Изнад улаза на првом спрату је трокрилни равно завршен прозор са троугаоним тимпаноном, а на другом спрату централно постављена трифора са готским луковима. У кровном делу прочеље се завршава барокном атиком, маркираном при врху волутама, са које недостају украсни врх. Бочни ризалити се завршавају геометријски обликованим атикама. Декоративна обрада фасада сведена је око отвора, изведена у еклектичком духу, применом елемената више стилских праваца, а све у циљу постизања наглашене реперезентативности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66157, 46.09539 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејска општина", "ref:RS:nkd": "SK1805", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105794", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105794", "description": "Објекат је подигнут 1904. године према пројектима Марцел Комора и Деже Јакаба, архитеката из Будимпеште, у мађарскј варијанти сецесије. Објекат је централном фасадом окренут ка улици Димитрија Туцовића, а у склопу је порте Синагоге. Фасада зграде је задржала традиционалну троделну поделу на средњи наглашенији део испада и два крајња ризалита. Оваква подела фасаде се очитава са распореда отвора као и са наглашене тролисно издужене централне атике. Ритам прозора такође наглашава троделну поделу фасаде. Објекат почиње са широком улазном капијом на крајњем десном делу фасаде за којом следи један лучно засведени прозор. На средишњем делу су груписана три лучна прозора, од којих је централни за једно прозорско крило шири од два крајња двокрилна. Крајњи ризалитни део садржи само два идентична двокрилна прозора. Сви отвори приземља обухваћени су оквиром таласастих линија изведеним у малтеру. Сви прозори спрата су обликовани правоугаоно, двокрилни су и са „Т“ поделом окана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.661969, 46.101728 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејско гробље", "ref:RS:nkd": "SK1806", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104121", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104121", "description": "Јеврејско гробље се налази на западном ободу Суботице. Намењено је сахрањивању Јевреја, основано је половином 19. века и до данашњег дана се врше сахрањивања на њему. Током времена, докупом суседних парцела, гробље се проширивало. Правоугаоне је основе, захвата површину од 1ха и 14 а. Најстарији део је у североисточном углу, где се налазило и дечје гробље. У овом делу недостаје око половина надгробних споменика. Након Аустро-угарске нагодбе (1867.) проширује се у јужном и западном правцу. Данашњу површину добија између два светска рата. Заступљени су сви типови надгробних споменика од једноставних камених плоча до репрезентативних сецесијских маузолеја, али се најчешће среће камени плочасти, узглавно постављени надгробни споменик, који варира од једноставних до разуђених форми са укомпонованим архитектонским елементима различитог стилског порекла. Управо на овом типу споменика рефлектују се све промене стилова градске ахитектуре. Натписи су на хебрејском, немачком, мађарском и српском језику, а на појединим споменицима уклесани су и симболи као саставни део натписа. На прелазу векова подигнута је мртвачница и кућа чувара у неокласистичком стилу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.638704, 46.108207 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ентеријер локала \"Папилон\", Суботица, Ул. Димитрија Туцовића бр.11", "ref:RS:nkd": "SK1807", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Ентеријер локала \"Папилон\", Суботица, Ул. Димитрија Туцовића бр.11, О Суботица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Дудварски", "ref:RS:nkd": "SK1808", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105475", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105475", "description": "Капела посвећена „Преносу моштију св. оца Николаја“ на православном гробљу у Ади подигнута је 1892. године. Ктитор је био богати велепоседник Петар Дудварски и његова жена Пољка, рођена Риђички. Капела је грађена са стилским карактеристикама неокласицизма. Мањих је димензија, са полукружном апсидом на истоку и звонику који се подиже са прочеља, на западу. На прочељу, у пољу изнад улазних врата стоји ћирилицом написано: ЗАДУЖБИНА ПЕТРА И ПОЉКЕ ДУДВАРСКИ. Зидно платно дуж целог објекта је равно и без декорације. На јужној фасади је улаз у крипту и ту је постављен надгробни споменик Петра и Пољке Дудварски. У унутрашњости капеле је иконостас, вероватно рад локалног анонимног аутора. Осликан је крајем 19. века, техником уља на платну." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.13459, 45.787147 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Милиновић капела", "ref:RS:nkd": "SK1809", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105792", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105792", "description": "Стефан Милиновић (1745-1811) је потомак сенћанског граничара Неше, који је 1751. године добио мађарско племство. Део стеченог имања је завештао православној црквеној општини за оснивање стипендија из чијих средстава ишколовано је 25 младића и девојака. \nКапела Милиновић подигнута је 1898. године и грађена је са стилским карактеристикама еклектике. Лоцирана је на десној страни Православног гробља, у правцу исток-запад. Име пројектанта није познато. Грађена је од чврстог материјала, квадратне основе. Улаз има облик грчког храма, а маркирају га два стуба која се завршавају једноставним капителима флоралне декорације. На капителе належе профилисани архитрав изнад којег је натпис – Породична гробница Стевана Милиновића .Унутрашњост капеле је обрађена једноставно са марморизирајућим зидовима, а само су у пандатифима осликани ликови еванђелиста – св. Матеја, св. Луке, св. Марка и св. Јована Богослова.\nКапела је имала функцију гробнице, а у новије време у њој се одржавају постхумни обреди." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.657322, 46.11096 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK181", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106024", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106024", "description": "Црква Никољача у Рудном, налази се у јеловој шуми, на пропланку са којег се пружа поглед према клисури реке Студенице. У основи је једнобродна правоугаона грађевина чији је апсидални део директно заобљен y виду полукруга. Апсида је засвођена полукалотом. Остатак цркве је пресведен полуобличастим сводом који ојачавају два лука, ношена пиластрима, са грубо профилисаним капителима. Под је израђен од старих надгробних плоча које се датују у период XV-XVI век. Спољне зидне површине цркве нису биле омалтерисане. Обимом читавог крова протеже се рустично профилисан венац од сиге. Кровни покривач је од камених плоча. Црква је била украшена живописом. Нема сигурних података о времену њене изградње, а претпоставља се да би то могло бити за време рашког митрополита Висариона (крај XVI, почетак XVII века)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.499873, 43.42221 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела на Католичком гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1810", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105486", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105486", "description": "Породица Халас из Пачира дала је саградити капелу на католичком гробљу 1868. године, за своје потребе, а и за потребе католичког народа, како је то забележено на спомен табли на капели: за славу Бога и за духовне потребе католичког народа. То значи да су овде повремено одржаване и мисе.\nПородица Халас је била једна од најбогатијих фамилија у Пачиру. Они су били оснивачи парног млина, осамдесетих година XIX века.\nКапела је једнобродна грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом оријентисаном ка североистоку. Грађена је у стилу провинцијског барока и посвећена је жалосној Богородици.\nНа југозападном делу у центру је звоник, на слободно стојећим стубовима. Капела је подигнута од чврстог материјала, са лименим кровним покривачем. Простор око капеле је са оградом од ливеног гвожђа и са крстом подигнутим 1869. године, са којим чини јединствену целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.445313, 45.904696 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела на Православном гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1811", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105495", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105495", "description": "Капелу посвећена Великомученику св. Георгију подигла је Наташа Шећеров, рођена Добрички, 1896. године. Лоцирана је у свероисточном делу православног гробља, и грађена је у стилу еклектике са преовладавајућим утицајем неовизантијског полихромирања фасада. Капела је мањих димензија, правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку и ризалитним прочељем на западу. На овом делу је смештен улаз, а изнад њега се уздиже звоник квадратне основе. Фасада капеле је рађена од опеке, у жутој и црвеној боји које су наизменично ређане. Кров капеле је био прекривен Жолнаи црепом, а данас је у потпуности замењен бибер црепом. Тада је дограђен и непримерен трем на западној страни капеле. У унтрашњости капеле се налази иконостаст са иконама које су дело анонимног аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.051682, 46.109335 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Радић", "ref:RS:nkd": "SK1812", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105793", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105793", "description": "Марија, удова трговца Тимотија Радића је 1868. године на спомен свога мужа саградила је капелу са породичном гробницом. Одржавање је обезбедила оснивањем задужбине. Капела је посвећена силаску Св. духа. Пројекат је радио Титус Мачковић у стилу класицизма. Једнобродна грађевина чији унутрашњи простор се састоји од припрате правоугаоног облика на западној страни, наоса приближно квадратног облика, те олтарске полукружне апсиде на источној страни. Припрату од наоса деле два самостојећа стуба и по један пиластар на јужној и северној страни, са плитким, лагано профилисаним капителима који носе три аркаде од којих је централна највећа. Једноставност објекта, без декоративних обележја, огледа се на спољашњој фасади. По истој оси самог улаза уздиже се торањ правоугаоне основе, Торањ се завршава купастим лименим кровиштем. На источној страни, изнад улаза у крипту где су сахрањени сви Радићи, налази се један окулус са осликаном представом „Св. тројице”. Настао је у првој деценији XX века и рад је за сада непознатог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.65567, 46.11105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Сервијски", "ref:RS:nkd": "SK1813", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109176", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109176", "description": "Капелу Сервијски у југиосточном делу православног гробља у Новом Кнежевцу подигао је Марко Сервијски осамдесетих година 19. века. Марко Сервијски је био угледни грађанин који је установио стипендијску задужбину за школовање младежи. Из стипендијске задужбине Сервијски, школовала су се позната имена наше српске интелигенције. За свога живота саградио је и један од најлепших двораца у Војводини, дворац у Новом Кнежевцу. Марко је умро 6. јануара 1794. године у Новом Саду, а сахрањен је у порти православне цркве у Новом Кнежевцу, а затим је пренет у породичну капелу. Капела је грађена у стилу еклектике са доминантним елементима неоготике. Правоугаоне је основе са високим постаментом. На бочним фасадама у удубљеним пољима налази се по један уски прозор. Углови су маркирани полустубовима. Улаз у капелу је са западне сране преко степеништа. Изнад врата је надсветло које се завршава готским сломљеним луком, а заштитник од гвожђа изведен је са симболичном представом сунца ,,Недреманог ока,“ те централно постављеним крстом. Изнад врата је постављен грб породице Сервијски изведен у плитком рељефу. На супротној страни је улаз у крипту полукружног завршетка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.10341, 46.03946 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Св. Архангела Гаврила на Православном гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1814", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109268", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109268", "description": "Капелу посвећеном св. Архангелу Михаилу на православном гробљу у Сенти, подиже Јаков Крагујевић 1868, у спомен на свог сина Милана који је погинуо у револуцији 1848. године. Грађена је у необарокном стилу, приближно је квадратне основе, са полигоналном апсидом на истоку и улазом на западу. На фасади, између угаоних пиластера и врата, уграђена су два надгробна споменика породице Крагујевић, док је изнад врата плоча са натписом. Изнад улаза се уздиже барокни торањ подржаван у подножју извијеним калканима. Унутрашњост капеле је једноставне обраде. На олтарској мраморисаној дрвеној прегради су три лучно засведена отвора на којој су четири иконе рађене техником уља на платну, каширане на дрво. Иконе су накнадно постављене и приписују се раду Новака Радоњића. У олтарској апсиди налази се сцена Васкрсења, рад Петра Пилића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.096399, 45.920746 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Вујин", "ref:RS:nkd": "SK1815", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109368", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109368", "description": "Капела породице Вујин на православном гробљу у Црној Бари подигнута је из средстава „Задужбине Ненада Вујина“ 1926. године. Ненад Вујин је био велики српски народни добротвор рођен у Црној Бари из чије задужбине су се школовала деца сиромашних Срба. Капела Вујин је грађена у неовизантијском стилу према пројектима Даке Поповића. Њена градња пада истовремено када и градња СПЦ „Вазнесења Господњег“ у Ади, грађене у истом стилу, према пројектима истог архитекте. Капела је малих димензија, са благо наглашеном крстастом основом и куполом на четири прислоњена лука. На источној страни је полукружна апсида, а улаз на западној. На северној и јужној страни је по једна лучно засведена бифора. Фасадно платно је једноставне обраде, без декоративних елемената, издељено лизенама. У унутрашњости се налази мањи иконостас са иконама из 1927. године, рад Уроша Предића. Зидови су били осликани ликовима светитеља, али су у међувремену прекречени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.28278, 45.973226 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капеле на Бајском гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1816", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108519", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108519", "description": "Почетком осамдесетих година XIX века када град нагло економски јача, богате фамилије граде прве капеле као доказ своје економске моћи. Тако ничу прве капеле на Бајском (капеле Војнић 1879. године, и Антуновић 1882. године,). Мода подизања монументалних гробница и капела била је на прекретници XIX и XX века. У периоду од 1901. и 1911. године, зидане су следеће капеле: Вуковић и Кертес 1901, Балог (пројектант: Маћаш Шалга) и Пеић 1903 (пројектант: Геза Коцка), Дулић 1908 (пројектант: Маћаш Шалга), Деак 1911, Лихтнекерт 1913. и Вереш 1928. године (пројектант: Иштван Ваци). На изглед ових капела знатно су утицале капеле Леовић и Остојић на Православном гробљу. Имају исти третман кровног решења и колористичку обраду фасада. Све капеле су зидане опеком, неке су малтерисане а друге су изведене клинкер опеком. Кровни покривач им је од бибер црепа или поцинковани, односно бакарни лим у плочама или обликован према претходно направљеним дрвеним калупима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.643848, 46.094725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Каштел Пала Краиа", "ref:RS:nkd": "SK1817", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100250", "description": "Каштел Пала Краиа је саградио барон Пал Краи око 1800. године као своју богату резиденцију у чијем окружењу је некада постојао парк. На свом имању није дуго живео, јер је умро 19. јануара 1804. године. Овај слободностојећи објекат правоугаоне основе грађен је у прелазном „copf“ стилу задржавајући барокни модел масивне компактне грађевине. На прочељу је доследно спроведен принцип осне симетрије, који је наглашен плитким ризалитом. У објекат се некада улазило из дворишта, док је централно постављена капија представљала каснију интервенцију. Зидно платно је у приземном делу ризалита подељено хоризонталним фугама са по једним прозором са обе стране. На бочним крилима су по два идентична прозора. Симетрија је задржана и на спратном делу, с тим што је изнад капије постављен балкон. Зачеона и бочне фасаде су без икакве декорације. Изнад се диже четвороводни кров велике запремине, наглашене висине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.629724, 45.815146 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Коларско-ковачка радионица", "ref:RS:nkd": "SK1818", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105482", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105482", "description": "Објекат у којој је смештена коларско-ковачка радионица, коју су основали браћа Егри у последњој четвртини XIX века, грађена је у стилу еклектике. Пројектована је по тада важећим прописима за индустријске објекте. Састоји се од коларско-ковачке радионице са алатима и примерима готових производа.\nГрађена је опеком као приземна зграда правоугаоне основе, покривена бибер црепом. До шездесетих година двадесетог века била је у функцији, а од осамдесетих је у њој уређена музејска поставка коју чине алати и готови производи некадашње радионице.\nСведочећи о занатском умећу, по којем су мајстори из Бачке Тополе били надалеко познати, радионица браће Егри, као пример пројектованог објекта за коларско-ковачку радионицу, за средину у којој је настала, имала је значење индустријског заметка. Као карактеристичан споменик занатства северне Бачке и последња радионица у изворном облику, сведочи о мајсторима коларима и ковачима који су на овом терену успели да створе посебан тип запрежних кола, такозвану „Тополску кочију”." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.634777, 45.817853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Леовић палата", "ref:RS:nkd": "SK1819", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105815", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105815", "description": "Леовић палата је саграђена 1893. године према пројектима архитеката Едена Лехнера и Ђуле Партоша, за Симона Леовића, јавног бележника, у време продора новог стила-сецесије који је најављивао епоху модерне архитектуре. Грађен је као једноспратни објекат са високом приземљем и сутереном, разуђене основе са функционалним распоредом просторија. Прочеље је изведено у жутој ,,свиленој,, фугованој цигли, а отвори су маркирани благим таласањем прозорских оквира изведених у камену. Разиграности облика доприносе атике са цветним завршецима на врху, у форми тролиста, честе на француским грађевинама ранијих столећа, затим осмоугаони торањ, лантерна на крову, ритам прозорских отвора и балустрада спратне терасе. Декоративни елементри су природни, трајни материјали, опека, камен, ,,жолнаи,, цреп и дрво капије акцентовано жељезом. Палата са својим складним облицима, њиховим ритмом, колористичким сазвучјем аутентичних материјала, сврстава се у репрезентативна дела архитектонског наслеђа града Суботице. По архитектонско-стилским вредностима представља један од изразитих Лехнерових међаша на путу у карактеристичну архитектуру на прелазу векова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66976, 46.10207 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Петрова црква", "ref:RS:nkd": "SK182", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "ref:whc": "96-003", "whc:criteria": "(i)(iii)", "whc:inscription_date": "1979", "heritage": "1", "protect_class": "98", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109102", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109102", "description": "Црква Св. апостола Петра и Павла припада најстаријим средњовековним сакралним споменицима на тлу Србије. Историјски извори не дају податке о времену њеног настанка, али је помињу као епископско седиште још у Х веку. За српску историју овај храм има посебан значај, јер се за њега везују кључни догађаји из живота Стефана Немање: његово крштење, сабор против богумила и предаја власти сину Стефану. Да је Петрова црква континуирано живела као хришћанска богомоља више од десет векова, доказују бројне интервенције вршене како на архитектури тако и на живописаној декорацији. Основна концепција грађевине, заснована на кружној основи са куполом, остала је до данас доминантна, али је у преправкама извођеним у непознато време допуњена новим елементима (галерија, прстенасти брод касније прекинут анексом неправилног четвртастог облика). Три слоја фрагментарно сачуваног живописа датују се према стилским карактеристикама у период IX\/Х век, крај XII као и последње деценије XIII века. Постојаност поштовања овог древног култног места у претходна два столећа показује некропола са великим бројем монументалних надгробних споменика. Споменик је 1979. уписан у Листу светске баштине као део целине Стари Рас са Сопоћанима. Истраживачки и конзерваторски радови вршени су крајем 50-их и почетком 60-их година нашег столећа, а археолошка ископавања 1984-1986." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.527689, 43.161335 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Лењиновом парку бр.13", "ref:RS:nkd": "SK1820", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105816", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105816", "description": "Палата је саграђена 1898. године, по пројектима Титуса Мачковића из 1897. године, за Шимеги Ференца. Архитектонски је обликована са стилским одликама неоготике. Грађена је као угаона, једноспратна грађевина, увучена од уличне регулационе линије, са основом у облику ћирилићног слова ,,Г,, . Фасада из улице Лењинов парк има јако наглашен централни ризалит, са по три велика отвора у облику преломљеног, готског лука, у спратном и приземном делу објекта, док фасада из улице Босе Милићевић има плитки централни ризалит, са ритмичким низом удвојених готичких отвора. Прозори су удвојени, у приземном делу се сегментно завршеним опшавом, осим оних на централном ризалиту који су идентични прозорима спратног дела, са опшавом преломљеног лука. На засеченом угаоном делу објекта, у приземљу, смештен је улаз у пословни простор, док је спратни део са конзолном терасом наткривеном издуженим пирамидалним торњем. Декоративност објекта наглашена је око отвора, на торњу и у поткровном венцу. Пластична декорација око прозора изведена је у виду мрежишта, геометријских и флоралних орнамената, са честом применом грба. Дворишне фасаде су једноставне обраде, различитих отвора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.67024, 46.10215 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Лењиновом парку бр. 7", "ref:RS:nkd": "SK1821", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105814", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105814", "description": "Објекат је саграђен 1891-1892. године, као раскошна палата тадашњег градоначелника Лазара Мамужића, према пројекту Титуса Мачковића. Представља прву од четири репрезентативне палате саграђене на месту где је некада постојала Рогина бара. Лоцирана на углу двеју улица,грађена је као једноспратни објекат, стамбено пословне намене, са основом у облику латиничног слова «L». Карактеристични ренесансни хоризонтални кордони деле фасадно платно приземног и спратног дела. У приземљу су прозорски отвори лучно засведени, а по истој оси спратног дела тече низ равно завршених прозора са сегментним и троугаоним тимпанонима наслоњеним на мање конзоле или профилисане архитраве. Орнаментика је сведена и јавља се око отвора спратног дела а наглашена је на угаоном еркеру око прозора у виду маскерона, пута, гирланди и флоралних мотива. Угаони еркер над којим стреми увис акценат лантерне, не доприноси монументалности грађевине, већ представља неку врсту кибиц фенстера са којег је власник кроз крошњу столетних платана посматрао спољни свет. У подкровљу изнад зупчастог низа тече низ конзола, а кровни покривач је бибер цреп." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66907, 46.10189 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Лењиновој улици бр. 14", "ref:RS:nkd": "SK1822", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109267", "description": "Репрезентативну кућу у Ађанској 14, пројектовао је архитекта Владимир Николић, као своју породичну кућу, на месту старије куће у којој је рођен. Кућа са основом у облику ћириличног слова „П“је изграђена на уличној регулацији и са стилским одликама зрелог историцизма и елементима необарокне орнаментике. Централно постављеном ајнфорт капијом, извршена је симетрична подела простора на два велика шестособна стана. Зидно платно је малтерисано и украшено плитким, хоризонталним фугама. Сви отвори на објекту су полукружно засведени, са „Т“ поделом окана и фланкирани пиластрима. Изнад сваког отвора у необарокном забату је сконцентрисана декоративна орнаментика- фронтони, картуше са шкољкама, гирланде са плодовима винове лозе итд. Богату декорацију има површина над капијом где се налази и знак власниковог занимања који је представљен шестаром и троуглом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.091178, 45.928936 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мађарска реформаторска црква", "ref:RS:nkd": "SK1823", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105488", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105488", "description": "Мађарска реформаторска црква, Стара Моравица, О Бачка Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.4653, 45.86971 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Магазин за житарице у Малом Хоргошу", "ref:RS:nkd": "SK1824", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108517", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108517", "description": "Зграда је једноспратна, импозантног изгледа и складних пропорција. Сви елементи конструкције, како зидане, тако и дрвене, веома су масивни. Примарна конструкција грађена је опеком старог формата, а кровна конструкција и међуспратне конструкције ношене на стубовима су дрвене. Зграда има пет корисних етажа: подрум, високо приземље, први спрат, а под косим двоводним дрвеним кровиштем - прво и друго поткровље.\nМагазин је настао у време цветања меркантилистичке економске политике Бечког двора чији је циљ био повећање унутрашње производње уз државну помоћ. Магазин у Малом Хоргошу градитељски представља зачетак нове изградње индустријских зграда-магазина који је био примењиван све до појаве савремених силоса. Сав грађевински материјал осим дрвене конструкције био је произведен на лицу места." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.915739, 46.150203 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Максима Горког бр. 21", "ref:RS:nkd": "SK1825", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105817", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105817", "description": "Зграда у Ул. Максима Горког бр. 21, Суботица, О Суботица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.666684, 46.098088 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Галерија - поклон збирки и легат др Винка Перчића", "ref:RS:nkd": "SK1826", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105818", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105818", "description": "Зграда је подигнута према пројекту Дежеа Јакаба 1894. године у стилу еклектике. Основа је у облику латиничног слова \"L\"са фасадама које се протежу на две улице. Зидно платно је хоризонталне поделе изведене плитким фугама, са ритмичким низом прозорских отвора, те капијама, малом на прочеоној фасади и великом колском капијом прислоњеном на крило грађевине у Бледској улици. Објекат је са благо наглашеним ивичним ризалитима и благо заобљеним углом. Изнад бочних ризалита у кровној зони је атика у виду балустраде са атичким вазама на ивичним стубцима, повезаним заобљеном атиком код које је изведен пластичан декоративни детаљ у виду главе пута који подржава гирланде. Угаони корпус објекта на ризалитном делу је са два једнокрилна прозора сведена у тип бифоре. Богата пуна пластика, лаких рокајних линија у витичастом сплету складно је укомпонована у надпрозорна поља и заокружена барокним тимпаноном. У поткровном венцу су правоугаони отвори које естетски допуњују лаке гирланде као централни мотив. Фасада у Бледској улици је знатно скромније обрађена, али доследно је задржала исти стилски третман. На објекту су вршене минималне интервенције током времена. Улична фасада је сачувана у аутентичном облику са зидном пластиком и дрвенаријом. У центру малог, интимног дворишта је фонтана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664591, 46.097518 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Хоргош Камараш бр. 62", "ref:RS:nkd": "SK1827", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105492", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105492", "description": "Током последње две деценије 19. века у Камарашу ничу велелепне виле-летњиковци, које се својом лепотом и сјајем могу слободно поредоти са оновременим палићким вилама. До данас је сачувано свега неколико вила у изворном стању, а једна од њих је и ова вила, данас под бројем 62. По стилским одликама овај тип припада вилама тзв. \"швајцарског типа\" са периферном архитектонском пластиком која је овде веома скромна и спроведена углавном само око прозорских отвора, класицистичког духа. Прочеље одаје утисак репрезентативности. На основни, подужно постављени правоугаони део објекта са двосливним кровом и два забата, наслања се са леве стране масивни блок-салон. У линији овог блока је тераса која је покривена кровом шаторастог облика. Подрумски отвори су правоугаоног облика, на истуреном делу-салону доминира велики трокрилни прозор са видљивим остацима разнобојног стакла, а остали прозори на објекту су двокрилни. Изнад надпрозорног профилисаног правоугаоног поља је веома пластично изведен троугаони тимпанон, који је у центру прекинут, а на базу тимпанонске греде је постављен пиластар у виду обелиска. Овај детаљ је изведен од вештачког камена и јединствен је пример декоративне пластике на овом типу грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.982363, 46.16281 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кафана Вигадо", "ref:RS:nkd": "SK1828", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108521", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108521", "description": "На југоисточном ободу Кањиже је већ седамдесетих година XIX. века уређен Народни парк, у њега је смештен Вигадо, објекат за забаву, карактеристичан за то доба. Згрда је подигнута 1894. године према пројектима Шандора Чуке. \n„Вигадо” је грађевина правоугаоне основе, издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим тремом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум...\nОбјекат је помодне романтичарске архитектуре, настао је по угледу на швајцарске виле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.06029, 46.060836 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Млин Смоленски", "ref:RS:nkd": "SK1829", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105782", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105782", "description": "Млин су подигли Габором Смоленски и Михајло Муић 1907.године. Наредних година доградили су и помоћне зграде. Објекат је познат у као „Смоленски млин” и то име задржава и након промене власника. У периоду између 1909. и 1916. године, млин и управна зграда поред њега, добијају надградњу од два, односно једног спрата. Средином двадесетих,овај млин је највећи у граду, запошљава и до 70 радника. Према сећањима, крајем рата, фашисти су јеврејске породице сакупљене у бачким насељима овде сконцентрисали и држали их данима, без хране и воде, међу крајње нељудским условима, да би их после пребацили у логоре у Пољској и Немачкој.Ту неславну улогу је млин наставио и после завршетка рата; комунисти су исто овде држали своје заробљенике и већину њих одавде одводили на стратишта. Млин је један од ретких троспратних објеката, насталих почетком XX века у Суботици, фасада му је са мало декоративних елемената. Другостепена пластика објекта састоји се од поделе фасаде пиластрима од жуте фасадне опеке на симетрична поља у односу на вертикалну осу фасаде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.672723, 46.083334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Љубостиња", "ref:RS:nkd": "SK183", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108513", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108513", "description": "Манастир Љубостињу код Трстеника, са црквом Успења Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву, вероватно пред Косовску битку. Основа је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе. Градитељ Љубостиње, Раде Боровић, уклесао је своје име на улазном порталу. Првобитно сликарство које је наручила кнегиња Милица, сачувано је у тамбуру кубета из око 1389, а касније је настављено, највероватније око 1415, што се закључује на основу изгледа ктиторских и владарских портрета. Од млађег сликарства није много очувано: најзначајније су представе Христових чуда у певницама и владарски портрети у припрати. Потписао га је на грчком, уз потпис неимара, зограф и јеромонах Макарије који је радио и у манастиру Зрзе. \nТоком турске окупације Љубостиња је била једно од средишта левачког краја. Више пута је обнављана: у ХVII веку архитектура, крајем ХVIII века живопис, а 1851. додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша. Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.997694, 43.651554 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ветрењача", "ref:RS:nkd": "SK1830", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105499", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105499", "description": "Осамдесетих година XIX века, у атару Орома радило је 11 ветрењача. На крају XX века остала је само једна, такозвана „bajus” ветрењача, која је изграђена шездесетих година XIX века. На сандуцима за брашно је био урезан датум изградње. Ветрењача је раније стајала у Ушторки. Њен власник, надајући се бољој заради, унутрашњу опрему млина је демонтирао и пренео на Велики пут. Ветрењача је шездесетих година била у поседу породице Ковач, а последњи власник је био Иштван Ковач. Шаторасти кров ветрењаче је покретан. Покретљивост је омогућио широки диск од тврдог дрвета. Једна страна високог кровишта је одвод, кроз који пролази широка покретна осовина. На њене ивице су шрафовима причвршћене траверзе, а једра гвозденим тракама. У почетку је млин из Орома функционисао са четири крила да би се опадањем капацитета скинула два. У таванском простору стоји велико коло које се покретало великим добошем. У истом таванском простору на широку осовину надовезује се главна осовина. На другом спрату је смештен велики добош којег покреће точак са зупцима. Овај систем покреће главну осовину. На делу другог спрата је и брзо коло које покреће мале добоше, у овом случају три. Од малих добоша до млинских каменова на првом спрату водиле су гвоздене виле. Млински каменови су били састављени из два дела. Доњи камен долњак је био причвршћен за под помоћу гипса на четири места. Каменови су били обухваћени обручем од јеловине. Изнад каменова је био монтиран, такође од јеловине, кош за жито. На овом спрату је била још и направа за скидање каменова. Данас су од овог механизма остали само покретни доњи каменови. Брашно се од млинских каменова до сандука испуштало помоћу цеви. У приземном делу су била постављена велика шестоугаона свилена сита за одвајање мекиња од брашна. У овом простору тзв. копого је служио за пречишћавање жита. Изван млина је био смештен механизам за окретање једара у правцу ветра. Објекат ветрењаче је знатно оштећен. Спољашњи део механизма-крила и остали делови су у потпуности уништени. Од механизма за млевење, сачувани су само фрагменти, мада је исти постојао у време стављања овог објекта под заштиту као споменик културе.\nГодине 1987. према условима овог Завода, зграда је делимично санирана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.852704, 45.985376 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Најстарија \"Кућа Луке Сучића\"", "ref:RS:nkd": "SK1831", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105855", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105855", "description": ",,Најстарија кућа Суботице,, налази се у пределу где се развијала древна Суботица у непосредној близини некадашње градске куле са краја 15. века. Крајем 17. века овај простор још увек је био доминирајући у структури града. Према писању Иштвана Ивањија, кућа је подигнута истовремено када и самостан, тј. у првој половини 18. века. Грађена је у стилу провинцијског барока, као породична кућа Сучића, која је због преградње саме куле морала да се исели. Изворни објекат је имао правоугаону основу, али је годинама део по део дограђиван, тако да данас као самостална зграда не постоји. Накнадним доградњама настали објекат је добио основу у облику ћириличног слова \"Ш\" једном својом страном окренут Тргу. Кућа је приземна, грађена од опеке, дебелих зидова и веома чврстих темеља. Са уличне стране су локали у које се улази кроз неколико степеника у делу од цркве. Негде у последњој трећини садашње зграде локали су нижи. Детаљним испитивањем унутрашњих простора, тавана и подрума може се веома лако утврдити етапна изградња. Дворишни крак садашње зграде несумљиво представља прву најстарију зграду, постављену у правцу исток-запад уздужно са тремом окренутим југу на коме је било пет полукружних отвора. Испод зграде је пространи подрум засвођен полукружним сводовима. Свод испод поменутог крака зграде грађен је од опеке, које се разликују од осталог матерујала кориштеног у другим деловима подрума. У том делу подрума међу опеке је улагано и камење, вероватно из зидова некадашње тврђаве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.663996, 46.101144 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда машинско-електротехничког школског центра", "ref:RS:nkd": "SK1832", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105826", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105826", "description": "Зграда машинско-електротехничког школског центра, Суботица, О Суботица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.671126, 46.097638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Пере Сегединца бр. 25", "ref:RS:nkd": "SK1833", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108506", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108506", "description": "Карактеристичан пример панонско-војвођанске куће. Саграђена је 1878. године. Припада типу швапске куће и има све њене одлике као што је улаз у кућу са улице, преко три степеника. Са дворишне стране је гонг, са кога се улази у све просторије. У собама су пећи са банком, а у кухињи је зидани шпорет. Кућа има и комору за чување хране, таван за чување житарица, помоћне просторије и стаје у продужетку куће, велико двориште са воћњаком, амбаром, свињцем, пољским вецеом. На забату су иницијали првог власника (G.H.) и година изградње 1878.\nКућа је подигнута после великог пожара који је уништио велики део градитељског фонда у време када је формиран садашњи изглед града. Грађена је као приземни објекат стамбене намене, складних пропорција, традиционалног унутрашњег распореда и богато декорисане уличне фасаде. Представља типичан пример банатске куће с краја XIX века, са одликама еклектичке архитектуре, који указује на једну прелазну етапу у развоју сеоске куће у градску." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.483532, 45.830763 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Петефи Шандор бр. 28", "ref:RS:nkd": "SK1834", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109266", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109266", "description": "Кућа је изграђена на прекретници XIX и XX века. У монографији Бач-бодрошке жупаније, издатој 1909. године, тип куће са сунчаним забатом назива се сенћанским. После 1914. године сунчани забати се више не граде. Зграда је од набијанице, влажна и доста дотрајала. Због тога је неопходна адаптација. Спољна фасада је градског типа, са два прозора и са малом капијом, а зид је обрађен хирофом у сивом тону. Троугаони забат представља најистакнутији део фасаде. У његовом горњем делу налази се стилизовано сунце, а у угловима су лепезе. Средња трећина се састоји од седам касета. У четвртој касети види се троугао, чији доњи део недостаје. Паралелно са овим, свака касета је испуњена разним геометријским облицима (лажне жалузине). У трећој и петој касети се налази кружни отвор за проветравање тавана. У доњем делу забата налази се осам касета, такође разних геометријских облика, док су у угловима лепезе. Сунчани забати су имали и култну улогу као заштитници, јер су укућане штитили од ватре, грома, од злих духова и вештица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.079074, 45.929216 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Реформаторско-хришћанска црква и парохијска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1835", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105487", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105487", "description": "Пачир се од 1409. године јавља у историјским изворима. У турским тефтерима је записан 1582. године са 16 опорезованих куђа. После протеривања Османлија, на пустари се насељавају српски граничари. Маћарски колонисти реформатске вере из Куншага долазе током 1786. године. Реформати подижу цркву од ћерпића 1791. године. Цркву проширују са торњем од тврдог материјала 1810. године. \nДанашња црква је подигнута између 1833. и 1835. године у барокном стилу са елементима класициyма. Градитељ је био Србин Пандић Јован-Јанош (умро 1845. године).\nЖивописнију површину спољних бочних фасада остварио је мајстор наизменичним ритмом два, један изнад другог постављена, полукружно завршена прозора и једног високог, лучно завршеног, те складном њихових пропорција. Унутрашњост је стандардно симетричне композиције простора, подељеног у три дела са ,,прадисом,, од дрвета и проповедаоницом у средини. Простор је овде надвишен сферним сводовима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.43929, 45.89804 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Аксентија Мародића", "ref:RS:nkd": "SK1836", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105787", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105787", "description": "У суботичкој улици Ватрослава Лисинског бр. 9 налази се кућа у којој је, према веровању, рођен Аксентије Мародић (1838–1901), наш познати сликар, портретиста и иконописац. Своје прве сликарске поуке добио је у Сенти, код Петра Пилића код кога је учио четири године. Након тога одлази да учи код Николе Алексића, али се убрзо поново враћа у Сенту код Пилића. Почетком шездесетих година XIX века одлази на студије у Беч, где остаје четири године. Пилићев утицај је најевидентнији на првим сликама урађеним у Суботици, портретима брачног пара Манојловић (данас у Градском музеју у Суботици). Ради на релацији Бечеј-Нови Сад-Суботица, сваки посао прихвата тако да често обнавља и старе иконе. Тих година се ослобађа Пилићевог и пада под утицај Николе Алексића и италијанских ренесансних мајстора. Временом је све више копирао њихов стил, тако да никада није развио властити сликарски израз. Први значајнији рад након завршене академије био је иконостас за ковиљски манастир Светих арханђела Михаила и Гаврила, израђен 1871. Касније се и настанио у Ковиљу. Остао је упамћен као први суботички академски сликар. Поред сликарства бавио се и књижевним радом. Његови чланци представљају значајан допринос националној уметничкој естетици и теорији. Од првобитног изгледа његове родне куће, која има две просторије са дограђеним делом за кухињу, сачуван је део дворишног зида са прозором. Габарит куће је измењен, а са уличне стране уграђена су два већа прозора са шестоделном поделом окана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66741, 46.105724 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1837", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105865", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105865", "description": "Римокатоличка црква, Санад, О Чока" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.105885, 45.976484 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1838", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109370", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109370", "description": "Градња цркве је започета 1847, а завршена 1858. године и носи стилске карактеристике класицизма. У основи је једнобродна грађевина, једноставне архитектуре са полукружном апсидом, и са скромном пластичном декорацијом. На прочељу је улаз маркиран са плитким пиластрима који се јављају и на самим ивицама, као и на бочним фасадама цркве и око прозорских отвора. Звоник квадратне основе својим доњим делом пресеца тимпанон, а ивице су му маркиране такође пиластрима. На све четири стране је уграђен сат. Купола шаторастог облика належе на равни венац звоника.\nУ унутрашњости цркве, главну олтарску слику „ Свети Ђорђе“ је израдио Берталан Секељ, док је слика у бочном делу цркве слика „Св.Ана учи Богородицу” рад Тан Мора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.089638, 46.048336 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш на Верушићу", "ref:RS:nkd": "SK1839", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105766", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105766", "description": "Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови, ископан је бунар и подигнут ђерам. Мала кућа, хлебна пећ и неколико шупа подигнуте су 1923. године. Трећа фаза је из 1960. године када је зазидан трем и измењена столарија у предњој соби, док је подоџак одвојен од предсобља.\nПрвобитни тршчани кров је остао нетакнут, с тим да је преко њега постављен фалцовани цреп. Уз кошару су изградили шупу за хаптику. Десет година касније направљен је свињац и кокошињац. Кућа, штала и летња кухиња у основи затварају троугао. На крају ове целине је ђерам са појилом и хлебна пећ. Иза ове ситуације, поређане су у полукругу остале привремене економске зграде, разне шупе за пољопривредне алате и тор за овце. У овом кругу наспрам чисте собе је чардак. Гувно је у трећем кругу иза привремених зграда. Салаш је изграђен на једном јутру земље. Једна трећина је била намењена за становање и газдовање, док је већи део дворишта била ливада.\nСтамбена зграда је троделна са тремом. Са трема се улазило у кухињу, у предњу и задњу собу. Кухиња се састоји од два дела. Предњи део је служио за комуникацију, док је задњи део са подоџаком, банком и катланком и одводом служио за кување. Првобитни трем је био отворен, а у другој фази развоја куће, део трема испред чисте и стајаће собе је претворен у собицу и оставу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.67582, 46.001563 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Црна Река", "ref:RS:nkd": "SK184", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109432", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109432", "description": "Недалеко од Рибарића, уз литицу са пространом пећином, манастир се развио кроз четири етаже. Дрвеним мостом преко Црне реке стиже се на други спрат, на којем постоје две келије, ходник и балкон. Одатле се, с једне стране, силази на први спрат, на којем је једна мања келија са ходником и балконом, а са друге камено степениште води на трећи спрат, на коме је пећинска црква. На четвртој етажи је пространа трпезарија са кухињом. Као активно монашко средиште, Црна Река је и данас место ходочашћа, будући да чува ћивот с моштима пустиножитеља Светог Петра Коришког.\nЦрква Арханђела Михаила је мала, једнобродна грађевина, јаким пиластрима јасно раздвојеног олтарског простора са полукружном апсидом, засведена полуобличастим сводом. На основу живописа из 1600\/1601, насталог заслугом лаика Николе, најстарији део целине – црква и конак – могу се датовати у последње деценије XVI века. Сматра се да би зограф Лонгин, један од најталентованијих сликара своје епохе, могао бити аутор фресака. Иконостас чине дела остварена у распону од краја XVI века (престона икона Деизиса са апостолима, царске двери), преко икона настајалих током XVII века (крст са Распећем, 1601\/2; Деизисни чин сликара Радула), до оних с краја XVIII века (престона икона Богородице са Христом, са приложничким натписом из 1798)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468141, 42.946905 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш Орлушков", "ref:RS:nkd": "SK1840", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105861", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105861", "description": "Салаш Орлушков је настао крајем XIX века као салашарско станиште са једном зградом-салашем, која је уједно коришћена у стамбене и економске сврхе. Под истим кровом налазиле су се штала и кућа подигнута око 1870. године. Изградњом нове салашарске зграде 1900. године, штале и других помоћних економских зграда: подрума, чардака и голубарника, уз каснију изградњу летње кухиње, салаш добија карактеристичну, затворену организацију парцеле. Временом је земља око салаша докупљивана, те је данас салаш окружен са 34 јутара земље (два максимума) и приватним летњим путем повезан је са саобраћајницом која води у село. Карактеристике народног градитељства изражене су кроз јединство облика, функционалност и коришћење природних материјала: земља, трска, дрво, што заједно са мобилијаром и пољопривредним алатима чини овај салаш јединственом целином богатог садржаја. Зграде на салашкој окућници су постављене једна наспрам друге, остављајући отворен простор на средини дворишта. Стара салашарска зграда наспрам нове, а кошара наспрам летње кухиње, иза које су подрум, кокошињци и голубарник. Чардак је са леве стране улаза, иза њега се налази свињац, а ван ограде тор за овце. Бунар је иза подрума." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.513866, 46.028012 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш у Носи", "ref:RS:nkd": "SK1841", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105863", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105863", "description": "На основу компарације са сличним салашима у суседном лудашком шору, стамбена зграда, штала и магазин за жито су највероватније подигнути почетком XX века. Остале зграде су могле бити касније зидане. Првобитна стамбена кућа је била са тремом. Шездесетих година трем је претворен у оставу и у предсобље. Између озиданих стубова трема, постављени су трокрилни прозори. У средини су релативно велика двокрилна стаклена врата. Истих година је направљена плафонска конструкција. Салаш се налази на крају шора и остао је као засебна целина, јер није изграђен у регулационој линији улице. Главна зграда је троделне основе са ходником у предњем делу. Предња соба је била чиста соба док је задња соба била за становање. Кухиња је раније била са отвореним оџаком, на тавану је сачувана комплетна конструкција оџака, а у кухињи је остало само ложиште за „бања пећ”. У чистој соби је сачувана бања пећ, док је у летњој кухињи зидана пећ. Кровна конструкција је на распињаче, кровни покривач је трска, а на врху крова су причвршћени магарчићи. Кућа је зидана од черпића, са ојачаним угловима, у виду пиластера од црвене фуговане опеке. Прозори су двокрилни са Т поделом окана, и назначеним прозорским рамом од зидане црвене опеке. Штала и летња кухиња су под истим кровом. Основа је од два дела. Предњи део је била летња кухиња, док је већи део намењен за шталу. Пред кућом је мали воћњак. Парцела је релативно мала, упоређујући је са парцелама осталих салаша." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.845784, 46.090022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Скулптура Свето Тројство", "ref:RS:nkd": "SK1842", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105764", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105764", "description": "Свето Тројство је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре од пешчара изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока ка класицизму. Правоугаони постамент је постављен на тростепени приступни плато. Изведен је са касетама за текстове и у равној профилацији. Постамент носи четири скулптуре у пешчару: Безгрешно зачеће, св. Павла, св. Петра и св. Ивана Крститеља, постављене око централног квадратног стуба, који се завршава равном профилацијом и носи скулптуре: Оца, Сина и Св. Духа.\nСпоменик културе има културно-историјски значај. Први је јавни споменик у Бајмоку и сведочи о ангажовању богатијих породица с краја XIX века у подизању сакралних јавних споменика. Иако серијски занатски рад, скромних уметничких квалитета, ова групна скулптура била је главни акценат на сеоском тргу фомираном у XIX веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.42461, 45.96683 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна народна школа", "ref:RS:nkd": "SK1843", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105498", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105498", "description": "Српска православна народна школа, Мартонош, О Кањижа" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.063322, 46.115989 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Преноса моштију Св. оца Николаја", "ref:RS:nkd": "SK1844", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105497", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105497", "description": "СПЦ Преноса моштију Св. оца Николаја, Мартонош, О Кањижа" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.063064, 46.116303 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1845", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105864", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105864", "description": "О постојању прве цркве говори запис по којем је темишварски епископ Николај Димитријевић 1733. године за њу осветио антимис. Грађена је од трошног материјала, а 1781. године на храму су вршени велики радови. На месту олтара те прве цркве, касније је подигнут спомен-крст, који и данас постоји. Данашња црква подигнута је у времену између 1818-1822 године, а зидарске радове је према сачуваном уговору, извео Фридрих Шверц, зидар из Сегедина. Већи део послова завршен је у септембру 1822. године, када је у цркву пренесен иконостас из старе цркве, сликарски рад Теодора Илића Чешљара. Данас су од тог иконостаса сачуване само царске двери. Црква је у основи једнобродна, са полигоналном апсидом и певницама на истоку, те прочељем на западу изнад којег се уздиже звоник. У времену између 1847-1856. године, што сазнајемо из књиге рачуна, браћа Михаило и Лазар Јанић из Арада, извели су све дрворезбарске радове у цркви. Иконе на иконостасу и зидно сликарство осликао је Никола Алексић од 1868-1871. године, а после његове смрти, незавршени уговорени посао извео је његов син Душан. Позлату је радио Карл Лиси, позлатар из Кикинде. Резбарија и сликарски рад изведени су у стилу класицизма, иконе су рађене техником уља на дрвету." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.167314, 45.889034 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Вазнесења Господњег", "ref:RS:nkd": "SK1846", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105795", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105795", "description": "Према писаним изворима пре градње данашњег храма, у непосредној близини, постојала је мала капела, плавим обојена са дашчаним кровом, прекривена и посвећена \"Вазнесењу Господњем\". Црква од трајног материјала подигнута је у времену између 1723-1726. год, а њен ктитор био је Никола Џелебџија, трговац, који се бавио гајењем и продајом стоке. Време градње потврђује и запис на старом иконостасу, који је касније поклоњен мањој цркви, посвећеној \"Св Димитрију\" у Александрову. Наиме, забележене су две године и то 1726. која означава годину завршетка храма. Друга година, 1766. означава прву већу обнову, као и годину осликавања иконостаса. Током времена на храму су извршене многе интервенције, а задња Велика обнова изведна је 1909\/10. год. Многе измене и доградње учиниле су да храм изгуби своје изворно стилске одлике архитектонских барокних решења са почетка 19. века. Данас храм представља карактеристичан пример необарокних цркава са дискретним декоративним елементима сецесијских линија изведених на фасадном платну, тако често примењиваних и на сакралној архитектури из тог времена. Иконостас израђен 1910. год. рад је Ханца Лукаша, а под надзором Паје Јовановића. Ноту своје сликарске особености мајстор је спровео тонским решењем приказујући иконе у пригушеном \"сфумато\" тону." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.665773, 46.103564 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу републике бр. 8", "ref:RS:nkd": "SK1847", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105831", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105831", "description": "На гравири из 1815. год. на овом месту је приказан приземни објекат у власништву Јожефа Сучића. Зграда је после прешла у власништво породица Остојић и Јакобчић. Преуређена је као спратница 1846. год. Основа објекта је у облику слова U са главном фасадом према Тргу. Улаз у стамбени део је из заједничког дворишта објекта на Тргу цара Јована Ненада. У приземљу су увек биле продавнице, зато и нема улаза у стамбени део на овој фасади. Први спрат има шест прозорских оси са поделом окана на шест поља. Прозоре деле равни пиластри са равно закљученим полукапителима. Између два дужа пиластра, у висини солбанка постављен је раван профилисан венац, а испод солбанка је равна увучена површина. Средином фасаде пружају се два пиластра, лево и десно наизменично се ређају прозори и пиластри. Изнад прозора су равни надпрозорници. Једноспратница се завршава високим кровиштем на две воде које је покривено бибер црепом. Власник куће, Јакобчић чешће је тражио дозволу за преправку куће, али ипак осим прозорског застакљења објекат није претрпео веће архитектонске измене.Прву већу реконструкцију је извршио архитекта Коцка Геза. Последњу реконструкцију и враћање првобитних излога у приземљу решили су стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе током 1984.год." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664144, 46.100668 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Штала у Бачком Душанову", "ref:RS:nkd": "SK1848", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105765", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105765", "description": "Шталу је пројектовао, на прекретници XIX и XX века, архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при том није заборавио на функционалност објекта. Локација објекта је исток-запад. Површина зида је фугована, а пиластри, шест пари сегментних прозора, пет тесаних двокрилних врата, ризалит и улаз на таван деле фасаду на асиметричне јединице. Кружни отвори на фасади и вентилациони отвори на тавану су саставни део прочеља. Објекат има двоводни кров чија је конструкција решена као вешаљка, а за кровопокривач је коришћен бибер цреп. Објекат је имао више функција: већи део је коришћен као штала за говеда, а мањи део за смештај коња. У западном делу објекта смештена је шупа и штала за ждребад. Испод таванског простора било је смештено складиште где је држана опрема за коње. Таван је био остава за зрнасту храну. Штала је била предвиђена за 40 говеда, 12 волова, 12 коња и за четворо до петоро запрега, док је на тавану могло да се смести 10 вагона житарица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.769245, 45.902349 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Штросмајеровој улици бр. 8", "ref:RS:nkd": "SK1849", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105859", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105859", "description": "Споменик културе је зграда саграђена 1827. године на месту гостионице из 18. века. Грађена је за Андраша Винклеа, као спратна грађевина-гостионица, са шест гостиских соба, трпезаријом и плесном двораном. Обликована је са стилском обележјима барока и класицизма. Винкле је зграду 1837. године продао барону Јосипу Рудићу. Од педесетих година 19. века власник је Адолф Гајгер богати јеврејски трговац вуном и зеленаш, у више наврата председник Јеврејске верске општине.Године 1895. на објекту су извршене знатне интервенције, према пројекту суботичког архитекте Гезе Коцке, када је фасада декоративно обогађена у духу еклектике, и до данас је сачуван њен тадашњи изглед. Поред ахитектонско-стилских вредности, споменик културе има и културно-историјски значај. Један је од првих сачуваних једноспратних објеката са почетка 19. века у градитељском наслеђу Суботице. Првобитно је подигнут као гостионица, са великом балском двораном, која је до подизања градског Позоришта 1854. године, служила као сала за одржавање позоришних представа путујућих трупа. Због те своје намене објекат је одиграо веома важну, пионирску улогу у развоју позоришне културе града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66395, 46.09888 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Јежевица, Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK185", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108103", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108103", "description": "Предање везује оснивање манастира Јежевице, на падинама Јелице недалеко од Чачка, за „бана Милутина“ из доба цара Душана. Али данашњи изглед цркве (која није археолошки истражена) показује само две њене позније фазе, из XVII и XIX века. Подигнута по узору на рашку скупину храмова вероватно почетком XVII столећа, црква има пространу, и споља полукружну апсиду, пар плитких правоугаоних певница којима се проширује једнобродни наос, слепу куполу и припрату која је била одвојена од наоса високом дрвеном преградом. Писани извори помињу да је пред западним прочељем постојао и трем. Фреске олтарског простора и химнографски текст исписан на профилисаном венцу показују раскошни таленат сликара Георгија Митрофановића, који их је извео 1609. године. Готово три деценије доцније (1637) наос и припрату осликала је сликарска дружина осетно скромније даровитости. Сцене из циклуса Великих празника, Страдања, Богородичиног акатиста и житија патрона наликују живопису који је данас сачуван у оближњој цркви Благовештења манастира под Кабларом. Велику обнову црква је имала око средине XIX века. Тада је отворен улаз кроз северну певницу, а западни зид цркве и трем су срушени да би се продужила припрата и подигао високи звоник са барокизираном капом и клесаним украсом на порталу. Уклањањем старог прочеља нестала је и сцена Страшног суда која је ту била сликана. Недуго потом црква је добила и нови иконостас, за који је престоне иконе урадио Јанко Михаиловић Молер.\nКонзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису изведени су у периоду 1977-79." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.400174, 43.812883 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу цара Јована Ненада бр. 7", "ref:RS:nkd": "SK1850", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105853", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105853", "description": "Зграда се може датовати у период око 1870. године, када су и остали објекти у тек формираној вароши подизани у стилу класицизма, са прочишћеном, једноставном и скромном фасадном декорацијом. Ова угаона зграда у најнепосреднијој близини историјског језгра града одише једноставношћу и тихом мирноћом класицизма. Фасада је обрађена једноставно са централним благо наглешеним ризалитом. Отвори приземља су засведени благим сегментним луковима. Капија је постављена у десни бочни део ризалита, а не прати централну осу објекта, што је било уобичајено за то време. Засведена је идентичним сегментним луком као и излози. Преостале, мање делове фасаде, чине крила објекта која садрже по два излога између којих је мањи размак него на средњем ризалиту – збијенији су. Први спрат је одвојен од приземља равним, профилисаним венцем. Спратом се ниже једноличан низ правоугаоних прозора са крстастом поделом окана и плитким опшавом изведеним у малтеру. На средњем ризалиту је пет прозорских отвора постављених по оси, а на бочним крилима су по два. Ритмички распоред прозора није на целом фасадном платну уједначен, нешто је већи размак на централном ризалиту. У поткровљу је низ мањих окулуса. Кров је двоводан и покривен је бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.664187, 46.101019 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу цара Јована Ненада бр. 9", "ref:RS:nkd": "SK1851", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105854", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105854", "description": "Једноспратни објекат у низу, извучен на регулациону линију грађен је у стилу неоренесансе. Приземље је обрађено у виду камених квадера, који су у лучно засведеним прозорима зракасто постављени. Јединство фасадног платна приземља нарушено је игром ризалитних делова, асиметрично је конципирано, док се на спратном делу поштује симетрија у распореду отвора. У приземљу је по један лучни отвор смештен на нешто истакнутије бочне ризалите, а још три идентична прозора разбијају зидно платно, од којих су два смештена између капије и левог бочног ризалита. Већа колска двокрилна капија смакнута је удесно, има лепо обрађене вратнице, те касетирано надсветло. Спрат је од приземља одвојен равним профилисаним венцем. Ритам отвора је исти као на приземљу, а ивични делови су наглашени рустичном обрадом. Док су портали приземља лучни, прозорски отвори спрата су правоугаони са троугаоним и сегментним тимпанонским завршетком који се ослања на плитке полупиластре-допрозорнике, урађене у малтеру. Прозори имају крстасту поделу окана. Над објектом доминира масивно, двосливно кровиште које својим габаритом излази из равни зидног платна и чини уску надстрешницу на чијем горњем делу је низ конзолица које асоцирају на дрвене греде кровне конструкције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.663955, 46.100779 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Републике бр. 10 ( Лончаревића кућа)", "ref:RS:nkd": "SK1852", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105832", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105832", "description": "Зграда Јакова Лончаревића, касније власништво Маћаша Витмесера, једна је од најстаријих спратних кућа изграђена у непосредној близини некадашње тврђавице. Сви објекти грађени изван зидина крајем 18. века су приземни или са високим приземљем, једино је кућа Лончаревић већ у првобитној изведби пројектована са једним спратом. Већ 1799.г. ова кућа је уцртана у карту средишта вароши. О њеној архитектури можемо говорити тек од 1838.г. на основу цртежа пијачног трга које је још у детињству израдио Вали. На овом цртежу је приказан читав потез данашњег Трга Републике од броја 2 до 8. Данашњи изглед једноспратница са угаоним трапезастим еркером који је подухваћен великом шкољком, а завршава се торњем, те сецесијским декоратвиним елементима, добила је током 1907.г. Пројекте адаптације урадио је суботички архитекта Геза Коцка, за власника Душана Стојковића. Овај објекат, у својој архитектонској конструкцији обрађен је у стилу еклектике, једино цветни декоративни мотиви подсећају на сецесију. Фасаду према Тргу Републике карактеришу улази у пословне просторе, а у спратном делу по истој оси су прозори. Око отвора су сведени детаљи орнаментике, а централно је балкон са оградом, типа балкона еклектике какве срећемо на многим објектима у граду. Друга фасада је краћа, има само два прозорска отвора, оба су са цветном декорацијом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.663865, 46.100703 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Преноса моштију Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1853", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106898", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106898", "description": "Српска православна црква Пренос моштију Св. Николе налази се у центру Каћа, насеља у близини Новог Сада. На основу података из повеље пронађене 1952. године у торњу цркве, градња храма је започела средином 1841. године а завршена у лето 1844. године, на месту или у непосредној близини старијег храма из 18. века. Главни зидар био је Франц Шмаус из Великог Бечкерека. У повељи се такође истиче да је црква грађена од доброг материјала у \"источно-православном стилу\", са 14 прозора, 2 портала и 4 звона у торњу. За време Буне 1849. године звоник је срушен, а храм попаљен и опљачкан. Након тога црква је обнављана у више наврата, али јој је оргинални изглед враћен тек 80-тих година 20 века. Црква је једнобродна грађевина, димензија 36,30м x 15,60м, масивних зидова, грађена опеком већег формата. На западном делу храма доминира торањ - звоник висине 29м. На средишњем делу класицистички конципиране фасаде истакнуте ризалитом, постављен је портал са по једним паром пиластара који носе тимпанон са полукружном нишом изнад. На источној страни, у ширини брода цркве, је олтарска апсида елипсоидне основе, док су на северном и јужном зиду при олтару плитки певачки простори. Врата портала су двокрилна, касетирана, архитравно конструисана. 13 полукружних, високо подигнутих прозора, смештени су у лунете и фланкирани псеудодорским пиластрима. Кровна конструкција је дрвена, типа двоструке столице. На свакој стани звоника је по један полукружни прозор са кружним сатом изнад. У ентеријеру, на западној страни је хор са зиданом парапетном оградом, ослоњен на два масивна ступца. Конструкција подзвонарског простора и хора је засведена. Четири травеја наоса засведена су сферним сводовима. Сложену резбарију на иконостасу урадио је 1863\/64. године Милош Девић из Бачке Паланке, а иконе на иконостасу, певницама, Богородичином и Владичанском трону насликао је Ђорђе Ракић из Нештина. Зидне композиције извео је 1886. године Димитрије Петровић, новосадски сликар. Распоред икона на иконостасу је следећи: Сокл - св. Никола, Христос и Самарјанка, Жртва Аврамова, Усековање Јована Крститеља; I зона - престоне иконе - св. Никола, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован Крститељ, Арханђел Михајло (северне двери), непознати свети ратник (јужне двери). изнад јужних двери је Васкрсење лазарево, а изнад северних Христосхрани народ; II зона - Рођење Христово, Крштење, Васкрсење, Света Тројица, Вазнесење Христово, Силазак св. Духа и Преображење; III зона - садржи у једном хоризонталном низу 3 веће и 4 мање иконе, а изнад њих још 8 икона и Распеће. Од тема насликане су композиције Молитва Христова на Маслиновој гори, пророци Мојсије и Илија, ликови апостола груписани по шест десно и лево од Распећа и икона са Богородицом и Јованом Благословом; У певницама се налазе велике слике са ликовима пророка Давида и Јована Дамаскина (уље, платно), три четвртине фигура. На Богородичином трону је Богородица са Христом (горе) и Ваведење Богородице (доле), а на Архијерејском трону Јован Златоусти. У цркви су регистроване 32 целивајуће иконе, претежно рађене на лиму. Посебно су вредне иконе: 1. Св. Игњатије Богословац из 1860. године, која по начину рада подсећа на Павла Симића. На полеђини је запис да је поклон Павла Комадинића, 2. Архиђакон Стефан из 1855. године, поклон Данила Маринковића \"новосадског касапина\", 3. Св. Арханђел Михаило са Ваведењем, двојна икона сликана са обе стране лима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.941571, 45.298868 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела \"Водица\"", "ref:RS:nkd": "SK1854", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103324", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103324", "description": "Према подацима из црквеног летописа за 1850. годину у Старом врбасу је 1793. постојао извор на водици као култно место. Те године изворска вода је изведена до садашњег бунара, а 1794. године сазидана је капела без звоника и посвећена Преподобној матери св. Параскеви.\n Капела је мало здање, готово квадратне основе, уз које је призидан портик са бунаром на чекрк. Портик је завршен забатом угластих волута са крстом од кованог гвожђа изнад њега. Испод архитрава су дентикуле, на угловима канелирани пиластри, а на полукружној апсиди су два хоризонтално –овална окулуса, чиме је овај објекат стекао скромно обележје рокајно-класицистичких грађевина. при врху забата у малтеру је пластично изведена 1923. година, када је капела вероватно обновљена. У капели се налази мањи број икона, које немају посебних вредности. капела је посвећена св. Илији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66218, 45.56144 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац \"Кастел\"", "ref:RS:nkd": "SK1855", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103325", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103325", "description": "Дворац „Кастел“ у Темерину сазидао је гроф Карољ Сечењи око 1795\/6 године. Од њега га је купио Балинт Фербах који је на дворцу доградио терасу. Последњи власник је била Ана Фербах. После ослобођења 1945. дворац је преузела Управа јавних добара, касније је постао Дом за децу са посебним потребама. Око дворца је био шанац широк 2 метра, затим парк, језеро и водоскок, све из новијег времена.\n Архитектура дворца је у стилу барока и представља леп пример остварења феудалне грађевине са околним амбијентом са краја XVIII века. Дворац са парком и осталим помоћним зградама заузима око 13 јутара. Грађевина је правоугаона, једноспратна са четворосливним кровом покривеним црепом. Хоризонтални дворац дели спратове, а на главној фасади су ризалитно истакнути угаони делови. Прозорски отвори су ритмички и симетрично распоређени. Дворац има 18 просторија, а степениште за спрат је камено.\nНа улазу у парк су два топа из Буне 1848. године, језеро са водоскоком из 1905. са аждајом коју држе два анђела." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.891924, 45.406411 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Радивоја Ћирпанова", "ref:RS:nkd": "SK1856", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103326", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103326", "description": "Родна кућа народног хероја Радивоја Ћирпанова је једноставна грађевина, дужом страном постављена на саму \nрегулациону линију улице. Покривена је двосливним кровом. На уличној фасади има два трокрилна и један двокрилни прозор. \nЈедини украси на фасади су кровни венац једноставне профилације и кордонски венац испод прозорских отвора.\nНа кући је спомен плоча са пригодним текстом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.075548, 45.475353 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Димитрија Лазарова \"Раше\"", "ref:RS:nkd": "SK1857", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103327", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103327", "description": "Родна кућа народног хероја Димитрија Лазарова Раше је скромна, приземна грађевина, која чеоном страном излази на регулациону уличну линију. Зидана је од опеке, омалтерисана, покривена двосливним кровом са бибер црепом. На уличној фасади су три двокрилна прозора уоквирена равном шпалетном. Испод прозора је профилисани прозорски солбанк. Забатни зид одвојен је од фасаде кордонским венцем.\nКућа је са својим просторијама оријентисана према дворишту. Испред њеног стамбеног дела је покривени трем са стубовима, у који се долази преко шест степеника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.6666, 45.219504 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа значајна за НОБ", "ref:RS:nkd": "SK1858", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103328", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103328", "description": "Кућа у Турији у Улици Вука Караџића број 48 значајна је за проучавање историје НОБ-е јер су се у њој одржавала покрајинска саветовања КП,\nа секретар Покрајинског комитета Светозар Марковић Тоза, штампао је у њој прво број листа «Истина» 1942. године.\nКућа је скромних димензија. Грађена је од опеке и набоја, са двосливним кровом покривеним трском. Ужом страном излази на \nрегулациону линију улице.\nУ једном делу куће била је укопана партизанска база. Пошто је била у лошем стању кућа је рестаурирана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.863536, 45.534495 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Два надгробна споменика на Чератском гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1859", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103329", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103329", "description": "Надгробни споменик на месту где су сахрањени Петар и Софија Бурна потиче из прве половине XIX века. Направљен је од црвенкастог камена са рељефном представом шатора као симболом царства небеског. Споменик је добро очуван.\nНадгробни споменик на месту где је сахрањен Димитрије Руварац (1842-1931) израђен је од сивог мермера и добро очуван. Димитије Руварац, историчар, управитељ манастирске штампарије у Сремским Карловцима, библиотекар Патријаршије, уредник „Српског сиона“, значајна је личност наше културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.928448, 45.200058 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бела Црква каранска", "ref:RS:nkd": "SK186", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109339", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109339", "description": "Белу цркву Каранску, посвећену Благовештењу, подигао је и украсио фрескама између 1340- 42. жупан Петар Брајан са женом Струјом, сином и три кћери. Насликани су на северној страни западног дела наоса, док су на супротној страни представљени свети Немањићи: Симеон Немања, Сава, краљ Милутин и актуелни владар, краљ Душан са сином Урошом и женом краљицом Јеленом. У Карану су портрете добили и приложници заслужни за подизање храма. Црква је једнобродна грађевина са три травеја и полукружном апсидом. Пресведена је полуобличастим сводом и надвишена куполом кружног тамбура. На западној страни храма призидана је у XIX веку једноставна припрата. Овде је сачуван првобитни зидани иконостас осликан фрескама. Вероватно су се двојица мајстора трудила око осликавања. У олтару су представе Богородице с анђелима и Поклоњење Христу-жртви, док су у наосу Велики празници, сцене из Богородичиног живота, старозаветне композиције, представе појединачних светитеља и галерија историјских портрета. У току археолошких истраживања 1975. откривене су гробнице ктитора, што указује на намеру оснивача да им црква Благовештења буде и маузолеј. Старину култног места показују и бројни римски надгробни споменици са рељефима и натписима. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури и живопису завршени су 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.911051, 43.916362 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Три надгробна споменика на Гробљу на Магарчевом брегу", "ref:RS:nkd": "SK1860", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103330", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103330", "description": "1. Надгробни споменик на месту где је сахрањен Димитрије Анастасијевић Сабов ( 1724-1803) састоји се од правоугаоне бетонске плоче и гвозденог крста изнад ње. Ограђен је гвозденом оградом и очуван је. Димитрије Анастасијевић Сабов, трговац, знаменит је као оснивач карловачке гимназије 1791. године, прве гимназије код Срба.\n\n2. Надгробни споменик 18-орици погинулих ратника првог светског рата, изграђен је од сивог камена са крстом на врху, а лево и десно од њега налази се 18 мањих камених споменика са именима погинулих. Споменици су добро очувани.\n\n3. Надгробни споменик 47-орици палих бораца другог светског рата, саграђен је од белог камена висине око 2м на бетонском постољу\nправоугаоног облика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.93636, 45.196935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела на гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1861", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103331", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103331", "description": "Према неким подацима капела посвећена Св. Венеделину је на овом месту подигнута још 1776. Садашње здање саграђено је 1893. године. Током 2004. су изведени радови на санацији влаге." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.264203, 45.498732 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменици на старом гробљу", "ref:RS:nkd": "SK1862", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103332", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103332", "description": "Споменик културе чине надгробни споменици на старом гробљу у Турији и то: \n\n1.\tНадгробни споменик на месту где је сахрањен Јован Клајић, академски сликар из Новог Сада,\n2.\tНадгробни споменик на месту где је сахрањен Михајло Чолић (1772-1850), парох туријски,\n3.\tНадгробни споменик где је сахрањен Петар Чолић, Михајлов син, рођен у Турији,\n4.\tНадгробни споменик где је сахрањен Јефрем Јаковљевић (1804-1874), катедрални ђакон у Новом Саду, администратор парохије у Кишкерешу и катихета на Лицеју сербске јуности у Вацу,\n5.\tНадгробни споменик на месту где су сахрањени Паво и Јулијана Јанковић добротвори Матице српске из чије су се задужбине стипендирали сиромашни и добри ученици,\n6.\tНадгробни споменик на месту где је сахрањен Василије Церначки (Црнојачки) најзнаменитији туријац из прве половине XIX века,\n7.\tНадгробни споменик на месту где је сахрањен Сима Стефановић, функционер Уједињене омладине српске и школски старатељ у Турији,\n8.\tНадгробни споменик у облику шаторског крила које симболише царство небеско, раритетан пример у Војводини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.850187, 45.542273 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Шаму Михаља", "ref:RS:nkd": "SK1863", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103333", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103333", "description": "Шаму Михаљ је рођен 24. октобра 1904. године у Бачком Петровом Селу, у сиромашној сељачкој породици, по занимању је био обућарски радник. Године 1927. запослио се у Новом Саду где је постао члан културног друштва „Абрашевић“, а 1928. постао је члан КПЈ. У време шестојануарске диктатуре био је приморан да се врати у своје родно место. У Нови Сад се враћа 1932. где је био задужен за прикупљање црвене помоћи ради помагања породицама осуђених комуниста. Такође је радио и на организовању пољопривредних радника у синдикате.\n Пред 1.мај 1933. године организовао је растурање летака, због чега је био ухапшен, изведен пред суд и осуђен првобитно на три, а затим му је пресуда преиначена на пет година робије. Затвор је издржавао у сремско-митровачкој казниони.\n Из затвора је пуштен 1. маја 1938. године. Првих неколико месеци, након тога, провео је у родном селу, а затим се, почетком 1939. настанио у Бечеју где је организовао месно партијско руководство, које је ускоро прерасло у срески комитет. Почетком 1940. године постао је члан Окружног комитета за јужну Бачку, а на Шестој покрајинској партијској конференцији КПЈ за Војводину био је изабран за члана ПК КПЈ за Војводину.\n Пред априлски рат радио је на образовању борбених десетина на терену средње Бачке. За време првих месеци окупације илегално је живео у Бечеју и околини и окупљао партијско чланство и скојевце припремајући их за извршење борбених задатака.\n Током јула извршено је више диверзија у бечејском срезу под његовим руководством. У новембру 1941. године непријатељ је сазнао где се крије и опколили су кућу. Шаму је прихватио неравноправну борбу у којој је погинуо.\n Кућа у улици Иве Лоле Рибара у Бачком Петровом Селу где је рођен Шаму Михаљ, члан Покрајинског комитета за Војводину, човек који је заслужан за развитак радничког покрета у Војводини у периоду пред Други светски рат и за развитак Народноослободилачке борбе првих година окупације, због своје историјске вредности утврђена је за споменик културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.077995, 45.703473 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шест надгробних споменика", "ref:RS:nkd": "SK1864", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103342", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103342", "description": "На Чератском гробљу у Сремским Карловцима су сахрањени:\n\n1.\tМилан Будисављевић (1874-1928), професор Карловачке гимназије, народни посланик, уредник „Бранковог кола“ и књижевник. На писао је три књиге приповедака и више расправа из области књижевне историје. \n2.\tСтеван Лазић (1830-1901), директор карловачке гимназије, правник. Публициста, песник и преводилац Хорација. Доста је писао и о Карловачкој гимназији. \n3.\tЈован Симеоновић Чокић (1852-1923), публициста преводилац и песник. Један је од поборника словенског и југословенског заједништва. Имао је јаке везе са Словенцима, са чијег је језика преводио њихове књижевнике.\n\n\nНа Гробљу на Магарчевом брегу су сахрањени:\n\n1.\tЂорђе Красојевић (1852-1923), адвокат по струци, ратни добровољац у рату са Турцима 1876.године. Омладински лидер и велики борац за српску аутономију у Угарској. Милетићевац, а после распада његове странке председник Радикалне партије у Војводини. \n2.\tЈован Живановић (1841-1926), професор Карловачке гимназије и богословије,филолог по струци. Написао више уџбеника из своје области за школе. Далеко познатији као пчелар, иноватор у пчеларству и покретач пчеларске библиотеке код наших народа. \n3.\tПетар Марковић (1875-1904), професор новосадске гимназије, историчар по струци. Члан књижевног одељења Матице српске и један од лидера покретача тзв. организације младих интелектуалаца за препород Срба у Угарској. Припадао млађем научном кадру на прелому века, а написао је и књигу о односима Срба и Мађара у средњем веку, као и већи број разних студија из области етнологије и географије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.928186, 45.200044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Партизанска база \"Велики Лублин\"", "ref:RS:nkd": "SK1865", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103343", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103343", "description": "Салаш Милорада Секулића налази се јужно од села Радичевићева у непосредној близини тзв. „Бељанске баре“ у бечејској општини. Пре и за време рата био је власништво његовог оца Вукашина Секулића, напредног земљорадника из Бачког Градишта, који је већ од 1936. године био повезан са тада напредним интелектуалцима Ђурицом Јојкићем, Вујицом Гајиновим, Миладином Јоцићем и др. те је тако његов салаш постао познат као стециште комуниста већ од 1936. \nОд 1941. године салаш постаје партизанска база где су се, током ратних година, одржавали састанци припадника народноослободилачког покрета, комуниста и напредних омладинаца. У добро закамуфлираним базама, којих је било три: испод ђубришта, у башти и у дворишту, чуван је илегални материјал: гештетнер, писаћа машина и марксистичка библиотека, а након провале базе „Орел“ која се налазила у близини Србобрана, у ову базу је премештена и илегална радио станица. Из ове базе, иначе познате под именом „Велики Лублин“ вођене су и акције на непријатељске патроле, вршено је паљење кудеље, жита у бечејском атару, у њу су били смештени, повремено и борци Шајкашког партизанског одреда и из ње вршили нападе на напријатеља. Фашисти су знали да се негде у близини налази партизанска база, али колико год се трудили нису могли да је открију, те је тако ова база била једна од ретких у Војводини која је током целог рата остала неоткривена од стране непријатеља.\n Кућа на салашу је војвођанског типа, имала је некада гонак који је зазидан, вероватно због потребе власника. Зграда је од набоја и мешовитог материјала, прозори су са шелукатрама, на улазној страни су два таква прозора постављена када је гонак озидан. Кровна конструкција је дрвена, двоводни кров са закошењем на бочној страни. Рогови са распињачама, покривач је бибер цреп. Подови су од шестоугаоне опеке и у некадашњем гонку сада претсобљу, сложене у мозаик. Остава је избетонирана , а садашња кухиња има бротски под. Све остале просторије имају подове од набијене земље. \nПредња, неакада улазна фасада је скромно декорисана плитком малтерском пластиком око таванских отвора, једним орнаментом испод њих и венцем скромно профилисаним." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.924511, 45.567433 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо гробље", "ref:RS:nkd": "SK1867", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103345", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103345", "description": "Старо гробље у Ђурђеву налази се на левој страни пута Ђурђево-Жабаљ, на простору између русинског и српског гробља. Поред већег броја споменика из XIX века ту се налази и неколико старих надгробних споменика од пешчара који потичу из друге половине XVIII века. Међу њима изгледом и лепотом истичу се споменик из 1757. и споменик из 1788. године. На њима су епитафи читко исписани на црквено-словенском језику. Они доказују да је на месту данашњег Ђурђева постојало насеље пре 1800. године" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.05875, 45.33274 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Ђорђа Зличића", "ref:RS:nkd": "SK1868", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103346", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103346", "description": "Народни херој Ђорђе Зличић рођен је 1920. године. Био је активни члан ОМПОК –а, СКОЈ-а и ПК КПЈ. Од почетка Другог светског рата радио је на организовању војних десетина и партизанских одреда. Умро је у злогласном затвору „Армија“ 1942. године од последица мучења. \nКућа је скромних димензија, са малим бројем просторија и основом у облику слова Г. Са дворишне стране је кратак отворени гонг са два стуба, а из кога се улази у кућу. Улична фасада је врло једноставна, са три прозора без украса. Кров је двосливан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.05143, 45.32555 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Стевана Дивниног Бабе", "ref:RS:nkd": "SK1869", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102210", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102210", "description": "Стеван Дивнин Баба рођен је у Жабљу 1895. године. Учествовао је у Првом светском рату, а потом и у Октобарској револуцији. По повратку у земљу 1921. повезао се са КПЈ у којој је активно радио. Био је члан ПК КПЈ. По избијању Другог светског рата организовао је војне десетине, диверзантске групе... Године 1941. је постао командант Шајкашког партизанског одреда. Октобра исте године је рањен, заробљен и на путу до болнице је умро.\n Родна кућа Стевана Дивниног Бабе је скромних димензија. Ужом страном излази на регулациону линију улице. Кућа се састоји из две просторије до улице, две у задњем делу и две мање помоћне. У њу се улази из дворишта преко отвореног гонга који се наслања на два стуба. На уличној фасади су три асиметрично постављена прозора, уоквирена малтерским шпалетнама, као и три плитка проста пиластра без украса. Зидно платно од забата дели венац једноставне профилације, а на средини забата су два таванска отвора уоквирена шпалетнама. Изглед куће је делимично измењен у односу на првобитан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.081909, 45.371895 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Наупара", "ref:RS:nkd": "SK187", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108243", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108243", "description": "На десној обали реке Расине, у селу Наупари код Крушевца, налази се истоимени манастир са црквом посвећеном Богородици. Изграђена у осмој деценији ХIV века као придворна властеоска црква, у повељи кнеза Лазара монаху Доротеју помиње се 1382. као метох манастира Дренче. Наупара је споменик моравске градитељске школе, са основом у облику сажетог триконхоса, куполом над централним простором и припратом над којом је кулазвоник. Фасаде су биле украшене не само скулптуралном већ и сликаном декорацијом. Пластична декорација је распоређена у највишој зони храма, а лепотом и монументалношћу издваја се розета на западној фасади. У току истраживачких радова у цркви откривена су 1992. два слоја фрагмената зидног сликарства, који су датовани у крај ХIV и почетак XV века. Иконографски програм сагледљив је само делимично. У куполи су били представљени пророци, јеванђелисти и Христос Пантократор; у поткуполном простору, на сводовима и у полукалотама бочних апсида распоређене су слике Великих празника; у првој зони јужне певнице насликани су свети ратници. У југоисточном углу припрате виде се делови ктиторске композиције, а у линети над улазом у наос је допојасна представа Богородице са Христом. Истраживање и конзервација архитектуре и сликарства завршени су 1995." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.310436, 43.477659 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Етно парк \"Брвнара\"", "ref:RS:nkd": "SK1870", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108468", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108468", "description": "Етно парк назван „Брвнара“ у Бачком Јарку подигли су Крајишници који су се овде доселили после Другог светског рата у жељи да сачувају од заборава свој завичај. У прикупљању оригиналних предмета, објеката и потребног материјала помогле су општине са територије Босанске Крајине.\n Етно-парк има четири објекта: „брвнару“-стамбену зграду у чијем је приземљу изложена оригинална збирка покућства и покретног инвентара, а на спрату историјска поставка везана за НОР; „зградицу са пенџером“-служила је за смештај млађих чланова породице (тек ожењених синова); „ајат“-привредни објекат који служи за одлагање кућног инвентара и готовљење јела, и „крозана“-служи за чување кукуруза-прављена од плетера провучених између вертикалних стубова.\n„Зградица са пенџером“, „ајат“ и „крозана“ су оригинални објекти пренети из Босанске Крајине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.869693, 45.367393 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш Илије-Ице Шокице", "ref:RS:nkd": "SK1871", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100786", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100786", "description": "Салаш Илије Шокице налази се источно од Жабља, лево од пута за Зрењанин. На њему је 17. августа 1941. године формиран штаб I Шајкашког партизанског одреда и ту је боравио до новембра исте године. Овде је након формирања одреда донета одлука о подизању устанка у овом региону.\nДоминантан објекат на салашу је стамбена кућа. Има одлике типичне војвођанске куће: издужену основу, двосливни кров покривен црепом са три прозора на ужој страни објекта и два отвора на таванском простору. Са бочне стране су четири прозора са шалукатрама и троја врата. Кућа је малтерисана и без украса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.099024, 45.390173 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо гробље у Стапару", "ref:RS:nkd": "SK1872", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100955", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100955", "description": "Гробље у Стапару основано је у XVIII веку и једно је од најстаријих гробаља на територији северне Бачке. Споменичко својство је утврђено за следеће надгробне споменике:\n\n1.\tнадгробни споменик поред гробнице Марков Живојина (дим. 169x 60x 12 цм),\n2.\tнадгробни споменик испред гробнице Евице Баичек (дим. 146x 46x 20 цм),\n3.\tнадгробни споменик поред гробнице Косте Буњевчев, \n4.\tнадгробни споменик поред гробнице Ивана Пауков (дим. 189x 64 x 10 цм),\n5.\tнадгробни споменик из 1789. године подигнут Ружи Цветковић (нечитко), камени крст у стилу барока (дим. 107x 47x 13 цм),\n6.\tнадгробни споменик поред гробнице Даринке Мрђанов (дим. 122 x 56 x 10 цм),\n7.\tнадгробни споменик испред гробнице Драгиње Мрђанов (дим. 121 x 54 x 10 цм),\n8.\tнадгробни споменик поред гробнице Анице Бојчев (дим. 117x 42x 10 цм),\n9.\tнадгробни споменик поред гробнице Лазара Мрђанова (дим. 134 x 55 x 16 цм),\n10.\tнадгробни споменик – власник Мрђанов Лазар (дим. 129x 68x 14 цм),\n11.\tнадгробни споменик поред гробнице Катерине Стогић (дим. 163x 60x 20 цм),\n12.\tнадгробни споменик поред гробнице Живане Буњевчев (дим. 174 x 72 x 15 цм),\n13.\tнадгробни споменик испред гробнице Анке Бојанић (дим. 196x 63x 20 цм),\n14.\tнадгробни споменик испред гробнице Максима Задух (дим. 165 x 71x 13 цм),\n15.\tнадгробни споменик поред гробнице Момира Ковачев (дим. 93x 62 x 10 цм),\n16.\tнадгробни споменик испред гробнице Стеве Апрелића (дим. 186x 67x 14 цм),\n17.\tнадгробни споменик поред гробнице Данице Серанчић (дим. 165x 62x 10 цм),\n18.\tнадгробни споменик поред гробнице Пушкачев (дим. 113x 61x 11 цм),\n19.\tнадгробни споменик породица Радин (дим. 119x 44x 13 цм),\n20.\tнадгробни споменик породица Радин (дим. 126x 57x 14 цм),\n21.\tнадгробни споменик породица Радин (дим. 119x 60x 10 цм),\n22.\tнадгробни споменик испред гробнице породица Радин (дим. 169x 68x 15 цм),\n23.\tнадгробни споменик поред гробнице Душана Стојкова (дим. 160x 60x 12 цм),\n24.\tнадгробни споменик поред гробнице Радослава Ивкова (дим. 158x 73x 10 цм),\n25.\tнадгробни споменик поред гробнице Љубице Јерков (дим. 178x 65x 13 цм),\n26.\tнадгробни споменик поред гробнице Љубице Јерков (дим. 190x 65x 11 цм),\n27.\tнадгробни споменик испред гробнице Саве Ковачев (дим. 183x 62x 14 цм),\n28.\tнадгробни споменик испред гробнице Саве ковачев (дим. 145x 48x 13 цм),\n29.\tнадгробни споменик испред гробнице Невене Рајић (дим. 176x 54x 9 цм),\n30.\tнадгробни споменик поред гробнице фамилије Шимић (дим. 180x 65x 12 цм),\n31.\tнадгробни споменик поред гробнице Божане Крјанац (дим. 100x 36x 10 цм)," }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.189827, 45.673445 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела породице Николић", "ref:RS:nkd": "SK1873", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100240", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100240", "description": "Капела породице Николић на Горњем гробљу на Черату у Сремским Карловцима изграђена је по пројекту архитекте Владимира Николића (1857-1922), а уређена од сликара Уроша Предића (1857-1953). Културно историјски значај Капеле произилази из тога што је она спомен грађевина и гробно место поменутог истакнутог архитекте В. Николића, пројектанта бројних архитектонских објеката широм Војводине, међу којима се по значају и вредности истичу Владичански двор и Гимназија у Новом Саду, Патријаршиски двор, Богословија, Палата фондова у Сремским Карловцима, Народни дом у Сремској Митровици и др. Од 1890. године у Сремским Карловцима води пројектни биро радећи и бројне адаптације споменичких објеката између осталих и Саборне цркве у Ср. Карловцима и манастира Гргетега. \nУметнички значај капела Николић има не само као архитектонски објекат „замишљен са великим амбицијама“ да се по речима др Дејана Медаковића „измире и стопе византијске и романске архитектуре“ већ и по прилогу који је својим радом на иконостасу и зидовима дао истакнути сликар академског реализма и лични пријатељ Николића, Урош Предић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.928061, 45.200147 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1874", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100880", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100880", "description": "Архитектура Српске православне цркве у Турији у свом спољнем и унутрашњем изгледу, као и сликарски рад Јована Клајића на иконостасу, значајна су остварења, те својим садржајем и особеностима представљају компоненту укупног културног наслеђа овог тла. \nЦрква је саграђена 70-тих година XVIII века, једнобродна је грађевина са полукружном апсидом, скромних декоративних елемената, без пиластра и архитрава,сем једног венца на који належе полуобличасти свод, олакшан сводним рукавцима. Хорски парапет је вероватно новији, равних линија, носе га два дорска стуба. Звоник се уздиже из прочеља. На бочним спољним зидовима је по шест пиластара два су на ивицама апсида. Између пиластара су прозори са плитким луком, пластичним оквиром и завршцем. У литератури је забележено да је иконостас радио сликар Јован клајић 1857. године, грађанин новосадски." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.860882, 45.541313 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војнограничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1875", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103353", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103353", "description": "Решењем царице Марије Терезије од 19. фебруара 1763. године формиран је између Дунава и Тисе Тителски граничарски шајкашки батаљон. У састав овог батаљона првобитно су ушла места: Тител, Лок, Мошорин, Гардиновци, Вилово и Жабаљ. Шајкаши су се регрутовали искључиво од становништва из ових места, Срба-православаца. Године 1769. додато је овом батаљону још шест места: Чуруг, Госпођинци, Сентиван (Шајкаш), Горњи и Доњи Ковиљ и Каћ. \n Зграда у Градиновцима смештена је на крају главне улице са леве стране, у њој се данас налази парохијски дом. На овој раскрсници је још и општинска зграда, а некада је била и стара црква. С обзиром да се у Крчедину, на другој обали Дунава налази слична војнограничарска зграда, а да је ту био и пролаз скелом преко Дунава, а да се он повремено и данас одржава, могло би се закључити да су обе ове зграде служиле за контролу саобраћаја. Време градње ове зграде не може се тачно утврдити, али се претпоставља да је било крајем 18. или почетком 19. века. \n Зграда је правоугаоне основе са четвороводним кровом покривеним бибер црепом. Са североисточне стране има четири прозора, а са две бочне стране по један прозор и по један слепи. На југозападној страни има трем са лучним отворима. Има три веће просторије и неколико мањих. Данашњи изглед је у извесној мери измењен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.133673, 45.199586 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква", "ref:RS:nkd": "SK1876", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100881", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100881", "description": "Православна црква у Гложану својим стилским карактеристикама припада класицистичкој архитектури са елементима барока. У њеној унутрашњости, као и на спољном изгледу јасно се уочавају две фазе и два стила градње. То је једнобродна грађевина са поделом на травеје по подужној оси и торњем звоника на западној страни. Док главни корпус цркве потиче, вероватно, из периода пре 1750. године и највероватније великим делом осликава првобитни изглед храма, западни део са торњем је вероватно из каснијег времена, могуће из 1839. када је црква обнављана. Западна фасада је посебно украшена композитним пиластрима који фланкирају главни улаз, деле фасаду на три поља и носе истакнути степенасти венац. Сликарство у цркви нема већи уметнички значај.\n Због историјског значаја православне цркве у Гложану, која је важан документ за реконструисање правца миграције Срба у току прве и друге Сеобе као и због њених типолошких архитектонских особина које су сразмерно ретке, ова грађевина се ставља под заштиту закона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.570655, 45.275046 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Бранислава Мокића бр.9", "ref:RS:nkd": "SK1877", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100559", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100559", "description": "Бачки Петровац представља једно од најстаријих словачких насеља у Војводини. У улици Б. Мокића, која чини, како је то утврђено током теренских истраживања, првобитно језгро села, сачувано је неколико кућа саграђених крајем XVIII и почетком XIX века. Једна од њих која је до данас задржала првобитне карактеристике народног градитељства свог времена је кућа у улици Б. Мокића бр. 9. \n Кућа је „дужна“, чеоном страном постављена на уличну регулациону линију. Зидови су од набоја, који је данас ојачан на неколико места опеком. Кров је двоводан, покривен трском. Основа је троделна, са унутрашњим распоредом соба-улаз са кухињом-соба. Средња просторија куће подељена је на два дела, предњи из кога се улази у собе и задњи који је простор подоџака. До данас је у овом кухињском простору сачувано отворено огњиште, димњак као и плитка полукружна ниша на спољашњем зиду, у којој се држе окачени судови. Са дворишне стране куће је, уместо трема, слободно напуштена натстрешница. Улична фасада куће је скромно обрађена. На њој се налазе два прозорска отвора и три мала таванска отвора на забату. Тршчани кров је препуштен преко забата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.590098, 45.358797 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на углу Улице Д.Туцовића и Франца Розмана 91", "ref:RS:nkd": "SK1878", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100407", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100407", "description": "Кућа на углу улица Димитрија Туцовића и Франца Розмана је спратна, са високим четвороводним кровом покривеним бибер црепом. Угао је засечен са еркером и балконом. Еркер се завршава кулом и шиљатим кровићем. Наглашена је вертикалност зграде издуженим пиластримакоји се протежу кроз приземље и спрат. Између пиластра на спрату су двокрилни високи прозори. У приземљу, изнад отвора, била је богата декорација, али је приземље доста измењено. Постоји документација са аутентичним изгледом, те је могућа реконструкција. Пројектант, извођач и власник био је Јозеф Виола из Апатина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.984455, 45.672405 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква посвећена Срцу Исусовом", "ref:RS:nkd": "SK1879", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100747", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100747", "description": "Црква је подигнута у периоду од 1931. до 1933. године у псеудороманском стилу. То је тробродна грађевина са надвишеним средњим бродом. Два звоника уздижу се из прочеља бочних бродова. Звоници су завршени пирамидалним кровићима. Главни улаз је наглашен романским порталом, степенасто профилисаним и са архиволтом. Изнад портала је розета и тимпанон као завршетак главног брода. Романску декорацију чини низ аркадица у поткровном делу централног и бочних бродова, као и бифоре на надвишеним зидовима главног брода (по три на сваком зиду) и бифоре на све четири стране горње зоне звоника. Црква је у непосредној близини Доњег гробља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.980053, 45.6617 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Враћевшница", "ref:RS:nkd": "SK188", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108683", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108683", "description": "На јужној страни Рудника, у долини Враћевшничке реке, изграђена је и живописана 1431. задужбина великог челника Радича Поступовића, манастир Враћевшница са црквом посвећеном св. Георгију. Први податак из турског времена је тек из 1579. и односи се на обнову разрушене Враћевшнице за време рудничког митрополита Диомидија. Поновно страдање доживљава 1682. Обновљена је од темеља 1737, за време игумана Михаила. Важан политички и културни центар за време I и II српског устанка, манастир свој коначни изглед добија 1860, у обнови коју је помогао кнез Милош. Једнобродна црква изведена је под утицајем споменика рашке школе. Олтарска апсида, засведена полукалотом, споља је петострана а изнутра полукружна. Наос и припрата су наткривени полуобличастим сводом, док се изнад спољне припрате уздиже високо осмострано кубе. Фасаде су обложене тесаним блоковима ружичастог пешчара и украшене плитким пиластрима, између којих су слепе полукружне аркаде на богато профилисаним конзолама. Фриз аркадица тече дуж целе грађевине. Сачуван живопис из 1737. рад је групе зографа на челу са Андрејом Андрејевићем. Сликана декорација иконостасне преграде приписује се различитим ауторима из XVIII и XIX века. Једино је зограф Ставро оставио свој потпис 1754. на икони Богородице из највише зоне иконостаса. Конзерваторским радовима од 1965. до 1971. обухваћени су конаци Радича Поступовића и кнеза Милоша. Радови на цркви и Баба Вишњином споменику су изведени 1971-74." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.600672, 44.068105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари погон фабрике чарапа \"Вукица Митровић\"", "ref:RS:nkd": "SK1880", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100943", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100943", "description": "Зграда старог погона фабрике чарапа ''Вукица Митровић'' у Апатину подигнута је 1903. године. У њој је био смештен целокупни производни процес некадашње Фабрике чарапа ''Три звезде''. Овај једноспратни објекат има основу у облику слова '' L'' и једносливни кров покривен бибер црепом.\nУобичајену декорацију за ову врсту објекта чине траке од црвене опеке у виду шпалетни око лучно завршених прозорских отвора, поткровних и кордонских венаца и зубчастог венца на троугластом забату. Прозори садрже уобичајену уситњену поделу на квадратна поља у металним шпроснама.\nНа малом платоу испред погона постављена је спомен биста Вукице Митровић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.972165, 45.673433 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс црпне станице \"Кучка\"", "ref:RS:nkd": "SK1881", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103355", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103355", "description": "Комплекс црпне станице чине: зграда у којој се били смештени радионица и машинско постројење, високи димњак, стамбене зграде радника који су ту радили, канал за одвођење сувишне воде са поља у Дунав, вентил за отварање и затварање уставе у зависности од водостаја Дунава, чија је функција била да спречи продор дунавске воде у поља, као и затворен бунар са витлом.\nКомплекс је подигнут крајем XIX века и заузима површину од око 40 ари. Црпна станица покретана је воденом паром. Сада је ван употребе и обрасла је бршљеном.\nСви објекти грађени су од опеке, са двоводним крововима покривеним бибер црепом. Станица је приземна, неправилне основе, са централним ризалитом који управно излази из зидне масе и надвисује бочна крила. Над ризалитом је таласасто уобличен кров са два троугласта забата. Прозорски отвори су лучно завршени.\nДимњак је одвојен од станице; осмоугаоног је пресека и ослања се на провоугаони постамент." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.945886, 45.691239 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Ервина Шинка", "ref:RS:nkd": "SK1882", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100763", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100763", "description": "У кући у Апатину, улица Петра Драпшина број 11, родио се писац и рволуционар Ервин Шинко (Шпицер). На основу извода из матичне књиге рођених утврђено је да је стари број куће на овој парцели био 742.\nСпомен плоча са текстом на српском и мађарском језику: ''У овој кући се подио 3. окобра 1898. године Шинко (Шпицер) Ервин, револуционар и мађарски књижевник'' сада се налази на кући у улици Димитрија Туцовића бр. 84." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.984865, 45.667759 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Камени кип Светог Тројства", "ref:RS:nkd": "SK1883", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100235", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100235", "description": "Кмени кип светог Тројства у Апатину налази се у улици Српских владара испред римокатоличке цркве Успења Маријиног, а подигнута је 1900. године.\nФигуралну представу светог Тројства одликује реалистичка обрада фигура, а декоративни детаљи изведени су у духу сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.982839, 45.67106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сакрални споменик", "ref:RS:nkd": "SK1884", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101790", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101790", "description": "Споменик у Апатину на старом улазу у гробље. Подигло је немачко становништво 1848. године поводом стогодишњице оснивања немачке општине, те исти има историјску вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.990116, 45.68039 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница породице Вајндл", "ref:RS:nkd": "SK1885", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99899", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99899", "description": "Гробница породице Вајндл на апатинском гробљу је обликована у виду грчког храма. Омањих је димензија, складних пропорција, грађена од скупоцног материјала. Има све карактеристичне елементе грчког храма: постамент висине три степеника који су постављени на прочељу, затим плитак трем са два дорска стуба. Стубови носе архитрав са метопама и триглифима изнад којих су гуте. Прочеље се завршава тимпаноном са акротеријама на врху и на крајевима. На зиду трема су врата од кованог гвожђа кроз која се улази у гробницу. Грађевина је од белог мермера, а стубови од црног полираног мермера са примесама пирита који даје златни одсјај." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.988734, 45.681512 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница породице Фердинанда Шпајзера", "ref:RS:nkd": "SK1886", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103356", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103356", "description": "Монументални надгробни споменик над гробницом бившег фабриканта и велепоседника Шпајзера, изграђен је у бронзи\nи црном мермеру. Склуптуралну композицију чине крст и три фигуре анђела, који се у усковитланој драперији извијају око крста.\nИако је у питању копија композиције неког италијанског вајара, чији се оригинал налази у Милану или Ђенови, споменик \nделује импресивно својом монументалношћу, патосом и високим квалитетом израде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.990217, 45.681976 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик породице Франца Шпајзера", "ref:RS:nkd": "SK1887", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103357", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103357", "description": "Надгробни споменик породице Франца Шпајзера је склуптура од белог мермера која представља алегорију туге кроз\nфигуру жене у седећем положају, одевене у грчку тогу.\nСклуптура се одликује квалитетном израдом и има уметничке вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.990074, 45.681162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вајндлеров дворац са економским двориштем", "ref:RS:nkd": "SK1888", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103363", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103363", "description": "Комплекс обухвата главну зграду која је некад служила као летњиковац у коме је летовала и викенде проводила \nпородица Вајндлер.\nЛетњиковац је увучен иза економије, која је служила за пољопривредну производњу. Квадратне је основе, покривен\nчетвороводним кровом на коме је бибер цреп. Улаз је наглашен дубоко увученом терасом до које воде степенице у два нивоа.\nСам објекат је издигнут на плато од насуте земље око један метар висине. Ограда терасе и степеница је од балустера. \nФасадна декорација има одлике класицизма и чине је сокл, кордонски венци, стубови на тераси који носе тимпанон, имитација\nкамених блокова засечених ивица на угловима зграде. Прозори су двокрилни са надсветлом, а уоквирени су шпалетнама \nкоје се завршавају лучно уобличеним тимпанонима. На оградним стубовима су вазе.\nОко летњиковца је ограђени парк са ретким и негованим дрвећем, а у близини имања је 150 хектара недирнуте \nприроде, углавном баре и трске." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.098569, 45.562043 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица Св. Илије", "ref:RS:nkd": "SK1889", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103362", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103362", "description": "Водица светог Илије у Буковцу код Сомбора састоји се од бунара, капеле, звоника, надстрешнице, каменог и зиданог крста. \nНајстарији податак о постојању лековитог бунара на овом месту забележен је на топогрфској карти Буковца из 1843. године.\nДо 1928. године поред бунара био је само обичан крст. Те године добровољним прилозима грађана Сомбора саграђена је капела \nпрема пројекту сомборског архитекте Светозара Кротина у неовизантијском стилу. Капела има основу у виду уписаног крста, са\nпетостраном апсидом. Саграђена је од опеке и малтера са дрвеном кровном конструкцијом и кровним покривачем од \nбакарног лима. Укључујући елементе народног градитељства – звоник, дрвени крст и надстрешницу – овај споменик културе\nједина је капела водица грађана у неовизантијском стилу у ретким примерима подизања капела на култним местима салашара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.115458, 45.736591 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мост на Увцу", "ref:RS:nkd": "SK189", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106312", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106312", "description": "Стари мост на Увцу представља најбоље и најпажљивије обрађен турски мост у Србији. Претпоставља се да је изграђен у XVI веку на траси пута Будимска џада. Стари камени мост зидан је масивно са три распона\/лука, слично Вишеградском мосту. Рушевине моста чине један распон на десној обали и остаци средњег и левог лука, који сведоче о његовој монументалности и развијеном средњовековном грађевинарству код турака. Стварањем акумулационог језера предвиђена је конзервација споменика и његово потапање. Остаци овог старог моста налазе се под водом услед потапања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.981812, 43.288077 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац у Алекси Шантићу", "ref:RS:nkd": "SK1890", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103366", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103366", "description": "Дворц у Алекси Шантићу изграђен је 1906\/7. године на имању Кароља Фернбаха, по пројекту Хикиш Режоа, као\nрепрезентантиван летњиковац окружен негованим пространим парком. Објекат је слободностојећи, правоугаоне издужене основе.\nНа главној, улазној фасади, су портик и бочно постављена четвртаста кула звонара која се издиже изнад кровних маса главног\nобјекта. Задњом фасадом доминира прострна полукружна тераса у приземљу, повезана степеницама се парком. Ентерјер је \nобогаћен применом различитих материјала – дрвета, мермера, стакла (камин, пећи, рељефи, витражи и зидне слике).\nОво је редак пример сецесијске архитектуре посебне намене у Војводини, у којој је на особен начин усклађена \nфункционалност са тада актуелним стилским и естетским начелима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.346869, 45.875621 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Гедеона Рахонција на Бисерном острву код Новог Бечеја", "ref:RS:nkd": "SK1891", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103367", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103367", "description": "Дворац је изграђен крајем 19. века на имању барона Гедеона Рохонција, као летња спахијска резиденција некада изузетно развијеног и светски познатог пољопривредног добра. Дворац је подигнут на косом терену, тако да је део према путу спратности П + 1, а задњи део зграде, према винограду, има подрум и приземње. Релативно је скромних димензија, са симетричном основом јасно одвојених функција. У ентеријеру зграде, приземље и спрат су повезани уским завојитим степеништем. Остали део ентеријера није сачуван у аутентичном изгледу. Кровиште је масивно и високо, некада са средишњом октогоналном кулом осматрачницом, која је измењена каснијим адаптацијама. Данас се ту налази тераса од кованог гвожђа која има функцију видиковца.\nНа дворцу преовлађују стилски елементи из репертоара класицизма и барока. Изнад надпрозорника горњег спрата налазе се медаљони украшени главама бога Бахуса – заштитника виноградара, и главама животиња. Поред ових антропоморфних и зооморфних украсних елемената представљени су и вегетабилни у виду плитког рељефа са мотивом плодова воћа и житарица, такође изнад надпрозорника. У медаљону изнад средишњег прозора који се налази изнад улаза у зграду, налазио се грб породице Рохонци. После Другог Светског рата, замењен је петокраком. Целокупан репертоар украса симболично представља раскош и изобиље целог имања тога доба као и богатство породице Рохонци.\nУ склопу целине летњиковаца и двораца на имањима у Војводини, овај споменик културе заузима једно од истакнутих места и представља значајну карику у развоју резиденцијалне архитектуре. Као остатак једног од најразвијенијих пољопривредних имања Војводине, од значаја је и за историју пољопривреде и привреде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.067794, 45.553853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Исидоре Секулић", "ref:RS:nkd": "SK1892", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102096", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102096", "description": "Споменик културе је кућа саграћена у другој половини XIX века. Грађена је од опеке, покривена фалцованим црепом и има два уздужна реда просторија, паралелних са улицом, и затворени трем према дворишту.\nЗначајна је по томе што је у њој 1877. године рођена позната српска књижевница Исидора Секулић, чија књижевна дела представљају незаобилазни допринос српској литералној и културној баштини, не само по особеном књижевном изразу који одликује разноврсност радова и тема, широка образованост, мисаона и језичка креативност, већ и по снажном утицају на развој модерне српске критике и есејистике педесетих и шездесетих година XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.183658, 45.299217 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кудељара (мљач) у Бачком Петровцу", "ref:RS:nkd": "SK1893", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100285", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100285", "description": "Кудељара (такозвани мљач) у Бачком Петровцу саграђена је 1864. године. Кружне је основе формиране од десет зиданих стубова који носе стрм, купасти кров покривен бибер црепом. Унутар простора је смештен дрвени механизам за прераду кудеље, покретан коњском снагом. Као објекат који одржава техничка знања свог времена, кудељара у Бачком Петровцу представља веома редак сачувани пример ове врсте објеката народног градитељства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.592652, 45.356133 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Ане", "ref:RS:nkd": "SK1894", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103368", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103368", "description": "Римокатоличка црква св. Ане у Купусини саграђена је 1808. године у стилу класицизма, али њен садашњи изглед \nрезултат је обимне обнове током првих деценија XX века. Грађевина је монументална, са дубоким, полукружно \nзавршеним олтарским простором, провоугаоном сакристијом на северној страни олтара и призиданим предворјем\nна улазном делу. Конструктивни склоп чине ободни зидови са масивним пиластрима изнутра и полукружним\nлуцима који носе јастучасте сводове. Фасаде су украшене плитким лезенама и плитким равним оквирима око отвора.\nНа западној фасади уз хор над којим се уздиже торањ, призидан је почетком XX века нижи анекс завршен двоструко\nизвијеним забатом. Унутрашњост цркве је луковима подељена на три травеја и олтарски простор. Испод хора је улазни \nтравеј са два бочна простора: на северу је Христов гроб а на југу капела. Пиластри на прелазу из наоса у ужи олтарски травеј\nсу закошени и на њима су смештени бочни олтари цркве. Сви олтари су украшени обиљем архитектонских елемената \nкојима доминирају канеларни стубови са јонским и коринтским капителима. На главом олтару је олтарска пала Св. Ана са Богородицом,\nрад З. Грајца из 1905. године, а на бочним Исус и св. Јосиф, рад истог сликара из 1906. године, и Исус са трновим венцем,\nрад бечког сликара Јозефа Кестлера из 1877. године. Изузетно квалитетна зидна декорација се бароконо-рокајним елементима\nи зидне слике рад су Рудолфа Удварија из четврте деценије ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.014297, 45.741411 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Димитрија", "ref:RS:nkd": "SK1895", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103369", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103369", "description": "Српска православна црква у Лалићу подигнута је 1834-1838. године у стилу класицизма, као једнобродна грађевина \nмонументалних размера, са торњем и хором на западу и полукружном апсидом на истоку. Западна фасада је посебно наглашена\nкласицистичком конструкцијом главног портала, коју чине четири полустуба са једноставним дорским капителима, венац \nједноставне обраде изнад и троугли фронтон. Део торња који надвишује цркву решен је као једноспратна кула што не \nодговара спратности унутрашњег простора. Изнад венца је висока метална капа завршена круном на четири ноге\nи крстом. Фасаде су оживљене плитким пиластрима који прате унутрашњу поделу на травеје. Иконостас је израђен око 1838. године,\nа у периоду од 1862. до 1871. године Петар и Павле Чортановић насликали су иконе. Зидне слике, чији су аутори за сада непознати,\nнасликане су крајем XIX и почетком XX века. Очигледни су утицаји романтизма, уз присуство класицистичког приступа, што је у \nцрквеном сликарству тог времена пре правило него изузетак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.369, 45.521098 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водица посвећена Безгрешном зачећу", "ref:RS:nkd": "SK1896", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103370", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103370", "description": "Споменик културе састоји се од капеле, бунара са ''лековитом водом'', надстрешнице за окупљање врника и конака. Капела је саграђена према пројекту Карла Шведнера 1859. фодине. То је једнобродна грађевина са кружном олтарском апсидом и звоником над запаним делом брода. Значајна као култно место војвођанских Русина, водица Безгрешног зачећа представља фазу у развоју водица у којој се напушта градња капела у духу народног градитељства, а уместо њих усвајају дела ауторске архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.374282, 45.564484 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Две војнограничарске зграде", "ref:RS:nkd": "SK1897", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103371", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103371", "description": "Две војнограничарске зграде код Жабља саграђене су у периоду постојања Тителског шајкашког батаљона (1763-1873), највероватније крајем XVIII века, за смештај истурених делова Шајкашког штаба, ове војнограничарске зграде поред историјског значаја, вредне су и по својим архитектонским одликама карактеристичним за војнограничарски период." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.205232, 45.395023 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа", "ref:RS:nkd": "SK1898", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103374", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103374", "description": "Сеоска кућа у Змајеву саграђена је половином XIX века од набоја. Има двосливан кров покривен трском са слободно препуштеном стрехом дуж дворишне стране. Материјалом, начином градње и изгледом она представља типичну сеоску војвођанску кућу за време свог настанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.689778, 45.456938 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква", "ref:RS:nkd": "SK1899", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104868", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104868", "description": "Римокатоличка црква св. Јосипа у Черевићу, према запису на плочи постављеној изнад улазних врата, изграђена је 1776. године. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском аписом, уз коју је са северне стране постављена сакристија квадратне основе. Над западним прочељем је звоник, уклопљен у његову масу бочним крилима која заклањају косину високог двосливног крова. Испред звоника је хор ослоњен на четири масивна ступца. Унутрашњи простор подељен је пиластрима на три дела и осветљен са великим прозорским отворима, лучно завршеним. Свод цркве је полуобличаст. У средини светишта, одвојеног степеником, постављена је часна трпеза са издигнутим олтаром на коме се налази велика пала са представом Свете породице. Споменик културе представља значајан пример барокне архитектуре сакралног карактера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.665154, 45.218699 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у селу Дражевцу", "ref:RS:nkd": "SK19", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103585", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103585", "description": "У овој кући рођен је народни херој Александар Ранковић. Био је члан Савеза радничке омладине од 1924. године. У чланство КПЈ примљен је 1928. године. Због своје делатности хапшен је и осуђиван. Као члан Политбироа ЦК радио је на организацији народноослободилачког покрета. Био је члан Врховног штаба НОБ и ПОЈ и организациони секретар КПЈ. После Другог светског рата био је на највишим државним и партијским функцијама. Због сукоба у Партији Александар Ранковић је 1966. године лишен свих функција и искључен из СКЈ." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.250847, 44.580152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Председништва владе", "ref:RS:nkd": "SK190", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107425", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107425", "description": "Вила Председништва Владе представља најрепрезентативнији објекат градитељског наслеђа на планини Златибор. изграђена је тридесетих година хх века, према неким подацима 1937, за потребе боравка београдског адвоката Александра Аце Павловића. Изглед виле инспирисан је алпским, тиролским, типом куће, са дрвеним гредама испод кровног венца и око прозора. Изванредна организација унутрашњег простора потпуно је у духу модернистичког рационализма. Током Ужичке републике у Другом светском рату вила Павловића била је седиште Врховног штаба НОБ-а, одакле је\nТито руководио борбама у току Прве офанзиве. После рата, 1945, вила је национализована и као репрезентативни објекат додељена на коришћење Јосипу Брозу Титу. Године 1967. вила је дата на коришћење националној телевизији\nтелевизији Београд, која је била корисник објекта до 2012. када су потомци адвоката Павловића код Агенције за реституцију затражили враћање имовине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.706381, 43.735528 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK1900", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103376", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103376", "description": "Римокатоличка цркава Св. Ђорђа у Кули саграђена је 1770. године, о чему сведочи запис на кључном камену главног улаза и грб, смештен десно од унутрашњих вратница главног улаза. Првобитна грађевина била је знатно мања од данашње,али\nисте просторне концепције. Садашњи облик добила је 1828. године када је брод повећан, а са обе стране олтарске апсиде додате једноспратне сакристије што је дало крстообразну основу. Обновом је задржан барокни карактер грађевине. \nПодела унутрашњег простора на пет травеја и светиште изведена је масивним ребрима лукова на призиданим ступцима.\nФасадна декорација је скромна. Западно прочеље оживљено је централним ризалитом и са две слепе, полукружно засведене нише. На главној олтарској пали, израђеној од мермера је предтава Св. Ђорђе убија аждају, рад Јозефа Кеслера из 1875. године.\nСпоредне олтарске пале израђене су од дрвета и на њима су сцене Оплакивање Христа и Света породица. Ентеријер употпуњава барокно-рокајни декоративни молерај, витражи на олтарским прозорима и монументалне оргуље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.529363, 45.610499 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Св. Антуна Падованског", "ref:RS:nkd": "SK1901", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100749", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100749", "description": "Римокатоличка црква св. Антуна Падованског у Бечеју подигнута је 1904. године. То је монументална једнобродна грађевина чији је унутрашњи простор подељен елипсастим луцима на пет травеја, наткривених лажним готским сводовима. \nОлтарска апсида је петострана и има две сакристије. Над улазним порталом се уздиже узан и веома висок звоник. Уз зидове су призидани масивни контрафори између којих су прозори у виду бифора. Кров је покривен бибер црепом.\nСвојим конструктивним решењима, разиграношћу маса, добрим пропорцијским односима и успелом применом готичких елемената, црква св. Антуна представља успело архитектоско остварење XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.03565, 45.61065 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Григорија Богослова", "ref:RS:nkd": "SK1902", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107717", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107717", "description": "Српска православна црква Св. Георгија Богослова у Товаришеву саграђена је 1785. године. Конципирана је као једнобродна грађевина са провоугаоним певничким просторима, дубоким олтарским простором и високим звоником наглашене лимене капе\nкоји доминира западним прочељем. Фасаде се украшене плитким лезенама и уским плитким оквирима отвора. Употреба декоративних елемената триглифа, метопа, дентикула и гута сведоче о доминацији класицизма. Садашњи иконостас настао је комбинацијом резбе из 1848. године и икона из различитих периода и различитог порекла. И иконе и зидне слике пресликаване су више пута, тако да су и датовање и атрибуција онемогућени. Од зидних слика издваја се\nсцена Косовског боја, настала 1853. године, која упућује на обнову косовског култа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.324456, 45.356158 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK1903", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103394", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103394", "description": "Српска православна црква Св. Николе у Жабљу саграђена је 1835. године на месту старијег храма из 1732. године који је, према архивским подацима страдао у пожару. Конципирана је као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом\nна источној страни и звоником над западним прочељем. Брод је засведен полуобличастим сводом. Од три улаза, западни је најбогатије декорисан. Бочне фасаде украшене су пиластрима који се завршавају јонским полукапителима. Хоризонтална \nподела изведена је кордонским венцима изнад сокла и прозорских лукова. Кров је покривен фалцованим црепом. Ниски зидани иконостас од тамнољубичасог мермера рад је Јосифа Гајгера, а завршен је 1885. године. Ентеријер је употпуњен зидним сликама. Храм је обновљен 1851. године, после страдања у Буни 1848. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.064782, 45.372981 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салаш Стрилић у атару Сомбора", "ref:RS:nkd": "SK1904", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103396", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103396", "description": "Споменик културе, као први из групе Стрилића цалаша, саграђен је 1833. године, када је салашарска кућа уцртана\nна карти Ранчева. Формирају га слободностојеће зграде: стамбена и помоћне (кошара, воларница, амбар на саоницама, два\nчардака за кукуруз и ђерам) распоређен у облику ћириличног слова ''П'' са амбаром у средишњем делу простора и чардацима\nна опкопу иза куће. Стрилића салаш, старошћу и очуваношћу архитектонског садржаја представља вредну целину народног \nградитељства који као усамљено привредно станиште одражава старији модел насеобинске економске организације\nкарактеристичан за Војводину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.053548, 45.804446 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родне куће браће Тан у Бечеју", "ref:RS:nkd": "SK1905", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103398", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103398", "description": "Споменик културе се састоји из две куће у улици Маршала Тита број 6 и 8. Објекти су подинути у првој половини XIX века.\nНалазе се на регулационој линији једне од главних улица које су чиниле оригиналну матрицу Бечеја. Некада је то била велика\nграђанска кућа са вртом, али је касније деобом подељена на два дела. Кућа је приземна са основом у облику ћириличног слова ''Г''. \nУлична фасада је обликована симетрично у односу на центално постављену колску капију, у еклектичком духу са \nприменом елемената класицизма. \nСпоменик културе поседује архитектонске и културно-историјске вредности. У кући су рођена браћа Тан - значајна и \nпозната имена уметности и науке, чије стваралаштво има своје место у културном наслеђу XIX века. \nТан Мор је био академски сликар, а Тан Карољ, знаменити научник, хемичар." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.051154, 45.61488 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војнограничарска зграда", "ref:RS:nkd": "SK1906", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103403", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103403", "description": "Војнограничарска зграда у Надаљу подигнута је почетком XIX века. Грађена је од чврстог матерјала (опеке) и\nмалтерисана је. Правоугаоне је основе са четворосливним кровом покривним бибер црепом. Испод дела објекта налази се \nподрум, засвођен, са земљаним подом. Овај објекат представља посебну варијанту архитектуре са јасно дефинисаним стилом и\nпримењеним тада најновијим градитељским техничким решењима и материјалима.\nОвде је било седиште Капетаније шајкашког батаљона коме је Надаљ припадао од 1802. до 1873. године.\nОво је типичан пример грађевине из периода XVIII-XIX века какве је подизала Аустрија на подручју Војводине после ослобођења од турске окупације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.921512, 45.508068 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Милеве Марић-Ајнштајн", "ref:RS:nkd": "SK1907", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103405", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103405", "description": "Споменик културе саграђен је крајем XIX века као приземни објекат са малим подрумом испод дворишног дела и \nосновом у облику слова ''Г''. Подрум је део старе куће, док је улично крило грађено од 1903. до 1907. године. Новији, \nулични део грађен је богатије, са наглашеним декоративним елементима. Основне површине фасаде су од фасадне опеке над\nвисоким соколом, а прозорски парапети са декоративном малтерском пластиком. Пет богато украшених пиластара дели фасаду\nна четири поља. Над прозорима су оргаменти у облику шкољке у богатом рељефу. Конзоле и метопе у касетама украшене\nсу мноштвом рељефних детаља.\nУ распореду просторија, начину грађења и елементима украшевања фасаде и ентеријера, споменик кулуре представља \nкарактеристичан тип кућа грађених у Војводини у другој половини XIX и почетком XX века. Објекат је значајан због тога \nшто је у њему 1875. године рођена Милева Марић-Ајнштајн." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.29343, 45.205252 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Скупштине општине Србобран", "ref:RS:nkd": "SK1908", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103406", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103406", "description": "Зграда у којој су смештени општински органи управе у Србобрану саграђена је у осмој деценији XIX века у духу\nисторицизма. Приземна грађевина са своја четири крила формира квадратну основу са унутрашњим двориштем. \nУгаона позиција зграде искоришћена је за наглашавање њеног угаоног дела и у конструктивном и у декоративном смислу.\nГлавни свечани улаз окренут је према Тргу слободе, а други скромније обраде према улици светог Саве. Зграда је зидана опеком, \nомалтерисана и обојена. Декоративни програм фасада је изузетно богат. Укаси су изведени у гипсу и аплицирани на фасаде.\nНад угаоним делом зграде кров је четворосливан, а на осталим деловима је двосливан. Кровни покривач је од бибер црепа.\nКонструктивним решењем, пропорцијом, избором и композицијом декоративног програма споменик културе \nпредставља веома успело архитектонско решење карактеристично за административне држевне објекте с краја XIX века у Војводини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.790608, 45.54458 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Фантаст у атару Бечеја", "ref:RS:nkd": "SK1909", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103408", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103408", "description": "Споменик културе је саграђен између 1919. и 1923. године као монументална приземна грађевина, постављена у пространом парку, за бечејског велепоседника Богдана Дунђерског. Грађен је комбинацијом различитих неостилских форми. Основа дворца је разуђена, а углови објекта наглашени кулама кружне и квадратне основе. Куле су спратне и градиране према висини. Највиша је северна кула са назубљеним круништем и кружним еркер торњићем, а најниже су две куле кружне основе на угловима јужне фасаде. На западној фасади је надткривен трем, са рампом и терасом која се ослања на два стуба и два пиластра. Трем је декорисан оплатом од вештачког камена која је додатно украшена рељефом. На источној фасади је дубока тераса наткривена косим кровом. Кров носи пет удвојених стубова са архиволтама. Тераса је подигнута на високом постаменту у чијем подножју се налази декоративна чесма. Кровна конструкција је дрвена. Кров је двоводан, изузев над централним делом грађевине, над којим је четвороводан. Простор око дворца ограђен је ниском зиданом оградом на којој се налазе три репрезентативне зидане капије са вратницама од кованог гвожђа-рад бечејског мајстора Милана Нешића. Око дворца су економски објекти (штале), зграда биоскопа, Мали Каштел, гробна капела Богдана Дунђерског и базен.\n Споменик културе поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности и представља репрезентативан пример овог типа летњиковца на територији Војводине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.901896, 45.652688 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Партизанска болница", "ref:RS:nkd": "SK191", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109204", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109204", "description": "Од 24. септембра до 29. новембра 1941. године у Ужицу се налазио центар прве слободне територије у тада поробљеној Европи која је касније добила назив Ужичка Република. У Ужицу су били смештени политичко и војно руководство устаника предвођених Комунистичком партијом Југославије – Централни комитет КПЈ, народноослободилачки одбори (на различитим нивоима власти), Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије и Главни штаб Србије. У граду су се тада производили оружје и муниција (на више локација), припремала и штампала Борба (лист Комунистичке партије) и други листови, а неколико објеката је било у функцији партизанске болнице.\nИсторијске зграде у Ужицу је назив за споменик културе који се првобитно састојао од 17 различитих објеката (или комплекса објеката) повезаних са постојањем Ужичке републике. Део ових објеката је у каснијим годинама срушен у процесима модернизације града. Неколико најзначајнијих објеката је категорисано као споменик културе од изузетног значаја. То су следећи објекти: Зграда Народне банке, у којој су се налазили Врховни штаб и Тито, и у чијим трезорима је био део фабрике оружја, а у којој је данас смештен Народни музеј Ужице; Зграда на данашњем Тргу Светог Саве, у којој је био смештен Главни народноослободилачки одбор Србије, а у којој је данас Музичка школа Војислав-Лале Стефановић; Две зграде у насељу Коштица, у којима је била смештена штампарија Борбе, а којима је данас Дом ученика средњих школа Ужице; Зграда расадника у Крчагову у којој је било смештено одељење фабрике оружја, а у којој су данас приватни станови и четири зграде Градске болнице у Крчагову, које су болничку функцију имале пре, током и после рата, као и данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.846374, 43.85413 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1910", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2005-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105307", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105307", "description": "Споменик културе је зидан 1786. године на старијем култном месту. Као градитељ се помиње мајстор Антоније, највероватније Хакер. Током 19. века више пута је обнављан. Конципиран је као барокна грађевина, издужене једнобродне основе, са полукружном олтарском апсидом и звоником који се уздиже изнад западног прочеља. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци који носе сферне сводове. Положај западне фасаде у односу на улични правац, њен неуобичајени изглед са масивним стубовима који фланкирају улазни портал и угластим волутама које повезују брод и звоник, указују на архитектуру са преласка из 18. у 19. век. На бочним фасадама су дубоке нише са полукружним прозорима. Унутрашњост је луковима подељена на олтарски простор, два травеја наоса и припрату са хором. Простор хора је подигнут на два стуба и ограђен масивном зиданом оградом. Иконостас је осликао Ђока Ракић из Нештина 1877. године. Резбарија је необарокна. Најстаријем периоду брестовачке цркве, око 1730. године, припда део царских двери и Распећа са барокно-рокајном резбаријом, као и сигниране зографске иконе које се данас налазе у Галерији Матице српске.\n Споменик културе представља значајно остварење барокне уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.265286, 45.615329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке код Доњег Матејевца", "ref:RS:nkd": "SK1911", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108622", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108622", "description": "Црква Св. Петке саграђенa на темељима старије грађевине, обновљен је у другој половини XIX века. То је једнобродна црква са полукружном апсидом на истоку. Зидана је од ломљеног камена заливаног кречним малтером. На месту амвонске розете је четвртасти камени блок са урезаним зракасто рашчлањеним кругом. За часну трпезу послужио је римски жртвеник са очуваним натписом: I.O.M\/VAL. DOMETIANVS\/EX.V.S.P. Посебну пажњу заслужује касно средњовековна надгробна плоча од ситнозрнастог мермера. Украшена је у плитком рељефу таласастим линијама по ободу, а у средини малим розетама. У првој деценији XX века стари зидови су консолидовани, зидна платна надограђена у опеци, а црква прекривена кровом на две воде. Споменик културе припада поствизантијском градитељству, а због своје локације у подножју брда Чегар и везе са јунацима Стевана Синђелића има и значајну историјску вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.945352, 43.36611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Јована Крститеља код Горњег Матејевца", "ref:RS:nkd": "SK1912", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108609", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108609", "description": "Недавно спроведена помнија истраживања архитектонских одлика архаичне триконхалне цркве померају настанак овог споменика културе у дубљу прошлост. Уочене су, наиме, три фазе изградње, од којих би најстарија - којом је обликован \"детелинасти\" облик њене основе, сачуван у темељној зони - припадала средњовизантијском раздобљу, односно оквирно наслеђу ХII века. Без могућности да се историја споменика прати у континуитету, из турских пописних докумената сазнаје се да је од краја ХV до краја наредног столећа манастир био пуст. Уследила је обнова о којој сведоче подаци о преписивању једног Псалтира, као и скромни остаци фресака (сведени на данас видљиву представу Христа у гробу у ниши протезиса) са стилском одликама уметности настајале током прве половине ХVII века. Свој данашњи облик црква је добила у обнови 1835, да би иконостас у зографском духу био постављен 1855, а зидне слике изведене 1869. године. Најмаркантније обележје цркве Светог Јована Крститеља јесу три њене конхе, непосредно ослоњене једна на другу, без \"рамена\" и без посебног травеја пред олтарском апсидом, што је сврстава у невелику скупину сличних грађевина на ширем балканском простору. Да је у изворној замисли имала и куполу указују пиластри између којих се твори квадрат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.969548, 43.378447 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK1913", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103413", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103413", "description": "Mанастир Св. Петке налази се североисточно од села Горчинце у удолини испод брда званог Горчински Габар. Црква је зидана притесаним каменом, са равним једноставним фасадама омалтерисаним и окреченим у бело и својим архитектонским решењем потврђује континуитет и распрострањеност триконхалних грађевина у овој области.\nСпоменик културе чини црква посвећена Св. Петки, звоник и конак. Манастирска црква је обовљена 1868. године на темељима старијег храма. Као манастирска црква служила је до 1880. године када је постала парохијски храм села Горчинце и Извор. То је грађевина триконхалне основе, по дужини подељена на три травеја. Изнад средњег травеја уздиже се осмострано кубе, ослоњено на полуобличасте сводове.\nУ олтарском простру полукружним нишама облежена су места проскомидије (две) и ђаконикона (једна), док је у северном делу лука олтаске апсиде још једна, нешто већа, ниша. Бочне конхе су једнаких димензија, а олтарска апсида нешто ужа и дубља. Фасаде су оживљене издуженим правоугаоним прозорским отворима и порталима на јужној и западној страни. У архиволту главног потала узидан је камен са рељефно изведеном гранчицом, који је припадао старијем објекту. Изнад је полукружна ниша са представом Св. Петке и натписом о обнови храма са именима\nприложника. Полукалоте бочних конхи живописане су у секо техници 1881. године. Са девастираног иконостаса, огољене арматуре, сачуване су три престоне иконе, изведене у техници темпере на дрвету, које складом боја, коректним цртежом и карактерно третираним лицима упућују на искусног зографа с краја XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.385434, 43.04354 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1914", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105473", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105473", "description": "Црква Успења Св. Богородице саграђенa 1838. године на темељима старог храма, To je једнобродна, издужена грађевина са изнутра и споља полукружном апсидом на источној страни и касније дозиданим отвореним тремом на западној страни. Засведенa јеполуобличастим сводом који се ослања на бочне прислоњене луке. Изведенa је од притесаног камена чији лепо обрађени комади украшавају отворе, са нагласком на апсидални део.\nУ храм се улази са севере и западне стране кроз лучно обликоване отворе, једнако украшене. Изнад западног улаза на мермерној плочи је запис о обнови и живописању храма. Још вишље, већа ниша уоквирава две мање. У одсечкку њеног лука је представа Св. Тројице, а у две мање нише су Св. Никола и Богородица. Забат западног зида украшен је каменом розетом перфорираном у облику цвета. Унутрашњост је осликана 1875. године. На иконостасу је бојом дочарана резбарија од биљног преплата и тордирани стубићи. Према сачуваном запису иконе је радио 1867. године Милош Ковић Бундовски из дебарског села Галичника, коме припадају и фреске у ниши на западном зиду наоса. Оне се од осталих сликаних зидних партија разликују својим минуциозним цртежом, складним пропорцијама, зналачки сложеним бојама и јасним упливом барока." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.997123, 43.206163 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Хранта Мумџијана", "ref:RS:nkd": "SK1915", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108749", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108749", "description": "Зграда Хранта Мумџијана саграђена је 1931. године као породична кућа Хранта Мумџијана, нишког фабриканта шамија и марама. Доминантан положај у ширем градском језгру зграда је добила постављањем на плато уз реку, у близини моста. Грађевина има сутерен, високо приземље, спрат и мансарду. Разуђене је основе са полигонално решеним угаоним просторијама. Улази у кућу посебно су наглашени истуреним каменим степеништима и масивним рукохватима, које носе фино профилисани балустери. У средини симетрично решене фасаде, из Улице 12. фебруара, постављен је главни улаз са тремом и стубовима, који носе балкон ограђен балустерима. Бочни улаз, окренут према Кеју, води у затворену веранду над којом је велика тераса на углу. Вертикалну поделу зидног платна чине квадери у малтеру, постављени са стране, на местима уобичајеним за пиластре у академској архитектури. Академско еклектичко решавање архитектуре зграде било је допуњено уређеним двориштем са фонтанама. Због архитектонских и историјско-уметничких својстава овај споменик културе је од културно-историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.890206, 43.321835 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо купатило са базенима 3 и 4 у Нишкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK1916", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109350", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109350", "description": "Старо купатило са базенима 3 и 4 у Нишкој Бањи налази се на територији града Ниша, у Нишкој Бањи, на Тргу Републике б.б., на катастарској парцели број 1121 КО Нишка Бања.\nСпоменик културе је најстарија профана грађевина на подручју Нишке Бање. Налази се у централном простору Бање, у парку, на благом узвишењу изнад Новог купатила а у подножју Бањског брда. Зграда је обновљена 1934. године на остацима турског мушког и женског купатила, подигнутог над римском каптажом главног врела. Приземна је грађевина, издужене правоугаоне основе, чији габарит каскадно прати конфигурацију терена са благим падом према хотелу Озрен. Централно место имају осмоугаони базен број 3 и правоугаони базен број 4, поред којих су смештене гардеробе, ординације, пратеће просторије и санитарни блок, док је сала инхалаторијума смештена у североисточном делу зграде. Компонована је у еклектичком духу. Посебно се истиче разуђеност кровних равни са централном осмостраном куполом коју бочно фланкирају два пространа четвороводна крова. Северозападни улазни портал, изведен у пуној храстовини, издваја се уметничко-занатским квалитетима. Због архитектонских карактеристика, историјских вредности и балнеолошких својстава овај споменик културе од посебног је културног и историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.007935, 43.29223 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Поште 1 у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK1917", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103419", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103419", "description": "Зграда Поште 1 у Нишу изграђена је 1931. године у духу академизма између два светска рата. Грађена је за потребе Хипотекарне банке у Нишу по пројекту београдског архитекте Војина Петровића. Представља врхунско архитектонско остварење тог периода. \nЛоцирана је на углу Улица Вожда Карађорђа и Орловића Павла у најужем централном градском језгру Ниша. Импозантних је димензија са монументално израженом чеоном масом у полукружној форми. Њу истичу четири статуе мушкараца на другом спрату, рељени прикази женских фигура у парапетној зони првог спрата, назначена атика, хоризонтални лепо проислисани венци, полукружно изведени пиластри са канелурама и улазна партија са сегментно изведеним гранитним степеништем. Бочне фасадне површине са низовима просторних прозорских отвора решене су једноставније правоугаоним двојним пиластрима и канелурама, такође кроз два спратна нивоа и постојећом диспозицијом хоризонталних венаца. \n\nЦентрални улаз са бочним лампионима и двоструким гвозденим порталима води посетиоца од кружног предппростора и широког мермерног степеништа, до простране шалтер сале полигоналног облика коју потенцирају низови стубова кроз приземни и галеријски простор на спрату. Обрада зидова, парапета и стубова у штуко мермеру, затим фине профилације касетирано изведених таница, као и репрезентативна обрада бочног степеништа између приземља и спрата указују на висок ниво архитектонског изражавања у Нишу тог периода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898688, 43.320824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Радио станице у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK1918", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103420", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103420", "description": "Зграда Радио станице у Нишу налази се на територији града Ниша, у Нишу, у Улици Иве Лоле Рибара број 7A. \nЗграда Радио станице у Нишу саграђенa је као приземна породична кућа 1900. године за нишког трговца Јована Попића. Академски је компонована грађевина, у еклектичком духу, са историцистичким приступом у обради декоративних елемената фасаде. Површине уличних зидова обрађене су квадрима. Успешност у решавању неоренесансних детаља огледа се у изванредно изведеној пластици (флорални фриз на међуспратном венцу, оквири око прозорских отвора приземља са тимпанонима, каријатидама, низовима балустера на парапету), а што се приписује италијанским мајсторима. Првих деценија XX века кућа је центар политичког и културног живота, а у њој су гостовали министар иностраних послова царске Русије гроф Ламсдорф (1903), краљ Петар I Карађорђевић (1914–1915). Спрат и дворишно крило дограђени су 1960. године према пројекту арх. Борислава Спасића, уз понављање стилских одлика и декоративних елемената изворне архитектуре, облика крова и мансардних прозора, одвајањем хоризонталним венцем дограђеног спрата од приземља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.899615, 43.32187 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда трговца Тодора Цекића", "ref:RS:nkd": "SK1919", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103421", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103421", "description": "Зграда трговца Тодора Цекића у Нишу налази се на територији града Ниша, у Улици Боривоја Гојковића у Нишу, на катастарској парцели број 3153, КО Ниш – Црвени Крст. \n\nЗграда трговца Тодора Цекића у Нишу саграђенa је 1928-29. године, као стамбена породична зграда трговца Тодора Цекића, власника продавнице капа и шешира у Нисимовој згради, на почетку Обреновићеве улице. Кућа има сутерен, високо приземље и спрат. Симетричност академске еклектичне композиције разбијена је у високом приземљу постављањем бочног прилазног степеништа, које води из дворишта до велике полигоналне терасе, наткриљене лепезастом надстрешницом од стакла, која почива на сецесијским конзолама од кованог гвожђа. Други отвори са стране од главног улаза високог приземља, воде на мање балконе. Балкони и тераса имају ограду од балустера. Стилизована барокна атика, као и детаљи на зидном платну изнад и између отвора, украшени су малтерном декорацијом флоралне и геометријске орнаментике. Детаљи на оквирима прозора и врата, као и ковине на дворишној капији, изведени су са елементима сецесије. Због особености архитектуре и историјско-уметничких својстава овај споменик културе је од културно-историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892972, 43.317799 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Стевана Чоловића", "ref:RS:nkd": "SK192", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106335", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106335", "description": "Кућа је значајан споменик НОБ-а, јер је у њој живео и илегално радио Стеван Чоловић (1910-1941). По занимању трговачки помоћник, Стеван Чоловић је постао члан Комунистичке партије Југославије 1928. Због растурања летака по Београду осуђен је 1929. на пет година робије. Казну је издржавао у Сремској Митровици и Марибору са Јосипом Брозом Титом. После издржане робије вратио се у родно место Радобуђу где је наставио политичку активност. У кући је одржан први састанак Ариљске партизанске чете 1941, састављене претежно од комуниста. Заклетва Ариљске партизанске чете извршена је у присуству комесара ужичког одреда Милинка Кушића и Слободана Пенезића Крцуна. Иако је лично учествовао у склапању споразума о заједничком деловању са четницима овог краја, чета Стевана Чоловића је била нападнута у Ивањици 2. новембра 1941. Четнички јуриш је одбијен, али је Стеван Чоловић погинуо у борби." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.057324, 43.708734 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа \"Моравка\" у Ражњу", "ref:RS:nkd": "SK1920", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108255", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108255", "description": "Кућа „Моравка” у улици Страхиње Симоновића у Ражњу налазила се на територији општине Ражањ, у Улици Страхиње Симоновића број 4, на катастарској парцели број 2187\/2 КО Ражањ. Измештена је на нову адресу у ул. Ивана Вушовића, катастарска парцела број 2397\/1 КО Ражањ. Кућа „Моравка” је саграђена у првој половини XIX века као приземна грађевина, мањих димензија. Састоји се из три просторије и трема кога карактеришу плитко профилисани дрвени стубови, са аркадним луковима. Кућа је приближно квадратне асиметричне основе са угаоним тремом. Изведена је у бондручном систему, малтерисана блатним малтером и покривена ћерамидом. Као пример маловарошке архитектуре прве половине XIX века настале под непосредним утицајем народног градитељства, она одсликава урбану структуру и изглед српских вароши из времена њиховог формирања након ослобођења од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.549397, 43.6694 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Саве Јеремића", "ref:RS:nkd": "SK1921", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103429", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103429", "description": "Споменик културе подигнут је 1930. године. Правоугаоне је основе, бондручне конструкције са високим темељима од камена, једним делом над подрумом. Симетрично постављени прозори и врата на фасади богато су профилисани, што уз присутну малтерну пластику сведочи о градском узору о грађењу сеоске куће, карактеристичном у време њеног настанка. Као типична сеоска кућа прве половине ХХ века у Поморављу и Шумадији, споменик културе осим архитектонског има и меморијални значај, јер је припадао познатом фрулашу Сави Јеремићу, међународно признатом уметнику." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.537341, 43.648806 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Среског начелства", "ref:RS:nkd": "SK1922", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103430", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103430", "description": "Зграда Среског начелства у Нишу (Зграда Основног суда) налази се на територији града Ниша, у Нишу, у Улици вожда Карађорђа број 23, на катастарским парцелама бр.\n1974\/1 и 1974\/3, КО Ниш – Ћеле Кула. \nСпоменик културе саграђен је крајем прве деценије XX века за потребе Среског начелства. Претпоставља се да је зграду пројектовао београдски архитекта Јован Новаковић (1883-1942). Грађевина је разуђеног габарита, у првобитном решењу симетрична у односу на кулом наглашен угаони део. Бочни трактови имали су приземље и спрат и истакнуте средишне ризалите, у којима су биле простране дворане. Декорација је у духу сецесије са геометријским, флоралним елементима и преплетом. Угаона кула је у висини другог спрата имала државни грб изнад кога је под кровним венцем постављен са сваке стране сат са механизмом. Тракт према Вождовој улици продужен је 1937. године са поновљеном пластичном декорацијом, према пројекту београдског архитекте Драга Видачека, а 1957. године дограђен је други спрат и продужени сви трактови по пројекту нишког архитекте Десимира Данчевића, када је скинута сецесијска декорација. Главни улаз у зграду, смештен у угаону кулу, води у улазни хол са пространим трокраким степеништем. У згради су данас смештени правосудни органи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900785, 43.320616 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Сошествија Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK1923", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105304", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105304", "description": "Црква Сошествија Св. Духа саграђена је 1855-58 године и конципирана је као тробродна псеудо базилика са полукружном апсидом на истоку, и отвореним тремом са западне и јужне стране. Изнад западног трема је галерија на коју се пење из наоса. Бочни бродови су одвојени од средишњег колонадом. Средишњи брод је засведен полуобличастим сводом, а бочни равном дрвеном таваницом. Препокривени су кровом на две воде. У храм се улази са западне, северне и јужне стране. На источном и западном забату налази се розета у облику четворолиста. Живопис је изведен 1894. године и без веће је уметничке вредности. Сликана целина иконостаса је рад непознате дружине зографа из друге половине XIX века. У позлаћеном дуборезу с флоралним мотивима урађене су царске двери и врата проскомидије и ђакониконе. У истом маниру, занатски вешто и уметнички надахнуто, урађена су три епископска престола, украшена животињским главама, двоглавим орловима и биљним преплетима. Звоник из 1899. године је изведен у духу еклектике са наглашеним класицистичким елементима. Источно и југоисточно од цркве простире се старо гробље са преко седамдесет сачуваних камених надгробних споменика из XIX века. Споменик културе је значајна пример српско-византијског стила у архитектури са препознатљивим рукописом дебарске копаничарске школе на дуборезу иконостаса, епископских престола, и иконама израђеним у светогорском маниру са упливом барока." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.130517, 42.960725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK1924", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105785", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105785", "description": "Првобитна црква Свете Тројице у Врању изграђена је од 1837. године (прикупљањем прилога), a стављена је под кров 1841. године. После буне локалних Турака и Арнаута, за Спасовдан 1843. године, црква је срушена. На темељима срушене цркве је од 1858. -- 1860.године сазидана нова црква. Саборна црква св. Тројице у Врању је тробродна базилика са три полигоналне апсиде на источној страни и тремом дуж западне, северне и јужне стране. Изнад аркадног дела трема надзидана је галерија. Унутрашњи простор је подељен витким стубовима који носе полукружне лукове на три брода. Средњи, највећи, надвишен је са три куполе, док су бочни бродови засведени сегментним сводовима. Горње површине наоса живописао је 1859. године зограф Емануел Исаковић. Богато изрезбарену иконостасну преграду осликалу су 1859-60. године зографи Дичо, Вене и Зафир.\nСпоменик културе, изведен у српско-византијском стилу са елементима барокне и оријенталне уметности, заузима запажено место у развоју националне уметности ослоњене како на традицију српске средњовековне\nархитектуре, тако и на модерна европска струјања. Списак покретних добара од посебног културног и историјског значаја која се налазе у Саборној цркви Св.Тројице у Врању чува се у Саборној цркви Св. Тројице у Врању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.899651, 42.552052 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успенија Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1925", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103438", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103438", "description": "Црква Успенија Св. Богородице у Житорађи налази се на територији општине Житорађа, у Житорађи, на катастарској парцели број 1516 КО Житорађа. Црква Успенија Св. Богородице саграђена је 1910. године на месту црквене грађевине из 1814–5. године, у којој се обављала служба све до 1893. године. То је једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом и благо избаченим певничким трансептом. Плитки пиластри на које се ослањају попречни сводови, деле унутрашњи простор на три травеја. Фасаде су оживљене фризом слепих аркада и плитким угаоним пиластрима. Западни портал, лучно завршен, извучен је из масе прочеља и надвишен троугаоним тимпаноном. Од десет прозорских отвора са архиволтом у плитком рељефу изнад, два су у облику трифора. Црква је грађена од камена и опеке, са местимичном употребом надгробних споменика. Омалтерисана је и хоризонтално су извучене фуге, тако да се добија утисак да је обложена мермерним плочама. Унутрашњост није осликана, а иконостасна преграда је без већих уметничких вредности. Споменик културе, изведен у неокласицистичком духу, сведочи о снажном утицају српске средњовековне архитектуре на сакрално градитељство ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.720788, 43.194997 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK1926", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103439", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103439", "description": "Црква Св. Петра и Павла у Житорађи, са покретним стварима у њој које су од посебног културног и историјског значаја, налази се на територији општине Житорађа, у Житорађи, у приватној својини, на катастарској парцели број 3503\/1 КО Житорађа.\nСпоменик културе, смештен у југозападном делу села уз пут Дољевац – Прокупље, саграђен је између 1894. и 1898. године. За грађевинске радове ангажован је Стојан Јосифовић. \nТо је једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Унутрашњи простор је подељен на четири неједнака травеја засведена полуобличастим сводовима, изузев највећег, средишњег, над којим је крстасти свод. Западну фасаду украшава вишеструко профилисан лучно завршен портал, са плитким пиластрима и троугластим тимпаноном. Надвисују га наглашени забатни завршетци и преслица за звоно које никада није постављено. Храм је зидан од камена и опеке, а затим омалтерисан и окречен у бело. Иконостас из 1987. године је изведен у класицистичком духу. Аутор сликаних представа остао је непознат. Споменик културе, конципиран у маниру еклектике, представља вредно уметничко сведочанство о утицају различитих стилова на савремено црквено градитељство." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.699707, 43.19019 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари хотел \"Врање\"", "ref:RS:nkd": "SK1927", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103440", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103440", "description": "Згада старог хотела „Врање“ поседује локацију у оквиру централног градског језгра, на Тргу Републике и са угаоним решењем у односу на Улицу Народног хероја, на катастарској парцели 5220 КО Врање. Саграђена је 1892. године. \n\nСпоменик културе је грађевина подужне основе са приземљем и спратом, подигнута 1892. године за хотел, залагањем Јанче Јовановића Балџије, тадашњег председника врањанске општине. Асиметрично решење условило је пад терена, чему је прилагођен распоред просторија (угаони део са рестораном је приземан, а наглашени ризалит са улазом има приземље и спрат, као и део тракта у наставку са радњама у приземљу и хотелским собама на спрату). Овај споменик културе је репрезентативни пример градске архитектуре с краја ХIХ века у Врању, у коме су се одвијали значајни културни догађаји који су унапредили јавни живот у граду између два рата.Зграда старог хотела „Врање“ је спратни објекат висине П+1 композиционо наглашен по дужини основе са правцем север југ. Главни ризалит са улазним простором стоји асиметрично у односу на корпус грађевине, а по вертикали је наглашен кровном атиком фланкираном са стране стубићима у виду кула, што представља специфично решење. На самој атици стоји исписана 1892. година. \nНа јужној фасади грађевине у спратном делу прозорска поља уоквирују пиластри, а поред парапетног појаса са континуално израженим парапетним венцем истиче се завршни венац обрађен веома декоративно. Овако решен завршни венац у целини, простире се целом дужином грађевине. Сам венац изражен је масивно, са распоређеним декоративним конзолама и плитко изведеним фризом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897373, 42.555953 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Соколског дома", "ref:RS:nkd": "SK1928", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103441", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103441", "description": "Споменик културе саграђен је од маја до октобра 1934. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића (1883-1969), а после дугих припрема започетих 1930. године поклоном парцеле у центру вароши (Министарства војске и морнарице Топличком соколском друштву). Грађевина је подужног типа, неправилне разуђене основе са приземљем и спратом. На регулационој линији је југоисточна страна зграде са истуреним широким средњим делом (реминисценција на доксат) забатно завршеним, са дубоким тремом пред главним улазом. Источну фасаду, окренуту према отвореном вежбалишту, Коруновић је извео репрезентативно, са асиметричним бочним ризалитима и централним делом са аркадама у приземљу и шест лучно завршених прозора на спрату, који осветљавају свечану салу – вежбаоницу. Овај споменик културе значајан је због архитектонско-стилских карактеристика – као синтеза продора утицаја модернизма и традиционалних елемената балканске куће; као ауторско дело Момира Коруновића, најизразитијег представника романтизма у српској архитектури између два рата, архитекте јединственог градитељског израза, који је тежио ка стварању националног архитектонског стила; као и због основне намене објекта за физичко васпитање деце и омладине као императива здрављу нације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.589409, 43.235596 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије", "ref:RS:nkd": "SK1929", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103442", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103442", "description": "Зграда Гимназије у Прокупљу налази се на територији општине Прокупље, у Прокупљу, у улици Ратка Павловића број 8, на катастарској парцели број 3045\/1 К.О. Прокупље – град.\nСпоменик културе је зграда грађена по пројекту архитекте Рад. Тодоровића у периоду између 1937. и 1940. године, а завршена је после Другог светског рата. Грађевина је пројектована са приземљем и два спрата према принципима Модерне, а решена је асиметричним распоредом трактова. Проблем односа маса архитекта је решио вештим структуралистичким компоновањем ритмично прожетих вертикала и хоризонтала. У спољној обради површина наглашена је, код сваког блока, тракастим детаљима хоризонталност и вертикалност да би се постигла експресивност. Овај споменик културе је успело градитељско решење које се сврстава у репрезентативна дела модерне архитектуре, а значајно је и због континуиране деведесетогодишње културно-просветне мисије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.589675, 43.235396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Милорада Бонџулића", "ref:RS:nkd": "SK193", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106317", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106317", "description": "Кућа народног хероја Милорада Бонџулића (1917−1943) у Отњу утврђена је за споменик културе како би се очувала успомена на овог хероја НОБ-а. У свим борбама Милорад се истицао храброшћу и преданошћу слободарским идејама. Утопио се у Криваји у августу 1943. Родна кућа Милорада Бонџулића саграђена је почетком XX века бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича. Квадратне је основе и веома једноставно грађена, приземна, без подрума. Унутрашњост куће била је подељена на две просторије – кућу, у којој је огњиште и собу. Кровна конструкција је на четири воде, оригинално покривена ћерамидом, а садашњи кровни покривач је цреп. На кући је сачувана спомен-плоча која сведочи да је у њој рођен народни херој Милорад Бонџулић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.99199, 43.89646 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда са апотеком", "ref:RS:nkd": "SK1930", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103443", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103443", "description": "Зграда са апотеком у Сврљигу налази се на територији општине Сврљиг, у Сврљигу, у улици Др Хаџића број 22, на катастарској парцели број 71\/1 К.О. Сврљиг.\nСаграђена је 1933. године, као угаони објекат са приземљем, спратом и мансардом. Академски је компонована грађевина, у еклектичком духу, са историцистичким приступом у обради декоративних елемената фасадне површине приземља уличних зидова обрађене су квадрима, а спрат подељен плитким пиластрима завршеним стилизованим украсним рељефом. Доминантан угаони положај наглашава истурени спратни део на конзолама, са чијих су бочних страна балкони са оградама од кованог гвожђа. Угаони део надвишен је куполом квадратне основе. Успешност у решавању детаља огледа се у изванредно изведеној столарији и лимарији, на куполи и мансарди. Осим архитектонских вредности споменик културе је значајан и за допринос развоју здравствене културе у целом крају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.120752, 43.414536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Учитељског дома", "ref:RS:nkd": "SK1931", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108748", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108748", "description": "Зграда Учитељског дома у Ул. Краља Стефана Првовенчаног бр. 2 у Нишу, саграђена је 1933. године као импозантна једноспратна грађевина по пројекту познатог нишког архитекте Јулијана Дјупона, под утицајем еклектичког стилског израза у архитектонском стваралаштву Ниша, а за потребе Учитељског удружења Ниша и околине. Доминантан угаони положај у центру града условио је асиметрично полигонално решење основе са угаоним делом наглашеним куполом над улазним простором.\nГабарит зграде са низом локала у приземљу и адекватним редом прозорских отвора на спрату, са низом пилатера и скромном фасадном декорацијом у малтеру обогаћен је централно решеном улазном партијом, петостраним балконом и импозантном осмостраном куполом која доминира простором. У североисточном крилу објекта из Улице Краља Стефана Првовенчаног, смештена су четири локала у низу и бочни улаз са санитарним блоком и масивним двокрилним степеништем које води посетиоца до свечане сале са пратећим предпростором. Са чеоне стране објекта према Синђелићевом тргу, налази се главна улазна партија са холом, полукружним пиступним и широким двокрилним каменим степеништем, као и собе за боравак учитеља са заједничком кухињом. \nСпоменик културе, подигнут као јавни објекат у духу академизма, поседује осим архитектонских вредности и историјски заначај, како за развој задужбинарства у Србији, тако и за унапређење културне, просветне и педагошке делатности и од посебног је културног и историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.901267, 43.321508 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Симфонијског оркестра", "ref:RS:nkd": "SK1932", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103454", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103454", "description": "Зграда Симфонијског оркестра грађена је првобитно за прву градску банку – Нишку акционарску штедионицу. Смештена је у најужем центру Ниша у улици Генерала Милојка Лешјанина бр. 16. Подигнута је 1902. године. Банка је била активна до 1948. године, када је укинута. Од 1960. године у зграду је смештен Симфонијски оркестар. \n\nЗграда је високо приземна и нешто издужена, са источне стране слободна без наслањања на суседну зграду Народног музеја. Наглашен и избачен централни улазни део, са ниским степеништем, крај којег су на стубовима две фигуре жена у природној величини, као богиње плодности – знак божанства банке. Са обе стране улазних врата, по један велики прозор са металним решеткастим застором. У поткровљу мајсторски изведен декоративни фриз на венцу у дубоком рељефу са биљним и геометријским орнаментима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893534, 43.320869 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Општинског суда", "ref:RS:nkd": "SK1933", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103455", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103455", "description": "Грађена за потребе Окружног суда у Врању, данас има функцију Општинског и Среског суда. Налази се у центру града са локацијом на углу Улица Матије Губца и Ул. Народног хероја на КП 5222 КО Врање а саграђена је 1907. године према пројекту Светозара Јовановића старијег. \nУ свом првобитном склопу зграда је саграђена као приземни угаони објекат са асиметрично решеним уличним трактовима у односу на угао зграде, широко засеченог угаоног тракта. У оквиру угаоног тракта решена је била судска дворана, тако да је све ово имало свог одраза и на силуету зграде са издигнутим завршним венцем, богатије наглашеном угаоном кровном атиком и кровним надвиђењем на самом углу.\nУ спољашњој архитектури преовлађују утицаји еклектичког ренесанса што се одражава како у односу на пропорције екстеријера тако и у односу на другостепену пластику са фасадном декорацијом решеном у оквиру венаца, тимпанона, угаоних и међупрозорских пуластера, партија са низовима балустера на делу кровних атика. Након Другог светског рата дозидан је спрат, тако да се главни улаз за разлику од првобитног решења, сада одвија у оквиру угаоног тракта, у чијем је саставу и улазни вестибл заједно са степенишним простором." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897608, 42.556278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије \"Стеван Сремац\"", "ref:RS:nkd": "SK1934", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108747", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108747", "description": "Зграда Гимназије Стеван Сремац налази се у Улици Вожда Карађорђа број 27. Грађена је по пројеку архитекте Милорада Рувидића, у периоду између 1912-1914. и 1919-1922. године, са високим приземљем и спратом. Зграда је добро пропорционисана и складна у масама и детаљу, што је резултат академских постулата у пројектовању и еклектичког приступа у обради фасадне декорације (избор мотива немачке ренесансе, скромих барокних цитата и елемената сецесије). \nОснова је симетрично решена са два попречна и продужним трактом са истуреним наглашеним средишњим ризалитом главне фасаде. Улазно степениште води до двокрилних дрвених улазних врата, са чије су сваке стране по два прозора у приземљу а на спрату три велика лучно завршена и богато рељефном декорацијом уоквирена прозора. Сви прозори у приземљу завршени су лучно, а на спрату архитравно. Угаони делови трактова истурени су и наглашени троугластим забатима са рељефном декорацијом. Зграда је изведена у духу академизма.\nИзградња је трајала од 1912-1914. године, да би била прекинута Првим светским ратом. Коначно је завршена 1922. године. Током Првог светског рата од 1914-1915. године, зграду је користила спрска војска као болницу, а од 1915-1918. аусто-угарска војска, такође као болницу.\n Прва нишка гимназија “Стеван Сремац” у Нишу је својим дугогодишњим радом утицала на развој града и околине,на напредак и праћење савремених токова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.90238, 43.320575 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе гимназије", "ref:RS:nkd": "SK1935", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103457", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103457", "description": "Зграда Старе гимназије у Прокупљу налази се на територији општине Прокупље, у Прокупљу, у улици Ратка Павловића број 37, на катастарској парцели број 2865 К.О. Прокупље – град.\nСпоменик културе је школска зграда саграђена залагањем првог прокупачког индустријалца и председника општине Стојана Данчевића, крајем последње деценије ХIХ века, према пројекту архитеката Душана Живановића (1853-1937) и Драгутина Ђорђевића (1866-1933). Састоји се из приземља и спрата. Пројектована је по академским постулатима у духу еклектике. Основа и главна фасада су симетрично решене са средишњим положајем лучно завршеног улаза и ритмички уједначеним распоредом архитравно завршених прозорских отвора на главном, подужном тракту. Два бочна тракта су, на главној фасади, ризалитно наглашена и надвишена атиком. Изузетне архитектонске вредности споменика културе, ауторског дела архитеката Живановића и Ђорђевића, и историјски допринос образовању, науци и култури, чине га посебно значајним." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.590643, 43.236142 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије", "ref:RS:nkd": "SK1936", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103458", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103458", "description": "Зграда Гимназије у Врању налази се на територији општине Врање, у Врању, у улици Партизанској број 12, на катастарској парцели број 5005\/2 К.О. Врање-град.\nСпоменик културе је репрезентативна, монументална школска зграда, подигнута у периоду од 1931. до 1933. године, према пројекту израђеном у Министарству грађевина 1927. године. Састоји се из сутерене, високог приземља, два спрата и поткровља, смештеног у средишњем делу попречног тракта. Основа је решена симетрично. Главна фасада има ризалитно истакнути средишњи троспратни део и плитко истурене ризалите подужих трактова. \nЕклектичко композиционо решење грађевине је настало стапањем различитих архитектонских елеманта традиционалних и савремених стилова. Зграда је академски конципована (хоризотална троделна подела зона фасада, наглашена симетричност, сокла и подеони венци, балкони на конзолама са оградом од балустера), има пластичне и декоративне елементе националног средњовековног наслеђа (залучени портал, рашчлањен паровима кратких прислоњених стубова који фланкирају лучну нишу) и народне неимарске традиције (четвороводни кров, истакнуте стрехе, истурени високи димњаци), док се продор модерних архитектонских схватања уочава у доминацији широких безорнаменталних површина у хоризонталном ритму низа правоугаоних прозора на спратовима.\n\n У посебним квадратним пољима између другог и трећег спрата главног средишњег ризалита постављено је седам медаљона са рељефним попрсјима: Вука Караџића, Светог Саве, Боре Станковића, Ивана Мажуранића, Франце Прешерна, Ивана Гундулића и Петра Петровића Његоша, рад академског вајара Марка Брежанина, чиме је потенциран југословенски карактер савременог школског система у Србији. Изведен у духу модернизованог српско-византијског стила (по монументалности и стилској обради) као масиван разуђен архитектонски волумен, који положајем доминира урбаним простором, овај споменик културе поседује осим архитектонских вредности и историјски значај за унапређење културне, научне, просветне и педагошке делатности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895563, 42.553479 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве јавне библиотеке", "ref:RS:nkd": "SK1937", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2005-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103459", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103459", "description": "Зграда \"Прве Библиотеке у Нишу\" налази се на локацији на углу Улица Орловића Павла и Јеронимове улице, подигнута је у духу грађанске архитектуре, пре 1889. године као власништво Јеронима Јовановића, епископа Нишке епархије, од тврдог материјала, као приземна грађевина, већег габарита, са пет просторија, засведеним подрумом и високим таваном. Академски је компонована, у еклектичком духу, са класицистичким приступом у обради декоративних елемената фасаде. \n Владика је кућу 1894.године завештао за потребе Народне библиотеке у Нишу. Кућа је августа 1904. године опремљена као библиотека, и у овој кући ће остати све до 1948. године. Овај споменик културе осим архитектонских вредности има и историјски значај, како за развој задужбинарства у Србији, тако и за унапређење културне и просветне делатности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898469, 43.322553 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Породична кућа Милеве Марић-Ајнштајн", "ref:RS:nkd": "SK1938", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2005-12-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106874", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106874", "description": "Кућа у улици Кисачкој број 20 налази се између Салајке и Роткварије, два стара дела града, где су почетком XIX века живели чувени новосадски повртари. Ови делови града били су препознатљиви по ниској, партерној градњи са баштама у позадини. Кућу је изградио Милош Марић, отац српске научнице Милеве Марић-Ајнштајн (1875-1948). Са непуних 20 година Милева је отишла на студије политехнике у Цирих, где је упознала будућег супруга Алберта Ајнштајна. Милева је често долазила у Нови Сад у посету својој породици, а у два наврата 1905. и 1907. године и са својим познатим супругом. Савременици су је памтили као генијалну математичарку, а сачувана Ајнштајнова писма сведоче да су заједно радили на Општој теорији релативитета за коју је он 1922. године добио Нобелову награду. Кућа породице Марић изграђена је 1907. године по пројекту архитекте Михајла Петљанског. Висока, пространа, партерна кућа основе у облику ћириличног слова П, постављена је у низу на уличној регулацији. На уличној фасади је плитки ризалит, асиметрично постављен, фланкиран са по једним пиластром на високој бази и са масивном полукружном „ајнфорт капијом“ изнад које је забележена година градње. „Ајнфорт пролаз“ је равне таванице, поплочан клинкер опеком. Фасада је богато декорисана у стилу необарока. Улична фасада има дванаест прозорских отвора постављених у пару. Око отвора је богат малтерски украс са необарокним фронтонима у чијем седишту су женске маске и са плитким парапетним пољима испод. Слободне равне површине фасадног зида покривене су клинкер опеком. Поткровни венац је широк и профилисан, са малим таванским отворима. Улично крило има два пространа стана са шест соба, док су у дворишним крилима још два стана. Ентеријер уличних станова је очуван са високим каљавим пећима. Кровна конструкција је на две воде, покривена бибер црепом. Као породична кућа велике српске научнице,објекат има историјски значај што је забележено на спомен плочи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.840809, 45.262055 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "СПЦ Светог апостола Томе у Ковиљу", "ref:RS:nkd": "SK1939", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106902", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106902", "description": "Српска православна црква посвећена Светом апостолу Томи у Ковиљу, грађена је у периоду од 1842. до 1846. године. Ова монументална, једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, полукружном апсидом у ширини наоса и високим звоником који се уздиже из монументалног прочеља, изведена је у духу класицизма. Истакнуто прочеље са дорским стубовима и тимпаноном доминира западном фасадом која је најрепрезентативније обрађена. Фасаде храма су оживљене витким пиластрима и хоризонталним венцима, између којих се налазе вертикална поља са полукружним архиволтама и са по једним отвором у средишту. На спољним зидовима цркве је укупно 14 прозора. Зидно платно је равно малтерисано. Кровна конструкција је двосливна, покривена бибер црепом. Високи звоник је подигнут на 4 ступца, од којих су западни ступци уграђени у зидну масу, а источни су слободностојећи и носе хор. На свакој страни звоника је по један полуобличасто завршени отвор, а изнад њега, испод капе звоника, по један сат кружног облика. Капа звоника је неправилног облика, са крстом на врху. У унутрашњости храма доминира иконостас резбарен у комбинацији барокних и класицистичких елемената, са стилизованим орнаментима и натуралистички изведеним мотивима. Израдио га је мајстор Јохан Кистнер 1870. године. Иконе је насликао украјински сликар Антун Клер 1934\/36. године. Рађене су уљем на платну, каширане на дасци, сигниране. Иконе су рађене по угледу на реалистичко сликарство Уроша Предића. На северном зиду храма је слика каменовање Светог Стефана (дим. 120x50 цм), уље на платну, вероватно рад монаха сликара Рафаила Момчиловића. Веће поправке и реконструкције на цркви су урађени током 1983. и 1996. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.022386, 45.228704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Владимира Радовановића", "ref:RS:nkd": "SK194", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106318", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106318", "description": "Кућа народног хероја Владимира Радовановића (1906−1943) у Годовику проглашена је спомеником културе 1949. због своје историјске вредности, како би се очувала успомена на овог хероја НОБ-а. Кућа је саграђена крајем XIX века као типичан примерак градитељства овог краја, квадратне основе, без подрума, унутрашњости подељене на две просторије – кућу, у којој је огњиште и собу. Кровна конструкција је на четири воде, покривена бибер-црепом. На кући је сачувана спомен-плоча која сведочи да је у њој рођен народни херој Владимир Радовановић, који се веома рано укључио у све акције организоване од стране КПЈ на територији општине Пожега. Погинуо је током борби на Неретви у марту 1943, а народним херојем проглашен је марта 1945." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.050176, 43.781657 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране", "ref:RS:nkd": "SK1940", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100228", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100228", "description": "Зграде Генералштаба војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду подигнуте су између 1955. и 1965. према пројекту архитекте Николе Добровића, као двочлани ансамбл, који се у време грађења називао Државни секретаријат за народну одбрану. Комплекс карактеришу два монументална, степенасто завршена тракта који се каскадно спуштају ка Немањиној улици, креирајући на тај начин урбани симбол градске капије. Прилаз ка овим трактовима, благо повученим у односу на регулациону линију улице Кнеза Милоша остварен је кроз два монументална портика. Осим експресивних каскадних форми, фасаде одликује примена контрастних материјала – робусног, мрко-црвеног камена из Косјерића и белих мермерних плоча са острва Брача. Најупечатљивији визуелни мотив представљају прозорске траке на фасадама, обликоване у духу позног модернизма. Добровићева архитектура Генералштаба и Министарства одбране представља значајно остварење послератне српске и југословенске архитектуре. Својим експресивним формама, урбанистичком диспозицијом и снагом целокупног ансамбла, постављеног на раскршћу најпрометнијих градских саобраћајница, овај архитектонски комплекс постао је један од најмаркантнијих урбаних слика Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459919, 44.804752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Михаила у Бељини", "ref:RS:nkd": "SK1941", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107983", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107983", "description": "Црква Св. Арханђела Михаила саграђена је између 1813. и 1819. на месту ранијег култног објекта, за који се претпоставља да датира из раног средњег века. Црква представља један од најранијх примера црквеног градитељства из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића, чије ће се архитектонске одлике развијати током читавог 19. века. Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са полукружном апсидом на истоку. Камене површине фасада оживљене су плитком рељефном декорацијом и фрагментима пластике и надгробних споменика, преузетих са старије грађевине. У југоисточном делу храма изграђена је мања капела правоугаоне основе. Класицистички компонован иконостас представља рад сликара Димитрија Посниковића из 1849, о чему сведочи запис са унутрашње стране западног зида цркве. \nУ црквеној порти налази се десетак надгробних споменика из 18. и 19. века са грубо уклесаним орнаментима и једна касноантичка стела у југозападном делу порте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.395246, 44.519319 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ваведење Пресвете Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1942", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103467", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103467", "description": "Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути 1937. као задужбина београдске добротворке Персиде Р. Миленковић. Црква је саграђена према пројекту архитекте Петра Поповића, једног од првих заговорника српског националног стила у савременој српској архитектури. Основа цркве је у облику уписаног крста са централном куполом нa пресеку и четири мање куполе између кракова крста. Петокуполно решење указује на узоре преузете из српске средњовековне архитектуре XIV века. На источном делу храма налази се пространа, изнутра полукружна, споља петострана апсида, из које се улази у бочне правоугаоне просторије – ђаконикон и проскомидију, док је на западу припрата са хором. Од укупно три портала најраскошније је обрађен онај на западној фасади са широким прилазним степеништем. Главни декоративни украс фасада чине уски једноделни прозори, розете и велике трифоре на северној и јужној страни. Зидана олтарска преграда сажетог облика има уобичајени распоред икона, а зидне слике изведене у техници al seco рад су академског сликара Душана Михаиловића из периода 1973-1985. Поред својих архитектонских вреднести, црква манастира Ваведења представља успешан пример повезивања сакралног објекта са савременим развојем града и његове околине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.443842, 44.790619 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Архангела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK1943", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103468", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103468", "description": "Црква Св. Архангела Гаврила саграђена је 1939. према пројекту архитекте Григорија Самојлова као црква са основом у облику сажетог триконхоса и два звоника која фланкирају западни улаз цркве. Храм је подигнут у част и славу ослободилаца из Првог светског рата, о чему сведочи натпис изнад улаза у лунети који помиње и имена ктитора Милана и Радмиле Вукићевић. Динамичном спољашњем изгледу цркве доприносе декоративни елементи од опеке око отвора, дванаестострана купола над централним травејем наоса и две мање куполе над звоницима. Наглашена декоративност фасаде, по угледу на споменике моравске школе, остварена је извођењем шара у малтеру које опонашају грађење у камену и опекама око улаза, прозора и на аркадама које повезују спратове звоника. Ентеријер цркве декорисан је уметнички обрађеним мобилијаром изведеним у дуборезу, који је, као и иконостстас израђен према нацртима самог архитекте. Престоне иконе насликао је Драгомир Глишић који је и аутор живописа из 1985-1987. Особеност цркве лежи у карактеристичном споју декоративизма средњовековне архитектуре са функционалношћу модерне и применом савремених материјала. Својим стилским и архитектонским карактеристикама Црква Св. Архангела Гаврила припада значајнијим примерима обнове националног стила у сакралном неимарству међуратног периода у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458319, 44.790235 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Грабовац", "ref:RS:nkd": "SK1944", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103469", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103469", "description": "Манастир Грабовац са црквом Св. Николе саграђен је на месту ранијег манастира, за који се верује да су га подигли краљеви Милутин и Драгутин почетком 14. века. Налазећи се на раскршћу важних путева, манастир је у неколико наврата рушен и поново обновљен 1859. за време владавине кнеза Милоша Обреновића. Сачувани натпис указује да је данашњу цркву Св. Николе сазидао 1894. године „мајстор из Македоније“ на темељима претходне грађевине. Црква је конципирана као једнобродна грађевина централног типа са основом у облику слободног крста. На источном делу храма налази се изнутра полукружна, а споља тространа апсида, док се над централним простором наоса уздиже велико кубе. Обрада фасада спроведена је наизменичним полихромним ређањем малтерисаних трака окер и црвене боје, по угледу на примере српске средњовековне архитектуре. Најдекоративније обрађен је западни портал цркве, издвојен из масе западне фасаде у виду трема ослоњеног на два камена стуба, изнад ког се налази велика, декоративно обрађена камена розета. Иконе на еклектички обликованом иконостасу насликао је 1893. године Живко Југовић. У цркви се чува мермерна плоча посвећена ослободиоцима Београда 1806, у знак сећања на њихово окупљање код манастира Грабовца пред полазак на Београд. Манастир Грабовац представља важно сведочанство културно-историјских прилика у Србији крајем 19. века и континуитета развоја манастирског живота од почетка 14. века у околини Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.106213, 44.601526 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK1945", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107135", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107135", "description": "Црква Свете Тројице у Баћевцу подигнута је 1882. у близини рушевина старије цркве-брвнаре из прве половине 19. века, као једнобродна грађевина са основом у облику сажетог крста и по једним кубетом над припратом, централним травејем наоса и олтарским простором. Осим што кубе над припратом има функцију звонаре, неуобичајено присуство три кубета на цркви требало је да на симболичан начин истакне посвету цркве Св. Тројици. Претпоставља се да је црква изграђена према пројекту архитекте Душана Живановића, једног од првих ученика Ханзенове школе и заговорника обнове „византијског стила“ у српској архитектури. По својим конструктивним и обликовним решењима црква у Баћевцу представља претечу нових архитектонских облика цркава грађених у српско-византијском стилу. Једини украс на бело омалтерисаним фасадама цркве представљају конусно обрађени оквири прозора и пластични украс на довратнику главног портала. Неокласицистички иконостас, израђен крајем 19. века, украшен је дуборезачком пластиком необарокног порекла. Иконе је насликоа сликар М. Марковић 1914. Црква Свете Тројице у Баћевцу, као један од првих сакралних објеката новог националног стила, дала је значајан допринос обнови српско-византијског стила у црквеној архитектури друге половине 19. века у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.384194, 44.586278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK1946", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103470", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103470", "description": "Црква Св. Вазнесења у Дрену саграђена је 1896. године као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са изнутра полукружном, а споља петостраном апсидом на истоку. Звоник је подигнут одвојено од главног корпуса црквe. Својим стилским карактеристикама архитектура цркве приближава се моделима рашке школе српских средњовековних споменика. Карактеристичан детаљ обраде некада полихромних, а данас бело омалтерисаних фасада представљају четири угаона пиластра и декоративна обрада западног портала са надстрешницом ослоњеном на два стуба и прилазним степеништем. Изнад портала налази се камена декоративна розета. Класицистички обликован иконостас садржи иконе за које се претпоставља да су рад непознатог руског сликара. Црква Св. Вазнесења у Дрену представља материјално сведочанство обнове српско-византијског стила у српској архитектури друге половине 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.031482, 44.595956 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Покрова Пресвете Богородице", "ref:RS:nkd": "SK1947", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2006-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103471", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103471", "description": "Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу саграђена је 1874. године као једнобродна грађевина мањих димензија, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом на истоку. Класицистички спољни изглед храма постигнут је складним односом између западног прочеља и прочишћених форми бочних фасада. Иконостас баричког храма украшен је иконама пренетим из топчидерске цркве Светих апостола Петра и Павла, које су између 1834. и 1838. године израдили земунски сликар Константин Лекић, зограф Јања Стергевић Молер и сликар Димитрије Јакшић. Константин Лекић је аутор престоних икона Христа и Богорице, изведених у маниру развијеног барока, док је Јања Молер израдио празничне и апостолске иконе. Представе на царским и бочним дверима израдио је Димитрије Јакшић комбинујући барокне и класицистичке утицаје. Поред тога што представља својеврсну галерију иконописних дела најзначајнијих аутора у српском црквеном сликарству прве половине 19. века, Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу чува знатан број богослужбених књига из 18. и 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.259988, 44.65185 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар са котобањом", "ref:RS:nkd": "SK1948", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2006-05-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104023", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104023", "description": "Међу заштићеним голубиначким амбарима са котобањама најскромнији по обради и димензијама, али најстарији по настанку је овај, у Шимановачком шору бр. 130. У декоративно обрађеном и резбареном забату урезана је 1876. као година његове градње. Рад је самоуког мајстора из породице тадашњих власника Ђукића. Амбар и котобања постављени су на зидове од опеке и раздвојени шупом. Амбар је грађен водоравним слагањем дасака у стубове конструкције, за разлику од новијих, у којих су оне вертикално ужљебљене. По томе, а пре свега по основној одредници да су грађени без трема, овај амбар са котобањом као варијанта обједињених зграда за смештај жита и кукуруза означава старију фазу њиховог развоја. Конзерваторски радови нису рађени" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.060474, 44.973552 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо гробље", "ref:RS:nkd": "SK1949", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2006-11-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103472", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103472", "description": "Старо гробље у Крчедину лоцирано је североисточно од села, непосредно уз ново. Налази се на карактастарским честицама бр. .....\nМа простору 100х250м, налази се 200 – 300 надгробних споменика од камена пешчара, махом из 19. века и мањи број црвеног мермера који су новијег датума. Натписи на њима већином су нечитки, или су, зубом времена, сасвим избрисани, али се ипак на основу неких индикација, може предпоставити да један мањи број споменика потиче из друге половине 18. века ( на 2-3 споменика види се година 17..)\nОбзиром да се овако велики број старих надгробних споменика налази сакупљен на једном месту, односно да је гробље као целина скоро у потпуности сачувано, што је скоро јединствен случај, или у сваком случају реткост на територији Војводине, требало би га таквог сачувати." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.140616, 45.144372 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Петра Лековића", "ref:RS:nkd": "SK195", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106319", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106319", "description": "Кућа у Речицама саграђена је 1856. као аутентичан пример народног градитељства. Грађена је као полубрвнара са подрумом од ломљеног камена. Приземље се састоји од собе и куће са огњиштем. Кућа је грађена квалитетним храстовим талпама, везаним на ћерт, а соба је бондручне конструкције са испуном од ћерпича. Кров на четири воде покривен је ћерамидом. Кућа има историјски значај јер је из ње 1941, са своја три сина, у НОБ отишао Петар Лековић (1893−1942), први народни херој НОБ-а." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.02843, 43.78096 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Евангелистичка црква у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK1950", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107265", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107265", "description": "Евангеличка црква у Земуну подигнута је у периоду од 1926-1930. године на углу улица Прилаз и Тошиног бунара. Цркву одликује основа која асоцира на облике тролиста – ротонде са наглашеном апсидом и два бочна крила, симетрично постављена у односу на централни улаз. Изнад тросливних кровова који покривају скраћену припрату и бочна крила, диже се тамбур већих димензија. Над кубетом је лантерна на коју је првобитно постављен крст као симбол Христовог страдања. Грађевина поседује сведен број симетрично постављених отвора на фасади. Ово компактно, затворено архитектонско решење, које највероватније припада школи архитеката Хуга Ерлиха и Виктора Ковачића, поседује урбанистичку вредност оличену у изузетно успешном решењу у односу на положај раскршћа, надомак прилаза Старом језгру Земуна.Црква представља оригинално и ретко архитектонско остварење обликовано у доследно спроведеном модернистичком концепту. Несумњива је његова културно-историјска и документарна вредност, као сведочанства постојања и живљења једне хришћанске конфесионалне заједнице у периоду између два светска рата у Земуну." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.403999, 44.841328 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Параскеве у Бољевцима", "ref:RS:nkd": "SK1951", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103473", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103473", "description": "Црква Св. Параскеве у Бољевцима датира из 1798. године. Конципирана је као једнобродна барокна грађевина са елементима класицизма, са полукружном апсидом на источној страни и високим троспратним звоником изнад припрате. Зидана је од опеке у кречном малтеру и омалтерисана изнутра и споља.\nФасаде цркве подељене су по вертикали витким пиластрима, чији ритам прати унутрашњу поделу наоса на четири дела. Велики лучно засведени прозори украшени су у горњем делу гирландама и полукружним венцем. На сличан начин украшен је и јужни портал, који има двокрилна дрвена врата украшена оковом и плитко рађеним дуборезом са класицистичком орнаментиком: розетама, венцем, тракама, канелурама и слично.\nИконостас је рађен по типу барокних војвођанских иконостаса, богато украшен резбареним, позлаћеним флоралним елементима. Иконе на иконостасу насликао је уљем на дрвету непознати војвођански мајстор из XIX века.\nЦрква представља архитектонско-урбанистичку вредност као материјално сведочанство развоја архитектуре, ликовних и примењених уметности Срба XVIII и XIX века у доњем Срему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.216343, 44.722783 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе у Вишњици", "ref:RS:nkd": "SK1952", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103474", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103474", "description": "Црква Св. Николе у Вишњици подигнута је 1842. године као складна једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и полукружним певницама на северној и јужној страни. Зидана је каменом, омалтерисана и засведена полуобличастим сводом. \nУ сведеној обради фасада, на којима дуж целе површине тече фриз слепих аркада, јасно су уочљиви елементи српске средњовековне архитектуре. Западним прочељем доминира декоративно обрађен портал са нишом у којој је смештена представа патрона храма, изведена у техници мозаика. Унутрашњи простор цркве је јединствен и састоји се од олтарског простора и наоса са северном и јужном певницом. Иконостас је израђен у новије време. Северозападно од цркве налази се двоспратни звоник квадратне основе, изведен у опеци и појачан контрафорима.\nЦрква представља архитектонско-урбанистичку вредност, као карактеристичан пример сакралне архитектуре у Србији у доба Кнеза Милоша, када су барокни утицаји замењени наслеђем српске средњовековне уметности, што се пре свега види у пречишћеној декорацији фасада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.55777, 44.836991 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Јована Претече у Петровчићу", "ref:RS:nkd": "SK1953", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100103", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100103", "description": "Црква Св. Јована Претече у Петровчићу подигнута је 1845. године на месту старије једнобродне цркве са полукружном апсидом. Археолошка ископавања извршена 1963. године открила су средњовековну некрополу са црквом, чији су темељи зидани од ломљеног камена у кречном малтеру. У унутрашњости цркве нађена је велика количина тегула, гвоздених кованих клинова и већих ексера, што указује да се овде вероватно налазила црква брвнара, или црква од плетера, чији је кров био покривен тегулама донетим са неког оближњег римског налазишта. Црква је вероватно настала током XII а најкасније почетком XIII века (датирање је извршено на основу гробних налаза). Према томе, ова црква представља за сада најстарији ископани црквени објекат у Срему. Данашња црква је конципирана као једнобродна грађевина, обликована у барокном стилу, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни, изнад које је подигнут хор и троспратни звоник, на западу. Класицистички утицаји видљиви су на декорацији фасада. Хоризонтални венци, прислоњени ступци са профилисаним капителима и полукружне нише смештене у пољима између њих, високи забат и централни тимпанон представљају карактеристичне елементе црквених грађевина у Војводини, насталих на прелазу барокног стила у класицистички. Иконостас је израдила 1905. године радионица Николе Ивковића из Новог Сада, док је живопис цркве дело непознатог аутора. Својом архитектонско-урбанистичком вредношћу, црква је значајан представник стила који је у сакралној уметности доминирао почетком и средином деветнаестог века на територији којој културолошки припада и околина Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.145926, 44.794272 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Великомученика Георгија", "ref:RS:nkd": "SK1954", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107266", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107266", "description": "Црква Светог Великомученика Георгија подигнута је у периоду од 1734. до 1779. године. Према подацима из записа испод иконе Св.Јована Златоустог, црква је дефинитивно завршена 1788. године. То је једнобродна грађевина са једном полукружном апсидом на источној страни и припратом, хором и звоником на западној страни. У просторном и декоративном погледу црква је конципирана у духу барока. Међутим, њен првобитни изглед доживео је низ измена. Прва преправка је извршена 1834-35. године, када је један од најугледнијих зидарских мајстора из Земуна, Јохан Хенгстер заједно са Францом Пилсом обновио цркву и подигао нови звоник. Иконостас развијеног типа, израђен 1787. године у барокном стилу, састављен је од стилизованих биљних мотива. Ово је једини у целини очувани иконостас Михаила Радосављевића, веома даровитог земунског сликара. За пресликавање појединих икона са иконостаса ангажован је 1912. године земунски сликар Бранко А. Кузмановић. Данашњи звоник датира из 1958. године, када је обновљен угриновачки храм, страдао усташким скрнављењем и рушењем за време Другог светског рата.\nЦрква представља архитектонско-урбанистичку вредност, као материјално сведочанство развоја сакралне архитектуре и ликовних уметности Срба XVIII и XIX века у доњем Срему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.18724, 44.875935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду", "ref:RS:nkd": "SK1955", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103964", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103964", "description": "Црква Покрова Пресвете Богородице у Београду подигнута је 1933. године. Пројекат претварања постојеће индустријске зграде у сакрални објекат поверен је архитекти Момиру Коруновићу. Извођач радова био је Антон Сара, кога су у то време сматрали најбољим мајстором на Балкану у области зидања храмова са кубетом. Црква је конципирaна као грађевина базиликалне основе са хором, бочним галеријама и четвороспратним звоником изнад припрате. Саграђена је у византијском духу, али носи и елементе романског стила, пре свега у архитектури звоника.\nПравоугаони певнички простори, смештени уз полигоналну олтарску апсиду на истоку, посвећени су Св. Антонију и Св. Петки. Првобитни живопис и иконе на иконостасу израдио је 1947. године сликар Живорад Настасијевић, а живопис на олтарском зиду руски сликар Иван Дикиј 1933. године. Садашњи живопис и нове иконе на иконостасу извео је сликар Милован Арсић из Београда, у периоду од 1967-1973. године. Према нацртима истог аутора изведени су 1967-1969. године мозаици у тимпанонима изнад сва три портала. Својим посебним архитектонско-урбанистичким вредностима црква заузима посебно место у стваралачком опусу архитекте Момира Коруновића и предстaвља значајан архитектонско-уметнички подухват у годинама пред Други светски рат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.490983, 44.798279 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе у Сибници", "ref:RS:nkd": "SK1956", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101179", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101179", "description": "Црква Св. Николе у Сибници саграђена је у периоду између 1931-1933. године, према пројекту Василија Михајловича Андросова, једног од најутицајнијих руских архитеката који је живео и стварао у Србији. Конципирана је као грађевина триконхалне основе са припратом изнад које је смештен хор и четвртаста кула-звоник. Централним делом наоса доминира пространо осмострано кубе које се уздиже на коцкастом постољу. Општи концепт грађевине са богато обрађеном полихромном фасадом изражава утицај моравске школе. У цркви се налази иконостас из старије цркве, са иконама које је 1870. године израдио познати сликар Димитрије Посниковић. Црква представља архитектонско-урбанистичку вредност као истакнути пример обнове националног стила не само у опусу архитекте Андросова, већ и у целокупном сакралном неимарству међуратног периода у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456721, 44.462978 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог цара Константина и царице Јелене", "ref:RS:nkd": "SK1957", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-01-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100124", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100124", "description": "Црква Светог цара Константина и царице Јелене саграђена је у периоду од 1921. године до 1931. године, према пројекту архитекте Радивоја Предића у духу српско-византијске архитектуре. На месту данашње цркве налазила се старија црква из XIX века, тачније мања капела зидана од набоја. Извођење радова на цркви било је поверено Стевану Катинчићу, градитељу из Земуна. Конципирана је као тробродна базилика са истакнутим бочним правоугаоним певницама и олтарском апсидом, споља петостраном, а изнутра полукружном. Над централним делом наоса уздиже се витко кубе, док се у западном делу налази пространа припрата са два монументална звоника. Грађена је од опеке са полихромном обрадом фасада, профилацијом и декорацијом у духу моравске школе. На иконостасу, зиданом опеком и омалтерисаном, сачуване су четири иконе из 1837. године које су се налазиле у старој цркви. Судећи према положају фигура, облику ликова и лазурним нежним бојама ове иконе припадају кругу сликара Константина Данила, највероватније његовом ученику Јовану Поповићу. Црква Светог цара Константина и царице Јелене представља архитектонско-урбанистичку вредност као значајан пример обнове националног стила и један од невеликог броја сачуваних цркава на простору Баната, на ком се слободно ауторско тумачење српско-византијске градитељске традиције супротставило актуелним моделима европске барокне и класицистичке културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.820428, 44.467116 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Господњег у Кожетину", "ref:RS:nkd": "SK1958", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2007-04-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106366", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106366", "description": "Саборна црква смештена је на мањем узвишењу северозападно од центра савременог Александровца. Црква је подигнута 1804. на месту старије грађевине, чији су се остаци уочавали на простору око апсиде и која је по предањима спаљена 1797. У близини цркве током Првог српског устанка, 1806. подигнут је шанац. Око цркве се налази некропола и савремено гробље. Храм је у осноеви једнобродна грађевина, издужене основе, са полукружном апсидом на истоку, припратом на западу и куполама изнад западног и источног травеја. Масивна припрата звоник, накнадно је дозидана 1851. и својим волуменом потпуно доминира грађевином. Унутрашњост цркве је живописана, а представе су више пута пресликаване и лакиране. Посебно место заузима иконостас, рад непознатог мајстора кога, по Р. Станићу, треба тражити међу анонимним иконописцима прве половине XVII века, чиме је одбачена теорија да је иконостас дело мајстора Живка Павловића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.034437, 43.459604 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Пресвете Богородице у Горњим Бањанима", "ref:RS:nkd": "SK1959", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2007-04-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106235", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106235", "description": "Црква Рођења Пресвете Богородице налази се у подножју планине Рајац, западно од планине Рудник. Припада типу сеоских цркава грађених по узору на средњоевропску архитектуру. Угледајући се на нове градске цркве локални мајстори су интерпретирали поједина савремена решења уклапајући их у властито градитељско наслеђе. Храм је подигнут 1862, о чему сведочи текст изнад главног улаза на западној фасади. Дограђивана је у периоду од 1899. до 1903. и 1926, када је изграђена кула звоник. Црква је једнобродна грађевина, издужене правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. На западној страни налази се дозидана припрата са четвртастим звоником. Свод је полуобличаст и ослања се преко лукова на пиластре. Главни улаз налази се на западној, а други споредни, смештен је на јужној страни. У току Другог светског рата, 1943, Немци су спалили књиге, одежде и драгоцености које су се налазиле у храму. Том приликом оштећена је црква, али сачуван је иконостас. На иконостасу су иконе из друге половине XIX века, рад анонимног мајстора, са именима приложника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.26489, 44.102403 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Живана Маричића, Крушевица", "ref:RS:nkd": "SK196", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа народног хероја Живана Маричића, Крушевица, О Краљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Центар за воћарство и виноградарство у Чачку", "ref:RS:nkd": "SK1960", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2007-04-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106175", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106175", "description": "Центар за воћарство и виноградарство развио се из расадника подигнутог 1898–1900. у складу са Законом о унапређењу воћарства и виноградарства, донетим за време владе краља Александра Обреновића. Комплекс чине пословне и стамбене зграде, стакленици и расадници. Стара управна зграда, изграђена 1898, прва је те врсте у Србији, а изградња нове 1947. означила је почетак новог периода ове веома значајне институције. Управна зграда складне архитектуре подигнута је у духу касне модерне. Карактерише је симетричност и складност пропорција, са низом аркада које одвајају улазни трем од приступног степеништа. Основа зграде је правоугаона са два истурена бочна крила. Објекат има приземље и спрат, а изнад улазног трема, читавом дужином фасаде, налази се балкон првог спрата. Кровови су равни и имају степенасто профилисане кровне венце типичне за стил модерне. Прозори су двокрилни и густо распоређени. Поред архитектонских вредности, комплекс Центра за воћарство и виноградарство значајан је као сведок развоја воћарства и виноградарства у Србији у претходних сто година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.345058, 43.893811 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда уметничке галерије 'Надежда Петровић'", "ref:RS:nkd": "SK1961", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2007-04-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106180", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106180", "description": "Зграда Уметничке галерије Надежда Петровић подигнута је 1911. у ужем градском језгру Чачка. Саграђена је наменски за потребе Женске радничке школе, основане 1890, средствима великих добротвора Женске подружине, а градња је завршена за само шест месеци. Архитектонски концепт заснован је на академским постулатима, скромних детаља изведених у духу еклектике. Зграда је приземна, симетричне уличне фасаде са истуреним средњим ризалитом. На централном делу дворишне фасаде смештен је улазни трем са широким степеништем. Кров је сложен, четвороводни, покривен бибер-црепом. Женска школа радила је у овом објекту до 1948, када је Одлуком Владе НР Србије укинута. Рад је прекидан током балканских и Првог и Другог светског рата, у којима су ученице школе активно учествовале. Од 1965. у згради је смештена Уметничка галерија Надежда Петровић, која прикупља и излаже стваралаштво савремених сликара и приређује бијеналне изложбе Меморијал Надежде Петровић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348464, 43.89403 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда команде ваздухопловства", "ref:RS:nkd": "SK1962", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107267", "description": "Зграда Команде ваздухопловства у Земуну је саграђена 1935. године, према пројекту истакнутог архитекте Драгише Брашована, на месту зграда некадашње Војне команде у Земуну. По волумену, ова зграда је била једна од највећих у Земуну, а и данас представља један од најдоминантнијих објеката у оквиру просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна. Грађена је са основом у облику четвороугаоника, са унутрашњим двориштем и предбаштом. Постављена је као самостална блок-зграда, конципирана и као део зграде Земунске војне команде у Главној улици број 5, са којом чини урбанистичку целину. Има приземље и четири спрата изнад којих се уздиже пропорционално усклађена кула чији је волумен, такође, разуђен и акцентован средишњом доминантом. Симетрични волумен главне фасаде наглашен је бочним ризалитима приземља и прва два спрата. Бочну фасаду карактерише уједначен ритам грађевинских отвора и дискретно и одмерено постављена волуминозна фигура Икара, који је својом митолошком симболиком везан за значење и намену објекта. Објекат одликује оригиналност, ликовна изражајност, унутрашња динамика и склоност ка детаљу. Зграда Команде ваздухопловства у Земуну поседује изразите архитектонске и културно-историјске вредности. Представља једно од најоригиналнијих дела архитекте Драгише Брашована и значајно дело југословенске модерне у периоду између два светска рата. Аутор је широким потезима и игром маса решио јединствен архитектонски програм, изразивши истовремено симболичном просторном композицијом специфичан садржај објекта. Зграда представља највећи и најзначајнији објекат изграђен у оквиру Старог језгра Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.413082, 44.841521 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ботаничка башта \"Јевремовац\"", "ref:RS:nkd": "SK1963", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109040", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109040", "description": "Ботаничка башта „Јевремовац“ у Београду је основана 1889. године. Након великих поплава 1888. и 1889. године које су у знатној мери уништиле биљни фонд старе Ботаничке баште на крају Дунавске улице, основане на иницијативу професора ботанике Јосифа Панчића 1874. године, јавила се потреба њеног измештања. Указом Краља Милана Обреновића, а за потребе Велике школе, Башта је подигнута на површини која је припадала имању његовог претка Јеврема Обреновића, по коме је и добила име. Налази се у ужем градском језгру, на простору од око 5 хектара и поред отворених површина обухвата Стаклену башту и просторије Института за ботанику - управну зграду, ледару, хербар, библиотеку, слушаоницу и лабораторије. Велика стаклена башта донета је у деловима 1892. године из Дрездена и склопљена на садашњем месту. Састоји се од два крила спојена централном куполом и покрива простор од око 500 m2. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башта у овом делу Европе. На северном и јужном крају крила налазе се зидане партије скромне декорације. Строга симетрија, као и архитектонски елементи попут сведених пиластера и забата над надвратником, сведоче о доминантном утицају академске архитектуре. Међутим, кроз распоред и облик прозора првог спрата провејава дух романтизма. Kрила су изграђена од модерних материјала - стакла и гвожђа, што је било условљено и самом функцијом стакленика. Управо ови материјали омогућили су богату примену сецесијских декоративних елемената. Данас се у оквиру Ботаничке баште налази око 250 дрвенастих и преко 300 зељастих домаћих и страних врста биљака, што представља изузетно флорално богатство на овако малом простору. Ботаничка башта „Јевремовац“ поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности. То је прва и до данас једина ботаничка башта у Србији, чије је оснивање везано за једног од највећих имена српске ботанике - Јосифа Панчића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.473394, 44.815879 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Сеизмолошког завода", "ref:RS:nkd": "SK1964", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103477", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103477", "description": "Зграда Сеизмолошког завода је грађена у периоду од 1908. до 1939. године, у четири наврата. Камен темељац положен је 10. септембра 1908. године. Првобитни објекат изведен је 1909. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, док је радове изводила фирма Стевана Хибнера из Београда. Радови су настављени 1912. године према плановима Ђуре Бајаловића. Још две интервенције из 1926. и 1939. године довеле су до формирања коначног изгледа грађевине.\nПрвобитно, павиљон је био стандардни објекат утилитарног карактера, једноставна приземна грађевина, приближно квадратне основе, у целини саграђена од опеке, са чистом фасадом лишеном украса. Промене које су донела каснија дозиђивања довеле су до стварања једног новог романтичарског духа. Лучни надпрозорници, као и правилан ритам зубаца над кровним венцем доприносе том утиску.\nЗграда Сеизмолошког завода је објекат значајне културно-историјске и архитектонске вредности. Представља прво остварено дело истакнутог српског архитекте 20. века Момира Коруновића, најстарији јавни објекат подигнут на Ташмајдану и данас једно од обележја Ташмајданског парка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.471403, 44.809346 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Министарства пошта", "ref:RS:nkd": "SK1965", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103478", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103478", "description": "Зграда Министарства пошта је саграђена у периоду од 1926. до 1930. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића. Традиционални облик основе и троделна подела фасаде везују га за конвенционална, академска решења административних објеката, док по свему осталом представља типичну романтичарско-експресионистичку грађевину. Декоративни низови просторија смештени су са обе стране коридора тако да формирају основу у облику слова „П“ са унутрашњим двориштем. Безорнаментално приземље надвисује живљи, перфорирани део главног зидног платна. Фасада је украшена низом дводелних и троделних прозора и обиљем лукова, венаца, пиластера и пуних скулптура. У основним масама издвајају се бочне куле наглашене монументалности. Спољна обрада грађевине указује на Коруновићеву инспирацију у ризници српског средњевековног неимарства, европског романтичарског наслеђа и сецесије. Архитектонски елементи, преузети из стилова различитих епоха и поднебља, спојени су у оригиналну експресионистичку целину „немирне силуете“ грађевине, појачане сукобом и прожимањем таласастих облика и хоризонталних и вертикалних маса. Зграда Министрства пошта је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља једно од најуспешнијих сачуваних дела архитекте Момира Коруновића и репрезентативни пример развоја модерног националног стила у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468066, 44.812565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс радничких станова", "ref:RS:nkd": "SK1966", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109058", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109058", "description": "Комплекс радничких станова у Београду чини комплекс стамбених објеката од којих је први и најстарији саграђен 1909. године, по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Комплекс је настао на иницијативу Београдске општине, ради што функционалнијег и рентабилнијег решавања стамбеног смештаја радника у доба интензивнијег развоја индустрије у Београду, с почетка 20. века. Првобитни комплекс радничких станова састојао се од три зграде, две мање на угловима улица Комнен Барјактара и Херцег Стјепана, и једне дугачке грађевине уз Радничку улицу, данас Ђуре Ђаковића. Објекти су обликовани скромним архитектонским средствима, па на фасади и не постоји друга декорација осим врло плитке пластике сецесијске провенијенције изнад и испод прозорских отвора. Монотонија дугачке зграде разбијена је рашчлањавањем по вертикали која је наглашена карактеристичним дрвеним забатом. Године 1924, уз већ постојеће радничке станове у Радничкој улици, по пројекту општинског техничара Балгача, општина је изградила нове објекте уз улице Херцег Стјепана, Сењанин Иве и Комнен Барјактара и тиме у потпуности затворила блок. Ови објекти, изграђени са истом идејом као и они старији, да буду јефтини и функционални, не истичу се посебно својом архитектуром. Комплекс радничких станова у Београду представља значајну културно-историјску вредност, као најстарији сачувани комплекс такве врсте у Београду и ауторско остварење Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.469754, 44.820184 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Соколског дома \"Матица\"", "ref:RS:nkd": "SK1967", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103484", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103484", "description": "Зграда Соколског дома „Матица“ је саграђена у периоду од 1929. до 1935. године према пројекту архитекте Момира Коруновића, великог поборника соколског покрета. Завршне радове водили су архитекта Матић и инжењер Ристић, док је аутор главног портала био Никола Краснов. Према првобитном пројекту објекат је замишљен као величанствени храм соколства и требало је да буде најлепши украс Врачара и целог Београда. Највећи донатор био је Краљ Александар Карађорђевић, те је на краљевској комеморацији 1934. године Соколско друштво решило да Дом „Матица“ прекрсти у Соколски дом краља Александра I. У односу на првобитну замисао током градње је дошло до већих измена. Првобитно планирана богата скулпторална декорација је изостала. Присутна је наглашена симетрија и у вези са њом академска строгост грађевине, али је организацијом маса и реминисценцијама на традиционалне елементе средњовековног сакралног неимарства, аутор успео да очува романтичарски карактер изгледа грађевине. Око објекта је подигнут комплекс спортских терена и он је више деценија био централни спортски објекат у Београду. У Великој дворани Живорад Настасијевић је 1941. године, на површини од 43 m² , насликао у фреско-техници композицију „За част отаџбине“. На њој је приказан један од најпознатијих догађаја из националне историје - прелазак српске војске преко Албаније. После Другог светског рата фреска је прекречена, али су чишћење и рестаурација извршени 1970-1971. године. Зграда Соколског дома „Матица“ је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Представља најзначајније Коруновићево остварење јавне намене у његовом опусу везаном за Београд." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463509, 44.799898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата пензионог фонда", "ref:RS:nkd": "SK1968", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108986", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108986", "description": "Палата Пензионог фонда је саграђена у периоду од 1938. до 1940. године према пројекту руског архитекте Григорија Ивановича Самојлова. Позната и као Палата „Београд“, грађена је као монументални угаони стамбено-пословни објекат. Распоред простора прати угаону позицију објекта, тако да су одељења организована око централног правоугаоног простора са полукружним завршетком. У архитектонском обликовању обједињују се два стилска опредељења - академизам и модернизам. Материјал фасаде, њена троделна подела на централни и два бочна ризалита, као и хоризонтални венци сведоче о академском приступу. Фасада је, међутим, прочишћена, у повученом приземљу - за улазе, вестибил и излоге - коришћени су нови материјали стакло и метал, а уобичајени академски архитектонски мотиви коришћени су на нов начин, да истакну модерну вертикалност грађевине. Палата Пензионог фонда је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Међу бројним приватним вилама, црквама, индустријским и другим јавним објектима, издваја се као најзначајније дело у архитектонском опусу Григорија Самојлова и представља једно од обележја Трга Теразије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461698, 44.812657 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Аеро клуба", "ref:RS:nkd": "SK1969", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103486", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103486", "description": "Зграда Аеро клуба саграђена је 1934-1935. године за националну установу ваздухопловства Краљевине Југославије. Реализована je према пројекту еминентног београдског архитекте Војина Симеоновића. Конципирана као монументалан угаони објекат, архитектонски је обликована у тада савременом европском стилу ар декоа. На репрезентативним фасадама јасно је уочљиво одступање од строгог академског концепта. Над хоризонталном рустичном зоном приземља и мезанина модернизација академизма уочљива је у смелом стилизовању и уношењу сасвим нових елемената у композицију. Широке безорнаменталне површине фланкирају и надвишавају систем смењивања сведених пиластера и отвора. Елеганција класицистичког порекла допуњена је одмереним нијансама фасадног материјала – полихромно обрађеног вештачког камена. Репрезентативној спољној обради архитектуре одговара облагање ентеријера - нарочито свечане сале на првом спрату - луксузним материјалима као што су дрво, штоф и месинг, затим штуко-декорација зидова и гвоздене декоративне маске радијатора. Свечани прилаз кроз кружни и овални хол са раскошним спиралним степеништем и оградом од кованог гвожђа осветљен је витражом и светларником. Израда витража са темом „Дедал и Икар“ била је поверена сликару Васи Поморишцу. У делу зграде према улици Краља Петра смештен је легат сликара Петра Добровића. Зграда Аеро клуба поседује значајне културно-историјске и архитектонске вредности, као национална установа ваздухопловства Краљевине Југославије и ауторско дело архитекте Војина Симеоновића. Представља репрезентативан пример ар декоа у Београду и посебан допринос европеизацији београдске архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4558, 44.820111 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK197", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107322", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107322", "description": "У подножју Рудника, десетак километара северно од Горњег Милановца, подигнута је 1809. црква брвнара у селу Љутовници, првобитно посвећена арханђелу Михаилу, док данас слави Пренос моштију св. Николе. Основна концепција грађевине, под стрмим кровним покривачем у виду клиса, обухвата полукружни олтарски простор решен везом брвана “на зуб“ и главни део цркве, сада јединствен, а раније подељен на наос и припрату. Западни део крова належе на два дрвена ступца, формирајући омању надстрешницу над главним улазом у храм, који је, као и јужни портал, украшених довратника и надвратника плитко резаном и некада бојеном биљном и геометријском орнаментиком. Прозорски отвори су размештени у источном делу цркве – два уз иконостас и три, мања у олтарском простору. Оригинални иконостас љутовничког храма настао је 1810. и поједини његови делови данас се чувају у цркви (царске двери, престоне иконе Исуса Христа и арханђела Михаила као и Распеће), заједно са збирком икона из XIX века. Судећи по натпису са царских двери, сликао их је познати иконописац Никола Апостоловић, родом из Земуна, који је – и поред скромног талента – употребом барокно-рокајних елемената унео извесне новине у српско сликарство устаничког периода. Заштитни радови на цркви извођени су у више махова током XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.426862, 44.082639 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Архива Југославије", "ref:RS:nkd": "SK1970", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103487", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103487", "description": "Зграда Архива Југославије је подигнута у периоду од 1930. до 1933. године, по пројекту архитекте Војина Петровића. Првобитно под називом „Дом краља Александра I за ученике средњих школа у Београду“, овај наменски грађен објекат служио је за потребе школовања питомаца Мушке гимназије краља Александра I Карађорђевића. Располагао је свим потребним средствима и богатим садржајем: библиотеком, двораном за музику и цртање, као и просторијама за спорт са базеном за пливање и посебно уређеним спортским игралиштима. Архитектонски је обликован у духу академизма, као репрезентативан и монументалан објекат сведене декоративне фасадне пластике. У току Другог светског рата Дом није радио, а по његовом завршетку у згради су биле смештене више војне и политичке школе. Године 1969. зграду на коришћење добија Архив Југославије. Зграда Архива Југославије представља значајну културно-историјску вредност, као место где се чува богата архивска грађа која је од посебног значаја за проучавање развоја националне историје и културе. Истовремено, као репрезентативан пример академске архитектуре, лоциран у једном од најлепших делова града, поседује и значајне архитектонско-урбанистичке вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.475133, 44.806866 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Ковнице новца", "ref:RS:nkd": "SK1971", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-05-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103488", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103488", "description": "Зграда Ковнице новца је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, према пројекту архитекте Јосифа Најмана. Настала је на иницијативу Народне банке Краљевине СХС, као једна од првих модерних индустријских објеката у Београду, формирана и касније дограђивана у виду комплекса. Данас је познатија као Завод за израду новчаница и кованог новца. Главна зграда комплекса је Погонска зграда, са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенована, од два до четири нивоа, а главно обележје дају две куле уз северни тракт, од којих је западна завршена кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластри, који раздвајају прозоре, сегментно су испуштени по нивоима и имају обележје архитектуре кубизма. После 1956. године, западно од погонске зграде, дограђена је једноспратна административна зграда по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим повезана ходником. Зграда ковнице новца је објекат који поседује значајне архитектонске и културно-историјске вредности, као најкомплекснији у опусу архитекте Најмана и као прва национална ковница новца и једина установа те врсте у Краљевини Југославији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.433465, 44.782129 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дечјег дома краљице Марије", "ref:RS:nkd": "SK1972", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108447", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108447", "description": "Зграда Дечијег дома краљице Марије у Земуну је саграђена 1919. године, према пројекту грађевинара Фрање Катинчића. У згради се налазио Дечији дом краљице Марије, то јест Дом за сремску сирочад, који се финансирао средствима Фонда краљице Марије за подизање и издржавање сирочића. Грађен је као партерни објекат самостално постављен на парцели, са основом у облику слова „Т“. Архитектонски је обликован у духу постсецесије, са елементима неокласицизма и савремених архитектонско-функционалистичих тенденција. Одликују га наглашене вертикале у зидној профилацији, велики трокрилни прозори и широке масе са истакнутим централним улазом. Зграда Дечијег дома краљице Марије поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности, као део историјског грађевинског фонда Земуна из времена његовог привредног, друштвеног и културно-просветног успона и као сведочанство бриге Двора о незбринутој деци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.401082, 44.849525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа 'Краљица Марија'", "ref:RS:nkd": "SK1973", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107704", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107704", "description": "Основна школа „Краљица Марија“ је саграђена 1901. године за нижу пучку мешовиту школу у Франценсталу, старом земунском предграђу насељеном немачким становништвом. До 1918. године у овој згради се налазила немачка основна школа, а затим основна школа „Краљица Марија“. Стилски једноспратан објекат са високим партером конципиран је репрезентативно и обликован у маниру неоренесансе. Сви принципи историцистичке архитектуре, како у композицији тако и у декорацији, доследно су примењени у просторним и површинским шемама зграде. \nОсновна школа „Краљица Марија“ представља значајну културно-историјску и архитектонску вредност. Документује развој школства на подручју града и најбољи је примерак историцистичког архитектонског концепта изван Старог језгра Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.385299, 44.841829 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Историјског архива", "ref:RS:nkd": "SK1974", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2007-07-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101378", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101378", "description": "Зграда Историјског архива у Панчеву подигнута је 1875. године за потребе мађарске војске, у њој је била смештена Седма хонведска регимента. Првобитно то је била Касарна Фрање Јосифа, а између два рата у њој се налазила касарна Краља Петра Првог Карађорђевића. У граду је позната и као Велика касарна.\nОбјекат има основу у облику неправилног ћириличног слова Ш. Састоји се од приземља и два спрата. На уличној фасади су два ризалита са по три прозора на сваком спрату, а у средини је 11 прозора. Изнад кровног венца се налази мала, једноставна атика постављена у средини као украс.\nИзмеђу спратова се налазе наглашени венци. На ужој страни објекта има по два прозора, а на крову су полукружне баxе. Истакнути ризалити су обрађени плитком рустиком.\nПланови зграде из 1931. године су сачувани са њеним оригиналним изгледом. Објекат данас нема тај изглед. У реконструкцији, која је извршена након Другог светског рата, главна фасада је очишћена од декоративне пластике. \nОбјекат Историјског архива у Панчеву има историјски значај и сведочи о војној историји града. Поред тога то је објекат грађен на регулационој линији старе Немањине улице па има и урбанистичке вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.648236, 44.872631 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гајићева апотека", "ref:RS:nkd": "SK1975", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2007-07-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101379", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101379", "description": "Објекат Гајићеве апотеке у улици Светозара Милетића бр 11 у Панчеву је угаони објекат са пружањем крила дуж улица Светозара Милетића и Димитрија Туцовића, са високим призамљем и спратом. На самом углу високог приземља налази се улаз у апотеку. На спрату на углу се налази полукружни балкон са балустрадом. Она се налази и на парапетима прозора поред балкона. Прозори на спрату су лучно засведени са истакнутим парапетним плочама. Изнад централног угаоног дела је атика у виду балустраде са две вазе на високим стопама и две женске фигуре. Објекат је грађен од опеке и кречног малтера. Кров је сложен, са покривачем од бибер црепа. \nОбјекат је грађен 1926\/27 као дело панчевачког архитекте Боре Томића.\nОбјекат има уметничке вредности - изразите стилске одлике еклектизма. Има значајне просторно-урбанистичке вредности. Налази се на регулационим линијама две старе панчевачке улице Светозара Милетића и Димитрија Туцовића. Има амбијенталне вредности јер представља део амбијенталне целине улице Светозара Милетића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637905, 44.872586 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Kућа народног хероја Стевице Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK1976", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108139", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108139", "description": "У овој кући живео је народни херој Стевица Јовановић за време свог школовања од 1922 - 1930. године, који је већ тада био организатор омладинског покрета. Погинуо је у борби против непријатеља народа децембра 1941. године код Панчева. Кућа је приземнa зграда готово квадратне основе, испод чијег се мањег дела налази подрум. Зидана је од опеке и омалтерисана са двосливним кровом покривеним бибер црепом. На уличној фасади су три двокрилна и један трокрилни прозор као и улазна врата. Прозори уоквирени шпалетнама наслањају се на профилисани кордонски венац, а изнад њих је богато профилисан кровни венац. Испод трокрилног прозора су два подрумска прозора. Са дворишне стране је наткривени трем на стубовима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.382997, 45.379838 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Иконостас у Српској православној цркви у Беодри", "ref:RS:nkd": "SK1977", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103489", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103489", "description": "Према новијим истраживањима иконостас у православној цркви у Беодри приписује се Теодору Поповићу, иконописцу бечкеречке сликарске породице Поповић који је као сликар био до скоро потпуно непознат и непроучен. Овим делом он се показује као стваралац великог значаја и улоге у развоју сликарске уметности у срба, посебно у XVIII веку на тлу Војводине. Исти значај има и познажене, дрворезбарена орнаментика око сликарских површина, барокно-роксјне стилизације чији аутор није познат.\nИконостас је сликан 1778. године . Натпис о томе и о преношењу иконостаса из старије цркве у ову садашњу, 1874. год., као и о његовом обнављању1904. год., стоји на картушу на царским дверима.\n\nНа иконостасу су следеће иконе: \nУ соклу су мали рокајнимедаљони на којима су симболи Хришћанства. Испод сваке престоне иконе су по два, тако да их има укупно осам. У медаљони ма су следеће представе: Цвет на стабљици, свећњак, Теразије, Срце, - на горњој површини Пламен, млаз воде који извире из чесме, глава покривена шлемом, положен крст уз њега једна бела једна црвена таблица и ленгер.\nПРЕСТОНЕ ИКОНЕ: Свети Никола, Богородица са Христом, Христ и свети Јован.\nДВЕРИ: Бочне двери су новијег датума. На царским дверима су Благовести.\nИконе изнад двери: СНад северним је св. Георгије, над јужним поменути картуш са натписом.\nII зона: Централна икона је Крунисање Богородице. Бочно у два низа је ређају се фигуре апостола и пророка.\nIII зона: Око централне групе распећа је по шест медаљонаи то у најнижем реду по три изнад њих по два и на врху један. У медаљонима су сцене страдања Христових, на десној страни: Суђење, молитва у Гетсиманском врту, Ругањ Христу, са леве стране је садржај неразговетан јер су површине тамне и запрљане." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.300917, 45.712884 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Пап Павла", "ref:RS:nkd": "SK1978", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100769", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100769", "description": "Пап Павле рођен је 1914. године. После завршене гимназије у Новом Саду уписао се на медицински факултет у Београду. Још као врло млад активно је учествовао у радничком покрету, био је члан ПК СКОЈ, а затим и ЦК ПКЈ. По избијању Другог Светског рата радио је у Загребу на форморању ударних група и на организовању устанка у Далмацији. Августа 1941. Године ухапшен је и страЉан.\nКућа у којој се родио Пап Павле је издужене основе, зидана набојем и опеком, са двосливним кровом покривеним бибер црепом. Налази се на углу улица, а на ужој страни је главна фасада. На главној фасади су четири прозора уоквирена плитким малтерским шпалетнама. Фасадно платно је од барокно уобличеног забата одвојено профилисаним венцем, и на самом забату на чијим ивицама такође тече, налазе се две плитке лезене, два шпалетнама уоквирена таванска отвора, четвртасто поље са урезаном годином 1987, а у врху забата је розета изведена у плиткој малтерској пластици. На фасадном платну од сокла до профилисаног венца пружају се четири плитка пиластра.\nКућа није битније изменила свој првобитни изглед. Радови на обнови крова изведени су у току јесени 2015. године према Условима Завода. Постављен је нови бибер цреп и олуци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.376488, 45.211353 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела на гробљу у Меленцима", "ref:RS:nkd": "SK1979", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97162", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97162", "description": "Ова капела је надгробна капела породице Димитријевић која данас нема живих потомака. Капелу је пројектовао познати архитекта Владимир Николић 1895. године. Пројектована је са основом у облику грчког крста са средишњом високом куполом. У композицији архитектонских маса примећује се наглашени вертикализам. Тамбур је издужен са низом једноделних, наизменично постављених слепих и застакљених уских прозора. Углови сва четири крака крста ојачани су полустубовима који уместо капитела имају мале куполе као имитације централне куполе. Поврх средишне куполе је крст. Вертикализму доприносе и троугласти забати на чеоним странама кракова крста са по једним крстом постављеним на самом врху. Олтарска апсида је споља вишеугаона, а изнутра има облик полукруга са три једноделна прозора. На северном и јужном краку крста, као и над порталом, је по једна трифора. Сви прозори у цркви су украшени витражима са стилизованим флоралним мотивима.\nСпоља, фасада је полихромно обрађена наизменичним смењивањем хоризонталних редова жуте и црвене опеке (пет редова жуте, три црвене). То доприноси живописнијем изгледу фасаде и визуелно умањује вертикализам постигнут архитектонским елементима. Као пластични украс на фасади, поред лучних испуста над порталом и прозорима, под кровним венцем је кордон слепих аркадица.\nКапела је грађена у духу историцизма са назначеном тежњом за обновом српског националног стила, својевремено изграђеног на темељима романичких, византијских и ренесансних елемената, видљивих на нашим средњовековним манастирима Рашке и Моравске школе.\nИконе у капели је радио Урош Предић. На ниском иконостасу украшеном резбаријом од акантусовог лишћа и коринтским капителима, бојен тамно плавом и бојом злата, а исликан стилизованим флоралним мотивима, постављене су престоне иконе: \"Богородица са Христом\" и \"Христ\", на северним дверима \"Свети Никола\", на царским дверима \"Благовест\", на јужним \"Арх. Михаило\", у лунети над царским дверима је \"Христ на Маслиновој Гори\". Све иконе представљају поновљена, позната решења, већином примењена већ на првом Предићевом иконостасу цркве у Старом Бечеју.\nУ пандантифима су насликани четири јевандјелиста. Ове зидне слике су сликане круће, са наглашенијим графицизмом у обради одеће. Можда их је по Предићевим нацртима осликао неки други сликар.Исти је случај и са композицијом \"Христ на престолу\"у конхи апсиде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.302574, 45.515009 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK198", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107116", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107116", "description": "Црква брвнара у Врби, посвећена преносу моштију Светог Николе, саграђена је у првој половини XIX века, највероватније 1831, заједничким радом мештана. током ратова страдала је у знатној мери, а посебно је оштећена у експлозији нове цркве 1944. Основа је правоугаона са полукружном олтарском апсидом. Постављена је на ниске камене темеље, преко којих су зидна платна од храстових брвана, висине око 2,5 метра. Кров је низак, покривен ћерамидом, а на слемењачу је постављен крст од кованог гвожђа.\nУнутрашњи зидови су облепљени трском, омалтерисани и окречени. Сачувана је оригинална олтарска преграда, док жлебови на таваници указују да је некада постојала преграда између наоса и припрате. Декоративни елементи, изведени шарама и урезима, делимично су сачувани на венцу испод стрехе. На цркви је сачуван један оригинални прозор - капак који се затвара померањем у жлебу на талпама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.78509, 43.692089 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Католичка црква Св. Јована Крститеља у Ечки", "ref:RS:nkd": "SK1980", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100246", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100246", "description": "Прва римокатоличка црква у Ечки, посвећена светом Јовану Крститељу изграђена је 1792. године, годину дана по оснивању црквене парохије у месту. Ечански властелин Лазар Јанош је дао средства за изградњу грађевине од набоја покривене трском и обавезао се да је опреми потребним инвентаром и црквеним сликама. Године 1811. проширио ју је Лазар Агоштон, брат оснивача парохије. Том приликом је уз цркву дозидан звоник од чврстог материјала покривен шиндром. У пожару који је 1836. године захватио Ечку, изгорела је и црква. Све слике и ствари су срећом спашене, па су по обнови цркве враћене на места, а касније након изградње, смештена у нови храм. Значај породице Лазар, донатора цркве, порастао је постављањем Сигисмунда Лазара за генерала у Бечу, па је он 1864. године дао средства за подизање нове цркве. Пројекат за цркву је направио инг. Кански о коме нема ближих података, а извођач је био бечкеречки предузимач Стеван Ђорђевић који је такоше радио на подизању Катедрале у Бечкереку. Нова грађевина око старе цркве у којој су се за време градње нове цркве одржавале службе. Са завршетком изградње престала је потреба за старом зградом која је срушена и изнесена 1864.године. Фасада је довршена тек 1907. по оригиналном пројекту. Ови подаци записани су на мермерној плочи на латинском језику изнад главног портала.Грађевина је пројектована и изведена у духу романтичарске обнове средњовековних стилова, по угледу на немачке романичке цркве. Овакво решење одговарало је захтевима времена и идејних струјања друге половине XIX века. На западу се налази висок звоник а на истоку полукружна апсида. Декорацију фасаде4 је из репертосара романичке архитектуре и чине је полукружни прозори у форми монофора, бифор и трифора, венци аркадица, пиластри и лезене. Црква са западне стране има ограду од кованог гвожђа унутар које се налази врт са крстом у средини који је постављен 1867. године у част рођења Маријане Лазар ћерке Сигисмунда. Северно од цркве се налази зграда која је до другог светског рата слуњила као парохијски дом. Кућа је била део имања ечанских властелина, а дата је на коришћење цркви. Како су грофови били покровитељи и донатори црквене општине, тако су вођењем бриге о пароховој кући као делу свог имања помагали цркви. После рата кућа је конфискована као део властелинског имања. У основи се разликују главни брод, олтарски део и једна врста трансепта и западно предворје - westverk. Брод је по дужини издељен на травеје пиластрима који носе масивна ребра лукова. Олтарски део се састоји од једне врсте трансепта и полукружне апсиде. Трансепт је састављен од централног олтарског травеја и бочних двоспратних простора, од којих је са јужне стране сакристија са галеријом изнад а са северне стране је породична капела која је затворена дрвено стакленом преградом. У олтарском простору налази се зидани олтар украшен мермером са стубовима и тимпаноном који чине рам слике “Крштења Христовог”. Иза олтара је улаз у крипту у којој су сахрањени чланови породице Лазар и њихови наследници.У западном делу цркве налази се хор са оргуљама које већ десетинама горина не функционишу. Ложа хора је постављена на два масивна ступца који деле простор на исповедаоницу и крстионицу.Са северне стране је спирално степениште које води до хора и куле звоника. Ограда хора је украшена балустрадом вијугаве форме попут барокних цркава.\n\nСликарство\n\nПретпоставља се да је приликом опремања старе цркве Лазар Јанош набавио слике поменуте у спису “Виситатио цаноника” из 1836. У документу се помиње циклус од 12 икона које су рад истог мајстора (могуће је чак и да су рад самог Маулберча) и велика олтарска икона “Крштења Христовог” на главном олтару.Могло би се претпоставити да су слике набављена из “Шацкамере”који је оформио Јосеф II од уметничких дела одузетих манастирима широм Царевине.После смрти Јосефа II(1890) дела су продавана углавном оанивачима нових парохија.Након изградње нове цркве у току наредне две године црква је осликана и декорисана изнутра.Тада је и 12 поменутих икона прене" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.433861, 45.320797 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Преображења Господњег у Елемиру", "ref:RS:nkd": "SK1981", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100886", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100886", "description": "Српска православна црква Преображења Господњег у Елемиру подигнута је 1806. Године како сведочи запис изнад прозора на олтарској апсиди. Према забелешкама у црквеним књигама из 1763. године на том је месту постојала старија црква. Садашња црква припада типу класицистичких грађевина које су подизане почетком XIX века у Војводини, као једнобродне, са петостраном апсидом и звоником на западном прочељу. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци који носе полуобличасте сводове. Западна фасадаима плитки ризалит са портиком од удвојених пиластара надвишених тимпаноном. Испод архитрава је фриз метопа и триглифа. На бочним фасадама су дубоке нише надвишене касетираним луком и раздвојене пиластрима. Чунутрашњост цркве је луковима подељена на четири травеја, солеју и олтарски простор. Лукови не прелазе у пиластре него се ослањају на архитраве и конзоле. Декорација је умерена. Својом монументалношћу, конструктивним решењима, пропорцијским односима и чистотом стила црква представља значајно и веома успело архитектонско остварење." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.298644, 45.442569 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела породице Пулаи на католичком гробљу у Новом Бечеју", "ref:RS:nkd": "SK1982", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97779", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97779", "description": "Капела је једнобродна грађевина складних пропорција, конципирана у духу готике са звоником над улазом и полукружном апсидом на супротном крају. У ниши изнад улаза је сцена Распећа. Две плитке нише са крстовима допуњују декорацију прочеља. Фасаде су украшене нишама и лезенама. Унутрашњи простор је подељен на два травеја и олтарски простор преломљеним луцима који почивају на конзолама и пиластрима.\nКапела је део калварије која се састоји од 14 капелица (стација) у којима су техником барељефа приказане Христове муке. Ово је редак пример очуване калварије каквих је некад било широм Војводине, а припада низу сакралних објеката католичке и протестантске комфесије насталих на овом подручју од половине XIX века до Првог светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.145579, 45.602423 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Св. Георгија у Тарашу", "ref:RS:nkd": "SK1983", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97942", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97942", "description": "Српска православна црква св. Георгија у Тарашу подигнута је 1853. године, према запису изнад улазних врата на западној фасади. То је монументална класицистичка грађевина, једнобродна, са полукружном апсидом и звоником који излази из западеног прочеља. Постављена је у правцу запад исток, а повучена у односу на регулацију улице. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови, дебљине 97 цм, и полукружни луци, који се ослањају директно на подужне зидове и носе полуобличасте сводове. Распон лукова је 8,5 м. Лукови формирају три травеја и солеју. Над апсидом је свод у виду четвртине лопте. Хор почива на масивним квадратним стубовима. Ограда хора је зидана. Кровна конструкција је дрвена, сложеног решења. На западној фасади је изражен портик са масивним слободностојећим стубовима кружног пресека, на високом постаменту, надвишени архитравом и тимпаноном. Особеност ове грађевине је да се монументални портици јављају и на јужној и на северној фасади где са плитко избаченим певницама и зидовима испод звоника формирају две дубоке нише. Над овим портицима нема тимпанона, а стубови су полукружног пресека. На капи звоника је година 1901. Основа и фасаде цркве су веома правилне, одликују се прецизном симетријом и правилним геометријским облицима који указују да је црква изведена по инжењерском пројекту. Велики распони и веома прецизна изведба конструктивних елемената - лукова и сводова такође указују на веома способног и инвентивног инжењера градитеља. Својом монументалношћу, смелим конструктивним решењима, прецизним и квалитетним извођењем, грађевина представља веома успео пример инжењерског умећа и градитељске инвентивности. \nИконостас је дуборезачки рад новосадске радионице Луке Алексијевића из 1890. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.195324, 45.467434 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац ,,Каштел\" у Ечки", "ref:RS:nkd": "SK1984", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103509", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103509", "description": "Дворац ,,Каштел“ се налази недалеко од града Зрењанина, у селу Ечка. Изградила га је племићка породица Лазар (Аугустин Лазар од Ечке) у другој деценији 19. века. Дворац је део комплекса некадашњег племићког имања са пратећим објектима: католичком црквом, старом коњушницом и водоторањем на каналу.\nСпоменик културе је настајао више од једног века. Почетак изградње везује се за осамдесете године 18. века, пошто је Лазар Лукач, богати Јерменски трговац стоком, купио ечански спахилук од Бечког Ерара 1782. године. Првобитне зграде, са краја 18. века, нису сачуване, а постојеће зграде су грађене у периоду од друге деценије, до краја 19. века.\n\nНајстарији, у изворном облику, сачуван објекат је зграда коњушнице на североисточном делу парка, настала највероватније трећој деценији 19. века. На овом објекту јасно су препознатљиви елементи класицистичке архитектуре прве половине 19. века. Фасада је једноставне обраде са имитацијом тесаника на малтеру, низом архиволти које уоквирују отворе и наглашеним главним портиком кога фланкирају монументални дорски стубови надвишени троугаоним забатом.\n\nГлавна зграда (властелинска кућа) подигнута је у другој деценији 19. века, али није сачувана у првобитном облику. Временом је дограђивана и преобликавана, а коначне димензије и изглед добила је крајем 19. и почетком 20. века, када је породица у највећем успону и са новим именом: De la fontagne et d Harnoncour et Univeryagt. Дворац је основе издуженог ћериличног слова Г са главним резиденцијалним делом окренутим ка улици и лонгитудиналним дворишним трактом. Скроман класицистички украс своди се на профилације венаца и капитела плитких пиластара који артикулишу вертикалну поделу фасаде. На бочном крилу, који се протеже у дубини парцеле, налази се ајнфорт пролаз изнад кога се уздиже спратна кула са пирамидалним кровом. И фронт и крило имају релативно високе кровове са троугаоним кровним прозорима.\n\nВодоторањ на каналу, који се налази северозападно од дворца, настао је крајем 19. века, судећи по стилу немачке неороманике. У облику је осмоугаоне тврђаве са грудобранима, са вишом осмоугаоном кулом поред, која је у давним временима служила као видиковац са ког се простирао поглед на имање. У унутрашњости се налазила парна машина која је црпела воду из оближњег бунара и преносуила је даље на имање преко тучаних цеви.\n\nПоред угоститељско – туристичког садржаја, дворац има важну културну функцију, као седиште сликарске колоније, али и савремене галерије која се налази у једном објекту поред дворца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.437343, 45.321799 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Соколац", "ref:RS:nkd": "SK1985", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103513", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103513", "description": "Споменик културе састоји се из дворца и економских објеката: управне зграде, штале изграђене на економији ,,Соколац“ површине од 4000 јутара, која је била у саставу имања Велики салаш, чији је последњи власник била Емилија Ивановић, ћерка Лазара Дунђерског.\nЗграда дворца саграђена је крајем 19. века као зграда резиденцијалне намене. Основа је правоугаона, дужом осом постављена је у правцу североисток-југозапад. Подигнута је на равном терену, окружена пространим парком који је од економије одвојен оградом са декоративном капијом од кованог гвожђа. Дворац је слободностојећа монументална приземна грађевина, грађена у стилу класицизма. На предњој страни је наткривени прилазни трем са рампом и кровом који се ослања на четири стуба. На задњој фасади је наткривена тераса на високом постаменту. Кровове трема и терасе прихватају округли и квадратни стубови са дорским капителим надвишени тимпаноном. Декорација је богата и чине је елементи из класицистичке архитектуре. Конструктивни склоп чине масивни подужни зидови са попречним носећим зидовима на месту улазног хола. Испод зграде се налази висок подрум који је засведен пруским сводовима а међуспратна конструкција изнад приземља је дрвена.\nОд некадашњег раскошног ентеријера, преостало је нешто стилског намештаја, каљавих пећи по собама и декорација у виду тапета и штуко пластике на зидовима и плафону главног салона. У дворцу се налази и соба Ленке Дунђерски са њеним портретом кога је насликао Урош Предић. У сутерену се налазила дворана за куглање, што је раритет у овим крајевима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.144173, 45.564001 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Житни магацин у Новом Бечеју", "ref:RS:nkd": "SK1986", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108341", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108341", "description": "Житни магацин у Новом Бечеју подигнут је између 1778. и 1780, као масивна једноспратна грађевина издужене правоугаоне основе постављена повучено од регулационе линије Улице Рајка Ракочевића, поред насипа на некадашњем ушћу Малог Бегеја у Тису. Магацин има три етаже: приземље, спрат и таван. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови дебљине 69 цм, а распом подужних зидова је 10 м. Међуспратна и коровна конструкција је дрвена. Унутар магацина сачувани су сви конструктивни и функционални елементи од квалитетне храстовине: стубови, греде, косници, пајанте, подови, степеништа и ограде.\nФасаде су малтерисане. Монотонија фасадних површина разбијена је учесталим ритмом малих, правоугаоних прозора и правоугаоних баџа за проветравање крова, са кровићима који прате пад крова. Кров је четворосливан и покривен бибер црепом. \nЖито се складиштило у џаковима. На поду спрата су многобројни отвори кроз које се жито сипало у приземље одакле се даље транспортовало за потребе купаца. \nЖитни магацин је једна од најстаријих сачуваних грађевина у Новом Бечеју и значајан је објекат техничке културе који сведочи о некадашњем начину складиштења и чувања жита.\nПоред овог великог магазина, подигнутог на рукавцу Тисе, на Малој Тиси поред насипа, налазила се и једна од три царинарнице за плаћање калдрмарине. Од средине 18. до средине 19. века Бечеј је био главни трговачки центар пшеницом у Аустроугарској монархији. У овом периоду су и тзв. новобечејске воденице-лађарице биле усидрене у близини обале Тисе, а премештане су по потреби, у зависности од водостаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.126072, 45.598891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народне библиотеке у Новом Бечеју", "ref:RS:nkd": "SK1987", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100056", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100056", "description": "Зграда Народне библиотеке је зидана почетком двадесетог века, као стамбена породична кућа. То је приземна кућа, правоугаоне основе са затвореном верандом са задње стране. Улична фасада је богато декорисана класицистичким и сецесијским елементима док је дворишна фасада обликована у стилу класицизма. Постављена је на регулациону линију улице, на којој је и зидана ограда са транспарентном капијом од гвоздених профила. Улична фасада подељена је на два ризалита и централно поље. На ризалитима је по један трокрилни прозор, надвишен прекинутим тимпаноном. У централном пољу су два прозора са архитравним натпрозорним гредама. Иза куће је пространо двориште са живописним помоћним објектима утонулим у богато зеленило. Ту су некадашња кућа за послугу, штале, шупе, пољски клозет са резбареним украсима, као и декоративно обрађена пумпа за воду од ливеног гвожђа. Двориште са зеленилом и овим објектима пружа слику веома пријатног амбијента." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.130865, 45.596313 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Успења Свете Богородице у Перлезу", "ref:RS:nkd": "SK1988", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100896", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100896", "description": "Српска православна црква у Перлезу, посвећена Успењу свете Богородице, подигнута је у периоду од 1808-1811. године. Монументална грађевина је једнобродна са петостраном апсидом и звоником који се уздиже из западног прочеља. Постављена је у правцу запад - исток и увучена у односу на регулациону линију улице. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци који носе бачвасте сводове. На западној фасади су четири пиластра надвишена архиволтом и тимпаноном. На бочним фасадама су нише полукружно завршене и касетиране малтерском пластиком. Декорација је из барокног репертоара поједностављене израде.\nПосебну вредност представља иконостас који је сликао Урош Предић 1885. године, пошто је старији изгорео у пожару. Слике на сводовима насликао је Едуард Клајн из Беча 1892. године, али се предпоставља да их је првобитно сликао Живко Петровић још 1847. године. \nСвојом монументалношћу, конструктивним решењима, прецизним и квалитетним извођењем, грађевина представља веома успео пример градитељског умећа и инвентности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.375426, 45.209824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Житни магацин и котарка у Новом Милошеву", "ref:RS:nkd": "SK1989", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108504", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108504", "description": "Житни магацин и котарка били су део некад моћног и богатог властелинског имања Ласла Караћоњија у Беодри (данас Ново Милошево).\nУ непосредној околини дворца, са јужне стране, налазиле су се економске зграде од којих је преостала једино зграда некадашње коњушнице, док се, преко пута ограђеног имања, наспрам дворца, и даље налази ,,пољопривредни град“ кога чине житни магацин, котарка и управна зграда са радионицама. Ове грађевине потичу из четврте деценије 19. века (1834.) и представљају најстарији грађевински слој велепоседа. Подигнуте су од чврсте грађе, са класицистичком обрадом улазних портика и лучних фасада. Стилски потпуно усклађене са дворцем и коњушницом, чине редак, јединствен и добро очуван комплекс некадашњег властелинског имања. Након Другог светског рата, дворац је национализован, а пољопривредни град је постао део земљорадничке задруге која је и данас корисник." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.297201, 45.707733 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK199", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108329", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108329", "description": "У Сечој Реци, десетак километара западно од Косјерића, на месту старијег храма спаљеног 1805\/6. године, подигнута је већ крајем прве или почетком друге деценије ХIХ века црква брвнара посвећена св. Ђорђу. Храм чине полигонални олтарски простор, наос, припрата са хором и трем који понавља облик источног дела грађевине. Кров покривен шиндром има јако изражену слемењачу. У богомољу се улази кроз врата на западном и северном зиду која носе бојену и резбарену декорацију у виду прецизно изведених розета на касетираној површини. Слабо осветљена унутрашњост издељена је двема преградама од којих је она између \"женског\" и \"мушког\" дела цркве изведена помоћу четири стуба, затворена у доњем делу, а у горњем повезана тзв. сараценским луцима. Царске двери и надверје сечоречког иконостаса сврставају се међу најлепша остварења Симеона Лазовића. Истом мајстору се приписује и шкриња у којој се чувао прибор за причешћивање, а чији је поклопац осликан представама Богородице са Христом, св. Николе и св. Луке. Међу старинама овог храма треба издвојити дрвени полијелеј, дело осаћанских неимара, и три престола са бочним странама обрађеним у виду решетке. Црква је окружена каменим надгробним споменицима. Конзерваторски радови вршени су 1952. и 1975." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.811561, 43.995055 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Католичка црква Свете Магдалене у Беодри", "ref:RS:nkd": "SK1990", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103493", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103493", "description": "У свет беодранских двораца и зграда властелинства уклапа се и жупна (парохијална) црква. Она се налази недалеко од дворца Лајоша Карачоњија. Породица Карачоњи је у Беодри 1796. године основала капеланску службу, која је 1832. прерасла у жупу (парохију). Ктитори Ласло и Лајош Карачоњи су 1838–41. године саградили жупну (парохијску) цркву, која и данас постоји и која је једна од највећих у околини. (Поред цркве изграђен је и свештенички дом, али он није сачуван у изворном облику) Касније су обојица сахрањена у породичној гробници, у крипти цркве.\nЦрква је импозантних размера, и за разлику од осталих цркава у околини, има два торња. Поједине црте цркве указују на то, да се њеног пројектовања прихватио архитекта, који је деловао и другде у Банату. \nПажњу заслужује и унутрашњост цркве. Њен главни брод се састоји од реда чешких капа које прекривају и олтар. Свод у облику чешке капе (бачвасти свод) традиционално је био омиљена форма за покривање простора у барокној архитектури. Међутим, у доба позног класицизма цркве сличне величине су грађене са полуобличастим или куполастим сводом. Дакле, цркву је пројектовао архитекта који је радо примењивао начин засвођавања који је у време градње цркве већ сматран застарелим, али у чијој је примени изгледа био веома искусан. С овим у вези ваља се присетити неколико приземних дворана у дворцу Ласла Карачоњија, које су такође засвођене чешком капом великог размера. Поменуте чињенице можда потврђују претпоставку о неком локалном пројектанту. Истовремено, у вези са ентеријером цркве у Беодри важно је истаћи присуство појединих класицистичких елемената, као што су слободно стојећи јонски стубови који носе лукове свода или касетирана полусферична купола олтара, које је непознати пројектант успешно укомпоновао у конзервативнији систем уређења простора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.294686, 45.703259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела на православном гробљу задужбина Миланка Станковића у Новом Бечеју", "ref:RS:nkd": "SK1991", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105581", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105581", "description": "Врањевачко гробље је 1852. године пренето из центра села, (из данашњих улица 7. јула и Марка Орешковића) на место где се и данас налази, у Улицу Милошев пут. Ту је подигнута мала црква 1926. године као задужбина Миланка Станковића и супруге Софије Грујић, посвећена св. Ђорђу. Грађевина је мањих димензија, али је рађена са претензијама монументалности. То је једнобродна грађевина, са петостраном апсидом и три торња који фланкирају западно прочеље. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци на пиластрима, који носе плитке полуобличасте сводове и деле цркву на три травеја. На западној фасади је портик на четири стуба са јонским капителима који носе архитрав и тимпанон. Торњеви су уски и високи, са капама у виду степенастих пирамида. Црква је обликована по узору на бечејску цркву са стилским обележјима еклектике и елементима класицизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.144595, 45.603674 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква у Неузини", "ref:RS:nkd": "SK1992", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103495", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103495", "description": "Српска православна црква св. Николе у Неузини изграђена је на месту старије цркве 1812-1815 године. То је једнобродна грађевина без кубета са полукружном апсидом на истоку, наглашеним певницама малог испада у зони солеје и хором са торњем звоника на западу. Конструктивни склоп брода чине масивни ободни зидови и конзоле које носе дрвене полукружне луке на које се ослањају дрвени сводови сегментног лука. Хор почива на масивним ступцима који носе зидане бачвасте сводове и полу кружне лукове. Бочне фасаде су удвојеним пиластрима подељене на пет поља. У четири поља је по један прозор, а у пољу испод звоника је слепи прозор. На апсиди су два прозора и два слепа. У архитектонском украсу доминантни су класицистички елементи триглифа са гутама који носе равне капителе удвојених дорских пиластара који деле фасаде на пет поља и наизменично постављене троугаоне и лучне тимпаноне великих прозора. Западна фасада има три поља одвојена удвојеним пиластрима. У средишњем пољу су низак лучно засведени улаз и високи прозор са троугаоним тимпаноном испод кога је на греди записана година завршетка изградње “MDCCCXV”. На бочним пољима западне фасаде су уске полукружне нише са шкољкастим конхама. Изнад средишњег дела фасаде је троугаони тимпанон. Спрат звоника има барокно извијене профилисане греде изнад прозора и јонске пиластри на угловима. Капа торња је једноставних форми и украса са јастуком у средњем делу и пирамидом на врху. Кров над бродом је покривен бибер црепом, а капа звоника поцинкованим лимом. Садашњи иконостас у цркви је склопљен од икона различитих аутора из периода од краја XVIII до краја XIX века. Најстарија икона Богородице са Христом са Богородичиног трона потиче из 1770. Године. Сликана је у византијској традицији са елементима барока у третману позлаћене позадине, круна и картуше. Ове иконе вероватно су остаци иконостаса из старије цркве која се помиње 1762. Године. Друга група икона, вероватно са краја XVIII или почетка XIX века - Крштење Христово, Распеће са Богородицом и Јованом Богословом, са иконостаса, и Рођење Богородице са Богородичиног трона, припадају руци истог мајстора који је из круга великобечкеречке породице Поповића. Овој групи икона блиске су и иконе на царским и бочним дверима, као и херувими који су сада у соклу, али су класицистички елементи јасније изражени на дуборезу ових икона, тако да се могу датовати у другу или трећу деценију XIX века.Овој групи припада и икона Св. Јована Златоустог са архијерејског трона. Престоне иконе са овог иконостаса потичу најраније из времена око половине XIX века и рад су мање вештог сликара, а вероватно су измењене каснијим интервенцијама. Резба троноваје класицистичка и потиче из времена око половине деветнаестог века. У цркви се поред појединачних икона чувају и вредне боголужбене и црквено административне књиге. Посебно је вредан СЛУЖБЕНИК, издат у Лавову 1691. Године, заштићен решењемПокрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 648 од 02.11.1966. године. У порти, јужно и југоисточно од цркве сачувана су три камена надгробна споменика из1754, 1776, 1784. године. Својим јасним констуктивним решењима, прецизним извођењем и уздржаном декорацијом црква је вредан пример складне сеоске грађевине, а због своје старости и разнородности инвентара који чува, представља значајан документ духовног наслеђа спрског народа. Грађевина је у доста лошем стању. Изведени су радови на замени кровне конструкције и кровног покривача, али је потребно извести статичку санацију сводова и лукова, који су сасвим дотрајали, као и пукотина у зидовима. После обвављања малтерског слоја и декорације указаће се на некадашње вредности објекта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.710662, 45.347119 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква у Радојеву", "ref:RS:nkd": "SK1993", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100895", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100895", "description": "Српска православна црква светог Николе у Радојеву подигнута је 1841. године како сведоче архивска документа сачувана у цркви. Црквена грађевина у основној концепцији припада типу једнобродне класицистичке грађевине са звоником на западној страни. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци који носе сферне сводове. Унутрашњост цркве је луковима подељена на олтарски простор, два средишња травеја - наоса и припрату. Простор хора на западном делу брода је подигнут на два стуба и ограђен је масивном зиданом оградом. Зидна слика над солејом Бог Отац са јеванђелистима рад је Николе Алексића из времена сликања иконостаса око половине XIX века, а зидна декорација је умерена, рад вештог декоратера - молера такође из истог периода. Иконостас, тронови и певнице су рад истог мајстора дрворезбара прве половине XIX века, док је иконе сликао Никола Алексић 1858. Године. На иконостасу има 34 иконе. Својом монументалношћу, конструктивним решењима и изузетним иконостасом и троновима, црква представља веома значајно културно добро." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.789953, 45.744853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква рођења Богородице у Ботошу", "ref:RS:nkd": "SK1994", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103496", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103496", "description": "Конструкција цркве почива на масивним ободним зидовима и елипсастим луцима који носе плитке сводове. Унутрашњи простор подељен је на три травеја, солеју и олтарски простор. Певнице су веома плитке, настале усецањем ободног зида у зони солеје за 20 цм. Хор носе масивни стубови. Ограда је од кованог гвожђа. Унутрашњост је осветљена са по четири прозора са северне и јужне стране и са два прозора на апсиди. Прозори су метални. На цркви су троја врата, двокрилна, израђена од гвозденог лима, скромно декорисана. Над црквом је двоводни кров покривен поцинкованим лимом. Кровна конструкција је дрвена, сложеног система комбиновањем вешаљки и косих столица. Лимарија је од поцинкованог лима. Западна фасада је најбогатије декорисана малтерском пластиком. Вертикална подела је изведена са четири пиластра који се завршавају дорским полукапителима. Изнад два средишња пиластра који маркирају портик, налази се тимпанон са утиснутом годином изградње цркве. На забату су карактеристичне барокне волуте, а у централном делу је овални прозор декорисан једноставном малтерском пластиком. Звоник цркве са капом има типичан барокни изглед. Декорација је изведена са по два јонска пиластра између којих се налази по један прозор са лучним завршетком. Покривач је од поцинкованог лима. Северна и јужна фасада су скромније декорисане. На њима постоји само вертикална подела дорским пиластрима који носе кордонски венац. Између пиластара се налазе једноставни прозорски отвори без декоративне малтерске пластике. Обе бочне фасаде имају по један портик у средишњем делу идентичан оном на западном прочељу цркве. \n\nОд зидног сликарства у цркви је евидентирано пет слика. На северном зиду је “Христ пред Пилатом”, а на јужном је “Улазак у Јерусалим”. Обе слике су рађене техником уља на платну, а потом фиксиране на зидну површину. Слика на северној страни је потписана и датована од стране Васе Поморишца, а на основу стилских карактеристика еведентно је да је и слика на јужном зиду урађена од стране истог уметника и у истом временском периоду тј. 1925-. године. Обе Поморишчеве слике се одликују оштрим контурама, форме су заобљене, а њихов волумен се више осећа кроз бојене површине док је сенчење много мање наглашено. Слику “Христ на кугли земаљској”, која се налази на горњем месту у апсиди, такође је радио Поморишац, а у доњем левом углу је његов потпис и година када је насликана (1925). Рађена је у техници уља на малтеру. Судећи по извештају из 1959. године где се наводи да је била веома оштећена, а узевши у обзир њено садашње стање, поставља се питање у којој мери је измењена каснијом рестаурацијом из 1983\/84. године. На своду наоса, на солеји је насликан “Бог отац са четири јеванђелиста”. Ова слика је рад непознатог мајстора, а стилске карактеристике указују да је сликана крајем деветнаестог века. На северном зиду апсиде је слика “Христа” рађена у техници уља на платну, а потом фиксирана на зидну подлогу. Судећи по стилским одликама слика потиче из првих декада двадесетог века али не носи одлике Поморишчевог стила. Иконостас је радио Константин Пантелић 1864. године и то је једно од последњих дела овог уметника. Пантелић је живео од 1808. До 1868. године, а 1827. Је уписао академију у Бечу. На иконостасу у Ботошу је приметан јак утицај Константина Данила. Иконостас је зидан, а слике су рађене на платну и потом фиксиране на зид, oосим слика на северним, царским и јужним дверима које су рађене на дрвету. Осим иконостаса Пантелић је осликао Богородичин и архијерејски трон, Христов гроб, певнице и крст на дарохранилици. Зидно сликарство унутрашњости цркве, посебно радови Васе Поморишца, покретача и припадника групе “Зограф” имају велику уметничку вредност и важни су за историју српског сликарства у првој половини двадесетог века. Радови Константина Пантелића, и поред тога што он не спада у прворазредне сликаре свога доба, такође поседују уметнички квалитет и битни су за компаративна истраживања сликарства деветраестог века. Српска православна црква у Ботошу је грађена у барокном стилу и представља вредан архитектонски споменик, значајан за проучавање архитектуре осамнаестог века на тлу Војводине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.640895, 45.310477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије", "ref:RS:nkd": "SK1995", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101214", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101214", "description": "Споменик културе подигнут је 1911. gодине. Грађевина је монументална, једнобродна, са тространом апсидом, две петостране сакристије и звоником који излази из западног прочеља. Постављена је у правцу запад - исток. Дужина цркве је 45 м, а ширинау трансепту је 25 м. Висина звоника је 51 м. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови, преломљени луци и готски сводови изведени као армирано бетонске љуске. Основа је крстобразна , веома сложена и ратуђена. На цркви су три улаза, западнисеверни и јужни, наглашени избаченим тремовима чији избачени троугласти забати, оштрих углова, почивају на стубовима. Тремови, као и под цркве, подигнути подигнути за пет степеника изнад тла. Хор почива на масивним ступцима који носе луковеи крстасте сводове. На западној фасади је високи торањ звоника који се степенасто сужава и завршава осмостраном, веома стрмомкапом покривеном глеђосаним црепом у две боје. Поред звоника су два нижа торња, осмоугаоне основе, који се такође завршавају осмостраним пирамидама. У северном торњу је кружно степениште које воде до хора, крова и врха звоника. Брод је подељен на четири травеја. У трећем је трансепт са кратким попречним крилима бочних улаза. Фасаде су расчлањене различитим обликовним елементима: контрафорима, пирамидалним кровићима,тремовима, великим отворима, кровним равнима различитих висина, избаченим масама сакристије, торњева и транепта. Богато су декорисане елементима неоготике: Розетама, бифорама, трифорама, аркадицама, стреластим завршецима контрафора и венцима. Многобројнишиљасти завршеци контрафора и торњева стварају изузетно наглашен утисак стремљења у висину. Кров је био стрм, двоводани покривен глеђосаним бибер црепом у две боје, али је изгорео те је сада црква покривена ребрастим лимом. Црква је декорисана витражима који се налазе на свим већим прозорским отворима. Један део њих је оштећен, а сачувани су витражи на јужном и насеверном зиду цркве. На сваком зиду су по три трифоре већих димензија. У апсиди се налазе две бифоре од којих је једна у целинипокривена витражом, док је на другој сачувано око 50 посто сликане површине. Розете на јужном и северном зиду су такође застакљене витражима. На витражу у апсиди, који је највећим делом сачуван, представљен је шест сцена из циклуса Христовогживота, док су на другом, оштећеном, витражу сачуване четири сцене из Богородичиног циклуса. Витраже у апсиди су радилимајстори из Будимпеште 1912. Године. На северном зиду су приказане св. Маргарита, св. Агнеза и св. Ласло како дарује воду.На јужном зиду је представљен св. Јосип са Исусом, затим св. Ђерђ и св. краљ Стефан како дарује круну и мач Богородици.На витражима где су приказани св. Стефан и св. Ђерђ видљиви су натписи са именима донатора, односно чланова породицеРубчич (Rubchich). Витражи су рађени 1913. Године. Секундарна декорација која покрива површине око главних сцена урађена јеу виду геометријских и флоранлих орнамената, који на одређеним местима имитирају контуре готичког храма и на тај начин се позивају на сликарство медијевалног периода. Витражи у цркви у Јаши Томићу спадају у сликане витраже. Носе стилске одликеакадемског реализма са извесним елементима сецесије који су приметни у моделацији лица и косе на приказаним фигурама. Колорит је врло интензиван, а доминирају црвена и жута која чиме се вероватно алудирало на сликарство готичког периода што је разумљиво с обзиром на неоготички ентеријер и екстеријер цркве. Од појединачних слика у цркви се налазе две слике са темом Вазнесење Богородице. Једна је рад Васе Поморишца из 1906. Године, а другу је потписао Johannes Mertz, из Будима 1799. Године.Обе су рађене у техници уља на платну. Због својих јасних конструктивних решења, монументалности, прецизног извођења,\nраскошне декорације, вредних витража, складних пропорција, односа маса, пуних зидова и отвора, изузетно успелог утиска стремљења навише постигнутог многобројним шиљатим завршецима контрафора и торњева, те степенастим сужав" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.85907, 45.445304 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбена зграда у Штросмајеровој улици", "ref:RS:nkd": "SK1996", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103498", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103498", "description": "Кућа нема посебних архитектонских и стилских вредности али је значајна по томе што је у њој живео народни херој Серво Михаљ, као и разлог што се у њој 1935. године одржала Пета партијска конференција КПЈ Војводине.\nКућа ужом страном излази на регулациону линију улице. Основа је изразито издужена, а просторије се нижу једна на другу тако да формирају две засебна стамбене целине. Кров је двосливан, покривен црепом а фасада је без украса. На њој су два прозора и врата кроз која се улази у дугачки надкривен и гонг чију таваницу носи 8 стубова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.377051, 45.387079 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Јована Веселинова Жарка", "ref:RS:nkd": "SK1997", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108164", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108164", "description": "Јован Веселинов Жарко је рођен у Куману 1906. године. Као фабрички радник активно је учествовао у борби за побољшање услова рада, био је на разним дужностима КПЈ, учесник НОБ-а а у послератном периоду обављао је највише партијске и државне функције: био је члан СИВ-а, а од 1953-63 године председник Народне скупштине Југославије. За народног хероја проглашен је 1952. године.\nЊегова родна кућа била је типична панонска кућа, ужом страном постављеном на регулациону линију улице, са отвореним гонгом и двосливним кровом. Распоред просторија био је: соба-кухиња-соба.\nУлична фасада имала је два прозора и била је без орнаментике. Данас, иако је кућа обновљена и привлачи пажњу својим новим изгледом, девастирана са становишта споменичке вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.229425, 45.533068 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Бошка Вребалова", "ref:RS:nkd": "SK1998", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97171", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97171", "description": "У кући у Улици Вујице Вујанова број 6 у Меленцима 1912. године рођен је народни херој др Бошко Вребалов. Завршио је Медицински факултет у Београду. Изабран је у акциони одбор ОМПОК-а у Новом Саду 1936. год, а члан КПЈ постао је 1940. године. Одиграо је значајну улогу у организовању устанка против окупатора у пожаревачком крају, основао је прву партизанску болницу, организовао курсеве за оспособљавање болничарки итд. Крајем 1942. год. је погинуо. Родна кућа Бошка Вребалова саграђена је 1912. године у стилу грађанске архитектуре и скоро у потпуности сачувала свој некадашњи изглед. Одликује се солидном градњом, основом у облику ћириличног слова Г, пространим собама и гонгом са парапетима и стубовима који се са дворишне стране протеже уз оба тракта, с тим што је његов део уз улични тракт затворен прозорима. Кров је двосливан, покривен црепом. Улична фасада богато је декорисана. На њој је седам прозора, од којих су три средња лучно завршена, а по два бочна правоугаоног су облика. Прозори су украшени профилисаним шпалетнама. Изнад темена средњих прозора је по једна пластично обликована женска глава, на коју се наслања извијени, вишеструко профилисани пластични мотив, док је изнад бочних прозора мотив гирланде који нааткриљује вишеструко профилисани пладтични венац. Богато профилисан кровни венац употпуњен је фризом плитке малтерске пластике. Средњи прозори одвојени су од бочних лезенама дуж којих се протеже венац са флоралним мотивима и мотивима воћа. На крајевима фасаде је по једна лезена формирана од наизменично постављених равних, односно канелираних квадратних поља, а завршавају се плитким полукапителом са флоралном пластиком и представом главе у врху. Објекат поред историјског има и архитектонске вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.31967, 45.51164 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ботошу – Партизанска база", "ref:RS:nkd": "SK1999", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97167", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97167", "description": "Кућа је зидана у опеци и набоју, малтерисана, бојена, покривена је двосливним кровом са бибер црепом. Кућа има шест одељења у која се доспева из дворишта. У једном од шест просторија је отворен димљак који се не употребљава. Под је од набијене земље. Као код највећег броја војвођанских кућа и ова излази својим калканом на улицу који чини главну фасаду, док се у облику правоугаоника пружа према дворишту. Главна фасада има два двокрилна прозора, а калкански зид одвојен је од таванског троугла са два кордонска венца. Два таванска вентилациона отвора налазе се непосредно уз први венац. Фасадни двокрилни прозори као и вентилациони отвори уоквирени су полушпалетнама; шпалетне су само у горњим прозорима. На главној фасади постоји и сокл у опеци и малтеру. прозори и врата су бојени. Подрума нема.\nКућа је заштићена пошто је у њој једно време током 1941. године било седиште Оружаног комитета Комунистичке партије за северни Банат. Из ње је Окружни комитет организовао диверзантске акције, ширио пропагандни материјал и прикупљао материјална помоћ за даље развијање устанка. а ову кућу везана су имена народних хероја и првобораца Жарка Зрењанина, Тозе Марковића, Жарка Туринског и других." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.635169, 45.315704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Књегиње Љубице", "ref:RS:nkd": "SK2", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108902", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108902", "description": "На Савској падини, у српском делу старог Београда, у периоду између 1829. и 1831. године, подигнут је конак првобитно замишљен као званична кнежева палата која је требало да покаже значај, друштвену и материјалну моћ српског кнеза Милоша Обреновића. Конак је подигнут под надзором Хаџи Николе Живковића, главног кнежевог неимара, као кућа српско-балканског стила, на три нивоа. Међутим, улогу званичне кнежеве резиденције преузео је конак у Топчидеру, а у конак на савамалској падини се 1830. године уселила кнегиња Љубица са децом. Конак кнегиње Љубице је најрепрезентативнији пример сачуване грађанске архитектуре из прве половине XIX века у Београду, на коме се огледа спој градитељске традиције и нових европских утицаја. Традиционални елементи су најизраженији у унутрашњој организацији простора приземног и спратног дела, као и у кровној конструкцији са истуреним стрехама, покривеној ћерамидом. Европски утицаји огледају се у појединим декоративно-архитектонским елементима, посебно израженим у обради фасаде. Чланови кнежевске породице су до 1842. године живели у конаку, након чега је неколико пута мењао своју намену и кориснике. После санације и рестаурације, 1980. године зграда је ушла у састав Музеја града Београд и отворена за јавност са сталном поставка „Ентеријери београдских кућа 19. века“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452355, 44.817423 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Раковица", "ref:RS:nkd": "SK20", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107926", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107926", "description": "Манастир Раковица, са црквом посвећеном Св. Арханђелима, подигнут је у близини Београда, у долини Раковичке реке, у ХVI веку на месту старије култне грађевине. Више пута је разаран и обнављан, а свој данашњи изглед у највећој мери дугује породици Обреновић, посебно кнезу Милошу и Томанији, жени његовог брата Јеврема, који су финансирали и надгледали обнову између 1861. и 1865. Манастирска црква је триконхалне основе, са два осмострана кубета без постоља изнад наоса и припрате. Иконостас је замењен новим почетком ХХ века и рад је даровитог сликара Рафаила Момчиловића. У припрати се налази породична гробница Јеврема Обреновића и гроб генерала Миливоја Блазнавца. Уз северни спољни зид припрате сахрањен је Васа Чарапић, војвода из Првог српског устанка, чији је надгробни споменик пројектовао архитекта Коста Ј. Јовановић по налогу краља Петра I. У манастирској порти смештени су гробови значајних историјских личности, што сведочи о великом угледу који је манастир уживао, као и о његовој значајној улози у историји обновљене Србије. Испред порте подигнута је 1888. чесма, по пројекту архитекте Јована Илкића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.447165, 44.730607 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK200", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107778", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107778", "description": "У селу Кућани, смештеном на јужним обронцима Златибора и доста удаљеном од свих већих саобраћајница, налази се црква посвећена Христовом Вазнесењу. Ова брвнара минијатурних размера подигнута је највероватније у прошлом столећу, иако се често датује у XVIII век због сачуваних царских двери, дела Симеона Лазовића. Изведене у позлаћеном дуборезу и са представама пророка и Благовести, њих је - према сачуваном натпису - сликар приложио \"цркви Св. арханђела 1780\". Писани извори помињу две обнове кућанске цркве (1772. и 1832.) и нема података о промени њеног патрона, па се не може поуздано тврдити да су Лазовићеве двери намењене храму у којем се данас налазе. Постојећа грађевина је без темеља, начињена од борових талпи; кров је прекривен шиндром од којих је једна покретна око своје осовине тако да је у функцији отвора за проветравање. У северном делу олтарског простора је ниша која својом споља видљивом конструкцијом ствара погрешан утисак о петостраности апсиде. Истовремено са црквом настале су преграде које одвајају наос од олтара, односно припрате као и црквено седиште (\"сто\") на чијој је једној страни сачувано неколико редова грубо токарених стубића. У југозападном углу наоса налази се камена посуда за освећену воду. Заштитни радови вршени су 1953. и 1981." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.856108, 43.546371 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе поште у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2000", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102197", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102197", "description": "Објекат Старе поште у Панчеву зидан је 1940. године за потребе Агенције Државне хипотекарне банке Југославије, по пројектима руских архитеката В. Ф. Баумгартена и Анатолија Солодова. Након рата преуређен је за потребе ПТТ службе града Панчева.\nОбјекат је зидан на површини од 865,33 м2, а двориште заузима 695,67 м2 . Има подрум, сутерен, приземље и три спрата са преуређеним таваном, док је у крилу зграде мезанин. \nПројектом су у подруму и сутерену били предвиђени котларница са просторијама за гориво, склониште од напада из ваздуха, артерски бунар са резервоаром, хидрофором и пумпом, итд. У приземљу су биле банчина сала са трезорима и публичним холом, главни вистибил, одељења за канцеларије и споредне просторије за стражу, телефонску централу и гардеробе са тоалетима за особље. У мезанину је био смештен економат. \nС обзиром да је након Другог светског рата у ову зграду смештена служба ПТТ, највећи деоо приземља данас заузима шалтер сала са улазним холом, док су у осталом простору смештне канцеларије службеника поште. Осим тога, у приземљу је смештен и трезор за чување вредносних пошиљки. На спрату су углавном канцеларије службеника поште.\nПрвобитно су на спрату била смештена одељења за банчине канцеларије, са тоалетима за особље, један стан за шефа Агенција на првом спрату и један стан за послужитеља на другом спрату. На тавану је такође био стан за послужитеља, вешерница и просторије банчине архиве за тоалетима за особље. \nЗграда је зидана од опеке у цементном малтеру, са носећим стубовима од бетона и армираног бетона. Конструктивни носећи зидови изведени су у бетону. Међуспратне и таванске конструкције изведене су од ситноребрасте армиранобетонске конструкције са равним крововима. \nОбјекат је монументалан и стабилан, са посебно монументално обрађеним уличним фасадама које су изведене од вештачког камена, док су сокл зграде, завршне хоризонталне плоче сокла, прозорски банци, стубови главне фасаде и улазно степениште од природног првокласног јабланичког црног гранита. Зидови главног улаза, вестибила и главне сале, као и патоси у тим просторијама, у споредном узазу и ходницима спратова обложени су природним мермером. Брачки кречњак је коришћен у виду плоча испод прозора првог спрата, између стубова, итд. Осим тога, обе фасаде су обложене вештачким каменом, као и унутрашњи зидови објекта. Око 100 м2 пода у унутрашњости је од тераца. Осим прозорима, главна сала је осветљена уз помоћ врло декоративног, кружног стакленог плафона са проводним призмама.\nОбјекат има два улаза: главни из Улице Петра Драпшина и споредни, скромнији из Штросмајерове улице. \nИзградњом зграде Старе поште, некадашње Агенције државне хипотекарне банке на углу Штосмајерове улице и Улице Петра Драпшина, односно на западној страни Трга Краља Петра Првог, у некада најлепшем и најпрометнијем делу града, Панчево је добило прву модерно зидану монументалну грађевину.\nПоследње забележено дело познатог архитекте Баумгартена носи ознаке касног модернизма: строго кубична форма, монументални стубови који маркирају узалз кроз више етажа, снажни кровни венац.\nС обзиром да се налази на једном од два градска трга у Панчеву, објекат има како архитектонске, тако и изразите амбијенталне вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639313, 44.870326 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кип Светог Флоријана у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2001", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106793", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106793", "description": "Кип Светом Флоријану, заштитнику ватрогасаца се налази на углу Улица Војводе Радомира Путника и Цара Лазара у Панчеву. Подигнут је на зиданом постољу четвороугаоног облика висине 177 цм. Висина саме скулптуре је 233 цм. Она представља свеца одевеног у кратак хитон са дугим плаштом пребаченим преко рамена. На глави му је кацига са перјаницом , а на ногама кратке чизме. О левом бедру му виси тежак мач. У левој руци придржава заставу на дугом копљу, а у десној мало ведро пуно воде којом гаси пожар на моделу куће која је у пламену. Модел куће се налази крај његове десне ноге. Скулптура је изливена од гвожђа, а на задњој страни постамента са леве стране урезана је реч „БЛАНСКО“. Претпоставља се да је реч о радионици која је израдила скулптуру. Кип је ограђен оградом са 4 стуба који су повезани ланцима. Ланце је израдио Антон Херман Громберг, после 1825. године. \nКип је постављен на ово место 1813. године, како и Милекер наводи у својој „Историји града Панчева“: „ Године 1813. постављене су две статуе. Прва, која приказује Светог Флоријана, постављена пред кућом Соље и 4. маја је освећена...“\nКип Светог Флоријана представља редак пример скулптуре у слободном простору у овом делу Баната. Изливена је од гвожђа што је такође реткост. Врло је стара, с обзиром да је постављена 1813. године. Налази се у самом центру града, због чега има изразите амбијенталне вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.645709, 44.870158 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у улици Антона Чехова бр. 4 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2002", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107508", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107508", "description": "Зграда у улици Антона Чехова број 4 у Новом Саду, позната као ,, Стрељана“ или ,,Шиштат”, саграђена је 1890. године, по пројекту градитеља Георга Молнара (1829 – 1899), поводом прославе стогодишњице Стрељачког удружења, најстарије грађанске организације у Новом Саду. Грађена је на месту ранијег дашчаног објекта, као високопартерна зграда павиљонског типа, сложене основе и разуђене структуре кровних маса. Зграда је архитектонски обликована са стилским обележјима историцизма, док се за декоративну обраду фасаде користе еклектички елементи. Прозори су високи и полукружно завршени, а на угаоном ризалиту су мање бифоре. Фасадну декорацију чине профилисане атике и оквири прозора са завршцем, кровни и подесни венци и ступци урађени у имитацији рустике. Намена објекта условила је функционалну организацију ентеријера, који се састоји од велике централне сале и две мање бочне, прилагођене спортским активностима. Таваница велике сале богато је декорисана и осликана. Око зграде је пространо двориште у коме су се некада одвијала такмичења у стрељаштву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.830098, 45.248151 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Бановине у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2003", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2007-09-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107556", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107556", "description": "Комплекс Бановине у Новом Саду чине зграда Бановине и Већнице (данас Извршног већа и Скупштине Аутономне Покрајне Војводине), архитекте Драгише Брашована (1887 - 1965), аутора најзначајних дела стила модерне код нас. Репрезентативни објекат палате Бановине грађен је за управу Дунавске бановине у периоду од 1936. до 1939. године. То је објекат издужене, затворене потковичасте основе са сутерном, партером и два спрата, који на западној страни завршава полукружном формом, а на источној високом кулом квадратног пресека. Ово Здање импозантних димензија, дужине 180 м и ширине 44 м, са хоризонтално потенцираним низовима прозора и осам улаза, фасадама обложеним далматинским белим полумермером, функционално организованим ентеријером са ходницима у кружном току и канцеларијама у низу, доминантним свечаним холом, решеним у комбинацији мермера, метала и дрвета, представља врхунско дело европске модерне архитектуре. На Булевару Михајла Пупина налази се репрезентативни улаз у зграду, који је посебно истакнут. Изнад њега, у простору изнад балкона, су медаљони са ликовима два српска краља (Петар I Карађорђевић и Александар Карађорђевић) и четири војводе (Степа Степановић, Живојин Мишић, Радомир Путник и Петар Бојовић). Ови барељефи урађени су по угледу на оригиналне, које је радила новосадска вајарка Злата Барањи и који су се ту налазили до 1945. године. Данашњи медаљони су постављени 2007.године.У залеђу зграде Бановине изграђени су Бански двори или Већница, објекат са нешто присутнијим елементима класичне провинцијенције. Пројектована истовремено када и Бановина, као део јединственог градитељског ансамбла, подигнута је нешто касније. Данас служи за заседање Скупштине АП Војводине. Грађевина дужине 96 м и ширине 61 м некласичне крстобразне основе, има сутерен, партер, спрат и поткровље. На 2.200 м2 корисне површине је 147 просторија са свечаном салом у средишту, висине 10, 5 метара. У згради комплекса се налази 260 покретних културних добара, уметничких дела из XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.849955, 45.253647 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом врачарске штедионице у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2004", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101355", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101355", "description": "Дом Врачарске штедионице саграђен је 1906. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића. Конципиран је као доминантан угаони објекат са подрумом, приземљем и два спрата. Развијене уличне фасаде рашчлањене су подеоним венцима и обликоване у традицији европског академизма, са очигледним утицајем ренесансе и барока немачког порекла. У зони приземља, дуж читаве фасаде сокл је рустично третиран, налик на градњу блоковима, док је цела фасада израђена од вештачког камена и украшена нутнама. Изнад приземља, где се истичу богато обрађени портали и улаз у објекат од храстове грађе, налазе се ритмично распоређени прозори наглашени троугаоним тимпанонима, пиластерима и декоративном пластиком, који доприносе динамичности фасаде. Посебан акценат дат је угаоном, благо заобљеном делу који фланкирају терасе у нивоу првог и другог спрата и над којим се уздиже купола на високом тамбуру. Наглашен кровни венац носи балустрирану атику као завршни декоративни елемент грађевине. Дом Врачарске штедионице поседује културно-историјске, архитектонске и урбанистичке вредности. Представља значајно дело у стваралачком опусу истакнутог архитекте Данила Владисављевића, реализовано на принципима академизма, који је суверено владао Европом и истовремено битно утицао на развој архитектуре Београда крајем 19. и током првих деценија 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463568, 44.808729 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел „Авала“ у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2005", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101437", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101437", "description": "Хотел „Авала“ је саграђен 1931. године према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског, на платоу испред комплекса стаза и степеништа који се у благом успону уздижу ка врху Авале и споменику Незнаном јунаку. Састоји се од високог двоспратног блока са улазом и нижих, широко развијених анекса који се степенасто пружају низ авалску падину. Романтичарски разиграна, динамична композиција волумена плени отвореношћу и допадљивошћу контура, ренесансним третманом облика, али и суптилно распоређеном сведеном српско-византијском декорацијом (венци, стубови, капители, архиволте). Елементи националног стила огледају се и у доминацији лучних тремова и отвора. Одсуство четвороводног у корист модерног равног крова, као и инсистирање на правилним правоугаоним отворима неутралних зидних платана, утиснуло је знатно савременији градитељски лик овом објекту. На северној страни објекта, на огради степеништа за терасу, налазе се две велике фигуре сфинги од вештачког камена, рад руског вајара Владимира Загородњука. Хотел „Авала“ је објекат значајних архитектонских и културно-историјских вредности. Представља успешан спој елемената модернизма у обради фасада и традиционалних српских мотива позајмљених из средњовековног градитељског репертоара. Може се сматрати једним од водећих остварења у опусу руског архитекте Виктора Лукомског." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.51354, 44.691121 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Флашар у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2006", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101439", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101439", "description": "Кућа Флашар је саграђена 1932. године према пројекту архитекте Милутина Борисављевића. Конципирана је као породична вила правоугаоне основе, првобитно са једним спратом, и са потпуно симетричним распоредом просторија. Вила је изведена у духу академске традиције, са монументалним, удвојеним пиластрима дуж читаве фасаде, који се завршавају елегантним јонским волутама. Кров је раван, оивичен балустрадом са украсима у облику урни. Прозори у приземљу, као и улаз у кућу, лучног су облика са „слепим“ балустрадама испод, док су прозори на спрату правоугаони прозори-балкони са оградама од кованог гвожђа. Нарочито је интересантан украсни детаљ изнад улазних врата који читавом изгледу целине даје свечан карактер. Улаз у кућу налази се на главној, уличној фасади, у средишњој зони приземља, у таквом распореду отвора и површина који јасно осликава и унутрашњи склоп просторија. Иако се кућа налази на терену између две улице, од којих је она којој је окренут улаз у кућу осетног пада, ништа не нарушава њену складну чврстину, већ напротив, кућа доминира тереном на коме се налази. Године 1936. кућу је од власника откупио Игњат Флашар, након чега је надзидан спрат са терасом, за који је архитекта Милутин Борисављевић такође израдио пројекат. Надзидани део куће не обухвата читаву површину крова већ само једну половину, док је друга искоришћена као тераса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.470627, 44.792908 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа пуковника Елезовића у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2007", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102884", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102884", "description": "Кућа пуковника Елезовића је саграђена 1927. године према пројекту архитекте Александра Дерока, као стамбени објекат за рентирање. Архитектонски обликован у репрезентативном националном стилу, компонован је од елемената различитог порекла. У залученом порталу, прозорима првог спрата, бифорама и трифорама другог спрата видљив је утицај српско-византијског стила, али је облик отвора у приземљу и поткровљу, као и облик снажних пиластера који пробијају завршни венац претварајући се у мале куле, близак касној сецесији. Плитки рељефи на фасади представљају ауторову интерпретацију средњовековних мотива. Изнад лукова лође, целом ширином еркера, постављена је барељефна арабеска чији је аутор познати вајар Живојин Лукић. \nКућа пуковника Елезовића је објекат значајних архитектонских и културно-историјских вредности. Настао у време када београдском архитектуром доминирају академизам и модернизам у обликовању стамбених и јавних грађевина, карактеристичним прочељем које одликује свежина израза и богати светло-тамни контрасти, сврстава се у успелија и зрелија остварења српске стамбене архитектуре са националним стилским обележјима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468363, 44.803964 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа трговца Душана Лазића у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2008", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96243", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96243", "description": "Кућа трговца Душана Лазића је саграђена 1932. године, према пројектима истакнутог архитекте Драгише Брашована. Обликована је у духу раног модернизма међуратне београдске архитектуре. Вила је конципирана као слободностојећи објекат окружен пространим вртом, фронтално постављен у односу на широки булевар. Решена је у компактној, скоро симетричној основи и форми, са изразитим одликама Брашовановог личног модерног израза. Обухвата сутерен, приземље и спрат, што се поклапа са функционалном организацијом простора у којој се, према традиционалном моделу, издвајају три целине: сервисни, репрезентативни и приватни део куће. У архитектонској композицији издвајају се кубуси неједнаких висина чија је форма одређена прецизном јасном линијом. Карактеристична комбинација хоризонтално и вертикално постављених делова фасаде типична је за Брашованов архитектонски метод. Модернистички концепт објекта уочљив је на чеоној фасади померањем главног улаза улево, док је улазно степениште задржано у централној оси фасаде. На главној фасади према улици најистакнутије место заузимају три велика кружна прозора наглашене профилације. У приземној зони је, квадратним орнаментима и масивним стубовима испред улаза, остварен декоративни ефекат који доприноси усаглашавњу са изгледом околине. Својим пластично-ликовним изразом вила је складно укомпонована у природни амбијент врта који је окружује. Данас је у том објекту смештена резиденција Заира. По свом архитектонском склопу кућа трговца Душана Лазића спада у групу луксузних вила какаве су подизане на Дедињу између два светска рата и представља дело локалног београдског идиома. Вила трговца Душана Лазића је објекат значајних културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности. Заузима истакнуто место у београдској модерној архитектури између два рата, као и у стваралачком опусу архитекте Брашована, као један од његових првих, модернистички конципираних стамбених објеката." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456257, 44.774062 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Правног факултета у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2009", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102889", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102889", "description": "Зграда Правног факултета је грађена од 1936. до 1940. године према пројекту архитекте Петра Бајаловића, уз помоћ и разраду пројекта проф.арх. Петра Анагностија. Изведена је у модернистичком стилу, функционалног је решења и безорнаменталног обликовања, са наглашеном улазном партијом на углу. Архитекта Бајаловић је вредновао локацију која је била одређена за подизање зграде Правног факултета као угаону локацију, тако да је обратио пажњу на обликовање фасада ка обе улице, а као посебан акценат формирао је импозантну улазну партију на углу. Основа зграде има облик заобљеног троугла. Цео корпус грађевине делује веома динамично због сучељавања кубичних и заобљених форми које се непрекидно смењују, као и великог контраста мирних фасадних површина и монументалне улазне партије. Равне фасаде наглашене су једино хоризонталама плитких потпрозорних венаца. На ризалитима према улици истакнуте су вертикале у облику међупрозорских равних пиластера. Фасада према парку и хотелу „Метропол“ је крајње функционалистички решена са равним зидним масама и прозорским отворима. \nЗграда Правног факултета је дело архитектонско-урбанистичких вредности, као угаони објекат изведен у складу са модернистичким концептом, који у значајној мери артикулише шири простор и којим започиње део комплекса факултетских објеката. Као прва грађевина наменски грађена за потребе Правног факултета, једне од најстаријих установа високог образовања у Србији, има и културно-историјску вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.472572, 44.8073 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара са старим гробљем и собрашицама", "ref:RS:nkd": "SK201", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106339", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106339", "description": "Подигнута у старој боровој шуми близу највише коте брда, целина у Доњој Јабланици одаје дух древног култног места. Црква посвећена Богородичином Покрову подигнута је 1838. По предању, градили су је мештани са једним мајстором са Таре. Једнобродне је основе са правилном полукружном апсидом у ширини брода и изразито стрмим кровом, првобитно покривеним шиндром. Унутрашњи простор подељен је иконостасном преградом на олтар и наос. Царске двери, настале одмах по изградњи храма, приписане су Сретену Протићу, док је престоне иконе, дар тројице приложника, 1851. насликао непознати сликар. Поред цркве је дрвени звоник, а међу столетним стаблима, пратећи конфигурацију терена, смештене су собрашице. Година 1840, уписана црвеном бојом на једној од најстаријих и најлепших, сведочи да су подизане непосредно после настанка богомоље. Поједине собрашице су потпуно затворене, док су остале у облику тремова ниско одигнутих од тла, на дирецима, са софром и клупама конструктивно уклопљеним у градњу. Гробље из прошлог века, стотинак метара западно од цркве, и данас је у употреби. Надгробни споменици претежно су од пешчара, са бојеним клесаним натписима, биљним орнаментима и симболичким представама. Конзервација је делимично изведена на собрашицама 1987." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.5744, 43.664304 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Студентски дом краљ Александар I у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2010", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101444", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101444", "description": "Студентски дом краљ Александар I је саграђен 1927\/1928. године, према пројекту руског архитекте Георгија Павловича Коваљевског, за студенте Београдског универзитета. Конципиран је као слободностојећи објекат разуђене основе трапезоидног облика који у силуети остварује масивну кубусну форму. Главна фасада истакнута улазном степенишном партијом и балконом првог спрата окренута је ка раскрсници Улице 27. марта и Булевара краља Александра. Фасаде су подеоним венцем рашчлањене на приземље и три спрата, са низом ритмично распоређених прозорских отвора. Присутна градација на фасадама од зоне приземља ка последњем спрату, остварена је применом декоративне пластике изведене у традицији академизма, што доприноси репрезентативности објекта.\nЗграда студентског дома представља типичан пример архитектуре Београда у периоду између два рата, који је отворио могућност да се монументалним и раскошним академским архитектонским решењем на најбољи начин материјализује и презентује нова друштвена стварност. Значајан урбанистички положај у формирању градског центра, специфична намена одржана до данас, архитектонски концепт који сведочи о умећу једног из групе руских архитеката који су у послератно доба утицали на формирање Београда као једне од европских метропола, значајно доприносе његовим архитектонско-урбанистичким и културно-историјским вредностима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.480058, 44.803892 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Стевке Милићевић у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2011", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99814", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99814", "description": "Вила Стевке Милићевић је саграђена 1929-1930. године, према пројектима истакнутих архитеката Петра и Бранка Крстића. Смештена је на пространој парцели са уређеним вртом, у једној од најстаријих улица резиденцијалне зоне Дедиња. Обликована је у духу архитектуре ране модерне, са академским реминисценцијама. Просторна организација објекта одговара уобичајеном типу међуратне, приземне породичне виле, са слободним, нетипским решењем основе. Стамбени простор конципиран је конвенционално, са репрезентативним и приватним просторијама у приземљу и сервисним делом у сутерену. Преовлађујући утисак модернијег изгледа грађевине постигнут је наглашеном асиметријом у основи концепције. Наспрам спољашњег бочног степеништа, уместо адекватног симетричног пандана, налази се прозорски отвор наглашен снажно профилисаним оквиром. Карактеристичан елемент у обради фасада представљају снажно профилисане хоризонтале у малтеру које се протежу читавом њеном површином и јарбол за заставу, истакнут на видном месту главне фасаде. Фасадно платно је остварено синтезом архитектонских елемената, скулптуре и уметнички обрађених детаља, усклађених истанчаним осећајем за склад и меру. Посебно је осмишљена улазна партија са потпуно симетричним историјским цитатом трема са каријатидама. Монументални ефекат и хармонија, како у композицији тако и у детаљу, постигнута је деловањем уравнотежених, ритмично постављених маса. Као дело значајних архитектонско-урбанистичких вредности и један од најранијих примера радова са елементима модернистичке оријентације, вила Стевке Милићевић заузима посебно место у стваралачком опусу браће Крстић, док у ширем контексту београдске архитектуре између два светска рата, представља вредан пример архитектонских тенденција ка модерном изразу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4566, 44.780191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Министарства саобраћаја у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2012", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96247", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96247", "description": "Зграда Министарства саобраћаја је саграђена у периоду од 1927. до 1931. године, према пројекту архитекте Светозара Јовановића. Конципирана је као слободностојећи објекат, издужене правоугаоне основе. Архитектонски је обликована у еклектичком-неокласичном духу, са добрим пропорцијама основних маса које дају монументални ефекат. Строга композиција фасада са складним облицима, примена високих стубова и пиластера и одмерена декоративна пластика представљају је као класичан пример постакадемског решења и у основи и у спољњој архитектури. Посебно интересантан детаљ је завршни мотив у виду сата – куле, изнад централног тимпанона главне фасаде, које истичу бочно постављене фигуре Атланта. Изразита ликовност објекта постигнута је скулптуралним ансамблима изведеним у камену, чији су аутори Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Живојин Лукић, Лојзе Долинар и Ристо Стијовић. Читав унутрашњи простор зграде био је подређен специјалној намени. Дуж дугачких ходника биле су распоређене службене канцеларије, кабинети и главна свечана сала.\nДанас се у оквиру зграде налази и Железнички музеј који је основан 1950. године.\nЗграда Министарства саобраћаја је дело значајних архитектонских и културно-историјских вредности. Спада у врхунска остварења високог академизма у Београду између два светска рата. Значајна функција, презентована кроз монументалну и репрезентативну архитектонску форму, осликава тежње нове друштвене стварности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458392, 44.806142 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2013", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108467", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108467", "description": "Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента је саграђена 1934. године, према пројекту истакнутог архитекте Драгише Брашована, као стамбени објекат. Архитектонски је обликована у стилу модернизма. Угао здања, оштрије акцентован од подножја решен је у балконима, а приземље и последњи спрат су повучени унутра (са фронталне стране). Чеоно платно зграде је решено у ритмичким низовима прозорских трака и балкона. Фасада је разуђена и има јаснију структуру горњих спратова. Пластичност објекта допуњује завршна кровна тераса са извученим серклажом и стубовима, која је све до наших дана остала један од основних мотива на којима се „проверава савременост једне архитектуре“. У самом поткровљу појављују се округли прозори, као ликовни знак, док је на крову као и обично постављен носач за заставу. Својом монументалношћу, композиционо уравнотеженим односима делова и целине, формом као примарним елементом у спољашњем изразу и посебним акцентом на детаљу, као типичној ауторској склоности, зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента представља значајно архитектонско-урбанистичко остварење, које је постало својеврстан образац за грађење стамбеног блока прилагођеног стилу београдског архитектонског модернизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462516, 44.816463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Техничког факултета у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2014", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2007-11-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96278", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=96278", "description": "Зграда Техничког факултета је грађена у периоду од 1925. до 1931. године, према пројекту архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића. Представља први наменски зидан објекат за смештај техничких факултета. Првобитна намена и данас је сачувана. У згради су смештена три факултета из области техничких наука. После Другог светског рата, према пројекту архитекте Михаила Радовановића, дозидан је трећи спрат. Постављен североисточно од Универзитетске библиотеке, објекат је изведен као слободностојећа грађевина веома разуђене основе са четири унутрашња дворишта. Архитектонски је обликован у духу академизма са доминантним класицистичким елементима. Монументалних је димензија, богато обрађених фасада са мноштвом архитектонске и декоративне пластике. Највећа пажња посвећена је главној фасади, док је декоративна обрада бочних фасада једноставнија. Најсведенија решења примењена су на дворишној фасади. Главном фасадом доминира централни ризалит са монументалним степеништем које води до троделног улаза. Скулптуре и рељфну пластику на прочељу фасаде радили су академски вајари Илија Коларевић и Иван Лучев, док је аутор орнаменталне пластике у вештачком камену Бедрих Зелени. Зграда Техничког факултета има значајне архитектонско-стилске и урбанистичке вредности као једно од најзначајнијих дела двојице познатих аутора, изразит пример академског метода у обликовању и један од најистакнутијих објеката универзитетског комплекса. Истовремено, као прва зграда саграђена за потребе Техничког факултета поседује и културно-историјске вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.476276, 44.805625 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс музеја и архива у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2015", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2008-01-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107502", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107502", "description": "Зграде Музеја Војводине и Архива Војводине у Новом Саду, првобитно зграде судске палате и судског затвора, сврставају се у ред првих и најрепрезентативнијих историјских грађевина јавне намене на прелазу из 19. у 20.век у Новом Саду. Зграда Музеја, раније Зграда судске палате, подигнута је 1900. године, по пројекту Ђуле Вагнера, архитекте из Будимпеште. Градитељи овог репрезентативног здања били су Шомон Јанош и Имре Кирегер, извођачи већине јавних објеката у тадашњем Новом Саду. Палата је репрезентативна једноспратница разуђене основе и сложене структуре кровних маса са посебно наглашеним кровиштем над обе велике сале на спрату. Архитектонски је обликована у еклектичком духу. На главном прочељу према Дунавској улици, додатни акценат у корпусу и композицији зграде су два кубета, као и припадајућа декоративна апликација стандардних, каталошких масовно произведених стилско-украсних елемената. Архитектонски и просторно наглашен главни улаз у зграду води кроз дуге ходнике и два унутрашња дворишта, до низова канцеларија оријентисаних ка уличним странама. Палата је типичан и типски рађен јавни објекат свог доба, пројектован по утврђеним функционалним и рационалним стандардима државне администрације, али за своје време добро опремљен. Крајем шездесетих година 20. века додељена је Музеју. Радови на санацији, адаптацији и уређењу палате за нову намену трајали су од 1976. до 1986. године. У девет дворана првог спрата зграде, на око 2.000 м2 изложено је преко 4.000 предмета археологије, историје и етнологије Војводине, док су остали простори намењени повременим поставкама, приредбама, концертима и скуповима. Зграда Архива, раније судски затвор, подигнута је истовремено када и зграда Суда. Затворски део је 1986. године адаптиран за Архив Војводине, по пројекту архитекте Ђорђа Грбића. Објекат је неправилне основе са три крила на различитим странама, простран, са високим партером и два спрата. Фасаде су једноставне са низом двокрилних отвора подељених шпроснама. Углови објекта су урађени у имитацији камених квадара. При врху је широк профилисани венац. Кровна конструкција је сложена, покривена новим бибер црепом. Велики дворишни простор је ограђен високом зиданом оградом. У ентеријеру је репрезентативно степениште са масивном каменом оградом од балустра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.851726, 45.256635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Владичански двор Епархије Бачке СПЦ у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2016", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2008-01-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106842", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106842", "description": "Владичански двор у Новом Саду изграђен је на раскршћу најстаријих уличних праваца - Главне (некадашње Пијаце), Ђурчијске и Дунавске улице, на месту старог двора који је 1741. године подигао бачки владика Висарион Павловић. Заједно са Саборном црквом Св. Георгија и зградом Велике српске гимназије (Змај Јовине гимназије данас), овај део града представља духовно средиште новосадских Срба. Пошто је стари двор бачког епископа страдао у Буни 1849. године, архитекта Владимир Николић урадио је пројекат за нови двор. Нова зграда двора била је готова и освећена 1901. године. Својим архитектонско-стилским решењем једноспратна зграда двора представља један од најупечатљивијих симбола града. Основа је у облику развученов ћириличног слова П са нешто краћим левим крилом, условљено близином Саборне цркве. У обликовању је посебна пажња поклоњена решењу главне чеоне фасаде, која има наглашено репрезентативан карактер. Над отворима у виду монофора, бифора и трифора смештени су полукружни фронтони са занимљивим орнаментима. Кров је низак, готово заклоњен оградом балустера, покривен етернит плочама. У приземљу су дугачки комуникациони ходници са канцеларијама у низу. Спратни део, условљен другачијом наменом простора, има измештен распоред у односу на приземље. Фасаде имају оплату од окер керамичких плочица. Архитекта Владимир Николић је објекат пројектовао користећи стилизацију византијских и српских средњовековних елемената. Поред бројних покретних ствари од културног и историјског значаја (стилског намештаја, каљевих пећи и предмета примењене уметности) у Владичанском двору се налази и збирка са 16 уметничких слика-портрета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848008, 45.25707 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Доситејевој улици број 10 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2017", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2008-01-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107549", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107549", "description": "Кућа у Доситејевој улици саграђена је почетком 20. века, по нацрту Берцелер Липота из 1909. године. Ова велика партерна кућа неправилне четвороугаоне основе, смештена је у низу, на уличној регулацији, на великом плацу уз сав садржај потребан једној богатој грађанској породици. Архитектонски је обликована са стилским обележјима сецесије. Изузетно је дуге и богато обликоване фасаде, са дванаест отвора и ајнфорт пролазом повученим у десну страну. Фасада је вертикално рашчлањена са три ризалита, надвишена високим полулучним атикама. Два бочна ризалита су на самим крајевима фасаде, док је средњи, на коме је ајнфорт виши и посебно богато обликован. Надвишен је високом атиком која у пољу има пластично изведен велики криволинијски орнамент. Изнад самог улаза је равно малтерисан полулук, а десно и лево је по један, за сецесију типичан орнамент. Организација распореда отвора на фасади, са нагласком на асиметрично постављеном средњем ризалиту као и декоративни систем до детаља су у духу сецесије. Кровна конструкција је двоводна, покривена фалцованим црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842006, 45.263529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Саве Ковачевића бр. 33 у Вршцу", "ref:RS:nkd": "SK2018", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2008-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101733", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101733", "description": "Зграда на Тргу Саве Ковачевића бр. 33, Вршац, поп. бр. 2121, површина плаца 24 ара и 60м2.\nЗграда је изграђена 1904. године, исте године, 13. јануара, ''Luceaferul'', завод за штедњу и кредит д.д. у Вршцу, откупио је парцелу, за 31.000 круна и отпочео са зидањем објекта.\n''Luceaferul'' су основали богатији представници румунског становништва из Вршца и околине, 1894. године. Све припреме су извршене, а 1895. године, отпочела је са радом банка, у којој се концентрисао капитал банатских Румуна. Први биланс банке објављен је 16. фебруара 1896. године, а односио се на стање на дан 31. децембар 1895. године, када је и одржана годишња скупштина. Директор банке био је Јон Кокора, књиговођа Ђорђе Терзеу, док су чланови управног одбора били: Др Петру Цепениаг, Ј. Тамеснел, Павел Корчеоа, Антоније Поповићиу, др А. Попу и др. 1904. године доректор банке постаје Петру Цепенианг.\nДо 1904. године банка је радила у закупљеним просторијама, а 1904. године уселила се у нову, репрезентативну зграду чија је вредност била 132.000 круна.\nОбјекат некадашње румунске банке ''Luceaferul'' саграђен је 1904. године са основом у облику издуженог, неправилног ћириличног слова П. Зграда је зидана од тврдог материјла , мелтериссана је и бојена, а кровни покривач је бибер-цреп. На изразито декоративно обрађеној фасади видљиви су утицаји сецесије и необарока. Фасада је по ширини подељена на пет поља од којих је централно посебно наглашено величином отвора и богатством украса. У централном пољу приземља налази се ајнфор капија чије су вратнице очуване у првовитном облику. Лево и десно од капије су по два излога. На спрату изнад капије је високи прозор са заобљеним горњим угловима. Испод овог прозора је ниска балустрада, а са обе стране прозора су пиластри са јонским капителима и барокним картушама у доњем делу. Лучни тимпанон са флоралним украсом налази се у делу изнад прозора. Остали прозори спрата, по два са сваке стране централног, у својим лунетама имају берокне картуше и гирланде. На фризу испод кровног венца, смењују се поља са овалним вентилационим отвирима и поља са фестонима. Изнад кровног венца је декоративна атика која је у централном делу у облику ниског зида сса украсним волутама, док су бочни делови у обклику балустраде.\nУнутрашњост зграде је изузетно декоративно обрађена. На сводовима пролаза ајнфора и таваници степенишног хола сачувана је првобитна сликана декорација у комбинацији фолклорних и сецесијских елемената. Под овог хола је поплочан разнобојним керамиччким плочицама распоређенимтакко да формирају разне геометријске облике.\nУ ниши која се налази на галерији спрата са дворишне стране објекта налази се скулптура предиље. На њеном подножју уклесан је натппис: C. Trampist. Такође, у некадашњој свечаној сали на спрату, очувани су метални стубови са волутама, као и дуборез у делу изнад троја врата.\nЗграда поседује амбијенталне вредности, с обзиром да се налази на централном граском тргу Вршца. Такође, својим стилским особеностима сецесије и необарока тј. изразито декоративно обрађеном фасадоом она претставља украс овог дела града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.296017, 45.12185 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа издавача и књижара Геце Кона У Београду", "ref:RS:nkd": "SK2019", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2009-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107024", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107024", "description": "Геца Кон (1873-1941) отворио је прву књижару у Београду 1901. године. Паралелно са отварањем књижнице започео је и издавачку делатност, у оквиру које је најпре публиковао дела из области права, друштвених наука и књижевности, као и универзизетске и школске уџбенике. Штампао је сабрана дела најпознатијих књижевника свога доба: „Историју Срба“ Константина Јиричека, „Карактерологију Југословена“ Дворниковића, „Балканско полуострво“ Јована Цвијића и енциклопедијско издање „Српски народ у деветнаестом веку“. У периоду између два светска рата објавио је преко 5000 различитих наслова и тиме постао највећи издавач у Краљевини Југославији. Године 1932. Геца Кон отворио је књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“ у Кнез Михаиловој улици бр. 12, у згради коју је откупио од Петра и Милована Матића. Зграда је подигнута 1928. године, према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Књижара је убрзо постала стециште и место окупљања истакнутих књижевника и интелктуалаца тога доба. Током четрдесет година његовог преданог рада, све до трагичне смрти 1941. године, унапредио је српску књижарску и издавачку делатност у складу са савременим европским тенденцијама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459113, 44.816188 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK202", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109397", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109397", "description": "Црква брвнара у Доброселици по начину градње и богатству декоративних елемената припада најлепшим црквама брвнарама. Саграђена је 1821, о чему сведочи запис на брвну са спољне, северне стране. Црква је једноставне правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом. Грађена је лепо обрађеним талпама црног бора са чврстом везом, а под кровом нарочито изражених препуста. Венчанице су двојне и на њих су положени рогови, који формирају дубоку стреху. Оригинални кровни покривач је шиндра, али је преко ње, због дотрајалости и прокишњавања, постављен цреп. Унутрашњост је подељена на наос и олтар иконостасном преградом израђеном истовремено када и црква, о чему сведочи натпис изнад царских двери. Аутор престоних икона је Алексије Лазовић, а царских двери непознати локални мајстор. Посебно су занимљиви геометријски декоративни елементи на западним и северним вратима цркве, који потврђују изузетно занатско умеће сеоских мајстора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.704393, 43.616224 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Митинац у Смедереву", "ref:RS:nkd": "SK2020", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2010-02-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101219", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101219", "description": "Вила Митинац налази се на Плавинцу, на падини изнад десне обале Дунава, поред пута за Београд. Саградио ју је 1900. године смедеревски трговац Димитрије - Мита Стефановић као породичну кућу за одмор у природном окружењу винограда и воћњака.\nВила је подигнута на падини, услед чега је једним делом приземље укопано. Правоугаоне је основе са приземљем и спратом. Више пута је претрпела измене, али без битног нарушавања изгледа. Године 1925. дограђен је велики дрвени трем уз источни зид, као и једно мање стамбено крило уз северни зид. У приземљу су ходник, кухиња, купатило и дневна соба, а на спрату су салон, већа спаваћа и три мање собе. Главна фасада зграде симетрично је решена, тако да је у приземљу у централном делу улазни трем са великим лучним отвором, а са обе стране улаза налази се по један лучно засведен прозор. На спрату су троја двокрилна врата са наглашеним лучним завршецима и балкон са оградом од кованог гвожђа.\nРазноврсност декоративних архитектонских елемената, посебно колористички нијансирана фасадна декорација у малтеру и дрвени елементи који украшавају кровни венац и трем по угледу на швајцарске виле издвајају је од осталих кућа за одмор у овом крају. Као вероватан узор за изглед ове виле био је Летњиковац краља Александра Обреновића који се налази недалеко од овог објекта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.897979, 44.660243 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева", "ref:RS:nkd": "SK2021", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2010-02-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101751", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101751", "description": "У изузетном окружењу, на падини десне обале Дунава са шумом у залеђу и погледом на виноград, реку и банатску равницу, сместио се летњи двор династије Обреновић, који је у историји дугој близу два века претрпео значајне промене.\nВиноград са воћњаком, ливадом и кућом „са три ложишта за парно купатило“ кнез Милош је купио 1827-1829. године од турског спахије, да би на имању ускоро подигао подрум са конаком и тиме трајно везао династију Обреновић за овај простор. Кнез Михаило је 1865. године овде изградио скроман једноспратни летњиковац, такозвани „Салон“ којим започиње успостављање владарске летње резиденције у Смедереву. Краљица Наталија је са архитектом Јованом Илкићем 1897. године унела значајне измене са идејом формирања летњег двора за младог краља Александра. Тада су летњиковцу дограђена два бочна ризалита, а декоративни елементи изведени су по угледу на швајцарске виле. Романтичарски изглед летњиковца из овог периода сачуван је само на старим разгледницама и фотографијама. Након Другог светског рата „Краљев виноград у Смедереву“ постао је државна имовина, а летњиковац претворен у вилу затвореног типа „Златни брег“, тако да је скромни летњи двор династије Обреновић претворен у луксузно опремљену репрезентативну вилу за потребе протокола. Поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду извршена је радикална реконструкција виле у периоду 1957-1961. године према пројекту архитекте Богдана Богдановића. Тада је њен изглед потпуно измењен добивши одлике класицистичког здања. Салон је добио мермерни под и камин од белог мермера, а опремање ентеријера уметничким предметима и намештајем из разних епоха обавили су сликари Пеђа Милосављевић и Миодраг Б.Протић. Испред виле постављена је фонтана са бронзаном скулптуром Леде с лабудом, рад сликарке Оље Ивањицки.\nДанас је Летњиковац Обреновића један од репрезентативних објеката Владе Републике Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.891827, 44.653406 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Латинке Ивановић у Башину", "ref:RS:nkd": "SK2022", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2010-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103505", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103505", "description": "Окућница Латинке Ивановић налази се у Башину, у делу села који се назива Горњи крај. Формирана је у оквиру пространог дворишта са воћњаком и представља редак пример комплетно сачуваног сеоског шумадијског домаћинства из друге половине XIX века. Окућницу чини неколико објеката: кућа, вајат, кош и магаза са подрумом.\nКућа је саграђена 1886. године, о чему сведочи запис на њеној источној фасади. Правоугаоне је основе, бондручне конструкције са испуном од чатме и темељима од необрађеног камена. Зидови куће су малтерисани блатним малтером и кречени у бело. Кров је четвороводан, покривен ћерамидом. Унутрашњи простор куће подељен је на четири просторије: „кућу“, гостинску собу и две собе за спавање.\nНедалеко од куће налази се вајат. Служио је за спавање једне породице у задружној заједници. Квадратне је основе, дрвене конструкције, са зидовима од талпи насатично сложених преко четири необрађена камена, постављена у угловима, који су служили као темељ. Кров је четвороводан, покривен бибер црепом. У унутрашњости је једна просторија са земљаним подом.\nСевероисточно од куће налази се кош са тремом. Кош је постављен на пет стубова који га издижу од коте терена. Зидови коша су од тесаних летви у угловима прикованим за дрвене стубове. На отвореном трему налази се пет профилисаних стубова постављених на крупне комаде камена као темеље. Кров је четвороводан покривен ћерамидом.\nНа неколико метара од коша налази се магаза са подрумом и тремом. Правоугаоне је основе, дрвене конструкције, са зидовима од храстових талпи, на углу повезаних на „ћерт“. Испод магазе је подрум зидан опеком, потпуно укопан у терен. Испод трема, на коме су четири масивна стуба, налази се степениште за подрум. Кров је четвороводан, покривен ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.844939, 44.296474 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радоја Глигоријевића у Рибарима", "ref:RS:nkd": "SK2023", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2010-02-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100534", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100534", "description": "Стара кућа Радоја Глигоријевића из друге половине XIX века налазила се у центру села Рибаре, али је недавно срушена.\nКућа је била подигнута на падини у пространом дворишту и постављена управно на пад терена, што је одлика типа дводелне брдско-планинске куће, недовољно познате у источној Србији. Грађена је на високим темељима од ломљеног камена у бондручној конструкцији са испуном од притесаних храстових талпи. Кров је четвороводан, покривен ћерамидом. У свим просторијама под је био од набијене земље, док је у „кући“ плафон био од шашовца, а у соби малтерисан и окречен. На главној фасади доминирао је дугачак трем са дрвеним стубовима. Са трема једна врата водила су право у централну просторију тзв. „кућу“ из које се даље ишло у велику гостинску собу. На трему се налазило проширење из кога су друга врата водила у помоћну просторију стасину, која је служила за смештај различитих ствари, од посуђа до каца и алата. У „кући“ је било сачувано отворено огњиште са гвозденим веригама, долап са полицама и дрвени чивилуци на зидовима. Димензије основе су 11,10х5,10 м.\nОбјекат представља врло леп пример наше народне архитектуре, куће развијеног типа из друге половине XIX века, али је нажалост срушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.669985, 44.235932 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома омладине у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2024", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2010-05-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103506", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103506", "description": "Зграда Дома омладине изграђена је 1875. године као војна болница. Након укидања Војне границе војска је исељена из објеката у центру града и изграђен је комплекс зграда за потребе војске међу којима је била и Војна болница. До краја Првог светског рата ту је била смештена аустријска војна болница. По завршетку рата у згради је формирана пољска војна болница српске војске.\nНајзначајнији период за истрију зграде везује се за време када се у њој налазио Руски санаторијум Црвеног крста Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља. Руска болница почела је са радом 10. марта 1920. године и радила је све до ослобођења Панчева у Другом светском рату, 6. октобра 1944. године. Уз помоћ представника руске Владе у Југославији и Америчког Црвеног крста, болница је опремљена најсавременијом опремом и постала је врхунска болница захваљујући стручном кадру који је у њој радио а био је састављен од руских лекара и болничарки који су избегли у Панчево за време Октобарске револуције. Болницом је руководио др Левитски, професор хирургије на Медицинском факултету у Москви.\nУ оквиру Руске болнице налазили су се библиотека и и капела у којој је служило руско свештенство.\nНепосредно пре завршетка Другог светског рата већина руских лекара и осталог особља напустила је болницу плашећи се репресије од стране совјетске армије.\nПо ослобођењу Панчева болница је претворена у Болницу лаких рањеника која је укинута крајем јануара 1946. године.\nЗграда Дома омладине је слободностојећи једноспратни објекат на углу улица Светог Саве и Змај-Јовине улице; једноставном строгом фасадом сведочи о својој војној намени и, шире, о војничкој прошлости града и околине. Објекат је развијене основе у облику слова „Е“. Зграда је зидана опеком са сводном конструкцијом у подруму, док је у приземљу и на спрату са дрвеном међуспратном таваницом.\nШирока главна фасада је урађена у мирном ритму прозорских отвора са троделном атиком изнад кровног венца. Бочне фасаде су такође веома једноставне – са равилно распоређеним прозорима, једноставним фасадним венцем и соклом.\nНа деловима дворишне фасаде, лево и десно од средишњег, налази се по 8 (4+4) прозора. Уз сам средишњи крак, такође са десне стране, налази се наткривено степениште којим се силази у подрум објекта. Унутрашње стране бочних крила имају по један споредни улаз и по 4 прозора у призему, као и 4 (југоисточно крило) односно 5 (северозападно крило) прозора на спрату. Степениште је двокрако, централно постављено, и повезује дворишни улаз са приземљем, спратом и поткровним простором. Засвођено је целом дужином. Мања степеништа повезују подрум са двориштем, као и различите нивое у оквиру приземља.\nПриземље и срат имају по један дугачак ходник отворен прозорима према дворишту. Према главној фасади у приземљу су постављене канцеларије канцеларије, исто као и у бочним крилима, осим две сале које се налазе у северозападном крилу. На спрату се такође налазе канцеларије, али и нешто већи број сала (5). Испод главног тракта објекта, тачније исподњегове леве половине гледано са улице, налази се подрум. Приступ подрумским просторијама је остварен преко степенишза из дворишта.\nКровна конструкција је сложена од дрвених греда. Над главним крилом, као и над бочним, налазе се двосливни кровови покривени бибер црепом.\nЗграда Дома омладине у Панчеву нема стилских обележја. Изграђена је као типски војни објекат друге половине деветнаестог века, са једноставном и строгом фасадом. Зграда је некада имала и архитектонску пластику." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.64668, 44.873251 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Св. Георгија на православном гробљу у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2025", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2010-05-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101754", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101754", "description": "Капела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву задужбина је Марије и Лазара Драгичевића, угледних панчевачких добротвора и мецена 19. века. 14. децембра 1853. године Лазар Драгичевић дао је новац СПЦО за зидање капеле на Православном гробљу. План за зидање капеле одобрен је тек 1855. године, када је донета и одлука о будућем сахрањивању чланова породице Драгичевић у крипти капеле. 8. јула 1869. године решено је да се на капели подигне торањ који је 1874. и изграђен по плану панчевачког архитекте Константина Радотића, а радове је извео грађевинар Фрањо Бахман.\nКапела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву је једнобродна грађевина са полукружном апсидоми звоником. Простор је издељен на три травеја, су на фасади назначени дорским пиластром са базом. Сокл у висини 50цм профилисан је при врху. Прозори на апсидии бочним зидовима лучно су засведени. Између кровног венца и гејзона на бочним фасадама капеле налази се фриз слепих прозора. Западна фасада прочеља капеле вертикално је расчлањена дорским пиластрима са декоративном плитком рустиком. На бочним странама прочеља у плитким и лучно засведеним нишама налазе се: бочно лево у висини завршетка портала, Св. арханђел Гаврило и бочно десно Св. арханђел Михајло. Ове слике су новијег датума, настале су после радова на капели 1984. године. Изнад портала налази се мермерна плоча са натписом на црквено-словенском са подацима о ктитору, а на олтарској апсиди су натписи са годинама рођења и смрти чланова породице Драгичевић који су до данас сахрањени у крипти капеле.\nИзнад западне фасаде диже се једноспратни звоник са малим кубетом и четири прозора полукружно засведена. Лево и десно од базе звоника пружају се краци у виду правоугаоника са завршним делом лучно засведеним.\nУнутрашњост капеле подељена је на припрату, изнад које се диже хор, наос са ниским иконостасоми олтарски простор. Иконостас је дрвена преграда са царским и бочним дверима изведеним у позлати и дуборезу. Престоне иконе: Богородица са Христом, уље на платну, 110 х 48 цм и Исус Христос, уље на платну, 110 х 48 цм, уоквирене су дуборезом. Двери: Арханђел Михајло (северне), Благовести (централне), Арханђел Гаврило (јужне), уље на дрвету, 84 х 39,5цм. Престоне иконе за олтарску преграду капели дело су Константина Пантелића. Урош Предић је 1907. Године за капелу на Православном гробљу у Панчеву насликао три иконе, Св. Ђорђа, Св. Димитрија и Св. Николу. Милан Бутозан (1905-1943.), сликар из Панчева, осликао је 1931. унутрашњост капеле. Ово сликарство није сачувано јер су га за време Другог светског рата Немци прекречили и уништили оценивши га као неприкладно сликарство за црквену иконографију. Према подацима из литературе декорисање капеле било је састављено од 28 композиција на 130 м2. Пријем сликарских радова Милана Бутозана извршила је комисија у којој су били Тома Росандић и Мило Милуновић.\nКапела Св. Георгија на Православном гробљу у Панчеву значајан је пример сакаралних грађевина мањих димензија. Њен највећи значај је што је задужбина чувене породице Драгичевић, која је током 19. Векалики утицај на привредни и културни живот у Панчеву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651132, 44.876081 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква Марије Снежне на Текијама у Петроварадину", "ref:RS:nkd": "SK2026", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106634", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106634", "description": "Римокатоличка црква Марије Снежне на Текијама у Петроварадину, сазидана је са леве стране пута који води ка Сремским Карловцима и Београду. Данашњи изглед добила 1881. године, када је по пројекту архитекте Хермана Болеа и уз велико заузимање жупника и књижевника Илије Округића и бискупа Јосипа Јураја Штросмајера изграђена нова црква. Тада су у ентеријеру постављена три нова олтара, скулптуре и звона. Прву капелу на овом месту изградила је грофовска породица Браунер као споменик на месту погибије генерала Браунера током битке и победе хришћанске војске над Турцима 5. августа 1716. године, када је празник ове светитељке. Црква је једнобродна грађевина, продужена иза олтарског дела сакристијом. Брод је подељен удвојеним пиластрима на три травеја и шири је од олтарског простора и сакристије. Засвођење брода изведено је полуобличастим сводом са рукавцима, а олтарски простор дубоком куполом. На њеном врху постављени су крст и полумесец као симбол који указује на то да је ова богомоља припадала и хришћанима и муслиманима. Изнад припрате је хор са оргуљама. Мањи простор припрате фланкиран је кулама - звоницима квадратне основе у које је смештено кружно степениште. На звоницима су високе, плехом покривене купасте капе, а уз њих још четири над угловима, мањих димензија. Отвори су изведени у форми романичких бифора, слепих трифора и розетом над главним олтаром. Главни портал, као и сви прозори на зидовима објекта конструисани су полукружно. Хоризонтале су изведене зупчастим и степенасто профилисаним фризовима. Кров цркве је двосливан, покривен бибер црепом. Уз источни, подужни зид, изграђена је надстрешница од дрвета са вешто резаним рубовима. На источној фасади налази се надгробни споменик са надгробном плочом (у нивоу тла) свештеника и књижевника Илије Округића Сремца. Споменик и надгробна плоча су од ружичастог мермера са текстом на латиничном писму. Димензија споменика је 80x110 цм, а димензија плоче је 193x100 цм. На западном зиду цркве је спомен-плоча погинулим, несталим и умрлим становницима Петроварадина у Првом светском рату. Плоча је од црног мермера, димензије 115x200 цм, са текстом на латиничном писму. Плоча је постављена 1934. године и садржи списак од 96 имена. Испред цркве налази се камено Распеће, на постаменту од камена. Јужно од цркве, направљена је Калварија са 14 постаја - крижног пута." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.896551, 45.228162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома културе у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2027", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106760", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106760", "description": "Изградња зграде Дома културе почела је новембра месеца 1953. године, а свечано је била отворена 08.03.1960. године. И поред чињенице да је зграда Дома културе сазидана после Другог светског рата, није сачувана њена оригинална техничка документација, као ни име аутора пројекта. \n Зграда Дома културе је наменски пројектован објекат у стилу послератне модерне за приказивање позоришних и филмских представа, као и за остале функције везане за културна дешавања у граду. У суштини, по својој форми и функцији, распореду помоћних просторија ово је савремено конципирана зграда позоришта. Њој су додати и пратећи садржаји: филмска сала, галеријски простор, простор за омладину, све оно што један, у време када је пројектован, Дом културе треба да садржи.\n Зграда је лоцирана у слободном простору, сагледива са свих страна (подужни део-наличје зграде постављен је на регулациону линију улице Проте Матеје). Окретање главне фасаде реци Колубари довело је до формирања мањег трга, пешачке зоне испред, што је још више допринело свеопштем позитивном утиску саме локације.Основа објекта је врло сложена: доминира трапезаст централни кубус у коме је смештен у приземљу репрезентативни фоаје који комуницира са два крака степеништа са салом за позоришне и филмске представе на спрату, док су у споредном делу смештене претеће просторије. Све фасаде су третиране као равне површине, без украса, са већим бројем прозорских отвора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.887095, 44.269297 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородице у Петници", "ref:RS:nkd": "SK2028", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106774", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106774", "description": "Садашња црквена грађевина је сазидана 1866. године на месту где је већ постојала старија богомоља. Црква је конципирана као једнобродна грађевина, подељена на припрату, над чијим је западним делом звоник обновљен 1926. године, наос и олтар који се завршава полукружном апсидом. Локалну особеност представљају бочно усмерене нише протезиса и ђаконикона. Грађевина је засведена полуобличастим сводом са ојачавајућим луцима, по угледу на узоре рашког градитељства. Скромну фасадну декорацију чине пар хоризонталних кордонских венаца, смештених високо, готово уз поткровне венце двосливног крова и профилисани лучни оквири седам пространих прозорских отвора. Иконостасна преграда је рад непознатог мајстора из друге половине 19. века. У цркви се чувају царске двери рађене 1839. године за старију црквену грађевину, рад Георгија Бакаловића, чији је допринос ослобађању црквеног сликарства од превласти зографа изузетно значајан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.930865, 44.247113 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Туцовића у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2029", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106759", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106759", "description": "Здање, у улици Поп Лукиној бр. 15, познато као Вила Туцовића, названа тако по садашњим власницима и по томе што се овај објекат разликује по свом изгледу од осталих објеката стамбене намене у граду. Зграду је пројектовао као слободностојећи објекат, увучен у односу на регулациону линију улице, окружену вртом, инж. Павле Алексић 1927. године. Први власник је била Ела, кћи војводе Живојина Мишића. Грађена је од тврдог материјала, са приземним делом, спратним и поткровљем. Приземље карактерише истурен полигонално решен салон са низом прозора према тераси. Спратни део је асиметричан, са јужне стране је тераса оивичена високом оградом, а са северне пуним масама. Главна, улична фасада је декорисана маскеронима у духу сецесије, венцима са флоралним мотивима симетрично постављеним око главног улаза, поделом зидног платна плитком малтерском профилацијом која уоквирује отворе. Врх грађевине је истакнут централним делом на коме су две жардињере и стилизована шкољка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.881581, 44.273192 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара са гробљем у Цветкама", "ref:RS:nkd": "SK203", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108489", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108489", "description": "У првој половини ХVIII века настала је у селу Цветке рудничког округа црква брвнара посвећена архистратигу Михаилу, која је страдала у време борби за ослобођење од Турака. На њеном месту је, изгледа 1824, подигнут нов, Богородичин храм, трудом свештенојереја Ивана Пејовића, док је радове извео осаћански неимар Митар Новаковић. Око 1880. црква је доживела обнову која је у потпуности изменила њен спољни изглед. Уместо карактеристичног стрмог крова са шиндром, постављен је кров много блажег нагиба покривен ћерамидом и са изразито широком стрехом. Зидови су удвостручили своју висину и због тога морали бити ојачани вертикалним ступцима. Ентеријер је задржао првобитну поделу на олтарски простор, наос и припрату са хором. Дрворезбарена декорација сведена је на скромни украс западних врата и довратника. Иконостасна преграда из 1812. броји четрдесетак добро сачуваних икона различитих приложника, које се највећим делом приписују Јанку Михаиловићу Молеру. Поред икона, ризница цркве у Цветкама чува вредне предмете мобилијара као и рукописни триод из 1561. Крај храма се налази гробље где посебну пажњу привлачи надгробни споменик Јове Курсуле, војводе из I српског устанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.656988, 43.823857 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Поп Лукиној број 13", "ref:RS:nkd": "SK2030", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106769", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106769", "description": "Приземну кућу, постављену на регулационој линији улице, пројектовао је 1912. годиине грађевински инжењер Чедомир Гагић за Димитрија Богдановића, председника Ваљевског првостепеног суда. Улична фасада носи декорацију изведену у духу сецесије, има четири велика прозорска отвора груписана по два, уоквирена плитком малтерском профилацијом биљног порекла и одвојена рељефом украшеним пиластром. Изнад отвора тече венац у виду траке наизменично поређаних геометријских и биљних мотива. Врх фасаде је решен као хоризонталан кровни венац ослоњен на мање конзоле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.881736, 44.27295 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе железничке станице у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2031", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108290", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108290", "description": "Стара Железничка станица у улици Железничка бр. 1 је грађевина специфичне намене, саграђена у првој деценији 20. века по типским пројектима за железничке станице и највећа је на старој прузи Ваљево-Београд. Једноспратна зграда железничке станице има издужену правоугаону основу са јасно наглашеним ризалитима на подужним странама и приземним анексом на источној страни грађевине. Пројектована је као грађевина у слободном простору са све четири видљиве фасаде. Због специфичне локације у центру града на исти начин конципиране су обе подужне фасаде. Северна, окренута прузи има три улаза за комуникацију са пероном, а на јужној, која гледа према граду смештен је главни портал. Изведене су у духу академизма са декоративном пластиком око отвора и хоризонталним канелурама на приземном делу. Строга симетрија фасадних платана наглашена је ризалитима који се завршавају високоим калканима. Бочне стране завршавају се, такође, забатима и све четири имају розете у средини. Станица је стављена у функцију 1908. године, када је прорадила пруга на релацији Ваљево-Забрежје. Престанком рада пруге Ваљево-Београд зграда губи своју првобитну намену, али задржава аутентичан изглед.\nКао станица на прузи уског колосека Београд-Ваљево, на којој је саобраћао популарни „ћира“, престала је са радом шездесетих година прошлог века. Зграда Старе железничке станице у Ваљеву је један од ретких примера станичних зграда у Србији, која је после губитка своје првобитне намене задржала у потпуности првобитни изглед," }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.88598, 44.274069 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дринске дивизије", "ref:RS:nkd": "SK2032", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106761", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106761", "description": "Зграда у улици Војводе Мишића бр. 55 је подигнута за потребе војске почетком 20. века и та намена је задржана у континуитету до данас. Грађевина има основу у облику ћириличног слова „Ш“, постављена је на регулационој линији улице, са великим парком у позадини и са северне стране. Састоји се из приземља и спратног дела, са идентичном расподелом зидних површина и отвора. Улична, једино декорисана фасада, изведена је у духу академизма, са неоренесансним елементима, у строгој и симетричној композицији. На њој доминирају три ризалита, средишњи и два бочна. На централном ризалиту, наглашеном тимпаноном и атиком, постављен је улаз. Бочни ризалити истакнути са по два прозорска отвора (по један у приземљу и на спрату) уоквирена богатом малтерском пластиком и атиком у врху. Приземље је решено тако да је хоризонталним венцем одвојен висок камени сокл од већег дела зидне масе испресецаног хоризонталним канелурама. Други хоризонтални венац дели приземље од спратног дела, а трећим кровним венцем на коме су тавански вертикални отвори, наглашена је завршница уличне фасаде. Зграда је покривена сложеним вишеслојним кровом, покривеним бибер-црепом. Уз северни део објекта постављена је зидана капија са металним вратима која воде у дворишни део зграде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.883763, 44.272815 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква светих Петра и Павла у Глоговцу", "ref:RS:nkd": "SK2033", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква светих Петра и Павла у Глоговцу, О Богатић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Етно парк у Совљаку", "ref:RS:nkd": "SK2034", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Етно парк у Совљаку, О Богатић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Архиђакона Стефана у Свилеуви", "ref:RS:nkd": "SK2035", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Архиђакона Стефана у Свилеуви, О Коцељева" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Велике школе у Коцељеви", "ref:RS:nkd": "SK2036", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106747", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106747", "description": "Зграда Велике школе налази се на регулационој линији улице, а са зградом Мале школе и црквом сврстава се у најстарије сачуване грађевине варошице, чинећи урбанистички осмишљен центар Коцељеве. Због повећања броја становништва у Коцељеви се указала потреба за већим школским простором тако да је уз Малу школу из 1871. године сазидана 1901. године нова школска зграда. Током прве две године Првог светског рата школске зграде биле су прихватилиште за рањенике, а за време аустроугарске окупације имале су војну намену, док им је по ослобођењу враћена предратна намена. За време Другог светског рата здања обе школе биле су оштећене од последица немачког бомбардовања. Основну функцију здање је задржало до 1951. године, када је подигнута савремена школа, а после низа промена намене од 2003. године у згради се налази библиотека „Јанко Веселиновић“. Зграда Велике школе има основу издуженог правоугаоника димензија 25х9,5 m. Дугачки ходник води у три велике учионице и мању учитељску канцеларију. Улична фасада решена је асиметрично, тако да су са једне стране главног улаза постављена два прозорска отвора, а са друге пет. Сви прозорски отвори су уоквирени плитком малтерском пластиком, у врху је хоризонтални кровни венац, а плитки пиластри су постављени тако да групишу прозорске отворе и уоквирују главну уличну фасаду. Споменик културе осим архитектонских вредности има и историјски значај, како за унапређење просветне и педагошке, тако и културне и научне делатности у Коцељеви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.820451, 44.466728 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Мале школе у Коцељеви", "ref:RS:nkd": "SK2037", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106748", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106748", "description": "Прва школска зграда у Коцељеви названа „Мала школа“ подигнута је 1871. године. Назив је добила у циљу разликовања од пространије зграде Велике школе сазидане поред ње 1901. године. „Мала школа“ често је мењала своју намену. Године 1914. и 1915. простор школе коришћен је као прихватилиште за рањенике, а током аустроугарске окупације 1915 – 1918. служила је за војне потребе. До 1951. године Мала школа је коришћена за смештај учитеља, а након тога у њој је био смештен “Раднички универзитет Коцељева”. После низа промена намена од 2003. године у згради је смештена збирка Завичајног музеја. Зграда Мале школе налази се на регулационој линији улице и са зградом Велике школе и цркве спада у најстарије очуване објекте у варошици, чинећи њен осмишљени урбанистички центар. Приземна грађевина, издужене правоугаоне основе са четвороводним стрмим кровом покривеним бибер црепом. Централно постављен главни улаз води у пространо предворје из кога се улази у остале четири просторије и помоћни простор. Улична фасада је симетрично решена са централним ризалитом у кровном делу завршеним степенастом атиком. Поред улаза са сваке стране је по један прозорски отвор, а на угловима уличне фасаде груписана су по два прозорска отвора. На малтерисаним и окреченим у бело фасадама нема малтерске пластике. Споменик књижевнику Јанку Веселиновићу, који је у Малој школи био учитељ од 1871. до 1888. године, рад је академског вајара Косте Богдановића и налази се испред ове зграде. Споменик културе осим архитектонских вредности има и историјски значај, како за унапређење просветне и педагошке, тако и културне делатности у Коцељеви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.820623, 44.466477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Марковића у Ратковцу, О Лајковац", "ref:RS:nkd": "SK2038", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак Марковића у Ратковцу, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Радића у Малом Борку, О Лајковац", "ref:RS:nkd": "SK2039", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак Радића у Малом Борку, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK204", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107321", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107321", "description": "На месту старије цркве брвнаре Св. Николе, освећене 1724, подигнута је 1827. нова, посвећена Вазнесењу Господњем. Непознато је зашто је том приликом промењен патрон храма, али се зна да је старија црква била доста већа од садашње. Грађена је без већих претензија, без трема, мање складних пропорција. Правоугаоне је основе са четвоространом апсидом и доминантним стрмим кровом покривеним упадљиво крупном шиндром. Унутрашњи простор је подељен на олтар, наос и припрату, чији горњи део запрема хор. Лучно засведен шашовац покрива простор цркве. Истичу се врата са резбареном декорацијом, стилизованих биљних и геометријских орнамената комбинованих са крстићима и розетама у касетираним пољима, уобичајеном за рад осаћанских мајстора. Очувале су се престоне иконе Христа и Богородице с дететом, као и царске двери, приписане Сретену Протићу. Иза цркве налази се гробље са надгробним споменицима из 19. века. Обимни конзерваторски радови на санацији и рестаурацији обављени су 1970-72, у време када је од скоро срушене цркве остао само костур." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.207471, 44.012177 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице у Доњој Трешњици", "ref:RS:nkd": "SK2040", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Тројице у Доњој Трешњици, О Мали Зворник" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Соколског дома у Шапцу", "ref:RS:nkd": "SK2041", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106605", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106605", "description": "Зграда Соколског дома у Шапцу подигнута је у периоду између 1930. и 1934. Године за потребе Соколског друштва. Због вежбања на неприкладним местима, идеја о изградњи Соколане остварена је добровољним прилозима грађана, донацијом општине и државе, а по пројекту инжењера Анте Гашпарца. Монументална грађевина Соколане постављена је на углу две улице ( К. Абрашевића и М. Обилића), са јасно одвојеним делом у коме је смештена сала за вежбање од дела зграде са помоћним просторијама. Правоугаона основа грађевине, са главним просторијама у средишњем делу, подређена је намени. Зграда је пројектована тако да угаони део има спратност П+2С, а издужени тракт са салом за вежбање има висински габарит једног спрата. Главни акценат дат је угаоном делу, на коме је главни портал са степеништем. Наизменично смењивање испупчених и увучених површина угаоног дела, као и смело супротстављање јако издужене хоризонталне сале за вежбање вертикали угаоног дела-посебна су вредност у архитектонском компоновању. Одсуство декоративне пластике са фасадних површина, носачи застава као и раван кров над угаоним делом везују ову грађевину за стил модерне, присутне у градској архитектури Шапца у трећој и четвртој деценији 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.689805, 44.755629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Радовашница", "ref:RS:nkd": "SK2042", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106613", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106613", "description": "Налази се на планини Цер испод врха Косанин град, на око 300 метара надморске висине. Црква светог Арханђела Михаила и Гаврила, помиње се први пут 1541. године. За време Турака је више пута паљена. Последњи пут је обновљена 1929. године. Немци су динамитом потпуно разорили манастир октобра 1941. године, током казнене експедиције. Мања археолошка истраживања извршена су 1991. године. Од цркве су преостали зидови висине 0,5 до 1,5 метара. Црква је била зидана од ломљеног камена и опеке. Старија грађевина је била триконхална црква са кубетом над наосом и полукружном олтарском апсидом. Унутрашњост је са два пара пиластара била подељена на три травеја. Делови старе архитектонске пластике су сачувани само у фрагментима. Прва црква је вероватно била саграђена у првој половини 15. века. \nНовија црква је издужене основе, представља једнобродну цркву са припратом и кубетом над наосом, чија је унутрашњост пиластрима подељена на три травеја. Због преправки на изгледу цркве западни травеј је нешто ужи од централног. У близини цркве постоје једва видљиви остаци старих конака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.488687, 44.622966 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Пресвете Богородице у Липсолисту", "ref:RS:nkd": "SK2043", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108502", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108502", "description": "Црква је саграђена 1872. године, а освећена 1880. године, о чему сведочи натпис уклесан на северној фасади. Храм је конципиран као једнобродна, издужена грађевина импозантних димензија, са пространом олтарском апсидом на истоку и припратом, надвишеном галеријом на западу. Певнички простори су, као и олтарски споља полигонални а изнутра полукружни. На пресеку подужног и попречног брода, на високом и уском тамбуру, уздиже се купола. Фасаде су оживљене прозорским отворима, уоквиреним каменим рамовима, фризом аркадица испод кровног венца и избаченим западним порталом са тимпаноном на врху. Зидно платно изнад главног улаза украшава и кружно поље у коме је, у фреско техници осликана представа Исуса Христа. Завршетак западне фасаде је у облику већег тимпанона, изнад кога се уздиже висок и масиван звоник необичног облика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.501196, 44.698106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Карађорђевој бр. 37", "ref:RS:nkd": "SK2044", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106764", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106764", "description": "Зграда у Карађорђевој бр. 37, Шабац, о Шабац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.697192, 44.755174 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Петковица", "ref:RS:nkd": "SK2045", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106614", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106614", "description": "Због очуваности изворног стања, посебно место међу фрушкогорским манастирима припада цркви манастира Петковица. По предању, цркву је подигла удовица Стефана Штиљановића и ту као монахиња провела своје последње дане, док се у писаним изворима помиње у XVI веку. Шишатовачки метох постала је још од 1741. Пореклом основних облика – триконхална основа сажетог плана са куполом и припрата као посебна просторна јединица – везује се за одјеке цркава моравске групе, али је особеном чине споља четворостране апсиде, постоље куполе засечено на угловима тако да образује осмоугаоник, три нише на јужној фасади обликоване са посувраћеним луком и асиметричан положај прозора. Зидне слике добила је 1588. трудом монаха Акакија. Њихов садржај, распоред и иконографија казују да је творац идејног програма морао бити у то доба веома добро богословски обавештен. Тројица сликара извела су сложену декорацију која обухвата одабране сцене из циклуса Великих празника, Страдања, Христових посмртних јављања, по две сцене из циклуса арханђела и Богородице, царски Деизис уклопљен у програм проскомидије, лик св. Георгија Новог Кратовца. Својим несумњивим ликовним вредностима живопис припада оном уметничком току који се ослања на штампане предлошке. У II светском рату црква је знатно пострадала, а тада је уништен и иконостас ктитора Миленка Вучковића из 1735." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.427373, 44.661753 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хала 1 Београдског сајма", "ref:RS:nkd": "SK2046", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109093", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109093", "description": "Београдски сајам саграђен је између 1954. и 1957. године, према пројекту пројектантског тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Замишљен је као савремено обликовани урбанистички комплекс, чији је композициони акценат стављен на три изложбена павиљона под куполама, међусобно повезана пасарелама.\nСвојим специфичним решењем Хала 1 је у време грађења представљала прави градитељски подвиг и изузетно конструктивно остварење, које је могло да се пореди са најпознатијим светским примерима ове врсте конструкције. Дефинисање концепта остварено је кроз усвајање принципа ритмичног распореда маса, јединство грађевинских материјала и прожимање унутрашњег и спољашњег простора посредством великих стаклених површина. \nБеоградски сајам једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.43388, 44.795647 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворски комплекс на Дедињу у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2047", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108498", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108498", "description": "Дворски комплекс на Дедињу подигнут је у периоду од 1924. до 1936. године, на имању краља Александра I Карађорђевића, као приватна породична резиденција владара. Смештен је на најистакнутнијем положају Дедињског брега, чинећи хармоничну целину са непосредним природним окружењем пошумљене падине према Топчидеру. Комплекс чини низ сукцесивно насталих објеката - Сламната кућа, Краљев двор са објектом дворске кухиње, капела Светог Андреја, зграда дворског економата, зграда дворске страже, зграда дворске жандармерије и Бели двор са објектима кухиње и гараже, као и дворски парк са Белим павиљоном, концертном терасом и базеном. Највећи део комплекса реализован је према замисли архитекте Живојина Николића као главног пројектанта, док је здање Белог двора реализовано по конкурсном решењу архитекте Александра Ђорђевића. У изградњи и уређивању објеката који чине комплекс учествовали су неки од најзначајнијих уметника, декоратера, занатских радионица и архитеката, међу којима посебно место припада архитектима Виктору Лукомском, Сергеју Смирнову и Николају Краснову. Посебан значај унутрашњем уређењу објеката дају богате збирке уметничких дела међу којима посебно место припада збиркама дела европског и југословенског сликарства, збирци југословенске скулптуре, колекцији тепиха и таписерија, колекцији предмета од сребра, порцелана и стакла, колекцији намештаја и библиотеци. Као једина изворно сачувана владарска резиденција у Србији, Дворски комплекс на Дедињу поседује посебне културне и историјске вредности и представља важно сведочанство развоја српске државности у трајању дужем од једног века. Избором локације на којој је подигнут, успостављањем складног односа између архитектонског решења и непосредног природног окружења, као и уређењем једне од најпространијих и најлепших парковских површина, комплекс поседује и посебне природне и хоритикултурне вредности. Својим архитектонским и стилским карактеристикама представља показатељ естетских, друштвених и стилских норми које су владале у градитељству Краљевине Југославије. Као комплекс који чува изузетно богату ризницу дела ликовне и примењене уметности, поседује високе уметничке, занатске и естетске вредности. Као резиденција и место протоколарних и званичних дешавања, кроз коју су прошле многе значајне светске личности и државници, објекат сведочи о важним догађајима и личностима за националну и светску историју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453321, 44.7653 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светих апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашницама", "ref:RS:nkd": "SK2048", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101813", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101813", "description": "Црква Св. апостола Петра и Павла у Јагњилу са собрашицама сведочи о развоју црквене архитектуре на широј територији града Београда, карактеристичне за период прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Саграђена је 1841. године трудом и залагањем угледног јагњилског трговца Павла Баџака. Црква је конципирана као једнобродна кубична грађевина правоугаоне основе засведена полуобличастим сводом. Споља и изнутра полукружна олтарска апсида досеже висину брода, а ширином је незнатно ужа од њега. Правоугаони певнички простори споља образују изглед слободног крста. Камени зидови фасада оживљени су декорацијом изведеном у плитком рељефу. Посебна пажња поклоњена је украшавању западног улаза, што се у сведеном облику понавља на северним вратима. Иконе на иконостасу изведене у позно зографском маниру, настале четрдесетих година деветнаестог века, представљају рад сликарске радионице блиске Јовану Стергијевићу, познатијем као Јања Молер. Унутрашњи зидови цркве у целини су живописани током 1963-1964. године. Црква, заједно са очуваним иконостасом, представља својеврстну аутентичну ликовно-архитектонску целину из прве половине девентаестог века, када су грађење и осликавање цркава по средњовековним узорима били у склопу општих тежњи за очувањем националног идентитета. У оквиру порте налазе се очуване две собрашице, подигнуте крајем деветнаестог века, које су припадале породицама Кнежевић и Весић. Служиле су онима који долазе у цркву, за смештај ствари, као и за припремање хране за време великих празника. Имају форму једноделне куће, зидане у бондручној конструкцији и облепљене блатним малтером. Собрашице у порти јагњилске цркве, једине су сачуване грађевине овог типа на београдском подручју и сведоче о развијеном социјалном, културном и материјалном статусу како њихових власника, тако и сеоске заједнице у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.737934, 44.350752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Свете Тројице у Рипњу", "ref:RS:nkd": "SK2049", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103803", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103803", "description": "Црква Св. Тројице у Рипњу саграђена је у периоду од 1892. до 1894. године на месту срушене цркве брвнаре посвећене Силаску Св. Духа, подигнуте 1823. године. Конципирана је као једнобродна правоугаона грађевина засведена полуобличастим сводом, са споља тространом, а изнутра полукружном апсидом, знатно ужом и нижом од брода. Правоугаони певнички простори стварају споља изглед слободног крста и надвишени су слепим кубетима. На западном прочељу, над улазним тремом, уздиже се звоник са барокном лименом капом. Зидови фасада оживљени су једноставном декоративном пластиком изведеном у плитком рељефу. Репрезентативна западна фасада истакнута је постављањем два прозора у оси главног портала, над којима се уздиже осмоугаоно постоље торња. Иконе на иконостасу, настале тридесетих година деветнаестог века, изведене у позно зографском маниру, постављене су на једноставно резбарену олтарску преграду која је у целини пренета из старе цркве брвнаре. Представљају рад неколико сликарских радионица које су водили Анастасије Константиновић, Јован Стергијевић (Јања Молер), Риста Молер и други мајстори. Црква Св. Тројице у Рипњу својим архитектонским и сликарским особеностима представља својеврсну ликовну целину у српској сакралној уметности с краја 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.520846, 44.640845 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Копријан (Курвинград)", "ref:RS:nkd": "SK205", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109377", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109377", "description": "Средњовековни град Копријан, познат и под именом Курвинград, налази се 11 km јужно од Ниша, на обронку планине Селичевице изнад Јужне Мораве. Подигнут је за време кнеза Лазара, на темељима римског и византијског утврђења. Из натписа који је пронађен у грађевинском материјалу који су Турци донели у Нишку тврђаву зна се да је град сазидао Ненад, син казнаца Богдана 1372. Како је Копријан имао три капије, камени блок са уклесаним натписом стајао је, вероватно, изнад једне од њих. Основа града је у облику четвороугла, димензија 80x50 m. Био је заштићен масивнм бедемом висине до 10 m. Имао је пет кула, а донжон се налазио поред главне капије у североисточном углу бедема. Са свих страна град је опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна чији су остаци видљиви. У насељу испод града пронађени су, приликом археолошких ископавања 1933, темељи цркве грађене у моравском стилу. Под у нартексу цркве био је од грубог мозаика, а у осталим деловима изведен је од наизменично сложених плочица белог мермера и зеленог камена, димензија 20x20 cm. Копријан је, у време борби за турски престо 1413, заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза, султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. Путописац Ами Буе помиње у првој половини XIX века рушевине Курвинхана. До данас је град недовољно проучен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.844742, 43.221628 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Марка у Стојнику", "ref:RS:nkd": "SK2050", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101757", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101757", "description": "Црква Св. Марка у Стојнику саграђена је у периоду од 1928. до 1932. године, према пројекту архитекте Петра Ј. Поповића. Конципирана је у српско-византијској традицији, са основом уписаног крста сажетог типа, изнутра са полукружном а споља петостраном апсидом. На западној страни храма налази се припрата са вестибилом, док се над централним делом наоса уздиже осмострано кубе. Посебна пажња покалоњена је спољашњем изгледу, чија се складност огледа у намери аутора да у спољњој архитектури нагласи карактеристично повлачење маса и полукружних забата ка центру композиције. Зидана је у камену и опеци, а споља је омалтерисана. Површине фасада су равне, оживљене сведеним и једноставним архиволтама над узаним прозорским окнима, а хоризонтални венци потенцирају степенасто моделовање грађевине. Унутрашњост цркве није живописана. Дрвена олтарска преграда обликована је у духу романтичарског еклектицизма са иконама из 1935. године, које су рад руског сликара Александра Дикија.Црква Св. Марка у Стојнику један је од последњих реализованих храмова архитекте Петра Ј. Поповића, утемељивача идеје националног стила у српској архитектури, заснован на интегралном сагледавању искуства српског средњовековног градитељства и његове примене у савременој архитектури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.494041, 44.515793 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Антуна Падованског у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2051", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103965", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103965", "description": "На једном од ободних врачарских брежуљака према Звездари, у близини Црвеног крста, уздиже се црква посвећена Светом Антуну Падованском, изграђена између 1929. и 1932. године. Пројекат ове београдске цркве израдио је истакнути словеначки и средњоевропски архитект краја 19. и прве половине 20. века Јосип Плечник (1872–1957). Грађевина је основног облика ротонде, са апсидом на истоку, тремом на западу и цилиндричним звоником са југоисточне стране. Главни простор је пречника 25 м и висине 17,5 м, док су бочни намењени посебним мањим олтарима и исповедаоници. Насупрот улаза, у апсиди је главни олтар - дубоки презвитеријум, под којим је крипта. Због велике висине цркве формиране су три галерије. Монументални торањ звоника висине 52 m и пречника 9 m изграђен је 1962. године према нешто измењеним пројектима архитекте Плечника, а по упутствима његовог ученика Јанеза Валентинчича. Главни олтар Светог Антуна је у апсиди, са бронзаном скулптуром патрона храма који држи малог Исуса Христа, рад Ивана Мештровића, постављен 1935. године. Црква Светог Антуна Падованског једино је, јединствено и оригинално ауторско остварење словеначког архитекте Плечника у Београду. По идеји представља повратак праузорима и извору хришћанства, јер је преплитањем утицаја ране западнохришћанске и византијске архитектуре примењен универзални хришћански концепт, монументалношћу исказана глорификација хришћанства, а естетским ефектом модерности и идеал једноставности фрањевачког реда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.49054, 44.796833 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град Хисар, Црква Св. Прокопија и Латинска црква", "ref:RS:nkd": "SK2052", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109127", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109127", "description": "У подножју брада Хисара, некадашњег славног српског града – тврђаве, које отиће река Топлица, налази се црква посвећена Св. Великомученику Прокопију испоснику палестинском – храм, који је подигнут још у оно доба, када је Топлица била у саставу Охридске Архијепископије, у времену Самуилове државе 976-1018.год. а чије зидове и данас чувају све велике опште хришћанске светиње мошти св. В. М. Прокопија и св. В.М. Георгија, који су пострадали за Диоклецијановог гоњења у IV веку. Да је овај храм подигнут још онда, А. Стефановић у свом делу 'Стара српска црквена архитектура и њен значај' пише: 'По ономе што стам могао докучити, по многим знацима вероватно води из првог периода (развиће српске црквене архитектуре) и стара црква у Прокупљу', а тај први период јесте доба од прелаза Срба у хришћанство до Немање. Габриел Миле каже: Македонска школа је наклоњена базилици са три лађе. Тако ми налазимо три лађе и на Топлици у Прокупљу обновљене 1734.године цркве свакако под византијским утицајем са три лађе под једним кровом. То нас потсећа на стари модел Свете Софије Охридске. Чувени руски византолог Окунин, ранији професор Универзитета у Прагу, који је 1927.године обишао Прокупље, после дугих испитивања и детаљног прегледа храма казао је, да је ова црква из IX-X века. Са овим тврђењем потпуно се је сложио и Др. Влада Петковић, који је такође 1928.године посетио ову цркву. Ово је најстарија за сада позната црква у Топлици. Историја мало о њој говори, летопис цркве не постоји, а разне оправке у току хиљаду година учинили су своје, те је храм донекле изгубио оне карактерне особине цркава из до Немањиног доба. Године 1386. Цар Мурат са својом азијатском хордом заузима град Ниш, нишлије из страха, напуштају своју постојбину, узимају мошти св. В.М. Прокопија које су дотле почивале у Нишу и у цркви прокупачкој остављају мошти у гробницу нарочито за то припремљену. Вероватно, као све хришћанске светиње, тако и ова црква пострадала је и порушена када је турска војска заузела Хисар. Према Сегединском уговору од 1444.год. Турци су морали вратити Хисар а са њим је и црква прокупачка била слободна и обновљена, па је поново 1445.године Хисар заузет и црква порушена од Турака. Према подацима – тефтеру епископа нишког Јоаникија 1734.године, црква је опет обновљена. Црква је и после овога много пута оправљана а после ослобођења од Турака и проширена, са додатком још једног одељења звано 'туторско' и подигнута изнад крова великих звонара. Данас обилни зидови храма затварају један правилан правоугаоник а слободни стубови по три и три у истој основи, деле га на три брода, те је црква права тробродна базилика. Цео храм био је много раније украшен живописом у фресци, а то се данас види кад се пробуши неколико слојева креча на зидовима храма, и од њега су остале данас само три иконе и то на своду средње лађе, Богородице, Христа Спаситеља и Бога Сина, израђене уметничком руком старог зоографа. Кров храма био је некада од великих камених плоча, које су доцније употребљене за патос како у храму тако и у порти ван њега, а данас је храм покривен новим црепом и звонара плехом. На иконостасу има 33 уметника израђених у византијско-српском стилу икона, и то је највероватније из 18 века, то јест, када је обновљена црква. На звонари се налазе три лепа звона, сва три већа једно од другога. Звона имају врло методичан звук приликом звоњења. На највећем звону постоји натпис: Војно технички завод Крагујевац а на другој 'својина цркве прокупачке, храм Св. В.М. Прокопија – сливено 1905.год. Остала два звона имају с једне стране слику неког светитеља (може бити Св. Прокопија) а с друге стране натпис: 'при владавини благоверног Господара и књаза Милана Обреновића I независног владара: храма Св. Великомученика Прокопија – ливао Стеван П.Л. Бота и син у Вршцу 1880.године'." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.578389, 43.2268 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рашиначки манастир Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK2053", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103805", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103805", "description": "Рашиначки манастир Св.Арханђела чине црква, парохијски дом из 1927.године, кула-звоник из истог времена и економски део са помоћним објектом из друге половине 19.века. Више пута рушен и обнављан, свој данашњи изглед добио је 1896.године. Црква је у основи триконхос у облику сажетог уписаног крста са куполом. Издужен и дубок олтарски простор, са ђакониконом и проскомидијом у маси зида, споља и изнутра је полукружан. Нешто уже бочне конхе обликоване су на исти начин. Купола преко пандантифа прелази у круг тамбура. Споља, на четвртастом кубичном постољу лежи осмострани тамбур са прислоњеним колонетама. Овај централни простор који чине три травеја представља најстарији део цркве. Два травеја на западу, полуобличасто засведена, дограђена су у 19.веку. Старој цркви припадају два четвртасто обликована камена свећњака испред олтара. Првобитном манастирском комплексу припадао је и објекат правоугаоног облика, северно од цркве. Западни улаз украшен је конзолом и правоугаоним рамом. У лучној ниши изнад је плоча са натписом и стојећа фигура Св. Гаврила, надвишена окулусом. Северни улаз, једнако обликован, завршава се троугластим тимпаноном изнад кога је крст.Иконостас је изведен у класицистичком маниру са стилизованим флоралним мотивима у позлаћеној дуборезној пластици. Иконе у техници уља на платну, рад су Лазара Крџалића из 1889.године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.967034, 43.477924 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома културе у Бору", "ref:RS:nkd": "SK2054", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102428", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102428", "description": "Зграда Дома културе у Бору која се налази у улици Моше Пијаде је модерни архитектонски вишеспратни објекат у натур бетону и стаклу, са прилазом у два нивоа. Доњи ниво у свом спољнем склопу садржи отворену сцену и седишта у бетону на принципу грчких позоришта. Приземни део горњег нивоа пројектован је по целој својој површини на принципу хола са пратећим помоћним просторијама док је спратни део канцеларијског типа са неколико већих и наткривених тераса. Првобитна намена објеката, односно подигнут је да трајно чува сећање на борце НОР-а, који су дали своје животе за ослобођење земље од фашистичког окупатора и у социјалистичкој револуцији од 1941-1945.године. Данас, зграда Дома културе у Бору припада савременој архитектури, и у свом садржају има музејску, библиотечку, васпитно образовну, организационо-политичку и информативну делатност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.099449, 44.074824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара хидроелектрана \"Св. Петка\" у Островици", "ref:RS:nkd": "SK2055", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108629", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108629", "description": "Хидроелектрана „Света Петка“ свечано је отворена 21. јануара 1908.године и од те године на њој није било значајнијих радова. За изградњу МХЕ „Света Петка“ заслужни су мештани села Сићева, и њен инцијатор Тодор Миловановић, тадашњи председник општина Ниш. МХЕ „Света Петка“ почела је са радом 13 година после прве Хидроелектране на свету изграђене на реци Нијагари (1895. САД) и била је прва државна електрана која је осветљавала град Ниш. Објекат хидроелектране је једноставна подужна грађевина, скромних архитектонских вредности подређених индустријској намени. Професор Техничког факултета у Београду, Аћим Стевовић пројектовао је брану, канале и зграде, док је комплетна опрема купљена у Немачкој од фирме „Siemens-Schuckert Werke“ и дан данас је у функцији. Електрична енергија је до Ниша стизала далеководом дужине 25 километара под напоном од 8 KW." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.122584, 43.333717 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2056", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108614", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108614", "description": "Црква св. Николе у Нишу је подигнута на остацима храма за који се претпоставља да је катедрална црква Св. Прокопија из XI века. Почетком XVII века саграђена је и осликана нова црква, чији је живопис био видљив до 1860.године. Разорена 1690.године, обновљена је 1722.године о чему сведочи натпис изнад улаза. После победе Турака у рату са Аустријом 1737.године црква је неколико пута претварана у џамију, што је 1799.године коначно и постала. Названа је Фетија џамија – покорена џамија и дозидан јој је минарет. Митат паша је 1862.године порушио цркву – џамију, да би нешто источније 1863-4.године саградио нову џамију. По ослобођењу од Турака 1879.године, прилагођена је потребама православне вере Ниша михраба претворена је у певницу, док је мимбара постала олтарска апсида. Централни простор прекривен је плитком куполом ослоњеном на греде тавањаче. У средишту куполе пробијен је отвор и постављено витко осмострано кубе. Унутрашњост је осветљена са лучно завршеним прозорима у два нивоа. Изнад улаза на северозападу, постављена је галерија ослоњена на стубове. Иконостасна преграда из 1879.године рад је непознатих аутора. У цркви се налази известан број икона Илије Димитријевића. Двоспратни звоник саграђен је 1926.године.\nСпоменик културе заједно са остацима првобитног храма значајно је сведочанство прошлости града Ниша, од првих векова хришћанства до наших дана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.902358, 43.311463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Пантелејмона у Лепчинцу", "ref:RS:nkd": "SK2057", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103876", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103876", "description": "Споменик културе састоји се из цркве, бивших економских објеката прилагођених за боравак монаха и темеља старог конака. Спомиње се у Пчињском поменику из 15. века, као метох манастира Св. Прохора Пчињског. По свој прилици саграђен је на старом култном месту. Садашња манастирска црква, обновљена 1852. године, скромна је једнобродна грађевина са равном дрвеном таваницом, препокривена кровом на две воде. На источној страни је плитка, споља тространа апсида. Дно јој је од камене плоче, избачене у простор, као замена за часну трпезу. Мања ниша северно од апсидалне служи као проскомидија, а четвртаста на јужном зиду као ђаконикон. Црква је зидана од грубо тесаног камена. Светлост у храм допире кроз четири прозорска отвора. У цркву се улази са севера у олтарски простор, и са југа у наос. У трећој деценији овога века порушен је западни зид и дозидана припрата са осмоугаоном кулом звоника изнад. Године 1928. дограђен је са јужне стране неугледни анекс са једноводним кровом. Првобитном иконостасу из времена обнове припадају космитас и царске двери.\nМанастир Св. Пантелејмона је значајно сведочанство из средине 19. века о историјско-уметничкој прошлости овог дела Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.976498, 42.427736 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Гаврила у Придворици", "ref:RS:nkd": "SK2058", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100203", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100203", "description": "Црква Св. Арханђела Гаврила налази се југоисточно од села Придворица. Саграђена је на старом црквишту око 1895. године а освећена 26. септембра 1899. године од епископа Нишког Господина Никанора за време владавине краља Алексндра I Обреновића, како је забележено на мермерној плочи изнад западних улазних врата.\nХрам Св. Арханђела Гаврила је петокуполна грађевина на чију правоугаону основу су додате три полукружне конхе засведене полукалотама. Бочне кохне су упадљиво већег распона од олтарскке апсиде. По дужини црква има четри травеја. Западни травеј је најмањи, засведен полуобличастим сводом и издвојен плитким пиластрима, преузео је улогу припрате. Наос чине три неједнака травеја надвишена куполама. Над централним простором средишњег травеја је највећа купола, док су узнад конхи по једна мања купола. Куполе леже на тромпама, издуженог су тамбура изнутра кружног а споља осмоугаоног, који носе лукови и полуобличасти сводови. \nПрозорски отвори, осим тамо где их треба очекивати, због висине храма налазе се у горњим зонама: на апсидама, кубичним постољима и са сваке стране осмоугаоних тамбура. Улазна врата лучно надвишена, налазе се на западној и јужној страни. Храм је споља окречен у бело, док су тамбури кубета од лепо сложених опека. Иконостас је рађен у класицистичком духу, јендоставне дрвене конструкције са благо тордираним стубићима и упрошћеним капителима. Иконе за иконостас и појединачне иконе изведене су у техници уље на платну с почетка ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.769902, 43.002762 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Пророка Илије у Ражњу", "ref:RS:nkd": "SK2059", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103877", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103877", "description": "Црква Св. пророка Илије у Ражњу, са покретним стварима у њој које су од посебног културног и историјског значаја , налази се на територији општине Ражањ, у Ражњу, Партизанска улица бб, у приватној својини, на катастарској парцели број 202, КО Ражањ. \nЦрква Св. пророка Илије у Ражњу сазидана је 1841. године, а обновљена 1930-32. године. То је једнобродна је грађевина са триконхалном апсидом, засведена полуобличастим сводом. Унутрашњост јој је подељена са три пара пиластера на олтарски део, певнички простор и наос, чији западни део наткриљује дрвена галерија. Фасаде оживљавају два лучно завршена портала, уоквирена каменим рамовима са лозицама и крстом у средини изведеним у плитком рељефу, и седам благо профилисаних лучних прозорских отвора. Унутрашње зидове осликао је 1940. године Драгољуб Стојковић из Алексинца. Иконостас, једноставне дрвене конструкције, постављен је 1930. године, а иконе изведене техником темпере на дрвету потичу из средине 19. века.\nСпоменик културе, пре свега својим архитектонским облицима, представља карактеристичан пример сакралног градитељства у Србији Милошевог времена, какав се у овом граничном појасу ретко среће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.54802, 43.673457 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK206", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108514", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108514", "description": "Црква Св. Јована у Орљану налази се на изванредном положају на брду Комњига насупрот средњевековног града Копријана (Курвин град). У подножју цркве се налази Добрич поље и ушће реке Топлице у Ј. Мораву. Према оскудним подацима саграђена је пре владавине Немањића. Црква је страдала за време српско – турског рата 1877. године, и била је порушена топовима. М. Ђ. Милићевић помиње да су до1883. године од цркве преостали само зидови у висини од 3 метра. Цркву је обновио „Живадин из Ниша 1883. године“. \nПриликом обнове, од првобитне цркве, пре њеног пострадања сачуван је једино северни зид и део олтарске апсиде, док је све остало поново изграђено. Црква је саграђена од камена и опеке споља, а изнутра омалтерисана и окречена у бело. Мањих је димензија, правоугаоне основе, без куполе и припрате, са једном полукружном олтарском апсидом. Северни и јужни зид украшавају са спољашње стране четири четвртасте плитке нише, а олтарски део има пет ниша које у горњем делу имају полукружни лук. Црква има двоја врата, једна на јужној а друга на западној страни. Кров је на две воде и покривен црепом. Године 1883. је израђен и иконостас а иконе је насликао Ђорђе Зографски из Велеса. После Првог светског рата јужно од цркве је подигнут звоник од дрвених греда, са једним звоном. Из ове цркве je у Нишки музеј пренета једна руска икона из XVII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.83283, 43.221485 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије у Јагличју", "ref:RS:nkd": "SK2060", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100110", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100110", "description": "Црква Св. Илије у Јагличју налази се на територији општине Гаџин Хан, у Јагличју, на катастарској парцели број 1115, КО Јагличје. \nЦрква Св. Илије саграђена је 1883.године од бондручног материјала, као једноставна, једнобродна сеоска црква. Источном страном доминира полукружна олтарска апсида, а западном отворен егзонартекс са луковима и стубовима од дрвета, у чијој ниши је сачувана сликана представа патрона храма (у лунети изнад улаза на западној фасади је представа св. Илије). \nСкромну фасадну декорацију чине прислоњени пиластри на подужним зидовима. Сликане представе на ниској иконостасној прегради, рад непознатог аутора, немају већих уметничких вредности.\nСпоменик културе складношћу свог архитектонског склопа представља један од најлепших примера сакралних грађевина изведених од бондручног материјала у нашој земљи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.080107, 43.218312 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице у Ображди", "ref:RS:nkd": "SK2061", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100113", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100113", "description": "Споменик културе саграђен је на темељима старијег храма и освећен 18. маја 1885. године, у време епископа нишког Димитрија, о чему сведочи запис изнад западног улаза. Камени зид обједињује цркву и високи звоник, саграђен 1927. године. Улаз у порту је лучно обликован у једном комаду пешчара. Десно од улаза видљива је база античког стуба. У порти је већа група камених надгробних споменика са именима војника изгинулих у балканским и Првом светском рату. Црква је скромна једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку. Две нише обележавају простор проскомидије, а једна ђаконикона. Зидана је од притесаног камена, омалтерисана и окречена у бело. Засведена је полуобличастим сводом и препокривена кровом на две воде. Три правоугаона прозора налазе се на јужној страни, а један у оси апсиде. У цркву се улази са западне и са јужне стране. У унутрашњости је једноставно декорисан иконостас у духу народне уметности, са иконама без веће уметничке вредности. Изузетак су две престоне иконе, Св. Михаило и Св. Богородица са Христом, рађене темпером на дрвету у другој половини 19. века.\nСпоменик културе представља значајно остварење сакралне уметности 19. века у лесковачком крају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.567141, 42.988644 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе у Каменици", "ref:RS:nkd": "SK2062", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108623", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108623", "description": "Црква Св. Николе у Каменици, са покретним стварима у њој које су од посебног културног и историјског значаја, налази се на територији општине Ниш, у Каменици, на катастарској парцели број 4439, КО Каменица, у приватној својини.\nСпоменик културе подигнут је 1831. године, а освећен 1842. године. Обновом из 1933. године дограђена је припрата. \nТо је грађевина правоугаоне основе са развијеном олтарском апсидом на истоку, засведена полуобличастим сводом. Улазне отворе, на западу и југу, наткриљују архиволте украшене плитком тракастом профилацијом. Споменик културе је окречен и омалтерисан. На појединим местима се види да је зидан од притесаног камена. Као часна трпеза служи антички стуб, а као амвонска розета ранохришћански споменик са Христовим монограмом, док се унаоколо срећу опеке античког и византијског формата. Осветљен је малим прозорима у облику бифора и трифора на јужној и источној страни. Живописан је 1859. године када су урађене и иконе за иконостас. Фреско декорација изведена је на сувом малтеру и потпуно је потамнела. И иконе на иконостасу су прекривене наслагама гарежи тако да се сцене не препознају у целости, осим што се наслућује њихов квалитет.\nЦрква Св. Николе, изграђена у духу традиционалног народног градитељства са мотивима из старе српске црквене архитектуре, значајно је сведочанство о уметничким достигнућима непосредно пред ослобођење од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.94309, 43.377265 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила апотекара Величковића у Нишкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2063", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108755", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108755", "description": "Споменик културе саграђен је 1935. године за апотекара Драгутина Величковића као вила неуобичајених облика и детаља за архитектуру југоисточне Србије. Изведена је према овереном пројекту који је потписао овлашћени грађевински инжењер Цветко Анђелковић из Београда. \nПрема цртежу фасаде са потписом: „инг. Ђорђе Коваљевски”, може се претпоставити да је пројекат он урадио. С обзиром на то да као државни чиновник Коваљевски није могао да обавља приватну праксу, пројекат је оверио овлашћени инжењер Анђелковић. Истражујући слободније архитектонске облике, аутор је на захтев наручиоца дао особен израз своме делу, нашавши решење у концепцији модернизовања класичних стилских композиција. По узору на пројекат Драгише Брашована за кућу инжењера Чешке банке Рихарда Шкарку у Делиградској улици број 13 у Београду, која је 1927. године добила награду Др Томића за најлепшу фасаду, власник је желео да његова вила у Нишкој Бањи буде саграђена са декоративним елементима какве има зграда с најлепшом фасадом, саткана од необичних комбинација елемената – слободно схваћен историцизам у духу китњастог романтизма. \n\nФасадама доминирају хоризонтални елементи. Елементи модерне, сагледиви у распореду маса, комбиновани су са академским приступом хоризонталној подели композиције фасаде. На пројекту Величковићеве куће улична-главна фасада има партер обрађен дијамант квадерима, са троделно решеном лођом у средини. Централна врата су двокрилна, а двоја бочних једнокрилна. Једноставни масивни стубови носе средњи виши и шири лук, а бочни уже и ниже лукове. Симетрично у односу на лођу су постављена по два лучно завршена прозора. Изведени радови су другачији у односу на цртеж – лођа је уместо лучно завршена архитравно. \nПолигоналним испадом решен је део фасаде на првом спрату, на коме је балкон са четири стуба који носе лукове, правоугаоном рељефном декорацијом на оградном зиду и розетама над бочним прозорима. Други спрат је у масама решен као кула над којом је кубус са сегментастом куполом. Фасада другог спрата куће има богату рељефну декорацију око готске трифоре, надвишене готичким аркадним фризом, који на завршецима има пирамидални кров. Пространа тераса окружује кулу.\n\n Главни улаз у кућу налази се на бочној фасади и његово монументално решење чини ову фасаду посебном. Пројектант се потрудио да свим фасадама да другачији изглед, тако да је дворишна фасада добила трем са балустрадом, који носи балкон, а четврта фасада подређена је функцији коју је одредило степениште са светларником. Унутрашњи простор решен је централно. Постигнута је функционалност као стремљење модерне, задовољени су захтеви породичног живота, али и професионалних потреба власника увођењем пословног простора – сезонске апотеке, кабинета за рад и економских просторија. Кућа је имала шеснаест соба. Изградња куће захтевала је велика материјална средства, што је условило јефтиније опремање ентеријера, без луксузних детаља. Према замисли пројектанта кућа је изведена тако да је била увучена у парцелу и окружена баштом. Каснијим просецањем улица смањена је башта, а кућа је изашла на улицу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.005186, 43.293166 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Борисава Анђелковића у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2064", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101862", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101862", "description": "Трајко Стаменковић (Лесковац, 11. мај 1909 — околина Београда, крајем 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.Стрељан је крајем 1942. године. Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.934859, 42.993867 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Павла Стојковића бр. 10-10а у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2065", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108734", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108734", "description": "Кућа на Тргу Павла Стојковића (Кућа породице Деља), је приземна, издужена грађевина са пространим двориштем. Поседује два продајна простора и једну кафану (Цариград), а између су велика дворишна полукружна врата. Део куће под бројем 10, био је власништво познатог Нишког кожарског трговца Панајота Деље, цинцарског порекла, који је у Ниш дошао 1878. године из Алексинца. Кућа је саграђена 1882. године, као „Кожарска радња Панајота Ј. Деља и другови“.\nДруги део куће, број 10а, са кафаном припадао је супрузи Панајота, Евдокији Деља, рођеној Мантаћ. У њој се налазила кафана „Цариград“, једна од најстаријих кафана у Нишу, која од оснивања 1885. године није мењала назив. Пре Другог светског рата, ову кафану држао је Ђорђе В. Милојковић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892435, 43.31719 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква у Зајечару", "ref:RS:nkd": "SK2066", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107382", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107382", "description": "Црква као грађевина у својој првобитној фази састојала се у основи из једнобродног наоса са полуобличастим сводом, полукружне апсиде и бочним певницама, и покривена двоводним крововом. Саграђена је 1838. године у прериоду након ослобођења Зајечара од Турака. Током Првог српско-турског рата 1876-1877. године тешко је пострадала, да би потом, по завршетку рата била обновљена. Године 1898. дозидана је припрата и посебан звоник са спратовима квадратне основе, који има завршетак у виду осмоугаоног тамбура, са кровом и кровним ппкривачем облика надвишене сверичне пирамиде. \n\nУ погледу архитектуре црква је грађена по примерима сличних цркава у унутрашњости Србије из периода владавине Милоша Обреновића, попут цркве у Алексинцу или Књажевцу, са романтичарским обележјем, уз примену елемената под утицајем Византије, романтике и ране ренесансе. \nНа фасадама се опажају низови са слепим аркадама и лизенама дуж спољњих зидова цркве и певница. Црква је живописана у времену од 1840. године од војвођанског сликара Ђорђа Баналовића, док друга иконографска вредна остварења потичу и из времена од 1877. године када је углавном на иконостасу, радио сликар Стева Тодоровић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.274962, 43.902425 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918. године у Прокупљу", "ref:RS:nkd": "SK2067", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109084", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109084", "description": "Споменик палим Топличанима у ратовима 1912-1918 године, налази се у центру Прокупља. На њему је записано – „Топличанима палим у ратовима 1912 – 1918 и жртвама у народном устанку 1917. године. Захвални Топличани“. Открио га је краљ Александар I Карађорђевић 09.09.1934. године, уз присуство државне делегације на челу са патријархом српским Варнавом и председником владе Николом Узуновићем. Споменик чува успомене на велике жртве Топличана у Балканским ратовима, Првом светском рату и Топличком устанку 1917. године. Споменик је рад београдског вајара Франа Менегела Диничића. Састоји се из два дела: два плитка рељефа у бронзи у доњем делу постоља и фигуре двојице ратника на врху. Композиције на два рељефа приказују карактеристичне моменте, војсковође и војводе српске војске из ратова 1912 – 1918 и из Топличког устанка. Бронзане фигуре на врху споменика, представљају српског војника у ууниформи са пушком и бајонетом и топличког устаника у народној ношњи са бомбом у десној и пушком у левој руци. Оба су у покрету, у нападу!\nПрокупље је, пре Балканских ратова, било зборно место мобилизације II пешадијског пука „Књаз Михајло“ Моравске дивизије првог позива српске војске, познатијег као „Гвоздени пук“ због исказаног јунаштва у Брегалничкој бици за време Другог балканског рата. Пук је учествовао и у Кумановској, Колубарској, бици на Кајмачкалану... Из „Гвозденог пука“ било је 126 носилаца Карађорђеве звезде, и преко 5000 носилаца медаље за храброст.\nСпоменик је уједно симбол победа устаника над бугарским окупаторима у фебруару 1917. године, када је 14. фебруара ослобођена Куршумлија, а 18. фебруара и само Прокупље, и обележје стравичних бугарских зверстава после угушења Топличког устанка. Жртве бугарских репресалија процењују се на преко 20000 убијених људи на југу Србији и у Топлици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.5874, 43.234463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Митка Стајића - прототип Митка из ''Коштане'' Боре Станковића, Врање", "ref:RS:nkd": "SK2068", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Митка Стајића - прототип Митка из ''Коштане'' Боре Станковића, Врање, О Врање" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Зајечару у ул. Љубе Нешића бр. 9", "ref:RS:nkd": "SK2069", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-01-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95963", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=95963", "description": "Кућа је значајна зато што је у њој рођен народни херој Љубомир Нешић. Љубомир Нешић (1918-1941), студент права, члан Окружног комитета КПЈ за Зајечар, политички комесар Крајинског партизанског одреда и народни херој Југославије. Као гимназијалац, био је активан у редовима револуционарне омладине, а на факултету је наставио још већу политичку активност, па је 1939. године примљен у Комунистичку партију Југославије. Био је руководилац омладинске секције Удружења Тимочана и Крајинаца. \nАктивно је радио и с радницима, организовао политичке скупове и штрајкове. Због тога га је полиција више пута хапсила. Када је, почетком 1940. године, формиран Окружни комитет КПЈ за Зајечар, Нешић је изабран за његовог члана. Највише се ангажовао за стварање нових партијских организација. После априлског рата и окупације Краљевине Југославије, радио је на припремама, организацији и дизању устанка. \n\nУчествовао је на састанку ОК КПЈ за Зајечар, 28. јуна 1941. године на Белом Брегу, када је одлучено да се формирају Бољевачки, Крајински и Заглавски НОП одред. После тог састанка, активно је радио на стварању партизанских одреда у Крајинском и Неготинском срезу.\nКада је, 1. августа 1941. године на Шуљевцу код Метриша, формиран Крајински партизански одред, Љубомир је постављен за политичког комесара. Прве акције Одреда биле су разоружавање жандармеријских посада на железничким станицама Рајац, Тамнич и Брусник, а затим заузимање среског места Салаш. Љубомир Нешић је погинуо приликом напада, здружених одреда четника и жандарма, на Крајински партизански одред, 29. септембра 1941. године, на источним падинама планине Дели Јован, код села Сиколе. За народног хероја проглашен је 14. децембра 1949. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.275896, 43.897326 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Николе", "ref:RS:nkd": "SK207", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108655", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108655", "description": "Задужбина Стефана Немање, манастир са црквом посвећеном св. Николи настао је у седмој деценији XIII века и убрзо постао центар Топличке епископије. Вешти градитељи подигли су храм једнобродне основе са куполом, троделним олтаром који је тролучном зиданом преградом одвојен од наоса и бочним анексом уз јужни зид поткуполног простора, највероватније фунерарне намене. Зидање је изведено редовима опеке са дебелим спојницама малтера који прелази преко сваког другог реда увученог у односу на раван зида. На припрати са двема кулама и тремом између њих, опека се смењује са каменом који је такође био покривен малтером, па је спољни ефекат био сличан оном који је остварен на главном делу храма. Изгледа у XIV веку дозидан је уз северни зид западног травеја цркве параклис основе у виду сажетог уписаног крста. Од живописа у храму Св. Николе сасвим фрагментарно су се сачувале фреске из прве половине XIII столећа једино у капели јужне куле: нераспознатљиве сцене у горњој и стојеће фигуре Богородице и епископа у најнижој зони. Ликови импозантних димензија сједињују одлике комнинске уметности са новијим стилским тенденцијама српске уметности тога времена. Археолошка истраживања споменика и конзерваторско-рестаураторски радови вршени су током седме и осме деценије ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.277281, 43.140102 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амам (купатило) Кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2070", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109245", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109245", "description": "Хамам највероватнија датира из XVIII века, у архитектонском смислу припада оријенталном типу градње, што посебно наглашава полулоптасти свод – кубе, који је у прошлости био прекривен ћерамидом, перфориран са девет звездастих отвора, инкрустираних разнобојним стаклом. Историјски значај добија доласком кнеза Милоша у Брестовачку Бању, као и нови назив – Кнежево купатило. Хамам је у основи квадратна грађевина, димензија 5,0 X 6,0 метара. Централним простором доминира басен , пречника 2,60 метара, дубине 1,10 метара, изграђен од камена, у који је протицала топла и лековита вода Бање, са температуром од 27˚Ц. Кнез Милош је свој боравак у Брестовачкој Бањи користио за обављање државничких послова, али и за одмор, и свакодневно је одлазио у хамам , с обзиром да је боловао од реуме." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.044223, 44.060455 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стојана Божиловића Белог", "ref:RS:nkd": "SK2071", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108756", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108756", "description": "Кућа је настала је у периоду између 1840. и 1854. године, када је од првог власника откупљена од стране Стојана Божиловића Белог, богатог пиротског трговца. Налази се на Тргу Карађорђа бр. 13 у великом дворишту са помоћним објектима и баштом која излази на Градашничку реку у залеђу. \nПредставља изузетно занимљиво архитектонско остварење и има све одлике богате хришћанске трговачке куће XIX века. Иако има неправилну основу, која се ослања са две стране на ивицу парцеле, овај објекат припада симетричном типу кућа са централним холом и два истурена трема. Оба трема имају преграде између пролазног дела и дела за седење, простор испред улаза у хол повучен је у габарит објекта. Из трокраког централног простора комуницира се према тремовима и улази у четири веће и једну мању просторију. Подрум је изграђен од камена и захвата само један део објекта, а на западној и северној страни налазе се веома уски прорези у зидовима, који по форми подсећају на пушкарнице. Приземље је на запандој страни препуштено преко ширине подрумског дела, а његова тежина прихваћена је косницама. Тремови такође имају конзолне препусте и коснике. \nСпрат је грађен у бондручном систему, а једна од просторија четири соба које се ту налазе има и две скривнице формиране дуплирањем зидова на њеног источној страни. Две собе окренуте према дворишту и реци имају изузетно богато декорисане дрвене таванице, што је поред добре функционалне шеме највећи квалитет овог објекта у ентеријеру." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.587866, 43.163529 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Четири стара надгробна споменика из 18. века у Србобрану", "ref:RS:nkd": "SK2072", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=92324", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=92324", "description": "На углу улица Каналске и Стеријине, на десној страни, налази се стари камени надгробни споменик из 1716. године. Споменик је вертикално укопан у земљу, а текст који је на њему уклесан је нечитак.\nНа левој страни Стеријине улице налази се вертикално укопан надгробни споменик из 1787. године са делимично очуваним уклесаним текстом у коме се наводе имена покојника Николе и Станка.\nНа углу Каналске и Љубљанске улице, на десној страни, обрнуто је укопан стари надгробни споменик из 1755. године са делимично очуваним текстом.\nНа левом углу Љубљанске улице налази се стари надгробни споменик на којем нема никаквог текста, који обликом и изгледом потсећа на претходна три, те се претпоставља да потиче из средине 18. века.\nОви надгробни споменици налазе се на местима која су удаљена од месног гробља, па се претпоставља да се овде некада налазило старо гробље. Њихова старост била је разлог за утврђивање њиховог споменичког својства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.77827, 45.545853 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац у Беочину", "ref:RS:nkd": "SK2073", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104473", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104473", "description": "Споменик културе изградила је породица Спицер 1906-07. године, по пројекту архитекте Стеиндал Имре-а. Дворац је спратни објекат са асиметричном основом, наглашеном главном фасадом и главним улазом са портиком. Ентеријер је изведен нешто касније у духу мађарске варијанте сецесије.\n\tУ архитектонском културном наслеђу Војводине овај споменик културе представља јединствен пример еклектичке архитектуре посебне намене, са веома вредним декоративним програмом оствареним у духу сецесије, нарочито у ентеријеру, диктираним наменом и веома угледним економским статусом породице као једне од сувласника Беочинске фабрике цемента." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.71975, 45.203749 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Архиђакона Стефана у Госпођинцима", "ref:RS:nkd": "SK2074", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101065", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101065", "description": "Споменик културе подигнут је на месту старије црквене грађевине која је страдала у буни 1848-49. године. Као и већина цркава у Бачкој, насталих половином XIX века, то је грађевина монументалних размера са обједињеним унутрашњим простором, без кубета, са полукружном апсидом на истоку, незнатно ужом од брода цркве, и са звоником на западу. Подела на травеје пиластрима и масивним луцима у унутрашњости, видљива је и споља, где се на бочним фасадама јављају карактеристичне високе нише одвојене пиластрима.\n\tПевнички простори су у облику ниша. Оне су са унутрашње стране дубоке, а са спољне су плиће од осталих ниша на фасади. Позлаћена резба иконостаса, певница, тронова, Христовог гроба и лука између припрате и наоса, рад је бечких мајстора Јохана Кистнера, резбара и позлатара Топфера из 1860-70. године. Иконе на иконостасу, певницама и троновима, као и зидне и сводне слике, рад су Николе Алексића и његове радионице из 1855-56. године. Иконе на Христовом гробу и у ниши проскомидије дело су непознатих уметника, чији рад показује одличну школу и сигуран ликовни израз.\n\tСпоменик културе представља изузетно значајан и репрезентативан пример класицистичког стила у српској црквеној уметности друге половине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.989664, 45.405401 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Ваведење Богородице у Свилошу", "ref:RS:nkd": "SK2075", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100884", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100884", "description": "Споменик културе саграђен је у првој половини 19. века. То је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и звоником квадратне основе. Бочне певнице наглашене су удубљењима у зидној маси наоса. Олтарски део одељен је степеником и иконостасом, а у средини је постављена часна трпеза. Свод брода је полуобличаст. Унутрашњи простор осветљен је са седам лучно завршених прозора, по три на бочним странама брода и један на олтарској апсиди. Портали су на западној и на јужној страни. Фасаде су оживљене пиластрима са једноставним капителима и кровним венцем. Кров је покривен бибер црепом, а зидне површине су омалтерисане и окречене. Троспратни звоник, грађен истовремено када и црква, уклопљен је у масу темеља западног зида, ослоњен на четири масивна носача и отворен лучним пролазима према порти. Иконостас, изведен у стилу класицизма, дуборезао је непознат, али вешт мајстор прве половине 19. века. Иконе је осликао новосадски сликар Матеј Петровић 1855. године. Зидна слика на своду нaоса испред иконостаса рад је непознатог сликара из 19. века.\n Споменик културе је значајан пример класицистичке архитектуре и сликарства и као такав представља својеврстан документ за проучавање овог стилског правца у српској уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.585733, 45.174334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Грабову", "ref:RS:nkd": "SK2076", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101063", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101063", "description": "Споменик културе, саграђен у другој половини 18. века, обновљен је и дозидан према пројекту Франца Менцека 1838. године. Конципиран је као једнобродна грађевина са основом у облику уписаног крста, правоугаоним бочним певницама, полукружном олтарском апсидом, ширине наоса и звоником квадратне основе, ужом од ширине брода. Засведен је полуобличастим сводом. Фасаде су оживљене са шест лучно завршених прозора и два портала, на западној и на јужној страни. Висина им је наглашена пиластрима који се завршавају једноставним капителима у висини прозорских отвора, а испод кровног венца. Кров је покривен бибер црепом, а зидне површине су омалтерисане и окречене. Западна страна унутрашњег простора је обогаћена хором. Иконостас је резао Сава Љубинковић 1840. године, а иконе је сликао Павле Чортановић 1857. године, који је и аутор зидних слика у олтару и на своду наоса. Архијерејски трон је рад непознатог мајстора друге половине 19. века. Звоник је грађен исто када и црква. У приземљу је отворен лучним пролазима према порти. Има три етаже и завршен је једноставним четворосливним кровиштем, покривеним бибер црепом.\n \tСпоменик културе представља веома успело остварење класицистичке уметности сакралног карактера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.613902, 45.173945 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска православна црква Преноса моштију Св. Николе у Риђици", "ref:RS:nkd": "SK2077", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100885", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100885", "description": "Споменик културе подигнут је 1844. године, како сведочи запис изнад западног портала, према пројекту архитекте Франца Гфелера. Према предању сазидан је на месту две старије грађевине. Припада групи класицистичких сакралних објеката подизаних почетком и средином 19. века у Војводини. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на источној страни и звоником на западном прочељу. Конструктивни склоп чине масивни ободни зидови и полукружни луци који носе полуобличасте сводове. Декор западне фасаде чини ризалит са портиком од једноструких пиластара надвишених тимпаноном. На бочним фасадама су плитке, равно завршене нише у које су смештени прозори и јужни улаз у цркву. Унутрашњост је луковима подељена на три травеја и олтарски простор. Лукови се ослањају на архитраве и конзоле. Декорација је умерена. Зидана је од опеке, омалтерисана и окречена. Двосливни кров је покривен бибер црепом, а пирамидална капа звоника лимом. Скромно декорисан иконостас осликао је Јован Исајловић-Млађи (1803-1885), унук познатог сликара Јована Исајловића-Старијег. Он је аутор и икона Богородице и Св. Саве Српског, које се налазе на троновима. Распеће и пратеће иконе треће зоне иконостаса припадају непознатом мајстору из половине 18. века.\n\tКонструктивним решењима, пропорцијом, једноставношћу и чистотом стила споменик културе представља значајно остварење познатог сомборског архитекте Франца Гфелера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.110083, 45.992264 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Хигијенског завода у Сомбору", "ref:RS:nkd": "SK2078", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100215", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100215", "description": "Споменик културе саграђен је 1906. године за смештај Бачког пољопривредног удружења у Сомбору, по пројекту Шандора Херцога. Извођачи су били Анђал Јанош и Бернхард Карољ. До Другог светског рата у згради је било Бачко пољопривредно удружење, основано 1871. године. После адаптације из 1953. године у зграду се уселио Хигијенски завод, сада Завод за заштиту здравља Сомбор. Касније адаптације изведене су углавном у ентеријеру. Зграда је угаони спратни објеката са главном фасадом према Војвођанској улици и дугим крилом према Улици Ђуре Јакшића. У моделовању маса и декореацији јављају се историцистички и сецесијски утицаји. Посебно је богатом декорацијом и експресивним моделовањем маса наглашена главна фасада са улазом у приземљу, балконом на спрату и наглашеним угаоним ризалитима. У приземљу угаоних ризалита, на месту садашњих прозора, до Другог светског рата били су излози са ролоима. Бочна фасада према Улици Ђуре Јакшића има сведену геометријску декорацију сецесијског стила. Дворишне фасаде су једноставне обраде, а сви простори спрата бочног крила повезани су спољном галеријом.\n Споменик културе представља интересантан пример репрезентативне архитектуре почетка 20. века. Пројектант и извођач оставили су дубок траг у архитектури Сомбора. У склопу Војвођанске улице, заједно са зградама Опште болнице и Касарне, представља значајан репер. У историји архитектуре и градоградње Војводине на прелазу 19. у 20. век, ова зграда са целином улице припада најбољим примерима продукције времена у коме је настала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.110396, 45.779141 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар од плетера у Кикинди", "ref:RS:nkd": "SK2079", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98798", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98798", "description": "Споменик културе је направљен од плетера, са унутрашње стране облепљеног блатом. Покривен је трском која лежи на простој дрвеној конструкцији. Припада типу поктерних амбара с обзиром да је део за смештај жита постављен на два дрвена, паралелна балвана. На тај начин амбар је могао да се премешта са једног места на друго у окућници.\nСпоменичка својства овог једноставног дела народног неимараства произлазе из типичности за одређено подручје северног Баната, аутентичности примењених материјала при његовој изради, као и чињенице да је ово једини сачувани објекат ове врсте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.448305, 45.821354 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK208", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108122", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108122", "description": "Рановизантијску цркву је, по предању, крајем шесте или у седмој деценији XIII века обновио Стефан Немања и посветио је Богородици. Основа је триконхална, при чему су конха олтарске апсиде и источни травеј одвојени од наоса зиданом преградом са три лучна отвора. Иако су зидови грађевине већим делом срушени, на основу остатака може се претпоставити постојање куполе над наосом. Припрата је била исте ширине као и наос, са двема правоугаоним просторијама уз северни и јужни зид, да би - изгледа у XIV веку - на истом месту била подигнута нова припрата, нешто дужа од старе и отворена. За базе стубова на западној страни секундарно су коришћени византијски, обрнуто постављени капители. Рановизантијска фаза јасно се разликује од каснијих обнова, пошто је првобитно храм зидан само опеком, у XIII веку коришћен је притесани камен у комбинацији са опеком, а два столећа касније много боље обрађени комади пешчара постављени у правилне редове. Да је уз цркву постојао манастир посведочила су археолошка ископавања изведена 1922. и 1973." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.290607, 43.138932 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара општинска зграда у Мокрину", "ref:RS:nkd": "SK2080", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108508", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108508", "description": "Стара општинска зграда у Мокрину, О Кикинда" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.40952, 45.93443 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Тргу Синагоге бр.3 у Суботици", "ref:RS:nkd": "SK2081", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109071", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109071", "description": "Кућа на Тргу Синагоге бр.3 у Суботици, О Суботица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.661319, 46.102223 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Салашарска црква Узнесења Богородице у Бикову", "ref:RS:nkd": "SK2082", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100788", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100788", "description": "Салашарска црква посвеђена Узнесењу Богородице у Бикову, О Суботица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.760377, 46.007547 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног музеја у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2083", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100060", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100060", "description": "Зграда Народног музеја у Ул. Генерала Милојка Лешјанина бр 14, поседује локацију на катастарској парцели 303\/1 КО Ниш „Ћеле Кула“. Зграда архитектонски поседује све карактеристике градске виле. Према запису на централном стубићу кровног венца, изграђена је 1927. године за потребе нишког трговца Вељка А. Стефановића.\nПројектована је слободно у дворишном простору, без ослонца на суседне објекте. Спратна је, а кровна мансардна површина је у средишњем делу пресечена узаном спратном конструкцијом која се издиже изнад нивоа крова и завршава стубићима. Ова издигнута средишња спратна површина пресечена је полукружном стакленом надстрешницом над пространом вишеугаоном терасом, уклопљеном у издигнуто приземље. Читава фасадна површина приземља и спрата обрађена је геометријском декорацијом, која се око прозорских отвора пружа у низовима и венцима. Све то карактерише архитектуру овог објекта, грађеног у духу еклектицизма. \nИспред зграде у дворишном простору лоциран је мањи кружни басен са водоскоком, аоколо цветне површине карактеристичне за стара нишка дворишта XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893689, 43.320946 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Павла Стојковића бр. 6 у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2084", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108741", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108741", "description": "Кућа на Тргу Павла Стојковића бр. 6 саграђена је пре 1900. године као власништво апотекара Драгутина К. Величковића. Поседује једноставну правоугаону основу унутар грађевинског блока и веома је успешно уклопљена у целину низа. Карактеришу је плитка фасадна декорација, наглашен поткровни венац и пространи дрвени излози од пуне, лепо профилисане чамове грађе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892124, 43.317302 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Тргу Павла Стојковића бр. 12 у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2085", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108742", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108742", "description": "Зграда на Тргу Павла Стојковића бр. 12 у Нишу, је приземна кућа за становање. Изграђена је после 1890. године, са два дућана за цинцарску породицу Јерволис – Николић Јање, која се у Ниш доселила после ослобођења града од Турака 1878. године. Продајне просторије користила је продавница намештаја „Сврљиг“. Поред ње се налази и зграда бод бројем 14 коју је такође поседовала породица Јервалис. Објекат има једноставну правоугаону основу и вешто је уклопљен у низ зграда на Тргу Павла Стојковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892664, 43.31702 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у ул. Обилићев венац бр. 20 у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2086", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108743", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108743", "description": "Кућа под бројем 20. грађена је као кафана, и по власнику Милораду С. Лазићу добила је име „ Пивница Лазић“. Настала је после 1892. године. Подигнута у стилу западноевропске архитектуре, зграда је једноспратна са бочним двокрилним улазом за спрат, а у приземљу се налазе локали. На објекту се истиче балкон са оградом од кованог гвожђа и лепо профилисана столарија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891842, 43.316459 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у ул. Обилићев венац бр. 22 у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2087", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108744", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108744", "description": "Зграда у Улици Обилићев венац бр. 22. изграђена је око 1896. године за трговца Милорада Николића, са лепом фасадном декорацијом, карактеристичном за крај XIX века. \nЗграда има високо приземље и спрат. Сачувани су сви елементи и детаљи столарије, као и дрвени излог са порталом. Кућа поседује мансардни кров, са два полукружна прозора. На фасадном венцу куће налази се 6 лављих глава, које представљају најинтересантнији део фасадне декорације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891626, 43.316412 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пословна зграда на Тргу ослобођења бр. 5 у Бору", "ref:RS:nkd": "SK2088", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102382", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102382", "description": "Зграда је подигнута пре Другог светског рата 30 -тих година XX века, припада врсти грађанске архитектуре без стилских карактеристика свога времена. У свом спољашњем изгледу долази до изражаја масивност са типским решењима и једноставном фасадном обрадом. На главну фасаду објекта 1948. године постављена је спомен плоча у бронзи, посвећена првој посети Јосипа Броза Тита Бору, 10. октобра 1948. године.Маршал Тито се обратио борским рударима са захтевом да земљи дају што више и што бољег бакра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.100128, 44.07824 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сигнална станица \"Пена\" на Ђердапу", "ref:RS:nkd": "SK2089", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108065", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108065", "description": "Сигнална станица „Пена“ на Ђердапу (Гердап на турском значи место опасно за пловидбу, вртлог, вир) налази се на улазу у Казан Ђердапске клисуре и једна је од шест првобитних станица, које су водиле и контролисале речни саобраћај на Дунаву кроз Ђердап, пре изградње бране. Казан је природни предео тока Дунава који је био и најопаснији за пловидбу у старом режиму, пре изградње бране. Отежане услове пловидбе у Казану тада је регулисао специфичан систем вођења и контроле речног саобраћаја. Групација тзв. балон станица данас има улогу споменичког инфраструктурног наслеђа. Подигнут или спуштен балон био је знак капетанима да слободно прођу или сачекају мимоилажење са бродом из супротног смера. \nСигнална станица „Пена“ је у основи је квадратног облика са висином кровног венца од око 5,50 m у односу на терен. Обрада фасадних површина са западне стране према обали као и са бочних страна је у полуобрађеном природном камену, док је фасада према аутопуту без посебног истицања. На главним фасадама истичу се лукови изнад полукружних отвора. Станица се издваја због своје амбијенталне вредности, као и архитектуре зграде изражене у масама, површинама и начином саме градње у односу на период настанка.\nИзградњом хидроенергетског и пловидбеног система “Ђердап 1″ (од 1964. до 1970. године) и стварањем акумулационог језера пловидба Дунавом одвија се без ограничења, а објекти сигналних станица губе првобитну намену. Од 1975. године у објекту сигналне станице “Пена”налазила се галерија истог назива, а дуги низ година била је изложбени салон ликовне колоније “Пена”." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.274402, 44.61886 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јашуњски манастир Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK209", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107016", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107016", "description": "Североисточно од Лесковца, на обронцима Бабичке горе изнад села Голема Њива, једнобродну, полуобличасто засведену манастирску цркву с припратом саградила је 1499. за женску монашку заједницу монахиња Ксенија са трима калуђерицама: Теофом, Мартом и Маријом. О томе сведоче како сачувани ктиторски фреско-натпис, тако и њихови портрети на вотивној слици, приказани са неуобичајено високим степеном индивидуализације ликова. Живопис тога доба данас постоји само на источном зиду припрате и обухвата ликове Христа и апостола у медаљонима, у лунети је насликана сцена Ваведења, а у најнижој фигуралној зони, уз улаз у наос, простире се ктиторска композиција са Богородицом Заступницом која ктиторице препоручује Христу Цару над царевима на престолу. Фреске одликују сигуран цртеж, складна композиција и богат колорит којим доминира засићени цинобер. Међу иконама се чувала и једна Богородичина, за коју се претпоставља да би могла бити престона икона са првобитног иконостаса.\nЗнатне измене првобитна црква је доживела у XIX веку: 1834. добила је нови иконостас, у седмој деценији су дозидани параклис уз јужни зид и пространи заједнички егзонартекс пред припратом и параклисом, које је 1868. живописао зограф Јован Илијовић Дебралија из села Галичника, а 1894. из Битоља су набављени велики месингани свећњаци. \nКао женски манастир континуирано служи од 1932. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.045777, 43.108373 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бегов мост", "ref:RS:nkd": "SK2090", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108759", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108759", "description": "Бегов мост се налази на реци Темској код села Станичења. Налази се на КП бр. 1368, 1449 и 8514 Ко Станичење. Потиче из XVII века, непосредно пред почетак аустро-турског рата 1683-1690. године. Једини до сада писани помен моста сачуван је у једном запису из прве половине XVIII века у манастиру св. Ђорђе у Темској. Народно предање казује да градња моста никада није приведена крају јер је река Темшица изменила ток те је његово довршавање постало бесмислено. Претпоставке иду и до тога да је мост можда настрадао од неке елементарне непогоде или у рату. \n\nБегов мост није у целости очуван, већ само његов западни део. До скора тај део је био у употреби јер је друга половина моста била начињена од дрвета али је иструлила и урушила се. Очувани део моста саграђен је од камена бигра, распона 29,5 метара, састоји се од два лука, распона 8,5 и 9 метара, са стубовима који се ослањају на стопе, тако изведене да својим косим странама могу сећи таласе реке, штитећи тиме стубове од уништавање. Укупна површина моста је око 3,4 метра. \nИспод нивоа плоча венца очуван је стари коловоз од крупне друмске калдрме. Коловоз је од каменог венца нижи за око 20 цм, али је накнадно прекривен речним каменим облутком који сада представља коловозну конструкцију. Уз први стуб са западне стране моста, на низводној страни стуба, озидано је проширење у виду пиластра трапезне основе. Ово проширење је вероватно било ослонац неке конструкције (капије), на којој је била постављена плоча са записом о градњи моста. \n\nСеверна страна средишњег стуба моста је некада утонула у корито реке за око 25-30 цм. Ово је изазвало оштећења на страницама моста изнад лука које су да два места попуцале. Дрвени део моста био је распоне 23,5 метара и ослоњен на три реда дрвених стубова дебљине око 25 цм." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.519644, 43.215887 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква рођења Христовог у Пироту", "ref:RS:nkd": "SK2091", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108638", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108638", "description": "Црква „Рођење Христово“, Пазарска или Стара црква, како се у народу одомаћило, грађена је од 29. јула до 21. децембра 1834. године, захваљујући добровољним прилозима богатих мештана. Црква је грађена на основу султановог фермана по којем је била ослобођена таксе на изградњу и којим су јој прописане тачне димензије. У то време у Пироту је постојало осам џамија, и изградња хришћанске богомоље није смела да се наруши постојећи поредак. Ово је без сумње, редак храм у овом делу Србије у који се улази након силажења низ неколико степеника. Да би се испоштовала одлука да црква има дужину од 22 m, ширину од 13m и висину од 10m, било је неопходно темеље и саму цркву укопати у земљу. Тако је храм добио потребну висину, а с друге стране, оближњој џамији није реметио доминацију. У дворишту је звоник са два звона. Унутрашњост цркве је изузетно декоративна. Иконостас је веома леп, са ликом Спаситеља и Богородице, апостолима и светитељима. У унутрашњости цркве је 6 дрвених стубова који подупиру свод цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.587449, 43.156442 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у ул. Алексе Маркишића бр. 1 у Сокобањи", "ref:RS:nkd": "SK2092", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104098", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104098", "description": "Зграда поседује локацију у оквиру ширег центра Сокобање, Ул. Алексе Маркишића бр. 1 на КП 5198 КО Сокобања. Саграђена је као породична зграда за становање са малим индивидуалним двориштем, тако да својим главним фасадама, источним и северним изилази непосредно на регулационе линије обеју улица, са посебно наглашеним угаоним засеком у односу на габарит, који до свог пуног изражаја долази на фасади. \nСастоји се из подрума, смештеног у само једном делу зграде са конструкцијом од плитких сводова и ниског приземља са распоредом просторија око мањег средишњег приземља с тим пто је улазни део нешто дограђиван за потребе ранијих корисника, мада зграда у целини са овим није изгубила значајно у свом изражајном смислу у односу на архитектуру. У спољњој архитектури са довољно очуваним елементима стилске декорације, осећа се у пуној мери утицај са маниром еклектичког ренесенса, што долази до свог изражаја у завршеном кровном венцу, облицима и распореду прозорских отвора са профилисаним оквирима у малтеру, троугаоним надпрозорним тимпанонима, парапетима венцима и карактеристичним оградама у малтеру у нивоу парапета са израженом правоугаоном пластиком.\nКарактеристично је и то да су између прозорских отвора дуж оба фасадна тракта присутни и пиластери, обрађени рустично са обликовањем у виду блокова који имитирају квадре са профилисаним спојницама, а по целој висини од сокле до подножја завршног венца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.870594, 43.644561 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда општине Прокупље", "ref:RS:nkd": "SK2093", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107095", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107095", "description": "Зграда општине саграђена је почетком двадесетог века, тачније 1909. године за потребе среског начелства и суда. Најмонументалнији је јавни објекат на територији града Прокупља, са израженим стилским карактеристикама архиктетуре која је владала Европом у то време. Објекат представља обележје свога времена када се тежило европским утицајима, након ослобођења Топлице од турске власти. Композиција зграде у целини обилује карктеристикама монументалних јавних објеката у Србији с почетка XX века и одликује се елементима стила еклектике, модернизованог барока, са декоративним мотивима блиским сецесији.Каракеристична је пропорционалност саме зграде, као и њених делова маса у целини, што још једном потврђује чињеницу да добре пропорције доиста представљају један од најважнијих услова хармоније облика. Саграђена је на локацији у склопу централног градског подручја, тако да се својом западном фасадом ослања непосредно на положај сквера, у чијем је подножју улица Василија Ђуровића – Жарког, док се северном фасадом ослања на регулациону линију улице Никодија Стојановића – Татка, а јужном преко заравњеног поплочаног платоа на Солунску улицу у подножју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.589265, 43.233741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Породична кућа Бранка Миљковића у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK2094", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2011-02-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108624", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108624", "description": "Кућа у којој је живео Бранко Миљковић, све до одласка на студије у Београд 1953. године, смештена је у Улици Љубе Дидића бр. 9. Саграђена је пред Други светски рат, као власништво Бранковог оца. Кућа је приземна, једноставна и мањих димензија са централним холом и две просторије са по једним прозорским отвором. Када су се 1956. године родитељи преселили у Београд, кућу су продали. \nБранко Миљковић, био је један од најзначајнијих српских песника. У Нишу је отпочео своје књижевно стваралаштво и у 17. години 1951. године у нишком часопису „Наш пут“, објавио прву песму „Јесен“. Од тада је као гимназијалац, објављивао песме у нишким „Народним новинама“ и у „Гласу омладине“ а такође је читао своје песме у Литералној дружини „Његош“ у школи и књижевним вечерима у граду. Године 1953. уписао је филозофију на Београдском универзитету. Апсолвирао је 1958. године али није дипломирао. У Београду је издао четири збирке песама. Збирку „Узалуд је будим“ издао је у 23 години, 1957. године. Године 1959. заједно са Блажом Шћепановићем, издао је две збирке „Порекло наде“ и „Ватра и ништа“ за коју је добио Октобарску награду 1960. године. Последњу збирку „Крв која светли“ издао је у Загребу 1961. године. Његова сабрана дела издата су у Нишу 1972. године. Смрт Бранка Миљковића 12. фебруара 1961. године изазвала је контраверзе када је млади песник у својој 27. години живота пронађен обешен о дрво у Ксаверској шуми у Загребу. Званичан извештај полиције био је самоубиство, али стварни разлог смрти никад није утврђен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.912047, 43.313608 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Чачку у ул. Бате Јанковића бр. 44 (Жупана Страцимира бр. 17)", "ref:RS:nkd": "SK2095", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104495", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104495", "description": "Кућа смештена на углу улица Рајићеве и жупана Страцимира изграђена је 1903. као стамбено-пословна зграда трговца Николе Аћимовића. Кућа представља најлепши пример архитектуре касног барока у Чачку и једну етапу градитељства везану за привредни развој града и његову урбанизацију. Састоји се од приземља, спрата и поткровља мансардног типа. Угаони део зграде, у коме се налази улаз у пословно приземље, наглашен је торњем који се уздиже изнад мансардног крова. Улаз је фланкиран са два масивна стуба. Фасаде приземља и спрата рашчлањене су имитацијом тесаника изведених у малтеру. Елементи који овај објекат чине препознатљивим су две високе атике на мансарди и угаони торањ са типично барокним таласасто изведеним завршетком. Прозори на атикама су фланкирани стубовима са јонским капителима. Изнад прозора у средини полукружног завршетка атике у плитком рељефу изведен је монограм власника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.350276, 43.892557 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела Белимарковића у Врњачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2096", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109175", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109175", "description": "Капела породице генерала Јована Белимарковића саграђена је 1909. на гробљу у Врњачкој Бањи према пројекту архитекте Пере Ј. Поповића. Основа капеле је у облику слободног крста, са централним простором који надвисује осмострана купола над квадратним постољем. Олтарска апсида, изнутра полукружна, а споља полигонална, нема прозорске отворе. Капела је зидана наизменичним ређањем камена и цигле. Сокл је од гранита, а кровни покривач од ћерамиде. Трифоре на јужној, северној и западној страни, као и главни портал, изведени су од беловодског пешчара. Вешто изведени мотиви и форме, преузети са моравских рељефа краја XIV и почетка XV века, истичу декоративност фасада. Изнад најрепрезентативније обрађене трифоре, на западној фасади, налази се грб породице Белимарковић - штит са усправљеним М. А. Ч.ем и венац. На чеоној страни лука, изнад западне трифоре, уклесан је натпис: ПОРОДИЦА БЕЛИМАРКОВИЋ. Овај споменик културе значајан је како због архитектонских вредности и стилских карактеристика изузетног ауторског остварења архитекте Пере Ј. Поповића, тако и због историјског значаја личности наручиоца, генерала Јована Белимарковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.885949, 43.622935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница погинулим ратницима 1912-1918. године на гробљу у Чачку", "ref:RS:nkd": "SK2097", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106192", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106192", "description": "Спомен-костурницу је 1934. саградио чачански каменорезац Франческо Бербеља према пројекту инжењера Исидора Јањића из Чачка. Изнад костурнице, на правоугаоном постољу од бетона, постављена је ограда од осам мањих зарубљених пирамида, међусобно повезаних са два реда металних цеви. На средини се налази споменик изведен у облику издужене зарубљене пирамиде правоугаоне основе, постављене на двостепено постоље. Грађен је притесаним каменом Плави ток, који је Бербеља довлачио из свог каменолома у Јаминској стени. На сваку страну пирамиде постављене су представе верских симбола, изведене од јабланичког гранита, означавајући заступљеност војника свих вера страдалих у чачанском крају за време балканских и Првог светског рата – православни крст са плочом и натписом испод 1912–1918, католички крст, кружна плоча са Давидовом звездом и кружна плоча са полумесецом и звездом. Наредбом окупационих власти из 1941. године девастиране су плоче са симболима јудаизма и ислама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.340355, 43.876377 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе школе у Ушћу", "ref:RS:nkd": "SK2098", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106035", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106035", "description": "Познати трговац, механџија и народни посланик Среза студеничког, Лазар Г. Протић, подигао је 1907. зграду за потребе локалне омладине. Ова приземна зграда, у којој је била школа, има основу облика ћириличног слова Г, а грађена је према типском пројекту за мање школске објекте. Две учионице, директорска канцеларија, учитељски стан и простран ходник, који повезује све ове просторије, сачињавају приземље зграде. Испод учитељског стана налази се подрум наткривен плитким пруским сводом. Таваница изнад приземља и кровна конструкција су дрвене. Зграда је зидана опеком старог формата и кречним малтером, а наткривена је сложеном кровном конструкцијом. Обрада фасада своди се на конвенционално коришћење профилисаних угаоних компартимената две различите величине, али и наизменично сложених једнаких компартимената око прозора и радијално распоређених изнад прозора. Кровни венац је изведен степенастом профилацијом, а кров је покривен фалцованим црепом. Због историјског доприноса развоју просвете и образовања, овај споменик је од посебног значаја за варошицу Ушће и њену непосредну околину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.618, 43.468421 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спасојевића кула у Брњици", "ref:RS:nkd": "SK2099", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106311", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106311", "description": "Кула породице Спасојевић по начину градње одговара млађој варијанти куле као утврђеног стамбеног објекта. Настала је на подручју које је било веома нестабилно и несигурно за живот, због чега се изградњом оваквих објеката тежило обезбеђивању породице. Кулу су, највероватније, изградили бегови из Ђаковице, Алија и Авдулах Имзибеговић, током осме деценије XIX века. Кула је саграђена као зграда са приземљем, у којем је била штала, и спратом, на којем се становало, а који су повезани унутрашњим степеништем. Основа је квадратна, зидови су од камена, а четворосливни кров је покривен шиндром. Посебно је занимљива и естетски укомпонована секундарна пластика зидних отвора. Зграда сада има више власника\/наследника који не живе у селу, тако да је објекат напуштен, оштећен и склон паду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.194747, 43.27815 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој се родио народни херој Влада Аксентијевић", "ref:RS:nkd": "SK21", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103587", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103587", "description": "У овој кући рођен је 1916. године народни херој Влада Аксентијевић. Као студент Техничког факултета у Београду постао је члан СКОЈ-а. Један је од организатора устанка и командир чете и батаљона у Космајско-посавском и Посавском партизанском одреду. Ухапшен је 28. октобра 1942. у селу Грабовцу, осуђен и обешен у Обреновцу 27. марта 1942. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.196058, 44.651652 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јашуњски манастир Св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK210", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108971", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108971", "description": "Изнад села Јашуње североисточно од Лесковца и недалеко од јашуњског манастира Богородичиног Ваведења, на месту старијег манастира је 1517. Андроник Кантакузин са браћом подигао цркву посвећену светом Јовану Претечи. Сама црква добро документује мене корз које је пролазила током пет векова постојања. Изграђена је као једнобродна, полуобличасто засведена богомоља, са припратом као посебном просторном јединицом. Црква у ужем смислу је паровима пиластара с прислоњеним луковима раздвојена у травеје и завршена дубоком, споља полукружном апсидом. Фасаде показују ћелијасто и зидање у алтернацији ломљеног камена и опеке, па су начином коришћења градива мајстори следили позносредњовековна декоративна искуства. Фреске у наосу настале су 1524. заслугом некога Петра из Софије. Богат тематски репертоар обухвата циклусе Великих празника, Христових страдања и одабране сцене из житија патрона. \nГодине 1583. пред црквом је направљен трем, а на прочељу је приказана композиција Страшног суда. Сликари су користили сувремене предлошке, што показују одређене иконографске појединости, а своју даровитост исказали су како сигурним цртежом тако и лепо изнађеним колористичким решењима. \nФреске у припрати настале су четрдесетих година 17. века. Са наглашеном декоративношћу у сликарском изразу, извела их је радионица која су чланови поседовали мала богословска знања. \nЗидне слике на граници наиве, преостале на северној фасади, могле би се везати за градитељску обнову надзиђивања цркве и промену кровне конструкције, изведену 1693. године. \nУ последњој сликарској обнови, углавном пратећи стари програмски распоред, зограф Јаков из Велеса са сином Ђорђем поново је живописао цркву 1902. године\nДанас је католикон активног мушког манастира." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.04738, 43.09573 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Лазара Ристовића у селу Драгољу", "ref:RS:nkd": "SK2100", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108700", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108700", "description": "Кућа Душана Дугалића (1910-1942) стављена је под заштиту државе 1950. Кућа чатмара грађена над подрумом, грађевинским радовима је изгубила етнографске вредности зграде народног градитељства, али је и данас значајна јер се у њој родио народни херој Душан Дугалић. Као вичан бомбаш и пушкомитраљезац, Душан је постављен за команданта Првог батаљона I шумадијског одреда. Због његове антифашистичке активности мајка му је ухапшена и касније преминула у логору на Бањици, а брат је стрељан. Као командант Трећег батаљона II Пролетерске бригаде погинуо је у селу Оборци (Доњи Вакуф) током 1942. За народног хероја проглашен је 1945." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.449965, 44.224664 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Четири шанца из првог устанка на платоу села Кремна", "ref:RS:nkd": "SK2101", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106266", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106266", "description": "У креманском засеоку Радуша, на планинском вису званом Шанац, налазе се остаци четири шанца из Првог српског устанка. Шанчеви су подигнути 1807. како би се спречили упади из Босне. Заповедник је био Јован Митровић Демир, а према руским изворима у селу Кремна је 1811. било око 1000 устаника под оружјем. Велики шанац који се налази у центру четири устаничка утврђења је најпространији и са највећим опкопима, па се претпоставља да му је припадало средишње место у одбрани овог положаја. Овај шанац је више пута девастиран, најпре у току Другог светског рата од стране бугарске војске, а касније изградњом резервоара за воду, постављањем антене за ТВ сигнал и проширењем сеоског пута. Иако се у Решењу о проглашењу из 1950. наводи да је шанац облика четвороугла степен девастације је већ тада био велики, па постоји могућност да је он у ствари био троугаоне основе, како наводе млађи истраживачи. Три мања шанца приближно су истих димензија, облика квадрата са страницама приближне дужине око 23 м. Западно од великог шанца, некада на ивици сеоског гробља, смештен је шанац чији су грудобрани девастирани проширењем гробља у последњих неколико деценија. У добром стању су шанчеви на имањима породица Јанковић, северно и јужно од великог шанца, и на њима сe јасно уочавају ровови, капије и бедеми." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.586097, 43.838536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мутапов шанац", "ref:RS:nkd": "SK2102", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106269", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106269", "description": "На падинама Златибора, у селу Љубање, налазили су се остаци устаничког утврђења ‒ шанца из Првог српског устанка. Шанац је у народу познат као Мутапов, и налази се на месту са ког су контролисани путни правци према Старом Влаху и Босни. Лазар Мутап, војвода моравски и чачански и буљубаша драгачевски, био је искусан ратник и војсковођа током устаничког периода с почетка XIX века. Учествовао је у ослобађању Ужица током Првог српског устанка, и то у два наврата: 1805. и 1807. Народно предање везује име Лазара Мутапа за бој на Љубањама 1815. и за остатке шанца у овом селу. Верује се да је Мутап предводио устанике на Љубањама када је разбијена бојска Ђул-бега и Зенил-бега, који су из Босне кренули да пруже помоћ Турцима опкољеним у Ужичком граду. Међутим, Лазар Мутап је погинуо на Љубићу, почетком маја 1815, и није могао учествовати у боју на Љубањама током Другог српског устанка. Континуирана обрада земљишта у потпуности је простор шанца поравнала са околним површинама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.853839, 43.815041 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Драгомира Поповића у селу Свештици", "ref:RS:nkd": "SK2103", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106251", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106251", "description": "У Поповића кући у Свештици одрастао је најистакнутији борац Народноослободилачке борбе ивањичког краја Милинко Кушић (1912–1943). Након ране смрти мајке, Милинка одгаја деда Драгомир, који га шаље на школовање у Ивањицу, Чачак, а затим и на Београдски универзитет где је студирао филозофију и права. На почетку Другог светског рата био је активни организатор устанка у ужичком крају, а формирањем Ужичког партизанског одреда постао је његов комесар. За своје заслуге неколико пута је похваљиван од Врховног штаба. Оболео је од тифуса и извршио самоубиство 1. маја 1943. у Мајкића Јапри (Босанска Kрајина), а по завршетку рата 1945. међу првима је проглашен за народног хероја. Поповића кућа је саграђена као типичан сеоски објекат са краја XIX века. Постављена је на косом терену, са каменом зиданим подрумом испод дела куће. Зидови спрата, где је стамбени део објекта, грађени су бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича, малтерисани и кречени у бело. Кров на четири воде покривен је ћерамидом. Кућа се сада користи као помоћни објекат у домаћинству и у веома је лошем стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.235676, 43.584275 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница у Прибоју", "ref:RS:nkd": "SK2104", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2011-05-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106290", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106290", "description": "Спомен-костурница и црква у којој су, у крипти испод олтарског простора, похрањене кости преко сто ратника прибојског краја изгинулих у балканским ратовима и Првом светском рату посвећена је Св. кнезу Лазару. Градња цркве је отпочела 1932, по пројекту архитекте Министарства грађевина, Предрага Зрнића, а завршена је 1940. Црква је пројектована у српско-византијском стилу, основе у облику развијеног триконхоса са осмостраним кубетом изнад централног простора. Живопис у техници алсеко дело је руских сликара ивана Дикија и Бориса Обраскова, док су орнаменти рад Анатолија Никитина из Београда. На западном зиду приказани су ликови династије Карађорђевић (краља Петра Ослободиоца и краља Александра Ујединитеља). У цркви се налази мермерни бели иконостас, по угледу на опленачки." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.521911, 43.584648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у улици Маршала Тита бр. 82 у Светозареву", "ref:RS:nkd": "SK2105", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105040", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105040", "description": "Зграда у Улици кнегиње Милице (некадашња Улица маршала Тита) бр. 82 је подигнута 1937. године као Соколски дом у самом центру Јагодине. После рата у овој згради је било смештено Друштво телесног васпитања „Партизан“, а од 1979. године Завичајни музеј. \nГрађевина је правоугаоне основе, својом ужом страном постављена према главној улици где се налази и главни улаз. Зграда је високопартерна са предњим спратним анексом. Зидана је од камена и опеке. Кров је вишесливан, стрмог нагиба, покривен фалцованим црепом. Прозори су правоугаони и декоративно обрађени. Изнад њих, на бочним фасадама су рељефни луци у виду слепих аркада. На предњој фасади налази се монументални улаз фланкиран са два масивна стуба. Лево и десно од улаза су по два двокрилна прозора. На спратном делу је седам прозора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.263038, 43.976244 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Величковића у Маскару", "ref:RS:nkd": "SK2106", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Величковића у Маскару, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Петра Туцаковића у Честину", "ref:RS:nkd": "SK2107", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Петра Туцаковића у Честину, О Кнић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Успења пресвете Богородице у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK2108", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107329", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107329", "description": "Саборна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице у Крагујевцу саграђена је у периоду од 1871. до 1884. године. Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића, првом архитекти који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат је рађен у духу руске националне школе. Заједно са тадашњом обновом српског стила, црква је била почетак појаве српско-византијског концепта уметичког изражавања, под утицајем Ханзеове школе. Црква је петокуполна, облика уписаног крста. Карактеристична је по архитектонским елементима лантерни на куполи, правоугаоној олтарској апсиди и галерији на западном прочељу, јединственим за црквено градитељствотог тога времена у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.912241, 44.011922 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Гаврила у Буковику", "ref:RS:nkd": "SK2109", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104999", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104999", "description": "Црква Светог Арханђела Гаврила је подигнута 1832. године на темељима раније средњевековне цркве. Везује се за проту Атанасија Антонијевића, који се сматра централном личношћу збора у Орашцу. Када је Први српски устанак завршен, црква је спаљена, након чега су је мештани обновили. То је једнобродна грађевина димензија 6 m x 18 m, са издвојеном полигоналном апсидом на источној страни и накнадно изграђеним звоником. Зидана је у камену, ојачана луцима и засведена. Кровна конструкција је прекривена лименим таблама. Једноставни ритам фасадне обраде је нарушен плитком рељефном орнаментиком испод кровног венца, изведеном у малтеру. \nУ цркви су постојала три дрвена иконостаса. Први је сликао Живко Павловић „молер пожаревачки” , који је половином XIX века радио на многим црквама у овом делу Србије. Затим је иконостас живописао иконописац Светислав Ђурић, који је по избору тема и распореду следио стари иконостас. Приликом последње реконструкције цркве 2014. године, постављен је иконостас од белог венчачког мермера. \nНа спољашњој страни северног зида цркве налази се спомен-плоча која сведочи о историјском догађају везаном за проту Атанасија Буковичког." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.546386, 44.304561 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Соко град", "ref:RS:nkd": "SK211", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109135", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109135", "description": "У кањону реке Моравице, око 2 км јужно од Соко Бање, на стрмом и скоро неприступачном узвишењу налазе се остаци средњовековног утврђења. Утврђење је неправилне основе, већих димензија и вероватно је подигнуто на темељима античких грађевина. Састоји се од Доњег и Горњег града. Доњи град је углавном разрушен, сем делова бедема, четвороугаоне куле и главне капије која је најбоље очувана. Горњи град - цитадела је на стеновитом гребену који је одвојен од Доњег града. У оквиру Горњег града налази се највиша четвороугаона кула са отворима - пушкарницама. Око ње је дубљи прокоп. Постоје још две правоугаоне куле, нешто ниже, повезане дужим зидом који је имао отворе за топове. Улаз у Горњи град био је кроз доњу кулу. Очувана је и цистерна за воду, засведена каменом и усечена у стену. У њој су нађене керамичке цеви за довод кишнице. Утврђење је грађено током XIII и ХIV века да би већ почетком XV века, тачније 1412, било опустошено и уништено од стране одметника Мусе. Постоје подаци да га већ следеће, 1413. држе Турци. Археолошка истраживања су вршена 1980, 1981. и 1982." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893065, 43.634982 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог преображења у селу Жабаре", "ref:RS:nkd": "SK2110", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105282", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105282", "description": "Црква ''Св. Преображења Господњег'' налази се у селу Жабари код Тополе, у непосредној близини главног пута који пролази селом. Саграђена је средином XIX века и својом висином од 36m, сврстава се у највеће сакралне грађевине шумадијске епархије. Црква има ограђену порту, у чијем склопу се налази и свештенички дом. Главни прилаз објекту је са источне стране, одакле води приступна стаза. Претпоставља се да је на југоисточној страни испод надгробника са иницијалима М.Г. сахрањен њен ктитор, који је са благословом Милоша Обреновића подигао овај храм. Реч је о једнобродној грађевини триконхалне основе, архитектонике која одише обележјима барокно-класицистичког стила, а која пружа утисак катедралног изгледа. Олтарски простор на источној страни завршава се полукружном апсидом, а са страна су певничке апсиде истоветног облика. Брод је засвођен полуобличастим сводом покривеним двосливним кровом. На западној страни налази се мала припрата са галеријом, засвођена крстастим сводовима, изнад које се налази доминантни барокни звоник. Звоник је покривен типичним ''барокним кубетом'' на квадратној основи, са покривачем од бакарног лима. Изнад олтарског простора некада се налазило још једно кубе, све до 1909. године, када је порушено у земљотресу. Приликом поменутог земљотреса, био је срушен горњи део Цркве – првобитни свод са носећим луковима од опеке, делови зидова изнад свода и кровна конструкција. Унутрашњост Цркве је малтерисана и омалана 1971. године, а неадекватни постојећи свод од дрвета је осликан. Под у објекту је од глазираних разнобојних бетонских плочица.\nСкромну фасадну пластику чини низ слепих аркадица изведених у малтеру и смештених изнад шест лучно засвођених отвора, као и кровни венац са северне и јужне стране.\nСви портали су уоквирени црвеним пешчаром, док је на унутрашњој страни надвратника уклесано више посвета на црквенословенском језику. Дрвени иконостас изрезбарен је у неокласицистичком стилу са низом стилизованих биљних преплета и осам белих коринтских стубова. На њему се налази деветнаест икона, српског сликара Стеве Тодоровића. Рађене су техником уљаних боја уз евидентан утицај назаренске сликарске школе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.726082, 44.248432 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору", "ref:RS:nkd": "SK2111", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2011-12-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105050", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105050", "description": "Уз клисуру кроз коју протиче Жупањевачка река налази се црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице. Према предању подигнута је у време кнеза Лазара. Више пута је паљена и обнављана. \nЦрква Рођења Пресвете Богородице је президана каменом и омалтерисана малтером од креча и жутог песка. Скромних је димензија са припратом, наосом и олтарском апсидом. Трансепт се са северне и јужне стране завршава неразвијеним певницама. На пресеку наоса и трансепта уздиже се са унутрашње стране кружни, а са спољашње стране осмоугаони тамбур са куполом. Припрата на северном и јужном зиду има по две плитке, лучно засведене нише. Олтарска апсида је полукружна са полукалотом. Према иконостасу се зaвршава источним травејом, проскомидијом и ђакониконом. На апсиди се налази лучно засведени, мањи, једноделни прозор, као и на певницама, на којима су прозори веома уски. Под је првобитно био дашчани, а потом је замењен каменим, осим на месту гроба на јужној страни припрате. Стари иконостас је због дотрајалости замењен новим на који су по истом распореду враћене иконе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.216442, 43.864294 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа у улици Сретена Аџића бр. 8 у Светозареву", "ref:RS:nkd": "SK2112", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара кућа у улици Сретена Аџића бр. 8 у Светозареву, О Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шпилерова кућа у Улици Владимира Гортана број 8 у Петроварадину", "ref:RS:nkd": "SK2113", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109222", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109222", "description": "Као барокни објекат, типа „куће у природи“, са једноставним решеним екстеријером коме посебан печат даје волумен мансардног крова и примењеним концептом „велике сале“ у средишту ентеријера представља раритетан пример стилског архитектонског дела у Војводини. Објекат су изградили језуити у периоду боравка у Петроварадину од 1693. године до 1773. године, када је овај католички ред забрањен. Нацрти за градњу нису пронађени, а предпоставља се да је објекат служио као летњиковац, или по новијим истраживањима као школска зграда. Назив „Шпилерова кућа“ настао је по власнику из прве половине XX века. Партерни слободностојећи објекат, типа „куће у природи“, постављен је увучено у односу на закривљену уличну регулацију. Има издужену правоугаону основу, која је проширена на левој страни уличног дела. Једноставно решен спољни изглед уз примењену масивну технику градње, укупни волумен са мансардним кровом покривеним бибер црепом, са тешким решеткама од кованог гвожђа на прозорима и зиданом капијом са две велике камене кугле при тлу, говоре о архитектонском делу барокног стила. Ову чињеницу потврђује оргинално сачуван ентеријер. Најрепрезентативнија је ˝велика сала˝ смештена у средиште куће, квадратне основе, са једноставно решеном сводном конструкцијом – четири широка лука која се сусрећу над средиштем простора. У трему где се они сучељавају, на широкој површини, изведен је доминантан рокајни елемент (розета), а на равним површинама четири угла налази се по један орнамент: асоцијација на малтешки крст, рокајни квадрат са витражом, круг са мотивом сунца и још један кружни орнамент, данас знатно оштећен. Орнаменти су изведени као штуко-рељефи смесом сиге, мермерне прашине и креча. Улаз у подрум који има пет просторија је из довришта тј. није у оквиру основног габарита куће. Систем сводова је разноврстан и сложен, ипак најупечатљивији су полуобличасти и полуелипсати." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.87223, 45.253597 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Темеринској улици бр. 1 у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2114", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-09", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107529", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107529", "description": "Споменик културе саградио је 1902. године, према пројекту Имре Кварцвегера, велепоседник Лазар Дунђерски. Пространи објекат у којем се некада налазила кафана \"Три круне\" изграђен је на самом почетку, некад руралног дела града (Салајка), на месту где су се спајали најважнији путни правци који су водили на север (пут за Темерин и Сегедин). Данашњом трасом Темеринске улице, и пре настанка града, водио је пут који је повезивао Будимпешту са Београдом. То је био континуирани правац који је даље, водио ка Цариграду и на тој важној путној комуникацији, ова кафана је била једно од стотину стајалишта. Високопартерна зграда, архитектонски обликована са одликама еклектичког стила, са наглашено дугачким крилима и улазом на одсеченом делу, оставља утисак импозантности. Том утиску доприносе и низови многобројних полукружних отвора, изведених у две величине и у правилном ритму. Равне фасаде површине су малтерисане са мотивом имитације каменог слога, ради постизања раскошног изгледа. Улаз је фланкиран са два импозантна пиластра и надвишен је једноставном неокласицистичком атиком у чијем пољу је композиција два лава са монограмом XЦ. Иако је ентеријер некада познате новосадске кафане преуређен, спољни изглед објекта није мењан и данас сведочи о оргиналном архитектонском решењу спроведеном за потребе кафане с краја 19. века. Споменик културе, осим архитектонске вредности, респектабилног имена инвеститора - Лазара Дунђерског (великопоседника заслуженог за градњу читавог опуса објеката који припадају историји архитектуре) има значај и у социолошком смислу, јер се у њему одвијао динамичан друштвени живот нижих и средњих слојева друштва, оних који су били везани за пословне активности на оближњој пијаци (сељаци, трговци и купци)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842867, 45.260664 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома Синдиката у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2115", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101914", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101914", "description": "Дом синдиката је објекат значајних архитектонско-урбанистичких вредности, који је својим положајем и волуменом трајно одредио обрисе једног од најзначајнијих градских тргова. Грађен је у периоду од 1947. до 1955. године по пројекту архитекте Бранка Петричића, као место одржавања значајних скупова и догађаја политичког и културног садржаја. Изведен у духу владајућег соцреализма са приметним утицајем касног модернизма, представља репрезентативно дело у стваралачком опусу аутора. Састоји се од два корпуса. Главна, залучена фасада наставља се с једне стране на бочну фасаду Палате Пензионог фонда, а с друге утапа у бочни корпус објекта у Дечанској улици. Испод главног, залученог дела објекта провучен је пасаж који води у атријумски простор – Безистан. Облик унутрашњег простора, хол, дворане, као и употребљени материјали одражавају стандарде педесетих година прошлог века, када су се још увек осећали трагови монументализма, али и нови дух слободног третирања простора, по угледу на савремену западноевропску архитектуру. Велика и мала дворана Дома синдиката биле су замишљене као простор у ком се одржавају разни културни скупови, политички догађаји, филмске пројекције и фестивали, што је остала њена трајна особеност. Концертне оргуље које се налазе у објекту, рад чувене фирме Walcker из 1958. године, представљају оригинално уметничко-занатско дело велике вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46266, 44.813309 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Евангелистичка црква - Битеф театар у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2116", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109041", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109041", "description": "Евангелистичка црква – Битеф театар, специфичношћу архитектонског решења и намене, представља јединствен пример сакралне архитектуре Београда. Њеним подизањем 1940. године, немачка протестантска заједница у Београду добила је први наменски пројектован и изграђен објекат. Својим архитектонским и стилским карактеристикама као и упечатљивом силуетом, издваја се као доминантан визуелни репер овог дела града. Идејни пројекат за цркву израдио је немачки архитекта Ото Бартнинг, један од оснивача покрета Баухаус и познати градитељ цркава у Немачкој. Бартнингово слободно тумачење структуре готичког просторног програма у пројекту београдске евангелистичке цркве, сведочи о присуству идеја модерне европске архитектонске мисли на нашим просторима. Разраду пројекта извео је архитекта Ђорђе В. Сташевски. Просторни концепт цркве заснован је на директној условљености организације простора и црквеног обреда. У функционално смислу подељена је у две целине: централни део сакралне намене и бочне делове у којима су смештени станови за свештенике и други помоћни простори. Прочишћен спољашњи изглед посебно наглашава примена грубе ручно рађене опеке. Зидна платна оживљена су пиластрима у виду реминисценција на готичке контрафоре, чија је улога првенствено декоративног карактера. Изразита тежња ка вертикалности остварена је наглашеним пропорцијама звоника, који се завршава куполом пирамидалне форме. Још у току Другог светског рата објекат је изгубио своју првобитну, сакралну намену. Након 1945. године служио је потребама различитих институција, а од 1989. године у њој ради авангардно позориште „БИТЕФ театар“, позоришна институција од општег интереса за савремени културни развој града и домаће позоришне сцене у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468394, 44.81814 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Синагога \"Сукат Шалом\" У Београду", "ref:RS:nkd": "SK2117", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108987", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108987", "description": "Синагога „Сукат Шалом” подигнута је током 1924-26. године према пројекту архитекте Фрање Урбана уз учешће Милана Шланга, док су накнадни радови на измени ентеријера изведени 1929. године, по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Подигнута је у духу архитектуре академизма, са преовлађујућим елементима неоренесансе. Унутрашњост је осмишљена за верске, културне и просветне активности јеврејске заједнице, а потом и канцеларије и станове. У сутерену је смештена кошер кухиња са трпезаријом и помоћне просторије. Централни, молитвени простор приземља са галеријом је у симболичном и верском смислу примаран, а подељен је са два низа стубова који носе опходну галерију. Бочно од верског простора су канцеларије, учионица и сала за седнице. Стамбене просторије су распоређене на првом и другом спрату. Фронтална фасада је конципирана репрезентативно и симетрично са декоративним акцентом на забату крова где је у окулусу постављен Давидов штит шестокрака звезда. Укупном утиску свечаног и церемонијаланог карактера синагоге доприноси широко трокрако приступно степениште украшено једноставном балустрадом са два канделабра, које представља реминисценцију северне фасаде Малог Тријанона у Версају. Објекат је до 1941. године био у служби српско-јеврејске црквене општине Ашкенаског обреда да би током нацистичке окупације Београда 1941-1944. године његова аутентична намена била деградирана. Након рата, објекту је враћена првобитна функција у служби обе верске конгрегације београдских Јевреја. Синагога „Сукат Шалом” представља једини аутентични активни верски објекат јеврејске заједнице, један од ретко сачуваних објеката синагогалне архитектуре и важно сведочанство живота јеврејске заједнице у Београду и Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4577, 44.815218 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа књижара Марка Марковића у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2118", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107242", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107242", "description": "Кућа књижара Марка Марковића је саграђена 1904. године по пројекту архитекте Јелисавете Начић. Мање преправке према нацртима инжењера Јана Швејкара, уз максимално очување аутентичности објекта, извршене су 1936. године. Грађена је као угаона, приземна породична кућа са баштом, обликована у духу академизма. Фасада је кордонским венцем рашчлањена на две хоризонталне целине, док је употребом плитких пиластера са коринтским капителима остварена вертикалност. Јединственом стилском концепту куће доприноси употреба архитектонских украса који фланкирају прозоре, затим на наглашеном забату изнад прозора и кровном венцу као посебном декоративном елементу. Кућа књижара Марка Марковића представља значајно ауторско остварење прве жене архитекте у Србији и једини сачувани пример породичне куће из тематски разноликог стваралачког опуса ауторке. Својим архитектонским и урбанистичким концептом и локацијом на простору Дунавске падине, сведочи о историјском континуитету организованог градског живота у дужем временском периоду. С друге стране, аутентичан је пример грађанске куће с почетка 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461081, 44.820973 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Терморелектрана \"Снага и светлост\" у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2119", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109067", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109067", "description": "Термоелектрана „Снага и светлост“ је саграђена на десној обали Дунава у периоду од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Састоји се из зграде Електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. Зграда Електране је објекат кубичне форме у оквиру које се издвајају три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала. Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 м) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз Електрану и рукавац. Пумпна станица са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца. Архитектура Термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици волумена зграде, указују на утицаје Баухаус стила. Термоелектрана „Снага и светлост“ заузима значајно место у друштвеној и градитељској прошлости Београда. Њеном изградњом по први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, а потом је између два светска рата значајно допринела унапређењу електроенергетског система града. Електрификација Београда омогућила је примену нових техничких и технолошких достигнућа у саобраћају и телекомуникацијама и променила навике људи што је за последицу имало и ново социјално профилисање градског становништва." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467174, 44.828195 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK212", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108681", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108681", "description": "Недалеко од средњовековног утврђења Темац, у селу Темска, налази се манастир са црквом посвећеном светом Ђорђу. Најстарији део ове целине је црква триконхалне основе, са куполом споља осмостраног тамбура, зидана притесаним каменом. Према фреско-натписима познато је да је живописана 1576. године заслугом игумана Захарија. Зографи просечних способности извели су програмски опсежну и иконографски занимљиву фреско целину. Једноставна правоугаона припрата засведена полуобличастим сводом дозидана је и живописана у време игумана Симеона 1654. године. Даровити сликари, које одликује топао колорит и склоност ка декоративном, украсили су унутрашњост припрате и њену западну фасаду. У неко време је пред припратом дозидан трем. Континуирани монашки живот може се пратити не само кроз доцније обнове храма (од којих је најобимнија била 1699–1703) и изградњу трију импозантних конака у порти. Од средине XIX века у конаку је организована школа, па је манастир добио и истакнут просветитељски значај." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.561103, 43.268505 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Биндерова кућа у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK2120", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-05-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107701", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107701", "description": "Биндерова кућа саграђена је 1911. године као репрезентативна стамбена једноспратница, према плановима Фрање Јенча. Једнопородична кућа развијених основа и сложеног садржаја који се протеже кроз две етаже, спада међу градске виле виског стамбеног стандарда обликоване у духу сецесије. Компонована је са два наглашена бочна ризалита између којих је лођа у приземљу и велики балкон на спрату, док је главни улаз постављен бочно из дворишта. Представља кућу јединственог архитектонског концепта у оквиру просторне културно-историјске целине Старо језгро Земуна, део историјског грађевинског фонда из времена привредног, друштвеног и културног успона Земуна и сведочанство развоја репрезентативних стамбених објеката почетком прошлог века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.414457, 44.841951 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата главне поште у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2121", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102886", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102886", "description": "Палата Главне поште саграђена је у периоду од 1935. до 1938. године, као палата Поштанске штедионице, Главне поште и Главног телеграфа у Београду. У тренутку грађења то је била највећа и најрепрезентативнија поштанска зграда у читавој Краљевини Југославији, у коју су се по завршетку радова, осим Главне поште и штедионице, уселиле и друге високодржавне инситуције: Министарство ПТТ, Главни радио-телеграф, Главни телеграф и Поштанска школа. Подигнута је према пројекту из 1930. године, који представља комбинацију првонаграђеног конкурсног решења архитеката Јосипа Пичмана и Андреје Барањија, у модерном стилу, и накнаде разраде пројекта фасада у духу академизма, која је изведена према замисли архитекте Василија Андросова. Прилагођавање модерног концепта основе грађевине репрезентативном академском изразу њене спољашњости одражава општеприхваћен став ондашњих власти да се монументалним карактером јавних здања, обликованих у стилу високог академизма, визуелно изрази снага и просперитет нове југословенске државе и Београда као њене престонице. Конципирана је као слободностојећи објекат са фасадама обложеним рустично обрађеним каменим квадерима. Истакнути средишњи ризалит главне фасаде, осим што дели фасадно платно на два неједнака, асиметрична дела, одражава и унутрашњу функционалну подељеност објекта. Ризалит је третиран као прочеље зграде, наглашено главним порталом у зони приземља, издуженим дорским стубовима у зони од другог до петог спрата и карактристичном кулом са сатом у највишој зони. Као објекат централне и најзначајније поштанске институције у Краљевини Југославији, Палата Главне поште представља важно сведочанство развоја поштанске службе и делатности, од њеног оснивања до данас. Својим маркантним положајем на раскрсници двеју важних градских саобраћајница, у непосредној близини Народне скупштине и комплекса дворова, представља један од значајних визуелних репера и издваја се у силуети централне градске зоне. Монументалност целине и репрезентативност спољашње обраде сврставају је међу значајне примере академске архитектуре Београда. Као једино дело профаног карактера, обликовано према принципима академске архитектуре, издваја се у стваралачком опусу архитекте Василија Андросова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467056, 44.810693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Фабрика хартије Милана Вапе у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2122", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109056", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109056", "description": "Фабрику хартије је подигао индустријалац Милан Вапа у периоду од 1921. до 1924. године. Пројекат фабричке зграде и постројења урадио је архитекта Карл Ханиш (Karl Hanisch), док је надзор над зидањем водио инжењер Владимир Билински. У пространој фабричкој згради налазила су се одељења намењена производњи и складиштењу хартије, потом биро власника, кухиња и трпезарија, радничка амбуланта и собе за одмор. Иако се ради о објекту индустријске намене са захтевним конструктивним решењима којима су савладани велики распони појединих производних погона, пажиљиво изабраним архитектонским елементима и коришћењем конструктивног склопа видљивог како у ентеријеру тако и у екстеријеру, остварено је репрезентативно здање. Архитектонски елементи искоришћени у обликовању фасада јасно указују на стил академизма, прилагођен намени зграде, а најрепрезентативније је решена главна фасада, окренута ка Булевару војводе Мишића. Фабрика хартије Милана Вапе у време када је подигнута спадала је у ред великих и модерних фабрика за коју су страни стручњаци говорили да се може упоредити са сличним фабрикама хартије у развијеним европским земљама. Као прва фабрика наменски грађена за индустријску производњу папира, пуне три деценије била је и једина фабрика те врсте у Србији. Данас је једна од најочуванијих и најзначајнијих објеката индустријске архитектуре у Београду и Србији. Својом урбанистичком позицијом представља материјално сведочанство постојања изузетно значајне индустријске зоне уз Топчидерски друм и десну обалу Саве, док репрезентативном архитектуром указује на значај који је придаван обликовању објеката утилитарне намене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.444248, 44.797602 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Рајх у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2123", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102215", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102215", "description": "Вила Рајх је подигнута 1931. године према пројекту истакнутог београдског архитекте Душана Бабића, у духу модерних архитектонских стремљења. Конципирана је као издужени паралелопипед, са две етаже са нивоа улице Сање Живановић и три етаже у дубини парцеле. Вештом комбинацијом конструкције масивних зидова и стубова на ободним ивицама, постигнут је ефекат лакоће и динамике. Доследно спровођење принципа отварања великих тераса према башти, у комбинацији са функционалистички примењеним геометријским принципом одузимања масе и увођења стубова, чини ову вилу једним од најистакнутијих примера београдске модерне архитектуре, док декоративни третман фасада указује на прикључење ар деко архитектонском покрету који се широм Европе одржао све до почетка Другог светског рата. Вила Рајх представља изузетан пример модерног архитектонског размишљања и значајно ауторско остварење Душана Бабића који спада у ред водећих српских архитеката тридесетих година 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.436882, 44.793144 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда војногеографског института у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2124", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102216", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102216", "description": "Зграда Војногеографског института саграђена је у периоду 1950-1954. године, према пројекту архитекте Милорада Мацуре (1914-1989), једног од најистакнутијих представника српске и београдске градитељске сцене послератног периода. У просторно-функционалном смислу јасно се издвајају две целине које су биле намењене двема корисничким институцијама. Северно крило у којем је смештена Штампарија оријентисано је према парку, док је јужно крило, намењено Војногеографском институту, постављено према улици Мије Ковачевића. Примењени обликовни елементи - корбизијански фасадни растер, брисолејска подела зидног платна, слободно третирана кровна раван, прилазна рампа, скулптурално обликовање функционалних елемената, слободан третман приземеног дела који се развија по терену - сврставају овај објекат у најраније примере београдског градитељства на којима се препознаје напуштање соцреалистичких схватања и приближавање архитектонском речнику интернационалног стила. Војногеографски институт једна је од најстаријих државних и војних установа у Србији, која своју делатност обавља у континуитету од 1876. године до данас. Изградња новог објекта за његове потребе у првим послератним година говори у прилог важности и значаја који је ова институција уживала у новоформираној држави. Пројектовање и реализација објекта представља најрепрезентативнији пример превазилажења архитектуре соцреализма у раним послератним годинама и први монументални објекат јавног карактера, конципиран у складу са прогресивним проевропским архитектонским начелима. По појединим елементима карактеристичним за његово пројектовање и реализацију ово дело представља пионирски рад у домаћој послератној продукцији – на њему је по први пут примењен систем са брисолејима и постигнуто јединство функционалних и естетских начела, остварена је доследна употреба модуларног система како у обликовању фасада, тако и у ентеријеру. У оквиру стваралачког опуса архитекте Милорада Мацуре, грађевина заузима истакнуто место и осликава аутора као личност прогресивних идеја и најсавременијих схватања, која су била истовремена са владајућим тенденцијама на европској градитељској сцени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.487268, 44.812844 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Класне лутрије у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2125", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102217", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102217", "description": "Зграда Класне лутрије је саграђена 1899. године према пројекту архитекте Милана Капетановића и инжењера Милоша Савчића, под покровитељством Министарства народне привреде. Представља прву зграду лутрије у Србији подигнуту за привредне потребе, која је својим приходима потпомагала бројне уметничке и просветне манифестације у земљи. У време грађења, уз зграде Капетан Мишиног здања и Народног позоришта, била је једнa од најрепрезентативнијих грађевина на потезу од Калемегдана до данашњег Трга Републике. Државни значај установе утицао је на пројектно решење и репрезентативан спољашњи изглед зграде. Подигнута је као једноспратна зграда у духу академизма. Највећа пажња посвећена је угаоној фасади, са елементима француске неоренесансе и необарока, док су бочне фасаде решене једноставније са елементима италијанске неоренесансе. Репрезентативан изглед угаоног ризалита огледа се у залученим резбареним дрвеним вратима, уоквиреним рустичним полустубовима који носе тимпанон са лављом маском. Мотив лавље главе понавља се и у орнаментици врата заједно са иницијалима установе. Изнад врата је француски прозор са лунетом, где је постављен грб Краљевине Србије, а све заједно надвишава пирамидално кубе са сатом. Зграда Класне лутрије подигнута у једном од најстаријих делова града сведочи не само о урбанистичком и привредном развоју Београда крајем 19. и током прве половине 20. века, већ и о друштвеном и културном просперитету и осавремењавању престонице по угледу на велике европске градове тог времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45884, 44.817996 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара капетанија у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK2126", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107271", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107271", "description": "Стара капетанија у Земуну је саграђена 1908. године за паробродску путничку станицу, по плановима бечког архитекте Ремела. Приземна издужена грађевина, конципирана као слободни павиљон са аркадама према обали, симетрично је компонована у постсецесијском духу са поједностављеном декорацијом. Централни део објекта из којег се развијају дугачка крила, истакнут је вишим волуменом и двоструким ломљеним кровом. Кров је покривен етернит плочама које се као врста покривача на Старој капетанији јављају међу првима у Земуну. Садржај агенцијске и саобраћајне станице адекватно је одражен у архитектонској композицији. Временом је зграда преправљена, затворене су аркаде на левом крилу према реци Дунав. Од старијих зграда некадашњег бродског уреда из 18. и 19. века, ниједна није сачувана, тако да је у овом здању садржана значајна историјска улога Земуна у речном саобраћају дунавског слива. Од 1985. године у згради се налазе реномирана ликовна галерија „Стара капетанија”, седиште Друштва ликовних и примењених уметника Земуна, која данас броји преко сто педесет чланова и редакција угледног часописа за ликовне и визуелне комуникације „Ликовни живот”. Последње три деценије је седиште културног и ликовног живота града Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.415014, 44.846508 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Праг\" у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2127", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109025", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109025", "description": "Хотел „Праг” је саграђен 1929. године према пројекту архитекте Ђуре Борошића, за Евгенију Милаћевић, супругу угледног београдског адвоката Радомора Милаћевића и њену сестру Наталију Марић. Маркантни угаони објекат, првобитно четвороспратни, обликован је у стилу ар декоа. У основи су формирана два тракта у правцу регулације две важне београдске улице. Између трактова, у којима су смештени ресторани, собе и сервисне просторије, постављене су вертикалне комуникације – лифт и овално степениште. Објекат је дограђен и надзидан 1936. године, према пројекту истог архитекте, и 1977. године. Чистоти архитектонског концепта доприноси степеновање високог угаоног фронта, безорнаменталних зидних маса и архитектонске пластике, који уз сегменте хоризонталне артикулације тамнијег тона и светлу рељефну фасадну скулптуру успостављају ефекте полихромије на фасади. Рељефне панеле са алегоријским фигуралним представама израдио је скулптор Светомир Почек. Репрезентативно здање, први и један од ретких хотелских објеката у Београду изведених у стилу ар декоа, чији је пројекат представљан на изложбама модерне архитектуре у Београду и Прагу, представља упечатљиво ауторско остварење значајног београдског архитекте. Примајући претежно госте из пословних кругова Србије и Европе, имао је значајну улогу у друштвено-пословном и културно-забавном животу Београда, а његова архитектура показује како је у периоду између два светска рата Београд пратио савремене токове у култури великих европских градова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459797, 44.810806 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Социјалног осигурања у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2128", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102220", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102220", "description": "Зграда Социјалног осигурања, на углу улица Немањине и Светозара Марковића, подигнута је у периоду од 1959. до 1962. године према пројекту архитекте Алексеја Бркића. Иако се по волумену не издваја из низа зграда у Немањиној улици, постала је визуелни акценат њеног горњег потеза. Основе објекта су чисте и једноставне, а карактер састава функционалних делова зграде условио је просторну организацију. Посебно се истиче фасадна композиција склопљена геометријским оруђем што се огледа у кубичној перфекцији волумена, затим у конструкцији и графизму црног металног растера у који су уклопљени прозори и подеони, полихромни парапети. Над повученим, транспарентним приземљем, наглашеним слободним стубовима изведеним у вештачком камену, доминира затворени кубус канцеларијског тракта. Основни цртеж фасаде извучен је пластичним, јаким металним растером који чини оквир прозора и парапета. Зидана парапетна поља обложена су керамиком, а форма њиховог орнамента је геометријска и крајње једноставна. Посебну вредност тих орнамената чини њихово правилно понављање. Зграда Социјалног осигурања, као највредније дело у архитектонском опусу Алексеја Бркића, чија су дела међу првима јасно одредила нову етапу београдског градитељства, заузима истакнуто место у историји српске савремене архитектуре. Осликава најзначајније елементе његовог архитектонског стваралаштва, исказане у контрастним спојевима различитих волумена, материјала, као и у употреби боје и орнамента у процесу грађења строго функционалних зграда. Једино је дело у српској послератној архитектури на коме је полихромија дошла до пуног изражаја, а управо из орнаментисаних парапета проистиче највећи број својстава и специфичности грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463763, 44.803242 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Соколски дом у Обреновцу", "ref:RS:nkd": "SK2129", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102222", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102222", "description": "Соколски дом саграђен је 1929. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића, као спомен дом палим ратницима у ратовима 1912-1918. године. Осмишљен је и реализован као вишенаменски објекат у коме су били смештени занатско-трговинска школа, соколско друштво и обреновачка просветна удружења. Састоји се од две засебне грађевине, повезане кратким ходником. У првој, репрезентативној згради, налази се спомен дом са великом, соколском двораном са галеријом за гледаоце и позорницом на источној страни, предворјем, помоћним просторијама и канцеларијама. Другу нижу грађевину чине учионице трговачке школе повезане дугачким ходником. И поред чињенице да је релативно малих димензија, 45 х 15 м, доживљава се као снажно, монументално архитектонско дело. Спољашност соколског дома је живописна, романтичарски конципирана, са биформа и трифорама и уобичајеним симболима соколског покрета. Две степенишне куле на главном прочељу повећавају динамику његове просторне композиције, дајући му препознатљив изглед Коруновићевих здања. Композициона разуђеност архитектонских маса са нагласком на монументалним торњевима додатно доприноси архитектонској вредности обреновачког соколског дома." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.205701, 44.65679 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс манастира Рударе", "ref:RS:nkd": "SK213", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107014", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107014", "description": "Запустели манастир у селу Рудару недалеко од Лесковца чине црква посвећена св. Параскеви и моћни спратни конак западно од ње. Црква је подигнута на остацима знатно старијег култног објекта. Њен данашњи изглед је последица велике обнове из 1799, о којој сведочи уклесани натпис над улазом. Једнобродне је основе, са припратом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Полуобличасти свод има распон од пуних девет метара, указујући на веште неимаре који су га извели. Мирних и малтерисаних фасада, црква је зидни украс у ентеријеру добила на размеђу ХVIII и ХIХ столећа. Традиционална иконографија и сигуран цртеж уз изразито волуминозне форме одликују рад анонимног зографа. Испитивачким радовима установљено је да испод ових зидних слика у олтару постоје остаци старијег фреско слоја. Конак, подигнут од ломљеног камена у приземљу и у бондручној конструкцији спрата, импозантних је димензија, а складним компоновањем елемената један од најлепших у овом делу Србије. Око цркве је током времена образовано сеоско гробље са особеним надгробним обележјима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.968754, 42.961092 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Водоторањ у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2130", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102180", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102180", "description": "Водоторањ у Панчеву грађен је пре Првог светског рата, наменски као резервоар за воду за поливање улица, по чему и данас носи име. Пумпа помоћу које се вукла вода из бунара, који се налазио испод водоторња, као и механизам за пуњење цистерни налазили су се у приземљу водоторња и демонтирани су осамдесетих година 20. века када је водоторањ претворен у угоститељски објекат. Око водоторња налазили су се објекти за смештај цистерни и штале за коње који су вукли цистерне за прање улица.Ти објекти су порушени шездесетих година 20. века када је у непосредној близини водоторња изграђен стамбени блок и дечије игралиште.\nОснова објекта је полигонална са четири шире и четири уже стране. Фасада је хоризонтално подељена на сокл завршен венцем, приземље и спрат између којих је кордонски венац. Кров је јако стрм са четири таванска прозора, на свакој широј страни по један. Испод крова је врло истакнут венац. Објекат је малтерисан осим сокла који је обложен фасадном опеком. На објекту постоје једна улазна врата и прозори, у приземљу лучно завршени, а на спрату правоугаони. Између правих прозора налазе се лажни – нише. Објекат се више не користи као резервоар за воду.\nСпоменик културе има документарно-историјску и амбијенатлну вредност јер се својим положајем, изгледом и првобитном наменом (резервоар за воду за поливање улица) уклапа у амбијент Старе индустријске зоне Панчева која се протеже дуж обале Тамиша." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639831, 44.86577 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе болнице у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2131", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102397", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102397", "description": "Споменик културе саграђен је између 1830. и 1836. године, тј. у време када је донет први урбанистички план Панчева (1830-1833). Све до укидања Војне границе, 1872. године, болница је била војног карактера пошто је превасходно подигнута за потребе војске, да би након тога постала грађанска болница. Током 1894. године у згради је уређена и освећена католичка собна капела. У периоду између два светска рата носила је назив Варошка грађанска болница.\nСпоменик културе је монументална једноспратница са основом у облику ћирирличног слова \"П\", са централним корпусом и бочним крилима. Изграђен је у класицистичком стилу и представља део комплекса болничких зграда које су смештене у парковско окружење. Главна фасада је симетрично компонована са наглашеним средишњим делом у виду ризалита који је издељен дорским пиластрима и завршава се троугаоним тимпаноном у коме је сат и натпис римским словима о години изградње објекта. Правоугаони прозори и на приземљу и на спрату постављени су у оси. Прозори на приземљу постављени су у степеноване полукружне нише. Приземље је од спрата одељено једноставним кордонским венцем док је кровни венац богато профилисан. Читав комплекс некада је био ограђен оградом од зидних стубаца између којих су поља од кованог гвожђа. Део те ограде постоји и данас у улици Паје Маргановића. На тргу испред зграде налази се скулптура која представља Стевана Шупљикца, постављена 2001. године, рад сликарке Оље Ивањицки. Испред споменика културе налази се и спомен-биста народног хероја Паје Маргановића, рад вајара Божидара Јововића.\nСпоменик културе има значајне урбанистичке, архитектонско-стилске и културно-историјске вредности. Монументални објекат који својом основом и положајем формира трг на углу двеју улица, стилским карактеристикама везује зграду Магистрата и Графову кућу које су сазидане у исто време. Представља једну од најстаријих установа Баната и значајан објекат из прве половине 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651392, 44.868673 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јавно парно купатило у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2132", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-06-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101922", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101922", "description": "Споменик културе је саграђен 1909. године, по плановима архитекте Антуна Шебешћана. Састоји се из једне веће приземне зграде и више помоћних објеката. Главна зграда је разуђене основе и састоји се од централног дела над којим је плитка купола и два идентична бочна крила квадратне основе са преломљеним четвоространим крововима. У њој се налазило парно купатило, 25 кабина за свлачење, један велики базен са топлом водом и два мања са хладном водом. У осталим просторијама које су окруживале велики базен, налазиле су се просторије са паром, врућим ваздухом, тушевима, просторије за масажу, за одмарање, шест просторија са по једном или две собе са по две каде, итд. У једној од помоћних зграда, које се налазе ита главне уличне зграде, налазило се купатило за сиротињу које се састојало само од тушева. Осим тога, у њој је био и парни казан, две просторије за прање и сушење рубља, као и разне машине. Споменик културе је архитектонски обликован са стилским обележјима сецесије. Елементи сецесије су некада били далеко богатији у ентеријеру главног објекта (обрада зидова, декорација на вратима, итд.), а данас се углавном налазе на фасадама објекта (геометријски детаљи). Дворишни део био је парковски уређен и заштићен оградом од кованог гвожђа са сецесијском стилском декорацијом. \nОвај споменик културе поседује архитектонско-стилске, културно-историјске и амбијенталне вредности. Налази се изван зоне заштићеног старог језгра Панчева, али је лоциран у улици која представља приступни амбијент старој зони Потамишја и представља вредан допринос историјском наслеђу Панчева." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.642261, 44.86582 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Лазића и Митровића у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2133", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102225", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102225", "description": "Вила Лазића и Митровића саграђена је 1931. године према пројекту истакнутих београдских архитеката Петра и Бранка Крстића, у стилу модернизма. Конципирана је као двојна вила у оквиру које су два волумена физички повезана покривеном колонадом, потпуно огледалски симетрична, како у унутрашњој организацији простора, тако и у спољашњој архитектури и партерном решењу баште. Дисциплинована модерна геометрија кубичних форми следи организацију и функционалну хијерархију унутрашњих простора. Идентична организација станова у два волумена заснована је на принципу централне собе у приземљу, који се широко отвара према салону и главном степеништу, док је приватни део стана смештен конвенционално на спрату. Специфичан карактер двојне куће остварен је управо у контрасту кубичних волумена и јаког хоризонталног потеза приземља. У обради фасада аутори су користили неопходни минимум секундарне пластике, искључиво у функцији потенцирања свог архитектонског концепта. Вила Лазића и Митровића представља изузетан пример модерног архитектонског размишљања о форми двојне куће и открива суштинско разумевање односа функције и форме модерне архитектуре. Значајна је не само због својих архитектонских и културно-историјских вредности већ и као ауторско дело браће Крстић који спадају у ред водећих архитеката тридесетих година двадесетог века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.430842, 44.792599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Невене Заборски у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2134", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109044", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109044", "description": "Кућа Невене Заборски саграђена је 1931. године према пројекту архитекте Милана Злоковића, као тип једноспратне породичне куће са једним станом, са дневним боравком у приземљу и спаваћим собама на спрату. У спољном обликовању, улична фасада је симетрична и третирана је као глатко зидно платно у једној равни из кога су исечени отвори. Сликарски третман фасаде наглашен је и широким оквиром. Декоративни елементи сведени су на два плитка јонска пиластра, који успостављају ритам прозорских отвора и истучу вертикалност читаве композиције, и на орнаментални рељеф постављен на самом врху у осовини куће. Декоративни третман фасадe указује на прикључење „ар деко“ архитектонском покрету који се широм Европе одржао све до почетка Другог светског рата. Злоковићево решење унутрашњег простора се заснива на анализи потребних висина појединачних просторија које се третирају као тродимензионалне функционалне јединице. Такав поступак изведен је на основу метода „Raumplana“, где је у затвореној геометријској форми, функционалност постигнута кроз манипулацију волумена различитих унутрашњих висина и тродимензионалним пројектовањем „просторног плана“ куће. Кућа Невене Заборски заузима значајно место међу бројним стамбеним објектима које је аутор реализовао у Београду. Указује на отварање београдске градитељске сцене модерним идејама тог доба и афирмисаним савременицима и на тај начин презентује рану фазу развоја Злоковићевог и београдског модернизма. Истовремено, заузима и значајно место у оквиру опуса једног од највећих аутора српског модернизма, Милана Злоковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.479557, 44.809747 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила глумице Марице Поповић у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2135", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102227", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102227", "description": "Вила глумице Марице Поповић је саграђена 1939. године према пројекту Григорија Самојлова, једног од најзначајнијих руских архитеката који су стварали у нашој средини током треће и четврте деценије двадесетог века. Грађена је као породична вила за београдску глумицу Марију Павловић, познатију под уметничким именом Марица Поповић. У свету позоришне уметности, делимично и филмске, остала је запамћена по запаженим улогама драмских, карактерних и комичних ликова, тумачећи их на својствен начин пуне три деценије на сцени Народног позоришта, као његов стални члан од 1927. године до пензионисања 1960. године. Вила је конципирана као слободностојећи, једноспратни објекат са главном фасадом изведеном у виду два крила која се спајају под тупим углом, отварајући се ка посматрачу. На њиховом споју налази се ваљкаста кула завршена купастим кровом. Изведена је са примесама северњачке архитектуре – наглашене косим крововима сва три крила и бондурчним гредама утопљеним у бели малтер њихових фасада. Осим бондурка, коришћен је и камен у виду рустике по угловима. Вила глумице Марице Поповић представља једно од најзначајнијих и најоригиналнијих Самојловљевих резиденцијалних остварења на Сењаку и Дедињу. Репрезентативан је пример интимизма, карактеристичног за четврту деценију двадесетог века, настао као покушај да се задовоље тежње економски напредног грађанског сталежа. Својим целокупним изгледом изражава својеврстан други вид националног стила у међуратном градитељству, са препознатљивим „фолклорним“ елементима у изразу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.438014, 44.79223 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Министарства социјалне политике и народног здравља у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2136", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102228", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102228", "description": "Зграда Министарства социјалне политике и народног здравља саграђена је 1933. године према пројекту једног од водећих српских архитеката, Димитрија М. Лека. Конципирана је у потпуности по начелима академизма, уз примену строге симетрије у решењу основа и фасада. Смештена у једној од најатрактивнијих београдских улица са изузетним грађевинским фондом, реализована је као слободностојећи, троспратни објекат правоугаоне основе. Композиција главне фасаде осмишљена је монументално и репрезентативно, с обзиром на карактер не само простора већ и намене. Наглашеној хоризонтали која се огледа у дугачком уличном фронту, успешно се супротставља вертикални ритам високих и снажних колонада, успостављајући на тај начин потпуну равнотежу и хармонију главне фасаде. Извесна строгоћа иза које се очитава осврт на модернизам који у то време постаје доминантан правац у архитектури, уочава се у доста сведеној али довољно скулптуралној рељефној декорацији. Аутор две скулптуралне композиције на крајевима уличне фасаде у нивоу првог спрата је вајар Лојзе Долинар. Архитектонском композицијом и формом, уметничком изражајношћу и урбанистичким концептом, Зграда Министарства социјалне политике и народног здравља се сврстава у антологијска дела београдске монументалне и целокупне српске међуратне архитектуре. У плодном стваралачком опусу архитекте Димитрија М. Лека, издваја се као његово најзначајније дело у коме је дошло до пуног изражаја ауторово поимање академизма, утемељено на класичном образовању али и перципирању модернизма као одраза савремених кретања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453796, 44.799911 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Водне заједнице у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK2137", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107272", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107272", "description": "Зграда Водне заједнице саграђена је 1908. године као прва зграда подигнута на проширеном градском терену добијеном после уклањања спољних одбрамбених шанчева. Зграду је подигла „Задруга за исушење југоисточног Срема“ тј. Водна заједница која је и данас у њој смештена под називом „Галовица“. Радове су изводили грађевинари Фрања Јенч и Јосип Катинчић. Обликована је у стилу сецесије, са наглашеним масама у општој архитектонској композицији, која изражава управни садржај зграде. Има подрум, приземље и спрат, а 1928. године поткровље је реконструисано и адаптирано тако да су поштоване аутентичне архитектонске и стилске одлике и задржана је аутентична стамбено-пословна намена. Зграда Водне заједнице спада међу значајније репрезентативне грађевине Старог језгра Земуна. Својим садржајем представља једну од важних установа, која се осамосталила после дуге традиције хидротехничке струке Земуна. Њена вредност проистиче и из тога да је као објекат посебне намене значајна за развој привреде и хидротехнике почетком прошлог века у југоисточном Срему." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.414026, 44.841565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара зграда Пољопривредног факултета у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK2138", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-07-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107273", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107273", "description": "Стара зграда Пољопривредног факултета је саграђена 1932. године према плановима архитекте Војинa Петровићa, на простору некадашњег Контумаца. Првобитно је подигнута као двоспратни објекат, којем је 1947\/48. године надзидан још један, трећи спрат. Седамдесетих година прошлог века зграда је дограђена, када је формирана јединствена архитектонска целина са старијим делом. Обликована је репрезентативно, у маниру закаснелог историцизма. Садржајем и архитектонском композицијом чини јединство са самосталним школским објектима подигнутим раније на простору порушених контумацких зграда и успешно се уклапа у слободно конципирану југозападну зону урбанистичке целине Старог језгра Земуна. Представља вредно ауторско остварење успешно уклопљено у контекст простора. Репрезент је историјског грађевинског фонда Земуна из времена привредног, друштвеног и културно-просветног успона и сведочанство развоја високог школства у Земуну и Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.412312, 44.84015 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Социјалног\" у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2139", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109015", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109015", "description": "Споменик културе саграђен је крајем прве деценије 20. века као једноспратна импозантна грађевина. Налази се на углу улица Војводе Радомира Путника и Мите Топаловића и позната је под називом „Социјално”. Некада се у њој налазила позната књижара и штампарија. Зграду је подигао Карло Витигшлагер млађи, штампар и књижар који је након смрти оца Карла Витигшлагера старијег са успехом наставио његов рад.Та штампарија и књижара радила је све до1937. године. Делатност штампарије породице Витигшлагер била је велика, нарочиото у штампању немачких и других новина. Такође, била је пионир у штампању разгледница. Након банкротства 1937. Године у тој згради је радила панчевачка Комерцијална банка и штедионица, да би затим у њој био смештен Срески завод за социјално осигурање у Панчеву, а данас Републички фонд за здравствено осигурање, Филијала за Јужнобанатски округ, Панчево.\nСпоменик културе је објекат разуђених архитектонских облика, са изломљеним облицима крова и бројним отворима. На фасадама се уочавају геометријски детаљи у плиткој пластици, елементи мађарске сецесије. Посебно је наглашен угао палате са шестоугаоном куполом, полукружним балконом и улазом. На спрату главне фасаде налази се троделни балкон.\nСпоменик културе поседује архитектонско-стилске, културно-историјске и амбијенталне вредности. С обзиром да се налази у главној градској улици, у зони заштићеног старог језгра града Панчева, представља значајан допринос историјском наслеђу града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.642913, 44.869697 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Лапушња", "ref:RS:nkd": "SK214", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109361", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109361", "description": "У подножју шумовитих огранака Ртња код села Лукова, у ували поред Лопушанског потока, скривене су данас конзервиране рушевине некадашњег манастира Лапушње. Цркву Св. Николе и манастирске зграде подигли су војвода Јован Радул, господар угровлашких земаља, и велики паркалаб, жупан Гергина 1500\/01, док су се о осликавању храма 1510. старали кнез Богоје, његова жена Мара и деца. Сви су насликани у северозападном углу наоса, на ктиторској композицији. Успешан као владар, Јован Радул Велики одржавао је пријатељске односе са Бранковићима и био у сродству са Јакшићима. Црква је саграђена у облику триконхоса са куполом, троделним олтарским простором и припратом. Олтарска апсида, проскомидија и ђаконикон су полукружни, док су певничке апсиде споља петостране. Наос засведен полуобличастим сводом подељен је на три неједнака травеја. Изнад средњег травеја подигнута је осмострана купола на високом коцкастом постољу. У угловима постоља су уграђене плиткорезане розете, једини архитектонски украс цркве. Капела, призидана са јужне стране, сачувана је у остацима. У вековима разваљеном храму само су бледи остаци фресака одолели времену. Може се наслутити иконографски програм са циклусом Великих празника, сценама литургијске тематике, представама архијереја не само у олтару већ и у наосу, као и светих ратника. У куполи се назиру јеванђелисти и пророци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.786518, 43.788426 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Улици Жарка Зрењанина број 106А (Објекат 1) у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2140", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102224", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102224", "description": "Споменик културе сагражен је почетком 30-их година 20. века. Налази се на парцели коју је је 20. априла 1929. године купила \"Прва панчевачка парна столарија и стругара\" под управом браће Антоновића и других из Панчева. У кругу фабрике браћа Антоновић су изградила себи куће. У кући у улици Жарка Зрењанина 106а живели су до краја Другог светског рата Игњат и Стефан Антоновић. Фабрика је конфискована 18. јула 1945. године, а са њом и кућа. По изградњи нових радионица зграда поново постаје стамбена, а станови су дати на коришћење радницима. Деведесетих година 20. века откупљени су.\nСоменик културе је стамбени објекат са две стамбене јединице, спратности - приземње са поткровљем, са основом у облику латиничног слова \"L\". Улаз у један стан је са уличне стране преко трема са стубовима и украсима од дрвета, а у други из дворишта. Зграда је зидана опеком старог формата у кречном малтеру са дрвеном међуспратном таваницом. Зидови поткровља су грађени бондручном конструкцијом. Кров је сложен, вишеводни, дрвене кровне конструкције покривен бибер црепом на задњој страни док је са предње стране фалцовани цреп. Улична фасада је малтерисана и богато украшена резбареним дрветом. У приземљу је трем са раскошно резбареном оградом и трианглом са змајевима, и тераса поткровља са дрвеним стубовима, оградом и резбареним венцем. Остале фасаде су једноставне, малтерисане са дрвеним опшивом стрехе. Прозори су дрвени двокрилни и трокрилни. Улазна врата су такође дрвена двокрилна.\nПоред историјских вредности везаних за развој индустрије у граду Панчеву, споменик културе поседује и архитектонске вредности. Има изузетно значајну грађевинску структуру са јединственом архитектуром, конструкционим и декоративним детаљима богато украшеним резбареним дрветом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.651998, 44.858654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Свиларе на реци Тамиш у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2141", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108456", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108456", "description": "Комплекс Свиларе саграђен је 1899. године. Налази се на левој обали Тамиша и састоји се из три објекта: Свиларе (главне предионице), Надзорништва свиларства и стана надзорника свиларства. Сва три објекта комплекса су главним фасадама позиционирана на једној линији, паралелно са током реке. Свилара је одпочела са радом 1900. године, са 150 радника и производњом од 15000 - 17000 kg свиле годишње. Производња свиле у Панчеву трајала је све до седамдесетих година 20. века, са умањеним капацитетом, да би 1967. године потпуно престала, а Свилара је претворена у фабрику за производњу гуме и пластике. Тих година је и култура гајења свилене бубе у Банату и Панчеву, после више од два и по века замрла. \n Све три зграде комплекса грађене су у стилу индустријске архитектуре, оплемењене разуђеношћу основа, разиграним крововима и складно обрађеним и декорисаним фасадама од фасадне опеке тамно окер боје, при чему је коришћено шаренило различитих слогова. Зграда Свиларе је разуђене основе, која би се могла свести на облик крста. Паралелно са реком Тамиш пружа се главно крило предионице, док се два краћа крака пружају управно на њега. Већи део објекта има приземље и спрат, док крак према Тамишу има два спрата. У приземљу је скелетна конструкција са бетонским и челичним стубовима на којима постоји угравирана година градње, док је на спрату троугласта челична кровна решетка. Кров већег дела зграде је прекривен лименим плочама, док је кров крила према Тамишу сложен, покривен бибер црепом. Сви прозори су великих димензија, са филунзима и озиданим луцима. Кордонски венац је на крилу према Тамишу висок и сложен, док је на осталим деловима једноставан са конзолицама од исте врсте опеке. Друге две зграде су много мањих димензија, зидане од опеке са дрвеном кровном конструкцијом и сложеним кровом покривеним бибер црепом. \n Поред историјских вредности везаних за развој индустрије у Панчеву и целом региону Јужног Баната, споменик културе има и изузетано значајну грађевинску структуру, са јединственом архитектуром и конструкционим детаљима, челичним стубовима и решеткастом челичном кровном конструкцијом главне предионице, који датирају из 1899. године, годину дана пре него што је решеткаста конструкција призната на Париској изложби. И поред низа година неадекватног коришћења и одржавања, као и мањих преправки и доградњи, сви објекти комплекса су у великој мери задржали своје аутентичне карактеристике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.639502, 44.85915 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пинова вила у Зрењанину", "ref:RS:nkd": "SK2142", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102232", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102232", "description": "Пинова вила у Зрењанину саграђена је 1894. године. Подигао ју је Леон Штегелвалд, а две године касније купио гроф Ференц Данијел у чијем је власништву била до 1919. године, па је међу Бечкеречанима у то доба називана «Данијелова» вила. Паја Пин, геометар по струци, постао је 1928. године њен шести по реду власник. Иако је вила од 1943. године (када су Немци иселили Пинове) променила много станара, до данас је остала упамћена као «Пинова вила». Пресецањем магистрале осамдесетих година 20. века парцела се нашла на раскрсници трију улица.\nПланове за изградњу потписао је угледни пештански архитекта Ласло Ђалуш (1865–1941), предавач на будимпештанској Школи примењених уметности и плодан градитељ монументалних јавних објеката, али и грађевина сакралне архитектуре. Као школован и признат архитекта био је позван, између осталог, да уобличи изглед једне школе у Будимпешти, Матијине цркве и Рибарске куле у Будиму. Такође је остао упамћен и као један од пионира рестаурације на подручју Средње Европе. Као члан ондашње Земаљске комисије за културне споменике, првенствено се бавио рестаурацијом старих цркава, вила и двораца. Пинова вила је, колико нам је данас познато, његово једино градитељско остварење у Великом Бечкереку.\nВила је конципирана као једноспратни, слободностојећи, угаони објекат, увучен у односу на регулационе линије двеју улица: Улице Иве Лоле Рибара и Јована Цвијића, веома разуђене основе. Основну архитектонску замисао стилски сврставамо у романтизам, пошто је њен изглед изворно инспирисан изгледом двораца из средњег века. Идеја репрезентативности остварена је наглашавањем полукружног угаоног испуста у виду куле са купастим кровом, благо закривљене стрехе. На тамбуру куполе налазе се концентрично распоређени мали четвртасти прозорски отвори. \nГлавни улаз се налази из Улице Јована Цвијића. Фасада је целом дужином хоризонтално подељена кордонским венцем на приземље и спрат. У приземљу и на спрату налазе се једноставни правоугаони прозорски отвори и они који се завршавају благо преломљеним (готички елемент) или сегментним луком. Фасада је решена асиметрично.\nФасадно платно према Улици Иве Лоле Рибара је најрепрезентативније обрађено. Леви крак завршава се декоративним степеничастим забатом који подсећа на архитектонске елементе касне готике. У приземљу се налазе два прозора у виду бифора са мермерним стубићем у средини који се не протеже целом висином прозора. На спрату се налази тераса са два правоугаона прозорска отвора и вратима у средини. Фронтална страна терасе је имала ограду у виду балустраде, а бочни делови су у форми парапетног зида који се до данас сачувао. У средишњој зони спрата налази се еркер који се завршава троугластим забатом. \nПоткровни венац носи фриз једноставно профилисаних конзолица који се протеже и по зиду испод тамбура угаоне куле. Кровне масе су разуђене, са кровним баџама које имају завршетке у облику пирамиде.\nВила је била ограђена ниским зидом од клинкер опеке која је носила ограду од кованог гвожђа.\nПинова вила у Зрењанину поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности. Као вредно ауторско остварење арх. Ласла Ђалуша, јасних конструктивних решења, изражене монументалности, прецизног извођења, складних пропорција и односа маса, представља значајан допринос историјском градитељском наслеђу Зрењанина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.388193, 45.383612 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Елекова вила у Зрењанину", "ref:RS:nkd": "SK2143", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109017", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109017", "description": "Елекова вила је саграђена 1911. године, према плановима прашког архитекте и предузимача Виктора Бенеша. Део је индустријског комплекса Фабрике шећера и представља најлуксузнији објекат у оквиру комплекса. Назив виле везује се за Виктора Елека, директора Фабрике шећера и њеног дугогодушњег станара. Обликована је са преовлађујућим елементима сецесије, без правих аналогија у оквиру сачуваног архитектонског фонда града и његове околине. Конципирана је као објекат разуђене основе, са еркерима и елегантним алконима окренутим према парку. Утисак разиграности појачан је, за ово подручје некарактеристичним, решењем кровних маса које које су благо повијене на крајевима (асоцирајући на кровне покриваче кинеских пагода). На фасадама је велики број прозорских отвора различитих димензија, завршених архитравно или полукружно. Унутрашњост виле у потпуности кореспондира са резиденцијалном функцијом објекта. Посебну вредност ентеријеру дају витражи са сецесијским мотивима, аутора Ивана Маринковића из Загреба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.40836, 45.362517 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата Савезног извршног већа у Новом Београду", "ref:RS:nkd": "SK2144", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102236", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102236", "description": "Палата Савезног извршног већа једно је од најрепрезентативнијих остварења послератне архитектуре Београда и Југославије. Свечано је отворена 1961. године поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду и током своје педесетогодишње историје била је место одржавања важних политичких догађаја. Започета по првонаграђеном пројекту архитекте Владимира Поточњака, Антона Урлиха, Златка Нојмана и Драгице Перак из 1947, а реализована према решењу Михаила Јанковића и пројектног бироа „Стадион” у периоду од 1955. до 1961, означила је победу модернистичког схватања у југословенској архитектури. Првобитним пројектом архитекте Поточњака, према којем је делимично изграђена армиранобетонска конструкција, предвиђена је изградња монументалне слободностојеће грађевине са основом у облику слова Н. Овим пројектом доминирао је спој корбизијанског решења основе и монументалног општег изгледа, карактеристичног за совјетску архитектуру социјалистичког реализма. Пројекат архитекте Јанковића и његовог тима унео је значајне измене у унутрашњој организацији и у спољашњем обликовању грађевине. Ослањајући се на постојеће елементе главног корпуса објекта, новим пројектом извршена је модернизација предлошка, чиме је постигнут утисак савремене монументалности. Јединствен програм ентеријера, са многобројним делима ликовне и примењене уметности, која чине интегрални део здања, даје Палати карактер својеврсне галерије југословенске уметности 20. века. Уређење ентеријера о чему је бригу водила специјална уметничка комисија, једнако као и спољашњост, требало је да изрази моћ, величину, стабилност и јединство нове Југославије. Уређење салона посвећених свакој од савезних република бивше СФРЈ, смештених у централном делу палате, засновано је на подцртавању традиционалних мотива сваке федеративне јединице државе. Свечани улазни хол и југословенски салон представљају највеће и уједно најрепрезентативније просторије. Својим архитектонским вредностима Палата је обележила период стварања данас препознатљиве слике Новог Београда и Београда у целини. Један је од главних репера Новог Београда и његове чврсте урбане хијерархије. Естетске и визуелене вредности грађевине истакнуте су и посебним парковским решењем околине са прилазима, паркиралиштем, гаражама и фонтаном, као и општим положајем објекта који омогућује његово несметано сагледавање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.427556, 44.820095 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Музеј ваздухопловства у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2145", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109018", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109018", "description": "Музеј ваздухопловства је грађен у периоду 1969-1989. године у оквиру комплекса београдског аеродрома „Никола Тесла“, према пројекту архитекте Ивана Штрауса и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи. Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас. Музеј је конципиран као слободностојећа грађевина, кружне основе. Подељеност на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта у оквиру које се издвајају две функционално-обликовне целине. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Торусна форма музеја, замишљена као свесно успостављен симбол институције којој је намењена, чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из његове транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева унутар сложеног програма музејског објекта резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције, чији је креативни потенцијал потврђен и доделом савезне „Борбине“ награде за најбоље архитектонско остварење у 1989. години. Музеј ваздухопловства представља оригинално архитектонско остварење и један од најзначајнијих примера музејске архитектуре у Србији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.285637, 44.819164 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хангар Старог аеродрома у Новом Београду", "ref:RS:nkd": "SK2146", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102238", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102238", "description": "Хангар Старог аеродрома, изграђен 1929. године, једини је сачувани објекат некадашњег аеродрома „Београд“. Аеродромски комплекс је формиран на празном простору код Бежанијске косе, на месту познатом под именом Дојно поље. Изградња аеродрома трајала је од 1926. до 1932. године и одвијала се у две фазе. У првој фази подигнуто је неколико касарни и пратећих војних објеката, као и шест великих бетонских хангара. Истовремено, постављени су још и један већи и неколико мањих монтажних хангара металне конструкције, који су на име ратних репарација набављени у Немачкој. У другој етапи изградње, која је започета 1929. године, а завршена током 1931. и 1932. године, летилиште је проширено са две травнате полетно-слетне стазе, израђена је модерна пристранишна зграда за ваздушни саобраћај и официрски дом, затим технички део војне базе са хангаром-радионицом за поправку и ремонт авиона и велико централно складиште војног ваздухопловства. Од некадашњег аеродромског комплекса данас је сачуван само хангар бетонске конструкције са радионичким анексима. Реализован је према решењу и под надзором инжењера, научника и академика Милутина Миланковића. Објекат хангара-радионице састоји се од централног дела – хангара за монтажу и два бочна анекса, који су уклопљени у јединствену архитектонско-функционалну целину. У делу крова хангара Миланковић је применио такозвану бетонску корубу, која је у време грађења представљала значајну конструктивну иновацију, тада први пут изведену у нашој земљи. Од свих хангара који су изведени према Миланковићевим инжењерским решењима, до данас је остао сачуван само хангар на Старом аеродрому у Новом Београду. По свом типу и примењеним инжењерским техникама, представља један од малог броја сачуваних објеката тог типа у свету. Данас је сведочанство постојања првог аеродромског комплекса у Београду и поседује посебан значај за сагледавање историје националног ваздухопловства. Такође, као један од ретко сачуваних објеката овог типа конструкције у свету, представља важно сведочанство техничке баштине Београда и Србије и градитељских вештина домаћих пројектаната и извођача." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.396743, 44.813696 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Уметничка ливница \"Пластика\" у Београд", "ref:RS:nkd": "SK2147", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2013-08-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109060", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109060", "description": "Уметничка ливница „Пластика“ представља једну од најстаријих уметничких ливница у Србији са очуваним аутентичним процесом производње. Подигнута уочи Првог светског рата као фабрика сапуна, потом адаптирана у аутомобилску радионицу и ливницу, након Другог светског рата, због конструктивних и техничко-технолошких могућности и постојања ливачких пећи, наставила је рад као уметничка ливница. Пројекат приземне фабрике сапуна изведен је највероватније према предлошцима из немачких техничких уџбеника. Услед промене производног процеса, након Првог светског рата, изведена је доградња и адаптација фабрике, према пројекту једног од најзначајнијих српских архитеката Милана Антоновића. Том приликом за потребе аутомобилске радионице дограђена је мала ливница са ливачким пећима. Фабричка зграда обликована је у духу индустријских објеката с почетка прошлог века, а њен спољашњи изглед дефинишу стандардни елементи романтичарског израза. Архитектонској композицији доприносе и лантерне у кровној зони, посебно она изнад топионице. Након Другог светског рата, Удружење ликовних уметника Србије (УЛУС) отворило је у објекту уметничко-занатску радионицу за потребе ливења и монтирања скулптура под називом Уметничка ливница „Пластика”. Пројекат адаптације урадио је архитекта Н. Ристић у пројектном бироу „План“, а радови су извођени током 1953. године. У ливници је први пут у Србији уведена и једино се овде примењивала технологија лива у воску. Осим чланова вајарске секције УЛУС, своје скулптуре овде су израђивали најзначајнији српски и југословенски вајари Сретен Стојановић, Лојзе Долинар, Фрањо Кршинић, Олга Јанчић, Вида Јоцић и многи други, а изливени су и неки од најзначајнијих јавних споменика и спомен обележја, уметничких скулптура и биста, бројни рељефи, плакете, признања и предмети примењене уметности, који су трајно убележени у историји српског вајарства. Предмети техничке културе (кранови и кранске стазе, пећ (ливачки лонац) и бушилица) који се налазе у Уметничкој ливници утврђени су за покретна културна добра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.473326, 44.8186 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен црква у Ћелијама", "ref:RS:nkd": "SK2148", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Спомен црква у Ћелијама, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик војводи Вуку Поповићу у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2149", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2014-02-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102252", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102252", "description": "Споменик војводи Вуку Поповићу, рад познатог српског вајара Ђорђа Јовановића, настао је у периоду од 1929. године, када је скулптура изливена у Прагу до 1936. године, када је споменик откривен у Београду. Војвода Војин Вук Поповић (1881-1916) је био командант добровољачких четничких одреда у току балканских и током Првог светског рата. Учесник многих битака, погинуо је у борби на Кајмакчалану 1916. године. Сахрањен је на српском војничком гробљу Зејтинлику, а 1923. године његови посмртни остаци су пренети на Ново гробље у Београду. Првобитно је планирано да се споменик постави у близини студентског дома краља Александра, као и на Калемегдану, међутим споменик војводи Вуку је откривен у парку Топличин венац. Бронзана скулптура је постављена на високо постоље од природног камена. Војвода је представљен у покрету, наоружан карабином, левом руком показује на југ, на области које још нису биле особођене. Одевен је у народну ношњу, одежду четничког војводе са плаштом и капом са кокардом. На предњој страни постоља је исписано „ВОЈВОДА ВУК 1880-1916“, а на бочним странама постамента су уметнуте квадратне плоче на којима су исписани градови и битке у којима је војвода Вук учествовао. При врху постамента посебно је скулпторски обликован појас од листова ловора, на којој је са све четири стране, у плитком рељефу постављен симбол четничког покрета – кост лобање са две укрштене кости тела. Споменик војводи Вуку као документ прошлости и репрезентативно дело једног од најзначајнијих српских вајара има културно-историјску и уметничку вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.455021, 44.816716 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Короглаш", "ref:RS:nkd": "SK215", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109134", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109134", "description": "Манастир Короглаш у рушевинама, са црквом посвећеном Вазнесењу, налази се надомак села Милошева, 6 км северозападно од Неготина. Нема сачуваних историјских података који би говорили о времену подизања нити о ктитору. Народно предање приписује манастир цару Душану, па је познат и по имену Душинац или Душица, док га друго везује за краља Марка Мрњавчевића. Ниједно предање није историјски засновано. По традицији, народ се ту окупља о Спасовдану и Ђурђевдану. Црква је једнобродна са споља троделном а изнутра полукружном апсидом, засведена полуобличасто. Северна и јужна фасада оживљене су плитким нишама завршеним полукружним луцима. Украшена је кружним и крстастим керамопластичним декоративним елементима. На основу начина градње, превасходно каменом, и украса на фасадама, припадала би групи скромних споменика моравске стилске групе, што је датује у време деспотовине. Сликарство је веома оштећено, јер је црква дуго у стању рушевине, али остаци показују да је било квалитетно. О животу манастира сведочи већа средњовековна некропола са вредним покретним материјалом који је откривен приликом недавних археолошких истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.521058, 44.269004 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Голупцу у Ул. Вељка Дугошевића бр. 102", "ref:RS:nkd": "SK2150", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109019", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109019", "description": "У главној улици у Голупцу, која данас носи назив Голубачки трг, а некада је носила име народног хероја Вељка Дугошевића, налази се зграда из 1890\/1. године, популарно названа „Косач“, а заправо је кућа житарског трговца Aлeксе Поповића.\nЗграда је подигнута у низу, на уличној регулацији, као рeпрeзeнтaтивна грађевина за ову средину. Пројектована је по строгим принципима академизма, сa богaтом архитектонском и декоративном плaстиком нa уличноj фaсaди. Правоугаоне је основе, димензија 21.00x11.70м. Зграда има сутерен, високо приземље и таван. Зидана је опеком на темељима од камена, кров је на две воде и покривен бибер црепом. Пројектована је по принципу строге симeтрије, како у основи, тако и у решавању уличне фaсaде, с тим што је у источном делу зграде формиран колски пролаз који води у двориште. У стамбене просторије се улази из дворишта, преко двокраког степеништа. У високом приземљу смештени су пространи улазни хол, свечана сала и четири собе, док се из хола улази у подрум и таван. Улична фасада има рустично обрађену високу соклу, док је зона са седам прозора издељена пиластрима са капителима налик коринтским. Прозори су надвишени тимпанонима, а испод сваког је поље са гирландом у рељефу. Изнад богато профилисаног кровног венца постављене су три симетрично распоређене атике. На врхове бочних атика смештена је по једна лежећа фигура лава, док централна носи скулптуру „Косача“ која симболизује земљорадњу. Већ дуги низ година у овој згради се налазе пословне просторије Земљорадничке задруге, а недавно је урађена санација уличне фасаде у оквиру пројекта помоћи града Београда неразвијеним општинама. У истој улици налази се и кућа Вићентија Недељковића из 1893. године, којој је кућа Поповића вероватно послужила као узор. Обе зграде су рађене у истом маниру, са слично решеним уличним фасадама, тако да одају утисак зграда „у огледалу“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.62784, 44.653429 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Млин у селу Дебелица", "ref:RS:nkd": "SK2151", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2014-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109020", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109020", "description": "Споменик културе је саграђен у првој половини 20. века, 1924–1926. године, према пројекту чешке фирме „JOS. PROKOPA SYNOVÉ” – PARDUBICE, који је наручио Никола Божиновић, а који се већ бавио млинарством. Млин је подигнут на прилазу села, на десној обали реке Тимок (који га дели од села), окружен складишним и стамбеним објектима. Млин, стилски, има обележја градње индустријских објеката из времена развоја индустрије и представља један од најстаријих индустријских објеката у Књажевачкој општини. Машине у млину су оригиналне.\nСложени систем цеви, који је од дрвета, машине за просејавање, мерење, транспорт, функционишу и данас, осим машинског дела, који је покретала вода, а који данас покреће струја. Стару и аутентичну производну линију за млевење житарица вишеетажног Дебеличког млина чине машине и машински склопови реномираног чешког произвођача машина за млинску индустрију „JOS. PROKOPA SYNOVÉ” – PARDUBICE. Taj тим вишеетажног машинског млина са аутентичном производном линијом је један од малог броја који је функционално и оригинално сачуван код нас. Сходно томе, та потпуно сачувана стара аутентична производна линија је јединствена и као таква има неоспоран значај за историју технике и њену употребу на тлу наше земље. \nПосебну вредност елемената који чине производни процес Дебеличког млина осим аутентичности и функционалности, чини перманентан рад до данашњег дана.\nОбјекат је вишеетажни, спратности П+3, зидан опеком у масивном конструктивном систему, малтерисан и бојен. Правоугаоне је основе са улазом на источној страни. Све међуспратне и кровна конструкција направљене су од дрвета. Међуспратне конструкције су од тавањаче, које се ослањају на ободне зидове и на подвлаке, по средини распона. Подвлаке се даље ослањају на два вишеетажна дрвена стуба. Кров је двоводни са нагибима у правцу подужних страна, покривен фалцованим црепом. Унутрашња комуникација по етажама обавља се преко једнокраких дрвених степеништа. Са јужне стране у виду анекса је машински део са ротором који је покретала вода, a ca западне стране складишни објекат. Вода за покретање млина, доведена је вадом која је била дужине око 1 km. Данас се за покретање млина користи електрична енергија. У комплексу млина је више складишних објеката, као три куће из 1929, 1931. и 1933. године које су припадале Николиним синовима. Куће су градског типа са елементима у духу академизма и сецесије. Прве две куће су спратне (П+1), са истакнутим пиластрима и флоралним елементима изнад прозорских отвора, а трећа је приземна са геометријским елементима на фасади. Остали објекти у оквиру комплекса (економски објекти у саставу кућа) су у духу народног градитељства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.266933, 43.665496 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Ибрахим Пашине џамије", "ref:RS:nkd": "SK2152", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2014-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109021", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109021", "description": "Споменик културе налази се у центру Прешева, у најпрометнијем делу. Према натпису на мермерној плочи изнад улаза на северној страни, џамију је подигао 1805. године Ибрахим паша Џиноли, пореклом из Скадра, син Али паше, службеника Порте у другој половини 18. века у Ћустендилу, а отац Малић паше, погинулог у борби са српским устаницима 1809. године на Чегру код Ниша. Према изворима, познатој породици Џиноли припадао је и Пашин конак у Врању. Над правоугаоном основом већих димензија (18,53x11,16 m), уздиже се спратна грађевина сведених архитектонских облика, зидана каменом, омалтерисана и окречена, са михрабом и мимбером уз јужни зид, окренутим према Меки. На спрат са галеријом, воде унутрашње дрвене степенице. На западну фасаду ослања се витко, копљасто минаре, подигнуто од камена. Уз јужну фасаду, према улици саграђена је 1878. године камена чесма, са лучном нишом са уклесаним текстом – тарихом. Џамија је више пута обнављана (фасаде и кров). Улазни део дограђен је после другог светског рата.\nУ оквиру Комплекса Ибрахим Пашине џамије, у истом дворишту налазе се текија и гробље. Текија, истовремено и турбе, саграђена је око 1878. године. Према подацима из 1896. године, у попис грађевина у Прешеву уписане су две џамије, те се може претпоставити да је тада текија коришћена као џамија. Мањих је димензија, скоро квадратне основе са кубетом изнад средишњег дела. Зидана је каменом, омалтерисана и окречена. Уз источни зид у унутрашњости налазе се четири саркофага са дрвеним изрезбареним нишанима, док су на западни зид постављени дервишки обредни предмети. На мањем гробљу, уз џамију налази се десетак саркофага са нишаном, од фино клесаног белог мермера. Страна саркофага над којом је нишан има текст надвишен флоралним мотивом. Врхови нишана исклесани су у облику турбана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.647099, 42.310261 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа за становање и зграде са дућанима Нађибе и Халила Есада", "ref:RS:nkd": "SK2153", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2014-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102242", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102242", "description": "Споменик културе налази се у центру Прешева, преко пута Комплекса Ибрахим Пашине џамије, а чине га кућа за становање и зграда са дућанима Нађибе и Халила Есада. Према архивским подацима кућу за становање купио је 1878. године Есад Хјудаверди, отац Нађибиног свекра, када се са породицом из Врања преселио у Прешево, одмах после ослобођења Врања од Турака. Потомци Есада Хјудавердија, почасног генерала кога је краљ Милан одликовао орденом св. Саве, данас су једина турска породица у Прешеву. Кућа за становање, подигнута у дубини дворишта, са северне стране заклоњена је зградом са дућанима, са источне дрвеном наткривеном портом, док је предња јужна страна окренута према дворишту, озелењеним украсним ниским растињем. На равном је терену без подрума, зидана бондручно са испуном од плетера, на подзиду од камена. Развијеније је симетричне основе, са приземљем и спратом, на којима је исти распоред просторија, тако да се из средишњег ходника улази у две просторије – у приземљу у собу и кухињу, а на спрату у две собе. \nХодник на спрату завршава се истуреним, затвореним тремом (ћошком, ћушом) окренутим према југу. Обликовање је засновано на традицији народног градитељства и турских узора. Очувани су карактеристични традиционални елементи народног градитељства: прозори са первазима и решеткама, амам (ђериз), профилисана ограда са полицом (тробозаном), дрвени плакари (иклици), дашчане таванице са кукама за љуљке (саланџаке) и дашчани подови. Четвороводни кров куће са двоводним делом над тремом првобитно је био покривен ћерамидом, касније замењеном фалцованим црепом. На југоисточном крају дворишта саграђена је летња кухиња – мања приземна кућа од опеке. Зграда са дућанима подигнута је иза куће, тако да су дућани у приземљу предњом, северном страном окренути према улици. Ова двојна, једноспратна зграда, основе у облику ћириличног слова Г, подигнута је на прелазу 19. у 20. век под утицајем грађанске архитектуре, а за потребе прве поште и банке у Прешеву. Зидана је ћерпичем и покривена ћерамидом. На главној фасади, подељеној на четири дела плитким пиластрима са назначеним капителима, у приземљу су дрвени портали дућана, а на спрату прозори у низу и мањи балкон са оградом од кованог гвожђа, из каснијег периода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.647093, 42.310106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Логор \"Свилара\" у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2154", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2014-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102258", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102258", "description": "Споменик културе састоји се од два објекта који су током 19. века изграђени као погони за производњу свиле. Објекат бр.1 изграђен је 1836. године, у њему се налазила прва ткачница свиле у Панчеву. Објекат бр. 2 изграђен је 1889. године и опремљен је за то време најсавременијим машинама. Панчево је крајем 19. и почетком 20. века било регионални центар за прераду свиле. \n Почетак производње свиле у Панчеву везује се за 1733. годину и имало је велики утицај на индустријски развој града. Панчево се у то време налазило у Војној граници, а аустријско царство је потенцирало развој свиларства на новодобијеним територијама. Војници граничари и њихове породица бавили су се узгојем свилене бубе, а од продаје чаура остваривали су додатне приходе. Чауре свилене бубе су се током 18. и почетком 19. века ручно прерађиване у домаћинствима која су и гајила свилену бубу. \n Индустријска производња свиле у Панчеву отпочела је 1769. године, када је отворена прва станица за откуп чаура и основан завод за одмотавање. Од 1836. па све до Другог светског рата у овим објектима се дуже од једног века производила свила.\n Почетком Другог светског рата немачка окупациона власт је у ,,Свилари\" основала логор. Први затвореници доведени су 22. јуна 1941. године. У логору су били затворени сви потенцијални противници власти: комунисти, Јевреји, патриоте и таоци. Логор ,,Свилара\" је први нацистички логор у јужном Банату.\n Сви затвореници логора ,,Свилара\" мучени су и злостављани најстрашнијим нацистичким методама, од којих су многе подсећале на средњовековне. Највећим мучењима били су изложени комунисти и припадници покрета отпора. Посебне методе мучења и понижавања примењиване су за Јевреје у логору ,,Свилара\". Многи од затвореника умрли су у најтежим мукама након нацистичке тортуре над њима. Међу њима је и Марко Кулић, који је 1953. године проглашен за народног хероја. Заробљеници логора одвођени су на масовна стрељања и вешања.\n Команда града Панчева одлучила је да крајем октобра 1941. године расформира логор ,,Свилару\" јер су се приче о злочинима у логору прочуле у граду и могле су да изазову непожељне реакције, што нацистима није одговарало.\n Затвореници логора пребачени су у логор у Великом Бечкереку, документацију о логору су Немци запалили. За четири месеца постојања кроз логор ,,Свилара\" прошло је више од 800 логораша од којих је више десетина након мучења стрељано или обешено.\n \n По завршетку Другог светског рата у ,,Свилари\" се поново покреће производња свиле, која је трајала до шездесетих година 20. века, када је у Панчеву престала производња свиле. Након тога објекат бр. 1 претворен је у стамбени простор, а објекат бр. 2 у магацин.\n У знак сећања на жртве логора ,,Свилара\", на објекту бр. 1, град Панчево је 6. октобра 1951. године поставио спомен плочу.\n Објекат бр. 1 налази се уз улицу Милоша Обреновића. Он је правоугаоне основе, спратности По+П+1 грађен у бондрук систему са испуном од опеке, са дрвеним међуспратним таваницама и двоводним кровом покривеним салонит плочама. Мањи подрум се налази само испод централног дела објекта. У приземљу се налазе три стана и један пословни простор, док су на спрату три стана. На фасади је видљива бондручна конструкција.\n Објекат бр. 2 налази се у дворишном делу парцеле и у њему је магацински простор. Он је спратности П+1+Пк грађен од опеке са дрвеним међуспратним таваницама и двоводним кровом покривеним црепом. Кров има сложену дрвену кровну конструкцију. Са фасада је углавном отпао малтер па је она данас већином само од опеке. На подужним фасадама се налази 11 правилно рспоређених стубаца, док су на бочним фасадама само два стубца, по један на сваком углу и тестерасти кровни венац. Око прозора и врата су остаци рамова рађених у малтеру." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.654011, 44.869127 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гроб и споменик Васе Пелагића и Димитрија Марковића", "ref:RS:nkd": "SK2155", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2014-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102056", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102056", "description": "На Старом гробљу у Пожаревцу налази се гроб Васе Пелагића (1838-1899), српског просветитеља и публицисте, који је уз Светозара Марковића и Димитрија Ценића био представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX века.\nВаса Пелагић је био просветни радник и народни лекар који је живот посветио борби за политичку слободу и социјалну правду. Његова књига са највећим бројем издања је Стварни народни учитељ из 1879. године. Због својих идеја био је прогањан, затваран у лудницу и осуђиван. Преминуо је у затвору у Пожаревцу 25. 1. 1899. године и сахрањен на Старом гробљу у Пожаревцу, у делу који је тада носио назив „Гробље за невернике, цигане и робијаше“. Пожаревљанин Драга Димитријевић је по очевој жељи подигао заједнички надгробни споменик своме оцу ћурчији Димитрију Марковићу (1835-1920) и Васи Пелагићу, а на споменику је дао да се уклеше текст „Овде почивају два стара друга који нађоше смрт у својој судбини“.\nНакон Другог светског рата постављено је спомен обележје од белог мермера у облику отоворене књиге, са цитатом из Пелагићеве књиге Умовање здравог разума објављене 1880. године:\n„Заблуда је основни узрок свих зала ... Свјетлост науке и здравог разума дужна је да растјера кужну маглуштину свих предрасуда. Данас већ нема силе на свету која би могла зауставити силовиту струју социјализма нит има озбиљног мислиоца који пориче правичност и његову умешност. Само понеки угњетачи мрачњаци и варалице радног народа и омладине плаше се социјализма.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.17729, 44.630753 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа грађевинара Карла Кнола у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2156", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2014-12-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108458", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108458", "description": "Кућа грађевинара Карла Кнола (1880-1915), једног од водећих београдских грађевинара са почетка 20. века, подигнута је у периоду 1911-1913. године према пројекту архитекте Владимира Симића, док је грађевинске радове изводио сам власник куће Кнол. У периоду од 1904. до 1912. године Карло Кнол је изводио радове на значајном броју грађевина различитих намена у Београду и Србији, од приватних породичних кућа и репрезентативних палата до модерних фабричких постројења. Истакао се нарочито у грађењу објеката у стилу сецесије, доприносећи тако модернизацији архитектонског мишљења и развоју грађанске културе Београда, а као пионир модерне градње у Србији уживао је велики углед међу колегама. У породичној кући у некадашњој Кнез Милетиној улици број 45 (данас Булевар деспота Стефана) живео је до почетка Првог светског рата, у којем је изгубио живот као српски војник 1915. године. Чланови породице Кнол, међу којима посебно место припада унуку Карла Кнола проф. др Слободану Витановићу, живе у континуитету у овој кући до данас. Спратна породична зграда представља спој традиционално решене основе и фасаде обликоване у стилу сецесије. Припада групи објеката који су својим обликовним решењем и применом сецесијске флоралне и геометријске фасадне пластике, остварили значајан допринос социјалном ослобађању грађанске културе и укуса, али и еманципацији српских архитеката и архитектонске делатности у целини. Својим складним пропорцијама, богатом и зналачки употребљеном орнаментиком, хармоничним односом декоративних и архитектонских елемената, применом полихромије и украса од кованог гвожђа у обликовању екстеријера и ентеријера, представља аутентичан пример сецесијске архитектуре у београдском градитељству с почетка 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.469454, 44.817024 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила доктора Петровића у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2157", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107472", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107472", "description": "Вила доктора Петровића у Бањи Ковиљачи једна од најзначајнијих грађевина ван парка у Бањи Ковиљачи, подигнут за угледног лекара педијатра др Михајла Петровића из Шапца. Др Петровић је користио свој мали летњиковац у летњим месецима, када је у Бањи боравио као сезонски лекар. Претпоставља се да је саграђена на самом почетку друге деценије XX века, на шта указују посредни подаци из извора. Хармонично здање малих димензија и складних пропорција успело је остварење до данас непознатог талентованог архитекте. Приземна грађевина са подрумом и мансардом, на којој је соба за девојку, академски је компонована са елементима еклектике. Посебно обележје вили даје главни мотив прочеља композиције - истакнути трем на стубовима, правоугаоне основе, надвишен декоративном зарубљено-пирамидалном куполом са украсном оградом од кованог гвожђа на врху. У приземљу око централног хола симетрично су распоређене две собе за становање са једне, и кухиња и ординација са друге стране. Обрада ентеријера употребом различитих врста камена, штуко декорације, као и други детаљи примењене уметности (лустери) указују на потребу власника за репрезентативношћу овог минијатурног дворца. Пространо двориште око куће са засадима украсног биља доприносило је пријатном боравку. Овај споменик културе као репрезентативни пример грађанског академског градитељства, због архитектонских вредности значајно је остварење у наслеђу бања Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.171781, 44.515285 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Катарина\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2158", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Вила \"Катарина\" у Бањи Ковиљачи, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Бенкара\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2159", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102243", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102243", "description": "Вила Бенкара у Бањи Ковиљачи саграђена је почетком треће деценије XX века према пројекту заснованом на традиционалној архитектури уз примену истористичко - романтичарских елемената. Вила је названа по њеној власници Енглескињи која је добровољац приступила медицинском особљу српске војске током Првог светског рата. Изузетан положај на платоу изнад Бање омогућио јој је изванредне визуре због којих је на спрату направљен велики полигонални трем, са дрвеном терасом. Камени стубови на трему у приземљу урађени су попут оних на главним бањским здањима, хотелу Далмација и Херцеговина. Вешт, до данас непознати пројектант, подредио је полигонално решену основу намени простора сместивши у приземљу кухињу, оставу и собе за домаћицу а на спрату дневни боравак и спаваћу собу власнице. Кућа је била опремљена намештајем који је донет из Енглеске а ентеријер су красили и клавир и библиотека. Приземље виле је урађено од рустично обрађеног камена док су зидови спрата малтерисани, окречени и са комадима камена неправилног облика који су истурени као декоративни елементи. Вила Бенкара својим јединственим обликом и архитектонским изразом заузима посебно место у српској бањској архитектури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.148341, 44.513846 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Горња Каменица", "ref:RS:nkd": "SK216", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109129", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109129", "description": "Двадесетак километара југозападно од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока, у атару села Горње Каменице налази се манастир са црквом Свете Тројице. Клесани натпис, настао као позни препис уништеног фреско-натписа, помиње је као задужбину деспота Лазара Бранковића, најмлађег сина деспота Ђурђа, и наводи 1457. као годину њеног настанка. Како црква има облик сажетог триконхоса са куполом, у литератури је дуго сматрана једним од последњих изданака моравске градитељске скупине. Но, неправилни облици, скромно рустично зидање и карактеристични склоп певница и куполне партије указују да је подигнута почетком XVII века као једна од многобројних цркава у овој области, које архитектонским концептом покушавају да понове старији узор – храм манастира Поганова. Фрагменти живописа сачувани су само у куполи и олтарском простору, као и на првобитној западној фасади цркве. У иконографском и стилском погледу, фреске припадају просечним остварењима прве половине XVII века. \nПосле живописања, пред црквом је дозидана припрата, засведена полукалотом која се на западни зид ослања преко пара тромпи. Остаци фресака у припрати данас су сведени на зоне сокла и стојећих фигура и према стилским одликама припадају уметности средине XVII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.340492, 43.482309 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Анкица\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2160", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102244", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102244", "description": "Вилу Анкицу подигао је др Бато Петровић с намером да у њој буде санаторијум за смештај и лечење болесних бањских гостију. За градњу тог објекта изабрао је плато који се налази у централној бањској зони. Својим положајем и архитектонским својствима вила представља значајно остварење у градитељском наслеђу Ковиљаче јер су на њему сједињени елементи академизма и модернизма, два опречна принципа карактеристична за међуратно градитељство у Србији. Академизам се огледао у употреби традиционалних грађевинских техника и конструктивном систему масивних носећих зидова, а модернизам кроз обликовање форме у којој из основног облика коцке излази цилиндрични волумен на угаоном делу уличне фасаде наглашавајући вертикалност. Ужа трака са хоризонталном профилацијом малтера постављена је над улазом на доминантној фасади кубуса. Модерни израз овог објекта огледа се и у решењима зидних платана, сведености украса, примени одговарајућих фасадних материјала и једноставним отворима, а мање у организацији простора који је обједињавао стан лекара, ординацију, собе за болеснике и помоћне просторије односно приватну, пословну и сервисну функцију. После другог светског рата друштвене и власничке промене наметнуле су нову намену, те је мали санаторијум претворен у стамбену зграду чиме је нарушена његова основна функција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.151223, 44.514249 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Сунчица\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2161", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102249", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102249", "description": "Вила \"Сунчица\" у Бањи Ковиљачи једна је од значајнијих репрезентативних грађевина у Бањи Ковиљачи. У поседу данашњих власника је драгоцена документација за тумачење историје овог здања. Према Пројекту за нову вилу Сунчицу у Ковиљачи господина Милосава Стекића, трговца из Београда из фебруара 1931. године, утврђено је да је потписан пројектант овлашћени цивилни архитект дипл. инг. Жарко М. Пајовић из Београда. Вила је постакадемски компонована са изабраним еклектичким архитектонским детаљима и одмереном применом декоративних мотива (аплицирана рељефна архитектонска пластика). Има приземље, спрат и мансарду. Према пројекту из 1972. године архитекте Љубице Јарчев из Грађевинско занатског предузећа „Обнова“ извршена је доградња виле Сунчица затварањем велике терасе и подизањем нове на већу спратну висину, а на коју се излази из поткровља. Осим промене изгледа фасада, тиме је промењена организација унутрашњег простора, те од једнопородичне виле са јавним просторијама у приземљу и спаваћим на спрату настају два одвојена стана (једнособан у приземљу и двособан на спрату). Овај споменик културе, као репрезентативни пример грађанског академског градитељства, због архитектонских вредности значајно је остварење у наслеђу бања Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.151916, 44.512957 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Гучево\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2162", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102250", "description": "Вила Гучево у Бањи Ковиљачи због својих због архитектонских вредности и као пример грађанског академског градитељства, представља значајно остварење у наслеђу бања Србије.Саграђена је као мањи пансион намењен за смештај гостију Бање. Може се претпоставити да је изведена према типском пројекту за грађевине сличне намене, објављеном у часописима средње Европе (Аустрија, Немачка, Француска). Једноспратна зграда је академски компонована са елементима еклектике. Посебно обележје вили даје истакнути трем на стубовима, правоугаоне основе, надвишен терасом са оградама од балустера. Троугаони забати над средишњим делом главне и споредних фасада украшени су декоративним дрвеним троугластим решеткама а сокл и степениште су изведени од камена. Фасаде су скромно декорисане плитким испустима у малтеру око прозора и врата, као и хоризонталним венцем који одваја приземље и спрат. У приземљу и на спрату око централног хола симетрично су распоређене собе за смештај гостију. Према тапији коју чува потомак последњег власника виле Гучево, може се претпоставити да је подигнута у периоду између 1904. и 1907. године када је власник имања био предузимач Рака Аћимовић. Гардијски официр краљеве војске, Милан Кандић купио је 1923. године део земље зване Лучица, а 1928. године још један део имања на земљи званој Лучица са вилом Гучево. Кредитом који је добио као носилац ратних признања и одликовања извршио је оправке виле Гучево за издавање бањским гостима. Уз вилу су подигнуте и пратеће зграде летња кухиња, трпезарија, оставе. После Другог светског рата друштвене и власничке промене наметнуле су нову намену, те је кућа за издавање соба бањским гостима претворена у зграду за стално становање више породица, чиме је дошло до нарушавања њене основне функције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.171787, 44.515477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Здравље\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2163", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102251", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102251", "description": "Вила Здравље у Бањи Ковиљачи представља репрезентативни пример академског градитељства и значајно остварење у наслеђу бања Србије. Има разуђену правоугаону основу, компоновану по узору на мање типске санаторијуме средњоевропских бања какве су грађене на прелазу векова. У кућу се улази преко простарне терасе која је окренута ка дворишту. Главна фасада решена је петоделном вертикалном поделом са централним и два бочна ризалита. На средишњем делу главне фасаде, у висини другог спрата кулом је наглашен централни улазни тракт са чије обе стране су бочни ризалити са пространим отворима у приземљу и балконима ограђеним ковинама на спрату. Дворишна фасада је вишеструко рашчлањена функционалним решењем у основама. Зидно платно бочних ризалита главне фасаде рашчлањено је хоризонталном поделом на три дела и то тако да је први појас сокл, други средишњи је одвојен двоструким натпрозорним венцем изведеним у малтерној пластици, а трећи је калкан са отвором и украсним детаљем у плитком обојеном малтеру у виду врежа над прозором и бочно изведеним симболима медицине у виду стилизованих змија које обавијају штапове. Натпис са називом куће је рашчлањен тако да на првом ризалиту пише Вила, на централном Здравље а на трећем др Јакшића. Уз вилу су саграђени летња кухиња,трпезарија и оставе као пратећи објекти. После другог светског рата вила је више пута мењала власништво и своју намену што је угрозило споменичко својство овог значајног здања познатог са многих старих разгледница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.160527, 44.512416 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Цер\" (Десанка\") у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2164", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102248", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102248", "description": "Вила Цер (Десанка) у Бањи Ковиљачи сврстава се у значајнија остварења у градитељском наслеђу Ковиљаче, како избором места на уздигнутом платоу у централној бањској зони, истакнутим положајем на некада каскадно парковски уређеној парцели, тако и архитектонским својствима. Репрезентативност здања наглашена је прилазом са широким степеништем. Постакадемско обликовање виле, засновано на еклектичком приступу у примени архитектонских и декоративних елемената, до данас непознати пројектант акцентовао је монументалним решавањем главне фасаде. Доследно примењујући симетрију као основни постулат, аутор је средишњи део главне фасаде нагласио портиком са четири јака стуба који носе пространу терасу спрата, а бочне фасаде једним мањим тремом са два стуба који носе терасу спрата. У организацији простора прихваћен је традиционални модел грађанског стана са централним улазним холом, салонима и трпезаријом у приземљу, приватним собама на спрату (спаваће, дечје, купатило), помоћним просторијама у подруму и на тавану (оставе, кухиња, собе за послугу). У вили се у међуратном периоду одвијао богат друштвени живот, уз учешће многих познатих угледних грађана Београда, Шапца, Лознице, Ваљева. Друштвене и власничке промене после пете деценије ХХ века наметнуле су нову намену, те је вила за одмор једне породице претворена у зграду за стално становање више породица. Промена намене и вишедеценијско неодржавање довели су до девастације, а непримерене доградње додатно су нарушиле изворне облике. Променом функције главног улаза зазидавањем средишњих врата, претварањем монументалног трема у више ограђених тераса, а споредног економског у улаз за заједничке станове, нарушен је некада луксузно уређен централни хол, чиме је вила изгубила на репрезентативности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.151906, 44.512934 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Даница - Дом Вујића\" у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2165", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Вила \"Даница - Дом Вујића\" у Бањи Ковиљачи, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Иванка\" (\"Партизанка\") у Бањи Ковиљачи", "ref:RS:nkd": "SK2166", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Вила \"Иванка\" (\"Партизанка\") у Бањи Ковиљачи, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хотела \"Гранд\" у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2167", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103280", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103280", "description": "Хотел „Гранд“ налази се у центру Ваљева, у средишту некадашњег старог градског језгра. На истом месту почетком 19. века постојала је механа, уместо које је 1846. године трговац Танасије Даниловић саградио нову зграду са кафаном и собама за преноћиште. Трговац Р. Лазић из Ваљева купио је „Танасијеву кафану“ и 1883. године, доградио зграду и назвао је „Гранд“. Репрезентативно здање, подигнуто је према академским постулатима у духу еклектике по угледу на средњоевропске хотеле, било је савремено опремљено, чак и пумпама за воду допремљеним из Беча, уместо уобичајеним црпљењем из бунара. У приземљу је била смештена градска кафана, а на спрату собе за преноћиште. Током више од стопедесетогодишњег постојања, зграда је више пута обнављана и дограђивана, а опрема осавремењивана, али су сачувани академски еклектички архитектонски декоративни елементи на фасадама (наглашени угаони део са високом атиком украшеном стилизованом шкољком, вазом, маскероном; ритмично распоређени прозорски отвори спрата са декоративном пластиком, надвишени истакнутим тимпанонима балустраде). У хотелу „Гранд“ 1901. године отворена је Прва ваљевска штампарија Димитрија А. Славуја. Неколико година касније у згради је отворена и прва ваљевска апотека Михаила Марковића. Током 1914. године здање је служило као болница за рањене и заражене тифусом, али је за време окупације 1915. године поново у њој био хотел. После Великог рата хотел је био и место где су ваљевски лекари обављали прегледе болесника. Након завршетка Првог светског рата у хотелу је краће време радио биоскоп. То је било најпопуларније и најотменије место у граду за изласке, где су гостовали мађионичари, жонглери, еквилибристи и други забављачи. Актом среског начелства из 1936. године хотел „Гранд“ је категорисан првом класом, а национализован је 1948. године. Највеће преуређење било је 1960. године, када је главни улаз премештен са угла, отвор затворен и на ту површину је постављен мозаик са представом сече кнезова, рад академског сликара Јала Јанковића. У једној интервенцији на уређењу ентеријера учествовао је и Зуко Џумхур. Последња реконструкција и доградња изведене су током 1987. и 1988. године, када је дозидано североисточно крило, према савременим стандардима, скинут мозаик и поново отворен главни портал на углу зграде чиме је враћен изворни изглед угаоног дела грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884351, 44.269287 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари гвоздени мост на реци Градац у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2168", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102270", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102270", "description": "Мост је подигнут 1928. године да премости реку Градац и повеже завршетак улице Кнеза Михаила са почетком пута Ваљево-Ужице, на месту некадашњег дрвеног моста. Добијен је као репарација, ратна одштета после Првог светског рата од поражене Немачке за уништена добра у Краљевини СХС. Мост је допремљен у деловима из Немачке, где је пројектован и изведен техником ваљаних профила. Мост је монтирала немачка фирма „Ј. ГОЛНО И СИН ШТЕТИК НЕМАЧКА.“ Овај ћирилични натпис стајао је на врху моста, а данас је читљив на сачуваној старој фотографији. Припада типу такозваних „решеткастих“ мостова, димензија 51,3 м х 14,5 м. Састоји се из два дела: доње конструкције која преноси оптерећење на тло и горње конструкције која преноси колско и властиту тежину на стубове. Горња конструкција састоји се од гвоздених решеткастих профила и колске конструкције изведене од комбинације гвоздене конструкције и бетонске плоче преко које је постављена камена коцка, а у најновије време асфалт.\n Овај споменик културе једини је сачувани гвоздени мост реализован између два светска рата у Ваљеву и представља јединствен пример техничке културе, како због специфичног инжењерског решења, конструктивно статичког система и техничких карактеристика, тако и због историјског значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.892926, 44.263257 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије \"Вук Караџић\" у Лозници", "ref:RS:nkd": "SK2169", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102899", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102899", "description": "Зграда Гимназије „Вук Караџић“ у Лозници сазидана је 1892. године као приземна грађевина, правоугаоне основе према типском пројекту за школска здања. Доградњом и надградњом 1945. и 1960. године објекат је добио спрат. На скромно обрађеним уличним фасадама доминирају високи, симетрично распоређени прозорски отвори. На ужој фасади на средишњем, плитко истакнутом ризалиту прозори су груписани по одређеном ритму: по три у приземљу и на спрату а лево и десно по два у групи. На подужној фасади, где се на плитком ризалиту налази улаз, прозорски отвори су распоређени у низу. Натпрозорници и потпрозорници су у облику врло плитких правоугаоних поља, који су поновљени и у таванском простору, те истичу вертикалност, док хоризонтални венци наглашавају хоризонталну поделу. Сокл је камени, а кров вишеводан са фалцованим црепом као покривачем. Изнад улаза на главној фасади 1971. године је постављен мозаик са текстом: Хоће ли слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој, посвећен ученицима и професорима палим за слободу у Првом и Другом светском рату." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.223487, 44.531626 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK217", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109133", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109133", "description": "Непознати бугарски властелин је у првој четвртини XIV века изградио и осликао фрескама цркву Св. Богородице у Доњој Каменици код Књажевца. Храм је малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности. Основа је у облику неправилног крста. Црква има куполу и спратну припрату над којим су две мање куле-звоници. Испред припрате првобитно је био изграђен и дрвени спратни трем, који се види само на сликама модела храма на ктиторским портретима у наосу и на спрату припрате. Зидно сликарство сложеног иконографског програма носи одлике стилова како XIV тако и XIII века. У олтару су композиције Богородице с Христом и анђелима и Поклоњење агнецу. Фреско-иконе у првој зони наоса постављене су поред стојећих светитеља и портрета ктитора, док су у вишим зонама сцене Великих празника и Страдања Христовог. У приземљу припрате су слике светих ратника-коњаника који јашу загрљени, владарски портрети и Богородичин циклус. Циклуси св. Петке, св. Николе и портрет ктитора са породицом илустровани су на спрату и у кулама припрате." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.327236, 43.487345 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Управе јавних прихода у Лозници", "ref:RS:nkd": "SK2170", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда Управе јавних прихода у Лозници, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе Болнице у Лозници", "ref:RS:nkd": "SK2171", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107692", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107692", "description": "Зграда старе болнице у Лозници је наменски пројектована зграда, саграђена 1912. године. Ова значајна здравствена установа пресељена је у ову зграду из куће коришћене од 1882. године за лечење и смештај највише десет болесника. Спратни објекат има основу у облику ћириличног слова Т. Подигнута је у еклектичком духу заснованом на принципима академизма, са симетрично компонованом главном фасадом са истуреним средњим ризалитом на коме је улаз. Једноставно профилисани прозорски отвори распоређени су у уједначеном ритму. Фасаде имају скромну декорацију, сведену на назначене оквире око прозора, пиластре и венце. У једноставном просторном распореду био је предвиђен капацитет довољан за некадашње потребе. Из централног ходника улазило се у лекарске ординације и болесничке собе, док су санитарни блокови издвојени. Овај споменик културе значајан је за историју лозничког и јадарског здравства, као први центар развоја здравства и здравствене културе у овом делу Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.22943, 44.535585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс \"Енглеско-југословенске дечије болнице\" у Сремској Каменици", "ref:RS:nkd": "SK2172", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2015-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107609", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107609", "description": "Главна зграда „Енглеско-југословенске дечије болницеˮ за лечење туберкулозе костију и зглобова, изграђена 1934. године по пројекту архитекте Хмара. За идеју о градњи и вођење сложеног поступка обезбеђивања докумената заслужена је др Кетрин Макфејл, лекарка из Шкотске. Простран слободностојећи објекат основе развученог ћириличног слова „Пˮ изграђен је на падини Фрушке горе. Високи партер на крају крила подигнут је за један спрат. Кровови су сложени, четвороводни, покривени бибер црепом. На равно малтерисаним фасадама декорација је сасвим сведена. Испод кровне стрехе изведени су, угаоно постављеним опекама, удвојени зупчасти фризони, а око отвора плитка малтерска профилација. На поду улазног хола изведен је терацо-мозаик са фигуром лава – симболом Шкотске. Изнад главног улаза је медаљон са симболичном фигуром дечака и записом „салвате парвулосˮ (чувајмо децу). Уз јужну и западну фасаду израђена је широка тераса са погледом на Дунав и бачку равницу. Унутрашња организација простора је типична за болничке установе – дугачки ходници и собе у низу. Помоћна зграда правоугаоне основе, пројектована за намену вешернице, изграђена истовремено када и главна зграда. Због стрмог терена једна подужна фасада је партерна, а наспрам, ка згради болнице, спратна са две дубоке терасе (лево) и избаченом вертикалом (десно). Пројектом истог аутора, основни архитектонски елементи и декорација прате изглед главне зграде. Спомен-биста др Кетрин Макфејл (бронза), на постаменту од црног мермера (25x25x140 цм), постављена 1984. године испред улаза у главну зграду болнице. Аутор је вајар Ратко Гигић из Новог Сада. Споменик културе, стилски сведене архитектуре, промишљено прилагођен амбијенту фрушкогорске падине, поседује културно-историјске и амбијенталне вредности. Значајан је за историју здравства Србије и неговање пијетета према др Кетрин Макфејл, великој хуманитарки и пријатељу српског народа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.848674, 45.212022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс Електротехничке школе \"Михајло Пупин\" у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2173", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2015-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107548", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107548", "description": "Зграда у Улица Футошка број 17 , Школска број 2, изграђена је 1912. године као мађарска гимназија. Пројекат није пронађен, али су на основу извора могуће претпоставке о два потенцијална аутора, Бела Пакло и Штроб Микша. 1. Двоспрана зграда, импозантних димензија, основе слова „Пˮ поставлјена је уз рубове простране правоугаоне парцеле. Композицију главне фасаде са укупно 17 оса отвора допуњује зидана атика над централним ризалитом и нижа забатна полја, над угаоним. Над средиштем уличног крила доминира снажна пирамидална купола. Распоред ентеријера је у функцији школске установе – широки ходници и учионице у низу. Богата сецесијска декорација присутна је како на фасадама тако и у ентеријеру, а нарочито у пространом степенишном простору и свечаној сали. 2. Зграда у улици Школска број 4 изграђена је 1921. године као наменска зграда Грађевинске дирекције. Пројектант је био Јурај Николајевич Шретер, а градителј инжењер Константин Петрович Паризо де ла Валет. Зграда је слободностојећа, правоугаоне основе са нешто наглашенијим централним делом главне фасаде. Наменски пројектована, изведена је са просторијама у низу и широким ходницима. Угаони ризалити прочелја, над кровним венцем, потенцирани су троугаоним забатима са овалним отворим у средишту полја. Сви вертикални испусти на фасадама ојачани су имитацијом камених квадера. Најновијом просторном реорганизацијом ове две зграде су функционално повезане тако да формирају један просветни комплекс. Споменик културе, саставлјен из два стилска разнородна објекта, поседује архитектонско-стилске и културно-историјске вредности. Представлја значајно остварење у градителјском наслеђу Србије, а у историјском контексту значајан допринос у историји школства Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.834172, 45.250145 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа архитекте Јована Илкића у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2174", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2015-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102282", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102282", "description": "Кућа архитекте Јована Илкића у Београду саграђена је 1896. године као породична кућа аутора пројекта, архитекте Јована Илкића. Реализована је као слободностојећи објекат на регулационој линији са посебним, бочним, колским пролазом који води у двориште. Просторна организација основе приземља конципирана је путем асиметричног централног плана. Спратни део објекта састоји се из просторија намењених породичном становању, док су у сутерену смештене помоћне просторије и собе које су биле у функцији радног, канцеларијског простора. Мансардни спрат, смештен у угаоном ризалиту, намењен је стамбеној функцији. Посвећена је посебна пажња обради фасада. Све четири фасаде су декоративно обрађене, ниједна фасадна површина не поседује симетрију карактеристичну за академизам. Просторна динамика је вертикално акцентована, на угаоном делу објекта окренутом ка улици. Над угаоним ризалитом уздиже се мансардни спрат, надвишен металним кровом конкавних површина и фино профилисаним окулусима. Овај део објекта је добио и посебан декоративни акценат. У обради отвора и бочних пиластера примењен је маниристички приступ. Бочни пиластри су снажно избачени и обогаћени профилисаним вертикалним конзолама са флоралном декорацијом, наглашавајући и истичући ивице мансардног спрата. Прозор угаоног ризалита је фланкиран избаченим пиластрима и надвишен прекинутим тимпаноном, смештеним у зони мансардног спрата. У укупној обради екстеријера истиче се и бочни дворишни ризалит, смештен на северозападној фасади, благо избачен и надвишен едикулом са богатом декоративном обрадом и окулусом. За разлику од снажно моделованог угаоног дела, средишњи део северозападне, дворишне фасаде је конципиран једноставније са прозорским отворима, украшеним у духу необарока (са флоралном декорацијом, волутама, шкољкама и уским хоризонталним профилисаним венцем) и вертикалном поделом путем плитких пиластера са јонским капителима, испред којих је уски балкон (са оградом код које су комбинована пуна малтерисана поља и транспарентне металне декоративне решетке). На југоисточној фасади истиче се улазни трем, који носе једноставни стубови са коринтским капителима. \nИзворни облик објекта је накнадно, током 1925. године претрпео трансформацију доградњом анекса у дворишном делу. Аутор пројекта доградње је син Јована Илкића, архитекта Павле Илкић. Анекс има подрум и приземље и надовезује се на југозападну фасаду куће. Функционална комуникација приземља и дворишног дела остварена је завојитим степеништем са балустрадом, изведеном у барокном маниру. Осим што се у распореду и функцији простора новоизграђени објекат уклапа у контекст старијег дела и у стилском погледу је постигнута хармонизација, тако да је овај део куће изведен у духу академизма сведенијих форми." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45775, 44.802025 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила „Авала“ у Врњачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2175", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-05-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106121", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106121", "description": "Данашњи изглед Виле Авала обликован је пред почетак Првог светског рата, када је трстенички трговац Бошко Јанковић купио породичну кућу, познату као Станови Ракичића и доградио спрат, задржавајући исти распоред и начин градње. Први власник др Коста Ракичић био је један од зачетника угоститељства у Бањи и визионар развоја бањског туризма. Основа грађевине је у облику издуженог ћириличног слова П, осмишљена по узору на типске пансионе средњоевропских бања XIX века. Вила има високо приземље, спрат и таван. У симетрично решену зграду улазило се преко отвореног трема у средини, потом се ка дворишту ишло ходником, који се настављао на отворени трем у дворишном делу приземља. Степениште за спрат води у ходник са којег се излази на ограђену терасу главне фасаде, као и на истоветну дворишну терасу. Дрвени декоративни елементи украшавају ограде тераса и забате. После Другог светског рата вила Авала претворена је у зграду за стално становање, чиме је дошло до нарушавања концепта основне функције, али и губљења репрезентативности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.892892, 43.619585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила „Ми Ла“ у Врњачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2176", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-05-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106118", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106118", "description": "Вила Ми Ла саграђена је тридесетих година XX века по нацртима инжењера Милосава Бошковића, који је значајно допринео инфраструктурном развоју Врњачке Бање.\nИнжењер Бошковић, као саветник Министарства шума и рудника Краљевине, руководио је 1939. градњом пута Врњачка Бања - Гоч. Вила носи име Бошковићеве супруге, које је записано стилизованим нотним писмом на главној фасади, симболишући њену љубав према музици и певању.\nЗдање представља занимљиву симбиозу елемената народног градитељства и декоративних елемената преузетих из српске средњовековне архитектуре. Маштовито компоновано здање, надахнуто романтичарским тежњама, одликује се елементима српске средњовековне архитектуре (полукружни отвори уоквирени каменим блоковима, конзоле које носе угаону терасу, монументални трем са аркадама). Стилизовањем и применом мотива народног неимарства створени су нови облици инспирисани традиционалним. Пројектант је применио препознатљиве облике, преузете из градитељске традиције: сложен четвороводни кров покривен ћерамидом, димњаке са украсним капама и трем са луковима. Двориште је ограђено зиданом оградом од опеке, грубо малтерисаном и покривеном ћерамидом, ритмично постављених кружних отвора са кованом решетком. Исти мотив поновљен је и на улазним капијама. У дворишту су чесма, базен, сеница и декоративно дрвеће. Вилу је откупила Српска православна црква, па је позната као Патријаршијска вила." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.898386, 43.619424 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила „Палас“ у Врњачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2177", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-05-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106119", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106119", "description": "Вила Палас саграђена је у периоду између 1924. и 1926, према пројекту врњачког инжењера Гамалејева, а обликована је у духу специфичног класицизма распрострањеног у француским колонијама северне Африке. Узор при изради пројекта виле била је разгледница, коју је власница добила од супруга из Алжира. Академско симетрично решење грађевине са два бочна истурена ризалита на предњој страни, као и хармоничност компоновања архитектонских елемената - лучних отвора у приземљу, а правоугаоних на спрату, показују тежњу ка постизању репрезентативности по угледу на мале француске племићке дворце. Вила је спратна, правоугаоне основе, са кухињом и оставом у сутерену, а у приземљу и на спрату са собама за госте. На спратовима оба ризалита сачувани су полукружни балкони са оградама од кованог гвожђа. Декоративне елементе фасаде чине рељефно изведене балустраде испод прозора, профилисани абакуси лажних капитела, допрозорници и наглашен кордонски венац. У овом пансиону, који је био чест мотив на бањским разгледницама, боравиле су многе познате личности, а најпопуларнија је била глумица Жанка Стокић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.897426, 43.623866 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Градске тржнице у Шапцу", "ref:RS:nkd": "SK2178", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102279", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102279", "description": "Зграда Тржнице у Шапцу налази се у Улици ђачких батаљона бб. Лоцирана је као слободна грађевина, правоугаоне основе, тако да су све четири фасаде подједнако третиране са по једним порталом. Два главна улаза су наглашена висином и нишама на ужим странама објекта. Појава сведених облика указује на доминантан утицај модернистичких идеја у међуратном периоду.\n Обликовање фасада изведено је пиластрима у правилним размацима, чији продужеци формирају зону атике. Између пиластара на бочним фасадама, тече низ прозорских отвора. Предња и задња фасада су нешто другачијег изгледа. Два главна улаза постављена су по оси зграде. Карактеристика главних улаза је наглашена повученост у односу на линију фасаде. Отвори прозора и врата поред основног облика немају додатних обликовања. Металне шпросне су део аутентичне прозорске структуре, док су прозори испод решетке постављени у каснијем периоду. Унутрашњи простор има тробродну поделу, са доминантним централним делом и бочним бродовима који су издељени на мање просторне јединице. Део аутентичног ентеријера представљају пултови који су пројектовани наменски за ову зграду и израђени су у техници терацо.\n Зграда Тржнице је масивно здање модернистичке физиономије из 1939. године. Наменско пројектовање пијачног фокуса града сведочи о развоју пољопривредних делатности и трговине у Шапцу између два светска рата. Здање Тржнице је јединствен објекат ове намене у овом делу Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.694502, 44.7577 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хотела \"Зелени венац\" у Шапцу", "ref:RS:nkd": "SK2179", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102332", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102332", "description": "Зграда „Зелени венац“ је изведена према пројекту архитекте Милана Минића. Решење поседује стилске карактеристике националног стила, академске архитектуре и умереног модернизма, што је сврстава у ток модернизованог националног стила међуратне архитектуре.\n Објекат је грађен између 1931. и 1935. године и представља један од кључних споменика јавне архитектуре Шапца између два рата. Првобитна намена ове двоспратне зграде била је посвећена смештају хуманитарног „Фонда сиромашних шабачких ученика“, из чијих средстава је и подигнута. Промена основне намене је уследила стицањем хотелске функције. Зграда има основу ћириличног слова „П“. Њен висински габарит се састоји из подрума, приземља, два спрата и поткровља, над којим је постављен вишеводни кров.\n У основном архитектонском поступку остварена је хоризонтална и вертикална организација примарних маса. Хоризонталну целину чини поредак прозорских отвора, као и аркадни низ са нишама и пиластрима првог и другог спрата. Вертикала спратне зоне је посебно наглашена угаоним фронтовима и еркерима са лођама. Плитки лучно завршени испусти обједињују прозорске отворе две горње етаже, који се на северном тракту претварају у прозорске нише. Приземни део је дефинисан неутралном обрадом површина и бројним четвороугаоним отворима, што му даје сведен, монохроматски и модернистички изглед.\n Главни мотиви композиције, који спајају три фасаде и оба спрата су два угаона фронта, маркирана еркерима са лођама, чији изглед носи поруку фолклорних и националних реминисценција. Лођа је изведена као интерпретација старе моравске куће, у виду стрехе коју носе удвојени стубови и крова на четири воде.\n Зграда „Зелни венац“ је једно од најмонументалнијих здања јавне намене у Шапцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.694572, 44.757092 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ћеле-кула", "ref:RS:nkd": "SK218", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109384", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109384", "description": "На путу од Ниша ка Нишкој Бањи, као опомену Србима Турци су од 952 лобање палих српских устаника у боју на Чегру 1809. године сазидали кулу - Ћеле кулу (тур. Кelle Кulesi – кула од лобања). Настала је по наређењу турског команданта битке на Чегру, Хуршид паше. Била је подигнута ван града, на чистом простору, како би се што боље видела. Лобање, узидане у кулу, су потицале од српских устаника који су изгинули у бици на Чегру, 31. маја 1809. године. Стеван Синђелић је, видећи да се насртаји Турака неће моћи одбити, пуцао у барут и тако дигао у ваздух себе и остале устанике, али и велики број Турака. По ослобођењу Ниша, 1878. године, над кулом је подигнут заштитни кров, а 1892. године капела, чиме је коначно заштићена од пропадања. Капела је изграђена према пројекту београдског архитекте Димитрија Т. Лека (1863-1914) тек пристиглог са студирања у иностранству и тада запосленог у Министарству војном. Спомен капела је скромних димензија, квадратне основе над којом је преко осмоугаоног тамбура изведено кубе покривено шаторастим кровом са ћерамидом. Када је 1833. године прошао кроз Ниш, француски путописац Ламартин је написао: „Нека Срби ову кулу у целости сачувају, јер ће она учити њихову децу колико вреди независност народу, показујући каквом су је ценом њихови очеви платили”. Лобање су биле распоређене у укупно 56 редова са по 17 лобања у реду, данас мали број њих постоји и данас. Лобања Стевана Синђелића је издвојена и чува се на посебном месту у капели. У близини капеле је 1938. године подигнута биста Стевана Синђелића урађена у бронзи, рад вајара Славка Милетића. На постаменту бисте се налази рељеф у бронзи са мотивима битке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.923762, 43.312111 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Занатског дома у Шапцу", "ref:RS:nkd": "SK2180", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-01", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102333", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102333", "description": "Зграда Занатског дома је изграђена као спратни објекат, са аутентичном основом облика слова Г, прилагођене регулационој линији улица Владе Даниловића и Карађорђеве. Њен првобитни изглед није у потпуности сачуван. Спратни део јеу највећој мери задржао оригинални изглед.Старе фотографије пружају податке о изворном изгледу, према којима је поред постојећа два улаза постојао још један улаз на самом крају североисточне фасаде, као и конзолна тераса на њеном средишњем делу.\n Изглед фасада у целини дефинисан је хоризонталном организацијом површина. Над базом у виду каменог сокла постављена су два низа трокрилних прозора и тракасте површине пуног зида између њих. У приземној зони северног тракта су распоређене бетонске нише у функцији рекламних паноа за оглашавање као и прозори осмоугаоног облика, што је резултат прилагођавања зграде новој намени. Најистакнутији корпус зграде представља угаони фронт. Усаглашавањем језика архитектуре, скулптуре и типографије реализована је целина која обједињује еснафске атрибуте. Алегоријске фигуре у пуној пластици, неокласицистичке оријентације, рад шабачког сликара Стевана Чалића, симболима занатских делатности визуелно допуњују натпис и упућују на струковну делатност. Вертикални нагласак је постигнут конзолном терасом као и заобљеном атиком. На површини атике изведен је крупним ћириличним словима натпис Занатски дом.\n Хоризонтала кровног венца обликована је степенасто, формирајући на средишњим деловима крила зграде по још једну атику са натписима који упућују на занатско друштво. Конзолна тераса скромнијих размера налази се и на југоисточној фасади, над двокрилним улазом.\n Зграда Занатског дома, пројекат непознатог аутора, представља решење локалне модерне, у коме су се задржали и елементи традиционалне архитектуре.. На ову стилску одредницу упућује неорнаментална природа фасада и употреба бетона, као савременог грађевинског материјала, али и традиционални кров на две воде.\n Зграда Занатског дома је монументална грађевина јавног карактера и представља један од кључних објеката у формирању облика новог градског језгра, након последица разарања Првог светског рата. Подигнут је у периоду између два рата заједничким прилозима шабачких занатлија, грађана и Шапчана из других места. Својом новом активношћу и професионалним сценским условима, ова установа је утицала на квалитет позоришног живота града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.695903, 44.755672 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Омладинског и Пионирског дома, Основне партизанске школе и седиште Окружног комитета СКОЈ-а од 1943-1944. године у Раковом Долу", "ref:RS:nkd": "SK2181", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=88085", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=88085", "description": "Основна школа у Раковом Долу саграђена је 1909. године. За време Другог светског рата коришћена је као седиште окружног комитета СКОЈ-а на простору Лужнице, од 1943-1944. године. Такође, ту је била смештена и партизанска школа, а након рата Омладински и Пионирски дом. Поред зграде налази се споменик који чува успомену на НОР и тековине социјалистичке револуције и подсећа, чува успомену на поднете жртве мештана села Раков Дол и палих житеља са простора Лужнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.418998, 42.92912 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда католичке цркве у Улици Брануслава Нушића бр. 12 у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2182", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100035", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100035", "description": "Зграда католичке цркве у Улици Брануслава Нушића бр. 12 у Лесковцу, грађена је у периоду 1927. године-1933. године у класицистичком стилу. Поред скоромног присуства декоративних елемената, фасадну површину још чини наглашена централна улазна партија са стубовима који даље носе терасу другог спрата оивичену масивном оградом од вештачког камена. Спрат објекта завршава се мансадним кровом кога чине три баџе, од којих је централна већих димензија са карактеристичним детаљем крста и користи се као приступ тераси. Овај духовни простор посвећен је Блаженој Девици Марији Краљици (22. августа)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.941508, 42.995376 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у улици Бранислава Нушића број 25 у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2183", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99887", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99887", "description": "Привредни успон Лесковца од краја XIX века па све до Првог светског рата имао је утицај на саму градњу такода се као моћни инвеститори јављају представници обогаћених слојева, градећи себи у првом реду зграде за становање у једном за то време савим новом духу на тим зградама се распознају фасадни детаљи са обележјем одређених стилских манира, најчешће под утицајем нео ренесансе, разних романтичарских облика, и посебно сецесије у нешто каснијем периоду. Међу изузетно вредним својом архитектуром се издваја породична зграда за становање у Улици Бранислава Нушића бр 25. на КП 4881 КО Лесковац. Саграђена је са почетком ХХ века, представља један од малог број примера са потпуно очуваним фасадним детаљима и декорацијом у комбинацији стилова неке врсте еклекличког ренесанса и сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.941164, 42.995291 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у улици Николе Скобаљића број 34-36 у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2184", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102371", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102371", "description": "Грађанска кућа у улици Николе Скобаљића број 34-36 у Лесковцу грађена је у периоду између 1926-1935. Објекат народног градитељства. У периоду између два светска рата лесковачки трговац Таса Стефановић саградио је у северном делу свог плаца породичну кућу, подрум, високо приземље и мансарду. Јужни део плаца је био уређен врт ограђен лепом, транспарентном оградом са три капије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.95278, 42.994605 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у улици Максима Горког број 21 у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2185", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99888", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99888", "description": "Саграђена је 1931. године као породична кућа за становање са обелејем градске виле, уз парковски уређено двориште. У основи куће се осећа извесна асиметричност у погледу габарита, док је у односу на главну уличну фасаду зграда потпуно симетрична, са стилизованом фасадном декорацијом обрађеном на специфичан начин и са појединим облицима, блиским модернизму. Има сутерен, високо приземље и мансардни кров." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.945861, 42.998502 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбено-трговачка кућа у улици Светозара Марковића број 67 у Лесковцу", "ref:RS:nkd": "SK2186", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100901", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100901", "description": "Кућа трговца Тодора Тасића-Зеца, саграђена је 1935. године као најамнo стамбено – трговачки грађевински објекат. \nВисина кућеје једнака ширини улице, што је у време градње био услов.Уз источни зид је гвоздена ограда са капијом која води до стамбеног улаза у куће, односно води до степеништа за спратове. У пословни простор у приземљу, улази се са тротоара. Приземље је обложено вештачким каменом.У самој архитектури је наглашена масивност, са геометријским формама и симетрично решеном уличном фасадом. Стилски, ова зграда је пример „раног модернизма“ у архитектури, када су почела да слабе до тада устаљена академска схватања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.940071, 42.994043 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ослободиоцима Пирота од Турака у Пироту", "ref:RS:nkd": "SK2187", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107103", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107103", "description": "Споменик ослободиоцима Пирота од Турака подигнут је на централном тијабарском тргу у старом делу града под називом Тија Бара где је живело искључиво хришћанско становништво у време турске окупације. Након дугих борби град је коначно ослобођен 28. децембра 1877. године када се у јутарњим часовима турска војска повукла из Пирота дигавши у ваздух барутану у утврђењу. Данас се тај датум обележава као празник Дан Пирота. Оригинална фигура бакарног орла са Споменика ослободиоцима Пирота од Турака у Пироту скинута је 1941. године са врха споменика и однешена у Бугарску од стране бугарске окупаторске војске. Врхунац је постигнут покушајем да се сруши споменик ослободиоцима Пирота у Тијабари. Експлозија га је само делимично оштетила. " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.590799, 43.161293 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српско и Грчко војничко гробље са споменицима палим ратницима у Првом светском рату 1912-1918. у Пироту", "ref:RS:nkd": "SK2188", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108637", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108637", "description": "У ратовима од 1912. до 1918. године животе је изгубило 7610 лица са подручја тадашњег пиротског округа. Погинулим и умрлим ратницима из балканских и Првог светског рата, народ пиротског краја подигао је 1930. године, на Tијабарском гробљу, спомен костурницу у виду пирамиде, која данас носи назив Српско војничко гробље.Дана 20. септембра је на Грчком и Српском гробљу у Пироту одржава се традиционална манифестација одавања почасти српским и грчким војницима страдалим у Првом светском рату.\n У Пироту је 1918. таборовала и Трећа грчка дивизија из Патраса са Пелопонеза, којом је командовао Николас Трикупис. У пиротски крај дошли су у неку врсту мировне мисије, одлуком савезничке команде, у јесен 1918. године. У време када је српска Прва армија заузела Лесковац, 3. октобра и 12. октобра Ниш, а Француска коњица Књажевац, Трећа грчка дивизија је 3–16. октобра ушла у Приштину, где ју је затекло примирје са Бугарском. Када се штаб Француске источне војске преселио у Ниш, дивизија је упућена из Приштине у Пирот. Смештени су на положаје око Пирота, и у Пироту. Зима је била прејака за изнурена тела грчких војника и преоштра за слабе униформе које су носили. Један за другим грчки војници побољевали су и умирали. После неколико месеци,од исцрпљености, од ратних страдања, али и оштре зиме и епидемија грипа, умрло је њих 358. Током 1923. и 1924. године, тела грчких војника есхумирана су и са околних гробаља пренета су на Тијабарско гробље. Одбор Пиротске општине донео је одлуку да се земљиште на коме се налази Грчко војничко гробље уступи Грчкој у трајно власништво. Споменик овим младићима настрадалим далеко од родног краја подигнут је 1933. године. Бели гранит од кога је споменик начињен донет је из Грчке. \nО пријатељству два народа насталом у суровом ратном вихору, говоре и стихови уклесани на споменику:\n\"За борбу и добро за које сте пали\nСрпска земља постала вам је мати.\nСрбина и Грка братими једна ловорова грана - \nграна која се од ваше крви храни\nИ која ће вечно цвати.\"" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.600413, 43.172044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој је живео и радио народни херој др. Миленко Хаџић у Сврљигу", "ref:RS:nkd": "SK2189", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98564", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98564", "description": "Миленко Хаџић – Јова\nРођен је 12. децембра 1902. године у Малом Крчмару код Крагујевца, а погинуо је 12. децембра 1941. године, у околини Сврљига. Завршио је медицинске студије 1929. године и почео је у Сврљигу да ради као приватни лекар. Пратио је развој медицине у свету, учествујући на Томаркиновим конгресима за високу медицинску културу у Брислу и Алжиру уочи Другог светског рата.\nМиленко Хаџић је 1941. године као један од руководиоца НОР-а , радио на формирању сврљишког партизанског одреда. У овом одреду је био и лекар и борац. Децембра 12. 1941. јаке немачке, недићевске и четничке снаге су опколиле Сврљишки партизански одред код села Кренте, где је у покушају пробијања обруча погинуо начелник одреда др Миленко Хаџић. У тренутку погибије др Хаџић је био начелник штаба Сврљишког партизанског одреда. Тога дана је погинуло десетак бораца од којих су неки касније проглашени народним херојима.\nКућа у којој је радио и живео др Миленко Хаџић у Сврљигу у ул. Миленка Хаџића бр. 14 подигнута је 1925. године. На кући у Сврљигу, у којој је становао и радио постављена је спомен–плоча.\nДана 27. новембра 1951. године је Указом Президијума Народне Скупштине ФНРЈ проглашен за народног хероја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.121433, 43.414278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Маркова црква", "ref:RS:nkd": "SK219", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109182", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109182", "description": "Касно античка базилика звана „Маркова црква“ налази се на истуреном платоу изнад ушћа реке Косанице у Топлицу код Куршумлије. Датира из периода IV века наше ере. Већих је размера, а очувани су само темељ и остаци базилике. О вишегодишњем коришћењу базилике говоре накнадно дозидани бочни вестибили, дворишни простор као и две куле, коришћене као стамбени простор и звоник и повезане одбранбеним зидом. Северни вестибл је преградним зидовима подељен на четири простране целине, док се у јужном налази гробница. Дворишни простор је трапезоидне основе. Ове накнадне интервенције на базилици уследиле су у VII веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.292748, 43.136481 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гроб са спомеником народног хероја др. Миленка Хаџића на гробљу у Сврљигу", "ref:RS:nkd": "SK2190", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98567", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98567", "description": "Миленко Хаџић – Јова\nРођен је 12. децембра 1902. године у Малом Крчмару код Крагујевца, а погинуо је 12. децембра 1941. године, у околини Сврљига. Завршио је медицинске студије 1929. године и почео је у Сврљигу да ради као приватни лекар. Пратио је развој медицине у свету, учествујући на Томаркиновим конгресима за високу медицинску културу у Брислу и Алжиру уочи другог светског рата.\nМиленко Хаџић је 1941. године као један од руководиоца НОР-а , радио на формирању сврљишког партизанског одреда. У овом одреду је био и лекар и борац. Децембра 12. 1941. јаке немачке, недићевске и четничке снаге су опколиле Сврљишки партизански одред код села Кренте, где је у покушају пробијања обруча погинуо начелник одреда др Миленко Хаџић. У тренутку погибије др Хаџић је био начелник штаба Сврљишког партизанског одреда. Тога дана је погинуло десетак бораца од којих су неки касније проглашени народним херојима.\nНакон погибије, др Миленко Хаџић је сахрањен на сврљишком гробљу. На сврљишком гробљу је подигнута гробница др Миленку Хаџићу, а на месту погибије у Кренти подигнут је споменик палим борцима Сврљишког партизанског одреда.\nДана 27. новембра 1951. године је Указом Президијума Народне Скупштине ФНРЈ проглашен за народног хероја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.128411, 43.418843 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гугулова воденица у селу Нишевцу", "ref:RS:nkd": "SK2191", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Гугулова воденица у селу Нишевцу, О Сврљиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грнчарска воденица у Сврљигу", "ref:RS:nkd": "SK2192", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Грнчарска воденица у Сврљигу, О Сврљиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара апотека у Крупању", "ref:RS:nkd": "SK2193", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара апотека у Крупању, О Крупањ" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Драгољуба Јуришића у Црној Бари", "ref:RS:nkd": "SK2194", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Окућница Драгољуба Јуришића у Црној Бари, О Богатић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе \"Степа Степановић\" у Текеришу", "ref:RS:nkd": "SK2195", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда Основне школе \"Степа Степановић\" у Текеришу, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом ЈНА", "ref:RS:nkd": "SK2196", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2017-06-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106531", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106531", "description": "Здање на углу улица Карађорђеве и Поп Лукине је саграђено у времену од 1928. до 1930. године за потребе Официрског дома, а по пројекту Вељка Милошевића.\nСпратно здање Дома зидано је каменом и опеком (темељ и сокл су камени, а зидови од опеке). Грађевина је постављена на углу улица претварањем оштрог угла у ротонду која је завршена наглашеном куполом. Угаона ротонда преко хола повезује два бочна крила постављена на регулационим линијама улица.\nГрађевина је монументална по свом изгледу, са фасадама које су решене у духу академизма, са истакнутим великим прозорским отворима симетрично постављеним у односу на централни део, на коме је изнад главног портала конзолно постављен балкон са балустерима који се као декоративни елементи понављају и у врху грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.881865, 44.270567 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Задужбина Лазара Стојадиновића, вишег контролора поште и телеграфа и жене му Анке\" - \"Поштански дом\" у Врњачкој Бањи", "ref:RS:nkd": "SK2197", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106123", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106123", "description": "Зграда \"Задужбина Лазара Стојадиновића, вишег контролора поште и телеграфа и жене му Анке\" - \"Поштански дом\" у Врњачкој Бањи подигнута је на ободу брда Бранкова главица, које се пружа са десне стране Липовачке реке 1937. године, као санаторијум за опоравак поштанских радника из Задужбинског фонда Лазара и Анке Стојадиновић. Лазар Стојадиновић, пензионисани виши контролор Министарства пошта и телеграфа, са својом супругом Анком, учитељицом у пензији, одлучио је да помогне онима који немају довољно, те је основао најпре “Фонд за хлеб и дрва из кога је дељена помоћ сваке године на Светог Николу. Временом, овај фонд је растао и мењао се , те је било могуће да се од средстава подигне и санаторијум. Оснивање фонда и изградња санаторијума посвећеног колегама – поштарима, Лазара Стојадиновића, њеног оснивача и дародавца, сврстава међу оне који су допринели да се традиционалним вредностима даривања и задужбинарства унапреди развој Србије. Масивна грађевина правоугаоне основе, са наглашеним бочним ризалитима, има сутерен, високо приземље, спрат и поткровље. Према пројекту, зграда је била предвиђена само за смештај гостију, имала је по десет соба различите величине на два спрата и заједничка купатила са по две кабине (за мушки и женски клозет), окренуте ка северозападу, према дворишту. Централни ходник, ширине 1,45 m, пружа се по дужини зграде у правцу североисток – југозапад, док је улаз на југоисточној страни. Темељи су од набијеног бетона обложени каменом пешчаром. Зидана је опеком старог формата и кречним малтером, омалтерисана је и окречена. Међуспратна конструкција је бетонска. Плитка рељефна декорација посебно је наглашена на угаоним површинама. Монументално двокрако степениште води на високо приземље и терасу ограђену балустрадом , која се простире дуж главне фасаде. По завршетку градње опрему и намештај обезбедило је Удржење ПТТ чиновника, које је и користило санаторијум. Обновом из 1990. године извршене су измене у решавању организације просторија, као и у њиховом опремању (постављени су нови подови, керамичке плочице, уређена купатила), тако да је зграда добила апартмански смештај. Тада су дограђени са северне стране сала за ручавање и котларница, као и мансардно решено поткровље покривено бојеним лимом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.886324, 43.619654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Новаковића у Краљеву", "ref:RS:nkd": "SK2198", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106033", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106033", "description": "Кућа Новаковића у Краљеву саграђена је 1928. године, у центру града недалеко од великог кружног трга. Наследници познатог краљевачког земљопоседника и трговца Јована Новаковића и председника Општине у два мандата, подигли су ново, модерно здање на месту старе породичне куће. Близина Врњачке Бање имала је утицаја на изглед, обликовање и архитектонско решење куће, издељене на три целине, по намени просторија, спољашњој обради фасада и висинама. Према улици је окренут репрезентативни део са салонима у приземљу и собама са балконима на спрату, док су према унутрашњем дворишту смештене кухиња, трпезарија и перионица, а испод се налазе подрумске просторије. Велики степенишни простор са улазом издваја се као трећа целина. Главни улаз у здање је из дворишта са југоисточне стране, са једнокраким каменим степеништем са оградом од кованог гвожђа. Фасаде су украшене плитком рељефном декоретивном пластиком изведеном у малтеру. Углови куће су уоквирени плитким хоризонтално издељеним пиластрима на чијим врховима се налазе украси у облику медаљона уоквиреног валутама и флоралним мотивима са две шембране које се спуштају низ пиластре. Појас који обухвата тавански простор и део спрата, до висине прозора на фасади је вертикално канелиран и завршава се лајсном сачињеном од хоризонтално постављених слова S. Богато профилисан кровни венац са детаљима јајасте киме, прати линију изломљеног крова којег оживљавају два полукружна таванска прозора различитих димензија. Украси око прозора су у облику геометријских фигура (правоугаоника, круга). Ограде на тераси окренутој према улици, као и на тераси у приземљу дворишне стране, изведене су од кованог гвожђа са украсима у виду геометријских фигура. На лођи и балкону дворишне стране здања је ограда са балустрима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.687972, 43.725475 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бибићева кућа у Меленцима", "ref:RS:nkd": "SK2199", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2018-04-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109036", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109036", "description": "Бибићева кућа налази се у центру села Меленци, на углу улица Боре Микина и Максима Горког, у близини пространог парка са тргом, који је добио име по Павлу Бибићу, најзначајнијем члану породице Бибић. Својим положајем, архитектуром и историјским значајем, заузима посебно место у урбанистичко-амбијенталној целини села Меленци. Кућу је саградио Паја Бибић, племић од Јенопоља (1843-1918), син Николе Бибића, оснивача многих културних и општекорисних друштава (Меленачка читаоница и библиотека, Црквено певачко друштво „Коло“, Ватрогасно друштво итд). Саграђена је 1896. године у стилу академизма, са елементима неоренесансе, као приземна угаона грађевина основе у облику ћириличног слова „Г“. Прочеље је окренуто ка истоку, према парку, односно на регулациону линију Улице Боре Микина. Источна фасада је симетрично компонована, са два истакнута угаона ризалита уоквирена рустично обрађеним имитацијама камених квадера, а завршавају се тимпаноном и трапезастим кровом. У средишњој зони се налази пет прозорских отвора, на ризалитима по два. Декоративна малтерска пластика на фасади изведена је око отвора у виду профилисаних прозорских оквира и фронтона који су у средишњем делу троугаони, а на ризалитима сегментни. Сокл је наглашен у малтеру, а поткровни венац је изражене профилације. Кров је двоводни, стрм и покривен старим „бибер“ црепом. Првобитно је био покривен керамичким црепом у више нијанси зелене боје, произведеним у фабрици „Жолнаи“ из Печуја. Данас је делимично сачуван само на трапезастом крову изнад ризалита. Изнад угаоних ризалита је четвороводни кров у облику зарубљене пирамиде, покривен зеленим бибер црепом на чијем врху се налазе лимени шиљци. Распоред просторија и техничка опремљеност грађевине сведоче о потребама и начину становања имућнијег грађанског слоја с краја 19. и почетка 20. века. Унутрашњост Бибићеве куће, и поред данашњег запуштеног изгледа, репрезентативна је и опремљена свим потребним стварима примењене и декоративне уметности које су сведочиле о луксузном и удобном начину живота. У ентеријеру су остале сачуване каљева и једна зидана пећ, а нестале су остале пећи које су загревале друге салонске просторије. На зидовима салона сачувани су остаци декоративних тапета, а подови су патосани паркетом и бродским подом. Ходник је прекривен шестоугаоним, вишебојним, каменим плочицама. Репрезентативне просторије окренуте су ка улицама Боре Микина (четири собе) и Максима Горког (две собе). Користиле су се за пријем гостију, одмор и разоноду, спавање и боравак деце. Три помоћне мање собе смештене су ка дворишној страни главног крила. Подна облога је од камених плоча у предсобљу, док су у собама паркет и патос. Столарија у кући сачувала је аутентичан изглед. До средине 20. века имала је стамбену намену и у њој су живели наследници Паје Бибића. После тога прелази у друштвену својину, када јој се мења намена. Иако је коришћена као забавиште, дом пензионера и место окупљања чланова разних удружења, током времена њен основни просторни склоп остао je сачуван, као и све архитектонске, историјско уметничке и споменичке вредности. Истовремено са кућом саграђене су и помоћне зграде у дворишту, али су после Другог светског рата порушене, а на њиховом месту саграђено је забавиште. Може се претпоставити да је после Другог светског рата зазидан некадашњи помоћни улаз за послугу са јужне стране северног крила. Стара колска капија замењена је новом, неадекватног облика и од неодговарајућег материјала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.314579, 45.516113 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Карамата", "ref:RS:nkd": "SK22", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107204", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107204", "description": "Саграђена је 1764. за земунског трговца Кузмана Јовановића. Године 1779. кућу је откупио Димитрије Карамата, досељеник из Катранице у Македонији, и од тада је непрекидно у власништву породице. Састоји се из три дела: приземног, једноспратног са једноставним кровом, и најстаријег једноспратног са подрумом и мансардним кровом. Дозиђивање спрата на средњем делу и реконструкција зграде у целини извршена је 1827. Из тог времена је и јединствена фасада која повезује сва три дела, са капијом изнад које стоји година 1827. Фасада је обликована у духу класицизма и ампира, док архитектонска структура зграде у целини има одлике типичне барокне градске стамбене куће. Има очуван ентеријер са стилским намештајем, предметима примењене уметности и породичним потретима из XVIII и XIХ века, радовима познатих српских сликара Георгија Тенецког и Павела Ђурковића. За време Аустро-турског рата 1788-89. у овој кући се налазило седиште главног команданта аустријске војске, у два маха и самог цара Јосифа II, а за време ослободилачког покрета 1848-49. седиште Главног српског народног одбора и патријарха Јосифа Рајачића. Атанасије Карамата, члан ове породице, био је \"касир\" - благајник Одбора. Конзерваторски радови на објекту изведени су 1967." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4118, 44.846741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Мине", "ref:RS:nkd": "SK220", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106966", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106966", "description": "У области Топлице – језгру српске средњовековне државе још од времена зачетника династије Немањића – храмови су подизани и у тегобним временима турске владавине. Скромна, укопана црква на старом сеоском гробљу у Штави надомак Луковске бање једно је од таквих здања. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом и припратом као посебном просторном јединицом, засведена полуобличастим сводом, зидана је почетком XVII века без већих уметничких претензија. У ктиторском натпису наводи се да су је подигли очеви, а живописали синови 1633. или 1636. године. За настанак њеног сликаног украса, међу мноштвом приложника, особитих заслуга имао је кир Андреја, који је са женом сахрањен у зиданој двојној гробници северно од цркве. Живопис у припрати и цркви, највећим делом добро сачуван, извели су сликари Тома, Димитрије, Никола и Јован, чија су имена наведена у поменику уз нишу протезиса. Поједина иконографска решења и писмо одају грчко порекло зографа, а њихов рукопис искључује могућност да их поистоветимо са истоименим сликарима који су почетком XVII века радили у Ломници или Пустињи. Програм исказује како солидну богословску обавештеност свога творца, тако и изразиту тежњу ка нарацији, па је у припрати над зоном стојећих фигура, осим ретког циклуса патрона - Светог Мине, илустрован и циклус Светог Николе и химнографски текст Богородичиног акатиста, као и сложена композиција Страшног суда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.977096, 43.171714 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српска школа у Батајници", "ref:RS:nkd": "SK2200", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2018-08-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107274", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107274", "description": "Српску школу у Батајници подигао је кнез Никола Вулко у периоду од 1875–1880. године, на раскршћу главних праваца села. У области Доњег Срема, у селима насељеним српским живљем, отварање црквених школа током 18. века одвијало се веома организовано. Истовремено са подизањем православне цркве у Батајници, подизала се зграда српске вероисповедне школе, а преко пута те старе српске вероисповедне школе изграђена је зграда државне школе, данас ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Споменик културе садржи подрум са сводовима, две учионице и учитељске станове у приземљу и три учионице на спрату. Приземље је једноставно решено са симетрично постављеним архитравним прозорима смештеним у плитке фасадне сегментне лукове. Спрат је наглашен подеоним венцем који дели фасаду на две идентичне површине. Спратни низ прозора је украшен сведеном класицистичком профилацијом у облику тимпанона изнад спратних прозора. Стилске вредности зграде представљају једнообразно обрађене фасаде, главна и једна дворишна, које остављају утисак складности. Грађена је од традиционалних материјала – цигле и малтера. Кров је покривен бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.273707, 44.906535 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2201", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2018-08-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106508", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106508", "description": "Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. Архитектонским програмом предвиђено је да у споменику културе, поред станова са сликарским атељеима, буде пројектован и простор намењен излагању дела савремене уметности. По изградњи објекта у њега су се уселила четири реномирана југословенска уметника: Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миленко Шербан и Пеђа Милосављевић, а од 1961. године у приземљу објекта почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору у континуитету од преко педесет година, излаже дела најзначајнијих југословенских и светских савремених стваралаца. Специфичност намене одредила је и карактеристичну локацију ове зграде у централној градској зони, наспрам пространог зеленог појаса Калемегданског парка. Решење сложеног пројектног задатка Јовановић је изванредно остварио кроз структуру са шест етажа станова и четири етаже сликарских атељеа, укомпоновану тако да вертикални четвороспратни тракт са неопходном повећаном висином простора атеља одговара укупној висини вертикале са шест етажа станова. Главни архитектонски и обликовни елементи – просторно решење условљено наменом и функционалним захтевима архитектонског програма, геометризованост и полихромија фасадног платна, материјализација у виду облоге од опеке природних нијанси, брижљива обрада приземне зоне и хуманистички приступ у односу објекта и његовог непосредног окружења – постаће главни носиоци Јовановићевог ауторског израза којим је остварио значајан допринос у градитељству Београда шесте и седме деценије прошлог века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452941, 44.819449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом савеза набављачких задруга државних службеника у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2202", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2018-08-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102600", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102600", "description": "Дом Савеза набављачких задруга државних службеника је грађен од средине 1928. до средине 1929. године према другонаграђеном конкурсном пројекту архитекте Димитрија М. Лека. Конципиран је као монументални четвороспратни објекат чију основу чине три тракта распоређена у облику потковице. Одликује га монументалност постигнута кроз једноставан, целовит волумен организован по принципу симетрије, јасна поставка форми и функционална просторна организација, која обједињује више намена: пословање, јавне репрезентативне просторе и становање. Складна и хармонична композиција главне фасаде постављена је на два принципа: доследном поштовању академских образаца у којем доминирају симетрија, склад пропорција и троделна хоризонтална подела фасадног платна и другом, који одражава Леково трагање за личним стилом кроз смиривање декоративних елемената и поједностављивање архитектонских форми. Значајно место на фасади заузима архитектонска пластика, коју је према нацртима Димитрија М. Лека у вештачком камену извео вајар Живојин Лукић. Њено симболично значење плодности, среће и благостања везује се за рад институције за чије потребе је објекат културе подигнут. Велика репрезентативна сала због изузетне акустике и просторности више од шест деценија била је везана за рад Студија 10 Радио Београда, у којем су снимљене бројне радио емисије и радио драме, данас материјална сведочанства историје радија на нашим просторима и културне историје у целини. На тај начин је простор ове сале постао заштитни знак целокупне Драмске продукције Радио Београда, једног од најзначајнијих представника српске културе у свету и добитника најзначајнијих међународних признања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463626, 44.815746 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Нојхаузен у Српској Црњи", "ref:RS:nkd": "SK2203", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2018-08-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108503", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108503", "description": "Дворац Нојхаузен у Српској Црњи подигнут је у периоду од 1941. до 1943. године, за потребе високог официра немачке окупационе војске, обавештајца и генерала Франца Нојхаузена, коме је дворац требало да служи као летњиковац за одмор и лов. Налази се поред главног пута који води за Румунију, на око пола километра од граничног прелаза. Окружен је парковски уређеном површином, на некадашњем имању грофа Чекоњића, а у непосредној близини мајура \"Јулија\". Дворац је изведен у еклектичком маниру са елементима класицизма и барока. Правоугаоне је основе и има сутерен, приземље, спрат и поткровље. Фасаде су компоноване симетрично у односу на централно постављену осу, а са јужне и северне стране постоје раскошно обрађени портици са терасама, који представљају доминантне архитектонске акценте грађевине. На фасади преовлађују равне површине са прозорским отворима који су једноставни и без украса - у приземљу правоугаони, а на спрату завршени сегментним луком. Фасадна пластика је сведена на минимум и чине је једино поткровни венци, док рустично рађена сокла у имитацији камена, визуелно одваја сутерен од осталог дела грађевине. Кров је четвороводан и стрм, покривен бибер црепом са кровним прозорима (баџама) и високим димњацима. У дворац су уграђени квалитетни материјали: степеништа од ружичастог мермера, декоративне ограде од кованог гвожђа, првокласна столарија од храстовине, а ентеријер је скоро у потпуности очуван и луксузно опремљен - у салону приземља је сачуван камин, дрвена касетирана таваница, двокрако храстово лучно степениште са оградом од балустера, затим мермерни под у холовима и паркет у салонима, врата са первазима и очуваном браваријом и витражи у холу првог спрата. Једини је дворац на подручју Баната који је подигнут за време Другог светског рата, а последњи је у низу двораца подигнутих у Војводини, који се граде у периоду од 18. века до почетка Другог светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.698722, 45.746833 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Уред\" у Крагујевцу", "ref:RS:nkd": "SK2204", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "2018-12-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105106", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105106", "description": "Зграда \"Уред\" у Крагујевцу саграђенa je 1931. године за смештај уреда за осигурање радника, према пројекту архитекте Богдана Несторовића, професора Архитектонског факултета Универзитета у Београду. У почетку своје архитектонске делатности у пројектима профане архитектуре, посебно административних и банкарских зграда, проф. Б. Несторовић примењивао је модернизовану класицистичку архитектуру под утицајем француске школе. Овај изванредан познавалац историје архитектуре, пратио је и савремене токове градитељског стваралаштва. Четврту деценију 20. века карактерише успон монументалне архитектуре, подстакнут сложеним естетским и идеолошким схватањима, а јавне грађевине доминантних, свечаних форми, схватане су као репрезенти државне политике. Зато је као предност искористио положај на углу улица Николе Пашића и Милоја Павловића, који је условио обликовање маса у латинично слово в. Тежиште је на стварању сажете хармоничне целине са наглашеним засеченим угаоним трактом. Такво зидно платно је решио наглашавањем улазне партије широким степеништем, којим се приступа монументалном лучно изведеном улазу, између два снажна стуба завршена неокласицистичким капителима са волутама, који се пружају до кордонског венца, надвишеног равном атиком, са симетрично постављеним наизменично пуним површинама са балустерима. Зграда има сутерен, високо приземље и спрат. Поред административних просторија, зграда има и ординације, две амбуланте опште праксе, по једну хирушку, по једну очну, ушну, зубну, гинеколошку, антитуберкулозну, као и пулмолошко и ренгенолошко оделење. У приземљу су била парна купатила са кадама, тушевима и посебним одељењима за физикалну терапију, масажу и хидротерапију. При решавању основа и организације простора ове репрезентативне јавне грађевине, Несторовић је академичар. У спољној композицији остварио је особену варијанту модернизоване, монументалне неокласичне историчке архитектуре, чији концепт подразумева наглашен геометризам и чисте сведене једноставне фасадне површине. Данас ову зграду користи Институт за јавно здравље Крагујевац." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.915746, 44.011661 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Марка Станојевића у селу Лесковац", "ref:RS:nkd": "SK2205", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Марка Станојевића у селу Лесковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Удружења југословенских инжињера и архитеката у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2206", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-01-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102880", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102880", "description": "Дом Удружења југословенских инжињера и архитеката у Београду подигнут је између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана – Мише Манојловића и Исака Азриела. Саграђен је за потребе седишта „Удружења југословенских инжењера и архитеката”, струковног друштва формираног 1919. године. Визуелно, требало је да презентује идеологију интегралног југословенства као доминантне политичке доктрине удружења и државе. Корпус зграде према улици Кнеза Милоша представља блок висок четири спрата, са степенишним корпусом, док је из Лазаревићеве улице волумен разломљен и повучен од регулационе линије. Изнад масива приземља уздиже се структура основе у облику латиничног слова „L”, са равном кровном терасом на нивоу првог спрата. Фасаде су равне, без орнамената, са прозорским отворима чија диспозиција, облик и величина наговештавају карактер простора који осветљавају, у најбољој традицији функционализма. Унифицирани прозорски отвори на спратовима сугеришу да се иза њих налазе истоветне канцеларије; велики прозори у зони приземља говоре о издвојености јавних и репрезентативних простора за окупљање и састанке, а стаклено платно на истуреном корпусу означава позицију степенишног простора. Једини уступак традиционалној обради фасада представља донекле другачији третман приземља у односу на зоне спратова, са облогом од камена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465221, 44.809587 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила сликара Јозефа Варкоња у Зрењанину", "ref:RS:nkd": "SK2207", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2019-01-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=93120", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=93120", "description": "Вила сликара Јозефа Варкоња у Зрењанину је једна од најзначајнијих грађевина ван најуже зоне старог језгра Зрењанина, коју је подигао сликар – импресиониста, Јожеф Варкоњи из Великог Бечкерека (Зрењанина). Сликар Јожеф Варкоњи је користио своју вилу за становање, али је у летњим месецима њене просторије претварао у сликарски атеље окупљајући око себе уметнике из целе јужне Угарске. Вила је саграђена 1910. године, на пространој и парковски уређеној парцели, дубоко увучена од уличне регулације, а у близини некадашњег меандра реке Бегеј. Хармонично здање, складних пропорција, успело је остварење талентованог локалног пројектанта – грађевинског мајстора, Штифел Мађаша. Приземна грађевина, правоугаоне основе са мансардом у којој је био уметников атеље, саграђена је у стилу сецесије. Фасада је компонована симетрично, а обрађена једноставно, са пространим лучним отворима у приземљу и мансарди. Посебну ликовност вили даје завршетак главне фасаде у облику трапезасте високе атике обложене дрветом у којој је тавански прозор у форми преломљене, шестоделне линије и два мања прозора са кровићима. Мансардни кров је покривен бибер црепом. На уздигнутом платоу, преко пута главног улаза у кућу, налази се сеник са дрвеном конструкцијом и кровом на четири воде. Ентеријер је задржао свој аутентичан изглед из времена изградње. У приземном делу смештене су репрезентативне просторије власника виле: трпезарија, дневна соба и спаваћа соба, а улаз у овај део се налази на бочној западној фасади. Споредне просторије (купатило, кухиња, соба за послугу и остава) су окренуте ка дворишту. У овом дворишном делу је и улаз у простран хол са дрвеним степеништем које воде до атељеа у поткровљу. Сачуванe су аутентичне две сецесијске каљеве пећи, дрвена столарија; прозори, врата и рагастови, као и детаљи браварије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.382712, 45.380809 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда „Старе основне школе“ у Бежанији", "ref:RS:nkd": "SK2208", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-01-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102603", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102603", "description": "Зграда „Старе основне школе“ у Бежанији је саграђена 1891. године за потребе смештаја основне школе. Према архивској грађи у Бежанијској школи већ 1896. године било је 136 девојчица и дечака. Ова најстарија сачувана зграда друге половине 19. века на територији Општине Нови Београд. Саграђена је као типска грађевина, концепта заснованог на постулатима сведеног касног академизма. Правоугаоне је основе, димензија 20,24 m x 10,73 m. Има приземље и спрат. Масивни зидови су од опеке, а међуспратна и кровна конструкција су дрвени. Једноставно решена фасадна платна без декоративне пластике акцентована су само подеоним венцем и правилним ритмом прозорских отвора који наглашавају функционалност зграде. Мање измене у организацији унутрашњег простора и форми прозорских отвора условила је промена намене након пресељења школе у нову зграду 1959. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.374875, 44.807882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хидроелектрана „Гамзиград“ у Гамзиградској Бањи код Зајечара", "ref:RS:nkd": "SK2209", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2019-01-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109218", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109218", "description": "Хидроелектрана „Гамзиград“ у Гамзиградској Бањи код Зајечара грађенa је током 1908. и 1909. године према пројекту мађарске фирме „Ganz&com” који је наручило приватно предузеће ,,Урош Милошевић и синови” из Зајечара. Радови су почели 1908, а годину дана касније завршени су изградња бране, канала, набавка и уградња турбина, електрификација Зајечара, те је склопљен уговор са општином о осветљењу вароши. Након пробног рада електрана је почела производњу 1. новембра 1909. године. Производни комплекс електране чине Брана на реци Црни Тимок, систем канала и устава за довод и одвод воде, и као посебна целина, зграда са машинским постројењем. Све машине и постројења (турбине, генератори, аутоматски регулатори и др.) оригинални су и у функцији (осим осовине за турбину број 2 коју је израдила борска фабрика ФОИД). Једна од првих саграђених хидроелектрана у Србији јединствена је због непрекидног рада од инсталисања 1909. године услед редовног одржавања, а представља материјални докуменат развоја снабдевања струјом. У комплексу споменика културе је „Наставно-образовни и рекреациони центар” који се користи за одржавањe образовних, пословних и стручних скупова, одмор и рекреацију. Бисте Николе Тесле и Ђорђа Станојевића, два великана у области електротехнике постављене су у испред зграде са машинским постројењем у комплексу Хидроцентрале." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.174587, 43.924663 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Латинска црква", "ref:RS:nkd": "SK221", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106970", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106970", "description": "Латинска црква датира из периода средњег века. Локација Латинске цркве је на Глашиначкој чуки у близини села Глашница и североиточно од античког локалитета „Ау Херкулеум“ који се по „Табули Пеутингериани“ налазио на 14 миља од Ниша на путу Naissus – Lissum. Црква није археолошки испитана. Приликом рекогносцирања терена 1935. године А. Оршоћ – Славетић регистровао је цркву као средњевековни споменик архитектуре са остацима живописа. Данас се трагови живописа једва назиру у ниши проскомидије. Црква је правоугаоне основе са полуобличастим сводом и једном полукружном апсидом и са кровом на две воде. Приликом градње цркве у великој мери је коришћен материјал са поменутог разореног античког утврђења. Северно од цркве констатована је некропола из раног средњевековног периода." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.700996, 43.203042 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом радничке Коморе у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2210", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107784", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107784", "description": "Објекат подигнут као Дом Радничке коморе, грађен је од 1. маја до 24. новембра 1928. године, према пројекту архитекте Светислава Путника. Грађен је у духу академизма и конципиран као монументално здање, где је постигнута функционална просторна организација за разнородне намене које ово здање обједињује – пословање, јавни репрезентативни простор и могућност одседања. Радове на објекту који има подрум, сутерен, високо приземље и четири спрата, извело је предузимачко предузеће Тунер и Вагнер. Стилску концепцију представља академски обликована фасада у симетричној форми, са доследно спроведеном академском поделом по хоризонтали. Фасадна платна су једноставна и равна, са декорацијом у вештачком камену. Централни мотив на фасади из Немањине улице, представљао је улазни лучни портал наглашен двема монументалним скулптурама радника. Фигуре се симболично везују за рад институције којој је зграда намењена. Данас је улаз зазидан, а скулптуре су уклоњене и губи им се траг. Низом једноставних троделних прозора, плитком декорацијом и извесном асиметријом у постављању ризалита и улаза, фасада показује и одлике београдског раног модернизма. Централни садржај приземља чини велика репрезентативна позоришна сала у форми атријума, која представља драгоцено сведочанство позоришне историје и вишедеценијског културног кретања у Србији. За градњу споменика културе коришћени су армирани бетон и вештачки камен. Ентеријер је сачуван у траговима. Данашњи изглед унутрашњег простора резултат је каснијих реконструкција." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463517, 44.803533 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Хертеленди-Бајић у Бочару", "ref:RS:nkd": "SK2211", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Зрењанин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskz", "heritage:RS:inscription_date": "2019-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108430", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108430", "description": "Дворац Хертеленди-Бајић у Бочару подигао је велики жупан Торонталске жупаније, племић Јожеф Хертеленди почетком 19. века у стилу класицизма. Крајем 19. века у Бочар се доселио богати трговац, барон Бајић из Земуна, који је од породице Хертеленди купио бочарско имање са дворцем. Дворац је монументална приземна грађевина издужене правоугаоане основе са израженим дворишним портиком, постављена на регулациону линију Војвођанске улице. Има четвороводни кров. На уличној фасади нема улаза, него се у унутрашњост приступа кроз два улаза на бочним фасадама и портик са дворишне стране. Портик је централно позициониран и главни је декоративни акценат и доминантни волумен дворишне фасаде, која представља главну, репрезентативу страну објекта. Постављен је у равни терена и чине га шест масивних стубова на постољима са јонским капителима, који су међусобно повезани декоративном оградама од кованог гвожђа. Крајеви дворишне фасаде назначени су полукружним испустима покривеним плитким калотама. Прозори су завршени полукружно, а у портику правоугаоно. На главном улазу у дворац се налази декоративна капија од кованог гвожђа која је највероватнијe искована средином 19. века, јер има декорацију карактеристичну за периода романтизма. Степеници на улазу су од црвеног камена ,,Мађарца“.\nУлична фасада је компонована симетрично у односу на централно постављену осу, са средишњим плитким ризалитом на коме се налазе пет правоугаоних прозорских отвора, декорисаних шпалетнама и архиволтама са малтерском пластиком у виду сунчевих зрака. Између прозора су пиластри. Декорација је сведенија код отвора на бочним фасадама, који су надвишени архитравним фронтонима. Испод већег дела дворца налази се подрум. Ентеријер је био богато опремљен, али је мало сачувано од оригиналног изгледа, сем столарије којa je очувана у целости (крила врата и прозора са браваријом, первази стилизовани у класицистичком маниру, прозорски парапети и капци). Из дворишног портика се улази у предворје са зидном декорацијом изведеном у дрвету, рокајне стилизације. Имање са дворцем је било ограђено пуним зидом од кога је преостала једино декоративна капија од кованог гвожђа са ступцима, на чијим су врховима скулптуре два лава – чувара. Дворац је био окружен пространим парком у коме се данас налази фудбалско игралиште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.279307, 45.768864 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Лекарске коморе Дунавске бановине у Новом Саду", "ref:RS:nkd": "SK2212", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2019-02-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107563", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107563", "description": "Зграду Лекарске коморе Дунавске бановине у Новом Саду пројектовао је архитекта Ђорђе Табаковић, један од најзапосленијих новосадских пројектаната између два светска рата. Пројекат зграде Лекарске коморе Дунавске бановине Табаковић је завршио у јуну 1932. године, а 12. августа исте године, Одлуком Савета Општине Града Новог Сада, издата је грађевинска дозвола Лекарској комори да може да изгради зграду у улици Цара Николаја, данашњој улици Максима Горког у Новом Саду. Лекарска комора као здравствена институција Дунавске бановине (административна област која је обухватала Барању, Банат, Бачку, Срем, Шумадију и подручје Стига са седиштем у Новом Саду) постојала је од 1929. до 1941. године. Ова двоспратма угаона зграда изграђена је 1933. године, али је 1957. године, реконструисана према Табаковићевом пројекту, када су на фасади окренутој према улици Максима Горког постављени прозори уместо окулуса, карактеристичних за архитектуру међуратног периода, а тавански простор претворен у стамбени. Пројекти се налазе у техничкој архиви Скупштине Града Новог Сада. Ова зграда постала је репер за изградњу других на простору данашњег Трга Ференца Фехера. Грађена је у стилу модерне. На страни окренутој према Тргу Ференца Фехера у приземљу је улаз у средини, а лево и десно од њега смештен је по један пословни простор. Приземни део фасаде око локала обложен је плочама од камена. Лево и десно од улаза налази се уклесан натпис „Лекарска комора“. Улазна врата су двокрилна, урађена у комбинацији дрвета и стакла. Прозорски отвори првог и другог спрата су спојени малтерским венцима, а површине између њих наглашене су хоризонталним фугама. Страна зграде окренута према улици Максима Горког има у приземљу и на спрату на исти начин решену декорацију фасаде. При врху бочног зида са равно малтерисаном фасадом, налази се држач за заставу. Поткровни венац је зупчасто профилисан, а кровна конструкција је равна, осим у делу према улици Максима Горког, где је кров благо закошен. Унутрашње степениште изведено је од сивог, вештачког камена са масивном гвозденом оградом. У просторијама првог спрата некада се налазила Лекарска комора, али је после Другог светског рата зграда уступљена Занатској комори АП Војводине, док је други спрат био предвиђен за станове. Данас ову стабено-пословну зграду користи Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84986, 45.251199 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Васи Чарапићу у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2213", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-03-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108464", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108464", "description": "Споменик Васи Чарапићу у Београду је рад Радете Станковића, познатог академског вајара, а представља Васу Чарапића, истакнутог борца из Првог Српског устанка, хероја битке за ослобођење Београда 1806. године у којој је и погинуо. Избор простора за постављање скулптуре у непосредној близини некадашње Стамбол капије (налазила се на данашњем Тргу Републике) приближно одговара месту на коме је Васа Чарапић смртно рањен при јуришу. Бронзана скулптура Васе Чарапића изведена је 1950. године и исте године је била изложена на изложби УЛУС-а. За потребе израде споменика аутор је радио бројне скице и гипсане моделе, анализирајући анатомију и покрет. Скулптура је изведена као стојећа мушка фигура у енергичном искораку, у тренутку када се спрема да исуче мач. Горњи део тела је покренут унапред, док се на леђима вијори у простор истурена, наборана долама, као контратежа. Овакав асиметричан концепт фигуре заустављене у покрету део је класичне традиције, који у дискурс европске скулптуре бива реинтерпретиран током ренесансе. Постамент споменика изведен је од светлог камена, сведено, у форми монолитног кубуса, без декоративне обраде и са урезаном инскрипцијом постављеном на фронту, која садржи име: Васа Чарапић. Подест је првобитно конципиран као камена, правоугаона површина, благо уздигнута од нивоа тла и смештена као прилаз, испред споменика. Касније, у склопу партерног и парковског уређења сквера испред Ратничког дома (Дом ЈНА, данас Дом војске Србије) између улица Француске и Браће Југовића, овај подест је уклопљен у концепт парковског решења, чиме је површина каменог подеста значајно смањена тако да обухвата плитак простор око постамента. Споменик је откривен 12. августа 1951. године. Једно је од најуспешнијих уметничких остварења из ауторовог опуса, у оквиру којег је најзначајнија јавна скулптура." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461598, 44.816882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда представништва Првог дунавског паробродарског друштва у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2214", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-03-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105934", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105934", "description": "Зграда представништва Првог дунавског паробродарског друштва (DDSG-a) у Београду је подигнута у периоду између 1924. и 1926. године на углу улица Капетан Мишине и Господар Јевремове. За потребе изградње стамбено-пословног објекта DDSG-a су још новембра 1923. године стигли идејни пројекти архитекте Александра Попа (Alexander Popp) из Беча, где је и било седиште компаније. С обзиром да је пројекат требало разрадити, прилагодити конфигурацији терена и направити одговарајући унутрашњи распоред у складу са потребама представништва, овај посао је преузело локално грађевинско предузеће инж. Стевана Тоболара које је уједно било и извођач радова. Зграду карактерише наглашени вертикални динамизам угаоне партије, од кога се бочно развијају два крила. Снажно наглашена и структурно разуђена угаона партије зграде компонована је тако да представља његову доминанту, а у време настанка представљао је и маркантан урбани репер ширег подручја. Пројекат за Зграду Првог дунавског паробродарског друштва, припада раном, формативном периоду, архитекте Александра Попа и уједно представља прво његово значајно и репрезентативно архитектонско остварење. Такође, споменик културе представља први репрезентативан пример модернистичког експресионизма у Београду, као и веродостојно материјално сведочанство које репрезентује и рефлектује утицаје архитектонске естетике и духа, колективно-стамбене архитектуре Беча (Gemeindebau) из периода 1919–1934. године, пре свега употребом појединих архитектонских елемената у конципирању фасадних површина објекта и функционалном организацијом стамбених јединица." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460426, 44.820384 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Карађорђу у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2215", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102611", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102611", "description": "Скулптура за споменик је израђена 1954. године према моделу истакнутог вајара Сретена Стојановића, а споменик је постављен 1979. године поводом обележавања стоседамдесетпете годишњице Првог српског устанка. Постоље споменика је пројектовао архитекта Зоран Јаковљевић. На споменику је представљена једна од најзначајнијих историјских личности Србије, вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе (1768–1817), који симболише српску револуцију, борбу за ослобођење од турске власти и утемељење модерне српске државе. Ђорђе Петровић је био припадник аустријских фрајкора током Аустријско-турског рата 1787–1791. године. За вођу Првог српског устанка изабран је 1804. године, да би касније добио и титулу вожда. Лично је учествовао и предводио српске устанике у неколико бојева. По слому устанка 1813. године напустио је Србију. У жељи да поново подигне устанак, 1817. године се вратио у Србију, али је тада убијен. Споменик Карађорђу постављен је на земљано узвишење које симболише Врачарско брдо. Бронзана скулптура вожда, представљеног по завршетку освајања Београда, налази се на постољу од природног камена гранита. Скулптура је фронтална и монументална. Карађорђе је представљен у стојећем ставу, одевен у борбену народну ношњу, са спуштеним и припасаним оружјем. Левом руком држи спуштену сабљу, а два бодежа и кубура су му привезани око појаса. Висина скулптуре је 350 cm, а тежина је 2.000 kg. Личност вожда представљена је реално, строгог и озбиљног израза лица, са портретским цртама, по узору на дотадашње сликарске портрете Карађорђа. Иако је у приказивању овако значајне историјске личности уметник применио принципе монументалности и репрезентативности, скулптурална представа је једноставна и сведена, начин моделовања је уздржан и смиренији него код других Стојановићевих јавних скулптура, форма је чврста и глатка, сведена на обраду основних атрибута који описују народног вођу као ратника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466513, 44.798363 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда ауто сервиса „Фиат“ у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2216", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103966", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103966", "description": "Зграда ауто сервиса „Фиат” у Београду грађена je у периоду 1939–1942. године, према пројекту архитекте Милана Злоковића, једног од оснивача „Групе архитеката модерног правца” и најистакнутијих београдских архитеката модерниста у периоду између два светска рата. Завршни радови на последњим трактовима су изведени након Другог светског рата.\nАсиметрични каскадни угаони објекат је комплекс простора у коме су планиране јавно-пословна, стамбена и производно-сервисна намена, па су функционално првобитно били одвојени: продајни салон у приземљу главног тракта, са становима на осталим етажама, гаража у средишњем и радионице у најнижем тракту у Рудничкој улици. Сваки тракт је различито третиран, по форми и материјализацији.\nСпоменик културе представља најзначајније дело овог архитекте, после Универзитетске дечје клинике и вила породица Штерић и Прендић.\nЗграда по позицији, каскадном габариту и чисто модернистичком концепту основе и фасаде представља комплекс изузетних архитектонско-урбанистичких вредности. Један је од најзначајнијих примера београдске модерне архитектуре и реткост у време замаха монументализма пред Други светски рат. У концепту објекта се препознају принципи европског интернационалног стила, са новинама у погледу конструкције, употребе нових материјала, функционализма у обликовању унутрашњег простора који се одражава и на организацији фасадног платна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466825, 44.792709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Банатска окућница у Долову", "ref:RS:nkd": "SK2217", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105406", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105406", "description": "Споменик културе је типична сеоска окућница јужног Баната која се састоји из главног дворишта, економског дворишта и баште. Башта се налази у дубини дворишта и користи се за узгој воћа, поврћа и виноград. У економском дворишту се налазе објекти потребни за гајење домаћих животиња. Двориште је правоугаоног облика, организовано око дрвета ораха. Ту се налази стара кућа, нова кућа, амбар, вински подрум, чардак за кукуруз, штала за коње и други помоћни објекти. Ова окућница сведочи о организацији станишта и начину привређивања на југу Баната у дужем историјском периоду. У главном дворишту налази се неколико значајних обејката који имају споменичка својства. Највреднији објекат је „стара кућа“ која је, према породичном предању, саграђен у 18. веку. Неки аутори прецизно датују кућу у 1763. годину, док други сматрају да потиче из прве половине 19. века. На таванској греди урезано је 49 Г К, што не сведочи јасно о времену изградње. Кућа свакако припада типу куће који се на овим просторима подизао у континуитету готово три века. Типолошки припада традиционалној војвођанској кући „на бразду“ троделне основе коју повезује трем (конк). У дугом историјском периоду постојања кућа је преживела бројне трансформације које сведоче о развоју стамбене културе. „Нова кућа“ је подигнута 1903. године са фасадом у еклектичком стилу и припада типу „уз пут“. Представља развијену – сеоску кућу, богато декорисану молерајем и опремљену великим бројем намештаја са почетка 20. века. Поред кућа, у првом дворишту налазе се и економске зграде (амбари, житни магацин, штале, бунар). Посебно је интересантан невелики „вински подрум“. Подрум је укопан у земљу израђен од цигле старог формата и засвођен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.874763, 44.902556 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Штерић у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2218", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102616", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102616", "description": "Споменик културе је подигнут 1933. године као стамбена слободностојећа двоспратница, Г основе, саздана од форми кубичних облика, конципирана у духу функционалистичке архитектуре презентоване у високом естетском домету. Представља једно од најзначајнијих модернистичких остварења изузетно плодног и значајног аутора српске модерне Милана Злоковића. Овај репрезентативни и модеран споменик културе подигао је по свом укусу и потребама, угледни индустријалац Драгољуб Штерић, који је учествовао у развоју и производњи одбрамбене привреде Краљевине Југославије. У примењеном концепту кубичног волумена, на објекту се сагледава утицај арх. Адолфа Лоса, а концепт сагласја ентеријера и екстеријера, разуђена основа и степеновање планова по дубини говоре о утицају интернационалног стила. Функција објекта и форма су обједињени и уклопљени у природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма. Представља сведочанство високог домета српске модерне с архитектонског и културно-историјског становишта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457166, 44.782523 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда „Прогреса“", "ref:RS:nkd": "SK2219", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107770", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107770", "description": "Зграда \"Прогрерса\" саграђена је у периоду 1993–1996. године као шестоспратна пословна зграда, на месту старијег једноспратног објекта који је током Другог светског рата оштећен, а читаво крило према Кнез Михаиловој улици срушено. После рата је више пута реконструисан и преправљан, а потом и порушен 1992. године. Пројекат за нову зграду „Прогреса” са галеријским простором у приземљу представља ауторско дело архитеката Миодрага Мирковића и Љубише Мангова, добијен на конкурсу 1990. године, касније разрађено под руководством архитекте Мирковића. Изградња новог објекта у историјском амбијенту престонице представљао је пројектантски изазов базиран на постизању баланса између старог и новог у области архитектуре и пројектовања деведесетих година 20. века. Нов објекат је подигнут на „стишњеној” угаоној парцели, обликован у стилу позног постмодернизма. Успешна интерполација огледа се у решењу фасаде из Кнез Михаилове улице која се једним својим делом стилски „везује” за фасадно платно суседног објекта, а други конвексни део исте фасаде прати форму угаоног дела Француско-културног центра на суседном углу. Пуним зидом перфорираним прозорским отворима направљен је прелаз између стакленог угаоног дела и суседних објеката из ранијих градитељских епоха. Дужа фасада оријентисана према Змај Јовиној улици благо сферне форме изведена у стаклу подељена је хоризонталним мермерним тракама. Обилата употреба стакла у спољашњем обликовању карактеристичан је елемент у архитектури пословних објеката тог периода. Посебан ефекат стакленог дела грађевине представља његова рефлексија суседних објеката, што доприноси експресивности стилског концепта и уклапању објекта у историјски амбијент Подручја Кнез Михаилове улице (културно добро од изузетног значаја, Одлука о утврђивању („Службени гласник СРС”, број 14\/79) као крајњег циља. Савремена интерполација овде је постигнута и изражена језиком постмодерне. Објекат својом функционалношћу и артикулацијом волумена надграђује постојеће вредности историјског амбијента што указује на поштовање наслеђеног градитељског фонда као највишег критеријума градње у заштићеним зонама. Пажљив одабир архитектонских облика, линија и њихових односа, као и висококвалитетних материјала представља меру усклађености са непосредном околином. У урбанистичко-обликовном смислу поштован је принцип регулационе и блоковске изградње. Део објекта према Змај Јовиној улици накнадно је инкорпориран у простор тржног центра „Миленијум” стварајући тако комуникацију са средиштем блока. Завршетак радова на изградњи објекта пратило је партерно уређење Змај Јовине улице према пројекту архитекте Бранислава Јовина. Посебан сегмент споменика културе представља галерија Прогрес, површине 530 m² која обухвата приземље и простор сутерена. Главни улаз у галерију из Кнез Михаилове улице наглашен је бронзаном скулпуром Меркура на ротирајућем постаменту, рад уметнице Оље Ивањицки, најзначајније чланице уметничке групе Медијала, а чијом изложбом је отворена галерија Прогрес 1997. године. Приземље у којем се налази галерија решено је у потпуности у стаклу па је сагледивост изложбеног садржаја транспарентна. Отварањем модерне галерије на месту некадашње галерије „Себастијан”, сачуван је идентитет места и постигнут континуитет културног живота у Кнез Михаиловој улици. Истовремено је тиме једнодимензионална пословна намена новог објекта избегнута." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457569, 44.816944 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Поганово", "ref:RS:nkd": "SK222", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109378", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109378", "description": "У одсуству историјских извора, манастир у клисури реке Јерме представља велику загонетку. Имена клесана на кружним каменим плочама уграђеним на фасаде упућују на ктиторе, али је отворено питање ко се од историјских личности крије под именима господина Константина и госпође Јелене. Уколико се у Константину препозна син или унук великог војводе Десимира, блиског сарадника кнеза Лазара, изградњу цркве требало би сместити у доба деспота Стефана Лазаревића и то између 1413. и 1425. године, када је султан Мурат Други освојио ове области. Али у науци има и другачијих претпоставки. Црква ретке посвете светом Јовану Богослову изграђена је као триконхос сажете основе, са куполом и припратом над којом се уздиже четворострана кула. Иако типолошки припада моравској групи, одликује је низ особених конструктивних решења. Тамбур куполе споља је седмостран, док фасаде од ломљеног камена и опеке специфичног слога имају скроман секундарни украс. Карактеристичан је начин преласка из квадратне основе у прстен куполе, а управо то решење понавља се на црквама грађеним све до средине 17. века у областима југоисточне Србије и западне Бугарске. Према ктиторском фреско-натпису, живописање цркве окончано је 24. октобра 1499. године, док припрата никада није осликана. Веома учени богословски програм извела је путујућа радионица чији се рад прати од матичног Костура у Грчкој, преко Скопске Црне горе, до Кремиковаца у Бугарској. Рад сликара одликују ретка иконографска решења, богат колорит загасите гаме и рутинираност у извођењу. Манастирска целина, која је углавном задржала средњовековну матрицу, знатно је измењена у обнови 1876–1878, када је изнад старе трпезарије подигнут конак, а амбар надзиђивањем претворен у складни чардак који сведочи о високим дометима народног градитељства тога доба. Такође, пред припратом цркве, вероватно на месту старијег, подигнут је трем. Високи дрвени, резбарени и позлаћени иконостас, урађен за цркву 1620. године, током Првог светског рата демонтиран је и уз друге ризничке драгоцености пренет у Софију. Иконе на данашњем иконостасу сликане су од друге половине 19. до почетка 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.637752, 42.979696 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом штампе у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2220", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-08-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102620", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102620", "description": "Дом штампе у Београду је подигнут 1958–61. године према победничком конкурсном пројекту архитекте Ратомира Богојевића (1912-1962) и обликован у духу савремене архитектуре. Конципиран је и изграђен готово класичним поступком хоризонталног степеновања нивоа: благо повучена транспарентна зона приземља, стаклени обруб у висини првог спрата, слободни стубови у зони другог спрата, ниво јединственог корпуса зграде са фасадном површином и пета фасада са две повучене етаже. У време грађења споменик културе је представљао новину у области модловања пословних објеката у Србији. Мајсторски решена слободно третирана основа омогућила је формирање функционалног унутрашњег склопа, у којем су смештени различити културни и пословни садржаји. Фасада споменика културе је компонована у модуларном систему прозора, чија размера и ритам стварају јединствену полихромну фасаду. Строги волумен објекта компонован је као затворени блок у облику призме од осам спратова, а за суседне објекте везује се модификованим мотивом дуплог растера. Ликовним квалитетима који су постигнути студијом пропорцијских односа и детаљом који формира префињена структура спољашњег омотача, овај објекат је снажно утицао на градитеље млађе генерације. Споменик културе представља једно од ретких реализованих дела архитекте Богојевића, на којем је аутор у пуном смислу демонстрирао врхунску способност у решавању организације простора и остварио јединствену ликовну представу прецизних структуралних веза и детаља. Сматра се најзначајнијим остварењем у Богојевићевом стваралачком опусу, што добија додатно на значају имајући у виду кратак животни и радни век овог аутора.\nПројекат споменика културе је настао за потребе смештања две институције Културног центра Београда и Савеза новинара Југославије. Међутим у току самог извођења радова дошло је до увећања броја инвеститора и корисника што је нужно условило и измену просторне и функционалне организације. Чињеница да је аутор током извођења извршио бројне измене у циљу превазилажења потешкоћа и питања смештаја већег броја функција у једном објекту, ни у ком смислу не умањује архитектонске вредности реализованог здања. Усложњавањем функција и прилагођавањем простора новонасталим потребама на самом терену, архитекта Богојевић је показао врхунску умешност пројектовања и сналажења у задатим оквирима.\nПо свом урбанистичком положају и ликовној структурацији споменик културе представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике, једног од најстаријих делова градског језгра, и показује ауторов став према непосредној околини, коју чине објекти значајних културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности. Изградњом на месту дела блока разрушеног током Другог светског рата, аутор нову структуру није наметнуо, већ ју је прилагодио затеченом стању главног београдског трга, дајући централном градском простору ново тежиште и доприносећи његовој целовитости и уобличености. Иако је у обликовању применио савремена ликовна средства и елементе, Богојевић је висином и волуменом објекта настојао да уважи архитектонске вредности грађевина из окружења. Са своје три слободне фасаде, објекат представља ненаметљив пандан суседној Палати Албанија, са којом чини складну целину и један урбанистички ентитет. С друге стране, визуелно и контекстуално се надовезујући на наспрамне палате Риунионе и Спољнотрговинску комору, објекат заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460018, 44.815586 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мађарска реформаторска црква у Дебељачи", "ref:RS:nkd": "SK2221", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2019-09-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102622", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102622", "description": "Мађарска реформаторска црква у Дебељачи је зидана од 1830. до 1838. године на темељима старе цркве која је изгорела у пожару. Пројектант је био инжињер Шагок Аладар, а данашњи монументални облик добија 1938. године након реновирања. У унутрашњости цркве на западној страни је хор. На хору се налазе механичке оргуље ЈИЗ 871., рад радионице Ковач Јаноша из Сегедина. Механички сат на хору је из 1909., рад радионице Пантелић из Земуна. Седишта су изграђена од храстовог дрвета. Црква је једнобродна грађевина, оријентисан у правцу исток-запад и слободно – стојећи на парцели. Изнад улаза има висок звоник. Спољашњи изглед и ентеријер карактеристични су за реформаторске цркве; пошто у њима нема фресака, икона и скулптура, уобичајних у црквама других вероисповести. Зидови су једноставни, бели и рељефасти. Наиме, реформатори се не клањају свецима. Западна фасада има трем који је фланкиран паровима стубова и стубаца са канелирима, који се налазе на високим постаментима са стопом. У троугаоном фронтону уписан је стих из Библије на мађарском језику. Изнад двокрилних улазних врата налази се високо надсветло. По једна ниша налази се на западној фасади лево и десно од врата. Нише су уоквирене пиластрима. У тимпанону источне фасаде налази се уписана година завршетка изградње цркве. На бочним фасадама су улази у цркву. Јужна и северна фасада разликују се по декоративној обради и рашчлањености.\nСпоменик културе се налази у самом центру места, па има изразите амбијенталне вредности. Солидност градње, монументалност и декоративни елементи указују на просторно-архитектонске и стилске вредности од већег значаја. Специфичности које одликују реформаорске цркве дају јој квалитет реткости." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.600296, 45.068988 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Евангелистичка црква са помоћним зградама (свештенички стан и парохијски дом) у Панчеву", "ref:RS:nkd": "SK2222", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2019-09-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102621", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102621", "description": "Евангелистичка црква са помоћним зградама (свештенички стан и парохијски дом) у Панчеву су подигнути 1906. године, за потребе панчевачких евангелика. Планове за изградњу цркве и помоћних зграда дали су архитекти Франц Саболч и Јулијус Пап. Црква је сложене крстообразне основе, са полигоналним олтарским простором и звоником. Унутрашњост је подељена на олтарски простор, главни брод и трансепт са емпорама, уз улазни простор у приземљу звоника и два постројења са степеништима. Звоник је правоугаоне основе, има приземље, два спрата, простор са звонима и сатним механизмом. Над једним делом главног брода налази се оргуљска галерија. Фасада је издељена у три зоне, са трансептским забатима на бочним фасадама. Сви портали. и прозори су уоквирени опеком. Већина прозора изведена је у техници витража. Фасада је декорисана комбинацијом равних малтерисаних површина и опеке. Црквени мобилијар се састоји од неоготичког олтара, предикаонице и клупа, у техници дубореза. Две помоћне зграде, постављене бочно од цркве, некадашња црквена општина и свештенички стан (свештенички стан и парохијски дом), физички су повезане са црквом. Зграде су основе неправилног четвороугла, са стилском обрадом фасаде и фасадних отвора као на цркви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.643474, 44.8684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Варваре на Рељиној Градини", "ref:RS:nkd": "SK2223", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107787", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107787", "description": "Манастир Св. Варваре на Рељиној Градини, којег чине остаци средњовековне цркве и манастирских грађевина, смештен је на врху брега, који се уздиже изнад десне обале реке Рашка, на вештачки обликованој заравни брда Шанац. Зараван је са јужне стране засечена где подзид чини уједно и јужну границу манастира. Остаци цркве археолошки су истраживани 1987–1988, 1994, а истраживање остатака манастирских грађевина обављена су у периоду од 2004–2006. Црква је подигнута на северном рубу заравни. Остаци цркве су у облику основе уписаног крста, са четири масивна ступца која су носила куполу. Апсида је са спољашње стране полигонална, а са унутрашње полукружна. Остатке цркве чини троделна подела простора, а на јужном зиду се налази главни улаз. Зидана је од притесаног и тесаног пешчара. Очуван је под од мермерних плоча, осим у ђаконикону који је поплочан шестоугаоним опекама. У југозападном ступцу поткуполног простора откривено је место архијерејског трона. На предњој парапетној плочи трона уклесан је ктиторски натпис из 1579. године, рашког митрополита Силвестера. Унутрашњост цркве била је живописана. Манастирске грађевине подигнуте су са источне и западне стране заравни. Спољни зидови су уједно чинили и оградни зид манастира. Манастир Св. Варваре, у народу познат као Рељина градина, био је средиште Рашке епископије, а око 1526. подигао га је рашки епископ Симеон. У њему су столовали митрополит Силвестер, а последњи међу њима био је митрополит Максим, који је изабран за патријарха српске цркве 1656. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453979, 43.134965 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик са спомен-гробницом стрељаних рањеника на Златибору", "ref:RS:nkd": "SK2224", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100857", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100857", "description": "Споменик са спомен-гробницом стрељаних рањеника на Златибору посвећен је партизанским рањеницима које је немачки окупатор стрељао на Златибору у јесен 1941. године након слома Ужичке републике. У знак сећања на тај трагичан догађај, на Шумнатом брду, 1961. године откривена је спомен костурница у којој су смештени посмртни остаци стрељаних, као и остаци народног хероја Саве Јовановића Сирогојна и Александра Јовановића Отрова, погинулих у борбама код Ваљева маја 1944. године. У истој гробници почивају и остаци бораца страдалих 1944. године на Златибору. Аутор гробнице је архитекта Јованка Јефтановић. На том простору, североистoчно од гробнице, подигнут је 1967. године споменик у виду обелиска од белог кречњака са рељефном представом људске фигуре, длана и сунца уклесаниму доњем делу, аутора вајара Ане Бешлић. Спомен гробница је квадратног облика, поплочана гранитним плочама браон боје. На гробници је надгробна плоча од црног гранита са текстом. Обелиск је висине 9,80 m, а његова основа има димензије 2,20 x 1,30 m, док се при врху шири. Са северозападне стране споменика уклесана је рељефна представа људске фигуре, длана и сунца са стиховима песника Васка Попе „Не дам ово сунце у очима, Не дам ово хлеба на длану”. На југозападној страни налази се правоугаона спомен плоча са текстом. Са врха, са предње и задње стране стране, спуштају се четири краћа уклесана назубљена усека. Простор око споменика састоји се од два платоа: вишег и нижег, који су поплочани црним гранитним плочама неправилног облика. Ка дну Шумнатог брда силази се уређеном стазом од бехатон плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.711936, 43.711368 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римокатоличка црква светог Михаела Арканђела са Жупним двором у Краљеву", "ref:RS:nkd": "SK2225", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101860", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101860", "description": "Римокатоличка црква светог Михаела Арканђела са Жупним двором у Краљеву је изграђенa 1933. године по пројекту архитекте Мисите Катушића из Београда, за верске потребе великог броја становника католичке вероисповести који су се из Француске, Немачке и западних делова Краљевине Југославије доселили у Краљево, ангажованих за рад у новоформираном Ваздухопловно-техничком заводу. Изглед цркве је инспирисан основним начелима романске архитектонске традиције у комбинацији са елементима готске естетике и декоративности у унутрашњем простору. Црква је једнобродна грађевина базиликалног типа са полукружном апсидом, проскомидијом и сакристијом на источној страни, двоводним кровом и торњем звоника који се налази на југозападном углу цркве. Храм је грађен пуном опеком класичног формата, а зидови су споља обложени пикованим цементним малтером. Контрафори на бочним зидовима цркве имају скромну статичку функцију али значајну естетску, обогаћујући фасаду и дајући јој униформну и строгу ритмичност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.692709, 43.726118 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Димитрија са старим гробљем у Митровој Реци", "ref:RS:nkd": "SK2226", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104214", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104214", "description": "Црква Светог Димитрија је обновљена 1853. године. Претпоставка да је првобитна црква била изграђена крајем XVI или почетком XVII века заснива се на типолошкој и градитељској сличности цркве Светог Димитрија са сеоским храмовима новопазарског краја, за које је поуздано утврђен период изградње у то доба. Приликом обнове 1853. године, црква Светог Димитрија је продужена доградњом припрате, што се запажа по нешто другачијем слогу камена и различитој величини квадера у односу на централни простор цркве. Црква је једнобродна грађевина зидана тесаним квадерима камена пешчара, трахита и местимичних мермерних уметака, која се на источној страни завршава споља осмостраном апсидом. Унутрашњи простор је засведен полуобличастим сводом и подељен на три травеја. Кровна конструкција на две воде сада је покривена ћерамидом, док су камене плоче представљале изворно решење покривке. Поред цркве налази се старо гробље које више није у функцији, са преко 360 документованих надгробних споменика грађених од исте врсте камена, са неколико украсних мотива који се понављају. Црква са гробљем чини јединствену историјску целину и представља синтезу појединих карактеристичних стилских елемената својствених сакралној уметности српског народа новопазарског краја у периоду турске владавине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461845, 43.216995 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору", "ref:RS:nkd": "SK2227", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102617", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102617", "description": "Крајем XIX века, у посету Златибору, дошао је последњи српски краљ из династије Обреновић, Александар I Обреновић (1876–1903) и то се сматра преломним тренутком за развој туризма на овој планини. На сувату Обудовица, крај извора хладне воде Кулашевац 1893. године организован је свечани дочек и ручак за суверена. Председник чајетинске општине Петар Мићић је у име Златибораца одржао здравицу. У жељи да овај боравак нечим обележи, краљ Александар се обавезао да ће о свом трошку подићи чесму, па је у знак захвалности месту тада промењено име у „Краљева вода“. Након овог догађаја отпочела је изградња првих смештајних објеката и претварање ове планине у туристички центар Србије. Уз спомен чесму одржавале су се светковине и била је најчешћи мотив на златиборским разгледницама, тако да се са сигурношћу може рећи да је до данашњег дана задржала потпуну аутентичност у свом изгледу. Спомен-чесма краља Александра Обреновића на Златибору подигнута је 1893. године уз шеталиште, крај језера, у подножју „Краљевих вода”. Правоугаоне је основе, грађена од фино тесаних камених квадера, а у горњем делу се завршава тимпаноном у духу класицистичке традиције. На чесми је уграђена квадратна плоча од црног мермера са натписом „Краљ Александар I 20 август 1893”. Изнад спомен плоче је аплициран крст мањих димензија. Са леве и десне стране чесме је зид од рустично обрађеног камена и по једна камена клупа док се са њене задње стране налази ограђени плато приближно квадратног облика. Плато је поплочан гранитним плочама и ограђен оградом од кованог гвожђа. Са задње стране прилази се са терена, док је са предње стране у односу на шеталиште уздигнут за 1,82 m." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.700906, 43.725845 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије у Чачку", "ref:RS:nkd": "SK2228", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106085", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106085", "description": "Зграда Гимназије у чачку је репрезентативно, монументално школско здање, остварење знаменитог српског архитекте Драгутина Маслаћа (1875 – 1937). Избором места у историјском урбаном језгру Чачка, на углу улица Жупана Страцимира и Мутапове, у непосредној близини цркве и зграда државне управе, дат је посебан значај овом просветном здању. Пројекат за нову гимназијску зграду у Чачку, наручен од Министарства грађевина, архитекта Драгутин Маслаћ завршио је до 21. маја 1912. године и ускоро је започета градња. Радови на изградњи прекинути су 1914. године због почетка Великог рата, а грађевина, у великој мери већ изведена, служила је као болница за смештај рањеника. После завршетка Првог светског рата ранији фонд за зидање допуњен је државном помоћи и 1924. године настављени су радови, када је над предвиђеним високим приземљем и спратом изграђен и други спрат. Зграда је освећена 8. новембра 1927. године, на Митровдан, у присуству високих представника власти и црквених великодостојника. Функционално решена основа развија се подужно у облику правоугаоника око атријума. Главна фасада има ризалитно истакнути средишњи троспратни део, надвишен у односу на остале делове за висину поткровља, са централно постављеним главним улазом који води у хол са степеништима и излазом у унутрашње двориште. Еклектично композиционо решење грађевине настало је стапањем различитих елемената академске, традиционалне и архитектуре изведене у духу модернизованог српско – византијског стила (по монументалности и стилској обради) као масиван разуђен архитектонски волумен. Зграда је конципована према академским постулатима (хоризонтална троделна подела зона фасада, степеновање декоративних елемената, наглашена симетричност, сокл и подеони венци, балкон на конзолама и са декоративном каменом оградом, ступци са капителима), има пластичне и декоративне елементе националног средњовековног наслеђа (залучени портал, седам у низу лучних отвора изнад прозора другог спрата централног ризалита главне фасаде са попречном гредом која повезује капител шест стубаца) и народне неимарске традиције (четвороводни кров, истурени високи димњаци), док се продор модерних архитектонских схватања уочава у доминацији широких безорнаменталних површина и хоризонталном ритму низа правоугаоних прозора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.350174, 43.893366 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јосифа Шојата у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2229", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101963", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101963", "description": "Кућа Јосифа Шојата у Београду је грађена од 1926. до 1927. године према пројекту истакнутог архитекте модернисте Милана Злоковића. У овом свом раном делу, али и једном од најзначајнијих у целокупном опусу, еклектичким методом архитекта је креирао модернизовану структуру са стилским елементима ренесансних палата средње и северне Италије, али и рељефним акцентима инспирисаним епохама барока и маниризма. У складном односу архитектонске пластике, рељефне и сликане фасадне декорације са фигуралним композицијама, архитекта је обликовао редак пример ар декоа, који је допринео афирмацији овог модерног стила у Београду и Србији у периоду између два светска рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4664, 44.80404 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хајдук Вељкова барутана", "ref:RS:nkd": "SK223", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104353", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104353", "description": "Објекат Хајдук Вељкове Барутане се налази у порти нове цркве у Неготину. Чинио је саставни део утврђења ''Баба Финке'' које су током Првог српског устанка користили устаници предвођени Вељком Петровићем, хајдуком, војводом и једним од највећих јунака Првог српског устанка. Цело утврђење, осим барутане, срушено је 1883. године. Барутана је мањих димензија, правоугаоне основе, саграђена од камених блокова, са кровом на четири воде, и до данас је у потпуности сачувала свој аутентичани изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.531729, 44.226808 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда „Хемпро“ на Теразијама у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2230", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108988", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108988", "description": "Зграда „Хемпро“ на Теразијама у Београду подигнутa je 1956–1957. године по пројекту архитекте Алексеја Бркића, у улици Теразије, централној матрици трговачко-пословног простора Београда, једно од најранијих дела савремене архитектуре на Теразијама, сажима тенденције и идеје модерне архитектуре града и представља основу за даљи развој ауторске и националне архитектуре. Аутор овим делом наговештава свој оригинални ликовни манир као и појаву једне нове неконвенционалне архитектуре. Посматрајући споменик културе као засебну целину, види се изванредна демонстрација модернистичких постулата, без залажења у пуко подражавање. Услед утицаја архитектуре Мис ван де Роа и интернационалног стила, споменик културе одише једноставношћу и геометризмом, али ослобођен постулата строгог функционализма. Софистицирано одабрани и уклопљени детаљи интерполирани су у целину, истовремено не губећи на својој изражајности и не реметећи утисак компактности. Истовремено, ова зграда представља савремени објекат вешто интерполиран у оквир историјски наслеђене урбане и градске матрице улице Теразије. Посматрајући споменик културе кроз призму друштвено-историјских прилика, представља пионирско дело послератне београдске архитектуре, које репрезентује промене на националној градитељској сцени, односно одступање од соцреалистичких норми и прелазак на западноевропски архитектонски утицај. Допринос овог значајног послератног остварења јесте у његовом ликовном изразу који је допринео продору нових савремених архитектонских токова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460136, 44.814449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда „Касина“ У Врднику", "ref:RS:nkd": "SK2231", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2019-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109075", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109075", "description": "Зграда „Касина“ У Врднику је доминантнa зграда која положајем, димензијама и стилским карактеристикама даје специфичан изглед целом насељу. Јужнa странa окренута је према Новој колонији, док се са северне стране налази пространи парк. Зграда је подигнута 1910. године као раскошна, репрезентативна једноспратница у стилу сецесије. Првобитно је служила за смештај управитеља рудника угља у Врднику и њихових гостију. Изведена је као слободностојећа грађевина, увучена у односу на регулациону линију улице. Конструкција објекта је класична, масивна, зидана опеком старог формата. Основа објекта је разуђена, правоугаона са ризалитима на западној и источној страни. Асиметричне је просторне концепције. Има богат пластични украс нарочито изражен у горњим зонама главне и бочних фасада. Сецесијски концепт обликовања зидних платана наглашен је широким и плитким пиластрима и издуженим правоугаоним пољима обрађеним у техници пиковања. Пиластри у горњим зонама имају антропоморфне представе у виду женских глава и тракасту орнаментику. Композиција главне фасаде је асиметрична: краћи леви крак има по два правоугаона прозора у приземљу и на првом спрату, а на десном делу су четири прозора на спрату, док су у приземљу четири отвора – наизменично се смењују прозори и врата. Оба крила су акцентована атикама. Главном фасадом доминира истурени ризалит у чијем средишту су постављена главна улазна врата. Изнад њих, у декоративном флоралном оквиру, постављено је правоугаоно поље у којем су се обично постављале плоче са исписаним називом или подацима о грађевини. Ризалит је наглашен декоративном кровном атиком на којој су у простору изнад две слепе нише, представљени укрштени чекићи, рударски симболи. Улаз у зграду је изведен преко издигнутог степеништа са четири полукружно обликована степеника. Северна фасада једноставно је решена, има два прозорска отвора и правоугаона плитка слепа ниша на спрату и три прозорска отвора у приземљу. На јужноj бочној фасади су три у приземљу и један прозор на спрату и по једна плитка правоугаона ниша које су постављене у оси отвора у приземљу. Богати пластични украси, са складно укомпонованим антропоморфним, зооморфним и флоралним мотивима, сачувани су у горњим зонама бочних и на главној фасади. Парапетни простори испод прозора спрата су испуњени стилизованим декоративним гирландама, док су парапетни простори испод прозора у приземљу декорисани стилизованим венцима које уоквирују заталасане траке. Завршни кровни венац изведен је у виду непрекинутог фриза са флоралним и геометријским украсима, а кровне равни су маскиране ниском зиданом атиком. Раскошна декоративна орнаментика на фасадама је стилски укомпонована са репрезентативно изведеним ентеријером у коме доминира свечана сала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.787243, 45.124054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик „Слобода“ на Иришком венцу", "ref:RS:nkd": "SK2232", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "2019-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102118", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102118", "description": "Споменик „Слобода“ на Иришком венцу налази се на јужним обронцима Фрушке горе. Рад је познатог уметника Сретена Стојановића, а откривен је 1951. године у знак сећања на све погинуле родољубе Војводине у антифашистичкој борби током Другог светског рата. Споменик се састоји од постамента, обелиска и монументалне скулпторалне композиције. Постављен је на кружној бази поплочаној тесаницима и каменим плочама. База је ограђена са северозападне и североисточне стране ниском каменом оградом. Постамент је полигоналан, а према северу се продужава у облику зракасто компонованих крила која држе по четири висока профилисана ступца. На све четири бочне стране постамента развијен је бронзани фриз са симболичним сценама из антифашистичке борбе народа Војводин. Из постамента се издиже монументални обелиск на чијем врху је постављена женска фигура са уздигнутим рукама – алегорија слободе. На постаменту, испред обелиска, постављена је монументална скулптурална група – партизани у маршу са оружјем и заставом. Шест фигура, од којих једна жена, приказују се у наглашеном покрету и својим истакнутим димензијама (високе су око 3м), наглашавају хероизам и непосредно учешће различитих појединаца у народноослободилачкој борби. Цело спомен обележје је урађено у тада владајућем маниру социјалистичког реализма. Спомен обележје је подигнуто и као пандан спомен обележју јединицама Црвене армије које се налази на обали Дунава, у Батини у Хрватској. Намера је била да се, услед сукоба Југославије са Информбироом, обележи и величина аутентичности југословенске револуције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.839897, 45.15264 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Петронијевић у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2233", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2019-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108485", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108485", "description": "Кућа породице Петронијевић у Београду пројектована је 1922. године као вишеспратна стамбено-пословна зграда др Милоша Петронијевића, шефа Народне Банке за страну коресподенцију, унука Аврама Петронијевића и сина Милана А. Петронијевића. Зграду је пројектовао архитекта Никола Несторовић, првенствено за породицу Петронијевић, уз станове и дућане за рентирање. Пратећи облик парцеле Несторовић је на готово целој површини пројектовао зграду симетричне, сложене основе са по два бочна светларника са сваке стране и једним централним. Као код већине објеката у Београду свога времена, у приземљу су смештени дућани, на спрату – мезанину два бироа и два мала стана, а на преостале три етаже по два велика стана. На мансарди је био један стан и тавански простор. Кућа је конципирана у академском стилу, са рустичном обрадом приземља и мезанина, док су спратови урађени уз обиље сецесијске пластике. Пластични флорални украс у виду гирланди и картуша, као и балконске ограде од кованог гвожђа, представљају типичне елементе декоративног језика сецесије. Тространи еркери главне фасаде обухватају три спрата које по хоризонтали повезују полукружни балкони и тако формирају динамичност и ликовност фасадног платна. Зона приземља је пословне намене конципирана у виду излога са централно постављеним главним улазом наглашеним стубовима и декоративном пластиком. Кућа баштини сећање на припаднике три веома значајне српске породице које су учествовале у стварању и дефинисању српске модерне државе – породице Петронијевић, породице Пироћанац и породице Јуришић Штурм." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464055, 44.808652 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије", "ref:RS:nkd": "SK2234", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2020-02-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109069", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109069", "description": "Зграда Службе друштвеног књиговодства Југославије је подигнута 1969. године, према пројекту архитекте Петра Вуловића. Правоугаоно конципиран волумен зграде се састоји од шест спратова. Изнад приземља је мезанин који доприноси утиску монументалности и хармоничности. Стубови приземља носе фасадни плашт од правилно модуловане мреже, саћа од низа прозора – по 33 на сваком спрату ка ширем корпусу зграде који је оријентисан ка саобраћајно и по важности споредној улици Поп Лукиној, и по 6 прозора на сваком спрату ка главној саобраћајно важнијој Бранковој улици. Правилно моделована према постулатима геометрије интернационалне архитектуре, постаје један од најдоследније примењених примера структуралног архитектонског концепта. Бавећи се лепотом и могућностима геометријске форме аутор је обликовао фасаду од идентичних правоугаоних прозорских оквира изливених од белог бетона са уграђеним парапетним плочама од природног камена. Посебну динамику фасади дају закошени парапети и наглашени укрсти хоризонтала и вертикала фасадне мреже. Споменик културе лоциран је на месту уласка у Косанчићев венац чија граница је са леве стране Поп Лукине улице и на месту уласка у Београд из правца Новог Београда, стоји као портал – капија уласка из Новог у стари Београд." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453415, 44.815482 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Свете Тројице и стара школа у Церовцу", "ref:RS:nkd": "SK2235", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2020-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102895", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102895", "description": "По предању церовачка црква брвнара подигнута је 1822. године на месту где се налазио збег народа у Првом српском устанку, у шуми на потезу Липовац код извора Змајевац. Црква је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом у ширини наоса на источној страни и малим бочним конхама накнадно дозиданим. Изворни изглед цркве брвнаре је промењен када су зидови од талпи споља обзидани циглом и омалтерисани, а изнутра у више слојева малтерисани преко летвица закуцаних у талпе. Наос цркве је продужен додавањем западног травеја и засведен полуобличастим сводом. За часну трпезу у олтару секундарно је употребљен надгробни споменик. Приложнички записи на вратима сведоче о једној од обнова храма из 1860. године. Кров на две воде покривен је бибер црепом, док је на апсидама поцинковани лим. Над делом наоса сачуван је и старији кров са шиндром испод постојећег крова. Висока олтарска преграда, богато резбарена и позлаћена, носи иконе Димитрија Посниковића из друге половине XIX века, а на јужном зиду наоса налази се спомен плоча постављена 1922. године, са именима церовчана погинулих у ратовима 1912 –1919. године. Поред цркве се налазе стара школа и дрвена звонара, споља обзидана циглом. Стара школа представља адаптирану црквену кућу са сачуваном старом оџаклијом. Као школа служила је у периоду од 1840. до 1860. године. Грађена је у бондручном систему са испуном од чатме, на темељима од камена. Правоугаоне је основе са централно постављеним тремом из кога се улази у једну велику просторију и две мање бочне. У порти цркве налази се и већи број гробова, међу којима су најстарији са споменицима из 1825. и 1826. године. О значају и старости споменика културе сведочи и велики број старих и вредних богослужбених књига и предмета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.839999, 44.318581 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила Прендић у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2236", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "2020-03-31", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102901", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102901", "description": "Вила Прендић у Београду је подигнута 1932\/33. године, као зграда Јована и Драгојле Прендић. Аутор пројекта је истакнути српски архитекта Милан Злоковић. Урбанистички је позициониран као слободностојећи објекат на регулационој линији, са фронталним делом оријентисаним ка парку, спратности – подрум, приземље и једна етажа. Карактеристична је изражена динамика степеновањем маса. Поред стамбене, у аутентичном концепту објекат је имао и функцију лекарске ординације. Карактеристичан је третман архитектонских маса, односно издвојена партија са спољним степеништем из кубичног волумена објекта. Унутрашња организација простора је морала да помири две функције, становање и рад (лекарску ординацију), јасно одвојене на различитим нивоима и спроведене кроз, за Злоковића својствен третман raumplana. Два одељења лекарске ординације (чекаоница и сама ординација) смештени су у одвојеном кубусу куће, у нивоу улице, а стамбени простор је подигнут за један метар од нивоа ординације. Тако конципиран функционални распоред простора добија свој одраз у архитектонском концепту маса. Стамбени простор је подељен на јавни, репрезентативни део (хол, салон и трпезарија) у високом приземљу; сервисни део (кухиња, оставе, тоалет) на истом нивоу у дубини куће иза ординације и у подруму; и на приватни део (спаваћи блок, купатило и гардероба) на спрату. У овој кући сублимиран је аутентичан модернистички дух, који београдску архитектуру приближава европским узорима. Консеквентно је спроведен концепт архитектуре модернистичког покрета са пуристичком обрадом фасада, организацијом компактног простора и строге функционалности основе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.482032, 44.816269 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Соколског дома у Чачку", "ref:RS:nkd": "SK2237", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2020-06-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104110", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104110", "description": "Зграда Соколског дома у Чачку је најстарији Соколски дом у Краљевини Србији, саграђен за смештај Соколског друштва „Танаско Рајић”, спортске организације и патриотског покрета заснованог на развијању духа и тела – физичке културе и васпитавању омладине. Припреме за изградњу Соколског дома започете су 1911. године, а вођење послова поверено је најугледнијим људима, чији је ауторитет давао довољно гаранција. Организоване су бројне акције прикупљања новца за изградњу Дома, а највећи део средстава обезбеђен је из фонда за подизање споменика Танаску Рајићу (12.000 динара), уз обавезу да Дом носи његово име. Чачанска општина дала је већу количину грађевинског материјала, те је камен темељац положен крајем 1912. године. Изградња није прекидана ни током Балканских ратова, нити је изостајао добровољни физички рад. Радови су окончани на пролеће 1914. године, али је почетак Великог рата онемогућио планирано освећење и свечано отварање. Током Првог светског рата Соколски дом је једно време коришћен као болница, а током окупације аустроугарски војници користили су га као шталу. Радови на поправци након рата трајали су дуго, јер је било тешко сакупити неопходан новац за грађевински материјал, гимнастичке справе и потребне реквизите. Дом је свечано освећен 22. јуна 1926. године. У периоду између два светска рата Дом је одиграо значајну улогу у развоју физичке културе и спорта, а коришћен је и за културне и друштвене догађаје. Значајан је и допринос Соколског друштва у изједначавању полова, кроз организовање вежби за женске и мушке чланове, а посебно увођењем функције начелнице 1926. године, која се брине о женским члановима Друштва. Прва библиотека у Чачку основана је у згради Соколског дома 1931. године.\nЗграда Соколског дома саграђена је у еклектичном духу заснованом на принципима академизма, може се претпоставити према типском пројекту (симетрично компоноване фасаде са истуреним средњим ризалитима, ритмично распоређеним отворима, сведеном плитком декорацијом). Дом у основи има облик слободног крста, који чине главни – подужни тракт у коме је смештена дворана – вежбаоница, и два шира ризалита, подигнута на средини дужих фасада, у којима су смештени улази, степеништа, канцеларијске и помоћне просторије (свлачионице, оставе за реквизите, тоалети). Састоји се од приземља и спрата, a подруми су смештени испод ризалита. Дворана намењена спортским активностима (24 x 10 m) простире се по висини кроз две етаже. Сложени кров чине укрштени двоводни кровови. Некада су се над врховима четири забата налазиле стреле, нестале у бројним поправкама. Сви углови грађевине обрађени су рустично у виду тесаника изведених у малтеру, а хоризонтална подела је дискретно изведена назначеним венцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.34761, 43.894438 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву", "ref:RS:nkd": "SK2238", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2020-08-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108091", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108091", "description": "Зграда Државне хипотекарне банке у Ваљеву подигнута је у центру Ваљева 1939. године, према пројекту чувеног руског архитекте Василија Вилхелма фон Баумгартена. Саграђен је као слободно стојећи објекат на локацији на којој се налазила кућа знамените породице Ненадовић. Потпуно јасна кубична форма објекта одвојила га је од академизма и наглашеном плошношћу фасада и широким равним неорнаментисаним површинама истаклала његову модерност. Улаз у банку је широк, висок и у потпуности застакљен. У ентеријеру спомемника културе налазе се вредни рељефи са представом Илије Бирчанина и Алексе Ненадовића које је заједно са онима на фасади урадио вајар Владимир Загородњук, такође руски емигрант. У издигнутом приземљу налази се пространа шалтер сала која је осветљена са улазне стране и са сва три зида на којима се налази већи број високих прозора. Иако је првобитно била пројектована као слободно стојећи објекат његова изворна архитектонска модерност угрожена је у послератном периоду дозиђивањима и надоградњом са мансардним кровом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.886633, 44.269725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења у Змињаку", "ref:RS:nkd": "SK2239", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2020-08-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108094", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108094", "description": "Црква Вазнесења у Змињаку подигнута је у временском интервалу од 1890. до 1896. године. Пројектован је у стилу ханзенатике који је у то време био владајући стил у црквеној архитектури Србије и Средње Европе. Основа је крстообразна са куполом на пресеку кракова крста, а плитка олтарска апсида у основи тространа. Западна фасада украшена је порталом и великом розетом изнад. Розета је изведена у камену са украсом у облику увијене траке. Портал је наткривен мањим тремом са два стуба спојена луком, изведеним у опеци. Стубови су исклесани у камену, имају базе и капителе. Стабло стуба је у горњим деловима декорисано паралелним вертикалним канелурама. На северној и јужној фасади су по један велики квадрифор, на олтарској апсиди три монофоре, а на куполи их је укупно осам. Сви прозорски отвори су лучно засведени. Посебно је обраћена пажња на декоративност северне и јужне квадрифоре. Обе су реализоване у камену, где је посебна пажња посвећена обради витких и високих стубића, који деле прозорски отвор на четири дела и који су између себе повезани у целину луцима. Све четири фасаде зацршавају се забатима, чији облици сугеришу облик кровних равни грађевине. На пресеку кракова крста уздиже се изузетно складно уклопљена купола у масу целе грађевине. Постоље, тамбур и калота куполе просто израњају из грађевине тако да чине нераскидиву целину. Фасадне површине су украшене хоризонталним ужим и ширим пољима, која се наизменично смењују, и која подражавају средњовековни начин зидања у византијској средњовековној црквеној архитектури-наизменично смењивање редова камена и опеке.\nЕнтеријер споменика културе захваљујући својој крстообразној основи врло је простран и прегледан. Најпространији део је наос, изнад кога се уздиже купола, чија се конструкција директно ослања преко сводова на зидове грађевине. Свод је полубачваст. На западном делу је троделни простор који има тројаку улогу: мале припрате, простора за палионицу свећа и степеништа које води на галерију. Олтарска апсида је мањих димензија, изнутра је полукружна, а споља тространа. Две плитке нише на северној и јужној страни имају улогу проскомидије и ђаконикона. Судећи по ктиторским натписима на појединим иконама, садашња иконостасна преграда настала је 1939. године. Преграда је дрвена, мањих димензија, са иконама које су дело, најмање тројице сликара. Већина икона на иконостасу је дело познатог шабачког сликара Стојана Чалића. Престоне иконе Исуса Христа и Богородице вероватно су сачуване са старог иконостаса и уз промену димензија постављене на садашњи иконостас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.462456, 44.734842 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Прохор Пчињски", "ref:RS:nkd": "SK224", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109457", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109457", "description": "Недалеко од села Кленике, поред реке Пчиње и подно Козјака, смештен је пространи манастирски комплекс Светог Прохора Пчињског. Према предању, манастир је у XI веку засновао византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору, једном од чувених словенских пустињака и мисионара, чији је мироточиви гроб до данас остао централно место култа. Старо светилиште обновљено је у доба краља Милутина, када је северно од просторије с кивотом светог изграђена црква коју је осликао солунски сликар Михаилo 1316\/17. Део тих фресака сачуван је и данас. После турских разарања храм је обновљен и осликан 1489. заслугом ктитора Марина из Кратова. По стилским одликама, те се фреске сврставају у најзначајнија сликарска дела с краја XV века у Србији. Потом је, у другој половини XVI века, јужно уз капелицу и цркву подигнут параклис посвећен Богородици, украшен фрескама високих уметничких квалитета. Садашња монументална вишекуполна црква, сазидана 1898, својим источним делом обухватила је сва старија здања. Зидне слике извели су Лукијан Бабић и Трајко Јовановић Муфтински 1933–1935. \nПрофаним грађевинама уз манастирско обзиђе доминира „врањски” конак монументалних размера и лепоте, изграђен 1854–1862. заслугом Хаџи-Михаила Погачаревића, трговца из Врања. \nУ новијој историји манастир је одиграо значајну улогу као стециште устаника у доба турске власти и центар отпора у доба НОР-а." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.896159, 42.329726 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородице у Ориду", "ref:RS:nkd": "SK2240", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2020-08-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108095", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108095", "description": "Црква Успења Богородице у Ориду подигнута је у временском интервалу од 1872. до 1876. године по пројекту српског архитекте Александра Бугарског. Великих је димензија, пројектован као грађевина правоугаоне, издужене основе са високим доминирајућим звоником на западној страни. Унутрашњи простор је јасно дефинисан и подељен на припрату, наос и олтарски простор. Припрата је реализована као троделни простор са средишњим улазним делом из ког се улази у две мање просторије, палионицу свећа и степениште за галерију која се налази изнад припрате. Зидови који деле припрату су масивни и у основи врло широки, јер су истовремено и носиоци врло високе и тешке конструкције звоника који се издиже изнад овог простора. Централни део грађевине подељен је на два травеја-западни (има квадратну основу која је заведена сводом у облику слепе куполе) и поткуполни травеј кога са јужне и северне стране уоквирују квадратне певнице. Сва три простора (поткуполни простор са певницама) имају по куполу. Централна купола тако је конструисана да се стиче утисак да се директно ослања на свод који је у том делу просечен. Међутим, то је само први утисак, јер се цела конструкција ослања на моћне полуобличасте лукове, који су њени главни носиоци. Олтарски травеј је простран и са унутрашње стране полукружан, засведен конхом. Олтарска апсида споља је тространа. Две лучно засведене нише, на јужном и северном зиду у олтарској апсиди, имају улогу ђаконикона и проскомидије. Унутрашњи простор храма и поред своје величине добро је осветљен, захваљујући већем броју прозорских отвора. На северном и јужном зиду западног травеја наоса смештене су по три високе монофоре. Олтарску апсиду осветљавају такође, три високе монофоре, певнице-по једна велика монофора, а куполе и звоник већи број издужених монофора. Западни зид наоса има укупно шест лучних отвора који су груписани по три, у приземном и галеријском простору. Средишњи су већи, док су бочни нешто ужи. Северни отвор води у мању просторију која нема свод, већ је отворена до таванског дела и вероватно има улогу проветравања централног дела грађевине.\nУнутрашњи зидови споменика културе осликани су са неколико зидних слика у ал секо техници, дело сликара А. Биценка из 1939. године. Судећи по стилским карактеристикама иконе са иконостаса су, такође, дело овог руског сликара, а датирају из 1933. године.\nСпоља гледано, споменик културе је монументална грађевина на којој доминирају високи звоник на западу и три куполе над централним делом грађевине. Из равни јако издужене правоугаоне основе излазе врло простране певнице плитки ризалити на западном делу, који наговештавају просторе за палионицу свећа и степениште за галерију и звоник. У горњим деловима фасадних зидова наглашен је хоризонтални кровни венац, а сви прозорски отвори су маркирани врло плитким полукружним нишама, истог облика као и прозори, изведеним у малтерској пластици. Грађевина има три портала-главни (западни) и споредне (јужни и северни). Обликом и величином сва три су иста-пројектовани као полукружни отвори који су уоквирени са стране, са по једним пиластром, спојеним у целину кровићем на две воде. Високи звоник на западном делу грађевине пројектован је на исти начин као икуполе-изнад осмостране основе издиже се врло висок тамбур, на чијим страницама се наизменично смењују прозорски отвори и нише. Тамбур се завршава хоризонталним венцем на којем доминирају слепе аркаде. Калота са лантерном у врху покривена је бакарним лимом. Куполе, у односу на звоник, мањих су димензија, постављене на осмостраном постољу изнад кога је, такође, осмостран тамбур, док је плитка калота на врху, такође, покривена бакарним лимом. Прозорски отвори на куполама су уски, издужени и лучно засведени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.795818, 44.714922 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "„Сава центaр\" у Београду", "ref:RS:nkd": "SK2241", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "„Сава центaр\" у Београду" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св.Стефана", "ref:RS:nkd": "SK225", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109340", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109340", "description": "Североисточно од Алексинца, на платоу код извора Светостефанске реке смештен је манастир са црквом Светог Стефана, која је раније била посвећена Преображењу. Истраживања су показала да је на старом култном месту, на стеновитом вису Лесковик, у другој половини XIV века подигнут утврђени Липовачки град – замак непознатог локалног велможе, са придворном триконхалном куполном црквом у подножју. Читава породица (ктитор, његова супруга преминула на порођају и троје деце) сахрањена је уз богате гробне прилоге у југозападном углу цркве. Потом је смерни монах Герман, доградивши и осликавши припрату 1398\/1399, претворио придворицу у манастирску цркву, којој је гравитирало и анахоретско станиште под каменом литицом Лесковика. Кнежеви Стефан и Вук Лазаревић приложили су манастиру винограде. Убрзо, током освајања која је 1413. године предузео султан Муса, Липовачки град је разорен, док је манастир поштеђен страдања. Крајем XV или почетком следећег века црква је поново живописана, од чега су се до данас сачувале фреске у тамбуру куполе и на пандантифима. Велику обнову црква је доживела 1938, када је уз западну фасаду дограђен масивни звоник, а молдавски Рус Иван Петрович Дикиј поново осликао читаву унутрашњост.\nУ манастирском комплексу северозападно од храма постоји конак изграђен у XIX веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.834249, 43.561492 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пиротски град", "ref:RS:nkd": "SK226", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108538", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108538", "description": "Пиротски град је зидано војно утврђење подигнуто уз десну обалу Бистрице, на издвојеној стени код узвишења Сарлах. Чине га три спојене целине: Горњи, Средњи и Доњи град. Горњи град је подигнут током последњих деценија ХIV века, у време кнеза Лазара, а Средњи у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића. Горњи град је издуженог полигоналног облика у правцу запад-исток, димензија 50 х 35 м . Према странама света постављене су правоугаоне куле, а у оквиру северног бедема, на врху стене подигнут је донжон. Лица бедема и кула су од ломљеног притесаног камена са уметнутим уломцима античких опека. Средњи град има елипсоидни облик, димензија 70 х 60 м , и степенасто се спушта на подножје издвојене стене, јужно, источно и северно уз Горњи град, али без грађевинске везе са њим. Бедеми Средњег града изграђени су од ломљеног камена у неправилном слогу, са језгром од трапанца. Доњи град, димензија 180 х 130 м , изграђен је у равници, као неправилни правоугаоник у правцу југозапад-североисток. Имао је три капије: Нишку, Стамбол и Књажевачку, а неопходна одбрана ојачана је зиданим воденим каналом, ширине 5-6 м . У Нишкој капији Доњег града пронађена је мермерна плоча са натписом: \"Војни командант Рахим-паша обнови овај град 1804\". Археолошка ископавања и конзерваторско-рестаураторски радови вршени су у периоду 1970-1986." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.581413, 43.159083 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква \"Вражји камен\"", "ref:RS:nkd": "SK227", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107021", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107021", "description": "У живописном пределу у клисури реке Пчиње, недалеко од Трговишта, налази се средњовековна црква посвећена Богородици. Једноброднa je, са споља полукружном апсидом, зидана каменом, док је декоративност на фасади апсиде постигнута коришћењем опеке \"на зуб\". Јужно фасадно платно рашчлањено је трима нишама. У наос воде западни и јужни улаз. Унутрашњост је изузетно слабо осветљена, будући да постоје само два узана прозора на источном зиду. Зидани иконостас са два лучно обликована пролаза одваја наос од олтарског простора. Услед непостојања других извора, црква се по својим архитектонским и сликарским одликама датује у период између 1350. и 1380. године.\nЖивопис је делимично сачуван и обухвата зону стојећих фигура и циклус Великих празника, који је проширен одабраним сценама из живота Богородице - патрона храма. Занимљиво је то што су поједини учесници сликане Службе архијереја насликани и на источном лицу зидане олтарске преграде. Стилске разлике, уочене на боље очуваним партијама фресака, указују на два сликара, од којих је један склонији класицистичким решењима, а други даје предност експресији. Обојица су пак добро обавештена о токовима у уметности свога доба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.052053, 42.384359 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Латинска црква", "ref:RS:nkd": "SK228", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108709", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108709", "description": "Посвећена светој Тројици, црква у Горњем Матејевцу надомак Ниша једна је од малобројних сачуваних грађевина преднемањићке епохе у Србији. Невеликих размера, једнобродна, са споља и изнутра полукружном олтарском апсидом, црква има облик сажете варијанте уписаног крста. Парови пиластара деле унутрашњост на три неједнака травеја, од којих су западни и источни полуобличасто засведени. У основи правоугаони облик средњег травеја условио је појаву плитких пандантифа, а постоље куполе има споља необичан, шестострани облик. Занимљиво је и то што је осмострани тамбур куполе спојевима страница постављен у правцу исток–запад и носи четири прозорска отвора. Нише у северном зиду преузимају функцију проскомидије. Декоративна обрада фасада огледа се како у оживљавању двостепеним слепим нишама тако и у начину коришћења градива (ћелијасто зидање, насатично и на зуб постављена опека, секундарно коришћење клесаног античког материјала). Трагова зидног сликарства нема. Како су у XVI веку Дубровчани користили цркву као своју богомољу, то би највероватније из тог времена потицали у темељима сачувани остаци припрате, као што и свој популарни данашњи назив Латинска црква дугује њима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.962918, 43.370124 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Латинска црква", "ref:RS:nkd": "SK229", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109375", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109375", "description": "Континуитет у животу топличке области још од давнина потврђују како материјални остаци неолитске културе тако и рушевине из времена римске управе над овом територијом. Историјски извори увелико доказују свеколику активност у долини реке Топлице током средњег века, посебно њеног вишезначног центра и највећег града, Прокупља. Сваки од споменика у њему сачуван говори о бурној прошлости топличког краја који је од поделе Римске империје припадао источној, византијској политичкој и духовној сфери, од оснивања српске државе представљао њено језгро, а од доласка Турака седиште дубровачких трговаца у јужном Поморављу. Иако су аустријско-турски ратови као и оба српска устанка довели до ослобођења од отоманске превласти, тада настала велика разарања изменила су првобитни изглед градитељског наслеђа у граду светог Прокопија, а како су изостали одговарајући истраживачко-конзерваторски радови, њега још увек прати низ неразјашњених питања и неодгонетнутих дилема. Тиме, међутим, није умањен значај и вредност прокупачких споменика који подједнако плене својом старином и обрадом на високом уметничком нивоу, али и очигледном припадношћу средини која већ вековима истрајава под различитим цивилизацијским утицајима.\nНалазећи се на раскрсници изузетно важних путева, Прокупље је као град егзистирало још од римског времена, што су, приликом археолошких истраживања, потврдили остаци римског Hammeum-а и византијског Komplos-а. Међутим, најзначајнији и најбоље очувани су делови средњовековног утврђења Хисар, које се у историјским изворима помиње у 15. веку. На врху истоименог брда смештена је цитадела са донжон кулом и цистерном, док је у подграђу бедем са кулама од којих је најзанимљивија тзв. Југ Богданова. У подножју Хисара, налази се црква која у народу такође носи назив Југ Богданова. Једнобродна грађевина зидана је каменом и опеком, са полукружном апсидом и засведена полуобличастим сводом. Подигнута је на месту ранохришћанске базилике. У унутрашњости су се делимично сачувале фреске светлог колорита, јаких светло-тамних контраста и коректно изведеног цртежа, настале вероватно средином 14. века. Наративност је главна одлика овог сликарства чији је ктитор, претпоставља се, био неки угледни властелин. Током 17. и 18. века овај храм су за своје верске потребе користили Дубровчани, који су у Прокупљу имали своју колонију, па отуда и назив \"Латинска црква\". Конзерваторско-рестаураторски радови вршени су на цркви и само делимично на средњовековном утврђењу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.582831, 43.231098 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Димитрија Давидовића", "ref:RS:nkd": "SK23", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107205", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107205", "description": "Налази се на углу улица Главне бр. 6 и Давидовићеве. Саграђена је крајем XVIII века као једноспратна двотрактна грађевина стамбене намене, са унутрашњим двориштем. Развијана је и дограђивана у фазама, до краја друге половине XIХ века. Дограђивањем је добила много дуже фронтове на обе улице, а јединственом обрадом фасада обухваћене су све развојне фазе и постигнут целовит визуелни и просторни утисак. Обликована у духу класицизма, одликује се добрим пропорцијама и једноставним изгледом, карактеристичним за градитељско наслеђе старог језгра Земуна. Каснијим преправкама раније стамбеног приземног дела за локале, у великој мери је измењен првобитни изглед грађевине. Поред архитектонске и амбијенталне вредности кућа поседује и историјски значај јер је у њој рођен Димитрије Давидовић (1789-1838) секретар кнеза Милоша, књижевник и новинар, дипломата и министар просвете обновљене Србије, оснивач Српских новина и творац Сретењског устава из 1835." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.413185, 44.842334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Сићево", "ref:RS:nkd": "SK230", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108537", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108537", "description": "У Сићевачкој клисури, на левој обали Нишаве, испод Големог камена налази се манастир са црквом посвећеном Богородичином Ваведењу. Скромних димензија, црква по типу припада скупини једнобродних грађевина са прислоњеним луковима. Засведена је подужним полуобличастим сводом, са олтарском апсидом која је споља и изнутра полукружна, а са западне стране има омању припрату. Грађена је од грубо тесаног камена. \nФреско-декорација је настала 1643\/1644. и у оквиру стандардног програма обухвата поједине иконографски ређе представе, каква је Богородица типа Живоносни источник или детињи лик Андроника насликан уз св. Константина и Јелену. Колористички сведен а у цртежу коректан, овај живопис припада бољим сликарским остварењима свога доба. Пресликавање појединих оштећених партија живописа у припрати и иконе за нови иконостас урадио је Василије Рудановски 1921. \nУ манастирској порти, уз спратни конак из 1880, звонару и стару чесму, недавно су дограђени и нови конаци." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.072547, 43.32945 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Параскеве", "ref:RS:nkd": "SK231", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108541", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108541", "description": "У селу Станичењу код Пирота нама непозната властеоска породица подигла је свој маузолеј, посвећен Св. Николи. У фреско-натпису, исписаном на западном зиду изнад улаза, забележено је да су Арсеније, Јефимија, Константин и још неки чланови, чија су имена избрисана, сазидали и осликали цркву 1331\/2, у време бугарског цара Ивана Асена и видинског господара Белаура. Њихова гробна црква, скромно зидана речним облутком, једнобродна је пресведена грађевина. Касније дозидана припрата и анекс са јужне стране цркве нису сачувани. Припрата са отвореним дрвеним тремом подигнута је у ХIХ веку. Фреске у Станичењу особене су због своје галерије портрета. Од десет ликова четири су приказана постхумно, са рукама прекрштеним на грудима. Породични заштитник, св. Никола, загрливш и Константина, препоручује њега, његову жену и сестру Богородици са Христом. Арсеније и Јефимија представљени су као монаси, са дечаком Крубаном, вероватно својим унуком. У вишим зонама илустровани су циклуси Великих празника и Страдања Христовог, док су пророци били насликани у своду. На западној фасади виде се композиције из циклуса Св. Николе. Црква је археолошки истражена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.514277, 43.207134 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св.Роман", "ref:RS:nkd": "SK232", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109344", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109344", "description": "Налази се у подножју Послонске планине, код села Прасковче, на путу за Ђунис. Иако још увек неистржено, сматра се са представља једно од наших најстаријих светилишта, први пут поменуто још у повељи коју је 1019\/20. византијски цар Василије II издао Охридској архиепископији. У том случају, црква је била подигнута као гробница св. Романа, ученика св. Климента, једног од веома значајних мисионара за овај крај. Од првобитне цркве сачувала се само основа у облику триконхоса. По предању, велика обнова изведена је у време кнеза Лазара чији је коњушар оздравио на рушевинама цркве и у знак захвалности је обновио. Црква је страдала више пута током турског ропства, а у аустро-турском рату срушена је до темеља. Неки Ђорђе Пиле обновио је 1796. и сазидао конак у којем је радила најстарија школа у том крају и интернат за сиромашну децу. Средином ХIХ века подигнута је велика камена кула звонара. Током рата 1876-78. у манастиру је била ратна болница. Данашња грађевина, посвећена Благовештењу, има облик сажетог триконхоса са припратом, а надвишена је осмостраним кубетом са уским прозорима под луцима. Уз јужну страну дозидана је уска, издужена капела за мошти св. Романа. У централном и источном делу цркве налазе се остаци фресака с краја ХVIII века, испод којих се у олтару помаља претходни слој." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.526458, 43.623723 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Крепичевац", "ref:RS:nkd": "SK233", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107359", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107359", "description": "Манастир Крепичевац налази се на четвртом километру од Злота, северно од Јабланице. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице и представља скромну грађевину триконхалне основе, зидану каменом и на месту на коме се некада налазио такође сакрални објекат. манастир потиче из 15. или 16. века. Кнез Голуб из Јабланице га обнавља 1679. године. Првобитни изглед је сачуван на моделу манастирске цркве који је насликан у ктиторској композицији где су представљени ктитор Георгије, његова жена Зора и син Михајлов. На западној фасади се налазе очувани фрагменти фресака који говоре да је био осликан и са спољашње стране. У ниши, изнад уласка у цркву насликано је попрсје Богородице са Христом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.85056, 43.853609 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK234", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101779", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101779", "description": "Црква Св. Ђорђа у Књажевцу подигнута је 1835. године за време владавине кнеза Милоша. За градњу цркве употребљен је камен који је допремљен из села Кожеља, а потиче са развалина средњевековне кожељске цркве која је до темеља разрушена. За градњу цркве коришћени су и надгробни споменици са кожељског гробља који се виде у степеништу звоника цркве, о чему пише Милан Ђ. Милићевић у књизи „Кнежевина Србија“ 1876. године. \nАрхитектонска пластика на цркви у виду слепих ниша је обрађена делимично под домаћим, а делимично орјенталним утицајем у виду извијених шиљатих лукова. О постојању сакралног објекта или некрополе на тој локацији пре изградње цркве Св. Ђорђа нема података, иако су у току изградње стамбене зграде у дворишту цркве 1981. године откривени гробови. У дворишту цркве налази се неколико надгробних плоча из XIX века, од којих једна припада Јовану Мићићу, ужичком сердару и присталици Обреновића који је тамновао у Гургусовачкој кули. Иконостас цркве је обновљен 1878. године а на њему је радио сликар Никола Марковић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.25163, 43.56583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Кацапун", "ref:RS:nkd": "SK235", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108172", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108172", "description": "Манастир Кацапун, познатији као манастир Светог пророка Илије, подигнут је током XVII века и налази се десетак километара југозападно од Владичиног Хана, недалеко од села Кацапуна. Једнобродна црква посвећена Св. Илији постављена је правилно у правцу исток-запад и зидана од грубо тесних камених блокова лепљених блатом. Покривена је каменим плочама на двосливном крову. Припрата је зидана истовремено са црквом, правоугаоне је основе, пиластрима подељена на два травеја, а распон свода смањен је прислоњеним луковима. Црква има три травеја, од којих је источни у функцији олтарског простора. И овде су парови пиластара повезани прислоњеним луковима. \nИако је зидно сликарство веома оштећено, запажа се да су припрату живописали сликари мање даровитости, који имају потешкоћа са пропорционисањем фигура, али пуно пажње посвећују архитектури у мизансцену. Цркву су пак осликали вешти мајстори које одликује колористичко богатство представа. Они су у целину укључили и ређе иконографске теме, каква је представа Светог Сисоја над отвореним гробом Александра Великог. \nУ оквиру манастирског комплекса налази се и конак за смештај монаштва, урађен је земљани пут до манастира и рашчишћен простор око самог манастира." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.98053, 42.687368 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK236", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107865", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107865", "description": "На јужним обронцима Великог Јастрепца, у области Топлице, у месту Здравиње смештен је манастир Ајдановац са црквом посвећеном светом Ђорђу. По скромној и једноставној архитектури црква припада малобројним грађевинама које су подигнуте после трајног турског освајања Балкана а пре обнове Пећке патријаршије, вероватно око 1485. Данас је образују отворени трем, правоугаона и засведена припрата, једнобродни, полуобличасто засведени наос и ниска, споља и изнутра полукружна олтарска апсида. У функцији проскомидије и ђаконикона постоје нише у источном зиду. И спољни изглед цркве двосливног крова једноставан је, без архитектонског украса. Црква је живописана 1492. године заслугом двојице игумана и тројице приложника, о чему казује фреско-натпис на западном зиду наоса. Премда фрагментарно сачуван, програм фресака обухвата стојеће фигуре, зону медаљона, циклусе Великих празника и патрона, као и опширни приказ Страшног суда. Декоративан сликарски израз, грешке у натписима и одређена иконографска решења, попут представе Свете. Марине у борби са ђаволом, додавање дечака коњаничкој представи Светог Ђорђа или необично решење Сабора арханђела, указују на путујуће сликаре, вероватно из северногрчких области. \nКонаци и спомен-чесма зидани су током обнова 1887, 1907. и 1949." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.3813133, 43.3479583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK237", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107106", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107106", "description": "Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу, општина Алексинац је импозантна црква у руском стилу и је подигнута 1903. године на месту где је у српско–турском рату из 1876. године као добровољац погинуо руски пуковник Николај Николајевич Рајевски. У народу је позната као руска,шарена или црква љубави. На зиду храма налази се мермерна плоча на којој пише:''Трудом и наџором епископа Нишког г. Никанора Ружичића, а о трошку ктиторке племените госпође Марије Рајевске озидан је овај свети храм и освећен 2. септембра 1903. године''\nНа споменику поред цркве пише „Руски пуковник Николај Рајевски, у борби са Турцима, погибе на овом месту 20. августа 1876“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.622841, 43.493482 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Петка - Иверица", "ref:RS:nkd": "SK238", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108625", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108625", "description": "На улазу у Сићевачку клисуру, недалеко од села Островица, налази се манастир свете Петке. О првобитном манастиру који се налазио на овом месту није остало сачувано много података. Црква и манастир добили су назив по чињеници да су у 14. веку овде неко време боравили и стари храм обновили калуђери из манастира Ивирона на Светој Гори.Садашња црква изграђена је 1898. г. у част срећног спасења врховног команданта војске и краља Србије, Александра Обреновића. Главни архитекта храма био је Светозар Ивачковић из Београда, а надзорник радова капетан Живојин Дамњановић.Поред цркве налази се издвојени звоник из 1898. године, са 3 звона тешка 400 килограма. Манастир Свете Петке Иверице познат је као први и једини војни манастир. Од 1898-1903. г. овде је егзистирао војни манастир, као јединствен случај у хришћанству. Храм није живописан, само је небо осликано звездама. У новије време изнад храма подигнут је конак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.130326, 43.336469 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK239", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106972", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106972", "description": "Стара црква Успења Богородице налази се у пространој порти, недалеко од цркве посвећене Св. Димитрију у селу Јошаници недалеко од Сокобање. По својој архитектонској коцепцији и сликарској декорацији, стара црква има све карактеристике једне гробљанске цркве настале или обновљене у XVI или XVII веку. Црква Успења Богородице по својим димензијама сврстава се у ред скромнијих сеоских цркава. \nУ основи је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом. Зидана је од камена, и то веома рустично, а затим је малтерисана и прекречена. На подужним зидовима и апсиди налази се по један узани прозор, обликован у виду пушкарнице.\nСве унутрашње зидане површине старе Јошаничке цркве биле су покривене живописом који није у потпуности сачуван. Репертоар фреско-ансамбла не одликује се богатством, пошто су раположиве слободне површине наметале једноставну тематику и иконографски садржај. Као и са осталим црквама тога времена и овде су илустроване најважније сцене из циклуса „Великих празника“ и циклуса „Страдања“. \nАрхитектура, распоред живописа, иконографија и стил старе цркве Успења Богородице, везује се за споменике настале у XVI и XVII веку. Иако ова црква не поседује неке посебне архитектонско-уметничке квалитете, њене вредности су у томе што припадају културном наслеђу из турског периода владавине, па на тај начин представља занимљиво сведочанство о оживљавању старе традиције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.775744, 43.718412 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Афродите Биало", "ref:RS:nkd": "SK24", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107225", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107225", "description": "Стамбено-трговачка једноспратница, подигнута око 1800. године. Састоји се од подрума испод дела зграде, приземља, спрата и карактеристичног високог крова. Грађена је од тврдог материјала, двотрактног је типа и двојне намене. Обликована је у стилу ампира. Фасада је симетрично компонована са главним колским улазом у средини. На главном улазу се налази једна од најлепших примерака сачуваних стилских капија у Старом језгру Земуна. Зграда представља репрезентативни примерак боље грађанске куће свог времена и са суседним кућама у блоку чини јединствену амбијенталну целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4096886, 44.8457934 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Логор", "ref:RS:nkd": "SK240", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108529", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108529", "description": "У нишком насељу Црвени крст, у зградама некадашње Коњичке касарне које су служиле као војни магацин, током II светског рата био је смештен нацистички концентрациони логор. Био је то један од најозлоглашенијих и највећих логора у Србији. Кроз њега је током четворогодишњег постојања прошло преко 30.000 родољуба, од чега је више од 10.000 стрељано на Бубњу. Посебно је познат по бекству 105 затвореника 12. фебруара 1942. У одмазди после бекства, а за погинуле немачке војнике стрељано је 850 родољуба. Организовано бекство логораша био је јединствени догађај у поробљеној Европи. До бекства логор је био опасан бодљикавом жицом а после бекства је сазидан зид око целог комплекса. Зграде логора су донекле сачувале аутентични изглед и 1967. године су претворене у Меморијални музеј ''12. фебруар''. Логор се састоји од централне, зграде затвора, помоћних зграда, стражарских кућица, две куле осматрачнице, два торња и меморијалног простора посвећеног стрељаним логорашима. Централна логорска зграда има два спрата и поткровље на ком се налазило 20 самица. На првом и другом спрату се налазе изложбене поставке, док су на зиду код степеништа урађена два мозаика, остварења вајара Николе Антова. Меморијални простор посвећен стрељању логораша се састоји од спомен плоче на оградном зиду и платоа на ком је хоризонтални фриз са меморијалним плочама на којима су уклесана имена стрељаних, повезаним стилизованим песницама од кованог гвожђа. пројекат платоа је урадио архитекта Александар Буђевац." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.888889, 43.330674 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије", "ref:RS:nkd": "SK241", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103364", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103364", "description": "Грађена је 1861. године са карактеристичном основом тиконхоса, која је по дужини развијена у правцу исток-запад. Има масивни кровни венац са слепим аркадама испод њега. На угловима је са сваке стране изведен по један пиластер, а по два дуж северне и јужне фасаде. Прозори у средиштима фасадних поља завршавају се полукружним луковима и обезбеђени су декоративним гвозденим решеткама. Изнад западног портала издиже се звоник који израста из саме масе објекта, а завршава се декоративним барокним торњем. Споља се и на њему јављају истоветни фасадни елементи обраде ( венац, слепе аркаде, пиластри) као и на спољашњим масама грађевине. Живопи и иконостас радио је Милија Марковић и син Никола, једни од првих домаћих мајстора из средине XIX века, у духу традиције, потенциран националним историјским наслеђем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.958502, 43.829216 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Архангела-Лозица", "ref:RS:nkd": "SK242", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103360", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103360", "description": "Црква Св. Арханђела – Лозица и споменик у порти палим борцима, налази се у атару села Кривог Вира, на десној страни аутопута Параћин-Зајечар, недалеко од цркве Лапушње. Време настанка цркве везује се по предању за XVI век. Обнављана је у XVIII и XIX веку. \nОбјекат је недовољно истражен, тако да се не може ништа сигурније рећи о њеном настанку. На цркви нема зписа о времену градње. Сматра се да је настала почетком XVI века када и Лапушњанска црква. По предању ктитор овог сакралног објекта је Радул бег, коме се поред цркве Лапушње, приписује и још неколико старијих цркава у Црној Реци. Постоје подаци да је прва обнова цркве Лозице извршена 1680. године а друга 17 година након ослобођења Црнр Реке од Турака 1850. године (Споменица Тимочке Крајине, 1834-1934. год, С. Карловци, 1934, 40). Живопис је новији, највероватније са краја XIX века и почетка ХХ века. Могуће је да испод новог постоји старији живопис. Иконостас је такође новији и није из времена последње обнове цркве. \nОснова цркве је триконхосна. Карактеристично је велико осмострано кубе од сиге у централном делу објекта. Зидови од камених блокова обрађени су споља малтером, аписда је полукружна а на кровном покривачу цркве је ћерамида. По архитектури црква Лозица не одступа од старих сакралних објеката моравске школе. \nСпоменик палим ратницима у балканским и Првом светском рату 1912-1918 године. грађен је, према казивању мештана, 1924. године. Подигли су га, према запису на споменику „родитељи и живи другови палих хероја, мештани Кривог Вира, као и пријатељи са стране“. На њему су уписана имена 211“изгинулих, умрлих и несталих ратника“. Споменик палим ратницима представља вредно каменомрезачко остврење непознстог мајстора, који се својим широким каменим постољем, стубовима на њему и витким пирамидамалним завршетком – издваја од осталих укалупљених сеоских споменичких остварења тога времена у овом крају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.760111, 43.795339 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква", "ref:RS:nkd": "SK243", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107012", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107012", "description": "Стара неготинска црква, посвећена Рођењу Богородице, саграђена је 1803. у центру града, на месту старије цркве брвнаре, трудом виђених људи неготинског краја, пре свега Станка и Перче Карапанџе. Свој коначан изглед добила је у обнови 1900. То је ниска једнобродна грађевина издужене основе, са полигоналном олтарском апсидом на истоку и мањом припратом на западној страни. Изведена је у камену и опеци, а покривена бибер црепом. На северној страни дозидан јој је 1887. отворени трем. Једину фасадну декорацију представљају слепе нише на апсиди. Иконостасна преграда из 1824. рад је зографа Стојана из Равна у Бугарској и његовог сина Станче. Досликавање иконостаса обавио је 1884. Павле Чортановић, који је и аутор зидног сликарства. Осим својих несумњивих уметничких вредности црква је значајна и као место уз које се везују значајни историјски догађаји из времена ослобађања од Турака, у којима је водећу улогу имао Хајдук Вељко Петровић. Његов гроб налази се непосредно уз цркву, због чега је у народу позната и као Хајдук Вељкова црква. У црквеној порти налазе се надгробне плоче истакнутих Неготинаца ХIХ века, међу њима и ктитора цркве. Током 1969-70. обављени су конзерваторско-рестаураторски радови на иконостасу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.530326, 44.224648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Раваница", "ref:RS:nkd": "SK244", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109389", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109389", "description": "Манастир Раваницу са црквом Вазнесења, моћним утврђењем, трпезаријом и келијама, подигао је кнез Лазар у осмој деценији ХIV века. Средином девете деценије истог столећа храм је живописан, а измењена ктиторска композиција досликана је након Лазареве погибије на Косову 1389. После преноса кнежевих моштију из Приштине у Раваницу манастир је постао место ходочашћа и центар из којег се ширио култ светог кнеза и косовских мученика. Раваничка црква, први споменик моравског градитељства, триконхос је са основом уписаног крста и пет купола на наглашеним коцкастим постољима. Фасаде су рашчлањене колонетама, нишама и кордонским венцима. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке и украшена керамопластичним декоративним елементима као и изузетно богатом плиткорељефном пластиком. Накнадно дозидани отворени нартекс, срушен у турским нападима, обновљен је и исликан фрескама између 1717 и 1729. Раваница је први споменик моравског сликарства, наглашене лирске осећајности и декоративности, и са иконографским програмом инспирисаним богослужењем. У куполама су слике Христа, Богородице, небеских бића и пророка, у олтару су представе инкарнације, жртве и страдања Христовог, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда, Парабола и свети ратници и монаси. Радови на конзервацији архитектуре изведени су од 1956-1962, а сликарства 1964. и 1970." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.496881, 43.972546 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Каленић", "ref:RS:nkd": "SK245", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108247", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108247", "description": "Манастир Каленић, једна од најраскошнијих задужбина придворне властеле, налази се на територији општине Рековац, у селу Каленићки Прњавор, у подножју огранака Гледићких планина. На основу оригиналних, делимично очуваних, сигнатура и позног записа монаха Герасима из 1760. или 1767. године, угребаног на ктиторској композицији у припрати цркве посвећене Ваведењу Богородице, сазнајемо да су цркву изградили високи дворски чиновници деспота Стефана Лазаревића - протовестијар Богдан са женом Милицом и братом Петром. Петар је представљен као пратилац Милице и Богдана а носи апоконвион као атрибут великог приложника. Тачно време настанка цркве није познато. Сматра се да је Каленић изграђен између 1407. и 1413, односно 1417\/18 и 1420\/22. године. И према најновијим научним разматрањима архивске грађе не може се са сигурношћу прецизирати време настанка цркве. Оскудна сазнања о великодостојнику Богдану и његовој породици отварају низ питања о пореклу, животу, статусу... Потврду овога могуће је добити тек након археолошких истраживања која би се спровела у унутрашњости цркве на местима одређеним за сахрањивање ових личности. Расположиви историјски подаци, иако скромни, углавном се односе на време од краја XVIII до XX века. То време обележено је поправкама, обновама и великом градњом пратећих објеката. Рушен и обнављан у току своје дуге историје, Каленић је у великој мери променио првобитан изглед. Од времена настанка сачувана је само црква, док су остали објекти били разграђени и затрпани, тако да се нису знале ни границе, а ни садржај старог манастира. Сви објекти данашње манастирске целине новијег су датума: године 1840. изграђена је кула звонара, године 1845. оградни зид са источном капијом на горњој порти, 1911\/12. велики конак, проширен на северној страни 1929. године, године 1922. мали конак и низ помоћних објеката у економском, западном делу горње порте." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.991964, 43.772608 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Благовештење Рудничко", "ref:RS:nkd": "SK246", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107284", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107284", "description": "На обронцима Рудника недалеко од Страгара смештен је манастир са црквом посвећеном Благовештењу. Његова историја, бурна и веома важна за српске прилике у време устанака за ослобођење од Турака, не може се пратити кроз историјске изворе у даљу прошлост. Но, судећи по фрагментима сачуваног живописа са представом Страшног суда, скромна једнобродна грађевина, са дубоком полукружном апсидом, подигнута је крајем XIV или почетком XV века. Сегментни свод, шири од распона међу подужним зидовима, добила је у време обнове, када је проширен стари западни улаз, дограђена спратна припрата и у међупростору свода и крова цркве образована скривница. Будући да фреске у цркви и припрати потичу из четврте деценије XVII века, закључује се да је ова велика обнова непосредно претходила живописању. Добро сачуване зидне слике сведоче како о скромној даровитости сликара тако и о њиховој слабој богословској обавештености. Од фресака је знатно репрезентативнији иконостас, чији су највреднији делови – старији крст са Распећем и нешто позније царске двери – однекуда пренети у овај манастир. Звоник уз прочеље припрате с краја XVIII века замењен је 1844. масивним троспратним звоником са каменорезачким украсом на западном порталу, а на северном зиду цркве отворен је још један улаз. \nСкучену порту данас окружују новији конаци, трпезарија и помоћни манастирски објекти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.588208, 44.145846 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Маркова црква (Св. Димитрија)", "ref:RS:nkd": "SK247", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106645", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106645", "description": "Црква Св.Марка (Св.Димитрија) налази се на благој заравни у близини села Словац, двадесетак километра североисточно од Ваљева. У турском тефтеру из 1560. године помиње се село Маркова црква које је име добило по цркви коју су подигли одбегли монаси из Марковог манастира код Скопља. Нема поузданих података о времену настанка овог храма нити ко је био његов ктитор али аналогија са планом цркве Св.Ђорђа у селу Ћелије поред Ваљева указује да би могла бити подигнута крајем XIV и почетак XV века. Оштећена је 1738. године и била напуштена све до 1827. године када је поправљена „настојањем јереја Сретена Радосављевића и уз помоћ Јеврема Обреновића“. Висока једнобродна грађевина сажетог уписаног крста са куполом саграђена је од тесаног еруптивног камена тамно-браон боје и комада ломљеног камена повезаног кречним малтером. Са западне стране дозидана јој је припрата 1911-1912. године. Црква је засведена полуобличастим сводом док куполу носе четири пандантифа изнад којих је висок осмострани тамбур са два реда наизменично распоређених уских прозора. Сачуван живопис настао је у другој или трећој деценији XVII века. У прстену око темена куполе приказана је Небеска литургија а у доњем делу тамбура је дванаест стојећих фигура старозаветних пророка. Писмо и језик којим су се служили указују да су мајстори били пореклом с простора јужно од територија под јурисдикцијом Пећке патријаршије. У пространом олтарском простору је камена часна трпеза и за богослужбене потребе проскомидија у облику веће полукружне нише и мања квадратна ниша ђаконикона. Остаци зида који се пружа од североисточног носача куполе ка центру и лучни пролаз ка проскомидији указују на то да је црква имала озидан иконостас. Садашњи иконостас са иконама које је уљем на платну осликао школован сликар приложио је 1928. године Милорад Радосављевић, индустријалац из Београда. Током конзерваторсо- рестаураторских радова 1978. године које је извео Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу сужени су прозори, зазидана јужна врата на наосу и враћен западни зид који је срушен када је почетком XX века обједињаван простор припрате и наоса. На југоисточној страни цркве, на нивоу који је од данашњег нижи за око 75 центиметара, евидентирана је некропола. На месту некадашњег старог гробља које је измештено 1898. године остали су јужно од цркве надгробни споменици од којих су најмлађи из друге половине XIX века. На северном ободу платоа порте подигнут је конак између 1973. и 1980. године док је 1978. године на месту некадашње дрвене звонаре северозападно од цркве изграђена капела у коју је пренето звоно изливено у Ливници Балкан у Београду 1921. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.0881, 44.327707 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK248", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Николе, Рамаћа, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Сребреница", "ref:RS:nkd": "SK249", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Средњовековни град Сребреница, Страгари, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа са сунчаним сатом", "ref:RS:nkd": "SK25", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107226", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107226", "description": "Репрезентативна угаона стамбено-пословна једноспратница, подигнута 1823. године и дограђена према Дубровачкој улици 1908. године. Зграда је двотрактног типа. Зидана је опеком. Међуспратне конструкције су сводне и архитравне. Намена је двојна, у приземљу су локали, а на спрату станови. Плитка, сведена пластика главне фасаде обликована је у духу ампира, што је чини једном од најскладнијих међу грађанским кућама Старог језгра Земуна. Маркантни угаони еркер истиче репрезентативни положај куће на раскршћу. Сунчани сат на фасади према Дубровачкој улици раритет је посебних вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.411175, 44.844227 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Жупањевачки град", "ref:RS:nkd": "SK250", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105953", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105953", "description": "На заравњеном платоу изнад Жупањевца налазе се остаци средњевековног утврђења познатијег као Жупањевачки град. Архелошким истраживањима вршеним у више наврата почетком XXI века, утврђено је да је град саграђен у XIV веку са манастирском црквом на централном делу платоа и пратећим објектима око ње. Од конака и економских објеката су остали само темељи и доњи делови зидова док је бедем у појединим деловима утврђења сачуван и преко два метра висине. \nУтврђење је имало неправилну, овалну основу чији је изглед био условљен обликом врха брда на коме је саграђено. На истуреном северозападном и јужном углу постоје остаци две кружне куле, а између њих је била постављена четворострана улазна кула до које је водила прилазна стаза. Утврђење је зидано од неправилних комада ломљеног камена и кречног малтера са бедемом дебљине три метра. Непосредно уз темеље срушене средњовековне цркве, са њене јужне стране, саграђена је Црква Светог пророка Илије 1851. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.026045, 43.808704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градина, Честин", "ref:RS:nkd": "SK251", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Градина, Честин, О Кнић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Ваведења", "ref:RS:nkd": "SK252", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106724", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106724", "description": "Једино по архитектонској концепцији може се претпоставити да је црква Богородичиног Ваведења манастира у Докмиру саграђена у другој половини XIV века. Данас, после велике обнове из 1734, то је једнобродна грађевина са споља полукружном апсидом, са куполом цилиндричног тамбура ослоњеном на моћне пиластре и таласато извијених кровних венаца. Камена пластика рудиментарних мотива плетеница на допрозорницима као и два стећка (један непосредно уз јужну фасаду, а други као носач часне трпезе) иду у прилог средњовековном датовању. Масивни контрафори уз северну фасаду накнадно су озидани, а тек средином овог века пред црквом је изграђена скромна припрата. Особити углед манастир је уживао током XVIII века. Седамдесетих година тога столећа овде је оформљена двогодишња школа уметничких заната, у којој су прва иконописна знања стекли значајни сликари тога периода као и личности које су се касније истакле у устанцима за ослобођење од Турака. Од старог докмирског иконостаса сачувано је неколико икона које по наглашеном цртежу и експресивности представљају дела конзервативнијих сликара из круга Теодора Стефановића Глоговца или Хаџи Рувима. Престоне иконе, које данас нису у Докмиру, изгледа да су још 1791. поклоњене новој цркви у Миличиници. Сондажна истраживања на унутрашњим зидовима, изведена 1988, показала су да под малтером нема остатака живописа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.940627, 44.454393 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Живојина Мишића", "ref:RS:nkd": "SK253", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106666", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106666", "description": "На обронцима Сувобора, у селу за које се погрешно сматра да је име добило по познатом литографском камену од мештана званог струганик, налази се задружна кућа Мишића из које је прослављени војвода Живојин Мишић (1855-1921). Кућа је троделна полубрвнараполуч атмара са отвореним огњиштем смештеним уз зид собе. Грађена је делом над подрумом по типу куће на ћелици. На крову покривеном ћерамидом уместо димњака је \"виђелица\", део подигнуте ћерамиде кроз који пролази дим. Спољна врата на мањој соби и она између соба накнадно су пробијена. Као велика задружна кућа она представља вредан споменик народног градитељства. Меморијалним значењем она указује на патријархални дух кућне задруге и њена морална правила у којима су однеговане многе од најзначајнијих личности новије српске историје. Ж. Мишић је учествовао у свим ратовима за ослобођење, од српско- турског до Првог светског, истичући се способношћу и војном вештином. Одликован и унапређиван, у кумановској бици у чин генерала а у колубарској у чин војводе, он је после сваког рата пензионисан и поново активиран када је Србија била у опасности. За ратне заслуге добио је највиша домаћа и страна одликовања. Кућа је претворена у спомен музеј са пратећим зградама пренетим из околине које формирају двориште из ХIХ века. Конзерваторскорестаураторски радови и презентација обављени су 1986-1987, а потом око 2000 .године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.100898, 44.1956 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велимирови двори-Кулине", "ref:RS:nkd": "SK254", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106665", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106665", "description": "У селу Кључ, 15 километара западно од Мионице налазе се остаци средњевековног сакралног комплекса под називом \"Велимирови двори\". Народно веровање везује ове рушевине за легендарну личност феудалца - Кнеза Велимира, вазала султана и учесника битке под Београдом 1521. године. За своје заслуге у служби Велимир добија на управу спахилух који обухвата Кључ са околним селима, где гради своје \"дворе\" - утврђени феудални замак. Комлекс се највероватније постепено развијао и чине га једнобродна црква са припратом и капелом, обзиђе, конаци и мутвак. Најстарији део је једнобродна црква, саграђена у 15. веку. Спољне мере цркве су 12 м од улаза у брод до темена апсиде и укупне ширине 6,7 м. Апсида је правилна полукружна са полупречником од 2 м. Припрата је правилне четвороугаоне основе величине 7 х 8 м. На северном зиду у унутрашности припрате биле су изведене три плитке аркаде, које као да су наткриљивале некакву важну представу. Нешто веће партије живописа констатоване су са спољне стране, где су били представљени декоративи орнаменти у виду шах поља и насатично постављене опеке. На простору око цркве откривен је већи број гробова из 16. и 17. века. Тридесетак метара југозападно од објекта цркве налази се грађевина \"мутвак\". Ископавања извршена на простору око мутвака показала су да ова грађевина није самосталана већ да је део једне веће целине која се састоји од две подужне просторије које се надовезију на западни оградни зид комплекса. Вероватно се ради о остацима манастирске кухиње и конака. Предпоставке су да остаци цркве леже на праисторијском насељу старом око 5000 година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.046806, 44.231837 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 10", "ref:RS:nkd": "SK255", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106787", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106787", "description": "Најстарије здање у посавотамнави подигнуто је 1851. године за потребе среског начелства, иницирано указом Кнеза Милоша из 1829. године којим је наређено да се зграда среза подигне у Владимирцима. Поред тога што је у објекту било сметшено административно средиште, био је и у функцији стамбеног простора за среског начелника. Приземни објекат има јако издужену правоугаону основу (48х12м) са централно постављеним главним улазом са репрезентативним дрвеним тремом. Унутрашњи простор је подељен на 26 мањих просторија које су у међусобној комуникацији. Фасаде су једноставно обрађене у малтеру са већим бројем прозорских отвора без декоративне пластике и са плитким хоризонталним кровним венцем. На прозорским отворима сачуване су решетке израђене од кованог гвожђа. Кров је четвороводан са бибер црепом као покривачем, на коме доминира десет димњака. У згради су данас смештене институције културе, библиотека и галерија, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.784469, 44.617627 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кула Ненадовића", "ref:RS:nkd": "SK256", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106524", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106524", "description": "На брежуљку Кличевцу, данашњој периферији Ваљева, у оквиру слабо уочљивог шанца налази се кула која је име добила по устаничком предводнику из угледне породице Ненадовића. Према натпису на једној од три плоче уграђене у зид, саградио ју је војвода Јаков 1813. Други натпис сведочи о томе да ју је обновио кнез Милош 1836. Новији подаци, међутим, показују да су је подигли познати ваљевски бегови Јајићи у другој половини XVIII века. Квадратне је основе, зидана каменом, висине око 20 м. Завршена је сводом од опеке са кровним покривачем од ћерамиде на чијем врху је камена кугла. Састоји се од лучно засведеног приземља и три спрата са дрвеном међуспратном конструкцијом. Спратови су повезани спољним дрвеним степеништем. Отвори су мали, засведени и подесни за нишањење, са правим пушкарницама у највишој зони. Подсећајући стамбено - одбрамбеном наменом на свој настанак у време анархије турске власти и спахијске борбе око претварања раје Београдског пашалука у чифчије, кула на Кличевцу као устаничка жижа Ваљевске нахије за коју су везане најзначајније личности тога периода представља сведочанство борбе за ослобођење Србије од турске власти. Обимни санациони и конзерваторско-рестаураторски радови изведени су 1954." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.885376, 44.278161 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мрњина црква, Бечевица", "ref:RS:nkd": "SK257", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Мрњина црква, Бечевица, О Кнић" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK258", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105630", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105630", "description": "Неколико километара источно од села Бељајка налази се црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице, познатија као Бела црква. Према народној традицији настала је истовремено када и манастир Манасија, односно почетком XV века. Упркос чињеници да за сада не постоје неки поуздани историјски подаци који би ову тезу потврдили, Бела црква је по својим архитектонским и ликовним квалитетима веома блиска мањим објектима из доба деспотовине. Сходно томе би се и ово датирање могло прихватити. Црква је 1796. године темељно обновљена и извршено је живописање њене унутрашњости. Убрзо након тога је постављен иконостас са иконама из 1800. године, о чему сведочи ктиторски запис на царским дверима, а за донатора ове обнове помиње се оберкнез Петар, позната историјска личност из Првог српског устанка.\nЦрква је једнобродна грађевина скромних димензија. Целокупан корпус грађевине зидан је квадерима камена и пешчара, где су они у пределу сокла наглашени нешто грубљом обрадом и мањим испадом из равни зида. Изнад централног дела наоса уздиже се полигонално кубе над коцкастим постољем ослоњено на пандантифе. Његово декоративно богатство постигнуто је складним односом камена и опеке, фризовима плитких аркадица, као и бифорама од којих су неке слепе. На западу је мала квадратна припрата са карактеристичним нишама на северном и јужном зиду и малом крстионицом унутар једне од њих. Олтарски простор се завршава полукружном апсидом на истоку, а ђаконикон и проскумидија су наговештени зидним нишама. Поред поменутог кубета, у фасадној обради се издвајају декоративно засведени портал и сараценске монофоре малих димензија. Под је од камених плоча у припрати, а од опеке у наосу и олтару. Од живописа су очувани фрагменти на западном зиду наоса са ликовима Христа, Соломона, Давида и архиђакона Стефана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.476241, 44.070106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир св. Петка", "ref:RS:nkd": "SK259", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105232", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105232", "description": "Црква Св. Петке се налази у саставу истоименог манастира на изласку из Честобродичке клисуре, у Извору, око 16 км источно од Параћина. Најстарији помен потиче, судећи према сачуваном турском дефтеру, из 1516. Сматра се да је ипак највероватније настала још у другој половини ХIV века, а њено подизање приписује се неком од учених монаха \"синајита\". После Раванице и Сисојевца, то је највећа богомоља Петрушке области. Првобитна црква је била тролисне основе, са припратом. Данашњи изглед добила је у великој мери у првој половини ХVIII века, када су поновљени сводови, пробијен зид између припрате и наоса, реконструисана купола над наосом и изграђена још једна над припратом. Параклис са кубетом са јужне стране додат је приликом обнове у првој половини ХIХ века Неуобичајено, на олтарској апсиди постоје три прозора. Није поуздано утврђено до које је мере страдала средњовековна црква, јер детаљна истраживања нису рађена, али је сигурно била сачувана до сводова и лукова. Са старе грађевине остали су само малобројни фрагменти декорације, међу којима је најзначајнија розета са представом људске главе, а има и уломака двоструког преплета. Зидана је речним облутком утопљеним у малтер, и највероватније је првобитно била малтерисана. Крајем седамдесетих година изведени су непотпуни конзерваторски радови: заштићена је капела, куполе, кров и фасаде цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.599647, 43.856595 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Музеј Томе Росандића", "ref:RS:nkd": "SK26", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103601", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103601", "description": "Први меморијални музеј у Београду отворен је 1963. године у кући коју је саградио и у којој је живео и радио вајар Тома Росандић (1878-1958). Тома Росандић је деловао у Сплиту, Риму, Фиренци и Бечу. Његова везаност за Београд почела је пре Првог светског рата, када се доселио и настанио у кући у којој се налази кафана „?“. Рат је провео у емиграцији. По повратку у Београд, добио је од Београдске општине за становање Божићеву кућу, а 1927. саградио је на Сењаку свој дом са атељеом. Био је професор Уметничке школе, оснивач и први ректор Уметничке академије и редовни члан Српске академије наука од 1946. године. Из Београда се преселио у родни Сплит 1955. године. Тестаментом је оставио граду Београду своју имовину - дом са атељеом и велики број радова, као и предмете примењене уметности, лична документа, преписку и вајарски прибор." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.442533, 44.792992 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Својиново", "ref:RS:nkd": "SK260", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105233", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105233", "description": "Манастир Својиново је удаљен два километра од села Својново. Црква унутар порте, посвећена је Светом Николи, а подигнута је 1812. године у време Карађорђа, како је и записано на мермерној плочи изнад улаза. По предању на овом месту се налазила средњевековна црква, чији су темељи искоришћени за подизање новије грађевине. Црква је више пута паљена и рушена од стране Турака, да би је обновио поменуте године кнез нахијски Милета Радојковић. Међутим, данашњи облик црква је добила нешто касније, када је дрвена таваница замењена зиданим сводом. Црква је мања једнобродна грађевина, триконхалне основе, зидана од грубо ломљеног камена и омалтерисана споља и изнутра. Главна улазна врата су од дрвета, а бочна, на јужној певничкој апсиди су украшена орнаментима. Централни део је, изгледа подигнут на старим темељима, јер је архитектонски решен елементима моравске школе. Подови цркве су у комбинацији квадратне и правоугаоне опеке. На зидовима не постоје трагови фрескописања. Плафон је урађен у виду полуобличастог свода, од трске и малтера. Кров је двоводан, покривен фалцованим црепом, а над апсидама је полукупаст. У унутрашњости у нивоу прозорских отвора, поређани су керамички акустични судови. Посебних архитектонских детаља нема, али се према склопу основе, може говорити о занимљивом објекту моравске школе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.283699, 43.788988 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Карађорђева Топола са Опленцом", "ref:RS:nkd": "SK261", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-06-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107938", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107938", "description": "Маузолеј на Опленцу са црквом Св. Ђорђа задужбина је краља Петра I Карађорђевића, изграђена између 1910. и 1912. Пројектована по нацртима арх. Косте Јовановића, своју монументалност дугује замисли да буде маузолеј породице Карађорђевић. Црква Св. Ђорђа је крстообразне основе, са три полукружне апсиде којима се завршавају северни, источни и јужни крајеви крста, и припратом. То је петокуполна грађевина, са четири куполе на крајевима крста и петом, већом, над њиховим пресеком. Фасаде су обложене белим венчачким мермером и са два кордонска венца подељене на три дела. Посебна пажња посвећена је западном прочељу на коме доминира мозаичка представа патрона цркве, рад Паје Јовановића. Портал и прозори су украшени декоративном пластиком у стилу моравског преплета. Радови на цркви завршени су за време краља Александра 1930, када су наос и крипта, која се простире испод целе површине наоса, украшени раскошним мозаичким композицијама рађеним по узору на најрепрезентативније примере српског средњовековног сликарства. Опремање унутрашњег простора поверено је арх. Николи Краснову. Посебан утисак раскоши и богатства оставља под изведен од разнобојног полираног мермера. У цркви се налазе два саркофага, у северној певници краља Петра, а у јужној певници Карађорђа, оснивача династије Карађорђевић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.68378, 44.24726 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ваведење", "ref:RS:nkd": "SK262", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107622", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107622", "description": "У Иконићима, југозападном засеоку Славковице под Рајцем, на потесу Манастирине налазе се остаци манастира са црквом с краја XIII или из првих деценија ХIV века. Давно запустела, црква се тек по легенди везује за популаран Богородичин празник Ваведења. Најстарији и најзначајнији део ове целине је једнобродни храм, пиластрима подељен на три травеја и завршен неправилном, потковичастом и изузетно пространом олтарском апсидом. Зидан је вешто, необрађеним каменом, са лезенама као фасадним украсом, док сликаног украса изгледа никада није било. Средином XV века уз западну фасаду цркве дозидана је капела у којој су, у укопаним моћним каменим саркофазима, сахрањене три угледне личности, свакако ктитори капеле. Највероватније је у исто време доградњом куполе и црква доживела већу обнову, па су потом сукцесивно подизане грађевине и оградни зид образујући манастир. Током ХIV, XV и ХVI порта је служила за сахрањивање. Драгоцен је налаз камеје - иконице са ликом св. Николе и крстом, која се данас чува у Народном музеју у Београду. Систематска археолошка истраживања и конзервација ове целине обављена су у периоду 1973-78." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.248541, 44.170988 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила", "ref:RS:nkd": "SK263", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107305", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107305", "description": "На јужним падинама Венчаца налази се манастир Брезовац са црквом посвећеном светом архангелу Михаилу. Црква је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, зидана од ломљеног камена и кречног малтера. Састоји се од олтарског простора, наоса и припрате, укупних димнезија 19,3 m x 6,4 m. Олтарска апсида је полукружна и споља и изнутра. Фасада је омалтерисана и бело окречена. У унутрашњости цркве нема трагова живописа. Црква је имала и егзонартекс који је срушен 2008\/09. године. На јужном зиду постоје врата којима се улази у западни део наоса. На северном зиду наоса је још један улаз у цркву. Довратници јужних и северних врата наоса су камени. Источни довратник северних врата је украшен пластичном декорацијом у виду крста, каква се често среће на надгробницима, испод које је урезана 1824. година, те није искључена могућност да се овде ради о надгробном споменику секундарно употребљеном у ове сврхе. \t\nКако се закључује у образложењу Решења, црква је датована у XV век на основу предања и натписа у лунети изнад јужних врата, без претходно обављених археолошких истраживања. Назив цркве се везује за име деспота Ђурђа Бранковића на основу поменутог натписа. У истом натпису се говори да је подигнута 1444. године као манастирска црква посвећена светом архангелу Михаилу, а обновљена 1795. године. Црква је темељно преправљена 1836. године, у време Милоша Обреновића, о чему сведочи други део натписа у лунети изнад јужних врата. Од тог времена обнове она служи као парохијска црква све до 2000. године. Тада је са новоизграђеним конаком са њене североисточне стране проглашена манастиром.\nАрхеолошким истраживањима вршеним 1985, 2000, 2005, 2007. и 2008. године, током којих је истражена целокупна унутрашњост цркве и делимично простор око ње, нису откривени налази који указују на старост пре XVII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.600212, 44.260355 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Јована", "ref:RS:nkd": "SK264", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106528", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106528", "description": "У клисури Јабланице, у селу Златарићи недалеко до Ваљева, налази се црква Светог Јована Крститеља. Предање али и турски извори сведоче о раном постојању манастира на овом платоу. Више пута паљена и разарана, црква из друге половине XVI века је једнобродна, подељена пиластрима у три травеја. Над централним травејем уздиже се доминантна купола високог цилиндричног тамбура, док је распон свода над бочним травејима смањен прислоњеним луцима. Олтарски простор, првобитно знатније спуштеног пода, завршен је споља и изнутра полукружном апсидом и нишама у функцији протезиса и ђаконикона. У спољном изгледу мирних, неразуђених фасада, карактеристичан је изостанак кубичног постоља. \nФрагменти живописа показују поједине сцене из циклуса Великих празника и стојеће фигуре, док је првобитно на западној фасади, под тремом, био насликан Страшни суд. Колористички квалитети и сигуран цртеж сведоче о даровитости сликара јовањског храма. \nПре 1706. браћа Јован и Јефта Витковић, аустријски официри из ваљевске нахије, обновили су цркву и подигли припрату, што им је као ктиторима дало право да буду сахрањени у порти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.828708, 44.256804 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Боговађа", "ref:RS:nkd": "SK265", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106638", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106638", "description": "Манастир Боговађа са црквом посвећеном св. Георгију смештен је у атару истоименог села, југозападно од Лазаревца. На темељима старијег храма, у коме је - по легенди - умро слепи Гргур Бранковић, изграђен је нови 1545, за време јеромонаха Мардарија. Спаљен и опљачкан током Кочине крајине, обновљен је између 1791. и 1794. трудом Хаџи Рувима, Хаџи Ђере и Василија Петровића. Из тога времена потиче спратни конак, подигнут северозападно од цркве, у коме је 1805. заседао Правитељствјушћи совјет. Данашњи изглед Боговађа је добила 1852. То је једнобродна грађевина издужене основе, са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Западно прочеље надвисује вишеспратни барокни звоник, наглашене лимене капе. Камени портал украшен је преплетом лозе потекле из путира. Фасадну декорацију чини фриз слепих аркада на конзолама. Иконостасну преграду је 1858 осликао Милија Марковић са синовима Радованом и Николом. Обимни конзерваторско-рестаураторски радови изведени су на конаку 1954." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.182772, 44.320841 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква у Јарменовцима", "ref:RS:nkd": "SK266", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108330", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108330", "description": "На благом узвишењу изнад села Јарменовци у централном делу порте, недалеко од нове цркве, налази се црква посвећена Св. Богородици. Првобитно, ова црквица била је средином XVIII века саграђена у оближњем селу Белановици, али је 1860. године приликом градње нове цркве, пренета у Јарменовце.\nЦрква по својој унутрашњој конструкцији подсећа на тип цркве брвнаре, док њен спољни изглед даје утисак грађевине са бондручним системом и двоводним кровом благог нагиба, тако да више личи на профани објекат него на храм. Издужне је основе са тространом апсидом на источном делу. Зидови су омалтерисани и жуто окречени. Засведена је полуобличастим сводом. Састоји се од мање припрате и наоса.\nОд иконостаса из XVIII века очуване су само царске двери и две престоне иконе. На царским дверима насликане су Благовести, а престоне иконе су са представама Богородице и Христа Пантократора. Иконописац који је сликао ове иконе био је пореклом Грк што се може видети из потписа који је оставио у доњем левом углу на престоној икони Богородице. Поред потписа мајстора на икони се налази и текст донатора са годином настанка икона која је тешко читљива, али је сигурно да су иконе настале у деветој деценији XVIII века.\nСве иконе рашене су у техници темпере на дасци која је претходно добро грундирана. Иконе су сликане у класичним традицијама, боје су употребљене чисто, без валера, а позадина и ореоли златни. Иконе су уједначеног квалитета, припадају истом мајстору и показују његово велико познавање заната и добру традицију." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.536904, 44.183606 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква у Светозареву", "ref:RS:nkd": "SK267", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105620", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105620", "description": "Стара црква у Јагодини је задужбина кнеза Милоша Обреновића из 1818. године и посвећена је архангелу Михаилу. \nЦрква је триконхалне основе, скромних димензија и једноставне спољашњости без украса. Омалтерисана је и споља и изнутра. Једна је од најбоље очуваних цркава Милошевог времена и готово да ништа није изгубила од своје аутентичности. У цркви се налази иконостас који потиче из 1822. године. Живопис је дело Јање Молера и круга људи са којима је радио. У цркви су сачувани бројни вредни предмети попут сребрног пехара и дискоса од позлаћеног сребра из 1879. године, антиминса штампаног на фином комаду од лана величине 75cm x 64cm, као и бројне иконе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.254583, 43.97832 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара, Павловац", "ref:RS:nkd": "SK268", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква брвнара, Павловац, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK269", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107319", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107319", "description": "Црква брвнара у Брзану је подигнута двадесетих година XIX века на узвишењу у центру села. Посвећена је светом пророку Илији. \nЦрква је постављена на плитким темељима од ломљеног камена. Грађена је у облику брода, хоризонталним слагањем брвана. Састоји се од трема, наоса и олтара. Трем је полуотворен, са вишеугаоним преломима у основи, орнаментисан храстовим стубовима и оградом од профилисаног, вертикално слаганог шашовца. Под на трему је поплочан опеком, а таваница је обложена профилисаним и по ивици бојеним шашовцем. У унутрашњости је под такође поплочан опеком. Таваница је коритасто засведена и обложена профилисаним шашовцем. Овако засведена, завршава се над олтарским простором, преламајући се и пратећи облик вишеугаоне олтарске апсиде. Кров цркве је висок и стрм, покривен храстовом шиндром. Црква се одликује богатством геометријских орнамената на западним и северним вратима, као и бојадисаном флоралном орнаментиком на иконостасу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.123987, 44.122876 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа војводе Петра Бојовића", "ref:RS:nkd": "SK27", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103602", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103602", "description": "Кућа представља историјски споменик везан за једног од најистакнутијих команданата српске војске, војводу Петра Бојовића (1853-1945). У овој кући Петар Бојовић је живео и радио од 1928. године до своје смрти. По завршеној Војној академији и након генералштабне припреме био је на разним војним дужностима, једно време и начелник Главног генералштаба. Учествовао је у ратовима 1876-1878, 1885-1886, 1912-1913, а највиши допринос дао је у рату 1914-1918. године. Командовао је Првом армијом, затим је постављен за команданта трупа Нових области. Децембра 1915. наследио је војводу Путника на положају начелника Штаба Врховне команде. Руководио је реорганизацијом српске војске на Крфу и операцијама 1916. за освајање Кајмакчалана и Битоља. Од јуна 1918. поново је командовао Првом армијом при пробоју Солунског фронта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.477571, 44.803201 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Светозара Марковића", "ref:RS:nkd": "SK270", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107337", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107337", "description": "Старо градско језгро у Крагујевцу обухвата и кућу Светозара Марковића. Подигнута у првој половини XIX века, кућа је један од ретких примера нашег градитељства тога времена који се очувао до данашњих дана. Објекат се састоји од приземља и подрума. Приземни део чине пет просторија и трем, где се налази улаз. Подрум је једнопросторан. Темељ и подрумски зидови су од ломљеног камена, зидани у кречном малтеру, док су зидови куће од опеке. У овој кући је од 1873. до 1875. године била смештена Крагујевачка друштвена штампарија. Управо ту је Светозар Марковић, један од оснивача социјалистичког покрета у Србији, уређивао и штампао листове „Јавност“ и „Ослобођење“ и написао велики број провокативних политичких и чланака економске тематике. У кући се налази део поставке посвећене Светозару Марковићу, а од 2006. године у њој је смештена и етнографска поставка Народног музеја у Крагујевцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.915676, 44.014288 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства и Суда", "ref:RS:nkd": "SK271", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107340", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107340", "description": "Подигнута је према пројекту арх. Николе Несторовића између 1902. и 1904. у духу еклектичног академизма, заснованог на симетрији, рашчлањивању маса, наглашавању централног ризалита главне фасаде, који надвишава четворострана купола заравњеног врха са оградом од кованог гвожђа. Две алегоријске скулптуре постављене су на крајеве кровног венца, на ивичне ступце ризалита (женске фигуре Правда и Закон). Рељефна декорација је богата. Прозори у приземљу су лучно, а на спрату архитравно завршени и надвишени троугластим тимпанонима. Међу највећим је управним зградама Србије, са репрезентативним главним холом и галеријом, монументалним степеништем и монолитним гранитним стубовима. У овој згради Врховна команда српске војске донела је изузетно значајну одлуку о стратегији Колубарске битке, којом је нанет пораз аустроугарској војсци. За успешно вођење ове битке генерал Живојин Мишић унапређен је у војводу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.916591, 44.011311 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амиџин конак", "ref:RS:nkd": "SK272", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109367", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109367", "description": "Амиџин конак у Крагујевцу је једини до данас сачувани објекат од многобројних грађевина које су се налазиле у оквиру двора кнеза Милоша Обреновића. Име је добио по Сими Милосављевићу - Паштрмцу, званом Амиџа, устаничком барјактару и управнику кнежевог двора, а подигао га је кнез Милош 1818. године. Амиџи и дворјанима који су били у сталној служби кнеза Милоша конак је служио за становање, због чега је назван и \"момачки конак\". У њему су одседали нахијски кнежеви када би послом долазили у Крагујевац. \nКонак је спратна грађевина изграђена у бондручном конструктивном систему. У приземљу је био смештен подрум, а на спрату су се налазиле стамбене просторије. Са северне и источне стране објекта је пространи трем, док су на јужној страни два еркера. Главна фасада је окренута према северу. Унутрашњост конака, нарочито на спратном делу, доста је измењена, па се тако ни у једној соби није очувала декоративна дрвена таваница. \nДанас се у Амиџином конаку налази поставка Народног музеја у Крагујевцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.911747, 44.00934 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Намасија", "ref:RS:nkd": "SK273", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105235", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105235", "description": "Манастир Намасија, познат и као црква Св. Николе, заузима централно место у манастирском комплексу који се налази у горњем делу клисуре Црнице, око 1,5 км североисточно од села Забреге. Црква Св. Николе је мања триконхална грађевина са правоугаоном припратом. Припада првим црквама моравске Србије чији су ктитори били монаси. Димензије цркве са припратом су 13,40х7,60 м , дебљина зидова 0,80 м и очувани су у висини до 1 м . Зидани су од ломљеног камена у кречном малтеру, прошарани крупним црвеним речним облутком. Кров је био од ћерамиде. Олтарска и певничке апсиде су споља тространог, а унутра полукружног облика. У северозападном углу брода цркве узидана је камена крстионица. Подови цркве и припрате покривени су плочама од пешчара. Уз јужни зид припрате касније је дозидана капела правоугаоног облика, димензија 5,30х2,60 м , дебљине зидова 0,50 м , очуваних до 1,30 м . У унутрашњости капеле очуван је део живописа - део фриза са палметама исликаним белом бојом на црвеној подлози. У апсиди су остаци фигуре светитеља. Манастирска црква се може датовати у XV век, а капела се на основу живописа везује за ХVI век. Од 1972. до 1979. вршена су археолошка истраживања и конзервација очуване архитектуре. Комплекс је у потпуности истражен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.528792, 43.938963 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Блага Марија Петрушка", "ref:RS:nkd": "SK274", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105238", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105238", "description": "Испод самог града Петруса, на изласку из кањона Црнице у Поповцу, на узаној, делимично равној литици налази се средњовековна црква са остацима манастирског комплекса. Приступ је врло отежан и могућ је само узводно реком, са југозападне стране. Црква и сви манастирски објекти скучени су на веома малом простору. Црква има правоугаону припрату која је грађена када и црква и засведена полуобличастим сводом. Наос је проширен певницама и знатно ужи од припрате. У продужетку бочних апсида, уз олтарску апсиду су проскомидија и ђаконикон, полуобличасто засведени. Главни део цркве је такође био засведен полуобличастим сводом, са куполом која није очувана. Највећа висина очуваних зидова цркве је до 4,12 м . Зидана је од ломљеног камена, речних облутака и местимично од сиге. Вероватно су зидови касније омалтерисани. Зна се да је била сликана, али очуваних фресака нема. Поред цркве налазе се још два објекта која укупно имају 5 просторија, грађених од ломљеног камена у кречном малтеру са видљивим траговима дрвене спратне конструкције (вероватно су служили као монашке ћелије). Црква Блага Марија грађена је у духу моравске школе, настала је у другој деценији XV века, да би потпуно запустела одмах после 1459. или можда 1516." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.53075, 43.922891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јована Главосека", "ref:RS:nkd": "SK275", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107757", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107757", "description": "Средњовековни манастирски комплекс са црквом Св. Јована Главосека налази се на левој обали реке Црнице, северно од утврђења Петрус, код села Поповца. Историјски подаци скоро да не постоје. Црква је једнобродна и засведена полуобличастим сводом од тесане сиге. Зидана је од ломљеног камена у кречном малтеру. Дебљина зидова је до 1,10 м са великим бројем дубоко усечених ниша. Ниша у олтарском простору је у функцији проскомидије. Накнадно је призидана припрата скоро квадратног облика. На западној фасади припрате видљиви су трагови који указују на постојање трема. Са западне и јужне стране цркве налазе се два низа просторија који чине манастирску целину. Они су имали улазе са спољне стране, поред главног улаза у манастирско двориште. Сматра се да су ови објекти служили за становање монаха из Петруше. Судећи према нађеном натпису, црква је обновљена 1520. Као и све цркве ове области и ова има обележје моравског стила. Са северне и источне стране налази се вертикална стена која је искоришћена у одбрамбене сврхе. Нису вршени ни истраживачки ни конзерваторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.527982, 43.923146 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 37, Светозарево", "ref:RS:nkd": "SK276", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. М.Тита 37, Светозарево, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. С. Марковића 8", "ref:RS:nkd": "SK277", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109249", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109249", "description": "У самом центру града, на углу улица Светозара Марковића и Јеврема Марковића, налазила се породична кућа која је припадала управо овим двема личностима. На основу прикупљених података познато је да је последњи потомак породице Марковић 1923. године кућу продао јагодинском банкару Марку Ђорђевићу. Објекат је историјски значајан јер је припадао породици Марковић, као и због тога што је у њој живео Светозар Марковић. Зграда је срушена 2005. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.260098, 43.977426 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Браће Милосављевића 20", "ref:RS:nkd": "SK278", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109179", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109179", "description": "Првобитна зграда у Улици Браће Милосављевић бр. 20 у Јагодини саграђена је 1820. године и припадала је типу развијенијих грађевина. Према предању, кућу је 1834. године купио писар хајдук Вељка за две кесе дуката, које је добио од кнеза Милоша.\nЗграда је грађена у бондручној конструкцији, са кровом на четири воде, благог нагиба, са покривком од ћерамиде. Имала је шест просторија и доксат испод кога се налазио улаз у подрум. Таваница је у већини просторија била од шашовца. Огњиште је временом зазидано. \nКрајем XX века на месту старе подигнута је нова зграда, која је делимично задржала габарит, распоред просторија, изглед крова, прозора, димњака и остале грађевинске и украсне елементе првобитне зграде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.2606639, 43.9763505 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 2", "ref:RS:nkd": "SK279", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105032", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105032", "description": "Зграда у Улици кнегиње Милице (некадашња Улица маршала Тита) бр. 2 у Јагодини, саграђена је у другој половини XIX века у централном делу вароши као једноспратни објекат са пословним простором у приземљу и стамбеним простором на спрату. \nГрађевина је подигнута у стилу академизма са примесама еклектике. Изглед фасаде је више пута мењан. Приликом градње куће није био изграђен балкон већ је настао касније приликом измене фасаде. Данашњу фасаду карактерише класични ред који је остварен у алтернацији едикула и пиластара који фланкирају четири прозора и једна дводелна балконска врата. Натпрозорници се завршавају архиволтама градећи атике. Пиластри око прозора се завршавају модификованим дорским капителима. Атика изнад балконских врата завршава се преломљеним луком. У њој је маскерон у виду мале женске главе. Фасада је по вертикали рашчлањена помоћу четири пиластра који се ослањају на класично изведену базу, а завршавају коринтским полукапителом. Тело пиластара је канелирано плошно. Ови пиластри носе кровни венац настао од кордонског венца, на који се ослањају конзоле које носе поткровни венац. Балкон је постављен на две конзолне греде на којима је правоугаона плоча. Ограда балкона је изведена у кованом гвожђу. Чини је густ геометријски преплет са иницијалима власника куће. Профилисана је бокаласто, са проширењем у доњем делу. На тај начин омогућује природније стајање и ослањање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.259284, 43.979402 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа сликара Ђорђа Крстића", "ref:RS:nkd": "SK28", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106518", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106518", "description": "Кућа је подигнута око 1890. године у стилу академизма XIX века. У њој је живео, радио и умро Ђорђе Крстић (1851-1907), истакнути сликар српског реализма. Добивши државну стипендију, Ђорђе Крстић је завршио академију у Минхену где је боравио десет година (1873-1883) и где су настала његова прва платна. Путујући по Србији и Италији сликао је иконостасе, историјске композиције, иконе, портрете. У државну службу примљен је 1888. године као наставник цртања. У специјално грађеном атељеу настала су позната дела Ђорђа Крстића, те нас ова кућа везује за једног од наших највећих сликара с крајa XIX века. Сачувана у свом првобитном облику, заједно са атељеом, представља једну од ретко сачуваних грађевина ове врсте у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462592, 44.820754 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 8", "ref:RS:nkd": "SK280", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105038", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105038", "description": "Зграда у Улици кнегиње Милице (некадашња Улица маршала Тита) бр. 8 у Јагодини је саграђена 1925. године под утицајем сецесије. \nОбјекат се састоји од приземља, спрата и мансарде. Улична фасада посебно је обрађена и богато украшена другостепеном пластиком. Главни улаз приземља зграде фланкиран је са два полуобличаста канелирана пиластра са класично изведеном базом и капителима који се лепезасто шире. На спрату је зидна маса веома динамично изведена, као и пластика која је заступљена у њој. Цео зид спрата делује заталасано због два апсидална искакања у централној зони. Шест прозора на фасади су упарени на избаченим деловима, изнад којих је гирланда. Бочне прозоре уоквирује једноставна профилација која се завршава декоративним конзолама и тимпанима на њима. У тимпанима су представе серафима. Валовита зидна маса је са доње и горње стране прозора ограничена троструким кордонским венцем. Зидани балкон са балустрадама, изведен изнад прозора у поткровљу, својом формом прати таласасти ток зидног платна. Типична монументална француска мансарда рашчлањена је на доминирајуће централне и бочне просторије. На централној мансарди налази се шест прозора које надвисује тимпан са акротеријом на врху, док су на угловима изведене вазе у малтеру. У тимпану је година изградње и картуш са две палмине гране. Кров је мансардног облика, покривен фалцованим црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.259758, 43.979176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 6, Светозарево", "ref:RS:nkd": "SK281", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. М.Тита 6, Светозарево, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 4", "ref:RS:nkd": "SK282", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105035", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105035", "description": "Зграда у Улици кнегиње Милице (некадашња Улица маршала Тита) бр. 4 у Јагодини, припада породици Таушановић, а подигнута је почетком XX века. Грађена је у стилу романтизма, али је временом претрпела стилске промене. \nРеч је о једноспратној грађевини која у приземљу има пословни простор, а на спрату простор за становање. Измене на фасади су изведене пре 1914. године. Зидани балкон са оградом од балустера замењен је сецесијским балконом од кованог гвожђа. Фасада је компонована асиметрично. Већи део зида заузимају двојна врата; лево и десно од њих су симетрично постављени прозори, док је на једној трећини плитак ризалит од једног прозора који надвисује окулус и декорације изведене у малтеру, као самостална фасадна композиција. Прозори и врата се лучно завршавају. Изнад њих су изведене масивне архиволте са машнастим конзолама у средини, које овде имају декоративни карактер. Прозоре по вертикали фланкирају „влакнасти“ украси. Прозори се ослањају на степенасто сведене базе испод којих су апликације у виду круга са симетрично постављеним флоралним мотивом. Ризалит се у горњој зони завршава поткровном, лучно извијеном, вишестепеном профилацијом. На њему су заступљени исти декоративни елементи, који су допуњени нешто масивнијим украсима у виду грана. На фасади приземља која је без декорације, фланкирано је шест лављих глава ритмично распоређених. Главе су рађене у камену. Изнад улазних врата, а испод балкона, на зид је аплицирана конзола која је у функцији декорације. На фасади су четири медаљона у облику барокних картуша са пантљикама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.260212, 43.979085 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Хајдук Вељковој 4", "ref:RS:nkd": "SK283", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-10-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109250", "description": "По предању кућа је подигнута за време Првог српског устанка и везује се за личност Чучук Стане. Објекат припада моравском типу, са карактеристичним угаоним тремом са луцима на главној фасади. Грађен је у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке и четворосливним кровом благог нагиба, прекривеним ћерамидом. Објекат је постављен на благо закошеном терену, са подрумом испод половине приземља. На прозорима према дворишту су сачуване дрвене решетке. Унутрашњост куће је подељена на „кућу“ и три собе. На основу обраде појединих детаља и стилским карактеристикама, несумњиво је да се ради о старом и вредном споменику народног градитељства из прве половине 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.258757, 43.980873 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава Фетислам", "ref:RS:nkd": "SK284", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107897", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107897", "description": "Тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава западно од Кладова. Састоји се од Малог и Великог утврђења. Мало утврђење, које чине горњи и приобални простор, подигнуто је 1524. као полазиште за турско освајање градова Северина и Ердеља. Горњи простор је правоугаоног облика, са кружним кулама на угловима. Бедеми имају троугаона и правоугаона ојачања која у нивоу шетне стазе, оивичене зупцима, стварају платформе. Приобални простор, правоугаоног облика са троугаоним ојачањима и две четвороугаоне куле са дунавске стране надовезују се на горњи простор и развијају у правцу Дунава. Скривени пут, ширине 7-10 м , затворен је спољним одбрамбеним зидом-ескарпом. У Мало утврђење се улазило на три места преко рова ширине око 5,5 м. Ров има контраескарпу од опека. Велико утврђење, подигнуто између 1717. и 1739, имало је шест камених бастиона и палисадне бедеме. Замена палисада зиданим бедемима извршена је тек 1818. Око утврђења се пружа ров ширине од 13 до 30 м који се завршава зидом-контраескарпом од ломљеног камена. Главна, Варош-капија у јужном бедему, Ороспи-капија у југозападном бедему и Дунавска капија на североисточној страни су и данас добро очуване. Фетисламска утврђења су била у употреби до 1867. када су их Турци предали Србима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.602326, 44.616741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари амам", "ref:RS:nkd": "SK285", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109172", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109172", "description": "Саграђен крајем XVII века, хамам је данас у улици Петог конгреса бр. 24. Припада групи такозваних једноделних варошких хамама, што значи да су се мушкарци и жене купали на смену. Иако сазидан релативно касније у односу на друге хамаме, крстообразно решење основе блиско је најстаријим решењима турских купатила уопште. Хамам је зидан од тесаног камена и опеке. На крову прекривеном ћерамидом налази се пет купола са стакленим окулусима којима се осветљава халвет-унутрашњи простор. Унутрашњи простор хамама састоји се од свлачионице, халвата-места за купање и хазиса - резервоара за воду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900537, 42.558729 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK286", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98415", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98415", "description": "Црква Св. Тројице налази се с десне стране асфалтног пута Неготин – Кладово, испред самог улаза у Брзу Паланку. Подигнута је 1872. године. Градитељ непознат.Обликована је као издужена једнобродна грађевина, већих димензија, засведена полуобличастим сводом. На источном делу има полукружну олтарску апсиду а на западном почељу уздиже се спратни конак. Изнад западног плитко моделованог портала изведен је кружни отвор који се налази између две нешто издуженије нише. Аркадни фриз наглашава западну косину двосливног крова. Бочне фасадесу по вертикали подељене плитким пиластрима чији ритам одговара унутрашњој подели простора у четири травеја. У предњем делу наоса, налази се галерија фланкирана масивним стубовима. Иконостас представља дрвену конструкцију са дуборезном декорацијом. Ажуриране бојене површине сачињене су од флоралних мотива, преплата и лишћа. Иконе на иконостасној прегради насликао је Димитрије Посниковић.На ширем простору од површине која сада локацијски припада цркви, установљено је постојање веће средњевековне некрополе, чије континуално коришћење на основу начина сахрањиваћа и пронађених гробних прилога датира од XII до XVI века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.45306, 44.479665 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Боре Димитријевића-Пиксле", "ref:RS:nkd": "SK287", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107047", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107047", "description": "Кућа Боре Димитријевића, данас позната као Градска кућа, саграђена је средином XIX века за Атанасија и Дару Димитријевић родитеље Боре Димитријевића. Бора Димитријевић био је познати глумац аматер, редитељ а касније управник позоришта. Године 1941. отишао је у партизане а Гестапо га је стрељао 27. јуна 1942. године на Нишкој тврђави.\nСтамбена зграда на спрат грађена је под видним утицајима оријентално балканске архитектуре у бондруку са приближно симетричним распоредом просторија у приземљу и на спрату, са два еркера према улици и затвореном диваханом према дворишту. Подрум је за неколико степеника нижи од пода приземних просторија. Еркери се ослањају на конзоле, док је диван постављен на два дрвена стуба. Мада је ова кућа више пута поправљана и на њој извршене знатније измене и преправке, ипак последњом обновом приликом уређивања и адаптација за потребе Народног музеја Лесковац сачувала је углавном свој првобитни изглед. У ентеријеру ове старе куће занимљиви су поједини архаични елементи као: врата, долапи и дрвене таванице. Из хола на спрату излати се на дивану која је нешто виша од нивоа пода хола и соба на спрату. На фасадним платнима приземља распоређено је девет прозора. Вишесливни кров куће са обновљеним димњацима покривен је ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.950316, 42.994891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зањевачка црква, Звездан", "ref:RS:nkd": "SK288", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зањевачка црква, Звездан, О Зајечар" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Нишка тврђава", "ref:RS:nkd": "SK289", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109170", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109170", "description": "Нишку тврђаву су почетком ХVIII века саградили Турци на десној обали Нишаве.Тврђава је грађена по устаљеним системима бастионе трасе. Њена полигонална основа, са осам бастионих тераса, изграђена је на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења. Полигоналног је облика са седам неједнаких страна. Улазни део је сасвим уз мост, а источни и западни бедем пружају се под углом удаљујући се од Нишаве. Оба бедема завршавају се снажним бастионима. Северозападни део бедема, према градском пољу, полукружног је облика преломљеног са четири већа бастиона. Изломљена линија бедема, са два мања бастиона је на јужној страни према Нишави. Укупна површина камених блокова узиданих у бедем Тврђаве износи 321.328 м2. Висина бедема је осам метара, а ширина 3 метра, укупне дужине 2100 м. Захвата површину од преко 22 хектара. Грађена је од камена из оближњег Хумског мајдана, мада су употребљавани и споменици, саркофази и други грађевински материјал из ранијих епоха или са оближњег града Копријана. Има четири велике капије - Стамбол, Београдску, Видинску и Велику капију кроз коју се излазило на реку. Све капије су и данас добро очуване. Тврђава је опасана великим шанцем који се у случају потребе пунио водом из Нишаве. Унутар тврђаве налазило се насеље са дућанима, богомоља, касарне и остале грађевине за војне потребе. Од свега је сада очувано неколико барутана, џамија Бали бега из ХVI века и једна засведена грађевина. Уз тврђаву је и хамам, изграђен у XV веку. То је једна од најстаријих грађевина профане архитектуре са почетка турске владавине на нашем тлу. Мезулане уз северни бедем зидане су одмах по завршетку тврђаве. На тврђави су препознатљиви елементи арапске архитектуре. Како је првенствено имала стратегијски карактер, тврђава је у турском поседу била све до 1877, када прелази у српске руке. Велика капија, позната као Водена врата, је реконструисана 1961. и 1962, док се археолошка ископавања обављају са прекидима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894601, 43.325522 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице у Земуну", "ref:RS:nkd": "SK29", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107698", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107698", "description": "Црква је подигнута 1839-1842. године по плановима Јозефа Фелбера. Конципирана је као једнобродна грађевина са плитким певницама, апсидом и двоспратним звоником. Западно прочеље је богато обрађено у класицистичком духу са елементима барока. Хоризонтална подела фасада извршена је профилисаним венцима који у горњем делу звоника добијају барокни акценат. Посебну вредност представља класицистичка гвоздена ограда око црквене порте. Иконостас су радили Гаврило Нинковић, ликорезац и Живко Петровић, земунски сликар који је радио и зидне слике. Иконостас је израђен у дрворезу с позлатом и обликован у духу барока са елементима класицизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.396039, 44.850143 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Рановизантијска гробница са фрескама", "ref:RS:nkd": "SK290", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109299", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109299", "description": "Гробница је случајно откривена 1953. на десној обали Нишаве, на терену касноантичке некрополе у Јагодин мали. Зидана је опеком, правоугаоне је основе димензија 2,63х2,23 м и полуобличасто засведена (висина у темену свода 1,78 м ). Са источне стране налази се степениште којим се силазило до улаза затвореног каменом плочом која се вертикално спуштала у жљебове довратника. Унутрашњост је преградним зидовима подељена на четири гробна места. На западном зиду се налази правоугаона ниша. Унутрашњост гробнице је сликана al fresco. На источном зиду изнад улаза насликан је Христов монограм у венцу од палмових грана, док су на странама поред улазних врата стојеће фигуре идентификоване као апостоли Петар и Павле. На западном зиду се налази Христов монограм окружен венцем и нимбом и две стојеће фигуре за које се не може са сигурношћу тврдити да ли представљају библијска лица, мученике или портрете сахрањених у гробници. На зидовима је приказ рајске ограде, а изнад ње и на своду симболи раја - винова лоза, гроздови и представе птица. Гробница је опљачкана још у античком периоду, тако да није дала покретни материјал који би је ближе хронолошки определио. На основу аналогија у декорацији могуће ју је датовати у време од половине IV до средине V века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.908332, 43.329785 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пашини конаци", "ref:RS:nkd": "SK291", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109227", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109227", "description": "У самом центру Врања налазе се две турске зграде које је око 1765. подигао Раиф - бег Џинић. Једна од њих, селамлук, служила је за становање паши и његовој мушкој пратњи, а друга, харемлук, за становање пашиних жена. Зграда селамлука се налазила поред улице, а зграда харемлука иза ње, у дворишту. Обе зграде су подигнуте у бондручном конструктивном си-стему са испуном од опеке, облепљене блатом и окречене. Оне представљају репрезентативне примере старе градске балканске куће симетричног типа, са јако истуреном стрехом. У приземљу и на спрату имају велике холове неправилних облика, повезане правим, врло стрмим степеницама. Из холова се улази у простране собе које се греју из оџаклије смештене између њих. Све собе имају богато декорисане таванице у дрвету, међу којима се особито истиче она у згради харемлука. Од 1881. до 1932. у овим конацима је била смештена најпре гимназија, затим општина, а од 1964. Народни музеј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898224, 42.554692 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Симе Погачаревића", "ref:RS:nkd": "SK292", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107112", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107112", "description": "Приземна кућа мањих димензија, скромнијег изгледа у којој је живео народни херој Сима Погачаревић са својим родитељима и сестром, налази се у улици Максима Горког број 35, у Врању. Ова тродељна кућа зидана је у нижим деловима темеља каменом а навише опеком, подигнута је између два светска рата. Кућа је врло једноставна без значајних архитектонских елемената са кровним покривачем на четири воде на којем је стављен цреп. У кући родитеља народног хероја Симе Погачаревића још пред други светски рат, а нарочито и чешће у току рата одржавани су састанци месне партијске организације. У овој кући су доношене одлуке о организовању група за диверзије и саботаже, умножавани су летци Покрајинског и Централног комитета партије, скупљано оружје, муниција, одећа и обућа, храна и санитетски материјал. Значај је да је у кући народног хероја Симе Погачаревића донета одлука о формирању Врањског партизанског одреда што је и обележено спомен плочом. Народни музеј у Врању је у кући народног хероја Симе Погачаревића уредио поставку са предметима и документима који илуструју борбени пут овог нашег истакнутог револуционара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.896328, 42.551234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Боре Станковића", "ref:RS:nkd": "SK293", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109352", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109352", "description": "Кућа у којој се родио књижевник Борисав Станковић (1875-1927. Београд), налази се у Баба Златиној улици бр. 7, у некадашњој Доњој мали, на плацу који је купила Борина баба по којој је улица и добила име. Подигнута је 1855. као четвороделна кућа са отвореним тремом и до-ксатом под којим је улаз у подрум. Грађена је у бондруку са испуном од чатме, крова покривеног ћерамидом. Као варијанта развијене моравске куће које су ницале по варошима Поморавља и источне Србије, она представља вредан споменик народног градитељства. После конзерваторско рестаураторских радова, изведених 1966, у њој је смештен Музеј Боре Станковића. Одгојен у бабиној кући, без рано умрлих родитеља, Бора је остао привржен времену и средини коју је памтио из детињства или бабиних казивања приказавши је искрено и непоштедно. Појединац и његова судбина у вртлогу исконског љубавног нагона и варљивог материјалног и друштвеног статуса, заоденут патријархалним моралом са крутим забранама и ограничењима, у средишту су свих збивања његовог дела. Међу српским реалистима изра-зит регионалиста по тематици, он је по психологији ликова, поступку и стилу један од зачетника наше модерне прозе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900431, 42.549334 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK294", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107013", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107013", "description": "Стара црква у Лесковцу је подигнута у XIX веку, са накнадно призиданом апсидом,без кубета,са тремом на дрвеним стубовима са галеријом у три полукружна испада и великим огњиштем уз северну бочну страну. Познатија је као Стара црква Свете Богородице − Црква „Оџаклија”. Пошто турске власти нису дозвољавале обнову православног храма у Лесковцу Срби су тврдили Турцима да ће саградити кућу за свештеника.Као доказ да граде кућу ставили су на кућу оџак.Због тога је црква добила име Оџаклија. Оџак више не постоји јер се 1963. године е сам урушио, док је у цркви остало само огњиште.\nСама црква је велика грађевина, широка, ниска, не личи много на сакрални објекат. Унутрашњост објекта потврђује карактеристике цркве-то је тробродна базилика са засведеним средњим сводом, а преостала два су са равним таваницама.Иконостас, часне двери, часна трпеза и још неки делови израђени су у врло лепом дуборезу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.951059, 42.995704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа", "ref:RS:nkd": "SK295", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109380", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109380", "description": "Према натпису урезаном над вратима гостинске собе, кућа је саграђена 1848. године за познатог пиротског трговца малог Ристу. Грађена у време турске власти, кућа је подигнута са тежњом да хришћански власник докаже свој статус у високом друштву, а истовремено да се уклопи у оријенталне карактеристике средине у којој је подигнута. У време настанка, тако раскошну кућу ни богатији Турци у Пироту нису могли себи да приуште. \nСаграђена је над укопаним каменим подрумом, испод дела основе која је неправилног облика. Зидови приземља су од опеке у бондручној конструкције, изузев зида од камена у приземљу према улици. На спрату су зидови од чатме, такође у бондручном конструктивном систему. Кров је разуђен, у виду низа тимпанона, препокривен ћерамидом, са опшивеном стрехом. Унутрашњи простор приземља карактерише централни ходник, око кога су распоређене просторије потребне за свакодневно функционисање домаћинства у 19. веку. На средишту горњег спрата се налази трокраки хол, који се на једном крају завршава ћошком. Као простор за пријем гостију и светковање спратни део куће је репрезентативно опремљен. То се првенствено огледа у естетски веома допадљивој обради дрвених елемената - таваница, степеништа са оградом, врата, прозора, долапа и миндерлука. Оно што је обележје српских градских кућа, турскооријенталног типа, су скривница за власника и кандил – соба са иконлуком. Такви елементи се појављују у кући Христића, што не чуди, с обзиром да она представља један од највреднијих примера поменутог архитектонског типа. \nКућа је служила породици Христић за становање до времена између два рата, када је напуштају. Средином 20. века, објекат у тад већ прилично лошем стању општина откупљује од власника, да би након обимних радова био адаптиран за смештање Музеја Понишавља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.588468, 43.161948 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Влајинца", "ref:RS:nkd": "SK296", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103989", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103989", "description": "У самом градском језгру Врања налази се стамбена зграда коју је 1848. подигао Јања Влајинац, што се види према натпису изнад улаза на доксат. Освећење куће је извршено 1859. Саграђена је без подрума, са приземљем и спратом тако да је приземни део озидан од масивног камена, а спрат у бондручном конструктивном систему са испуном од набоја и ћерпича. Вишесливни кров је покривен ћерамидом и на њему се налази једна баџа и пет димњака. У већини просторија, у некима дуж целих зидова, првобитно су се налазили долапи. У приземном делу зграде била је смештена кухиња са отвореним огњиштем и амамџиком. Од првобитно богатог ентеријера ове куће сачувани су само делови долапа као и једноставно украшена таваница у једној од соба. Влајинчева кућа представља каракте-ристичан пример грађанске архитектуре настале у првој половини XIX века у Врању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898082, 42.550721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Планиница", "ref:RS:nkd": "SK297", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106999", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106999", "description": "У манастирском комплексу се поред цркве налазе и мањи приземни конак и економски објекти. Манастирска црква је скромнијих димензија, триконхосне основе из XVI века,а манастирска слава је Свети Никола. Живописана је 1606. године и живопис покрива све зидне површине, као и западну фасаду на којој је насликана велика композиција Страшног суда. У натпису који је сачуван на западном зиду наоса, изнад улазних врата записана је година осликавања цркве. \nНа натпису који се налази на порталу изнад улазних врата, записано је: „Благословом Оца, садејством Сина и остварењем Светога Духа, овај храм, посвећен чудотворцу Николи започе да се живопише априла и заврши се 22. априла 1606. године у време духовника Стефана.“ Стари манастир и цркву разориле су Крџалије крајем XVIII века. Манастир је до почетка XIX века био у рушевинама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.67395, 43.009471 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Бела Мачка\"", "ref:RS:nkd": "SK298", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109119", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109119", "description": "Назив за три зграде у ул. Душана Танкосића бр. 9, добијен по надимку претка њиховог данашњег власника, приписан је најистакнутијој. Она је подигнута 1859. на шта указује година урезана на квадратну опеку у поду једне просторије. Казивање о њеном настанку 1848. могло би да се односи на једну од друге две зграде у дворишту. Репрезентативна кућа - конак грађена је са плитко укопаним зиданим подрумом у приземљу и испуштеним спратним делом који формира накнадно преграђен и затворен трем готово са три стране подрума. Простор спрата са угаоним чардаком, накнадно затвореним стакленим окнима, преко којег је остварена веза са приземљем, решен је средишњом просторијом у којој је зидано огњиште, која дели гостинску и собу са иконлуком с једне стране од три просторије с друге, међу којима је највећа са засебним улазом из чардака. Као и у другим градским кућама дрвени елементи и детаљи ентеријера богато су заступљени и лепо резбарени и обрађени. Грађена у време турске власти за имућног српског трговца о њој је испредена прича да јој је настанак везан уз обавезу боравка турских бегова на пропутовању кроз Пирот, што је само доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.59169, 43.164324 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK299", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107173", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107173", "description": "Грађена је у периоду од 1872. до 1876. године по плановима рађеним у Министарству грађевина из 1867. године. Црква је једнобродна са наглашеним улазним порталима, полигоналном апсидом и истуреним четвороугаоним, у основи бочним певницама над којима се уздижу кубета са надвишеним октогоналним тамбурима. Са западне прилазне стране непосредно изнад улазне партије, издиже се масиван октогонални звоник као вертикала која доминира не само читавом масом већ и у односу на сам градски центар као амбијент, па и његово шире подручје. Монументална је по свом (нарочито) спољњем изгледу, односно пропорцијама, а рађена је са стилским карактеристикама у духу закаснелог класицизма са елементима неоренесансе, па се као таква убраја и међу јединственима у Србији. Одликује се фасадном пластиком са наглашеним кровним венцима, тимпанонима, канелираним јонским пиластрима и др. Иконостас цркве и живопис су из 1901. године. Иконе су радили Стева Тодоровић и његова супруга Полексија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.531295, 44.226683 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Београдска тврђава", "ref:RS:nkd": "SK3", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109461", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109461", "description": "Београдска тврђава се налази на повољном геостратешком положају, на брегу изнад ушћа Саве у Дунав. Крајем I века на овом месту формиран је логор легије IV Flavia који се, знатно смањен, обнавља у време цара Јустинијана. На подручје Сингидунума Словени продиру почетком VII века, али се име Београд први пут помиње у историјским документима 878. године. Присуство византијске војне посаде у XI и XII веку и изградња новог утврђења снажно утичу на његов развој, док се опадање стратешког значаја под угарском влашћу у XIII веку одражава и на опадање града у целини. Велики успон Београд доживљава почетком XV века када, у доба деспота Стефана Лазаревића, постаје главни град Србије. Реконструкцијом старих и изградњом нових утврђења формирана је развијена средњовековна тврђава са унутрашњим утврђењем у северозападном делу Горњег града, источним и западним подграђем, пространим Доњим градом и пристаништима на Сави и Дунаву. Велике промене настају у време аустријске окупације 1717–1739. изградњом бастионих артиљеријских фортификација које су после аустријског пораза 1739. порушене. Нове бастионе трасе, чија је изградња започела 1740, представљале су само поједностављену обнову порушених. Београдска тврђава археолошки се истражује од 1936, док се конзерваторски радови обављају од педесетих година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452686, 44.823912 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Јеврема Грујића", "ref:RS:nkd": "SK30", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103859", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103859", "description": "Дом Јеврема Грујића саграђен је 1896. године по пројекту архитекте Милана Капетановића. Грађевина је обликована у маниру академизма XIX века. Зидана је класичним материјалом - опеком и каменом у кречном малтеру. Конципирана је као слободностојећа градска вила са сликарски обрађеним деловима фасаде, што је сврстава међу ретке примере у београдској архитектури. Наглашени средишњи и бочни ризалит, декоративне зоне, рафинирана орнаментика, пиктурална обрада површина фасада - главна су обележја овог објекта. Сликана декорација, која имитира технику зграфита, рад је италијанског мајстора декоративног сликарства Доменика Д`Андреје. Драгоцена збирка покретних предмета, углавном из XVIII и XIX века, створена кроз генерације породице Грујић, садржи многобројна уметничка дела из области сликарства, скулптуре и примењене уметности, старо оружје, као и архивски и библиотечки материјал, који су припадали најистакнутијим члановима ове породице - Теодору Хербезу, попечитељу финансија кнеза Милоша, Јеврему Грујићу, истакнутом српском политичару и оснивачу Либералне странке, Кости Протићу, генералу, Стевану Ћурчићу, новинару и народном посланику и другим познатим личностима политичког и јавног живота." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467817, 44.814264 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Господњег", "ref:RS:nkd": "SK300", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97995", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97995", "description": "Црква Вазнесења Господњег у Јабуковцу је подигнута 1867. године као већа издужена грађевина. Западни профил формира испад са кулом, а испод венца налази се лучни фриз. Периметрални зидови су артикулисани лизенама у којима се налазе полукружни простори плитког рељефа. Прозори су полукружни и узани, изведени су у неовизантијском стилу. Припрата има споља облик псеудо трансепта, и још више је та форма изражена са певничким просторима. Торањ је једноставан и у горњим деловима украшен лучним фризом. Изнад западног портала налази се мала розета.\n Од старијег живописа сачувало се једино глава Христа Спаса у конхи проскомидије и делови живописа Светитеља на западном зиду: сцене из Јеванђеља, Свети Макарије, Зосим и Марија Египћанка. У прошлости је забележено да је манастир више пута обнављан. Године 1415. војвода Шарбан из Струза код Букурешта је оставио запис о обнови који се временом избрисао али га је забележио старешина Генадије 1856. године у свом служебнику на 163. страни. У почетку XIX века обнавља је оборкнез Станко Фрајкор. Манастирски конак подигнут је 1856. године трудом мештана села Уровице, Вратне и Јабуковца.\nЦрква у Јабуковцу са очуваним делима штарелајног сликарства значајна је за проучавање културно – историјских прилика у Неготинској крајини током XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.38265, 44.349689 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Бабичко", "ref:RS:nkd": "SK301", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97998", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=97998", "description": "Налази се око 2 километра југоисточно од села Бабичко. Црква посвећена Светој Тројици подигнута је у XVI веку. Једнобродна је грађевина са полукружном олтарском апсидом, и накнадно призиданом припратом. Саграђена је од ломљеног камена. Унутрашњост је разуђена нишама које фланкирају масивни пиластри. Првобитни живопис је прекречен, само је видан на местима где је отпао кречни малтер. Ови фрагменти видљиве фреско декорације указују да се раду и ликовно вреднијим сликарским остварењима која су као и црква настали у XVI веку. \nЗападно од цркве налазе се манастирски конак, који се састоји од две зграде. Чардаци на конаку повезани су међусобно покривеним мостићем. У северном делу конако налазила се учитељско – богословска школа, која датира из 1868. године, једна од најстаријих школа у лесковачком крају. Крај манастира налази се спомен чесма посвећена изгинулим ратницима од 1912 – 1920 године. Између спомен чесме и цркве примећују се трагови темељних зидова по површини земље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.985147, 43.134801 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Суково", "ref:RS:nkd": "SK302", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108640", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108640", "description": "У комплексу манастира Суково налази се црква свете Богородице, три конака, звоник и неколико економских зграда. Према запису на спољашњем зиду наоса, црква је саграђена 1857. године или 1859. године. Црква има тробродну основу, осмоугаону куполу као и накнадно затворену приптату. Својим димензијама и пропорцијама делује складно и репрезентативно. Тробродна основа цркве и дубоко укопани темељи оправдавају претпоставку да је црква подигнута на темељима знатно старијег сакралног објекта. \nЖивопис у унутрашњости цркве потиче из 1868. године и носи обележја црквеног зиданог сликарства у нас у другој половини XIX века. У погледу иконографије живопис ове цркве уноси и новине које показују детаљи на појединим композицијама.\nИконостас цркве Св. Богородице има једноставну дрвену конструкцију у облику правоугаоника ширине 9,38 м. и висине 3,38 м. Наводно, за време Првог светског рата пао је његов горњи део са кога је касније употребљен дуборез за декорацију иконостаса у капели манастирског конака, па је зато простор између крстова са сценом рапећа и фризом са 12 апостола до данас остао непопуњен.\nС обзиром на време када је саграђена, црква је значајан културни и историјски споменик, јер представља покушај обнављања српске средњевековне архитектуре у позном турском периоду, када су наши манастири одиграли крупну улогу у борби за ослобођење од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.664826, 43.042764 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK303", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108675", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108675", "description": "На пространом заравњеном платоу недалеко од сеоске школе налази се стара црква св. Николе, која данас слави светог јеванђелисту Луку. Једнобродна правоугаона грађевина има споља седмострану олтарску апсиду, подстрешје двосливног крова опасано је профилисаним венцем, а седласто преломљени лук слепе нише на западној фасади северно од улаза упућује на зидање у доба османске власти. У унутрашњости здања запажа се да је припрата првобитно била зидом одвојена од цркве у ужем смислу. Припрата је правоугаоне основе и засведена је полуобличастим сводом, док су у цркви изграђени прислоњени лукови на пиластрима, чиме је простор јасно подељен на травеје. Таква архитектонска целина била је живописана 1634\/1635. године, о чему сведочи сачувани ктиторски натпис, измештен са оригиналног места, као и фреске доброг квалитета, тематски занимљиве и знатног ликовног домета. Веће интервенције изведене су 1848. године, када је срушен преградни зид између цркве и припрате, а унутрашњост наново осликана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.118037, 43.138611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Официрског дома", "ref:RS:nkd": "SK304", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107939", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107939", "description": "Око 1890. у центру града, крај парка поред Нишаве у улици Орловића Павла бр. 28а, подигнута је зграда за потребе кафане \"Булевар\", која је крајем ХIХ века средиште друштвеног и културног живота Ниша, а једно време и сцена позоришта Синђелић и других путујућих дружина. Од 1903, када је откупљује војска, до 1941. у згради је Официрски дом, потом официрска менза, а од 1970. Дом омладине. Пројекат зграде се може приписати архитекти Ивану Козлићу (1839-1903), берлинском ђаку и потом и архитекти Архитектонског одељења Министарства грађевина. Скромна обрада фасадних површина плитким пиластрима са канелурама и полукружним тимпанонима изнад прозора само је назнака еклектичном приступу и сведеном цитирању елемената историјских стилова на овој приземној грађевини. Зграда Официрског дома је споменик изузетне историјске вредности као средиште политич ког и скупштинског живота Србије на почетку I светског рата, у коме је Народна скупштина Србије изгласала Нишку декларацију 7. децембра 1914, а Конгрес Југословенског одбора усвојио Нишку резолуцију 6. маја 1915, чиме је постављен темељ уједињењу и стварању југословенске заједнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898283, 43.323452 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK305", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108672", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108672", "description": "На југозападним обронцима Суве планине, у области Горњег Заплања, у Великом Крчимиру уз високу куполну цркву из 1937. стоји старија скромна богомоља посвећена Христовом Вазнесењу. Једнобродна, полуобличасто засведена црква, са полукружном апсидом и карактеристичним благо истуреним луковима на попречним фасадама, зидана је крупним квадерима сиге у кречном малтеру, а покривена двосливним кровом. Једноставном изгледу храма одговара ентеријер, паром пиластара подељен на два травеја, са подом од опеке. Фрагменти живописа из 1629. сачувани су у источном делу цркве. Мада је тешко установити првобитни програм, на основу префињеног и сигурног цртежа, хармоничних композиција и сведеног колорита, може се рећи да га је извео даровити анонимни сликар. Други зограф скромнијег талента у исто време је осликао западну фасаду. Накнадним интервенцијама 1838. и 1899. призидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен ка истоку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.209262, 43.096396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK306", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107018", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107018", "description": "Архитектура цркве носи карактеристично обележје сакралних споменика културе позног турског периода (прва половина XIX века). Црква је правоугаоне основе са наосом и приптатом, полуобличастог свода, а у источном делу завршава се широком полукружном апсидом. За проучавање српске културе турског периода од значаја су иконе у цркви, и мање површине фреско композиција у наосу и припрати. Посебну вредност представљају делови црквеног мобилијара, украшени дуборезом као пример уметничког занатства који је и у даљој прошлости код нас био веома цењен и развијан. Положај цркве која је саграђена у непосредној околино заштићеног археолошког локалитета „ Трап“ и средњевековног Градца, остаци старог гробља поред саме цркве где је нађен антички новац и старо оружје указују на претпоставку да је конопничка црква подигнута на старијем култном месту." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.096893, 42.981709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Марина кула", "ref:RS:nkd": "SK307", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108034", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108034", "description": "Остаци средњовековног града познатог као \"Марина кула\" налазе се на врло неприступачном месту, на врху шумовитог брда изнад ушћа реке Косанице у Топлицу, 2 км источно од Куршумлије. Данас је ово утврђење сасвим у рушевинама. Најбоље је очуван северни зид и то у дужини од око 20 м . На југоисточном делу Горњег града видљиви су темељи црквице, површине око 40 м 2 и донжон куле. Северно од ових објеката су темељи неколиких зграда. Марину кулу је подигла у другој половини XВ века султанија Мара, кћерка српског деспота Ђурђа Бранковића. Када је после смрти свог мужа Мурата II дошла у Србију, враћене су јој и две српске области, Топлица и Дубочица. У време изградње, између 1451-1457, боравила је недалеко, у цркви Св. Николе код Куршумлије. На основу архитектонских остатака као и познатих историјских података, град представља веома значајан споменик из епохе Бранковића. На жалост, на њему до данас нису вршена никаква истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.294704, 43.135865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Мишићевих", "ref:RS:nkd": "SK308", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108717", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108717", "description": "Кућа Мишићевих је изграђена у бондруку, по свом конструктивном изгледу карактеристичан је пример варијантног решења профане оријенталне архитектуре на Балканском полуострву, XIX века и по свом габариту компактне је основе у једном нивоу са; тремом-доксатом, подрумским делом испод мањег дела грађевине, и таванским простором. Фасада куће је сведена, без декоративних или вајарских елемената, у завршном слоју облепљена је иловачом и окречена је у бело. Парцела Куће Мишићевих јужном страном ослања на Вождову улицу, источном на двориште гимназије, са запада је приљубљена уз зграду Окружног суда, док је уз њену северну ивицу организован паркинг стамбене зграде. С обзиром на положај суседних објеката, директан прилаз парцели и кући могућ је само из Вождове улице бр.25" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.901866, 43.320787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Историјског архива", "ref:RS:nkd": "SK309", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108718", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108718", "description": "Зграда Историјског архива подигнута је око 1890. године и једини је војни објекат изграђен у Нишкој тврђави после ослобођења Ниша од Турака.То је приземни је објекат са основом издуженог правоугаоника великих димензија, са употребљивим поткровљем које служи као радни простор. У овом објекту прво је било смештено Картографско одељење српске војске, а затим је зграда послужила као прва подофицирска артиљеријска школа у Нишу.У Првом светском рату бугарски окупатори користили су је као затвор.\nИсторијски архив Ниш основан је као архивско средиште 24. априла 1948. године и од тада представља значајну институцију за проучавање прошлости историје југа Србије.Најстарији документ је бакротиск о предаји града Ниша Аустријанцима 1737. године, а реч је о прогласу у виду бакротиска насталог у немачком граду Аугсбургу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89422, 43.326585 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Задужбина Николе Спасића", "ref:RS:nkd": "SK31", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103863", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103863", "description": "Зграда познатог београдског трговца Николе Спасића подигнута је 1889. године, по пројекту архитекте Константина А. Јовановића, као стамбено-трговачка двоспратница. Приземље је искоришћено за трговачке радње, а оба спрата чине по један велики стан сложеног садржаја, као израз жеље за репрезентацијом грађанске класе. Композиција и обрада фасада представљају најуспешније решење академског стила у Београду. Главна фасада с централним и два бочна ризалита доследно је уравнотежена у симетричној подели с доминантним мотивом централне куполе над средишњим ризалитом. Хармонији доприноси правилан распоред декоративне пластике. Зграда је грађена масивно у опеци и кречном малтеру. У конструкцији су употребљене гвоздене траверзе, а међуспратне површине формирају се на пруским сводовима од опеке. Степеништа су двокрака, са оградама од ливеног гвожђа. \nУ ентеријеру се истичу зидови главног улаза украшени декоративним пољима у штуко декорацији. У четири правоугаона поља осликани су пејзажи а у кружним медаљонима портрети у гризају што је ректост у архитектури Београда краја XIX века. Салони и репрезентативне просторије су штуко декорисани. Ограда степеништа са канделабрима и гитери изведени су у комбинацији ливеног и кованог гвожђа. Зграда представља једно од најуспешнијих достигнућа академске архитектуре и једно од најбољих остварења у стамбеној архитектури Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456875, 44.817506 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стевана Мокрањца", "ref:RS:nkd": "SK310", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107059", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107059", "description": "Кућа истакнутог композитора Стевана Мокрањца у Неготину настала је средином ХIХ века, а поуздано се зна да је 1867. била у власништву Марије Мокрањац, што се види по тапији из 1889. У њој се 1856. године родио Стеван Мокрањац. Кућа се одликује скромнијим карактеристикама традиционалне балканске варошке стамбене куће. У приземном делу првобитно је био смештен подрум озидан каменом, док је спратни део, намењен становању, саграђен у бондручном конструктивном систему, а сачињавале су га две собе и кухиња. Кров куће је двосливан и покривен ћерамидом. Кућа је 1964. адаптирана за потребе меморијалног музеја, тако да су подрумске просторије уређене за мање музичке концерте. Просторије на спрату су музеолошки опремљене и садрже већи део заоставштине у музичким инструментима и другим предметима који су припадали Стевану Мокрањцу. Већи радови на уређењу комплекса око Мокрањчеве куће у Неготину изведени су 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.53048, 44.225521 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Пастеровог завода", "ref:RS:nkd": "SK311", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107063", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107063", "description": "У згради Пастеровог завода,у Булевару Зорана Ђинђића бр. 50, завршеној 1900. по пројекту непознатог архитекте, отпочела је са радом прва здравствена установа за превентивну медицинску заштиту на Балкану. Приземна је грађевина, основе у облику слова П у првобитном централном габариту, са средишњим холом на који се надовезују по две просторије за прегледе и по једна пространа лабораторија. Габарит објекта добија дугу хоризонталну силуету доградњом бочних крила 1923-1926, када је зграда претворена у Епидемиолошки, па у Хигијенски завод, али су симетричност и стилске одлике сачувани. Зграда је академски компонована, у духу еклектичких схватања са декоративним елементима ренесансе и класицистич ким поретком у систему декорације и строгој геометријској структуралности маса (лучно завршени прозори груписани у парове, наизменично надвишени атиком или архитравно решеним кровним венцем и одвојени пиластрима, кровни венац са конзолама, рустично наглашен сокл). Конзерваторско-рестаураторски радови трајали су током 1978- 1984, после чега је зграда добила нову намену (Музеј здравствене културе, седиште Српског лекарског друштва и школа здравственог образовања)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.9139, 43.316263 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK312", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106969", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106969", "description": "Црква је саграђена након ослобођења Топлице од Турака, на темељима старије богомоље, крајем 19. века. Црквена грађевина својим јединственим корпусом са разиграном силуетом пружа изузетне визуре и на тај начин доминира у широком простору своје околине. Архитектура објекта је блиска руској архитектури из 17. века, односно грађена је масивно, са присутном фасадном пластиком на спољним зидовима у малтеру. Представља једнобродну грађевину, триконхоналне основе са три олтарске апсиде на истоку, са једним централним и четири мања кубета. На западу изнад припрате је масивни кубични звоник у виду куле, а са бочне стране по један вестибил." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.434586, 43.243237 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековно утврђење", "ref:RS:nkd": "SK313", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102316", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102316", "description": "Средњевековно утврђење Врмџа налази се у истоименом селу на 11 километара од Соко града и 12 километара од Бовна. Смештено је на узвишењу званом Градац, које се уздиже у сред простране котлине и тако има изванредан положај са кога се може у потпуности контролисати читава околина према Алексинцу и према Соко Бањи. Утврђење Врмџа смештено ва врху узвишења Градац пружа се у дужини 100 – 120 метара.\nОстаци града пружају се у правцу североистока – југозапада. Садашњи остаци утврђења су скоро сасвим уништени. Постоје само фрагментарно очувани зидови утврђења, који се могу пратити али само по остацима камена и малтера. \nЧитав стеновити брежуљак Градац био је утврђен јаким зидовима, који су постављени ниже у односу на највиши део узвишења, тако да је ова тврђава била још неприступачнија. Остаци средњевековног зида виде се на северној страни у дужини од 6-8 метара, а у висини су очувани до 1 метра. \nНа највишем каменитом делу узвишења видљиви су и сада само мањи делови зидова донжон куле, саграђене на веома стрмој стени, која представља изванредан природни заклон. Димензије куле се тешко могу одредити јер су њени остаци веома мало очувани али је видљиво да је донжон кула била стратешки постављена на највишем делу узвишења и да су њени зидиви представљали продужетак стрмих стена које се спуштају вертикално. \nУ средишњем делу утврђења налазе се једно природно улегнуће са већим заравњеним простором на коме нема очуваних остатака. Али на каменитом делу истога простора виде се фрагменти малтера и камена и остаци темеља неке правоугаоне грађевине. Претпоставља се да је била кула стражара, тим пре што је на овом месту морала бити и улазна капија утврђења. \nНајбоље су очувани остаци једне грађевине правоугаоне основе, која се налази на северозападној страни тврђаве. Зидови ове грађевине – вероватно куле – очувани су до висине од 1,5 метара, дебљина зидова износи 80-90 центиметра, а димензије су 7 х 5 метара. Грађена је од камена и малтера, као и читаво утврђење, без опеке, али са дрвеним гредама.. Ова кула контролисала је западну страну, кроз коју протиче мања река и њену долину, где је сада изграђено неколико десетина кућа. По начину градње утврђење Врмџа је из истог времена као и оближње утврђење Бован. Утврђење Врмџа мање је очувано у односу на утврђење Бован, јер је одавде далеко више одношен камен и коришћен као грађевински материјал. \nТрадиција град Врмџу везује за деспота Стефана, као и за град Бован. Претпоставља се да је град пострадао 1413. године када је самозвани султан Муса, ратујући са својим братом Мехмедом разптио и Соко град и Бован. Такође уз ову претпоставку иде и та да је утврђење морало страдати и приликом турског освајања ових крајева 1455. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.818178, 43.715367 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK314", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107007", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107007", "description": "У центру села Брестовца, код Неготина налази се црква брвнара посвећена Вазнесењу Господњем. Спада у групу најстаријих цркава брвнара на Тимочке Крајине. Подигнута је 1798. године што се може закључити на основу записа на самој цркви. Такође и запис на очуваном надгробном споменику у порти цркве на којем је уписана 1794. година доприноси тачности поменутог датовања настанка брвнаре. \n\nПо казивању мештана, црква је најпре била покривена сламом, да би након 1833. године црква била покривена ћерамидом. Своје прво звоно црква добија 1837. године. Иконостас цркве потиче из прве половине XIX века. Нарочито су вредне „царске двери“, рад зографа са почетка XIX века, које својим племенитим колоритом надмашују скоро све царске двери из овог периода у источној Србији. Неке од икона са румунским натписима, представљају значајна остварења непознатог румунског зографа. Сачувана „плаштеница са представама јеванђелиста на угловима у елипсастим пољима и телом Христовим“ према подацима из Музеја у Неготину представљају рад Ђуре Јакшића. \n\nПоред историјских и ликовних, ова црква има и архитектонске вредности. Начињена је од дрвета са основом у облику крста, мањих је димензија, прилично ниска, мада није укопана у земљу и представља типичан сакрални хришћански објекат из времена турског ропства. Црква је поплочана опеком а таваница је у облику свода од шашавца. На улазном делу налази се настрешница са четири дрвена стуба, а на северном зиду мања врата која се више не употребљавају. Са северне и јужне стране налазе се певнице, правоугаоне основе, а на источној страни је шестострана апсида. Црква је доста добро очувана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.404982, 44.183472 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK315", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107008", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107008", "description": "Црква брвнара у селу Поповици налази се недалеко од центра села. Посвећена је Св. Тројици. Црква је једноставна сакрална грађевна, има две певнице и већу четворострану апсиду. Испред западних врата налази се мањи правоугаони трем. Покривена је ћерамидом. Читава дрвена конструкција објекта лежи на каменим темељима где су уграђени и надгробни споменици са старог гробља. Време настанка цркве везује се за крај треће деценије XIX века, тачније за 1830. годину. Овај податак се може односити на време обнове цркве пошто на олтарским вратима стоји 1807. година а на неким иконама иконостаса и 1820. година. \n Олтарске двери, обрађене су са лепим орнаментима и лепим шаркама, клинцима и алкама. У ентеријеру цркве између женске и мушке цркве запажају се лепо профилисани стубови, дрвена розета у темену свода цркве који без сумње представљају значајна неимарска достигнућа. Иконостас цркве у Поповици је мањих димензија, и има 14 композиција сликаних темпером на дрвету. Најстарије су олтарске двери приложене 1807. године, три престоне иконе : Богородица са Христом, Исус Христос и Св. Јован Претеча, које је насликао сликар Арсеније Јакшић 1820. године. Карактеристично стилско обележје ових икона је непосредност у изражавању и повезивање композиционих елемената у складну целину. Иконостасу су накнадно придодате још две престоне иконе које потичу из XIX века. \nПрема подацима који се налазе у црквеној архиви, види се да је црква страдала током Првог светског рата. Аусторо-угарска војска је током рата однела звоно цркве, а ограда око цркве је изгорела. И сама црква је претрпела извесна оштећења, да би након рата била обновљена поново." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.282, 44.22092 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK316", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107009", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107009", "description": "Црква Св. Духа налази се у селу Трњану близу Неготина. Оно што је разликује од осталих цркава брвнара у Неготинској Крајини је њена величина. На основу података из црквеног архива подизање цркве се смешта у 1829. годину, пред само ослобођење ових крајева од Турака. \nПо архитектонским основама црква је саграђена у облику крста, са певницама и вишестраном апсидом. Грађена је од брвана али је и споља и изнутра облепљена. Кров цркве је покривен ћерамидом. Најважнији детаљи су на источним и северним вратима са прикованим лествицама и стилизованим малим отворима као и озидана ниша за проскомидију у олтару изузетно складног облика.\nИконостас цркве у Трњану има укупно 18 сликарских радова међу којима су само композиције на царским дверима и једна у горњој зони старијег датума из времена градње цркве, док су остале иконе из половине XIX и почетак ХХ века. Мада неуједначене иконе имају пре свега документрно-историјску вредност за изучавање ове рсте сликарства новијег периода у црквама Тимочке Крајине. Шест појединачних икона и хоризонтални фриз са попрсјима светитеља, вероватно су припадале првобитном иконостасу. Поред ових икона, у цркви се налазе две мање иконе рађене у стилу руске иконографске школе XIX века. Веома је значајна и мала збирка предмета: дрвени крст, путир, петохлебница, два свећњака који потичу с краја XIX и почетака XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.358452, 44.220202 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда музеја Топлице", "ref:RS:nkd": "SK317", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108323", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108323", "description": "Зграду Музеја Топлице у Прокупљу пројектовао је архитекта Бранко Таназевић (1876, Чаково у Банату –1945, Београд), професор Архитектонског одсека Техничког факултета у Београду. Саграђена је 1912. године за потребе поштанско – телефонско – телеграфске станице. Зграда је репрезентативни пример градске архитектуре, добро пропорционисана и складна у масама и детаљу, што је резултат академских постулата у пројектовању и еклектичког приступа у обради фасадне декорације (избор мотива неоренесансе, необарокних цитата и елемената сецесије). Доминантан угаони положај приземне грађевине наглашава истакнути октогонални угаони део са главним улазом, надвишен осмоугаоном куполом са издигнутим сегментним куполастим завршетком над стубићима. Над улазним порталом налази се уоквирена декоративна картуша на чијем се врху налази лавља глава. Обе уличне фасаде решене су на исти начин симетрично, са средишњим истуреним ризалитом са два прозора. Декоративно решене атике над ризалитима компоноване су у духу необарока, уоквирене тракама са волутама, са једним лучно завршеним прозором, и надвишеним лучним завршетком са рељефним флоралним елементом сецесије, над којим је ваза, док су са стране пирамидални украси. Ритмичност зидног платна постигнута је испупченом и увученом обрадом у малтеру, делимично равних бојених и неравно (буњасто) обрађених површина, као и постављањем низа декоративно уоквирених прозора. Сви отвори су уоквирени сегментним пиластрима, архитравно завршени и надвишени специфичним тимпанонима са истакнутим шиљтим луком. Фасадни сокл израђен је од клесаног камена. Од 1962. године у овој згради налази се Народни музеј Топлице у Прокупљу. Доградњом анекса у дворишном делу и извесним интервенцијама у ентеријеру зграда је прилагођена музејској делатности. Изузетне архитектонске вредности споменика културе, ауторског дела архитекте Бранка Таназевића и историјски допринос култури, образовању и науци чине га посебно значајним." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.589908, 43.235806 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гигина кућа", "ref:RS:nkd": "SK318", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107050", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107050", "description": "Гигина кућа се налази се у центру Власотинца, и носи назива по надимку сина имућног власотиначког трговца и једног од организатора и борца за ослобођење овог краја од Турака, Стојана Стојилковића. Подигнута је средином XIX века. Грађена је као спратна зграда. Зидови спрата са два истурена еркера према северној страни грађени су од дрвеног скелета и чатме. Просторије на спрату где се са западне стране дрвеним степеницама излази у простран хол су симетрично рапоређене.На средишњем делу фасаде на спрату на западној страни истиче се веома леп доксат повезан са делом трема који су украшени са неколико аркада. \nПриземни део зграде озидан је каменом и служи као подрум. Зидана је каменом у приземљу и бондруком и чатмом на спрату. Четворосливног је крова покривеног ћерамидом. Унутрашњи простор спрата добијен је симетричним распоредом просторија око пространог средишњег хола који се завршава отвореном диванханом са ћошком. Богато изрезбареном таваницом, долапом, миндерлуцима и иконлуком истиче се гостинска соба, као и друга соба опремљена амамлуком, долапом и пећи, према преградном зиду мутвака у којем је зидано огњиште са ложиштем за пећ у соби. Као сведочанство стамбене културе староградске средине јужне Србије она истовремено указује на турско-оријентална обележја малобројног српског градског слоја тога времена. Обимни санациони и конзерваторско-растаураторски радови обављени су у времену од 1979-1984, при чему је кућа добила намену матичне библиотеке. Ово непокретно културно добро - зграда библиотеке je 1. априла 2008. године доживело незапамћену трагедију, јер је у ватреној стихији изгорео велики део књижног фонда и део зграде. Реконструкцијом зграде 2013. године, библиотека \"Десанка Максимовић\" по светским стандардима штити, чува и презентује културно благо." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.128385, 42.964752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Буково", "ref:RS:nkd": "SK319", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109379", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109379", "description": "Манастир Буково, налази се непосредно поред пута Неготин-Зајечар на удаљености од 4 километара од Неготина. Поред цркве која је посвећена Св. Николи, у комплексу се налазе два спратна конака, кула – звоник повезана тремом са црквеном грађевином, затим две каменом зидане чесме и помоћни еконосми објекти. Већи конак је и историјски веома интересанта, нарочито за новију културну и политичку историју. Црквена грађевина састоји се од наоса, и олтарске апсиде, двема бочним певничким апсидама, припрате и трема на каменим стубовима. Судећи по писаним изворима црква је 1864. године живописана. Црква поседује квалитетан иконостас који је 1885. године урадио Лазар Крђалић а сликао Милисав Марковић. Читав иконостас носи обележје тзв. српског романтизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.49244, 44.216314 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Јована Цвијића", "ref:RS:nkd": "SK32", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105894", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105894", "description": "Породична кућа подигнута 1905. године на Копитаревој градини и сачувана збирка предмета у њој представљају аутентично сведочанство о животу и раду великог српског и југословенског научника Јована Цвијића (1865-1927). Као одличан познавалац земаља и народа Балканског полуострва, Јован Цвијић је написао велики број научних радова и дела, међу којима су најзналајнија „Балканско полуострво и јужно-словенске земље“, „Геоморфологија“, „Антропогеографски проблеми балканског полуострва“, „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“. Био је председник САН и дописни члан ЈАЗУ, као и многих научних друштава у земљи и иностранству. Био је професор и ректор Београдског универзитета и почасни доктор париске Сорбоне и прашког Универзитета. За своје посебне заслуге у области географије и геологије одликован је златним и сребрним медаљама од стране географских друштава из Лондона, Њујорка и Париза. Дом Јована Цвијића, који својим стилским карактеристикама представља изразит пример академизма са почетка XX века, данас је музеј посвећен великом српском научнику. Посебну вредност ентеријера здања представља сликана декорација на зидовима и таваницама, рад сликара Драгутина Инкиострија Медењака. Одражавајући научниково интересовање за простор Балканског полуострва, тематски слој сликарства инспирисан је пределима Босне, Шумадије и Херцеговине, које је Цвијић посебно истраживао и научно обрађивао." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468663, 44.815708 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Апостола", "ref:RS:nkd": "SK320", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103307", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103307", "description": "Црква Св. Апостола, налази се у селу Турековцу око 5 километара од Лесковца. Према предању саграђена је на развалинама старе цркве, у близини „селишта“, где се првобитно налазило село Турековац. Цркву је саградио 1845. године. чувеи неимар из Велеса, Андреја Дамјановић, познат као градитељ црквава у Нишу, Смедереву, Параћину, Скопљу, Врању итд. Црква је саграђена комбинацијом тврдог материјала, камена и дрвета (чатме). \nПравоугаона основа цркве има три брода од којих је средишњи највиши и слепим куполама засведен, а ослања се на два реда стубова (по три са сваке стране). Насупрот стубовима, на јужном и северном зиду наоса, у висини доње ивице капитела, налазе се по три плитка пиластра. Олтарска апсида је широка, изнутра полукружна, споља полигонална и изведена од обрађених блокова сиге. У горњем, средњем делу апсида је украшена рељефом у виду две фантастичне, стилизоване животиње, постављене симетрично, са главом у профилу, односо анфасу. На западној страни је отворени трем са четири стуба, повезана полукружним луковима. \nТрем има три полигоналне куполе које надвисују централни брод наоса. Саграђен је 1899. године пошто је првобитни порушен. Наос од олтара одваја целом ширином и до испод самог свода леп дрвени иконостас, увучен према централном делу и бочним странама, са основом полигоналног облика. Под у наосу и олтару покривен је црвеним квадратним опекама. Зидови су са унутрашње стране омалтерисани и окречени. Само у централној, слепој куполи насликан је лик Пантократора, у фреско техници. Спољни зидови су такође омалтерисани и у бело окречени. \nДуборез је заступљен на иконостасу и владичанском престолу. Према сачуваном запису на полеђини једног броја икона, види се да их је насликао мајстор из Самокова 1856. године. Иконе су сликане на дрвету и рапоређене су у три зоне. Од значаја је и јеванђеље из 1858. године, са корицама прсвученим пурпурним сомотом и бронзаним рељефом на угловима и централном делу на коме је сцена Христовог распећа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.884006, 42.994546 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK321", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101101", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101101", "description": "Код села Кумарева око 4 километара северозападно од Лесковца, у истој порти налазе се две цркве. Нова подигнута 1932. године и старија чија се обнова датира у 1803. годину. Стара црква Св. Петке према предању, саграђена је од материјала са порушеног манастира Св. Николе који се налазио на брду званом „Манастириште“. Из натписа који се сачувао над јужним вратима цркве, сазнајемо да је обновљена и делимично проширена 1803. године. \nПо својој архитектури стара црква представља скромно остварење карактеристично за наше сакралне споменике турског периода. Основа је правоугаона, свод бачваст, без куполе, апсида полукружна. На западној страни има трагова порушене припрате. Врата су са јужне и западне стране. Уз јужни зид наоса дограђен је трем са шест стубова лучно повезаних. Кров је двосливан, покривен ћерамидом. Зидови су омалтерисани и окречени. Под у наосу и трему већим делом је покривен старијом квадратном опеком. Унутрашњост цркве украшавају фреске које нису уједначеног квалитета. Евидентна је присутност двослојног живописа, од којих је старији, квалитетнији не само по цртачкој обради већ и по зналачком коришћењу палете. Млађи живопис има сва обележја наивног стила провинцијског зидног сликарства XIX века. \nЗидана је каменом и малтерисана, а кровни покривач је фалцовани цреп, док је над апсидом ћерамида. Свод је врло плитак са местимичним поправкама због отпалог малтера. Живопис постоји, али је прекривен слојем чађи те се тешко назире." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.992058, 43.023548 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс манастира Чукљеник", "ref:RS:nkd": "SK322", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-12-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107017", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107017", "description": "Јужно од Лесковца и недалеко од Вучја, на северним обронцима планине Кукавице, налази се манастир са црквом Светог Николе, претвореном у мирску још 1884. Непозната и непроучена прошлост Чукљеника не умањује историјске и амбијенталне вредности целине. Манастир је старији од села које се, уз њега и пратећи ток Чукљеничке –Накривањске реке, формирало тек после Првог српског устанка. У средишту порте је мала, једнобродна, полуобличасто засведена црква с полукружном апсидом и истовремено зиданом припратом, која припада типу храмова са прислоњеним луковима и може се оквирно везати за стварање у доба турске владавине Балканом. Горње партије зидова и свод цркве сачували су минуциозно изведене зидне слике, дело даровитих грчких сликара XVIII века. Прилагодивши се простору, они су вешто распоредили сцене из циклуса Великих празника и Страдања Христових. Спољна припрата је накнадно дограђена. Југоисточно од цркве смештен је параклис посвећен Богородици. \nВан порте, на Малој реци која се улива у Чукљеничку, налази се манастирска воденица поточара са тремом, према угребаном натпису подигнута 1786. године. Својом старином и димензијама, организацијом простора и градњом у којој се применом косника наглашава декоративност, она представља репрезентативан пример народног неимарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.961099, 42.867172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Милоша Обилића", "ref:RS:nkd": "SK323", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100565", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100565", "description": "Некадашња стара кућа Светислава Јоргачевића (кућа је из темеља обновљена и у власништву Александра Спасића), смештена је крај реке Ветернице у Ул. Милоша Обилића бр 4. на КП 7874 КП Лесковац. Спратна је и симетрична, грађена у бондрук систему, са међуспратном таванском и кровном конструкцијом од дрвета. Била је покривена ћерамидом и имала је велику настрешницу. Поседовала је шест великих соба и више помоћних просторија. \nКућа је подигнута у време Турака, око половине ХХ века, од старога Костадина Јоргачевића, терзије. Трговачка породица Јоргачевић је, по истраживањима Сергија Димитријевића, била грчког порекла. Костадин је имао два сина Горчу и Петра. У попису опорезованих Лесковчана за 1885. годину, уписани су од Јоргарчевића стари Костадин, терзија и његов син Горча, механџија. Други син није пописан. \nОгранак породице Јогарчевића поседовао је Фабрику платна „Лабуд“ власника Глигора Јоргачевића, која је основана 1920. године у Власотинцу. Године 1926. Глигорије Јоргачевић је настојао да фабрику пребаци у Лесковац, купивши плац и изградивши темељ. Наредне, 1927. године фирма „Лабуд“ је пропала, а Глигорије, који је те године био председник Трговачког удружења Лесковца, наставио је да се бави трговином. Стара кућа Костадина Јогарчевића представљала је значајан објекат балканске архитектуре и као таква стављена је под заштиту закона 10. јула 1980. године. Последњи власник старе куће био је Светислав Јоргачевић, од кога је 1958. године кућу наследила његова ћерка Гордана Марјановић – Јогарчевић. Децембра 1987. године кућу је продала Александру Спасићу. Према уговору о продаји кућа је била у „рушевном стању и склона паду“. Нови власник је од Завода за заштиту споменика културе Ниш 1988. године захтевао сагласност за скидање заштите, рушење куће и изградњу нове. Завод је дозволио обнову, уз услов да се сачува фасада објекта. Власник је из темеља изградио нови објекат, сличан првобитном." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.944885, 42.991414 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари мост у Врању", "ref:RS:nkd": "SK324", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109219", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109219", "description": "Бели мост је подигнут 1844. године у Врању као задужбина Ајше Хануме и њених родитеља. Сведочанство о подизању моста налази се на мермерној плочи која је вештином мајстора уграђена у мост. Натпис који се налази на мермерној плочи исписан је на турском језику арапским писмом. Мост је изграђен од камена и припада типу османског градитељста. За овај мост везује се и легенда о трагедији и забрањеној љубави између Ајше Хануме пашине кћери Стојана обичног чобанина. Како паша није желео да се његова кћи уда за обичног чобанина и хришћанина он је убио Стојана. Када је то видела Ајша је истргла оцу нож из руке и зарила га себи у срце." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897858, 42.56214 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара чесма \" Ђеренка\"", "ref:RS:nkd": "SK325", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109225", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109225", "description": "Налази се у Врању, у горњем делу града, у близини цркве Св. Николе и Белог моста. Подигнута је вероватно у првој половини XIX века. Један је од ретких сачуваних објеката из периода владавине Османског царства. Грађена је од камена и мањих је димензија. Чесма је пресахла а изнад луле са које је текла вода, налази се плића полукружна ниша. Ова чесма је и прва каптирана и уједно најстарија јавна чесма у Врању са које је цео гоњи део града захватао воду. У време празника, око чесме се окупљала омладина, а чесму је описао и Бора Станковић, у чијим делима се судбине многих јунака везују за њу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900615, 42.561537 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Шоп Ђокића", "ref:RS:nkd": "SK326", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109242", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109242", "description": "Кућа Шоп Ђокића у Лесковцу подигнута је у првој половини ХIХ века као спратна грађевина у бондручном конструктивном систему. Вишесливни кров куће покривен је ћерамидом са истуреним стрехама. Првобитно, кућа је имала четири просторије у приземљу и пет просторија на спрату. Посебно се истиче диванхана на спратном делу, постављена на средини дворишне фасаде. У ентеријеру зграде истичу се декорације у дуборезу на таваницама, огради степеништа, долапима и нишама, као и оквирима врата и прозора. Посебну занимљивост у ентеријеру куће чине капци на прозорима, који су сачињени из два дела тако да се горњи део подиже, а доњи спушта. Током 1979. реконструисан је западни део куће, када је дошло и до промене у распореду просторија у приземљу и на спрату. Без обзира на промене које су настале у ентеријеру кућа је задржала опште особености градске куће карактеристичне за прву половину ХIХ века. Данас кућа Шоп Ђокића има културно-просветну намену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.9493, 42.996693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак кнеза Милоша", "ref:RS:nkd": "SK327", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109244", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109244", "description": "Брестовачка Бања је свој највећи процват доживела је у доба кнеза Милоша Обреновића. \"Конак\" кнеза Милоша изграђен је у периоду 1835. - 1836. године, и сазидан је у стилу традиционалне архитектуре прве половине XIX века. За време својих боравака у Брестовачкој бањи кнез Милош је сам и повремено са породицом боравио у овом здању, јер се конак налази у непосредној близини објекта у коме се налазило купатило\/хамам кнеза Милоша Обреновића. Конак кнеза Милоша је у основи правоугаоног облика, једноставне конструкције, зидан од бондрука са профилисаним гредама од храстовине на ивицама објекта. То је зграда од око 100 квадратних метара, са централном просторијом у облику правоугаоника, из које се лево и десно улази у по две просторије.У конаку је смештена историјско-етнолошка поставка Музеја рударства и металургије из Бора која представља сведочанство и преноси дух времена у коме је Брестовачка бања уживала статус „дворске бање” (налази се наспрам Кнежевог дворца династије Карађорђевић, па отуда назив) и била ексклузивно државно добро." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.043609, 44.059978 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кнежев дворац", "ref:RS:nkd": "SK328", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109246", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109246", "description": "На престо Србије 1842. долази кнез Александар Карађорђевић, по чијем је налогу изграђен \"Кнежев дворац\", на једном брежуљку који доминира Брестовачком бањом. Кнежев дворац је у основи правоугаоног облика, на спрат. Пошто је зграда подигнута на стрмом терену, има у приземљу мање просторија него на спрату. Спољни тако и унутарњи зидови зграде су веома јаки (од 55 до 60 цм). Зграда оставља солидан и складан утисак и указује на утицај градске архитектуре, која је у време његове градње преовлађивала Западом.\n\nИз хола у приземљу се широким монументалним каменим степеницама. Лево и десно од улаза у хол налазе се по једна врата која воде мању, односно већу просторију. На спрату су хол у који излазе степенице, велика сала са балконом по дужини, четири собе и једна омања остава." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.043262, 44.060415 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стамболијских", "ref:RS:nkd": "SK329", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109264", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109264", "description": "Кућа Стамболијских чува све одлике српско-балканског стила старе градске архитектуре Ниша.\nНарочито је импресиван њен ентеријер који је до детаља урађен у маниру старих нишких \"чорбаџијских\" кућа из 19. века. Налази се у ужем центру града у улици Николе Пашића бр. 36. Изградња је започела 1875. године, а завршена је 1878. године. Градњу је започео Турчин Амет Меметовић, а недовршену кућу купио је 1. августа 1878. године, познати нишки трговац Тодор Станковић Стамболија по чијем надимку је и објекат познат као кућа Стамболијских. Кућа Стамболијских припада профаној балканској архитектури и саграђена је као богата варошка стамбена кућа са више од десет просторија. У овом здању је 1878 године основан Црвени крст Ниша." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893225, 43.318686 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манакова кућа", "ref:RS:nkd": "SK33", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103918", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103918", "description": "Кућа представља изузетно редак примерак старе варошке куће Београда из прве половине XIX века, са свим одликама балканске архитектонске традиције. Подигнута је око 1830. године. Кућа је добила назив по власнику Манаку Михаиловићу, трговцу. Сведочи о историјском периоду када су сва настојања обновљене Србије усредсређена на претварање Београда у српску варош и његово припремање за престоницу Србије. Она је документ из доба интензивног изграђивања српске вароши на Савској падини изван шанца. Представља остатак новозасноване Савамалске улице и некадашњег предграђа Савамале. У историјском и урбанистичком погледу обележава стару регулацију главне везе Варош капије са Топчидерским друмом, као и средњовековну комуникацију која повезује савску обалу са Зеленим венцем. У кући која представља саставни део Етнографског музеја налази се етнографска збирка Христифора Црниловића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454309, 44.813752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Радул бегов конак", "ref:RS:nkd": "SK330", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108394", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108394", "description": "Радул бегов конак се први пут помиње у писаним изворима 1784. године. До 1833. године је припадао турском бегу чије име није прибележено, али је након ослобођења Тимочке крајине од Турака конак откупио трговац Радул Глигоријевић из села Грљана, близу Зајечара. Конак је подигнут у систему бондрука, са доксатом и тремом. Просторије у приземљу зграде најчешће су служиле за занатске радње и дућане, а у просторијe на спрату, које су имале асиметричну основу, за становање. Данас је у конаку смештена стална поставка „Стари Зајечар“ која презентује материјалну и духовну културу града 19. и 20. века. У приземљу конака налази се галерија у којој се одржавају ликовне изложбе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.279289, 43.902001 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа на Тргу ослобођења 41", "ref:RS:nkd": "SK331", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103117", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103117", "description": "Гређена је око 1879. Године, а састоји се из приземља у коме су смештена два локала и спрата са шест прозорских отвора према улици у коме су просторије за становање, тако да је функционална диспозиција како доње, тако и горње етаже симетрично подељена у два дела са истоветним распоредом просторија. И у спољашњој архитектури, са широким улазним засведеним луком, који води према дворишту осећа се потпуна симетричност наглашена још и плитким средишњим ризалитом, а са фасадном декорацијом која носи у себи извесна романтичарска обележја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.252563, 43.566097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Димитрија Димитријевића 52", "ref:RS:nkd": "SK332", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102677", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102677", "description": "Међу споменицима народног градитељства са споменичким својствима који су први пут евидентирани и за њих донета решења о заштити спада и стара кућа у улици Димитрија Димитријевића. бр. 52 у Нишу. Налази се у делу града званом „Палилула“ са леве стране желзничке пруге, до такозване „пиротске рампе“ на катастарској парцели 4597 КО Бубањ. По обавештењу власника куће међу нишлијама је позната као „Милкина кућа“. \nПодигнута је највероватније у првој половини ХХ века. Припадала је различитим власницима. На једном запису који је временом префарбан било је убележено име власника за кога је кућа грађена. По натпису на турском језику на једној дасци који је прекривен бојом претпоставља се да је ову кућу градио и неки турчин или у њој неко време становала и нека турска породица. \nКућа је већих димензија са пространим подрумом и врло лепим доксатом на југоисточној страни. Део трема према јужној страни је касније затворен и застакљен, па сада служи као ходник. И поред извесних преправки код ове старе куће, очувано је доста старијих елемената у ентеријеру. \nОвај стари објекат имао је већу архитектонско ликовну вредност, јер представља ређи тип старијих градских кућа грађених по угледу на старе балканске куће у бондрук систему са соклом и подрумом зиданим у камену и распоредом просторија асиметричног типа, са добро очуваним доксатом, изрезбареним таваницама, стубовима и лепо обликованим деловима на огради. На вишесливном кровном покривачу налазила се ћерамида. Кућа је технички снимљена и урађена је ревитализација зграде крајем ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897759, 43.313322 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старог Начелства", "ref:RS:nkd": "SK333", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107880", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107880", "description": "У центру града, на Кеју Мике Палигорића бр. 2, у близини Тврђаве, подигнута је зграда која својим положајем, димензијама, стилским карактеристикама и конструкцијом представља најмонументалнију и најрепрезентативнију јавну грађевину у Нишу. Изградња прве фазе (два тракта са приземљем и спратом) завршена је 1886. за потребе Начелства нишког округа, суда и управе полиције. Доградња другог спрата на старом габариту изведена је 1930, а данашњи изглед зграда је добила 1935. према пројектима инжињера Петра Гачића за потребе Моравске бановине. Има високо приземље и два спрата, основу у облику издуженог трапеза, са централно постављеним двориштем. Академски је компонована у духу еклектичних схватања, са ренесансним приступом хоризонталној градацији елемената на зидном платну (од рустике у доњим зонама до фино обрађених површина, низова стубића, тимпанона, завршних венаца, портала, балкона, главног полукружног улазног трема на наглашеном угаоном ризалиту). Ентеријер, а посебно велика дворана за заседање, били су богато декорисани и луксузно опремљени. Осим Универзитета, у њој је данас смештен и Завод за заштиту споменика културе Ниш." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893597, 43.32299 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик хајдук Вељку Петровићу", "ref:RS:nkd": "SK334", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100863", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100863", "description": "Подигнут је 1892. године и налази се при крају истоимене улице, у склопу тзв. Влашке махале. На месту садашњег споменика, налазио се један од пет шанаца подигнутих за одбрану Неготина од Турака 1813. године познат као Абрамов шанац. У изворима се наводи да је Хајдук Вељко ту погинуо 18. јула 1813. године обилазећи устанике. Споменик је рађен по пројекту београдског архитекте Јована Илкића, познатог по пројектима за многе јавне објекте по Београду и Србији и с краја XIX века и почетка ХХ века. На споменику се налази и рељеф са попрсјем хајдук Вељка, рад вајара Ђорђа Јовановића, изливено у Паризу. Сам споменик начињен је од цренкастог кладовског мермера, висине 4,50 м. Пирамидалног је облика са квадратним постољем, на чијим странама стоје записи са посветом у стиховима песника Драгомира Брзака и Љубе Ненадовића, а испод попрсја речи Хајдук Вељкове: 'Главу дајем, Кријину не дајем!'." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.540658, 44.225894 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Музеја Крајине", "ref:RS:nkd": "SK335", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100043", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100043", "description": "Објекат је грађен као грађанска кућа са локацијом на углу улица Вере Радосављевић и Љубе Нешић. Зграда у којој је смештен Музеј Крајине подигнута је крајем XIX и почетком ХХ века. Објекат својим положајем представља део уличног низа, а својом масом се истиче и фланкира почетак улица Вере Радосављевић и Љубе Нешића. Има приземље и спрат, тако да је у приземљу део изложбених просторија и депои, а на спрату већи део изложбеног и канцеларијсог простора. Објекат се масивном градњом као и масивним спољним изгледом знатно истиче од осталих објеката у ужем центру Неготина. Улични угао зграде је по вертикали равно засечен и надвишен самостално озиданим дубичним елементом, који ограничава за себе извесну угаону просторију у нивоу таванског простора са прозорским отворима. Фасаде према улици обрађене су рустичним фасадним малтером, са апликацијма и вештачким каменом. Источна дворишна фасада обилује извесним елементима и детаљима орнаменте пластике, углавном око прозора и на делу венца, па и у погледу фасадних зидова у маси. У склопу се истичу дворишне фасаде у маси која је у нивоу крова надвишава венац стрехе и завршава се лименим покривачем у виду куполе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.531345, 44.224795 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Педагошке академије", "ref:RS:nkd": "SK336", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103211", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103211", "description": "Зграда је изграђена 1912. године по пројекту београдског архитекте Јована Новаковића. Грађена је као објекат слободан са свих страна, с симетричном диспозицијом главне фасаде према Тргу Моше Пијаде. Сама фасадна композиција састоји се из средишњег ризалита у чијој је основи улаз, на спрату наглашени прозорски отвори свечане сале. Од средине лево и десно, надовезују се трактни ризалити. Централни део основе заузима још и и улазни, односно степенишни хол, док се у подужним трактовима формирају групе низова учионица, школских канцеларија и кабинета. Првобитно зграда данашње Педагошке академије је имала само приземље и спрат. У новије време, шездесетих година XX века, условљено потребама за повећањем школског простора, згради је дозидан још један спрат. Тиме је нарушена складност пропорција у односу на спољашњи изглед грађевине, односно њених силуета, ипак је зграда сачувала своје монументалне карактеристике са стилским елементима српсковизантијске архитектуре (облици прозорских отвора на спрату, фасадна орнаментика и др.), нарочито на делу средишњег фасадног ризалита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.529548, 44.229544 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома омладине \"Станко Пауновић\"", "ref:RS:nkd": "SK337", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102394", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102394", "description": "Зграда Дома „Станко Пауновић“ у Неготину, лоцирана је ван ужег централног градског језгра у Улици Бадњевски пут, преко пута градске болнице. Грађена је за потребе адекватног коришћења као слободан објекат, у времену с почетка ХХ века по пројекту непознатог архитекте. \nГрађена је као слободан објекат са симетричном диспозицијом главне фасаде оријентисане у правцу североистока, према улици. Склоп главне уличне фасаде састоји се из средишњег плитког ризалита са улазним порталом у самом средишту и то једним прозором у виду стилске бифоре са луковима и полустубовима у средини, као и са стране. И у спраном делу ризалита јавља се низ од три истоветна прозора овакве врсте, код сам његов завршетак у целини има облик забатог зида на две воде, у чијем је средишту фасадна ниша, делимично надвишена са полукружном лунетом, пиластерима и нешто масивнијим и разуђенијим сопственим фасадним венцем у њеном подножју. Лево и десно од средишњег фасадног ризалита су трактови једнаких дужина у склопу главне фасаде, који се настављају са скретањем под правим углом у делове северозападног, односно југозападног трактног крила, па је самим тим и маса објекта у основи симетрична са рапоредом трактова у виду спова „П“\nЦентрални део основе зграде заузима улазни, односно степенишни хол, док су у бочним трактовима распоређене собе за смештај ученика. Сама зграда у свом спољњем изгледу, а делимично и унутрашњем и то око главног улазног простора, обилује декорацијом са стилским елементима романсковизантијске електричне архитектуре, што се понајвише манифестује у облицима прозорских отвора, фасадним венцима и ппиластерима, као и елементима другостепене пластике, складно ритмички укомпонованим у масу зидова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.526622, 44.231931 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс старих чесама", "ref:RS:nkd": "SK338", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109158", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109158", "description": "Комплекс од три међусобно повезане старије чесме налази се у самом центру села Видровац у простору од 28 х 40 метара. Различитих су димензија. Висине до 2 метра. \nНа најмањој чесми, у врху је урезана 1822. година. Рађена је од тесаног камена, пешчара из околног мајдана. Доминантан је средњи објекат зидан крупним тесаницима, украшен двема слепим нишама са аркадама и урезаним крстом у средишњем горњем делу. Доњи део је раван са пиластрима на угловима. По средини се пружа декоративан профилисан венац, а вода истиче кроз камени жљеб. Око чесме су масивна камена корита. \nДруга чесма налази се непосредно уз главну, конструисана је од једног масивног блока, положеног на зид, са једним коритом. На њој је урезан запис (сада нечитак због премаза креча). Поред текстуалног дела на запису се налази урезана и 1822. година. \nТрећа чесма је слична првој, с тим што је узидана у потпорни зид, а само је са чеоне стране декоративно обрађена истоветно као и главна. \nСве су чесме су покривене тесаним каменим плочама око којих иде богато профилисани венац. \nАрхитектонске вредности комплекса старих чесама у Видровцу манифестује се како у квалитету просторног решења, тако и у погледу обраде детаља. За разлику од бројних сачуваних појединачних чесама овде је реч о архитектонском ансамблу који се састоји од три повезане чесме, са калдрмисаним околним простором, каналисаним одводом воде, каменим бочним зидовима и степеништем. Овако функционално компонована целина се ретко среће, што посебно доприноси значају овој ансамбла. Поред тога, присутна је и плитка архитектонска пластика (аркаде, пиластри, декоративно профилисани венац)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.491169, 44.267199 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома ЈНА", "ref:RS:nkd": "SK339", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102393", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102393", "description": "Објекат са монументалним облежјем јавног карактера изграђен је почетком ХХ века по пројекту непознатог архитекте. Зграда је у основи симетрична и састоји се из средишњег угаоног тракта у виду полукруга и бочних трактова јаднаких дужина, непосредно ослоњена на регулационе линије улице Љубе Нешића и Добриле Радосављевић. Има приземље и спрат са улазом у зграду смештеним у средишту основе по симетрали уличног угла, за којим се непосредно надовезује улазни хол, а затим степениште. У бочним трактовима смештене су простосрије дома. Објекат је озидан масивно са изразито стрмим кровом, тако да се масивност у зидовима осећа и у фасадној пластици веома рустичној у малтеру и састоји се из кровних, спратних соклених венаца, затим пиластера ритмички рспоређених између прозорских отвора по целој висини фасаде, са поделом на квадере у малтеру са широким спојницама у приземљу и узаним на спрату. До изражаја долазе широки и равномерно распоређени прозорски отвори са полукружним надпрозорницима у приземљу и на спрату централног трактног ризалита односно равним надпрозорницима, на прозорима спратних трактова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.533252, 44.224508 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Породична кућа Николе Несторовића", "ref:RS:nkd": "SK34", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105699", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105699", "description": "Кућа је подигнута 1903. године; пројектовао ју је и у њој живео и радио истакнути архитекта и професор универзитета Никола Несторовић. Зграда представља ретко сачувани примерак породичне куће која одражава веома висок степен стамбене културе у развоју српског грађанског друштва на почетку XX века. По својој просторној композицији и унутрашњој декорацији, кућа, централног решења тротрактне основе са подрумом, приземљем и поткровљем, чини јединство са симетрично конципираним вртом. Обликована је у маниру академизма XX века. Естетски квалитети се посебно огледају у богатој архитектонској пластици. Главна фасада украшена је орнаментиком у стилу барока чији је аутор ликорезац Фрања Валдман." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457889, 44.804172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеоска кућа са \"јазлуком\"", "ref:RS:nkd": "SK340", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106650", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106650", "description": "Брвнара са тремом - „јазлуком“ налази се у дворишту сеоске Основне школе и грађена је вероватно када је саграђена и школа, 1885. године. Брвнара је мањих димензија правоугаоне основе са „јазлуком“ по целој дужини са јужне стране, испод чије је стрехе постављено неколико храстових стубова, делимично украшених. Конструкција се састоји из вертикално постављених дрвених стубова, преко темељача који належу непосредно на темељне зидове од ломљеног камена. \nКров куће је четвороводни покривен ћерамидом, преко густо закованих баскија. Сви зидови куће, олепљени су блатним малтером. Диспозиција распореда у основи састоји се из два одељења приближно једнаких подних површина и са унутарњом висином од 2,30 метара. У првом одељењу „кући“ где се улази из трема, налази се огњиште уз преградни зид, који одваја „кућу“ од собе. Лево од огњишта уграђњен је „долап“ за остављање посуђа. Плафон у „кући“ изведен је од дасака закованих преко тавањача, а у соби омалтерисан док су подови у обе собе од набијене земље. \nУ ентеријеру куће, сачувано је доста од посуђа и другог старинскиг покућства, претежно од дрвета и керамике. Као једна од најстаријих кућа у селу са довољно очуваним материјалним подацима на лицу места који говоре о начину градње, спољњем и унутарњем обликовању, као и опремању сеоских кућа на територији Неготинске Крајине, веома је значајан пример народног градитељства тог краја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.405222, 44.183044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ђокинска воденица", "ref:RS:nkd": "SK341", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102286", "description": "Мала сеоска воденица позната као „Ђокина воденица“, саграђена је између 1840 и 1850. године. Правилне је четвороугаоне основе са диспозицијом која се састоји из веће просторије са воденичним уређајима тако да се степеницама начињеним од необрађеног камена силази до воденичног кола, а отвор где се силази, затворен је поклопцем од дасака. На северозападној страни уз главну просторију издваја се мање одељење, као соба за воденичара. Зидови којима је саграђена читава воденица су од краћих грубо отесаних брвана, ужљебљеним између вертикалних дирека и са препуштеним крајњим ивицама „у крстове“. Почивају преко греда темељача, на темељним зидовима од ломљеног камена и олепљени су по својој површини изнутра и споља блатним малтером. Кров воденице је четвороводан и покривен ћерамидом. Плафон у главној просторији, састављен је од видљивих носећих греда, обрађених споља са плитком скромном декорацијом и дасака преко њих, које носе каратаванску конструкцију, док је у воденичаревој соби изведен од рендисаних дасака на перо и жлеб шаповаца. Сачувано је у довољној мери комплетно воденично коло са скоро свим уређајима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.402832, 44.192954 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо сеоско гробље", "ref:RS:nkd": "SK342", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101399", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101399", "description": "У близини комплекса рајачких пивница налази се сеоско гробље. На већем делу гробља су стари надгорбни споменици подизани током 19. века. На гробљу постоји неколико типова споменика, а најзаступљенији су у облику стуба висине и преко 2 метра. Израђени су од локалног камена пешчара. Декорисани техником клесања. Декорација је разноврсна. Углавном су уклесивани флорални и геометријски елементи, као и крстови различитог облика. Поред споменика у облику стуба заступљени су и они исклесани у облику декоративног краста и преслице. Надгорбни споменици у виду преслице веома китњасто су декорисани са више урезаних сложених крстова. Овај хришћански симбол је најчешћи на старим надгробним споменицима у рајачкој некрополи. Нешто ређи су вегатабилни орнаменти са косо урезаним гранама на површинама надгробних споменика. Већи број споменика нема натписа, али је довољан број и оних на којим су исклесани епитафи са основним подацима o покојнику. \nОво сеоско гробље је и даље активно и нова укопавања нарушавају изглед гробља, а често оштећују старије надгробне споменике. Поред тога што је гробље активно већи део године део са старијим надгробним споменицима је зарастао и запуштен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.548546, 44.096358 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо сеоско гробље", "ref:RS:nkd": "SK343", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108511", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108511", "description": "Старо, одавно напуштено гробље у којем су сахрањени преци Рогљевчана налази се изван Рогљева југоисточно од села према Смедовцу. Слично као на Рајачком гробљу, и ови стари надгробни споменици настали су у ХХ веку. Ретко на којем надгробном споменику да се може одредити година када је постављен и коме је посвећен. Неколико надгробних споменика делује монументално и нешто су масивнији, већи и очуванији него споменици са Рајачке некрополе. Споменици у виду стеле богато украшени плитком пластиком са камом на врху стуба од пешчара или сиге су најбројнији на гробљу старијих Рогљевчана.\nНа гробљу је распоређено око 100 старих споменика од којих је највећи део оштећен. Претпоставља се да споменици датирају из XIX или са краја XVIII века. Архитектонска решења споменика су једноставна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.566726, 44.119081 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Собрашице", "ref:RS:nkd": "SK344", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107330", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107330", "description": "Собрашице или трпезари су изграђене у порти лужничке сеоске цркве, непосредно после њеног подизања, 1876. године. Размештене су по ободу црквеног дворишта, са наменом да служе верницима за обед током светковина. Собрашице имају једноставну дрвену конструкцију, у виду ниско ограђених надстрешница са кровом од ћерамиде. Под заједничким кровом се налази по неколико засебних одељака у којима су софре и клупе за поједина домаћинства, што се објашњава као култно обједињавање сеоске заједнице. Од тридесетак, колико их је био у периоду када су заштићене, три собрашице се разликују по томе што су им софре уздигнуте на лучне носаче ради подеснијег седења, а летвице на огради декоративно профилисане. Обредне грађевине овог типа су до Другог светског рата били у употреби, када почињу постепено да губе намену, па тако и пропадају. С обзиром на чињеницу да су до данас успеле да се одрже у оволиком броју, што је реткост за простор целе Србије, собрашице у Лужницама имају изузетну културно - историјску вредност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.815359, 44.107593 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Ливнице са ковачницом", "ref:RS:nkd": "SK345", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107338", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107338", "description": "Подигнута је на десној обали Лепенице између 1851. и 1853. Временом је прерасла у војно технички завод - тополивницу. У доба настанка представљала је најважнији индустријски објекат у Србији. Развој тополивнице и потреба за радном снагом као и мајсторима допринео је изградњи Крагујевца, подизана су стамбена насеља, а Крагујевац је све више добијао физиономију града. Почетак развоја тополивнице везан је за име Француза Шарла Лубриа, првог директора, који је створио уз њу и прву занатску школу 1854. Основу грађевинског комплекса чине четири хале симетричне по попречној оси. Два бочна дела нешто су нижа, двоспратна, са једносливном кровном конструкцијом. Хале у средини су прекривене двосливним крововима, а унутрашњи простор је једноетажни. Предњи део старе ковачнице адаптиран је у музеј, након обављених конзерваторских радова 1953. \nЗграда Тополивнице је најстарије здање у оквиру комплекса Војнотехничког завода, која је заједно са Великим димњаком утврђена за културно добро — споменик културе 1953. године, да би 2014. године била обухваћена границама Војнотехничког завода. Подигнута 1882. године према пројекту Тодора Селесковића, ова грађевина је постала музеј 1968. године. Здање је симетрично, у основи правоугаоно, са равним чеоним фасадама и извученим централним ризалитом на источној, главној фасади. Фасаде су успешна композиција фуговане опеке, између дрвених греда и малтерних површина. Ентеријер је дефиснисан формом хале са вишим централним и два нижа бочна брода. У непосредној близини се налази и димњак старе котларе, који је подземном везом физички повезан са зградом Ливнице. Грађен је опеком на високом соклу од грубље тесаног шестоугаоног камена, са кога се постепено уздиже, сужавајући се ка врху. На каменој плочи сокла се налази урезани текст са годином градње оба објекта: „Сазидано под Владом Краља Милана 188(2-9). год.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.91284, 44.006911 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије", "ref:RS:nkd": "SK346", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107339", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107339", "description": "Подигнута је између 1885. и 1887. према пројектима урађеним у Министарству грађевина, са приземљем и спратом. Радове је водио предузимач Марко О. Марковић. Једна је од најстаријих школских зграда код нас пројектованих по узору на европске, а наставља традицију најстарије гимназије у Србији, основане 1833. Основа је симетрично решена са два попречна и подужним трактом истуреног наглашеног средишњег ризалита главне фасаде. Отвори на средишњем ризалиту завршени су лучно, а на бочним архитравно. Зграда је добро пропорционисана, што је резултат академских постулата у пројектовању и еклектичког приступа у обради фасадне декорације (избор мотива ренесансе и класицистички цитати). На централном ризалиту у приземљу је портик, а изнад њега тераса са стубовима који носе архитравну греду и троугласти забат са грбом у средини. Историјски допринос образовању, науци и култури чини је посебно значајном, јер су у њој учили и Светозар Марковић, Стојан Протић, Никола Пашић, а предавали Ђура Јакшић, Радоје Домановић, Стеван Јаковљевић и др. У историји је позната и по трагедији из II светског рата - стрељању 300 ученика и 18 професора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.911167, 44.010472 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен кућа у Робајама", "ref:RS:nkd": "SK347", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106676", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106676", "description": "У кући сестре народног хероја Драгојла Дудића у Робајама је 18. септембра 1941, одлазећи из Београда, боравио Јосип Броз Тито. Овде се Броз први пут сусрео са Колубарским батаљоном Ваљевског партизанског одреда и извршио смотру партизанских јединица. Кућа је мањих димензија, са две собе. Данас је обележена спомен-плочом и претворена у меморијални музеј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.96471, 44.2189 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK348", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106519", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106519", "description": "Црква Светог Арханђела у Давидовцу је грађевина триконхалног облика са припратом и полукружном апсидом. Зидана је од ломљеног камена у кречном малтеру. Наос и квадратна припрата су зидани истовремено. Зидови су очувани по целом обиму до око два метра. После цркве Петруше, ово су били остаци средњовековне цркве са најбоље очуваним зидовима у Петрушкој области.\nЦрква је откопана двадесетих година прошлог века након чега је обновљена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.465353, 43.865489 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква, Горович", "ref:RS:nkd": "SK349", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара црква, Горович, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. М. Тита 7", "ref:RS:nkd": "SK35", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107228", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107228", "description": "Подигнута је на прелазу ХVIII у XIX столеће. Има подрум, приземље и спрат. Обликована је у духу барока с елементима класицизма. Фасаде су јој симетрично компоноване са уједначеним ритмом прозора између лезена. Просторна композиција зграде одликује се једноставношћу и карактеристичним стрмим кровом. Зидана је опеком у блату. Конструкције су јој делом сводне, делом архитравне. Двотрактног је типа. Приземље је намењено трговини, а спрат становању. Припадала је чувеној породици Стефановић-Виловски. У њој је крајем прошлог века била смештена штампарија Јове Карамате, у којој су се штампала значајна књижевна дела националне културе. Једно време био је ту хотел „Европа“. Осим архитектонских одлика, које је стављају у ред најзначајнијих примерака грађанске архитектуре, зграда има амбијенталне и урбанистичке вредности, као угаони објекат који фиксира део регулације уличне мреже из XVIII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.412405, 44.84295 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Каменац", "ref:RS:nkd": "SK350", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107291", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107291", "description": "Најстарија историја манастира Каменац је непозната, а према предању подигао га је деспот Стефан Лазаревић почетком XV века. Према натпису који се налази изнад улазног портала у наос, црква је први пут обновљена 1547. године, а потом 1700. године, када је ограђена каменим зидинама. Почетком XIX века, манастир је у ратовима са Турцима доста страдао, након чега су извршене бројне интервенције, које су крунисане израдом живописа и постављањем иконостаса 1870. године. \nЦрква је облика сажетог триконхоса са централном, олтарском апсидом нешто дубљом од бочних певница. У олтарском делу налазе се две дубље, бочне нише и прозор на средишњем делу зида апсиде. Витко октагонално кубе, ослоњено на пандантифе и бочне пиластре, уздиже се изнад централног простора наоса засведеног полуобличастим сводом. Зидана је од ломљеног камена неједнеких димензија и профилација, а под је од камених, мермерних плоча квадратног и правоугаоног облика. Од пластичне декорације истичу се: профилисани кровни венац, лунета изнад некадашњег улазног портала, наизменични прозори у плитким архиволтама на кубету и две правоугаоне едикуле на квадратном, накнадно дозиданом ексонартексу. \nНа зидовима у унутрашњости цркве и нартекса налази се живопис из 1870. године. Распоред фресака, уобичајен за црквено сликарство овога периода, прати устаљену доктрину у маниру својственом веку у коме је настао." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.814098, 43.879239 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Христовог", "ref:RS:nkd": "SK351", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106677", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106677", "description": "Црква Вазнесења Христовог у Мионици саграђена је 1856. године као монументална грађевина на којој се прожимају барокни и класицистички елементи. Подигнута је захваљујући прилозима виђених људи тога краја међу којима су били и Светозар, син Проте Матеје Ненадовића и Јеврем, деда песника Милана Ракића. Сама изградња поверена је чувеном неимару Тодор Тодоровић, пореклом сарајлији који је сазидао више цркава у ваљевском крају. Храм је правоугаоне основе са пространом олтарском апсидом на истоку и припратом у ширини наоса на западу. Грађевина је покривена кровом на две воде са бибер црепом док је на звонику луковичаста лимена капа. Грађена је од тврдог материјала и има дебеле зидове. Снажни пиластри деле зидна платна на поља у која су смештени прозори уоквиреним плитком декоративном пластиком изведеном у гипсу. Дуж доњих ивица прозора профилисани венац формира поља у виду високог сокла. Подкровни венац је степенасто профилисан и испод њега је широки венац са касетираним пољима у којима је гипсом изведена биљна декорација. Поред главног портала на западу које уоквијују снажни пиластри повезани полуобличастим луком испод кога је ниша са иконом храмовне славе и бочно постављеним нишама у којима су приказани светитељи, на цркви постоје портали и на северној и јужној страни. Унутрашњи простор је засведен полуобличастим сводом ослоњеним на лукове који почивају на плитким пиластрима. Западни зид наоса носе три масивна полуобличаста лука изнад којих је зид са два масивна ступца који су при врху повезани луцима. Камени под је састављен од квадратних плоча поређаних у дијагоналном слогу. Иконостас је осликао Лазар Крџалић, ученик Московске Сергијевске лавре коме је у том послу помагала његова супруга и сликарка Олга. У црквеној ризници чува се више вредних богослужбених књига из XIX века и икона међу којима су икона Св. Великомученика Георгија рад зографа Јеремије Михајловића из 1812. године, царске двери, северна вратница царских двери и икона Јована Богослова које су урадили непознати мајстори у XIX веку. У црквеној ризници чува се Плаштаница коју је 1826. године приложила Томанија Обреновић манастиру Боговађа,рад зографа Јања Молер." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.085111, 44.252676 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе, Крчмар", "ref:RS:nkd": "SK352", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Николе, Крчмар, О Мионица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Великом Крчмару", "ref:RS:nkd": "SK353", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Великом Крчмару, О Рача" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа брвнара у Милошеву", "ref:RS:nkd": "SK354", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа брвнара у Милошеву, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Борач", "ref:RS:nkd": "SK355", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108037", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108037", "description": "Старо гробље у Борчу налази се на обронцима Борачког крша, а смештено је између сеоских кућа и порте Борачке цркве. Некада је било део средњовековног гробље чији се остаци налазе на падини јужно од цркве. \nГробље захвата простор од око пола хектара на коме се уздиже више стотина надгробних споменика, различитог облика и величине. Премда на први поглед различити, сви носе у себи заједничку карактеристику која се огледа у орнаментици и облику споменика, као и материјалу од кога су грађени. Камен за њихову израду набављан је из мајдана са оближњег Борачког крша, а дело су вештих мајстора каменорезаца из Борча и околних села. Иако имају неке своје специфичности које се огледају у начину обраде и изгледу, надгробни споменици у борачком гробљу су по типу слични споменицима који се подижу широм Груже током XIX века. Квадратне су основе, узани и издужени, углавном са капом која наткрива споменик. Иако је материјал од кога су грађени тврд, споменици су богато орнаментисани. Посебна карактеристика овог гробља је то што у овом старом амбијенту имамо сачуван пресек изванредних примерака надгробника од прве половине XIX века па до тридесетих година XX века који није нарушен новим мермерним споменицима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.604698, 43.962044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Капела брвнара, Сепци", "ref:RS:nkd": "SK356", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Капела брвнара, Сепци, О Рача" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак Милутина Георгијевича, Горович", "ref:RS:nkd": "SK357", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак Милутина Георгијевича, Горович, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK358", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109392", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109392", "description": "Црква брвнара у Даросави је саграђена тридесетих година XIX века, а посвећена је апостолима Петру и Павлу. У облику је издуженог брода са полигоналном олтарском апсидом и тремом на западној страни. Кровни покривач је шиндра. Целокупна дужина цркве засведена је плићим коритастим сводом од профилисаних и ужљебљених шашоваца. Припада типу већих грађевина ове врсте. Оно што је посебно издваја је богатство орнаментисаних детаља на вратима, прозорима, таваници и стубовима на трему.\nСвојим пропорцијама, начином градње и обрадом појединих детаља, црква брвнара у Даросави подсећа на већину брвнара рађених на овом простору почетком XIX века. Постављена је на темељима од ломљеног камена. Преко темеља су наслагана дебела храстова брвна, на угловима жљебљена. Издуженог је облика са вишеугаоним завршетком у олтарској апсиди. Трем је такође вишеугаони. Ограда на трему рађена је од шашоваца, висине нешто преко 1 m. На таваници трема је профилисани шашовац. У унутрашњост цркве улази се кроз богато орнаментисана врата, која су рађена од храстовог дрвета са изванредним ситним розетама. Централни део храма од олтарског дела раздваја дрвени иконостас са иконама из времена градње цркве. Олтарски део је веома простран што је неуобичајено за ову врсту цркве. У централном делу цркве испред иконостаса се налазе два камена свећњака са текстом и годином (1834) и високи камени амвон, богато орнаментисан. Унутрашњост цркве осветљавају пет узаних прозора на којима су гвоздене решетке, змијасто савијене. Северна врата на цркви богато су обрађена, али је орнаментика нешто скромнија него на западним." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4379842, 44.3542814 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. ЈНА 11", "ref:RS:nkd": "SK359", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109442", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109442", "description": "Зграда Туцаковића је саграђена у првој половини XIX века, за становање војводе Петара Туцаковића. Када је кнез Милош сазидао конаке око свог двора, приступио је регулисању градње у Крагујевцу, који је као престоница почео нагло да се развија. Тада је наложио Сими Милосављевићу - Паштрмцу да сазида кућу на почетку Улице Светозара Марковића, а Петру Туцаковићу да гради на почетку Палилула. На тај начин су постављени темељи старог Крагујевца. \nКућа је типична оновремена грађевина, код које се на основу броја и распореда просторија види њена прилагођеност условима становања и боравка у градској средини. На објекту су приметни елементи традиционалне архитектуре, као и источњачки утицаји тада још увек присутни у архитектури. Кућа је грађена у бонручној конструкцији, са четворосливним кровом, благог нагиба, покривеним ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.909131, 44.007309 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Крсмановићева кућа на Теразијама", "ref:RS:nkd": "SK36", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108982", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108982", "description": "Подигнута је 1885. године као приватна кућа трговца Марка О. Марковића. Браћа Крсмановић су купила имање са кућом на Теразијама 1898. године. Изведена је по пројекту архитекте Јована Илкића, у стилу академизма XIX века. Богато декорисана споља и унутра, зграда има репрезентативан карактер. Лоцирана је на терену у денивелацији тако да са уличне стране има високо приземље, а на дворишној две етаже са излазом на башту у каскадама. Намена зграде као породичне господске куће условила је разуђеност унутрашњег распореда. Главна фасада компонована је у три хоризонтална појаса, високо профилисаним каменим соклом, главним фасадним платном богато украшеним и истуреним кровним венцем са атиком по целој дужини. На фасади је наглашен централни ризалит. Дворишну фасаду карактерише тераса са барокном балустрадом која се наставља у двокрако степениште. Кућа је привремено служила као Двор и у њој је 1918. године проглашено уједињење јужних Словена у јединствену државу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461394, 44.811748 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кнез Михаилов конак", "ref:RS:nkd": "SK360", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105433", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105433", "description": "Подигнут је на захтев кнеза Михаила Обреновића око 1860. Има високо приземље, спрат и таван. Правоугаона основа је симетрично решена. Кров је на две воде са високим калканима. Продори утицаја европске архитектуре назначени су симетријом, карактеристичним хоризонталним подеоним венцима (испод прозора приземља, између приземља и спрата, кровни венац) и сведеном класицистичком орнаментиком. Четири плитка пиластра полазе од венца сокла и завршавају се скромним капителима испод кровног венца, наглашавајући симетрију главне фасаде. Профилисани фронтон носе пиластри који фланкирају лучно завршена улазна врата на средишњем делу главне фасаде. Конзерваторски радови су извођени 1953. и 1995. а зграду користи Народни музеј. Кнез Михаило је био један од најзначајнијих личности наше историје. У оквиру комплекса старог Милошевог двора, у Крагујевцу је 1860. године подигао конак који је сада, уз Амиџин конак и модерну галерију која се налази у дворишту, део Народног музеја Крагујевац. Чине га приземље и спрат. Централни део приземља краси пространи хол. Из њега се лево и десно улази у простране канцеларије. Спрат је готово идентичан са приземљем. Ентеријер је веома скромно решен. Кров је на две воде израђен од дрвене конструкције. \nУлаз који се налази на централном делу предње фасаде је наглашен плитким забатом изнад улазних врата, до којих води скромно степениште. Приземље и спрат не прате исте линије, тако да се на приземљу налази већи број прозора него да спрату, али су постављени тако да је цео ансамбл веома хармоничан. Осим скромних украса на централној фасади, на којој се налази и сам улаз у грађевину, остале, бочне фасаде су веома скромно решене. Хоризонтални венци и веома сведена орнаментика, чине готово једине украсе на конаку. Овакво украшавање Кнез Михаиловог конака указује на јак утицај аустријске архитектуре и уметности с половине XIX века. \nСтарије грађевине из Милошевог времена, које су се налазиле на овом простору, по стилу, карактеристикама и архитектури су се у многоме разликовале од новонасталог конака кнеза Михаила. На њима се јасно огледао утицај турског, балканско-оријенталног стила, са карактеристикама источњачке архитектуре, а сада се на истом простору нашао потпуно нови објекат, који је био одраз западне архитектуре, и културне, скромне одмерености самог наручиоца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.911343, 44.009423 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Чокешина", "ref:RS:nkd": "SK361", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108124", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108124", "description": "Манастир Чокешина са црквом посвећеном Рођењу Богородице смештен је у подножју Цера, недалеко од Прњавора. Према писаним подацима из прве половине XV века, име је добио по властелину Богдану Чокеши на чијем имању је саграђен. Власништво великог логотета Стјепана Ратковића постаје 1458. Највероватније из овог времена потичу две сачуване камене плоче из пода цркве, са орнаментима у плитком рељефу. За време Турака Чокешина је више пута рушена и обнављана. Прва велика обнова изведена је 1785, за време владике ваљевског Јоакима. Данашња манастирска црква је саграђена између 1820. и 1823, за време игумана Хаџи Константина Вујанића, уз помоћ кнеза Милоша и његовог брата господара Јеврема. Конципирана је као триконхална грађевина са уписаним крстом, над чијим се средишњим делом издиже полигонална купола. Олтарска апсида је споља петострана, док су певничке апсиде тростране. Куполе над певничким апсидама су касније дограђене. Припрату надвисује звоник квадратне основе. Скромну фасадну декорацију чини венац слепих аркада који тече испод кровног завршетка централне куполе. Иконостасну преграду су осликали 1834. зографи Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида. У непосредној близини цркве подигнута је 1890, за време игумана Герасима, спомен-костурница у част браће Недић, изгинулих 1804. у чувеном Боју на Чокешини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.396539, 44.641937 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Ћелије", "ref:RS:nkd": "SK362", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106621", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106621", "description": "Градитељска делатност у предустаничкој Србији с краја ХVIII века огледа се пре свега у обнављању порушених и изградњи нових црквених споменика. У том таласу обнове поправљена је 1793. црква Св. арханђела Михаила у манастиру Ћелијама, смештеном на левој обали речице Градац у атару села Лелића код Ваљева. О времену изградње старе ћелијске цркве нема историјских података, али се због облика своје архутектуре она смешта у градитељство позног средњег века. Једнобродна је грађевина са необичним решењем куполног склопа. Уместо уобичајених пиластара куполна конструкција ослања се на моћне, тешке зидове и степенасто постављене лукове, а прелаз од квадратне основе до деветостраног тамбура изведен је помоћу тромпи, ретко извођених на нашим црквама. И зидани иконостас има конструктивну функцију преузимања дела сила потисака од куполе. У ХVIII веку манастир је често помињан по деловању својих духовних житеља. Као средиште најзначајнијих верских и политичких активности ваљевског краја често је био мета турских напада. За време Исрпског устанка у манастиру је била болница, што је изазвало нову турску одмазду 1810, па су монаси већ следеће године обновили цркву. Тада је дозидана припрата. Иконостас, који је 1798-1800. сликао Петар Николајевић Молер, уметник и војвода из српских устанака, уништен је 1810, па је нови 1816. сликао Петров братанац, Јеремија Михаиловић. У порти манастира Ћелије сахрањен је Илија Бирчанин, погубљен у сечи кнезова 1804." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.867713, 44.235654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Троноша", "ref:RS:nkd": "SK363", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108210", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108210", "description": "Манастир Троноша утемељен је у Горњој мали села Корените, 17 км југозападно од Лознице. Црква Ваведења Богородице изграђена је 1559. заслугом игумана Пајсија са братством и монаха Арсенија и Генадија из Папраће. Конципована по узору на храмове рашког градитељског типа, то је једнобродна грађевина са трансептом, петостраном олтарском апсидом на истоку и припратом на западној страни. Засведена је полуобличастим сводовима. На пресеку наоса и трансепта издиже се купола са осам вертикалних поља одељених плитким пиластрима који су у врху повезани фризом слепих аркадица. У средини поља су уски издужени прозори. Портали и прозорски отвори пажљиво су обликовани двостепеним засецањем лучних и вертикалних облика у зидну масу. У ХIХ веку дограђен је са западне стране камени звоник са високим барокним торњем. Храм је два пута осликаван. Из ХVI века сачували су се само фрагменти на западном зиду припрате. У обнови из времена кнеза Милоша цркву су 1834. поново осликали молери Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида, који су се у Кнежевини Србији доказали радећи за најугледније ктиторе. Исте године Никола Јанковић израдио је резбарију и већину икона за иконостас. У манастиру је презентован део некадашње ризнице као и изложба о школским данима Вука Караxића у Троноши." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.283602, 44.460097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Преображења", "ref:RS:nkd": "SK364", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106589", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106589", "description": "У атару села Криваја, у подножју Цера, подигнута је црква Преображења, која је до почетка XVIII века била црква манастира Криваје, познатог као Кривојник и Добриње у изворима из XVI века. Опсежном обновом из 1790. преображењска црква је добила садашњи изглед. Омогућена је трудом оберкнеза Ранка Лазаревића са још тројицом угледних домаћина и игумана Радовашнице, Каоне, Чокешине и Петковице. Као главни мајстор ангажован је Михаило Петровић, који се потписао на часној трпези. Једнобродна црквена грађевина триконхалне основе има велику полукружну олтарску апсиду, малу припрату и дозидани дрвени трем, отворен са свих страна. Певничке апсиде су полукружне, надвишене полигоналним куполама исте висине као и купола над централним делом наоса, ослоњена на четири слободна стуба. Фасаде су једноставне, окречене, без декоративне пластике. Сликану декорацију је извела група сликара око Хаџи Рувима и Петра Молера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.604178, 44.555886 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Курт-Челебијина џамија", "ref:RS:nkd": "SK365", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108113", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108113", "description": "Ову џамију подигао је новопазарски мутеселим Ејуб-паша 1837. године о чему сведочи и натпис у стиховима писан на персијском језику и постављен изнад улаза у џамију. То је једноставна грађевина покривена четвороводним кровом. Минаре је дрвено и веома на ниско. Џамија има занимљиво декорисани ентеријер рађен у духу левантијског барока. У њему се, осим каменог минбера и михраба, истиче шаролико изведена декорација којом су покривени зидови и касетирана таваница. У штуку изведени пластични украси и сликана орнаментика подржавају живописно украшену унутрашњост тетовске Шарене џамије" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.522948, 43.139599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хаџи Хуремова џамија са гробљем", "ref:RS:nkd": "SK366", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108112", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108112", "description": "Хаџи Хуремову или Бор џамију подигао је, према натпису над улазним вратима писаном на арапском језику, Хаџи Хурем 1561. године. Више пута је страдала и обнављана. Данас џамије има са свих страна озидана трем, а покривена је равном дрвеном таваницом и четвороводним кровом. Једино још њен лепо грађен минарет својом формом и пластином декорацијом, коју чине сталактити и фризови сараценских лукова, подсећа на некадашњи изглед џамије. Уз џамију је и турбе Хаџи Хуремово са једним дрвеним саркофагом без натписа. Гробље крај џамије значајно је због неколико гробова са занимљивим нишанима из 1787. 1853. и 1854. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.509024, 43.139852 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ужички Град", "ref:RS:nkd": "SK367", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109347", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109347", "description": "Налази се на левој обали реке Ђетиње, на високом стеновитом гребену. Представља типично средњовековно утврђење за борбу хладним наоружањем. Тачно време настанка града се не зна. Једно време је био у поседу жупана Николе Алтомановића, кога су 1373. кнез Лазар и босански бан Твртко овде заробили и затворили. То су први поуздани помени ужичког града. Од тада па до пада под Турке 1463. био је у саставу српске државе, али се ретко помиње у изворима. Од 1737. до 1863. наизменично је у рукама Срба, Аустријанаца и Турака. Основа града је неправилног издуженог облика и прилагођена је рељефу терена. На највишој тачци брега налази се мањи део града, који је био изолован и добро утврђен донжон кулом. Други, нижи део града опасују зидови који се спуштају ивицом гребена све до Ђетиње, на чијој се левој обали налази кула из које се град снабдевао водом. Улаз у тврђаву је на северозападној страни. Јужно од улаза, у унутрашњости простора који је био утврђено подграђе, налазе се остаци лагума - две у стену укопане и међусобно повезане просторије које су служиле као склониште и магацин муниције. Заштитна археолошка ископавања, конзервација и делимич на рестаурација на Ужичкој тврђави почела су 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.828751, 43.851874 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амир-агин хан", "ref:RS:nkd": "SK368", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108684", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108684", "description": "Почетком друге половине ХVII века путописац Евлија Челеби бележи да је у Новом Пазару било 6 ханова. До данас су очувана два, од којих се значајем и лепотом истиче Амир-агин хан, смештен у старом центру града као једини преостали монументални објекат на локацији где се оправдано претпоставља да су у XV веку настали први зачеци новооснованог града. Уз хан се налазе занатске радње које чине последњи остатак старог дела чаршије на левој обали Рашке. О времену настанка хана нема прецизних података, али се сматра да потиче из ХVII века. По архитектонским замислима он се разликује од типичних грађевина ове врсте. Облик његове основе био је условљен положајем на углу улица. Главни део хана, који се састоји од приземља и спрата, служио је за преноћиште путника, док се у дубини налазио простор намењен за смештај стоке. Данас хан има савремену угоститељско - туристичку намену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.517387, 43.140927 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK369", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107583", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107583", "description": "У непосредној близини Тутина, крај гробља у селу Лукавици смештена је црква посвећена двојици првоапостола. Једноставна, омалтерисаних фасада и стрмог двосливног крова покривеног шиндром, она споља само полукружном апсидом одаје своју намену. Јединствен простор наоса засведен је полуобличастим сводом, а припрата као посебно одељење касније је призидана уз храм. Унутар овог неупадљивог здања крије се изванредан сликани ансамбл, настао 1647\/1648. године. Двојица сликара, различите даровитости али изразито склони нарацији, приказали су – уз мноштво појединачних ликова – циклус Великих празника смештајући сваку сцену у посебно, бордуром омеђено поље, док су сцене из циклуса Христових Страдања извели континуално, у виду фриза. Да су живописци потицали однекуд из северних области Грчке, откривају типичне иконографске појединости каквих нема у домаћем сликарству, као што су на пример представе сиромашних и Визије пророка Данила у сцени Страшног суда, или уметање Богородице у композицију Силаска св. Духа на апостоле. \nМеђу малобројним сачуваним целинама из средине XVII века тутинске фреске заузимају посебно место како због несумњивих ликовних квалитета тако и због садржајне идејне поруке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.329035, 43.000744 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Прва варошка болница", "ref:RS:nkd": "SK37", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109039", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109039", "description": "Зграда је подигнута 1868. године по пројекту Јована Френцла, као прва варошка болница Београда. Поред Капетан-Мишиног здања ова зграда представља најзначајнији примерак романтизма у развоју београдске архитектуре. По склопу, грађевинским и другим архитектонским одликама, представља високо достигнуће српске архитектуре друге половине XIX века, а по садржају историјски споменик развоја здравствене заштите. Одликује се чистотом стила и једноставношћу, како у обради фасада са скромном декоративном пластиком, тако и у обради унутрашњих простора, без декорације, са видљивим конструктивним елементима сводова и архитрава. Саграђена је на иницијативу кнеза Михаила Обреновића, средствима обезбеђеним прилозима свих слојева српског друштва. У њој су радили многи страни и наши истакнути лекари, тако да представља сведочанство и успомену на значајна имена у развоју наше медицинске науке и праксе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.470324, 44.816256 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град", "ref:RS:nkd": "SK370", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106393", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106393", "description": "Тврђава Јеринин град се налази на доминантном гребену изнад Западне Мораве, у атару села Грабовац. То је грађевински комплекс импозантних димензија, чији остаци леже на око један хектар површине. На утврђењу су данас видљиви масивни бедеми на којима се уочава више фаза градњи и преправки. Археолошка истраживања дала су резултате који говоре о средњовековној фази утврђења уз појаву материјала античког и праисторијског периода. Утврђење које је данас видљиво на површини терена, подигнуто је највероватније током друге половине XIV века, а нарочито добија на значају у време када је Деспотовина изгубила територије у долини реке Расине. Својим положајем и бедемима, који су се спуштали до обале Западне Мораве, утврђење је играло значајну улогу у заштити територије Деспотовине и путева који су водили ка северу. На површини терена уочавају се остаци цитаделе и доњег града, као и траса бедема који се највероватније спуштао до обале Западне Мораве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.309951, 43.477806 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Никоље", "ref:RS:nkd": "SK371", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107461", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107461", "description": "Први помен манастира Никоља датира из 1489, па се претпоставља да би он могао бити најстарији у овој скупини. Скромне димензије, триконхална основа без кубета, зидање ломљених каменом и схематизован рељефни украс допрозорника и каменог намештаја основне су одлике градитељства цркве. Према натпису, живописана је 1587. Премда су у програм укључене поједине ретко сликане теме (Премудрост сазда себи храм), фреске су извела двојица сликара изразито скромне даровитости. Уз храм је накнадно дозидана спратна припрата, у коју се улазило кроз трем с југа. Фасада под тремом и приземље припрате осликани су 1637. минуциозно, добрим познавањем технике фреске али и оновремене иконографије. Живи преписивачки центар током периода турске владавине, Никоље је после пропасти I српског устанка било стециште збегова. Велику обнову манастир је доживео за владе кнеза Милоша 1817. и још једну четрдесетак година касније. Црква је надзидана и споља омалтерисана, конхе украшене низом малтерних слепих ниша, а јужно од цркве подигнут спратни конак, једно од најлепших здања народног неимарства тога периода. Нови иконостас, највероватније рад Јанка Михаиловића Молера, постављен је 1826. Презентована је богата манастирска ризница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.206359, 43.910269 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Благовештење", "ref:RS:nkd": "SK372", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108321", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108321", "description": "У клисури Западне Мораве између Каблара и Овчара смештена је скупина манастира која својим положајем, историјским и културолошким значајем као и вековним истрајавањем представља целину незаобилазну за познавање наше прошлости, писмености и духовности, разноврсности и богатства стваралаштва. Чине је, под Овчаром на десној обали Мораве, манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Тројица, а наспрам њих, у поткриљу Каблара, Јовање, Никоље и Благовештење са метосима Успењем, Савињем и Илињем. Заснивани од краја XV века у скровитом и тешко приступачном подручју, на потезу који стратешки контролише кабларска Кулина над меандром Мораве, ипак су неки од њих успели да сачувају знатан степен аутентичности. Други су с временом, особито током ХIХ века, преправљани и обнављани, или - у нашем столећу - прилагођавани савременим условима, неповратно изгубиши своје првобитне облике. Тако је услед трасирања пруге срушено старо Преображење и измештено на нову локацију, Јовање - према писаним сведочанствима лавра - изнова је зидано због изградње хидроцентрале Међувршје, Вазнесење знатно обновљено, а Илиње и Успење на старим местима из темеља подигнути између два светска рата. Уз мноштво обављених истраживања и све потпунијег познавања, ова целина данас чека репрезентативну монографију." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.184756, 43.897382 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Марка", "ref:RS:nkd": "SK373", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108332", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108332", "description": "Црква Св. Марка у Ужицу подигнута је 1828. на темељима старијег храма из ХVIII столећа. Првобитно је обухватала само наос и полигоналну олтарску апсиду, да би јој 1831\/2. била додата припрата са галеријом. Изграђена је у бондруку са испуном од чатме и черпића, док је кров великог нагиба покривен клисом. Над западним прочељем уздиже се мали звоник. У низу архитектонских елемената (декорација северних врата, преграда између припрате и наоса, веза галерије са кулом-звоником) препознају се утицаји исламског градитељства. Када је средином века у Ужицу настала нова црква Св. Ђорђа, старија богомоља је запустела. У обнови изведеној 1885-1890. подигнут је високи дрвени звоник са зиданим најнижим нивоом и међуспратним конструкцијама истакнутим испустима у виду надстрешница са шиндром. Дугачак живот старе ужичке цркве илуструје и богата збирка икона. Посебно се издваја итало-критско остварење из ХVI столећа, префињено сликана представа Христа Пантократора на златној позадини. Из истог времена је и недавно очишћена Богородица са Христом и малим св. Јованом, која се приписује некој приморској радионици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.847842, 43.858038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Николе", "ref:RS:nkd": "SK374", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106334", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106334", "description": "Предања, али и истраживачи с почетка 20. века, помињу велику старину цркве Светог Николе у Брекову, везујући је за ктиторску делатност Стефана Немање и претпостављајући да је могла бити метох манастира Ариља, у чијој се близини налази. Но, колико год скромна, истраживања су показала да је изграђена крајем XVI или почетком XVII века и да је архитектонски узор била оближња црква у Брезови. Једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом је паровима пиластара подељена на три травеја. Над бочним травејима сазидани су полуобличасти сводови у пуној ширини брода, док се над средишњим уздиже купола великог пречника, са споља и изнутра цилиндричним тамбуром. Црква је зидана притесаним каменом, без архитектонског украса и секундарне пластике. Живопис, делимично оштећен, према стилским одликама припада уметничким токовима друге четвртине XVII века, односно стварању какво се развија у доба патријарха Пајсеја. Лепотом обраде истичу се ликови у зони стојећих фигура, док би појаве ређих иконографских решења – каква је, на пример, представа троглаве Свете Тројице као израз сложене догме о једнакости Бога Оца, Бога Сина и св. Духа – захтевале продубљенија истраживања. У ентеријеру су сачувани скроман иконостас из XIX века и дрвени полијелеј рустичне обраде.\nЦрква је обнављана више пута: 1765. године, после паљења у Првом српском устанку, 1824. и 1909. У последњој обнови 1930. године пред старим здањем је дограђена полуобличасто засведена припрата, а њено западно прочеље носи скромну розету." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.017725, 43.640638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Давидовица", "ref:RS:nkd": "SK375", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108100", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108100", "description": "Поред реке Лима у Бродареву, око 25 к м југоисточно од Пријепоља, налази се манастир Давидовица са црквом Богојављања, задужбина Вукановог сина и Немањиног унука Димитрија, у монаштву названог Давид. Он је 1281. позвао из Дубровника мајстора Десину из Рисна и његовог сина да изграде храм посвећен Богојављању. Уговор о изградњи чува се у Дубровачком архиву. По стилским одликама архитектуре црква припада споменицима рашке школе. У основи је једнобродна, са припратом и куполом ослоњеном на луке и пиластре. И бочне капеле правоугаоних основа, са апсидама споља тространим а изнутра полукружним, имају куполе осмоугаоних тамбура. У цркви су сачуване надгробне плоче са значајним натписима. У деветој деценији XIII века црква је живописана. Сачувани су само фрагменти фресака под куполом и у северној капели посвећеној св. Димитрију. Сликане су на жутој и плавој основи, али им се због велике оштећености тешко налазе паралеле. Ипак, на неким сачуван-им лицима светитеља види се рад сликара који није био кадар да прати савремене уметничке токове. Његове форме су плитког рељефа и далеко од античких узора којима су тежили савременици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.736722, 43.23988 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK376", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106491", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106491", "description": "Саборна црква Светог Ђорђа изграђена 1844. године налази се на Тргу Светог Саве. Грађена је у складу са владајућим тенденцијама српског црквеног градитељства XIX века, комбиновањем стилских одлика рашке школе и средњоевропског барока. Правоугаоне је основе, са полукружном апсидом на истоку и певницама на северном и јужном зиду наоса. Присуство торња звоника изнад западног улаза у храм представља део наслеђа каснобарокне архитектуре. Кров је двосливан, а унутрашњи простор је засведен полуобличастим сводом. Унутрашњост храма је осликана 1851, а аутори живописа и иконостаса су Милија Марковић из Пожаревца и Димитрије Посниковић. Живопис је рађен техником ал секо и изузетних је колористичких квалитета, због чега представља значајан прилог за проучавање сликарства XIX века и развој ове сликарске технике код нас. Део иконостаса и икона уништен је у пожару 1955, а рестаурација фресака изведена је 1956. У периоду између два рата, на западном зиду, лево и десно од улазних врата, постављене су две спомен-плоче са уклесаних 279 имена ратника погинулих у ратовима 1912‒1918. из Ужица и околних села, рад сликара Михаила Миловановића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.84458, 43.855945 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Рача на Дрини", "ref:RS:nkd": "SK377", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106346", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106346", "description": "Манастир Рача са црквом посвећеном Вазнесењу Господњем, налази се у близини Бајине Баште, на падинама Таре. Према предању задужбина је краља Драгутина. Први писани помен о манастиру потиче из 1615. Током ХVII века је познати преписивачки центар. Настрадао је 1688. у пожару, да би после Велике сеобе 1690, када су монаси пребегли у манастир Беочин, опустео. Обнавља га 1795. јеромонах Хаџи Милентије Стефановић, будући војвода Соколске нахије. Због важне улоге коју је манастир Рача имао у Првом српском устанку Турци га 1813, светећи се, пљачкају и убијају братство. Хаџи Милентије се враћа у Рачу 1818. и поново је обнавља. Свој данашњи изглед манастир је добио између 1829. и 1830, захваљујући помоћи кнеза Милоша. Манастирска црква је доживела још једну обнову 1835. Грађена је по угледу на споменике рашке школе. Основа је у облику слободног крста, са полукружном олтарском апсидом и правоугаоним певничким просторима. Над пресеком кракова крста подигнуто је високо полигонално кубе. Фасаде су наглашене низом слепих аркада и фризом аркадица испод кровног венца. За време игумана Софронија 1849. дозидан је звоник. Иконостасну преграду је осликао 1840. Димитрије Бачевић. Зидне слике у техници ал сеццо су рад Димитрија Посниковића из 1854." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.541148, 43.93149 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вујан, манастирски комплекс", "ref:RS:nkd": "SK378", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106974", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106974", "description": "У селу Прислоница недалеко од Чачка, у подножју планина Велики и Мали Вујан, налази се истоимени манастир са црквом посвећеном св. арханђелу Михаилу. У близини темеља разрушеног манастира Обровине, војвода Никола Милићевић Луњевица 1805. подигао је данашњу црквену грађевину, у основи једнобродну, са полукружном олтарском апсидом, припратом, изнад које се уздиже кула-звоник и отвореним дрвеним тремом. Једини украс на фасадама су благо профилисани фриз испод кровних венаца и по једна скулптурална представа лава како држи људску главу на закошеним странама звоника. Црква је грађена од ломљеног и притесаног камена и омалтерисана. Живопис из 1808, дело зографа Стојана и Јеремије, пресликао је Рафаило Марковић из Македоније у време обнове цркве између 1939. и 1943, када је постављен и нови иконостас. У припрати је сахрањен војвода Лазар Мутап, прослављени јунак из y српског устанка. Манастирски конак подигао је 1853. кнез Александар Карађорђевић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454412, 43.977924 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Димитрија", "ref:RS:nkd": "SK379", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106071", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106071", "description": "Усред некрополе са надгробницима од почетка ХIV до краја ХVII века, у селу Јанчи, на левој обали реке Људске, налази се црква Св. Димитрија. Зидана тако да делом као грађевински материјал користи и старе надгробне плоче, настала је четрдесетих година ХVII века. Црква је једнобродна, са споља и изнутра петостраном апсидом у ширини брода. Наос је од припрате одвојен танким преградним зидом изграђеним само до висине почетка свода. Пандан овом зиду је зидана иконостасна преграда пред олтаром. Простор наоса наткривен је полуобличастим сводом, док су над припратом и олтаром полукалоте. Једини улаз у цркву је са запада, наглашен каменим степеништем. Осим прозорских отвора на подужним зидовима и апсиди, црква светлост добија и преко отвора на своду. Седласти лук, који своје порекло дугује исламској уметности, примењен је при обликовању ниша. Иако само делом сачувано, фреско сликарство показује стандардни програм и иконографска решења. Таленат сликара испољава се како успешним прилагођавањем површинама расположивим за сликање тако и кроз употребу светлих боја готово лазурних прелаза и сигурним цртежом. Данас се овде чувају старе царске двери пренете из цркве у Штитарима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.29528, 43.224353 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Управе фондова", "ref:RS:nkd": "SK38", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103913", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103913", "description": "Народни музеј, најзначајнија и најстарија музејска установа у Србији, основан је још 1844. и од тада је неколико пута мењао седиште: од Капетан-Мишиног здања, преко Конака кнегиње Љубице и Новог двора до зграде на Тргу Републике, у коју је смештен 1952. Данашња зграда Народног музеја саграђена је 1903. као палата Управе фондова, касније зграда Хипотекарне банке, према пројекту београдских архитеката Николе Несторовића и Андре Стевановића. У време када је подигнута, зграда Управе фондова представљала је један од најранијих банкарских објеката код нас, после зграде Народне банке из 1889. Монументалност главне фасаде овог објекта остварена је симетричним академским решењем, којим доминира улазна партија са удвојеним стубовима и раскошним необарокним кубетом, као и полихромно обрађеним фасадним платнима с богатом декоративном пластиком неоренесансног порекла. Репрезентативност грађевине, осим спољашњом обрадом, истакнута је богатом украсном декорацијом у унутрашњости, коју су израдили познати уметници тог времена: Андреа Доменико, Фрања Владман и Бора Ковачевић. Прва доградња овог објекта завршена је 1930, када је зграда добила атријум и крило према улици Лазе Пачуа. Након адаптације зграде за смештање Музеја 1952, прва већа реконструкција изведена је између 1964. и 1966, према нацртима архитеката Александра Дерока, Петра Анагностија и Зорана Петровића, чиме су задовољене тадашње потребе и музеолошки стандарди институције.\nЗграда Народног музеја представља репрезентативан пример јавних палата у београдској архитектури с краја XIX и почетка XX века, а заузима и значајно место у стваралачком опусу ауторског тима Стевановић - Несторовић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459862, 44.816736 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква свете Тројице", "ref:RS:nkd": "SK380", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107762", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107762", "description": "Кнез Милош Обреновић наменио је 1860. храм Св. Тројице „памћењу и спасу душе свог брата Милана“, а зидање цркве завршио је 1862. његов син Михаило Обреновић. Једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом, благо израженим правоугаоним певничким просторима и барокним звоником над припратом, подигнута у духу романтизма, представља градитељско остварење Настаса Ђорђевића. Средњовековна градитељска традиција, у духу рашке школе, испољена је у декоративној обради тесаног камена на фасадним платнима. Вертикалну поделу истичу пиластри, а хоризонталну зупчасти фриз у пољима између њих, затим степенасти поткровни венци и фриз аркада са конзолама на звонику. Прозорски отвори имају камене профилисане первазе. Иконостас које је 1862. осликао Никола Марковић у духу романтизма, демонтиран је шездесетих година XX века, и замењен новим, без већих уметничких вредности. Мањи број очуваних икона са старог иконостаса површински је очишћен 2000. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46057, 44.024279 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква и собрашица у Савинцу", "ref:RS:nkd": "SK381", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106228", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106228", "description": "Удаљена око 2 км од Такова, крај реке Дичине и лековитог извора Савинца, у изванредном природном окружењу, налази се поменута целина. Цркву од тесаног ружичастог пешчара у духу старе српске градитељске традиције подигао је кнез Милош 1819-20. Обновљена је 1860. када је подигнута дрвена припрата, која је 1904. замењена каменом. Једнобродне је основе, полуобличасто засведена, са осмостраном куполом ослоњеном на луке које носе пиластри. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља седмострана. Фасаде нису декорисане, са изузетком камених прозорских оквира и довратника на јужном порталу. Као градитељ цркве помиње се Милутин Гођевац. Иконостас развијене дуборезне декорације осликан је 1827. Аутор је непознат, изузев царских двери из 1822, за које је ангажован Јања Молер. Црква представља маузолеј угледне породице Вукомановић из које је потекла кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша, као и поједини чланови династије Обреновић. Од некада бројне скупине чардач ића крај цркве, сачувана су два идентична, који старошћу типа указују да су настали непосредно по њеној изградњи. Грађени су од дрвета, као спратне зградице квадратне основе и четворосливног крова покривеног шиндром, која је временом замењена ћерамидом. Спратни део изнад улаза у доњу просторију је испуштен и ослоњен на два стуба. Преко њега је дрвеним степеништем остварена веза са приземљем. Једноставношћу просторноконструктивног склопа оне представљају основни модел у развоју ове врсте објеката." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.359226, 44.025435 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св.Тројице", "ref:RS:nkd": "SK382", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107718", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107718", "description": "Троделни олтарски простор са истуреном, споља петостраном апсидом, једнобродни наос проширен правоугаоним певницама и надвишен моћном куполом дванаестостраног тамбура, припрата као посебна просторна јединица покривена слепом калотом, племените пропорције и камени рељефни украс портала, амвона и транзена дуго су били разлог мишљењу да црква тројичког манастира потиче из XIII века. Но, захваљујући првом писаном помену из 1594. и резултатима истраживања, последња деценија XVI века заправо је време изградње храма. Линете над порталима испуњене су фрескама у XVII веку, док унутрашњост није никада била живописана. Тек кроз XIX век постоје историјски подаци о манастиру (иако сиромашно, братство је северно од цркве подигло конак са подрумом од ломљеног камена и спратом у бондруку – значајно сведочанство народног неимарства) као и обновама и променама првобитног склопа и изгледа цркве (изграђен је најпре камени звоник пред припратом, који је заменио дрвени трем, да би касније и он био уклоњен; високи и богато резбарени иконостас са иконама у романтичарском маниру извео је 1868. даровити сликар Никола Марковић). 1995. на првобитно место враћен је реконструисани Марковићев иконостас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.199064, 43.89281 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Николе", "ref:RS:nkd": "SK383", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106246", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106246", "description": "Предања везују цркву под Мучњем за ктиторску делатност деспота Стефана Лазаревића. Иако легенде нису сасвим без основа будући да и резултати археолошких истраживања указују на постојање старијег храма, архитектонски склоп и сачувани живопис сведоче да је данашња црква дело уметничких схватања типичних за доба око 1630. године. По типу једнобродне основе са три травеја, полукружној апсиди, куполи над средњим травејем и полуобличастим сводовима у пуној ширини брода над бочним травејима, припадала би скупини цркава које су настајале по узору на рашке средњовековне храмове. Двојица сликара потпуно различитог образовања, талента и стилских схватања, нису успели да остваре усаглашену целину. Један од њих, следбеник плодног попа Страхиње из Будимља, плошно је извео већи део живописа, док радове другог, знатно бољег, одликује склоност иконопису, елеганција издужених фигура и моделовање бојом. Да су поседовали особене архаичне предлошке, показују поједине фреске са изразито занимљивом иконографијом или оне, попут Страдања четрдесет севастијских мученика, које по изузетку улазе у програм фресака у доба турске владавине. Најзначајније иконе на иконостасу – царске двери и надверје са Недреманим оком – дело су Симеона Лазовића из 1805. У неко време пред старом западном фасадом дозидана је пространа припрата и отворен још један, северни улаз у цркву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.07028, 43.545234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Сретење", "ref:RS:nkd": "SK384", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106217", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106217", "description": "Први сачуван помен о манастиру Сретење, смештеним под самим врхом Овчара, потиче из 1623, и односи се на његово рушење. Обновљен је тек 1818. трудом монаха Нићифора Максимовића, потоњег епископа ужичког. Црква је једнобродна, са дубоком, споља петостраном олтарском апсидом, плитким правоугаоним певницама и припратом готово квадратне основе, над којом је подигнута кула-звонара. Засведена је полуобличасто, са слепом калотом над припратом. Фасадна декорација сведена је на камени сокл и благо профилисан кровни венац. Доње партије наоса, олтарске апсиде и зидане олтарске преграде, као и мермерна амвонска розета у облику шестокраке звезде, са бордуром од срцоликих листова бршљана, датују сретењски храм на крај XVI века. Живопис наоса, олтарског простора и зидане олтарксе преграде из 1844. рад је Живка Павловића из Пожаревца, док је Никола Јанковић аутор сликане декорације припрате. На строгост у избору, како иконографских тако и ликовних решења, и овако конзервативног зографског сликарства, са тек понеким елементом барока, утицао је дубоко религиозан Нићифор Максимовић. Манастирски комплекс је опасан зидом 1845. Већина конака, као и имање са виноградом у Паковраћу, припадају времену ужичког епископа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.206278, 43.895966 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дворац Белимарковића", "ref:RS:nkd": "SK385", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106122", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106122", "description": "Према пројекту бечког архитекте Винтера саграђен је између 1882. и 1887. дворац за генерала Јована Белимарковића, министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Овај летњиковац подигнут је изнад границе ондашњег бањског реона, на падини изнад извора топле воде. Раскошно здање Белимарковића изведено је у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима по узору на пољске виле северне Италије. Наглашена је хоризонтална подела зидног платна и истакнута атика централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде постигнута је на првом спрату постављањем широког, архитравно завршеног трема са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Монументалности зграде доприноси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Романтичарско надахнуће се очитава и у примени романичког назубљеног завршетка бочних ризалита - кула. За градњу је коришћен бели мермер из Белимарковићевог мајдана под планином Гоч. После извршених конзерваторско-рестаураторских радова седамдесетих година у здање је смештена галерија-музеј Замак културе у саставу Културног центра Врњачке Бање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.897608, 43.618343 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK386", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106070", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106070", "description": "Северозападно од Новог Пазара, у долини реке Људске, на гробљу у селу Штитаре налази се црква Никољача, подигнута четрдесетих година XVII века. Западна фасада карактеристична је по низу дубоких аркада на богато профилисаним конзолама. Једнобродна грађевина је паровима пиластара подељена на три травеја, од којих је западни, узан, вероватно у функцији припрате. Готово квадратани централни травеј првобитно је служио као наос, док је источни травеј – олтарски простор задржао ширину брода и решен је и споља и изнутра седмострано. Средишњи травеј пресведен је полуобличасто, а бочне травеје затварају полукалоте. Почетак свода означен је профилисаним каменим венцем. Прозорски отвори различитих димензија и облика постоје се и на своду. Фрагменти фресака, сачувани само у олтарском простору, сведени су на зону стојећих фигура и стилски су блиски живопису из цркве Св. Петра и Павла у Тутину. \nДанашњи иконостас носи иконе које су настале 1902. прилозима мештана. Старије царске двери, које према стилским одликама иконописа припадају уметности прве четвртине XVII века, данас се чувају у цркви у Јанчи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.325106, 43.210261 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Мариница", "ref:RS:nkd": "SK387", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106069", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106069", "description": "Недалеко од Новог Пазара, на високом и тешко приступачном брегу који доминира околином, смештена је минијатурна црква посвећена светој Марини. Настала је у првој половини XVII столећа, једнобродне је основе, са споља тространом а изнутра полукружном апсидом и полуобличасто засведена. Зидана је правилним квадерима тесаника, док је њен двоводни кров покривен каменим плочама. Унутрашњи простор, димензија свега 3x1,5 m, осветљен је само кроз апсидални прозор. Живопис је рустицизираног израза, сведен искључиво на представе стојећих и фигура у попрсјима, са доминацијом орнамента. Као целина, Мариница је заправо својеврсни доказ континуитета стварања у најстаријим областима српске средњовековне државе у временима турске власти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.371206, 43.203338 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK388", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109462", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109462", "description": "У близини Новог Пазара, у селу Попе, налази се црква посвећена двојици првоапостола. Слојевитост зидања на овом платоу може се пратити од остатака тробродне базилике из VI века, преко остатака једнобродне средњовековне цркве са некрополом из XIII–XIV века, до гробљанске богомоље из средине XVII века. Споља једноставна, једнобродна, каменом зидана грађевина има двоводни кров покривен каменим плочама. У унутрашњости, подужни зидови су оживљени са четири пара плитких пиластара који носе ојачавајуће луке полуобличастог свода, делећи унутрашњост на травеје. Апсида је споља и изнутра полукружна. Описана конструкција као и знатне димензије грађевине условљене су градитељским остацима старије цркве, које понављају у поједностављеном облику. Клесани натпис помиње неког Велимира као ктитора и зидање цркве 1649\/50, док је правоугаона припрата призидана нешто касније. Фреско-сликарство је сачувано само у доњим зонама зидова и одликује се монументалношћу која није типична за време његовог настанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.383569, 43.180218 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK389", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107341", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107341", "description": "Зграда Окружног начелства (и суда) у Горњем Милановцу од посебног је историјског значаја као прва јавна грађевина подигнута у рудничком и таковском крају. Њеном изградњом 1854--56. почело је остваривање једног од првих урбанистичких планова тек основане вароши, тада Деспотовице - данас Горњег Милановца, који је израдио 1853. инжињер Кламник из Београда. Академски је компонована као једноспратна грађевина симетричне основе, складних пропорција, чистих, једноставних фасада и сведених декоративних елемената. Уну-трашњи распоред просторија одговара намени - ходници су постављени централно, а канцеларије са стране. Непосредно иза улаза је вестибил и монументално трокрако степениште. У згради су се одвијали многи значајни историјски догађаји, а најпознатија је као седиште Команде И армије на челу са војводом Живојином Мишићем за време y светског рата. У њој је 1914. донета одлука о Рудничкој офанзиви, једној од најбрилијантнијих стратегијских по-теза у историји ратовања, којом је аустроугарска армија потучена за 12 дана. Б. Несторовић приписује ауторство зграде архитекти Кости Шрепловићу, датујући је у 1865. и тумачећи профилисане венце око прозора као уношење елемената романтизма. Радове је изводио преду-зимач Шулц из Панчева." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459009, 44.024191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Реалке", "ref:RS:nkd": "SK39", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107325", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107325", "description": "Зграда је подигнута око 1840. године у стилу класицизма, вероватно по пројекту Франца Јанкеа. Њена друштвено-историјска вредност садржана је у значају који је имала као школска зграда коју су похађале (Коста Главинић, Милан Капетановић, Светозар Јовановић, Милорад Рувидић, Данило Владисављевић, Никола Несторовић) или су у њој предавале знамените личности Србије XIX века (Стеван Тодоровић, Тодор Мијушковић, Петар Убавкић, Михајло Валтровић, Ђорђе Крстић). Грађена је од тврдог материјала, од опеке и кречног малтера, а за њу је карактеристичан конструктивни склоп који је заменио дотадашњи начин зидања у бондручном систему. \nСаграђена је за приватну резиденцију Цветка Рајовића, управитеља вароши Београда и значајне политичке личности. Касније је добила јавну намену: у њој је био смештен енглески конзулат, затим жандармерија, војни штаб, а од 1867. године до Другог светског рата непрестано Прва београдска реалка. Најстарија је београдска сачувана зграда грађена у потпуности у европском духу и јединствени је примерак класицизма. Уз старију зграду, почетком XX века, услед недостатка школског простора дограђена је двоспратница. Нови објекат је органски повезан с постојећим, али је архитектура била усклађена са захтевима времена па су фасаде обликоване елементима сецесије. Након Другог светског рата овде је смештено Војно училиште, затим основна школа „Пера Поповић-Ага“, као и школа ученика у привреди „Раде Кончар“, а од 1969. године до данас Педагошки музеј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454701, 44.820891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари амам", "ref:RS:nkd": "SK390", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108179", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108179", "description": "Новопазарски хамам, данас у улици 7. јула број 24, у нашим крајевима представља редак пример типа двојног варошког хамама. Саграђен је између шездесетих и седамдесетих година XV века као задужбина Иса-бега Исхаковића, оснивача Новог Пазара. Налази се у најстаријем делу града и у непосредној близини турске тврђаве, на десној обали Рашке. По уздужној симетрали основе одвојена су два идентична дела - мушки и женски, обухватајући уобичајени систем просторија какве се иначе јављају код хамама двојне намене. Свака просторија је покривена куполом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.518821, 43.139361 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари хамам у Новопазарској Бањи", "ref:RS:nkd": "SK391", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108180", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108180", "description": "Хамам у Новопазарској Бањи подигнут је у XVI веку, о чему сведочи камена плоча са натписом изнад главног улаза. Натпис је на османском језику, потиче из 1593\/94. и слави ову термалну бању као бољу од свих других на свету и као рај за заљубљене. Евлија Челебија помиње ову бању као задужбину хафиз Ахмед-паше, а архитекте налазе аналогије између овог и цариградског хамама, саграђеног по налогу ћерке Сулејмана Величанственог, Михримах, а чији је градитељ чувени неимар Мимар Синан. Зграда хамама је једноставне основе, четворосливног крова покривеног ћерамидом, са две неједнаке куполе на осмостраним тамбурима. Грађена је комбинацијом опеке и крупних камених блокова и опасана фино профилисаним кровним венцем. Зграда припада типу једноструких хамама и у њој се не могу купати мушкарци и жене истовремено. Подељена је на два одељења – простор за одлагање одеће и главни део хамама са око 1,5 метара дубоким осмостраним базеном. између два светска рата улаз у старо купатило је заклоњен изградњом спратног објекта. Уклањањем овог објекта почетком друге деценије XXI века, почињу радови на старом хамаму према условима Завод за заштиту споменика културе Краљево средствима исламске верске заједнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.546784, 43.157346 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK392", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107991", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107991", "description": "Црква св. Петке је мали сеоски храм једноставне правоугаоне основе са плитком полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. Засведена је полуобличастим сводом. Кров на две воде некада је био покривен плочом. Приликом обнове после Другог светског рата плоча је задржана само на простору апсиде, док је остатак цркве покривен црепом. Ктитори храма су извесни Вучин и Цвета по натпису изнад пролаза из припрате у наос. Највећу вредност цркве представља њена унутрашњост осликана 1579\/80. Живопис је обнављан 1613, како је записано у олтарском простору." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.518295, 43.298662 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Лазара", "ref:RS:nkd": "SK393", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107119", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107119", "description": "Скромна, укопана црква Лазарица изгледом се готово не разликује од околних кућа села Живалиће. Зидана је каменом, са двоводним кровом покривеним каменим плочама, малих димензија и полигоналне апсиде у ширини брода. На западној фасади је узани улаз наткривен дубоким луком ослоњеним на конзоле. На једној конзоли уклесана је година 1624\/5, која се сматра годином градње. Надгробници, секундарно коришћени за зидање, сведоче о дужем трајању овог култног места. У унутрашњости, пар узаних пиластара одваја олтарски простор од наоса и носи ојачавајући лук полуобличастог свода. Почетак линије свода истакнут је профилисаним каменим венцем. Симетрично постављене правоугаоне нише озидане су у западном делу подужних зидова као и у олтарском делу, у функцији проскомидије. Прозорски отвори су неједнаких облика и димензија, распоређени и на своду. Фреско декорација сачувана је у зонама сокла, стојећих фигура и светитељских попрсја, делимично и на своду. Стилски сродна ансамблима у оближњим црквама у долини реке Људске, показује извесне неспретности у цртежу и сведен колорит." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.330391, 43.161967 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK394", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106354", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106354", "description": "Изградња је започета 1900. према пројекту архитекте Николе Несторовића. На извођењу радова променила су се два предузимача, а радове је завршио 1904. Ото Голднер. Изведена је у духу академског еклектицизма са класицистичким елементима, симетричне основе и спољне композиције, истакнутог средњег ризалита са вестибилом под куполом и степеништем, атиком, хоризонталном поделом венцем, рустичном обрадом у приземљу, вертикалним рашчлањавањем зидних платна наглашеним угаоним ризалитима надвишеним куполом и окулусима украшеним гирландама. Куполе угаоних ризалита су квадратне основе, а купола над вестибилом правоугаоне и у горњем делу има платформу са гвозденом оградом. Решавајући основу као правоугаоник са два атријума, кружним током ходника у приземљу и на спрату, сви делови зграде повезани су холом са масивним ступцима који носе крстасте и бачвасте сводове у приземљу и степеништем које води у мозаик салу, одакле се раздваја у два крака ка спрату, где балустрада упућује на могућност кружног кретања. У Свечаној сали су 1971. и 1986. постављени мозаици Младена Србиновића, инспирисани српском средњовековном и историјом Крушевца с краја XIV и почетка XV века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.324772, 43.583238 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK395", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108031", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108031", "description": "Недалеко од средњовековног града Брвеника налазе се рушевине цркве Св. Николе у Шумнику, највероватније властеоске задужбине настале крајем XIII или почетком ХIV века. Археолошка ископавања потврдила су континуирани живот овог култног места кроз ХIV и XV столеће. Сличности ове и баљевачке цркве указују не само на приближно време настанка већ и на слично порекло њихових неимара које се - судећи по неким романским одликама архитектуре - може везати за приморско градитељско наслеђе. Невеликих димензија, зидан каменом, храм је данас очуван без горњих, сводних конструкција. Једнобродни наос завршен је на источној страни споља полукружном апсидом, док су проскомидија и ђаконикон обележени нишама у дебљини зида. Фасаде су биле малтерисане и оживљене слепим аркадама, док је унутрашњост била прекривена фрескама. Остаци на западном зиду, где је било представљено Успење Богородице изнад улазних врата и стојеће фигуре у најнижој зони, претрпели су сувише оштећења да би се могло о њима подробније говорити, али се на основу угребаног цртежа и основне окер-зелене хармоније може закључити да је сликар био образован у најбољим традицијама монументалног сликарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.631658, 43.370959 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на Љубићу", "ref:RS:nkd": "SK396", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108686", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108686", "description": "Меморијални комплекс на брду Љубићу посвећен је ратницима и догађајима из ослободилачких ратова Србије у XIX и XX веку. Основни и најстарији споменик овог комплекса подигнут је, мада не и довршен, 1938. године и посвећен боју на Љубић 21815. године, са посебним нагласком на подвигу Танаска Рајића. Аутор пројекта је био Милован Крстић, вајар. Овај споменик је довршен и уређен 1978. године. У непосредној близини споменика Танaска Рајића, 1976. године подигнут је нов споменик посвећен Ослободилачким ратовима 1912-1918. године, Народноослободилачкој борби 1941-1945. године и борцима Црвене армије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.366871, 43.914423 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда основне школе \"IV Краљевачки батаљон\"", "ref:RS:nkd": "SK397", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108691", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108691", "description": "Према пројекту направљеном у Министарству грађевина подигнуто је 1873. једноспратно школско здање правоугаоне основе. Локација је брижљиво одређена у урбаном језгру формираном током XIX века, у делу града који је представљао центар комплекса верских управних, судских и просветних грађевина (црква Св. Тројице 1823–24; Господар Васин конак – седиште управне власти 1819–21; Окружно начелство – седиште судске власти 1854–56). Због административних проблема почела је са радом тек 1879. Класицистички приступ видљив је у симетричном решавању главне фасаде, наглашавању средњег ризалита тимпаноном, назначавању бочних ризалита, ритмичном распореду лучно завршених прозора у приземљу и на спрату бочних ризалита, а осталих отвора архитравно, профилисаним хоризонталним венцима пресеченим пиластрима. Организација унутрашњег простора је нетипична – ходник је окренут ка улици, а учионице према дворишту. У наглашени средишњи део према дворишту смештено је степениште. Конзерваторски радови обављени су, с прекидима, у периоду од 1981. до 2005, када је после вековне просветне традиције зграда претворена у музеј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.68363, 43.725289 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK398", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106025", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106025", "description": "Црква Свете Тројице је изграђена 1824. по налогу кнеза Милоша Обреновића на месту некадашње цркве брвнаре. Први је објекат изграђен од тврдог материјала у Карановцу. Градили су је мајстори пореклом из Македоније Јања Михајловић и Никола Ђорђевић. Изградњом цркве Св. Тројице, старе школе и Окружног начелства утврђен је основни концепт урбанистичког развоја града. Храм је у основи триконхос са торњем звоником изнад припрате на западној страни. Градња звоника је започета накнадно, 1839, и трајала је до 1844. године. Унутрашњост цркве је осветљена помоћу седам прозора изведених у духу класицизма. Горњи делови фасада украшени су низом слепих аркада, које представљају реминисценцију на средњовековни рашки стил. Западну фасаду цркве краси лепо обликован и у тесаном камену изведен ризалит ширине звоника. У њему се налази главни улаз у цркву, а изнад њега лунета са мозаиком Свете Тројице, којој је црква посвећена. Иконостас је дело Николе Марковића, настало 1873." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.683374, 43.725773 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Аћимовића кућа", "ref:RS:nkd": "SK399", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109401", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109401", "description": "Кућа смештена на углу улица Рајићеве и жупана Страцимира изграђена је 1903. као стамбено-пословна зграда трговца Николе Аћимовића. Кућа представља најлепши пример архитектуре касног барока у Чачку и једну етапу градитељства везану за привредни развој града и његову урбанизацију. Састоји се од приземља, спрата и поткровља мансардног типа. Угаони део зграде, у коме се налази улаз у пословно приземље, наглашен је торњем који се уздиже изнад мансардног крова. Улаз је фланкиран са два масивна стуба. Фасаде приземља и спрата рашчлањене су имитацијом тесаника изведених у малтеру. Елементи који овај објекат чине препознатљивим су две високе атике на мансарди и угаони торањ са типично барокним таласасто изведеним завршетком. Прозори на атикама су фланкирани стубовима са јонским капителима. Изнад прозора у средини полукружног завршетка атике у плитком рељефу изведен је монограм власника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348721, 43.891391 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Божићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK4", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109209", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109209", "description": "Kућа познатог трговца Милоја Божића подигнута је 1836. године на темељима старије турске грађевине. Натпис на тимпанону изнад улазног трема садржи иницијале власника и годину подизања куће. Oва кућа представља грађевину прелазног типа – диспозиција основе је симетрична, балканског типа, а фасаде својим пропорцијама, ритмом отвора и декоративним елементима одржавају утицај западноевропске архитектуре. Током XIX века зграда је имала искључиво стамбену намену. Власник зграде је после породице Божић био трговац из Скопља Риста Хаџи Поповић до 1920. године. Од 1920. до 1924. године у њој је био атеље и стан вајара Томе Росандића, затим је претворена у „сликарску кућу“ у којој су становали и радили познати београдски сликари и вајари. Од 1951. године у згради се налази Музеј позоришне уметности Србије. Божићева кућа једна је од најстаријих сачуваних кућа у Београду и део је јединственог амбијента названог Подручје око Доситејевог лицеја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458569, 44.821324 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Треће мушке гимназије", "ref:RS:nkd": "SK40", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105033", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105033", "description": "Зграда Треће мушке гимназије саграђена је 1906. године по пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића као репрезентативна грађевина по узору на најсавременије објекте те врсте у Европи. Остварена у духу академизма с почетка XX века, са јасно наглашеним класицистичким елементима доследно проведеним у унутрашњој и спољној пластичној декорацији, зграда представља узорно архитектонско дело тога времена. Грађевинске радове извео је Васа Тешић, архитектонску пластику Фрања Валдман, грађевински ликорезац, а сликарске декорације ентеријера Драгутин Инкиостри Медењак и Пашко Вучетић. Ову школу похађале су бројне познате личности међу којима и Тодор Мијушковић, Стеван Сремац, Владимир Тителбах, Никола Вулић, Симо Матавуљ, Живојин Мишић и Марко Мурат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466823, 44.805491 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородичина црква", "ref:RS:nkd": "SK400", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107878", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107878", "description": "Црква Пресвете Богородице у Ковачеву на основу архитектонских решења и општег градитељског концепта, изграђена је крајем XV или у првој половини XVI века. Црква сведочи о економском успону овог краја у периоду после обнове Пећке патријаршије. Богородичина црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом у ширини наоса и двосливним кровом, који је покривен плочама од студеничког мермера. Црква је делимично укопана. Наос је засведен полуоблим сводом, који се ослања на уздужни профилисани венац. Црква је зидана крупним и правилно притесаним каменом, а камени блокови око прозорских отвора и врата су детаљније обрађени. изнад улаза је мала плитка ниша која се завршава преломљеним исламским луком. Врата и ниша су обухваћени вишеструко профилисаним правоугаоним оквиром. Под цркве је израђен од правилно тесаних квадера неједнаке величине. Споредни улаз смештен је у висини западног травеја на јужном зиду. На северном, источном и јужном зиду налази се по један мали прозорски отвор облика положеног правоугаоника. Уз јужни зид, техником сухозида, цркви је придодата једна просторија величине наоса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.41918, 43.218898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Велико гробље-Парице", "ref:RS:nkd": "SK401", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108437", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108437", "description": "Парице је просторно највеће новопазарско гробље, још увек активно, на којем највећи број надгробних споменика припада савременом добу. Његову споменичку и историјску вредност чине остаци три скупине старих нишана, чије форме и начин обраде дају могућност за основану претпоставку да је овде сахрањивање вршено још у XVI веку, ако не и раније. У овим скупинама постоје нишани врло занимљиве обраде, украшени фино исклесаним розетама и различитим геометријским мотивима. Специфичан је споменик са јединственим обликом турбана изведеним у форми гљиве, чије су стране украшене розетама у правоугаоним пољима са преломљеним луком. Овај гроб чини целину са суседним гробом будући да су омеђeни великим каменим квадерима, па се претпоставља да су се налазили у оквиру турбета. У једној од скупина налази се и Мула Арапов гроб са великим саркофагом и исклесаним тубастим мачем, карактеристичним за XVI век. Најстарији нишани на гробљу Парице рађени су по узору на скопљанске из XVI века, али без турбана, док други имају сличности са цариградским типом нишана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.503878, 43.141416 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробље Газилар са турбетом", "ref:RS:nkd": "SK402", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107675", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107675", "description": "Гробље Газилар спад међу највеће муслиманска гробља у Санџаку. Постојање овог гробља забележено је 1611. године од стране једног француског путописца. Некропола је изгледа добила назив Газилар (гробље ратника) после Аустро-турског рата 1683-99. године. Ту су сахрањени браниоци Новог Пазара. У гробљу се налазе бројни нишани различитих форми и димензија. Мада су споменици врло стари, најстрији датирани белго потиче из 1729-30. године. У средини некрополе налази се турбе саниским четвороводним кровом и покривачем од ћерамиде. У турбету су два дрвена саркофага, а из две плоче са натписима на турбету, види се да су ту сахрањени дервиш Ахемд Гурби кој је умро 1775\/76, и дервиш Абдулкадир који је умро 1776\/77. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.52277, 43.130415 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK403", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108518", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108518", "description": "Зидање здања са приземљем и спратом, за смештај Окружног начелства и Окружног суда, започето 1875. извео је предузимач Фердинанд Крен са зидаром Јевремом Савићем, претпоставља се према пројекту сачињеном у Министарству грађевина. Академски је компонована грађевина са елементима класицизма и приметним утицајем романтичарских струјања. Крајњи ризалити су наглашени, као и средњи над којим је тимпанон са плитком рељефном декорацијом. Приземље је обрађено рустиком, а на спрату су површине ризалита подељене плитким пиластрима са канелурама. Основа је подужна правоугаона, симетрично решена попречно, где се у осовини налази главни улаз и трокрако монументално степениште из дворишта. Класицистичко решење сагледиво је у ритмичном распореду прозорских отвора, груписаних по два и надвишених плитким профилисаним архитравом, осим на централном ризалиту где су постављени троугласти фронтони. Остале фасаде су решене једноставно, без декорације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348929, 43.893111 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место стрељаних жртава са гробницом и црквом у Кривој Реци на Копаонику", "ref:RS:nkd": "SK404", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106373", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106373", "description": "Црква Св. Петра и Павла у Кривој Реци на Копаонику, код Бруса, подигнута је 1618. и живописана након три године. Припада групи једнобродних цркава типичних за време турске владавине, са припратом као посебном јединицом. За време II светског рата, 1942. године, једна немачка казнена експедиција дигла је цркву у ваздух. Том приликом страдао је већи број мештана, који су у њој били затворени. У експлозији је страдао и живопис, конзервиран 1975-76." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.88469, 43.379555 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородичина црква", "ref:RS:nkd": "SK405", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106316", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106316", "description": "Богородичина црква у Прилипцу саграђена је у средњем веку у непосредној близини римске некрополе са које су надгробни споменици коришћени за изградњу храма. Већина споменика сакривена је испод малтера, а видљиви су по један на западној, северној и јужној фасади. На средњовековно порекло цркве указује њен положај на брегу, са којег доминира околином, али и архитектура објекта са елементима рашке школе. Првобитно је црква имала основу облика уписаног крста, али је каснијом доградњом западног дела оваква основа нарушена. На источном делу налази се полукружна олтарска апсида, а на западу је лепо декорисан портал из 1848, дело чувеног драгачевског клесара Радосава Чикириза. Централни простор надвисује купола са фасадом украшеном венцем профилисаних аркадица. На иконостасу се налази неколико изузетно вредних икона из XVIII и XIX века, међу којима се издвајају икона Св. тројице, рад Симеона Лазовића из 1780, и царске двери из 1820, рад Јанка Михаиловића Молера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.10681, 43.81704 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK406", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106205", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106205", "description": "Архитектонска вредност Св. Ђорђ изражена је просторном концепцијом и појединим детаљима одликују се обележјима традиционалног градитељства. На основу антиминса који је цркви даровао патријарх Арсеније Чарнојевић њен настанак је датован најкасније у другу половину XVII века. Иконостас су сликали припадници познате сликарске породице Лазовић, почетком XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.054336, 43.779834 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK407", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105969", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105969", "description": "Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. За главне грађевинске радове ангажован је Тодор Петровић из околине Пожаревца. То је једнобродна грађевина са споља полигоналном а изнутра полукружном олтарском апсидом, наосом подељеним на два травеја и припратом. Скромну фасадну декорацију чине прислоњени пиластри на подужним зидовима и камени профилисани оквир главног улаза на западној фасади. На звонику, смештеном југозападно од цркве, извршена је опсежна обнова 1870. Различите претпоставке о ауторству сликане декорације иконостасне преграде, поклона краља Милана из 1883, још увек остављају отвореним ово питање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.079488, 43.959847 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св.Стефана (Манастир Милентија)", "ref:RS:nkd": "SK408", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108662", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108662", "description": "Пар километара удаљен од села Мелентије налази се истоимени манастир са црквом посвећеном св. Стефану. Наше доба дочекао је у рушевинама, а судећи по остацима везује се за моравску градитељску школу. Припада већим манастирским целинама тог доба и свакако је задужбина неког моћног и угледног ктитора. Село Мелентија, са средњовековним градом Козником у непосредној близини, припадало је територији великог челника Радича Поступовића, што сазнајемо из једне повеље издате 1430. У њој овај манастир није поменут, па се његов настанак датује у године ближе средини XV столећа. Томе у прилог иду сачувани фрагменти камене пластике и керамопластичне декорације на високом нивоу уметничке и занатске обраде. Они су украшавали цркву триконхалне основе са припратом, чији су зидови сачувани до висине од око два метра. Један број тих фрагмената пренет је са локалитета у београдски, а други у крушевачки Народни музеј. Камена пластика у Мелентији је изведена врло вешто, смело и у дубљем рељефу него што је то случај са другим споменицима моравске школе, што доприноси јаким контрастима светлости и сенке на њој. Изгледа да је делимично била и бојена. Археолошка истраживања и конзервација цркве отпочели су 1969, док је остатак манастирског комплекса углавном остао неиспитан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.960525, 43.43542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Хидроцентрала на Ђетини", "ref:RS:nkd": "SK409", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109399", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109399", "description": "Хидроцентрала на десној обали реке Ђетиње код старе тврђаве у Ужицу најстарији је објекат техничке културе ове врсте у Србији. Градња је започета 1899. Камен темељац положио је краљ Александар I Обреновић. Одлуку о градњи донело је Акционарско друштво ткачке радионице на предлог професора Велике школе, физичара Ђоке Станојевића, пријатеља и првог издавача Николе Тесле у Србији. Аутор пројекта био је Аћим Стевовић, професор Велике школе у Београду. Узводно, 800 м , од зграде централе, изграђена је лучна брана висине 5 метара. Опрему су обезбедиле фирме \"Сименс и Холенс\" и \"Данибиус\" из Будимпеште. Била је то прва централа која је по Теслином систему производила трофазну струју снаге 100 КС учесталости од 50 Х з. Централа је у почетку радила са две турбине, али је, вероватно већ у другој деценији овог века, уграђена и трећа. За те потребе је и зграда проширена. Очуван је, иако оштећен и јаз који је доводио воду до турбина. Пуштена у погон 1900.\nДоступна је посетиоцима од 2009. године и у саставу је Народног музеја Ужице. Позната манифестација \"Тесла дани\" била је 2019. године посвећена јубилеју 120. годишњице постављања камена темељца ове хидроелектране." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.829962, 43.851664 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик захвалности Француској", "ref:RS:nkd": "SK41", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103926", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103926", "description": "Споменик захвалности Француској, рад вајара Ивана Мештровића, постављен је на крају главне алеје Калемегданског парка 11. новембра 1930. у знак пријатељства и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Споменик је подигнут прилозима Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа. Споменик чине бронзана женска фигура, која представља Француску како у ратном заносу прилази у помоћ Србији, и високи камени постамент једноставне форме, у чијем су доњем делу уклесана два плитка рељефа. На западној страни постамента представљени су француски и српски ратници, а на источној персонификација Сорбоне у виду младе жене окружене ђацима. Ове рељефе су у духу ар декоа, према Мештровићевим цртежима, извели вајари Франо Кршинић и Антун Аугустинчић. На преостале две стране постамента стоје натписи Волимо Француску као што је она нас волела и A la France. Овим спомеником Мештровић је унео нову концепцију јавног споменика у нашу средину, чије су главне одлике монументалност, експресивност и јасност идеје." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451257, 44.821268 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лејлек џамија", "ref:RS:nkd": "SK410", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108111", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108111", "description": "Хавале Ахмед-бегова или Лејлек џамија је једна од ретких џамија са куполом на подручју Санџака. Поседује карактеристике локалног исламског градитељства. Не постоје подаци о времену градње, али прVII помен ове џамије потиче из 1516. године где су у турском попису помиње као месџид- Ахмет-бегов. То је мала грађевина квадратне основе која преко пандантифа прелази у кружну основу и завршава се плитком и слепом куполом. Испред џамије налази се отворени трем подељен подужним луцима на три дела. Судећи по архитектонским елементима трем данашњег изгледа настао је после аустро-турског рата, крајем XVII или почетком XVIII века. Десно од улаза постављено је минаре, не баш витких линија, грађено од лепо тесаног камена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.519324, 43.143191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Швапчића кућа", "ref:RS:nkd": "SK411", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109414", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109414", "description": "Швапчића кућа је изграђена 1903. као породична кућа Димитријевића. Породица се доселила у Краљево из Војводине, тада Аустро-угарске монархије, па је отуда и добила надимак Швапчићи (Швабе). У старом Краљеву ова је кућа била и позната под именом “кућа са киповима“. Откупом од наследника породице у објекту се од 1978. налазе просторије Завода за заштиту споменика културе у Краљеву. Кућа је приземни објекат са једним дворишним крилом који му даје облик ћириличног слова Г. Предњи део, првобитно намењен за становање чланова породице, окренут је ка улици, док је и крилни део у коме је становало помоћно особље изведен попречно по дубини парцеле. Ова два дела јасно се разликују по начину обраде фасаде. Предњи део куће има декоративно обрађену фасаду док крило објекта има сведене зидове. Декоративни елементи су у потпуности у духу класицизма. Главна фасада налази се на регулационој линији улице. Доминира њена симетричност наглашена средишњим ризалитом, одвојеним од остатка фасаде имитацијом масивних тесаника у малтеру неједнаких димензија. Шест двокрилних прозора на главној фасади су распоређени у три групе. На средишњем ризалиту прозори су фланкирани пиластрима чији капители придржавају архитраве троугаоних забата. Између прозора у оквиру флорално обрађеног грба смештени су иницијали власника куће Димитрија Димитријевића. Лучни прозори на бочним ризалитима оивичени су фигурама Атланата који имају декоративну функцију. Ефекат вертикалности који фасади дају кипови Атланата, лукови, забати и пиластри, разбија се масивним и степенасто обликованим подеоним венцем, који фасади даје структурну равнотежу. У међупростору подеоног и кровног венца, на бочним фасадама зграде отворени су вентилациони прозори испуњени флоралном декорацијом од кованог гвожђа. Кровна конструкција главног дела куће је на четири воде, док крило има двоводну конструкцију. Кровни покривач је бибер цреп. На објекту постоје два улаза, оба имају изузетно мајсторски обрађена крила у духу монументалних класицистичких портала. Изузетно богатство унутрашњег простора представља сачувани оригинални молерај у некадашњем салону и фоајеу, настао непосредно по завршетку изградње. Молерај краси изузетна колористика и складно укомпоноване теме аркадијских пејзажа са бордурама флоралне инспирације. Очувана је оригинална столарија, као и три каљаве пећи израђене у Аустроугарској монархији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.686412, 43.72491 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK412", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98865", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98865", "description": "Црква Свете Тројице у Новој Вароши грађена је између 1857. и 1869. године. Једнобродна је грађевина са основом правоугаоника и полукружном олтарском апсидом. Црква је подигнута средствима тадашње црквено - школске Општине Нова Варош и “прилозима од писанија сељака и грађана”. За изградњу храма тадашње турске власти дале су 10 хиљада гроша. Нажалост, 1870. године, кубе на храму се срушило па је поново подигнуто 1873. године када је црква и освештана. Унутрашњост храма није живописана, али иконе на олтарској прегради (иконостасу) потичу из времена подизања цркве.У темељима камене цркве било је остатака римске грађевине који су узидани у темељ. Налази се у центру Нове Вароши, а поред цркве се налази парохијски дом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.806466, 43.459312 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара варошка кућа", "ref:RS:nkd": "SK413", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109007", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109007", "description": "Подигнута је у првој половини XIX века као чаршијска градска кућа двојне намене, с приземљем и спратом. Квадратне је основе, са двосливним кровом покривеним ћерамидом. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича. У приземљу се налазе дућан, магацин и стамбене просторије, док се на спрату из велике централне просторије улази у две мање спаваће и две веће гостинске собе. Главни простори комуникације на објекту су били тремови. На фронталној фасади се налазио архитравни трем, док су на дворишној фасади тремови на оба нивоа, повезани дрвеним степеништем. Каснијим интервенцијама првобитна организација куће је донекле измењена. \nНастала у време формирања Чаршије као трговачког центра, стара варошка кућа изражава смисао за функционалност, естетска схватања и грађевинске могућности водећег трговачког сталежа, носиоца економског, социјалног и културног просперитета насеља у XIX веку. Архитектонска композиција, просторна организација, садржина и стилска обрада објекта карактеристичне су за начин живота и укус српске трговачке средине тог времена. Као објекат двојне намене, организационо потпуно издиференциран, стара варошка кућа представља класичну шему чаршијске градске куће у Србији XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.205889, 44.655322 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен чесма \" Црквенац\"", "ref:RS:nkd": "SK414", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108692", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108692", "description": "Спомен чесма Црквенац у Младеновцу подигнута је у Првом светском рату у част Шкотланђанки које су у рату лечиле и неговале рањенике српске војске. Спомен чесма је подигнута у облику свода који са предње стране држе два стуба са белом мермерном плочом са заобљеним горњим делом, постављеном на средини. На мермерној плочи уклесан је натпис на енглеском и српском језику, чија је садржина следећа: „1915 - За успомену на санитарне мисије шкотских жена у Србији и њеног оснивача др Елзе Инглиш – подиже II раз. младеновачка болница. Изградили војници моравске дивизије I позива под руковођењем р. кап. I кл. Бор. Поповића“. Слова натписа обојена су златно жутом бојом. Спомен чесма је изграђена од бетона, опеке и мермера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.697829, 44.432684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Социјалистички народни дом", "ref:RS:nkd": "SK415", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103781", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103781", "description": "Зграда Социјалистичког народног дома саграђена је 1888. године и под називом „Сала мира“ свечано отворена 1889. године. Подигао је Шкотланђанин Франсис Х. Мекензи, хуманист и добротвор, на имању „Симићев мајур“ које је купио 1880. године. \nОвај објекат имао је кроз историју разноврсне намене, био је центар за окупљање и просвећивање (једно време је ту била и Сликарска школа Кирила Кутлика). Најзначајнија делатност у „Сали мира“ почиње 1910. године када су имање купили Српска социјалдемократска странка и Главни раднички савез и када ова зграда постаје Социјалистички народни дом – центар организовања и развијања идеје социјалне демократије и радничког покрета и симбол борбе пролетеријата. Ту су организоване првомајске радничке манифестације, одржавани конгреси, бројни скупови, вођена борба за опште право гласа, као и борба против ратних припрема и наоружања. У згради је била смештена управа Српске социјалдемократске странке, Главни раднички савез, деловала Социјалистичка радничка партија (комуниста), Раднички савез из Београда, редакције листа „Радничке новине“ и часописа „Борба“, „Социјалистичка књижара“ и штампарија „Туцовић“ и „Народни биоскоп“. Зграда је порушена с намером да се реконструише у оквиру новог објекта на Славији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465891, 44.802775 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Београдска надбискупија", "ref:RS:nkd": "SK417", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103782", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103782", "description": "Београдска надбискупија смештена је од 1926. године у згради некадашњег Аустријског посланства у Београду, која је саграђена 1884. године. Једноспратна зграда, окружена уређеном баштом, спадала је у ред значајнијих остварења београдске архитектуре осамдесетих година XIX века. Име аутора пројекта, као ни околности у којима је зграда подигнута, данас нису познати. Зграда је конципирана у духу тада владајућег академизма с неоренесансним елементима у обради детаља фасаде. Посебна пажња је стављена на обраду разуђене северне фасаде зграде, окренуте интимној атмосфери уређеног, пространог врта. Заједно са капелом из 1888. године, баштом и зградом парохијског уреда из 1926. године, зграда Београдске надбискупије чини јединствену просторно-функционалну целину. У овој згради одиграли су се важни историјски догађаји за новију историју Србије, везани за околности око избијања Првог светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468134, 44.807307 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка станица", "ref:RS:nkd": "SK418", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107864", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107864", "description": "Непосредно након успостављања прве железничке везе у Србији 1884. године подигнута је и зграда главне железничке станице у Београду, према идејном решењу Аустријанца Фон Флатиха, које је разрадио архитекта Драгиша Милутиновић. У време грађења зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице. Једна је од првих железничких станица у Србији, чији је пројекат обухватао специфичан архитектонски програм и садржаје прилагођене европским техничким достигнућима. Обликована је у духу академизма као репрезентативно здање, разуђене основе. Архитектонском композицијом доминира средишњи класицистички ризалит главног улаза, надвишен троугаоним тимпаноном. Својим специфичним решењем зграда представља сведочанство техничког и архитектонског развоја Србије у последњим деценијама XIX века. Од пуштања у рад 1885. године Железничка станица у Београду, касније Главна железничка станица, била је и путничка и теретна станица све до укидања њене станичне функције измештањем теретне станице у Макиш, а путничке у Прокоп 2019. године. Након завршетка обимних радова на реконструкцији бивше станичне зграде 2020. године, планирано је пресељење Историјског музеја Србије у ову зграду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456712, 44.808599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Спрска круна\"", "ref:RS:nkd": "SK419", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103784", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103784", "description": "Хотел „Српска круна“ изграђен је 1869. године као најмодернији и најрепрезентативнији хотел у Београду тога времена. Иако су у његовој градњи сачуване и настављене традиција и изглед ханова, где се око централног и правоугаоног дворишта организује цела грађевина, хотел „Српска круна“, по свом спољашњем изгледу, стоји на почетку интензивног процеса европеизације Београда у другој половини ХIX века. Посебна вредност ове зграде је аутентичност објекта, који је сачуван као једини репрезент првих модерних хотела „европског типа“ у Београду. „Српска круна“ је изведена у духу академизма, са елементима роментизма. Власник Милија Павловић, који је 1870. године у овој згради отворио гостионицу, искористио је околност да је једна од најчувенијих гостионица старог Београда „Српска круна“ или „Мало здање“, својина кнеза Александра Карађорђевића, откупљена за смештај Општинског суда, па је на своју гостионицу поставио фирму са амблемом српске круне скинуту са истоимене гостионице у Узун Мирковој улици. Након бомбардовања Београда 6. априла 1941, када је уништена зграда Народне библиотеке, престала је и функција „Српске круне“ као угоститељског објекта и у њој је започет процес стварања новог фонда библиотеке. Данас се у згради налази Библиотека града Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453593, 44.820022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чукур чесма", "ref:RS:nkd": "SK42", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103634", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103634", "description": "Чесма са скулптуром на врху, подигнута 1931. године, дело је српског вајара Симеона Роксандића (1874-1943). Споменик на чесми, Дечак с разбијеним крчагом, рађен 1922. године, спада у највиша остварења српског академског реализма. По својој интимној концепцији издваја се од других београдских јавних споменика. Смештен у мирној улици, својом висином, положајем и моделацијом пластике срачунате на посматрање изблиза, јединствен је споменик ове врсте. На истом месту налазила се стара Чукур чесма, једна од градских чесама које су до 1892. године, када је у Београду уведен водовод, служиле за снабдевање становника водом. Место на коме се и данас налази чесма аутентично је место историјског догађаја – сукоба између српског дечака и турских војника 1862. године. Овај догађај био је повод бомбардовању и ослобођењу Београда и других српских градова од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462623, 44.819373 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М. Тита 1", "ref:RS:nkd": "SK420", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105572", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105572", "description": "Маркантан објекат на углу улица Краља Милана и Андрићевог венца подигнут је 1925. године за инжењера Милоша Савчића. Пројекат куће је, поред самог Савчића, потписао и архитекта Евгеније Гулин. Подигнута у време привредног и друштвеног просперитета Београда, зграда се уклапа у уобичајни тип међуратних објеката двојне намене, с пословном наменом простора у приземљу и становима на спратовима. У обликовању екстеријера осећа се везаност за претходну, академску епоху. Хоризонтална подела фасаде извршена је кордонским венцима, док је прочеље наглашено удвојеним јонским стубовима. Уклапајући се у низ монументалних здања зграда инжењера Савчића доприноси репрезентативном амбијенту улице Краља Милана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463207, 44.809451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 3", "ref:RS:nkd": "SK421", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105574", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105574", "description": "Зграда Витомира Константиновића подигнута је 1926-1927. године према пројекту архитекте Богдана Несторовића, једног од најистакнутијих представника београдске међуратне архитектуре. Репрезентативно здање припада групи у то време карактеристичних рентијерских зграда двојне намене. Приземље је било намењено за „дућане“, док су првобитно пројектована четири спрата и касније дограђен пети спрат садржали луксузне, простране станове. По својим стилским одликама, зграда припада академизованој варијанти српско-византијског стила. Примена средњовековних елемената приметна је у горњим зонама фасаде, док је приземље обликовано у академском духу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463213, 44.809168 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Буровца на Гардошу, Ул. Висока 27, Земун", "ref:RS:nkd": "SK422", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Буровца на Гардошу, Ул. Висока 27, Земун, О Земун" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Митровићев дом на Авали", "ref:RS:nkd": "SK423", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103789", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103789", "description": "Развој планинарства у Србији везује се за прве научно-истраживачке подухвате из oбласти биолошких, геолошких и минералошких наука. Оснивањем Планинарског друштва Србије 1901. године, чији је први председник био др Јован Жујевић, професор геологије, планинарство добија шире друштвене размере. Почеци деловања Друштва и развоја планинарства везани су за Авалу и изградњу прве планинарске куће 1902. године, затим нове планинарске куће 1910. године и најзад Митровићевог дома 1926. године, који представља данас најстарији сачувани објекат ове намене у Србији. Назив је добио по др Душану Шпирти Митровићу, лекару, добровољцу на Солунском фронту, заслужном за изградњу Дома и популарисање планинарства. Митровићев дом на Авали је пројектован у духу романтизованог академизма с реминесценцијом на народну архитектуру." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.512817, 44.695773 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара механа", "ref:RS:nkd": "SK424", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109023", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109023", "description": "Механа је подигнута у првим деценијама XIX века, у време интензивног трговачког промета са Аустријом, те је у том периоду била је стециште трговаца-путника и мештана. По свом архитектонском типу, представља симбиозу моравске и војвођанске сеоске куће, веома успео пример коегзистенције ова два опречна, мада територијално блиска типа народне архитектуре. Основа објекта у облику латиничног слова \"L\" је подељена на велику и малу кафанску салу, кухињу, оставу, фуруну и две собе за преноћиште, одвојене попречним ходником. На главној, јужној страни се налази пространи угаони трем са луцима и угаоним доксатом. Механа је грађена у бондручној конструкцији са испуном од камена и ћерпича, а покривена бибер црепом. По свом историјском и социолошком значају, Стара механа у Великом Селу представља материјализовани израз економског стања, грађевинских и ликовних схватања, укуса и друштвених стремљења средине у којој је настала. Осим значаја у оквиру историјског развоја Великог Села, механа својим за то време монументалним изгледом представља и споменик виталних потреба једне друштвене средине у вечитој борби за веће материјално благостање и социјални просперитет. Са аспекта развоја народне архитектуре, механа поседује значај као прекретница ка формирању тзв. новије сеоске куће која ће доминирати у Србији крајем XIX и почетком ХХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.59767, 44.810778 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Тургењевљевој 1", "ref:RS:nkd": "SK425", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108916", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108916", "description": "Зграда је саграђена 1935. године као породична кућа београдског лекара Радомира Ћирковића. Поред власника, у њој су становали партијски активисти, Лазар Кочовић и Петруша Кочовић-Зорић. Већ од 1936. године зграда постаје место састајања и повремених боравака истакнутих чланова Комунистичке партије Југославије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.417579, 44.783945 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK426", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107237", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107237", "description": "Црква Св. арханђела Михаила и Гаврила подигнута је између 1780. и 1785. године на месту старијег објекта из XVIII века, као једнобродна барокна грађевина са полукружном апсидом, припратом и високим троспратним барокним звоником. Представља најстарији архитектонски споменик и главну урбанистичко-просторну доминанту овог насеља. У цркви се чувају уметничка дела изузетне културне вредности: иконостас са 54 иконе које се приписују истакнутом српском барокном сликару Теодору Крачуну, затим 28 икона познатог земунског сликара XIX века Живка Петровића, као и низ дела примењене уметности XVIII и XIX века и неколико ретких књишко-архивских предмета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.274709, 44.906567 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице са Борачким гробљем", "ref:RS:nkd": "SK427", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107986", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107986", "description": "Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.339983, 44.686796 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Народно позориште", "ref:RS:nkd": "SK428", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108315", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108315", "description": "Зграда Народног позоришта саграђена је на инцијативу кнеза Михаила Обреновића, према пројекту архитекте Александра Бугарског. Године 1868. постављен је темељ новој позоришној згради. Ова грађевина у духу академизма, грађена је по угледу на општи тип позоришних објеката који се у то доба подижу у Европи, посебно на Миланску скалу. На подужној осовини налазили су се улаз, вестибил, дворана са седиштима и бина, лево и десно од главне осовине симетрично су постављене пратеће просторије. Нарочиту пажњу архитекта Бугарски је обратио обликовању фасаде оријентисане према тргу. Средишњи ризалит главне фасаде завршен је троугаоним тимпаноном у зони крова, док је хоризонтална подела остварена истакнутим подеоним венцима. У приземљу се истицао трем, изнад кога је, у висини првог спрата, била тераса са декоративно решеном оградом. Прве измене и преправке објекта вршене су још 1885. и 1903. године. Пројектом архитекте Јосифа Букавца у периоду 1911-1922. године измењена је класицистичка концепција Александра Бугарског. Ново решење са масивним бочним пилонима који фланкирају улаз и са богатом пластичном декорацијом дало је сецесијски изглед целини. Током бомбардовања Београда у Другом светском рату зграда Народног позоришта је била знатно оштећена, па су током 1941. и 1942. године извршене поправке које су у великој мери поједноставиле спољну и унутрашњу декорацију. Тек обимном и темељном реконструкцијом, извршеном између 1986. и 1989. године, у архитектонском погледу је враћено стање и изглед позоришта из 1922. године, с тим да је додато средишње кубе и два мања бочна изнад улазног дела. Обновљен је ентеријер и дограђен задњи део зграде према улици Браће Југовића, по плановима архитеката Слободана Дрињаковића и Љубомира Здравковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461039, 44.817052 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Александра Невског", "ref:RS:nkd": "SK429", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103815", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103815", "description": "Црква Св. Александра Невског, чији су култ донели у Београд војници Добровољачког руског корпуса генерала Черњајева, почела је да се гради 1912. године према пројекту архитекте Јелисавета Начић (1878-1955). Услед избијања Првог светског рата изградња цркве је трајала до 1929. године. Значајно учешће у завршавању овог храма имао је архитекта Василије Андросов. У архитектонском погледу црква је конципирана у у традицији моравске школе српских средњовековних споменика. Основа је у облику триконхоса са једном унутра полукружном, а споља тространом апсидом на источној страни и две истоветне бочне апсиде. Изнад централног дела уздиже се осмострано кубе, а изнад припрате звоник. Са посебном пажњом обрађена је фасадна пластика – биљни преплети, декоративни венци и розете. Иконостас постављен 1930. године првобитно је био предвиђен за задужбину Карађорђевића на Опленцу. Иконе су настале у иконописној радионици Бориса Сељанка 1930. године. У северној певници постављен је мермерни олтар – споменик палим ратницима у ослободилачким ратовима 1876-1878, 1912-1913. и 1914-1918. године, рађен по пројекту Михаила Милојковића 1930. године. У јужној певници, као пандан претходном, налази се мермерни споменик посвећен руском цару Николају II и краљу Александру I Карађорђевићу. Изнад натписа посвете налазе се иконе светитеља који су били патрони овим владарима – Св. Николе и Св. Александра Невског. У цркви се чувају многе реликвије из XIX и XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46621, 44.820459 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шпиртина кућа", "ref:RS:nkd": "SK43", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107229", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107229", "description": "Кућа је подигнута око 1840. године за богату и утицајну земунску породицу Спирта. Обликована је у стилу псеудоготике. Једна је од првих високопартерних породичних кућа старог језгра Земуна. Архитектонским одликама издваја се од земунских кућа, чиме сведочи о посебном социјалном положају и укусу некадашњих власника. Главни део зграде висином достиже суседне једноспратне куће. Тротрактног је типа, с бочним крилом у дворишту и асиметрично постављеним колским улазом. Има богато опремљен ентеријер. У кући је једно време био смештен хотел „Гарни“. Од 1971. у кући се налази стална поставка Завичајног музеја Земуна, која приказује прошлост Земуна од времена његовог настанка до 1945. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.412265, 44.84315 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Св. Саве", "ref:RS:nkd": "SK430", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107240", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107240", "description": "Друштво светог Саве, основано 1886. године са задатком да „шири просвету и национално осећање у народу“, подигло је 1890. године зграду Дома светог Саве, намењену смештању управе и институција овог друштва. Израда пројекта била је поверена архитекти Јовану Илкићу. Иако је општа концепција зграде и симетрична композиција њене главне фасаде заснована на академским принципима, фасада је обликована у духу романтизма, са елементима ренесансе и неовизантијског стила. Равно компоновано фасадно платно акцентовано је средишњим плитким ризалитом, који се у зони крова завршава атиком са пирамидалном куполом. Прозорски отвори спратова, обликовани као бифоре са луковима, ослањају се на кордонске венце, дајући романтичарску ноту целој фасади. Грбове српских земаља, који се налазе у лунетама изнад прозора првог спрата, израдио је ликорезац Јован Хајнрих Нокен према цртежима сликара Ђоке Јовановића.Са извесним изменама у изгледу горњег дела главне фасаде, 1923. године згради је дограђен трећи спрат, према пројекту архитекте Петра Бајаловића. По свом волумену и архитектонским карактеристикама, зграда Дома светог Саве била је највећа и најлепша зграда у дунавском крају Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458039, 44.824636 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стевана Мокрањца", "ref:RS:nkd": "SK431", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107244", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107244", "description": "Кућа је саграђена крајем 1872. године као породична кућа Јакова Дамјановића, грађевинског предузимача у тек регулисаној Доситејевој улици. Од јула 1878. до маја 1879. године кућа је послужила за смештај Енглеског завода за српску сирочад, касније Завода за српску сирочад, који је после српско-турских ратова основао енглески лекар др Хенри Циман и за чије је потребе уз објекат дограђено дворишно крило.\nУ кући је живео и радио Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914), српски композитор и хоровођа, педагог и сакупљач народних мелодија. Био је представник музичког реализма и једна од најзначајнијих личности у историји српске музике. Свој највиши домет досегао је делом Руковети. У архитектонском смислу, кућа представља скромнију варијанту класицистички конципираних стамбених једноспратница друге половине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463093, 44.818653 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Београдске општине", "ref:RS:nkd": "SK432", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105598", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105598", "description": "Зграда Београдске општине подигнута је око 1846. године за кнеза Александра Карађорђевића. Смештена је на простору некадашње Велике пијаце, која је током друге половине XIX века представљала средиште управног и просветног живота престонице. Од 1853. године зграда се помиње као други хотел у Београду под називом „Ново здање“ или „Српска круна“, у којем су одседали најугледнији гости и који је био позорница важних историјских, културних и друштвених догађаја. У њему су се одржавали балови, позоришне представе, музичке приредбе и изложбе слика. Хотел је радио до 1869. године када је назив „Српска круна“ преузела гостионица у Кнез Михаиловој улици број 56. Током периода од скоро једног века здање на Великој пијаци служило је потребама Београдске општине. Зграда је подигнута као једноспратни објекат са класично обликованом главном фасадом, чија је симетричност постигнута централним плитким ризалитом са зиданом атиком изнад кровног венца. Преправке и доградња спрата из 1928. године битно су измениле изглед објекта. Данашњом фасадом од вештачког камена доминирају монументални канелирани полустубови у приземној зони и прозорски отвори са лунетама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.455905, 44.819663 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старог двора", "ref:RS:nkd": "SK433", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105569", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105569", "description": "Зграда Старог двора саграђена је између 1881. и 1884. године, према пројекту архитекте Александра Бугарског, као приватна и службена резиденција Милана Обреновића, који је 1882. године крунисан за краља Србије. Пројекат је предвиђао да двор буде само једно крило будућег великог дворског комплекса чији је централни део, намењен приватним краљевим одајама, окренут према улици Краља Милана. Лево крило имало je репрезентативну намену, а десно je предвиђено за приватне одаје престолонаследника. Стари двор са четири фасаде обликоване у духу академизма и декоративним елементима преузетим из ренесансне и барокне архитектуре, једно је од најзначајнијих архитектонских остварења с краја ХIX века у Србији. Главни улаз са тремом био је оријентисан према дворској башти. Високи сутерен са правоугаоним прозорима обликован је рустично тесаним квадерима, фасаде су оживљене портицима, дорским стубовима и лучно обликованим прозорским отворима, каријатидама, грифонима и другим скулпторалним мотивима. На западном углу зграде истиче се полигонално кубе крунисано двоглавим орлом на врху. Унутрашње уређење објекта решено је у складу са његовом репрезентативном наменом. Централни део је заузимала зимска башта која се протезала кроз приземље и спрат и била наткривена стакленим кровом. Из баште се улазило у све остале просторије које су је окруживале – свечану салу и салоне. Најзанимљивији мотив представљало је парадно двокрако степениште, наткривено балдахином. На спрату су се, поред осталих просторија, налазиле библиотека са преко десет хиљада књига и дворска капела. О унутрашњој декорацији Старог двора бринула се комисија коју су поред архитекте Јована Илкића чинили архитекта Александар Бугарски, професор Велике школе Михаило Валтровић и сликар Доменико Д’Андреа. Подизањем зграде Старог двора формиран је комплекс дворских објеката. Временом је некадашњи изглед донекле измењен, али је у основним односима зграда задржала првобитни распоред и изглед. Након Првог светског рата, у којем је грађевина знатно оштећена спроведена је 1922. године опсежна реконструкција и обнова. У бомбардовању Београда 1941. године, двор је делимично срушен. У обнови здања извршеној непосредно након рата учествовали су архитекте Драгиша Брашован, Милан Минић и Александар Ђорђевић. Том приликом уколњене су две од три првобитне куполе, док је фасада према Булевару краља Александра претпрела знатне измене. Последња реконструкција објекта спроведена је 1997. године. Данас се у згради Старог двора налази Скупштина града Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462538, 44.81087 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Новог двора", "ref:RS:nkd": "SK434", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105594", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105594", "description": "Зграда Новог двора грађена је од 1911. до 1922. године за двор краља Петра I Карађорђевића, према пројекту архитекте Стојана Тителбаха, као његово најзначајније остварење. Грађевина је конципирана у духу академизма и у знатној мери се ослања на архитектуру Старог двора из 1882. године, са којим чини јединствену архитектонско-урбанистичку и стилску целину. Грађење двора прекидано је у току Балканских и Првог светског рата, а здање започето у време краља Петра I, завршено је у време владавине краља Александра, који се у њега уселио 1922. године. Зграда Новог двора се састоји од подрума, сутерена и два спрата, са кубетом на углу двеју улица. Уличне фасаде делују строго и мирно, док је главна фасада, окренута ка врту, разигранија и отворенија. Зграда је знатно оштећена у току бомбардовања у Првом светском рату, у фази када још увек грађевински није била у потпуности довршена. Године 1918. обновљена је, довршена и дограђена, под надзором архитекте Момира Коруновића. Током наредне две године извршени су унутрашњи декоративни радови и опремање ентеријера. До 1934. године, када је краљ Александар убијен у Марсељу, Нови двор је био званична краљевска резиденција. Након тога, двор је адаптиран за потребе Музеја кнеза Павла. Друга реконструкција изведена је 1952. године, по пројекту архитекте Милана Минића. Тада је зграда проширена према Старом двору, урађене су нове фасаде, нови улаз и свечана сала. Данас је у згради Председништво Републике Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463206, 44.809877 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница народних хероја на Калемегдану", "ref:RS:nkd": "SK435", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104455", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104455", "description": "Гробница народних хероја подигнута је између 1948. и 1950. године, под бедемима Београдске тврђаве на Великом савском шеталишту. Пројекат гробнице је, према совјетским узорима, израдио архитекта Богдан Игњатовић. У њој су 1948. године, приликом откривања споменика у оквиру обележавања 27. марта, смештени посмртни остаци народних хероја Иве Лоле Рибара и Ивана Милутиновића, а нешто касније и Ђуре Ђаковића (1949) и Моше Пијаде (1957). Непосредно иза мермерне гробнице издиже се монолитни блок од белог мермера са бронзаним бистама хероја, које су израдили вајари Стеван Боднаров и Славољуб Станковић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.448887, 44.821935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе школе", "ref:RS:nkd": "SK436", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105057", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105057", "description": "Недалеко од центра села, покрај пута који води ка Коњуши, налази се зграда старе школе у Топоници. \nЗграда је подигнута 1922. године на имању др Милана Кићевца, очуха Владимира Дедијера, уз активну помоћ мештана Топонице и Кусовца. Грађена је као типична сеоска школска зграда између два рата. У основи је правоугаона, зидана од опеке, са кровом на четири воде покривеним црепом. Унутрашњи распоред просторија у потпуности је прилагођен функцији. Пре неколико деценија зграда је адаптирана у стамбени простор, па је то нарушило првобитни изглед зграде.\nТоком НОР-а ова зграда још од 1941. године је играла значајну улогу. У њој је била смештена болница у којој је лечено више десетина бораца, као и рањеника из Крагујевца, који су избегли са стрељања 21. октобра 1941. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.672662, 43.971162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Лазовић Радомира", "ref:RS:nkd": "SK437", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109365", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109365", "description": "Стара кућа Радомира Лазовића у Топоници једна је од најстаријих грађевина ове врсте у Гружи. \nЗграда је постављена на косом терену, подзидана високим темељним зидом на страни где терен пада, а на том делу озидан је подрум. Зидови су од чатме, облепљени и окречени. Кров је благог нагиба, четворосливан, а кровни покривач ћерамида. На крову доминирају два висока димњака. Прозори на згради су мањих димензија са дрвеним капцима. У унутрашњости је „кућа“ са огњиштем и две собе. Под „куће“ је од набијене земље, а таваница од дасака.\nОва зграда представља вредан споменик народног градитељства XIX века. Њену споменичку вредност употпуњују помоћне зграде у дворишту: вајат, млекар и кош." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.67112, 43.980172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен кућа", "ref:RS:nkd": "SK438", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105063", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105063", "description": "Спомен-кућа у Топоници један је од најзначајнијих објеката из периода НОР-а у читавој Гружи. У њој је било седиште Крагујевачког партизанског одреда 1941. године. Поред тога, у њој је боравило више партијских и војних руководилаца НОР-а из читаве Србије.\nСаграђена је у XIX веку на косом терену, па је део на косини подзидан високим темељним зидом. На том делу саграђен је подрум. Зидови су од чатме, облепљени и окречени. Кров је четворосливан и благог нагиба. Кровни покривач је ћерамида. На крову доминира високи димњак.\nНа главној фасади зграде налази се плоча од белог мермера, постављена у знак сећања на значајне догађаје из 1941. године који су се у овој згради догодили." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.670418, 43.979975 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица, Грошница", "ref:RS:nkd": "SK439", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Воденица, Грошница, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Вуку Караџићу", "ref:RS:nkd": "SK44", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103638", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103638", "description": "Споменик је подигнут 7. новембра 1937. године поводом прославе стопедесетогодишњице Вуковог рођења. Једини је монументални јавни споменик подигнут овој заслужној личности српског народа. Скулптура је дело вајара Ђорђа Јовановића, оснивача српске модерне скулптуре и првог уметника који се бавио скулптуром великог формата. Скулптура представља Вука Караџића (1787-1864) у целој фигури с књигом у руци, која симболизује његово дело. Постамент споменика једноставне паралелопипедне масе представља решење карактеристично за модернију концепцију споменика. Куриозитет је да је споменик подигнут од прилога који су сакупљали грађани целе Србије током десет година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.477622, 44.804931 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Светозара Марковића 5, Крагујевац", "ref:RS:nkd": "SK440", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. Светозара Марковића 5, Крагујевац, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Солдатовића", "ref:RS:nkd": "SK441", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106719", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106719", "description": "Формирана је у првој половини 19 века. Њен настанак везан је за име трговца Тешмана Солдатовића који је, као истакнути устаник, био старешина среза рађевског и члан Исправничества окружија подрињског у чину полковника. Окућницу чине Тешманов конак, начелство, три вајата, амбар, велика магаза, млекар, кош, хлебна пећ, пушница, вењак и приземна кућа. Осим вењака с почетка овог века и новије куће, најзначајније зграде су из прве половине XIX века. Тешманов конак грађен је над делом укопаним подрумом од ломљеног камена у бондручној конструкцији са испуном од сиге. Начелство је полубрвнара подигнута делом над подрумом у функцији апсане, док је пушница зидана опеком као и хле-бна пећ надкривена великом дрвеном конструкцијом. Међу зградама од дрвета се издвајају амбар изузетних димензија, са нечитким натписом и годином 1835, и велика магаза од талпи. Као пример развијеног задружног домаћинства насталог у време ослобађања овог краја Србије од Турака, окућница Солдатовића улогом административног седишта представља сведочанство успостављања власти и управне организације српског друштва под кнезом Милошем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.514211, 44.352038 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Светозара Марковића 19", "ref:RS:nkd": "SK442", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109456", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109456", "description": "Кућа у Улици Светозара Марковића бр. 19 у Крагујевцу је подигнута у првој половини XIX века за становање Недељка Стојковића, познатијег као кнез Дена. Стојковић је био државни службеник у време владавине кнеза Милоша. Ова грађевина је, као и низ других у овој улици, израђена у духу свог времена и чини један од најзначајнијих сачуваних објеката града Крагујевца.\nКућа је, заједно са дворишним простором у коме је бунар, окренута ка улици. Грађена је у бондручној конструкцији, са четворосливним кровом благог нагиба, покривеним ћерамидом. На предњој страни објекта се налази уздигнут трем са доксатом, на коме је ограда од профилисаног шашовца, са витким, богато обрађеним храстовим стубовима. У унутрашњости су четири просторије. Испод гостинске собе је подрум." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.914573, 44.013187 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Светозара Марковића 17, Крагујевац", "ref:RS:nkd": "SK443", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа у Ул. Светозара Марковића 17, Крагујевац, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хајдук Вељков конак, Светозарево", "ref:RS:nkd": "SK444", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Хајдук Вељков конак, Светозарево, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Софије Ристић, Јарменовци", "ref:RS:nkd": "SK445", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа народног хероја Софије Ристић, Јарменовци, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вајат Љубе Ненадовића", "ref:RS:nkd": "SK446", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98365", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98365", "description": "Налази се у комплексу споменика Ненадовића у Бранковини у непосредној близини старе школе проте Матеје Ненадовића. То је зграда од брвана, приземна, скромних димензија са једним одељењем. Преко камених темељних стопа постављена је греда темељача од храстове грађе димензија 24 х 28 цм. У темељачу су ужљебљени стсубови између који су поређани брвна-талпе дебљине 7 цм. Кров је четвороводан са покривачем од шиндре. Објекат је подигнут пре 1826. године, а у њему је рођен наш познати и истакнути књижевних чика Љуба Ненадовић, и као такав има велики истосријски значај. Такође има и архитектонско-етнолошки значај, јер представља типичну брвнару са кровним покривачем од шиндре. Зграда вајата чика Љубе Ненадовића, је неколико пута премештана, најпре из Граца у слобдном простору у непосредној близини Музеја у Ваљеву, док кончано није добио одговарајућу локацију у комплексу споменика породице Ненадовић у Бранковини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.893594, 44.352565 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа, Овсиште", "ref:RS:nkd": "SK447", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара школа, Овсиште, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у селу Стојник", "ref:RS:nkd": "SK448", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104994", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104994", "description": "У кући Милутина Вучковића, у селу Стојнику, била је смештена штампарија окружног комитета КПЈ за Шумадијски округ у периоду од 1941. до 1943. године. То је скромна грађевина која се састоји од две просторије, чији је један део посебно коришћен као скривница. На главној фасади зграде постављена је спомен-плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.634945, 44.369562 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Револуције", "ref:RS:nkd": "SK449", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106553", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106553", "description": "Споменик је у облику људске фигуре у раскораку, раширених и изнад главе подигнутих руку и представља народног хероја Стевана Филиповића, који је обешен у Ваљеву у јесен 1941. године. Кип је урађен од легуре алуминијума и постављен на правоугаоном мермерном постољу. Споменик је висок 16 метара и постављен је на средишњем делу платоа који доминира над градом и околином. Спомен је дело загребачког вајара Војина Бакића и откривен је 23.10.1960. године. Простор око споменика поплочан је плочама камена пешчара а шира околина је парковски решена.\nНедалеко од споменика постављена је бела мермерна спомен-плоча са посветом: „Партизанима, комунистима, свима који падоше у борби против фашистичких поробљивача и издајника народа 1941.-1945. Да Југославијом корачају само слободни да настане нови свет. Они се јунаштвом и социјалистичким идеалима усправише у векове.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.880502, 44.26378 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Скулптура \"Жетелица\"", "ref:RS:nkd": "SK45", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103639", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103639", "description": "„Жетелица“, скулптура у Топчидерском парку, једини је примерак украсне парковске скулптуре XIX века у Београду. Представља жену у природној величини у ставу контрапоста са снопом жита у рукама. Изливена у цинку и пресвучена бакарном кошуљицом представља добар рад академског реализма. Сигнирана је годином 1852. и именом вајара Фиделис Кимел. На њој се чита и податак да је ливена у Бечу, одакле је импортована. Постављена је у Топчидерском парку у другој половини XIX века, када су скулптуре у Београду биле права реткост." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.441453, 44.781097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен гробље на Крушику", "ref:RS:nkd": "SK450", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109413", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109413", "description": "У средишњем делу гробља налази се обележје са буктињом и вечним пламеном. Буктиња је од метала, а простор око ње озидан је тесанцима камена пешчара у облику троугла. У једном углу је исписано: „Овај вечни пламен упалиоје Јосип Броз Тито 18. маја 1967. године.“\nДуж стаза на травњаку постављено је 67 спомен-плоча од пешчара на којима је уписан текст обојен црно са именима стрељаних бораца. Све плоче имају у левом горњем углу уклесану петокраку звезду са српом и чекићем. Димензије плоча су 120х70х40 центиметара.\nСа све три приступне стране постављени су споменици грађени од камена и бетона. Они имају уграђене беле мермерне спомен-плоче величине 120х30 центиметара са посветом: „На овом месту су 27.11.1941. године, немачки окупатори заједно са издајничким четничким бандама стрељали 121 партизана.“ Исти текст посвете исписан је на споменику на другом крају гробља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.890223, 44.282248 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Пустиња", "ref:RS:nkd": "SK451", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106525", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106525", "description": "Манастир је смештен у клисури реке Јабланице, недалеко од центра села Поћуте. Његова црква, посвећена Ваведењу Богородице, сазидана је око 1600. заслугом јеромонаха Јоакима, док су живопис 1622. извели сликари Јован и Никола средствима тадашњег игумана Јанићија Битојевића, што казују ктиторски фреско-натпис и ктиторска композиција. Површином невелика али веома складно пропорционисана, црква је изграђена по узору на храмове рашке школе, те има три травеја, истурене правоугаоне певнице и доминантну куполу. Пространи олтарски травеј одвојен је од наоса зиданом иконостасном преградом. Низом архитектонских особености, пре свега затварањем спољног сегмента лука апсиде испуштањем подужних зидова и тромпама као носачима куполе, црква у Пустињи остаје без аналогија међу грађевинама свога времена. \nЊено зидно сликарство припада оним струјањима у уметности из доба патријарха Пајсија у којима је очит утицај епирских иконографских и стилских модела. У програму се, на основу избора и распореда стојећих и фигура у попрсју, сцена из циклуса Великих празника, Страдања, Чуда и Посмртних Христових јављања, опажа солидна богословска обавештеност како наручиоца тако и сликара. Западну фасаду делимично је заклањао трем, под којим је приказана развијена композиција Страшног суда. Очувани део првобитног иконостаса (царске двери, део Деизисног чина и завршни крст са Распећем) рад је бољег од двојице живописаца цркве. Првобитни трем је средином XIX века замењен пространом зиданом припратом са двоспратном кулом-звоником на западном прочељу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.703262, 44.202906 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Црква Силаска Св. Духа", "ref:RS:nkd": "SK452", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107333", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107333", "description": "У Крагујевцу, престоници Србије од 1818 до 1841, подигнуто је 1859. скупштинско здање у порти старе цркве, крај места где су се одржавала прва скупштинска заседања и где је 1835. обнародован први српски устав - Сретењски. Приземна је грађевина правоугаоне основе, плитких темеља од ломљеног камена, зидова од опеке, поједностављеног изгледа, без декоративних елемената осим плитких пиластара. Сала за заседања замишљена је као пространа дворана са стубовима. Зграда је од посебног значаја за историју српског народа, јер је прва ове врсте подигнута у Србији. У њој су одржана заседања и донете одлуке које су утицале на развој историјских догађаја и судбину државе и народа, као објављивање рата Турској 1876. и саопштавање услова Берлинског конгреса о независности Србије и територијалном проширењу. Грађевина је временом претрпела веће промене, па је после конзерваторских радова 1984-1992. овде смештена стална музејска поставка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.913277, 44.008525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Милана Благојевића, Наталинци", "ref:RS:nkd": "SK453", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа народног хероја Милана Благојевића, Наталинци, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школска зграда", "ref:RS:nkd": "SK454", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105850", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105850", "description": "Зграда старе школе са школским двориштем налази се у центру села Драгово. По својој архитектури припада типу плански грађених зграда у Србији у другој половини XIX века. \nГрађевина је правоугаоног облика са уздужно постављеним ходником. Са обе стране ходника се улази у две учионице. У дну ходника се налазио стан за учитеља. У њему је око 1884. године рођен Душан Поповић, социјалистички борац, следбеник Светозара Марковића и сарадник Димитрија Туцовића; новинар и публициста, један је од оснивача Радничког покрета и социјал-демократске странке. Касније је постао главни уредник Радничких новина и са Димитријем Туцовићем је покренуо лист „Борба“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.086769, 43.791184 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Две куће, Рајковац", "ref:RS:nkd": "SK455", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Две куће, Рајковац, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа, Горња Мутница", "ref:RS:nkd": "SK456", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Ђорђа, Горња Мутница, О Параћин" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен-капела са костурницом", "ref:RS:nkd": "SK457", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-03-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106432", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106432", "description": "Спомен-капела са костурницом у порти цркве Св. Илије у Мачванском Прњавору посвећена је цивилним жртвама страдалим од Аустроугара, као и палим ратницима у балканским и Првом светском рату. У костурници, која је лоцирана испод капеле, сахрањено је 387 посмртних остатака стрељаних и спаљених лица страдалих 1914. године од стране аустроугарске војске као и изгинулих ратници из овог краја у ратовима од 1912. до 1918. године. Капела са костурницом подигнута је 1922. године, по пројекту Милана Минића и углавном прилозима грађана, а у пододбору за подизање се налазио и др Арчибалд Рајс. Четвороугаоног је облика, са апсидом и украшена декоративном пластиком. Ограђена је челичном оградом. Њени унутрашњи зидови украшени су зидним сликама Шпире Боцарића, које приказују поједине сцене са стрељања, мучења, убијања и спаљивања сељака. На зидовима се налази и 8 белих мермерних плоча са именима палих ратника и жртава терора. У близини костурнице су, 1944. године, подигнуте спомен бисте краљу Александру Карађорђевићи и Арчибалду Рајсу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.389149, 44.697569 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног позоришта", "ref:RS:nkd": "SK458", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107877", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107877", "description": "Зграда Народног позоришта у Нишу, лоцирана на Синђелићевом тргу у Нишу, има истакнуто место како по својој функцији и намени, тако и по значајним архитектонским вредностима. Зидана је 1937 – 1939. године по пројекту архитекте Всеволда Татаринова у „модерн“ стилу. Објекат вишезначан за развој позоришне уметности Ниша и овог дела Србије, наменски је пројектован и зидан као позоришна зграда. Такође, поседује потребан низ просторних јединица које су карактеристичне за ову врсту јавних грађевина.\nЗграда позоришта је издужене правоугаоне основе са лепезасто, у масама разуђеном фасадом коју потенцира улазна партија, решена у полукружној форми, са тремом и импозантним полукружним степеништем. Сви остали елементи и детаљи фасадне пластике потенцирани су такође благим каскадним померањем маса, што заједно са чисто и једноставно решеном функционалном шемом ентеријера, указује на нова, модерна стремљења у архитектонско просторном изразу тога времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.899925, 43.320222 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа првоборца Момчила Ранковића", "ref:RS:nkd": "SK459", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98523", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98523", "description": "Кућа у селу Рајцу, у којој је живео првоборац и члан КПЈ Момчило Ранковић Макса (1920-1943), матурант неготинске гимназије, била је значајна тачка партизанског покрета и развоја народне власти током НОР-а. У њој је 1. новембра 1941. године основан Народноослободилачки одбор села Рајца, као први орган народне власти у Крајини. Кућа Момчила Ранковића коришћена је и за скривање партизана, лечење рањеника и као сигурна веза покрета овог краја. \nНа кући су постављене две спомен плоче које обележавају оснивање првог сеоског Народноослободилачког одреда у Крајини и формирање СКОЈ-евске организације. Кућа је грађена 1938-1939, а коначно је довршена 1960. године. Грађена је као спратна породична кућа и не поседује веће архитектонске вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.560688, 44.095597 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа на Варош капији", "ref:RS:nkd": "SK46", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103928", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103928", "description": "Кућа породичне стамбене намене подигнута је крајем XVIII века. Има подрум (под једним делом), приземље и спрат покривен високим двосливним кровом. Главни тракт са бочно постављеним улазом окренут је према улици а јужно бочно крило увучено је у двориште. На спратном делу куће према дворишту налазио се трем с дрвеним стубовима који је каснијим преправкама знатно измењен. Кућа је грађена у бондручном конструктивном систему. Припада типу варошких кућа панонске барокне градње са стилским елементима класицизма. Она документује период када се у развоју Београда врши прелаз из балканске у средњоевропску архитектуру. Један је од најранијих доказа усвајања новијег начина грађења, обликовања и становања, као и преплитања културних утицаја на тлу Београда. Својим положајем маркира стару регулацију града. Представља веома редак остатак некадашње Варош капије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454075, 44.817846 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара грађанска кућа", "ref:RS:nkd": "SK460", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98528", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=98528", "description": "Угаона приземна стамбена зграда са локацијом на углу Улица Добриле Радосављевић и Љубе Нешића, садржи у себи основне градитељске карактеристике објекта насталих с краја XIX века. \nОбјекат има подрум и високо приземље са риголом од девет прозорских отвора у низу на делу фасаде из Ул. Љубе Нешића и четири из Улице Д. Радосављевића. Улаз у зграду је из дворишта и смештен је у средишту главне дворишне фасаде. Кровни венац на делу фриза испресецан је густо поређаним профилисаним елементима у виду конзола, тако да пресецају и отворе таванских прозора, поређаних у истоветном осовинским размаку, као и главни прпзпрски отвори приземља. Такође се и број, односно распоред подрумских прозора поклапа са бројем и споредом главних приземних односно таванских. \nПоред кровног венца, фасадну пластику сачињавају још и парапетни венац, испресецан масивним пиластрима са канелурама, углавном на угловима као и унутар склопа фасаде у пољима равномерно, са крупним коринтским капителима, непосредно у подножју кровног венца. Прозорски отвори приземнља уоквирени су са плитком профилацијом у малтеру, а изнад њих се јављају надпрозорни венци, фланкирани паром висећих конзолних елемената у односу на сваки прозор, а декорисаних волутама и акантусовим лишћем. Слободне фасадне површине између прозорских отвора испресецане су хоризонталним и веертикалним фугама у малтеру са имитацијом на везу. \nУлаз из дворишта обликован је у виду плитког трема са по једним стубом са сваке стране, који се завршавају коринтским капителима и прихватају горњу конструкцију са торугаоним класичним тимпаноном. Лево и десно од улазног трема, јављају се широки отвори са полукружним луковима заштићених уметнутим стакленим преградама са дрвеним оквиром и подеоним елементима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.533607, 44.224726 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари камени споменик", "ref:RS:nkd": "SK461", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106651", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106651", "description": "Стари камени споменик – запис, налази се у средишњем делу села, у дворишту зграде Месне заједнице и амбуланте, а недалеко од старе школе. Подигнут је према уписаним подацима на споменику, 1832. године. На основу казивања сеоског свештеника Јанка Бјегојевића, који је у Сумарковцу од 1940. године, спомеником је обележена велика куга 1832. године, када су страдали бројни мештани села и околине. Крај споменика је до краја Првог светског рата постојала мања капела од брвана и велики стари храст. \nКапела је уништена од бугарских окупатора у Првом светском рату, а храст је изгорео после Другог светског рата. Старији мештани истицали да су Бугари за време Првог светског рата, крај споменика, тукли и мучили становништво села. Осим године настанка на споменику је исписано: „Васкрс Св. Тројице“, као и већи број имена, од којих се могу прочитати: Круна, Лепосава, Мила, Стеван, Марко, Стана, Славка. При врху споменика записи се не могу са сигурношћу прочитати. Убележена углавном женска имена указују да се не ради о бележју палим у ратовим, већ умрлим од „опаке болести куге“. Мештани су раније ово обележје – запис користили као култно место за „здравље живих“. \nПо својим димензијама и пластичним представама на камену, представља вредно остварење непознатог каменресца. Начињен је у облику крста са три јабуке. Ивице читавог споменика су профилисане, а у горњем средњем делу веома пластично је изражен крст, чији је доњи део представљен у облику дршке буктиње. Са стране, по висини споменика, изведена су два ваљкаста стуба, такође профилисана. У горњем делу, лево и десно, су два правоугаона отвора, која још више потенцирају сакрално значење споменика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.030113, 43.93938 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Добросава Петровића", "ref:RS:nkd": "SK462", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100368", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100368", "description": "Кућа Добросава Петровића се налази у Ул. Драгише Петровића бр. 21. Подигнута је око 1875. године.Објекат је зидан масивно, опеком старог формата. Споља и изнутра измалтерисан, а четвороводни кров је покривен ћерамидом. Кућа је у склопу дворишта слободна са свих страна, има приземље и подрум који обухвата само јужни део испод објекта, грађен је сводно и ојачан луковима и пиластрима. Стамбене просторије су већих димензија, али са изменом првобитних диспозиија у основи, тако да се улаз јавља на супротној страни иако је првобитно био на источној. Фасадна пластика обилује скромном декорацијом, са кровним и парапетним венцима и троугаоним тимпанонима изнад дводелних прозорса на главној фасади. Поред главне, пажњу још заслужује и супротна дворишна фасада. Ограда је од летава са бетонским стубовима. Димензија зграде у основи износи 11,50 х 9,80 метара. Кућа трговца и учесника Тимочке буне Добросава Петровића поседује значајне споменичке врдности карактеристичне за Тимочку буну. У овој кући су доношене важне одлуке о Тимочкој буни, не само за Бољевац и Црну реку већ и за читаву Крајину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.95332, 43.829643 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара апсана", "ref:RS:nkd": "SK463", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107104", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107104", "description": "Стара бољевачка апсана-тамница подигнута је после 1860. године, и веома је значајна за Тимочку буну 1883. године - током Буне служила је за затварање побуњеника из бољевачког краја. Објекат је грађен наменски (грађен као затвор) и не поседује веће архитектонске вредности. Апсана је начињена од опеке и дрвета. На прозорима су очуване металне решетке.\nОбјекат је реконструисан је и прилагођен музејској намени-Музеј ''Тимочке буне'' у Бољевцу отворен је на стогодишњицу Буне 1983. године. У Музеју се налази стална поставка која прати догађаје и личности везане за период пред Тимочку буну, за време Буне и период након Буне (осамдесете и деведесете године XIX века)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.957974, 43.829864 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бивше апотеке \"Карло Скацел\"", "ref:RS:nkd": "SK464", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108758", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108758", "description": "Пословно-стамбена зграда бивше апотеке „Карло Скацел“ налази се у Улици Књаза Милоша бр. 73 у Пироту и чини значајан елемент пиротске амбијенталне архитектуре са почетка ХХ века. Саграђена је у стилу бечке сецесије (1912 – 1913 године) и њену спољашњост декоришу флорални орнаменти. Зграду је подигао апотекар Карло Скарцел (Петрово, Чехословачка 1874. – Пирот 1930) по доласку у Пирот. \nУ приземљу, осим апотеке \"Св. Никола \" (са мермерним стубовима, високим гипсаним шарама, украшеном таваницом и великом црном мермерном плочом), били су локали који су мењали делатност. Била је ту радионица за поправку радио-апарата, књиговезница, и продавница хемијских производа. \nПоред својих архитектонских вредности, вредност ове зграде се огледа и у чињеници да је у време ослобођења Пирота и околине од бугарских окупатора, односно боравка савезничких - француских трупа 1918. године у Пироту, у овој кући била резиденција команданта савезничких снага на Балкану маршала Франше Д' Епереа, који је високо ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.587633, 43.15887 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Станка Пауновића", "ref:RS:nkd": "SK465", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108293", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108293", "description": "Станко Пауновић Вељко (Брестовац, код Неготина, 1907 — Фрушка гора, Срем, август 1942), је био учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. У селу Брестовцу, 13 км од Неготина налази се кућа у којој је рођен народни херој Станко Пауновић - Вељко. Кућа је подигнута крајем 19. века, а преправљена је након Другог светског рата. Степеништем са леве стране куће се улази у велики ходник из кога се улази у три собе. На дворишној огради, крај великих улазних двокрилних врата, налази се спомен плоча на којој је записано: У овој кући је рођен народни херој Станко Пауновић - Вељко, истакнути борац за народна права и организатор устанка у Срему. \nОдлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, а на предлог Главног штаба НОВ и ПО Војводине, проглашен је за народог хероја, 25. октобра 1943. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.409011, 44.185667 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Обилићев венац 18", "ref:RS:nkd": "SK466", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108716", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108716", "description": "Зграда је саграђена на почетку двадесетог века, тачније 1920. године за потребе Нишког кредитног завода, али је због конкуренције мења назив у Јужноморавска банка. Изграђена је у необарокном стилу, оплемењена неокласичном декорацијом. На врху крова уздиже се кула са сатом, односно истиче се централни вертикално изражени розалит са улазним порталом, балконом, тимпаноном и сахат кулом, која дели хоризонталну поставка објекта на две симетричне целине . Зграда је 1935. године, после извршених адапциних радова преуређена, у приземљу је добила два продајна простора, а на спрату два комфорна стана. Од 1935. године до 1979. године зграда је коришћена за становање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89201, 43.316526 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Станка Пауновића 7", "ref:RS:nkd": "SK467", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108715", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108715", "description": "Зграда је подигнута почетком XX века као управна зграда Окружне банке у Нишу и представља једну од репрезентативних двоспратних грађевина ужег градског простора. Стилска обрада је у духу електицизма свог времена са редуцираним елементима романтизма и неоренесансе. Хармонични ритам увучених и истурених фасадних површина у вештачком камену наглашава вертикалну силуету објекта са потенцираном централном, екерно решено зидном масом и бочним балконима, а такође представља ефектно композиционо јединство архитектонских елемената обогаћених мајсторско изведеном плитком рељефном орнаментиком око прозорских отвора и по линији поткровних венаца ." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894357, 43.320666 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. С. Марковића 14", "ref:RS:nkd": "SK468", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108714", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108714", "description": "Зграда је угаони објекат који се простире улицом Светозара Марковића и делом улице Наде Томић. Изграђена је као стамбени објекат за потребе трговца Евгенија Ранхела, пореклом из Војводине. Зграда је приземна са издуженим делом у улици Светозара Марковића, са кулом изнад улазног простора која се завршава куполом. Угаони део куће решен је у облику троспратне апсиде, са три угаона прозорска отвора, а испод њих су три нише у којима су пехари са цвећем. Издвајају се двоја висока улазна врата из улице Светозара Марковића. Архитектонски кућа поседује све карактеристике еклектике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.896799, 43.319724 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 38, Ниш", "ref:RS:nkd": "SK469", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. М.Тита 38, Ниш, О Ниш" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Министарства правде", "ref:RS:nkd": "SK47", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103865", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103865", "description": "Зграда у улици Теразије број 41 подигнута је 1883. године за потребе Министарства правде, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Њено грађење временски се поклапа с проглашењем Краљевине Србије и подизањем палате Старог двора у непосредној близини, чиме је на потезу Теразија постепено стваран репрезентативно-административни центар престонице. Зграда је пројектована као једноспратни објекат, коме је накнадно дограђено једно дворишно крило. Фасада је обликована у академском духу с применом неоренесансних елемената у обради детаља. Општи утисак фасаде близак изгледу италијанских ренесансних палата постигнут је рустичном обрадом приземне зоне крупним квадерима, док је зидно платно спрата покривено светложутим керамичким плочицама. Лучно обликовани прозори спрата са богато профилисаним оквирима надвишени су троугаоним тимпанонима. Завршни елемент фасаде представља богато декорисан кровни венац изнад кога се налази атика са балустрадама. Зграда је првобитно имала два истоветна, симетрично постављена портала, од којих је један затворен приликом проширења зграде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462121, 44.81152 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Господњег, Завој", "ref:RS:nkd": "SK470", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Вазнесења Господњег, Завој, О Пирот" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Ђуке Динић", "ref:RS:nkd": "SK471", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105464", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105464", "description": "Ђурђелина Ђука Динић (Доње Коњувце, код Лесковца, 9. новембар 1914 — Јајинци, код Београда, 25. мај 1943),учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Члан Комунистичке партије Југославије је постала 1938. године.\nСтрељана је у Јајинцима, 25. маја 1943. године.За народног хероја проглашена је 6. јула 1945. године. Кућа овог народног хероја саграђена је 1890. године. Кућу је подигао Ђукин отац Никола уз помоћ својих суседа на земљишти које купио од Турака. Нижи део куће са подрумом испод гостињске собе на левој страни назидан је на стени. Зидови куће су изграђени у систему кованице, а из мањег трема – ајета са три лучна отвора посебним вратима се улази у малу собу, кухињу и гостинску собу. У кући је до 1958 било огњиште са веригама. У собама, кујни и на трему подови од набијене земље су замењени бетонским подом и патосом у малој соби. Чертворострани кров куће је као што је и био када је кућа саграђена. Покривен је ћеремидом. Испред улазних врата пред кућом на десној страни подзидано је мање правоугаоно проширење са каменим степеништем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.685267, 43.043035 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Косте Стаменковића", "ref:RS:nkd": "SK472", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109353", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109353", "description": "Коста Стаменковић (Лесковац, 3. октобар 1893 — Шилово, код Лебана, 26. март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.Имао је истакнуту улогу у организовању ослободилачке борбе и ширењу устанка на југу Србије.После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, Коста је је радио на организовању и повезивању партијских организација и припремању оружане борбе у лесковачком округу. У августу 1941. је напустио Лесковац и отишао на планину Кукавицу, где је формиран Лесковачки партизански одред, а Коста је био члан његовог Штаба. Погинуо је 26. марта 1942. године у борби са четницима. Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 4. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја. Кућа Косте Стаменковића је приземна, квадратне основе, грађена је у бондручном систему типа чатмаре. На зиду куће постављена је и спомен плоча на којој је убележено да се у овој кући родио народни херој Коста Стаменковић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.956103, 42.992054 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе општине", "ref:RS:nkd": "SK473", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда кривовирске општине у којој су извршене припреме за Тимочку буну 1883. године налази се у центру села. Подигнута је одмах по ослобођењу Црне Реке од Турака, највероватније око 1840. године. Зграда старе општине је приземни објекат, већег габарита, грађен од ломљеног камена и облутака, масивних зидова олепљених блатом. Састоји се од три веће и две мање просторије. Подови у свим просторијама су од набијене земље, а таванице су једноставније израђене од шашавца. Кров зграде са јасно испуштеним стрехама које су опшивене даскама покривен је ћерамидом. Стара кривовирска општина, по догађајима који су се у њој одиграли вредан је историјски споменик грађен у духу народног градитељства. У њој су Кривовирци још 16. октобра 1833. године одлучили да не предају оружје војној комисији, која је нешто пре тога заседала у селу Лукову, иако им је било наређено. За њиховим примером пошла су и друга села у Црној Реци, што је био и повод Тимочке буне." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.749044, 43.822307 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе", "ref:RS:nkd": "SK474", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103361", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103361", "description": "Стара сеоска школа, сада зграда месне заједнице села, налази се у центру села крај нове школе. На основу записа М. Миличевића (Велика Кнежевина Србија, Бгд. 1876, стр 917) школа је подигнута 1870. године а мештани тврде да је подигнута 7 година раније. \nСпада у ред најстаријих школа Црне Реке, а заједно са Луковском, подигнутом у исто време, представља једину очувану стару школу у овом крају Србије. Зграда Јаланичке школе значајна је и за Тимочку буну 1883. године. У њој су се 2. и 3. новембра сакупили Јабланичани, одлучивши да не предају оружје како је то наређивао Обреновићевски режим, већ да се њиме боре против режима. \nЈабланичка стара школа имала је две учионице и стан за учитеља са отвореним огњиштем. Коришћена је за школу све до 1923. године када је изгражена нова школа, која се и сада користи. Стара школа је проширена и употребљена је за зграду општине суда и апсане. По завршетку Другог светског рата у њој је смештена месна заједница села. \nПројекат за ову зграду рађен је у Министарству грађевина у Београду, а радове је изводио, како тврде мештани „Мајстор Станоје“, који је градио и селу у Лукову из истог периода. Објекат је грађен масивно од ломеног камена и опеке. Опека је употребљена само за пиластре, венце, прозорске шамбране, као и за венац над соклом. Објекат се својом архитектонском једноставношћу издваја од осталих објеката овог краја. Сви прозори н објекту су двоструки са отварањем спољних крила у поље. Обе бочне фасаде су калканским надвишењима у виду тоугла. Димензије објекта у основи износе 20м са 11м." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.865933, 43.834686 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе поште-мезулане", "ref:RS:nkd": "SK475", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107060", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107060", "description": "Стара зграда Поште – Мезулане, налази се у Брзој Паланци код Кладова. Грађена је у шестој деценији XIX века, од 1853. године од 1857. године. \nПо добијању унутрашње самоуправе султановим Хатишерифом из 1830. године, Србија под владавином кнеза Милоша улаже велике напоре за оспособљавање и организовање поштанског саобраћаја. Старе турске мезулане – поштанске станице за промену коња, којима су вршене поштанске услуге обнављане су, али су истовремено и подизане нове под именом вилајетске поште. \nОбјекат је грађен функционално, поседује све карактеристике типске зграде за поштански саобраћај са почетка XIX века. Централи део зграде заузима коњушница, а лево и десно од ње су просторије за настојника поште, затим просторије за одмор и смештај путника, за паковање поштанских пошиљки и просторије за особље мезулане и сточну храну, која је првобитно смештена у посебан амбар, касније порушен. \nЗграда мезулане је приземна зграде, симетичног типа са настрешницом у централном делу испод које се налазе двокрилна улазна врата за коњушницу и двоја мања, са леве и десне стране, за просторије поште. Пространа коњушница, са подом од опека и четири потпорна дрвена стуба у средишњем делу, могла је примити укупно 15 коња, коришћених за поштански саобраћај." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.456484, 44.484555 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Осман бегова чесма", "ref:RS:nkd": "SK476", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100707", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100707", "description": "Османбегова чесма подигнута је последњих деценија XVIII века. Творац чесме, Осман бег био је богати турски феудалац, господар села, Подгорац. Као такав изградио је добро утврђену кулу за свој конак и смештај турских сејмена, који су је штитили. А поред ње подигао је и монументалну чесму. Османбегова чесма, коју и данас мештани користе за своје потребе састоји се из два дела: квадра и зарубљене пирамиде које раздваја профилисани венац између њих. На самом врху чесме налази се завршетак у облику постоља квадратне основе. На источној страни између две карактеристичне нише постављена је централно табела са натписом: „Османбегова турска чесма из XVIII века“ испод које се налазе две металне луле за воду. Вода из луле отиче у бетонска корита која опасују чесма са све четри стране. \nЧесма је озидана каменом (белим лапорцем) у правилним блоковима са фугованим спојницама. Османбегова чесма, односно Хајдук Вељкова, како је мештани називају, представља вредан споменик ослободилачких ратова против Турака. Ту је отпочела 1807. године борба за ослобођење Црне Реке. Те године 22. мара, Хајдук Вељко је напао утврђену кулу турског бега Османа, у чијем је саставу била и чесма, припоравши га на предају ослободио Подгорац. Легенда записана од Вука Караџића у Биографији Хајдук Вељака – говори да се Хајдук Вељко послужио лукавством: „Напунивши бурад са сламом и привукавши до куле, запали их те кула поче горети“, након чега су се Турци предали. Том приликом је Вељко од бега добио коња Кушљу, са којим је касније учествовао у многим биткама. Сукобом у Подгорцу Срби су однелу прву победу на Турцима у Црној Реци, чиме су започели успешну ослободилачку акцију у овим крајевима током Првог српског устанка. \nНа основу казивања старог мештанина Николе Карабашевића (91 год.) над чесмом је постојао изванредан чардак, са основом широм од основе чесме и са пирамидалном кровном конструкцијом четири стуба. До чардака је водило степениште постављено са западне стране чесме. Ова конструкција је уклоњена 1927. године када је чесма први пут обновљена. После Другог светског рата чесма је поново обновљена и том приликом су постављена бетонска корита и бела мермрна плоча са натписом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.9505, 43.94196 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Никодија Вељковића", "ref:RS:nkd": "SK477", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1983-04-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105465", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105465", "description": "Станимир Вељковић Зеле (Лесковац, 28. јун 1919 — Југовац, код Прокупља, 13. април 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Погинуо је 13. априла 1942. године, у селу Југовцу, код Прокупља, заједно са Милошем Мамићем, чланом ПК КПЈ за Србију. Они су заједно пошли у обилазак партизанских одреда и партијских организација у Топлици. Када су свратили у село Југовац, да преноће, јаке бугарске снаге су опколиле село. Станимир Вељковић и Милош Мамић су им пружили јак отпор докле год су имали муниције, а погинули су када су последњим бомбама покушали пробој.\nДо 1974 године село Зелетово се звало Суво Поље, па под називом и сада налази у свима картама овог региона. Међутим, 1974. године, одлучено је да се село назове именом једног од организатора устанка и партијског руководиоца лесковачког подручја Станимира Вељковића Зелета, родом из Сувог Поља.Лесковачка гимназија је од 1962. до 2003. носила је име народног хероја Станимира Вељковића Зелета, свог бившег ученика. \nУказом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја. \nКућа је приземна, грађена од опеке у блату. Темељни зидови до висине сокла су од плочастог камена, а кров је покривен фалцованим црепом.Испред куће на ливади подигнут је и откривен споменик са бистом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.746849, 43.036949 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Ратка Митровића", "ref:RS:nkd": "SK478", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106174", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106174", "description": "Кућа породице Митровић у Чачку својим архитектонским одликама сведочи о развоју града и формирању урбане матрице почетком ХХ века. Заштићени комплекс обухвата два стамбена објекта, који су део јединствене архитектонске целине, окруженe двориштем са помоћном зградом. У овом комплексу 1913. родио се Ратко Митровић, истакнути револуционар који је значајно утицао на рад окружне партијске организације. Као проверени борац примљен је у КПЈ 1939, а 1941. формирао је Чачански партизански одред у Стјенику на планини Јелици и био његов први комесар. Истакао се честим говорима на великој чачанској пијаци којима је локалном становништву уливао веру у победу. Ухапшен је 8.12.1941. у селу Јежевица након прве непријатељске офанзиве у којој је окупиран Чачак. Током мучења херојски се држао, а обешен је 11.12.1941. о стуб на чачанској пијаци, на месту са којег је подстицао суграђане на отпор непријатељу. У заштићеном комплексу родне куће Ратка Митровића по завршетку Другог светског рата пронађена је богата архива коју чини преписка са другим окружним партијским организацијама и значајним револуционарима тог времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.342018, 43.891469 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Станића кућа", "ref:RS:nkd": "SK479", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106484", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106484", "description": "Богата трговачка кућа Андре Станића у делу ужичке чаршије званом Царина, из 1850, састоји се од каменом зиданог подрума, у којем се одвијала трговина, и спратног стамбеног дела. У подрумски део се улази са улице, док се у стамбени део улази са широког трема који се протеже дуж читаве западне фасаде куће и који се завршава изузетно декорисаним доксатом ‒ диванханом, према улици. Кућа Андре Станића специфична је по својој оријентацији, јер истурени део трема, доксат, није као код других кућа из овог периода, окренут према дворишту, већ према улици и чини саставни део уличне фасаде. Кров на четири воде оригинално је покривен ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.852717, 43.854174 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Смедеревске банке", "ref:RS:nkd": "SK48", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103910", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103910", "description": "Зграда Смедеревске банке подигнута је 1910-1912. године по пројекту архитеката Милорада Рувидића и Исаила Фидановића, као кућа трговца Милана М. Стефановића. Палату, која је стамбено-пословну намену задржала до данас, једно време је користила филијала Смедеревске банке, те се међу Београђанима усталио назив Зграда Смедеревске банке. У композицији и концепцији главне фасаде, обликоване у стилу сецесије, први пут је у модерној архитектури Србије примењен принцип просторног а не декоративног рашчлањавања зидног платна, чиме је секундарна пластика значајна по чистоти израза потиснута у други план. Принцип компоновања елементарним архитектонским језиком примењен на овој палати остварен је варирањем лођа и балкона. Истакнута ликовна изражајност фасадног платна чини палату Смедревске банке визуелним акцентом доњег потеза улице Теразије. Примењен стилски и градитељски поступак сврстава ову палату међу најрепрезентативније примере сецесије у Србији, као и међу кључне објекте у развоју српске модерне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461955, 44.811648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари хан", "ref:RS:nkd": "SK480", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106329", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106329", "description": "Стари хан у Косјерићу, проглашен је за споменик културе 1949. као један од ретких сачуваних објеката овог типа у Србији. Хан представља објекат од јавног значаја, саграђен крај пута како би путницима, пролазницима пружио могућност предаха, одмора и преноћишта. Косјерићки хан је саграђен у првој половини XIX века као пространи спратни објекат правоугаоне основе. Грађен је коришћењем природних материјала, подрумски део масивним каменим квадерима, а спрат дрвеном бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича. На уличној фасади формиран је пространи трем, на који се долази двокраким степеништем. Трем је уоквирен ниском дрвеном оградом, а кровна конструкција је ослоњена на стубове, учвршћене косницима. Кровна конструкција на четири воде покривена је ћерамидом. Над пространим кровом уздижу се зидани оџаци, бојени у бело. Централни простор горње етаже представља стара механа, лучним зиданим преградама подељена на два дела. Поред механе, саставни делови ове етаже су собе за ноћење путника, данас преуређене за смештај различитих удружења грађана и невладиних организација." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.906323, 43.992427 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Миодрага Миловановића", "ref:RS:nkd": "SK481", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106265", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106265", "description": "Кућа у којој се родио народни херој Миодраг Миловановић Луне саграђена је око 1900. као полубрвнара, са собом од чатме и кућом од масивних талпи. Позиционирана је на косом терену, са подрумом испод собе, зиданим грубо обрађеним каменом. Четвороводни кров са дубоким стрехама покривен је ћерамидом. У кући су сачувани делови аутентичног ентеријера ‒ долав, наћвар и банак. Поред етнографске вредности кућа Миловановића има изузетан историјски значај јер је из ње потекао један од најзначајнијих бораца Другог светског рата ужичког краја. Са само 23 године, колико је имао када је смртно рањен код Злакусе, 27. априла 1944, због напредних идеја и херојских дела већ је био достигао чин мајора. Под његовом командом војници, који су га волели и поносно истицали да су из његове бригаде, забележили су веома вредне и велике победе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.85022, 43.864153 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Господар Васин конак", "ref:RS:nkd": "SK482", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109410", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109410", "description": "Господар Васин конак у Краљеву налази се у данашњој Карађорђевој улици број 1, а за његов настанак везане су две претпоставке. По једној, пошто су Обреновићи у Краљеву (тада Карановцу) подигли цркву, епископ Јанићије је подигао конак у коме су Обреновићи одседали када су долазили у Краљево. По другој верзији, конак је сазидао кнез Милош 1826. као државно здање за седиште нахијског кнеза Васе Поповића. Поуздано се зна да је од 1833. конак је био резиденција владике Јанићија. До 1941. у њему је било седиште жичке епископије, које је затим пренето у манастир Жичу. Зграда конака је спратна, у основи паравоугаона, величине 18,45 х 12,20 метара . Приземље је зидано у камену, а спрат у бондручном конструктивном систему. Кров конака је четвороводан и покривен ћерамидом. У приземљу је отворени трем, оџаклија и још четири помоћне просторије. На спрат се долазило преко дрвених степеница из отвореног трема на данас затворени доксат који је првобитно био отворен. Конак је током времена претрпео многе измене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.6829, 43.724783 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Димитрија Туцовића", "ref:RS:nkd": "SK483", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106338", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106338", "description": "У златиборском селу Гостиљу налази се родна кућа Димитрија Туцовића, једног од најистакнутијих вођа социјалистичког покрета и оснивача Социјал-демократске партије у Србији. Осим меморијалног значаја, кућа је заштићена због своје етнографске вредности, с обзиром да представља репрезентативан пример брвнаре старовлашког типа. \nПодигнута је 1855. године, о чему сведочи урезана година на талпи. Грађена је као дводелна брвнара без подрума, са четворосливним кровом од шиндре. Двоја наспрамних врата имају једноставне полукружне надвратнике. Градитељске одлике и димензије куће откривају стару и угледну породицу Туцовић, као наручиоца, и веште мајсторе, чије се умеће нарочито истиче у ентеријеру, где се налази пећ са керамичким лончићима и заштитна преграда од ветра „перда“. Осамдесетих година прошлог века кућа је подвргнута конзерваторски радовима након којих је добила музејску функцију. У њој је изложено сеоско покућство коришћено у 19. веку и материјал који приказује живот, а пре свега значајну улогу коју је Димитрије Туцовић имао у политичкој историји Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.843054, 43.648626 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Господар Јованов конак", "ref:RS:nkd": "SK484", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106161", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106161", "description": "Зграду конака подигао је Господар Јован Обреновић 1835. године, као спратну грађевину правоугаоне основе, асиметричног типа, са испадом и затвореном диванханом над улазом. Подрум је висок, озидан каменом, са таваницом од дрвених греда између којих су убачени шашовци. У приземљу се осим хола налазе још три просторије, од којих једна има богато декорисану пећ. Спратни део грађевине је служио за становање и пријем гостију. Првобитно се ту налазила и велика отворена диванхана, која је касније зазидана. Већина соба има богато декорисану таваницу. Господар Јованов конак је претрпео многе измене и преправке, а током бомбардовања Чачка 1941. био је знатно оштећен. У периоду 1950-1953. изведени су санациони и конзерваторско-рестаураторски радови и споменику је враћен првобитни изглед са грбом Обреновића. Данас се у Господар Јовановом конаку налази поставка Народног музеја у Чачаку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348847, 43.893731 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Катића кућа", "ref:RS:nkd": "SK485", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108268", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108268", "description": "Кућа имућне и угледне трговачке породице Катић подигнута је у трећој четвртини XIX века. Њен власник, Стеван Катић, трговац из Трстеника рођен у селу Богдање, већ у првој генерацији стекао је углед и иметак, потврђујући својим примером ову често уочавану појаву у Србији претпрошлог века. Стеван је био посланик Светоандрејске Велике народне Скупштине 1858. године, значајне по одлуци да се кнезу Милошу поново преда власт. Његов син Петар, такође трговац, био је сенатор и посланик. Кућа Катића је спратна, ломљеним каменом зидана зграда, покривена ћерамидом. Већих димензија и снажније физичке структуре, њу карактерише широка опшивена стреха, већи прозори и пространи, с крајева испуштени трем у приземљу и на спрату дворишне стране. Приземље куће, са два камена, лучно завршена улаза, подељено је, с једне стране, на две стамбене просторије, а са друге, на делом укопан подрум, док је спратни део подељен на четири собе, по две са обе стране ходника у чијем продужетку је остава. Катића кућа је једна од ретких, готово у неизмењеном облику сачуваних староградских кућа, насталих као одраз потреба и схватања нарастајућег српског патријархалног грађанског слоја у другој половини XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.000794, 43.619984 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Милана-Бате Јанковића", "ref:RS:nkd": "SK486", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105915", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105915", "description": "Стамбени објекат познатији као Градска кућа био је власништво богате трговачке породице Стаке и Вула Пантелић. Кућа је саграђена у другој половини XIX века и представљала је једну од репрезентативнијих градских зграда из времена кнеза Милоша, саграђену у центру некадашње чаршије, недалеко од цркве и конака Јована Обреновића. Окружена је пространим двориштем, пуним цвећа и стабала различитог воћа, што је доприносило угодности. Тротоар око куће и дворишне стазе урађени су каменом облутком. Кућа је приземна, са подрумом, зидана чврстим материјалима – каменом и циглом. Омалтерисана је и окречена у бело, а четвороводна кровна конструкција са дубоким стрехама, опшивеним шашовцима и даском, покривена је ћерамидом. Улазно камено степениште од пешчара утопљеног у кречни малтер наглашено је истуреним тремом састављеним од кратких стубова који носе лукове. Иако је била у породичном власништву, кућу је годинама користио Народни музеј као галеријски простор, опремивши је аутентичним покућством, чиме је објекат добио на значају." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.350354, 43.89445 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Јездимира Ловића", "ref:RS:nkd": "SK487", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106313", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106313", "description": "Кућу Ловића саградио је 1923\/24. Алекса Ловић, тадашњи председник општине Лопиже. У овој кући се родио Јездимир Ловић (1919−1943), једна од најистакнутијих личности НОБ-а из овог краја. После рата у овој кући су одржавани састанци одборника, а једно време је служила и као школа. Јездимир Ловић је примљен у КПЈ 1940, а почетком Другог светског рата долази у Сјеницу, где учествује у формирању Сјеничке партизанске чете. Убијен је из заседе код села Крупице августа 1943." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.944611, 43.344139 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Милице Павловић", "ref:RS:nkd": "SK488", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106183", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106183", "description": "Кућа народног хероја Милице Павловић је једноставан приземан објекат скромних размера, изграђен после Првог светског рата. Фасаде су потпуно равне, а са бочне стране је главни улаз. На чеоном зиду куће налази се један једноставан двокрилни прозор, а три иста су смештена на бочној страни куће. Двоводна кровна конструкција је реконструисана и покривена ћерамидом. На уличној фасади објекта постављена је плоча са информацијом да је у њој 8.3.1915. рођена Милица Павловић Дара, херој Народноослободилачке борбе. Као најмлађе дете била је мезимица у породици, али је као веома млада остала без оца. Током школовања врло рано је почела да чита тада напредну литературу, а још у гимназији постаје члан ђачких организација и СКОЈ-а. Била је врло активна у организовању демонстрација у марту 1941. у Ваљеву, где је радила као професор средње техничке школе и била врло популарна међу мештанима. Након седнице првог НОО села Јошева код Ваљева, ухапшена је у сеоској кући у којој је била заноћила. Предаје се без борбе јер није желела да доводи у опасност укућане, међу којима је било и мале деце. После зверског мучења убијена је у јуну 1944. а последње речи су јој биле: Вашим злочинима нећете спречити долазак слободе за коју сам се борила." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.345969, 43.888197 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Тихомира Матијевића", "ref:RS:nkd": "SK489", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106237", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106237", "description": "Кућа Тихомира Матијевића (1921-1943) стављена је под заштиту државе 1950. како би се очувала успомена на ово светло име Народноослободилачке борбе. Као командир Треће чете Другог батаљона Друге пролетерске бригаде Тихомир Матијевић је погинуо 1943. на брду Хумићу (околина Дрвара) бранећи болницу рањених и болесних у Бастасима. Матијевић је један од првих бораца НОБ-а који је проглашен за народног хероја 1945." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.481061, 43.992891 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Државна хемијска лабораторија", "ref:RS:nkd": "SK49", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105613", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105613", "description": "Зграда Државне хемијске лабораторије подигнута je 1882. као академски коципирана приземница у складу с могућностима државе и потребама струке залагањем др Фердинанда Шамса, иако је одлука о неопходности постојања овакве институције донета још 1859. године. Спрат је дограђен 1926\/27. године у складу с већ постојећом архитектуром објекта. Зграда представља документ о развоју хемијске струке у Србији и указује на постојање институције у континуитету од преко сто година. За велики углед који је Државна хемијска лабораторија имала, како у Србији, тако и у Европи, највише је заслужан др. Марко Леко (1853-1932), редовни професор и ректор Велике школе, оснивач Српског хемијског друштва и почасни члан Српске краљевске академије, који је и најдуже био управник Лабораторије, од 1894. до 1920. године. Подигнута да буде место где ће бити “скуп свих хемичара Србије” временом постаје објекат не само важан за научни развој хемије већ и развој културне историје Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467027, 44.804412 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Драгана Јевтића", "ref:RS:nkd": "SK490", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106236", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106236", "description": "У овој кући се родио народни херој Драган (Предраг) Јевтић Шкепа (1914- 1943), 1913. године. Он је био командант Трнавског батаљона Чачанског одреда, који је активно учествовао у борбама око Краљева октобра 1941. Погинуо је у борби са Италијанима 1943. у близини Требиња као командант 15. словеначке дивизије. На кући се налази спомен плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456239, 44.025076 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Богољуба Чукића", "ref:RS:nkd": "SK491", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106115", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106115", "description": "Кућа Богољуба Чукића саграђена је у другој половини XIX века, као брвнара под шиндром. У њој се 1913. године родио Богољуб Чукић, у сиромашној породици која није могла да га школује па је провео детињство чувајући стоку и обрађујући земљу, а касније је учествовао у сечи шуме за Индустрију намештаја Треска. Са 23. године, 1936, запослио се у Руднику олова Трепча код Косовске Митровице, где је дочекао почетак Другог светског рата. Партизанима је приступио 5. октобра 1941. дошавши у логор на Копаонику. Припадао је бригадама које су се истакле по храбрости у борбама око Новог Пазара, у долини Ибра и код Краљева. Ратне борбе наставио је око Никшића и на Сутјесци, а затим и даље у Босни, око Грахова и Ливна, на Неретви. У августу 1943, у паузи између борби са окупатором, код Завидовића намеравао је да другове обрадује уловом рибе. Желео је да баци немачку бомбу у вир, али му је она експлодирала у руци. Саборци су га сахранили у селу Бељави испод Коњух планине. Крајем ХХ века родна кућа Богољуба Чукића је срушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453928, 42.916111 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK492", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108042", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108042", "description": "Цркву брвнару у Радијевићима, посвећену Покрову пресвете Богородице, саградио је, по легенди и црквеном летопису, 1808. године свештеник Василије Пурић. Сачувана преписка Црквено-школске општине Радијевићи и Намесништва Србије сведочи да је садашња црква изграђена 1869−1870, будући да је старије здање било порушено до темеља. По спољном изгледу црква има све одлике старовлашке куће брвнаре, изграђене на косом терену са магазом (подрумом), којој је придодата каменом зидана апсида на истоку. Кровни покривач је од шиндре. Иконе које се чувају у цркви су рад познатог иконописца са црногорског Приморја Андрије Раичевића. Мештани су их донели као највећу светињу из Црне Горе приликом насељавања на Златар. Податак о манастиру Архистратига на реци Тари, из којег потиче црквени мобилијар, исчитава се на позлаћеном дискосу из 1673\/74." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.876849, 43.397781 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Партизанска болница", "ref:RS:nkd": "SK493", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106430", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106430", "description": "Рушевине партизанске болнице у Пријепољу, на левој обали Лима у подножју брда Кошевине, представљају успомену на тешку борбу која се овде водила 4. децембра 1943. између Прве шумадијске и Друге пролетерске бригаде, с једне стране, и немачких јединица које су надирале на слободну територију, с друге стране. Само у току једног дана пало је или нестало у набујалом Лиму неколико стотина наших бораца, не дозволивши Немцима да пређу преко моста у правцу Пљеваља. То је највећи губитак и пораз који је претрпела наша војска на тако малом простору и у једној бици. Место је обележено монументалним спомеником (скулптуром) 1954. године и пратећим обележјима (спомен-плоче са текстом и барељефне бронзане плоче са сценама из рата). У заједничкој спомен-костурници су сахрањени пали борци. Аутор споменика је Лојзе Долинар. Рушевине партизанске болнице су конзервиране како би заједно са постављеним спомеником и плочама, као и гробницом, чиниле јединствени спомен простор." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.638188, 43.383895 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Светог Преображења", "ref:RS:nkd": "SK494", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108062", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108062", "description": "На левој обали реке Студенице, у селу Придворици налази се храм посвећен празнику Христовог Преображења, некада део манастирске целине. Датује се у крај прве половине XIII века на основу стилских одлика архитектуре јер писани извори о настанку цркве не постоје. Као и сви споменици рашког сакралног градитељства, својим облицима и основом она повезује византијску и романичку уметност. То је једнобродна куполна црква са трансептом, широком олтарском апсидом, правоугаоним одељењима за проскомидију и ђаконикон и пространом припратом. Оригинално су уз западни травеј наоса постојали и параклиси. Унутрашњост је била осликана фрескама које су временом у потпуности ишчезле, вероватно као последица неколиких разарања. Грађевина је током средњег века доживела две обнове што је у великој мери изменило њен спољни изглед. До прве обнове је дошло, изгледа, у другој половини ХVI столећа, можда одмах после 1557, а ктитор и мајстор заслужни за тада изведене радове сахрањени су уз цркву. Њихови надгробни споменици, са рељефно представљеним главама и натписима, секундарно су узидани у зидове храма током друге обнове средином ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.379492, 43.475714 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Аранђела", "ref:RS:nkd": "SK495", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106288", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106288", "description": "Уз праисторијску хумку, на средњовековној некрополи стећака, на локалитету Оцрковље на левој обали Поблаћнице недалеко од Прибоја, налази се црква која упркос знатном степену проучености остаје загонетна у готово свим важним сегментима. Једнобродна основа је паровима пиластара подељена у три травеја, полуобличасто засведена.Свод средњег травеја знатно је надвишен, па изгледа да је првобитно требало да носи куполу. Олтарска апсида је изнутра полукружна, а споља тринаестострана. Добро пропорционисана, једноставних, омалтерисаних фасада и посебних, двосливних кровова са шиндром над сваким травејем, црква оставља утисак монументалности и складне ритмике, али у свом архитектонском решењу остаје без аналогија. У унутрашњости, олтарски простор је од наоса одвојен зиданом преградом са два потковичасто обликована пролаза. Једина живописана површина управо је зидани иконостас, на којем је приказан фриз попрсја апостола и Христа, орнамент у виду завеса и, унутар пролаза, представе херувима и апотропејског крста. Специфичне стилске одлике фресака са готичким упливима, на основу сличности са старијим слојем сликарства у Никољцу, упућују на датовање у прве деценије ХVI века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.336443, 43.493943 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Мили", "ref:RS:nkd": "SK496", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106272", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106272", "description": "Остаци манастира Мили налазе се на десној обали реке Лим, око 3 км узводно од насеља Бродарево. Манастир, посвећен највероватније Св. Тројици, први пут се спомиње 1413. године као караванска станица у долини Лима. Опустошен је и уништен од стране Турака крајем XVII века. Црква је наглашено правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. Унутрашњост цркве је издељена травејима на три дела, од чега је средишњи највећи, готово квадратног облика. Западно и северно од цркве налазе се остаци два објекта (конакa и трпезаријe). У манастирској порти се развијала некропола." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.725645, 43.241952 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Благовештења", "ref:RS:nkd": "SK497", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106169", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106169", "description": "Народно предање настанак цркве Благовести у Трнави смешта у средњи век и везује за Св. Саву, али поузданих података о времену њеног настанка нема. Зна се да је храм обновљен 1554, а данашњи изглед је добио у обнови након Хаџи-Проданове буне. Црква је грађена ломљеним каменом као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом на истоку и малом припратом на западу. На јужном зиду су две мермерне спомен-плоче, посвећене житељима изгинулим у ратовима 1912–1918, које је израдио чувени чачански каменорезац Франческо Барбеља. Црква поседује велики број вредних богослужбених предмета. У порти је 1814. подигнута Хаџи Проданова буна, а поводом обележавања 150 година од овог догађаја поред врела Трнавске реке постављена је бронзана спомен-плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.35095, 43.83449 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Клисура", "ref:RS:nkd": "SK498", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106336", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106336", "description": "Манастирска црква смештена је на омањем платоу испод стрме литице брда у клисури реке Моравице. Комплекс манастира Клисура (Добраче) је коритом Вучјачког потока подељен на два дела, црква је смештена на мањем платоу леве обале, док су манастирски објекти смештени на већем платоу десне обале потока. Велика обнова манастирске цркве из 1798, извршена је највероватније на старијим темељима, на шта указује основа грађевине, која има аналогије са основама цркава рашке стилске групе. Горње партије фасада испод кровног венца украшене су низом слепих аркада. Нарочито је декоративно изведена западна фасада храма. Цркви је накнадно придодат дрвени трем са улазом на јужној страни. Током 1952. заслугом академског сликара Јарослава Кратине, живописана је техником ал секо. На иконостасу из XIX века налазе се иконе два позната иконописца, Симеона Лазовића и Димитрија Посниковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.100911, 43.673271 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK499", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107714", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107714", "description": "Једна од најстаријих у Србији, црква брвнара у Севојну саграђена је 1773. као објекат скромне архитектуре. Зидови и свод цркве су од дрвета, а кровни покривач од ћерамиде. Црква је обиловала декоративним елеменатима урезаним у дрвету, а у ентеријеру су били сачувани делови оригиналног иконостаса, иконе и царске двери, рад Симеона Лазовића из 1772. и 1779. Стицајем несрећних околности црква брвнара у Севојну настрадала је у пожару деведесетих година ХХ века, када су у тренутку изгубљене све њене драгоцености." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.898611, 43.853385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак кнеза Милоша", "ref:RS:nkd": "SK5", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109201", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109201", "description": "Конак кнеза Милоша је подигнут, између 1831. и 1833. године, у оквиру дворског комплекса Обреновића, тадашњег друштвено-политичког, црквеног и културног центра Кнежевине Србије. Топчидерска целина је одисала једном потпуно новом организацијом, преузетом из оновремених европских трендова у архитектури и схватању простора. Новост се, пре свега, огледала у плански распоређеним објектима различите намене, брижљиво укомпонованим са природним пејзажом и парковима.\nГрадитељи конака су били Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, под надзором главног неимара кнеза Милоша, Хаџи Николе Живковића. По намени и архитектонском концепту зграда конака припада репрезентативним објектима свог времена. У стилско-архитектонском погледу, она представља прелазни облик од балканске градитељске традиције ка постепеном прихватању неких елемената средњоевропске архитектуре. Утицај балканско-оријенталне традиције огледа се у централном распореду унутрашњих просторија и у богатим сликаним декорацијама плафона, зидова и ниша, док се европски утицаји уочавају у класицистички конципираном порталу, појединим архитектонским детаљима и постављању слободностојећег објекта у парковски простор. Конак кнеза Милоша је низ година био владарски двор Кнежевине Србије, а од 1966. године улази у састав Историјског музеја Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.442452, 44.780557 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа у Жаркову", "ref:RS:nkd": "SK50", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108914", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108914", "description": "Школа је подигнута половином XIX века као управна зграда жарковачке општине. Године 1880. у њу је усељена основна школа и до данас је задржала исту намену. Зграда је зидана од тврдог материјала, веома једноставног облика, с две учионице и мањим помоћним просторијама. Има приземље и подрум испод једног дела зграде. Кров је на четири воде и покривен бибер црепом. Зграда је редак примерак сачуваних сеоских школа из XIX века. Она документује развој сеоског школства и услове под којима је обављана основна настава на ширем градском подручју. Једноставном архитектуром кубуса, типске изградње, својом скромношћу и материјалом којим је зидана, Стара школа у пуном смислу асоцира своје време и аутентично представља социјалне могућности тек консолидованог друштва обновљене Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.416826, 44.758269 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK500", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108017", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108017", "description": "Остаци цркве Св. Николе у Баљевцу се на основу стилских обележја архитектуре датују у крај XII или прву половину XIII столећа. Историја овог храма је до XVIII века потпуно непозната, иако се налази у области која је била привредно средиште српске средњовековне државе, у непосредној близини града Брвеника. Једнобродна грађевина са широком олтарском апсидом и три травеја међусобно одвојена пиластрима зидана је крупним тесаним каменом, док су оквири прозора исклесани од белог, највероватније радочелског мермера. Фасаде су рашчлањене слепим луцима, што везује цркву Св. Николе за приморско, романско сакрално градитељство. Баљевачки живопис, очуван само фрагментарно и то у нижим зонама, показује стилске одлике сликарства средине XIV века. Иконографски најзанимљивијим се чини циклус патрона храма, како због необичних композиционих решења тако и услед изостављања сцена из живота св. Николе и искључивим концентрисањем на његова чуда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.637762, 43.391697 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Кончулић", "ref:RS:nkd": "SK501", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106098", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106098", "description": "Налази се у атару села Казновићи, на левој обали Ибра 3 км југоисточно од Рашке. Данашња црква Св. Николе, обновљена 1861, лежи на остацима истоимене манастирске цркве која се помиње у студеничком типику, а чије време настанка није познато. Према изворима, цркву је обновио Стефан Немања, а у њој је замонашен архиепископ Данило II. Почетком XIV века, за време краља Милутина, манастир постаје седиште новоустаљене Кончулске епископије. Опустошен је после Аустро-турског рата 1689. Првобитна црква била је живописана. Остаци фресака, комади архитектонске пластике и налази керамичког материјала и поломљених мермерних надгробних плоча, секундарно употребљених приликом обнове, говоре о постојању цркве у XIV веку, што не искључује могућност ранијег датовања. Истраживачким радовима откривена је некропола старија од првобитне цркве. Уз обимни манастирски зид откривени су остаци конака, улаза и степеништа као и других пратећих објеката. Приликом обнове, црква је највећим делом задржала основну концепцију првобитне, осим параклиса и капелице на северној страни. У основи је једнобродна, са полукруж ном олтарском апсидом и капелицом правоугаоне основе на јужној страни. Радикална обнова извршена је у горњим зонама као и у ентеријеру. Од 1975. године вршена су археолошка истраживања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.641892, 43.267876 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK502", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108475", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108475", "description": "Према једном попису Београдске митрополије, у Такову је још у првој половини XVIII столећа освећена црква брвнара на чијем месту је 1795, непосредно после Кочине Крајине, подигнута нова, посвећена св. Ђорђу. Своју данашњу славу дугује најпре историјском догађају за који се верује да се збио крај ње: ту је кнез Милош, 1815. на Цвети, објавио подизање Другог српског устанка. Таковска брвнара је једноставна, али прецизно изграђена црква са припратом и полукружном апсидом. Данашњи стрми кровни покривач својим обликом не одговара оригиналном клису. Врата на западном и јужном зиду декорисана су биљним и геометријским орнаментима. Финоћа дрворезбарског украса као и целокупна архитектура цркве указују на осаћанско порекло градитеља. Иконостас таковске брвнаре – према запису, дар Јована Обреновића – не представља ни хронолошку нити стилски јединствену целину. Благовести и представе јеванђелиста на дуборезаним царским дверима насликао је 1808. Јеремија Михаиловић, зограф из Хаџи Рувимовог уметничког круга; Распеће и Деизисни чин – занимљив због сачуваних сликаревих скица на полеђини – датују се у трећу деценију XIX столећа. Из прве половине истог века потичу и веома оштећене престоне иконе, као и полијелеј и ручни крст." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.389367, 44.047201 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римске терме", "ref:RS:nkd": "SK503", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109049", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109049", "description": "Римске терме у Чачку налазе се у урбаном амбијенту центра града. Oткривене су приликом грађевинских радова 1970, када је уништена једна просторија. Изградња терми се датује у крај ІІІ века, док су у функцији биле током ІV века. Према карактеристикама: постојање свлачионице, фригидариjума, тепидаријума, лаконикума, гимнастичке дворане, терме прате познату римску матрицу прилагођену кламатским потребама и захтевима наручиоца. Објекат сведочи и о прихватању римског начина живота у унутрашњости Балкана. Очуване су у зони темеља и доњим партијама зидова, а делимично је очуван и систем подног грејања – стубићи хипокауста. Будући да се ради о мањем комплексу, чија укупна површина не прелази 500 м, за терме је адекватнији назив балнеум –приватно купатило мањих димензија. Овакви објекти су могли бити део неког сеоског имања (villa rustica) или насеља (vicus). Остаци терми сведоче о присуству организоване римске управе у унутрашњости Србије, на границама провинција Далмације и Горње Мезије. На рушевинама терми се током ХІІ века оформила хришћанска некропола на редове. Археолошка истраживања спроведена су у организацији Завода у Краљеву (археолог О. Вукадин) и Народног музеја у Чачку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.34861, 43.891526 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Куманица", "ref:RS:nkd": "SK504", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106306", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106306", "description": "Црква Светих арханђела у Куманици налази се на левој обали реке Лим и изузетно је поштована код православних, али и муслиманских верника. У сачуваној грађи први пут се помиње 1514. године, у Апостолу, који је писан у њој. Најстаријом грађевином на локалитету сматрају се остаци малог објекта смештеног непосредно уз окапину на истоку (остаци испоснице). Прва црква изграђена је највероватније током XIV века. Конзерваторско-рестаураторским радовима обновљена је најмлађа грађевина, која припада групи сакралних објеката изграђених у XV− XVI веку под јаким утицајем рашке стилске групе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.781558, 43.155763 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Богородичиног покрова", "ref:RS:nkd": "SK505", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106291", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106291", "description": "Црква Покрова Св. Богородице је, по предању, подигнута током XVI века. Ферманом султана Абдула Азиса 1865. издата је дозвола да се храм обнови. У конаку који се налазио уз цркву 1868. отворена је најстарија школа у Доњем Полимљу, која је срушена 1929. Црква је у основи једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку, подељена паром стубаца на два травеја. Прозорски отвори су мали, налик пушкарницама. Осим главног улаза на западном, на цркви постоји и споредни улаз на северном зиду. изнад западног улаза налази се пространа лунета у којој је мозаик са Богородицом, израђен током XXI века. Засведена је полуобличастим сводом, кровна конструкција је на две воде, покривена дрвеном даском, мада се старији мештани сећају да је оригинални покривач био шиндра. Нови иконостас израђен је 1972, a од старог су очуване царске двери са веома квалитетним иконама, уклопљеним у богат дуборез." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.45835, 43.49589 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Раичевић", "ref:RS:nkd": "SK506", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106232", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106232", "description": "Арсеније Раичевић, посланик у Народној скупштини Кнежевине Србије, саградио је 1861. године породичну кућу у Дружетићима, засеок Планина. Кућа је богато грађена и раскошно декорисана јер је власник желео да се разликује од осталих сеоских кућа. Особености куће указују да је настала у сагласју са тадашњим навикама и обичајима, али и да је претрпела промене у односу на општи тип народне куће, баш из потреба које је наметао нов друштвени положај Раичевића. Саграђена је на неравном терену, са подрумом и темељима од камена, док су зидови од опеке. Кров на четири воде покривен је ћерамидом и над њим се издиже масивно зидани оџак. Декорацијом се нарочито издваја лук подрумских врата, на којем су изведени орнаменти птице и грозда и розета са хришћанским иницијалима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.113839, 44.043727 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Дубница", "ref:RS:nkd": "SK507", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107468", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107468", "description": "Манастир је смештен на обронцима планине Јавор, непосредно уз сеоско гробље. изградња цркве везује се за патријарха Гаврила Рајића Рашковића, односно средину XVII века. Црква је у основи облика слободног крста чији су краци плитке певнице. На источној страни грађевина се завршава апсидом, која је споља полигонална, а у унутрашњости полукружног облика. Црква је изразити пример симбиозе стилских одлика рашке школе и елемената исламске архитектуре. Грађевина има две припрате, старију на којој је некада био главни улаз са западне стране, и новију са улазом на северном зиду. Под од правилних камених плоча постављен је у време подизања цркве о чему сведочи налаз бронзаног новца Аустроугарске монархије (ковање 1636)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.970867, 43.45304 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK508", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106248", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106248", "description": "Смештена на обронцима планине Јавор, црква представља малу гробљанску богомољу, једноставне правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. Народ верује да је најстарија грађевина подигнута током средњег века у спомен на војнике који су се овим путем повлачили после пораза на Косову 1389. храм је више пута рушен и обнављан. Приликом последње обнове полуобличасти свод од сиге и полукалота изнад апсиде замењени су дашчаним кровом лучног облика. Кров је изузетно стрм покривен даском (шиндра). Црква је без живописа, а све површине зидова су омалтерисане. Постоје два улаза у цркву, главни са западне и споредни са северне стране. Црква је делимично укопана и у њу се улази преко неколико степеника. Под се састоји од неправилних камених плоча." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.216631, 43.502935 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град Соколица", "ref:RS:nkd": "SK509", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106186", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106186", "description": "Градина Соколица налази се у северном делу атара села Остра на граници према Вујетинцима. Очувани остаци утврђења су због свог доминантног и стратешки повољног положаја били континуирано насељавани током неколико временских епоха – током праисторије у бронзаном добу, потом у доба касне антике (од IV до VI века) и касније током X и XI века. Неки налази указују да се Соколица користила као стално или привремено боравиште и током каснијег раздобља, у време турске власти. Соколичко утврђење је мањих димензија (65 x 35 м) са два појаса бедема, односно са два засебнo брањена простора – Горњи град (простор заравњеног платоа) и Подграђе, које се налази на стрмијем делу теренa. Бедеми су вероватно били брањени једном или помоћу две куле чији су остаци откривени у току ископавања и рашчишћавања шута и корова са бедема. Ширина бедема је износила између 1,50 и 2,0 м. У археолошким истраживањима откривена су четири објекта уз западни зид Горњег града, спољно и унутрашње лице бедема и мањи простор на Подграђу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.525291, 43.933903 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа \"Љуба Ненадовић\"", "ref:RS:nkd": "SK51", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108915", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108915", "description": "Зграда основне школе подигнута је 1912-1914. године, по пројекту архитекте Стевана Савковића. Грађена је опеком у кречном малтеру. Има високо приземље с подрумом испод дела зграде. У приземљу су четири учионице и стан учитеља. Кров је покривен бибер црепом. Сокл и улазно степениште су камени, а делимично и кула у средини зграде. Пространо двориште ограђено је зидом и дрвеном оградом. Зграда представља објекат школске намене развијеније етапе. У њој се огледају напори друштва на унапређивању услова школства. Посебну вредност згради даје архитектонска обрада која се заснива на коришћењу основних пластичних елемената, на игри волумена и маса, без секундарне декоративне пластике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.418981, 44.758143 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Лужанина", "ref:RS:nkd": "SK510", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106166", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106166", "description": "У пространом затрављеном и уредном дворишту као обележју рада и реда угледног задружног домаћинства, подигао је конак над подрумом Лазар Лужанин кмет Миоковачки са двојицом браће, Алексијем и Јевремом, својим трудом и трошком 1856. године, како пише у тексту уклесаном у лучни довратник подрумских врата. На благо косом терену, са подрумом испод целе куће и доксатом дуж јужне фасаде преко којег се улази у кућу, четворосливног крова покривеног ћерамидом јако испуштене стрехе над доксатом, конак Лужанина грађен је у бондруч ној конструкцији зидова испуњених ситним каменом, над подрумом од ломљеног камена притесаног по угловима. Као кућа имућне и јаке задружне породице чији је старешина био учесник Светоандрејске скупштине, конак Лужанина, грађен са идејом угледања на градске конаке, спада међу најразвијеније сеоске куће с половине прошлог века. Сведочећи о стамбеној култури села тога доба, конак Лужанина улогом свог власника у политичким збивањима добија и шири значај. Конзерваторски радови на фасади и измена кровног покривача извршени су 1978." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.268009, 43.942684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Аџића кућа. Ул. Цара Душана 39", "ref:RS:nkd": "SK511", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106029", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106029", "description": "Кућа Зорке Аџић представља јединствен пример фолклорне архитектуре и један је од најстаријих објеката некадашњег Карановца. Изградио је Јеврем Новаковић, познати краљевачки земљопоседник и трговац, а 1922. купио је Михаило Хаџи-Алексић, председник Општине краљевачке. Зграда је приземна, са каменом зиданим подрумом, у који се улази испод дрвеног трема који представља специфичност и декоративни елеменат. Приземни део грађен је бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича и блата, а сви унутрашњи и спољашњи зидови омалтерисани су блатним малтером и окречени у бело. Унутрашњост је подељена на ходник и три собе, подови су дашчани, а таванице од шашоваца. Кровна конструкција на четири воде, са дубоким стрехама, покривена је ћерамидом. Зграда има два улаза, главни са уличне стране преко трема и споредни са дворишне стране. На кући су постављени двоструки прозори, са декоративно обрађеним топлијама, који обезбеђују довољно светла унутрашњости. У згради је смештена Издавачка делатност Народне библиотеке Стефан Првовенчани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.688141, 43.725406 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Јована", "ref:RS:nkd": "SK512", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106383", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106383", "description": "Саграђена је недалеко од споја две Мораве, на левој обали Јужне Мораве, сада у стању рушевине. Основа цркве има облик слободног крста са сасвим кратким попречним краком, полукружном апсидом и истовремено грађеном припратом на западној страни. Највероватније је била полуобличасто засведена, без куполе. Делови попречног крака крста су, по свој прилици, служили као певнице. Зидана је солидно тесаним жућкастосивим пешчаром, а сводови и полукалота израђени су од сиге. Спољна облога зидова изведена је алтернацијом три до четири реда опеке и једног реда тесаника спојених широким спојницама кречног малтера. Црква је била осликана, али данас су видљиви само трагови живописа. У стручној литератури везује се за рашку традицију. Међутим, нема сачуваних историјских података који би је хронолошки прецизно одредили. Обнова (?)#" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.421576, 43.649675 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Марка", "ref:RS:nkd": "SK513", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106385", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106385", "description": "Полупорушена црква налази се на заравни високо у Мојсињској планини. То је највећа црква у групи мојсињских манастира и цркава. Триконхалне је основе, са једновремено подигнутом припратом. Апсиде су јој полукружне: олтарска широка и релативна, плитка, без одељених просторија за проскомидију и ђаконикон, и мање бочне. На северном и јужном зиду сачуван је почетак полуобличастог свода којим је црква била покривена. Зидана је ломљеним и притесаним каменом, а опека је служила за изравнавање редова. Апсиде су изведене тесаном сигом. Под је био поплочан квадратном опеком. Првобитно је била малтерисана, а унутрашњост је била декорисана фреско-сликарством, које је очувано у фрагментима, па не пружа довољно података о стилским одликама. Забелешка с краја прошлог века сведочи да су у једној од манастирских грађевина ископани новчићи цара Душана и кнеза Лазара. Њен архитектонски изглед је датује у период турске владавине пре него у време деспотовине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.419518, 43.62943 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милоша Дивца", "ref:RS:nkd": "SK514", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106282", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106282", "description": "Кућа Милоша Дивца представља типичан пример народног градитељства пријепољског краја. Грађена је као кућа на ћелицу, стрмог дрвеног крова, који је штити од великих снегова током зиме. Саграђена је 1946. године на месту старе породичне куће, спаљене током Другог светског рата, али није познато да ли је саграђена на истим темељима. Удовица првог власника, којег су четници убили на кућном прагу, сазидала је, уз помоћ рођака, нову кућу, по угледу на стару, користећи материјале који су јој били доступни. Иако кућа није изузетних ахитектонских карактеристика, њен значај је изузетан у историјском смислу, јер је ту одржана седница Врховног штаба КПЈ 7. децембра 1941, када је донета одлука о формирању Прве пролетерске бригаде. Овај догађај је имао огроман значај за даљи развој Народноослободилачке борбе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.67636, 43.441811 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари Хан", "ref:RS:nkd": "SK515", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106256", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106256", "description": "Подигнут крај значајног пута Ужице – Вишеград, који је спајао Србију и Босну и водио до Приморја, Мољковића хан је као место одмора и окупљања кириџија, трговаца и путника представљао информативно средиште о српском становништву и дешавањима у немирној Босни. Данас је то један од најстаријих објеката народног градитељства, уједно и редак пример куће херцеговачког типа у Србији. Не зна се поуздано када је подигнут, али је сигурно да је постојао у првим деценијама XIX века. Такође је познато да је хан од неког Турчина купила породица Мољковић, која се доселила из Херцеговине, средином XIX века. \nЗграда је подигнута на косом терену, делом над укопаним каменим подрумом. Спратни део хана грађен је у бондручном конструктивном систему, са испуном од чатме. Обновљен је после пожара у другој половини XIX века, када је изгорели део изграђен од ћерпича у бондручној конструкцији, а хан добио данашњи изглед. Унутрашњи простор објекта подељен је ходником на два дела, који се наспрам улаза завршава ћошком – еркером. Са обе стране ходника су симетрично распоређене собе за коначиште. Четворосливни кров објекта је покривен шиндром, на коме се истичу карактеристични високи димњаци. Услед небриге, али и погрешних конзерваторских поступака 1978. и 2006. године, споменик је у великој мери девастиран и прети му нестанак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.585264, 43.842549 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сеничића кућа", "ref:RS:nkd": "SK516", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106023", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106023", "description": "У селу Печеног, у непосредној близини Краљева, налази се Сеничића мала у којој је смештена кућа породице Сеничић, подигнута у првој половини ХIХ века. Кућа је грађена на стрмом терену и припада типу развијене полубрвнаре. Састоји се од подрума зиданог грубо обрађеним каменом, трема-ајата преко кога се улази у кућу, две собе и оставе-ћилера. Део у коме су смештени \"кућа\" и ћилер грађен је од талпи склопљених на ћерт, док су собе од чатме. Кров је четвороводан, са дубоким стрехама, првобитно покривен шиндром коју је почетком ХХ века заменила ћерамида. У \"кући\" се налази отворено огњиште, а између соба зидана пећ са лончићима. Кућа је током времена претрпела извесне измене, али није изгубила основне карактеристике развијене полубрвнаре из прве половине ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.776157, 43.776022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Симића кућа", "ref:RS:nkd": "SK517", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106356", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106356", "description": "Подигнута је почетком XIX века. Сматра се да је припадала турским беговима, браћи Френчевић, виновницима спора који је послужио као повод за припајање шест отргнутих нахија Кнежевини Србији 1833. Није тачна њена идентификација са конаком Френчевића, који је откупио кнез Милош и поклонио своме куму Стојану Симићу и његовом брату Алекси, са задатком да куповином турских имања убрзају њихово исељење, а у којој су се почетком 1835. на крштењу Стојановог сина окупили учесници кнез Милетине буне која није довела до промене власти, али је допринела кнежевој абдикацији 1839. Конак Френчевића постојао је на месту начелства, данашње Скупштине општине, по чему би ова кућа била једна из поседа Симића. Кућа је спратна, са подужним тремом у приземљу и на спрату, ослоњеним на профилисане стубове, док је са наспрамне стране угаони трем. Приземље је грађено ломљеним каменом, а спратни део је у бондруку и чатми. Простор у приземљу имао је економску намену док је на спрату стамбени, организован преко централног хола повезаног са тремом. Значајна као једна од најстаријих зграда Крушевца, кућа Симића предочава оријентални изглед чаршије прве половине XIX века. Реконструисана је 1953. и претворена у музеј, а обимни конзерваторски радови изведени су и 1977." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.326146, 43.582126 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Момира Пуцаревића", "ref:RS:nkd": "SK518", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106300", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106300", "description": "Кућа народног хероја Момира Пуцаревића (1918−1942) саграђена је почетком XX века као новији тип скромне породичне куће нововарошког краја. Поред етнолошких вредности чињеница да је у овој кући рођен најпознатији народни херој нововарошког краја, даје јој меморијално-историјски карактер. Момир Пуцаревић као инжењер потпоручник био је у саставу војске Краљевине Југославије до 1941. Активно је учествовао у НОБ-у од првих дана устанка. Погинуо је у борби за Ливно 6. јула 1942." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.842035, 43.418536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Томислава Бошковића", "ref:RS:nkd": "SK519", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106299", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106299", "description": "Кућа Tомислава Бошковића утврђена је за културно добро због својих споменичких вредности као историјски и етнографски објекат. У овој кући је 1941. боравио Врховни штаб Народноослободилачке борбе одмарајући се на свом путу према Босни. Кућа је саграђена почетком XX века као дводелна брвнара над подрумом. Четвороводни кров био је покривен шиндром. Кућа Tомислава Бошковића у Радоињи више не постоји, на месту куће видљиви су само њени темељи који су потпуно зарасли у коров. Завод не поседује техничку документацију, тако да реконструкција споменика културе није могућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.748305, 43.505897 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Музеја 4. јула 1941.", "ref:RS:nkd": "SK52", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103873", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103873", "description": "У овој згради, данас у Булевару кнеза Александра Карађорђевића бр. 10\/а, су чланови Политбироа комунистичке партије Југославије, 4. јула 1941. године, донели одлуку о подизању устанка народа Југославије против окупатора. Зграду је саградио 1934. године Владислав Рибникар. Пре избијања II светског рата у дворишту је ископано склониште, а сама зграда припремљена за илегални рад. У њој су се, у првим годинама рата, крили илегалци и једно време штампан Билтен Врховног штаба. Између осталих, ту су живели Едвард Кардељ, Владимир Дедијер и Иво Лола Рибар, а на спрату је била соба у којој је боравио Јосип Броз Тито. Након одласка Владислава и Јаре Рибникар у партизане, 1943. године, кућа је конфискована и у њу усељени немачки официри. По ослобођењу Рибникар је кућу, коју су немци оставили празну и демолирану, поклонио Комунистичкој партији да у њој формира музеј. Меморијални музеј је отворен 1. маја 1950 године и радио је до 2000. године. Објекат је обележен спомен-плочом, док је пред зградом постављен споменик ''Позив на устанак'', рад вајара Војина Бакића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454428, 44.787654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Ђорђевић", "ref:RS:nkd": "SK520", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106239", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106239", "description": "Кућа Добринке Ђорђевић, као изузетан пример фолклорне архитектуре, грађена је у другој половини XIX века, са подрумом од камена и стамбеним, спратним делом изведеним бондручном конструкцијом са испуном зидова од ћерпича.\nДо стамбеног дела куће долазило се спољним степеништем са задње, дворишне стране, склоњеним од погледа пролазника. Типична кровна конструкција на четири воде била је покривена ћерамидом. Поред етнолошке вредности због обележја традиционалне архитектуре, Добринкина кућа, због тога што су је посећивали чланови чувене милановачке породице Настасијевић, има и културно-историјску вредност. Ово је једина стамбена зграда сачувана у изворном облику из предратног периода, због чега је 1977. проглашена за споменик културе. Након што је добила статус културног добра, зграда позната као Добринкина кућа, значајно је изменила изглед извођењем радова на заштити и санацији без услова службе заштите, па је њен данашњи изглед умногоме различит од првобитног." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461878, 44.024279 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа НХ Петра Лековића", "ref:RS:nkd": "SK521", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106315", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106315", "description": "Петар Лековић рођен је 1893. у Сврачкову. Каменорезац по занимању, члан КПЈ био је од пре II светског рата, а затим и члан Среског комитета Партије у Ужичкој Пожеги. У НОБ је, заједно са своја три сина, ступио 1941. Када је формирана Друга пролетерска бригада, постао је заменик команданта Првог батаљона. Назив Првог народног хероја Југославије Петар Лековић је добио још за живота, по одлуци Централног комитета Југославије 1942, а на предлог врховног штаба НОП одреда и Добровољачке војске Југославије за велику храброст, пожртвованост и оданост Народноослободилачкој борби. Погинуо је 1942. на Живњу код Гацког. Родна кућа Петра Лековића, полубрвнара, аутентични је пример народне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.001457, 43.763666 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Железничка локомотива серије 85-005 са тендером", "ref:RS:nkd": "SK522", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108286", "description": "Железничка парна брзовозна локомотива из серије 85-005 произведена је 1930. у Краљевској мађарској државној радионици машина у Будимпешти (MAVAG) и исте године укључена у саобраћај. Локомотива је служила за вучу брзих и путничких возова, мада је могла да служи и у теретном саобраћају, на пругама узаног колосека. Повучена је из употребе 15.9.1974. До првих година XXI века налазила се испред Железничке станице Чачак као експонат, када је, ради ремонта и пуштања у саобраћај на Шарганској осмици, отпремљена у зрењанински Шинвоз, у чијој се старој хали још увек налази. На њено место у Чачку постављена је локомотива без тендера серије 83-017 ((MAVAG, Будимпешта, 1929)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.355406, 43.88998 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс \"Старо село\"", "ref:RS:nkd": "SK523", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105965", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105965", "description": "Црква Светог Петра и Павла у Сирогојну саграђена је 1821. године на темељима старије грађевине.\nЈеднобродне је основе са апсидом, унутра полукружном, а споља петостраном. Црква је пресведена полуобличастим сводом кога носе лукови ослоњени на пиластре, док је на западној страни изведена двоспратна кула – звоник. Омалтерисане фасаде оживљене су фризом аркадица који прати кровни венац.\nУ унутрашњости храма чува се иконостас од 26 сликаних икона насталих током XVIII и XIX века од стране више аутора. Посебно су значајне царске двери на којима се потписао сликар Симеон Лазовић.\nУ близини цркве је 1980. године формиран Музеј „Старо село“ преношењем више обејката народног градитељства. Музејска поставка се састоји од две окућнице и више привредних и јавних обејата. Црква Светог Петра и Павла, гробље и комплекс „Старо село“ заједно су категорисани као непокретно културно добро од изузетног значаја 1983." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.880525, 43.687766 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хамзагића кућа", "ref:RS:nkd": "SK524", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106116", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106116", "description": "Хамзагића кућа утврђена је спомеником културе као последњи пример старе народне архитектуре на подручју Тутина. Породица Хамзагић, као прва беговска породица на која се са Дурмитора доселила на подручје данашњег града, запосела је велика пространства пашњака за гајење стоке, што им је било основно занимање. Убрзо су купили кућу у околини Рожаја и пренели је у Тутин, поставивши је на озидану камену магазу. Кућа је била стара брвнара дурмиторског типа. Саграђена је као спратни објекат, са приземљем у којем је магаза зидана каменом и спратом од талпи везаних на ћерт. Магаза је најпре служила као штала, док се породица бавила искључиво сточарством, а затим као остава. Спратни део је служио за становање породице и он је подељен на кућу са огњиштем, собе и диванхану, која се налази изнад улазних врата приземља и затворена је мушебенцима. Високи четвороводни кров покривен је шиндром. Објекат породице Хамзагић временом је веома оштећен због чега су га власници 1993. расклопили и уклонили из дворишта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.332549, 42.990484 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK525", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108328", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108328", "description": "Према предању, црква Вазнесења Христовог у Дубу настала је 1792, док је у летопису забележено да је обновљена 1828. Изгледа да је храм подигнут на темељима старије богомоље. Брвнара у Дубу спада међу наше највеће и најлепше цркве ове врсте. Грађена је од масивних талпи, са петоугаоном олтарском апсидом и накнадно дограђеним дубоким тремом. Трем је у доњем делу затворен, док су лучни отвори горњег дела завршени профилисаним даскама. Високи доминантни кров, покривен ситним клисом, оставља посебан естетски утисак. Градитељском вештином и обрадом детаља, од којих се истиче резбарија врата, довратника и надвратника као и делова мобилијара (дрвени стојећи чираци и полијелеј), храм у Дубу представља најрепрезентативнији пример цркве брвнаре осаћанског типа. У дупској ризници, која броји чак 17 икона, посебну пажњу заслужују царске двери, настале крајем XVII века и вероватно пренете из неке старије цркве. Изведене су у најбољим традицијама српског средњовековног дубореза, али су данас, на жалост, доста оштећене како дуборезне тако и сликане партије. Неколико икона - укључујући и две престоне - представљају дела руске провенијенције из првих деценија XIХ века, без већих ликовних вредности. Конзерваторски радови на цркви изведени су 1995." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.667585, 43.953693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Вазнесења Христовог", "ref:RS:nkd": "SK526", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106347", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106347", "description": "Вазнесењска црква у Рогачици изграђена је 1857, о чему говори натпис на унутрашњој страни западног зида изнад врата. Храм је синтеза елемената рашке градитељске школе и познобарокних утицаја. Основа је облика слободног крста, са звоником на западној страни и полукружном олтарском апсидом на истоку. Фасада је украшена са два венца слепих аркада различите величине. Веће аркаде, у доњем нивоу, се ослањају на фино обликоване капителе, који почивају на пиластрима. Испод профилисаног кровног венца развија се низ мањих аркада. Унутрашњост је засведена полуобличастим сводом и осликана. Аутор живописа, као и иконостаса је познати сликар Димитрије Посниковић, али је већина фреско-композиција нестручно ретуширана, чиме су значајно изгубиле на својој вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.635585, 44.037459 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква архистратига Михаила", "ref:RS:nkd": "SK527", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106262", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106262", "description": "Црква је изграђена 1820. на месту старије богомоље коју су срушили Турци непосредно пред почетак Првог српског устанка. Ктитори новог храма били су господар Јован Мићић и кнез Средоје. Податке о подизању цркве садржао је натпис, који је данас уништен, али чије је постојање забележио Јоаким Вујић у свом путопису. Храм је у основи триконхос, са две мање бочне апсиде и једном централном у продужетку наоса. На западу се налази полукружни трем, некада дрвени, попут тремова цркава брвнара. Централни простор је засведен полуобличастим сводом, док се изнад апсида налази свод у облику полукалота. Нагиб крова наводи на претпоставку да је првобитни кровни покривач био клис или шиндра, а данас је црква покривена лимом. У цркви се налази вредан иконостас Димитрија Посниковића, настао средином XIX века. Храм у Стапарима припада скупини најлепших дела народног неимарства из периода прве владавине кнеза Милоша Обреновића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.77095, 43.871181 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радомира Вујанца", "ref:RS:nkd": "SK528", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106102", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106102", "description": "Кућа Радомира Вујанца налазила се у непосредној близини манстира Градац и по архитектонским карактеристикама представљала je типичан пример народног градитељства овог краја. Саграђена је средином XIX века и била је једна од најстаријих кућа у околини. Подигнута је на косом терену, са подрумом испод дела куће у којем је соба. Подрум је зидан грубо тесаним каменом, а приземни, стамбени део је од нешто финијег камена. Кров на четири воде био је покривен шиндром. Унутрашњост је била подељена на кућу и собу. У кући је било отворено огњиште смештено уз преградни зид који дели кућу и собу. Кућа Радомира Вујанца у Градцу више не постоји. На њеном месту видљиви су само темељи који су потпуно зарасли у коров. Завод у Краљеву не поседује техничку документацију тако да реконструкција споменика културе није могућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.54015, 43.365964 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа са зидним сликама Бранка Шотре", "ref:RS:nkd": "SK529", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109087", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109087", "description": "Тадића кућа у Доњем Дупцу је веома специфично и оригинално дело. Једноставна сеоска кућа на врху брега са којег се види добар део Драгачева, у годинама Другог светског рата осликана је сценама и мотивима из народног живота. Познати револуционар и сликар Бранко Шотра, током 1942. и у јануару 1943, са сестром Рајком Боројевић, из ове куће, радио је на ширењу ослободилачких идеја код омладине и мештана Драгачева. Уметник који је пре рата активно сликао и излагао, није био у могућности да слика током боравка у Дупцу, па је осликавањем куће оставио траг свог боравка и скривања. Идеализоване, али са сензибилитетом и снагом обликоване фигуре жена и мушкараца, као и разноврсне сцене свакодневног живота и сеоских пејзажа, изванредно су уклопљени у амбијент куће. У стилу сеоског неокласицизма насликане су композиције За вечером, Посело, Мајка са дететом, две мртве природе у медаљонима, Младић са корпом јабука, Старац откива косу и Тесар. У соби стоји сигнатура Љета 1942 на основу које сазнајемо када је кућа осликана. Из фигура избијају снага, животност и оптимизам, у инат околностима под којима су настале. Слике су рађене техником фреско-секо, на кречом препарираном зиду, врло оскудним средствима, зидним бојама у праху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.36138, 43.69822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народне банке", "ref:RS:nkd": "SK53", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105899", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105899", "description": "Палата Нaродне банке изграђена је 1889. године, а дограђена између 1922. и 1925. по пројекту архитекте Константина А. Јовановића за управно-административну зграду Народне банке Краљевине Србије, односно Југославије. Подигнута је на неправилној парцели као слободностојећа грађевина. Доградњом је добила форму затвореног блока са унутрашњим двориштем. Иако се састоји из два корпуса, старијег и новијег, етапнa градњa се уочава само у основи приземља у којој су се појавила два репрезентативна простора - првобитни хол с монументалним двокраким степеништем и новоизграђена шалтер сала. Док је у архитектонској композицији фасада дат јединствен карактер садржаја, дотле је диференцирање програма извршено у диспозицији основа. Распоред просторија остварен је једнотрактно, низањем око централног дворишта. Просторије су, зависно од функције појединих служби банке, смештене по етажама у хијерархијском реду од репрезентативних ка пословним. Народна банка је један од најчистијих примера академског стила како у обради екстеријера тако и ентеријера. Етапност градње видљива у основи не уочава се у обради фасада управо захваљујући доследности у примени академског метода. Фасада је рашчлањена суперпонирањем спратова. Рустично обрађено приземље одељено је од спратова јаким подеоним венцем. Спратови су диференцирани различитим третманом прозора и њиховим обликовањем. Фасаду завршава наглашени зупчасти кровни венац са атиком. Ентеријер банке је такође стилски доследно изведен. Иако је настао у размаку од готово четири деценије, уједначено је обрађен с незнатним разликама у употребљеној декорацији. Репрезентативни холови осветљени стакленим лантернама богато су полихромно обрађени применом различитих материјала – камена, керамичких плочица, штукo и сликане декорације. Централно место заузима скулптура, персонификација Србије, рад вајара Ђорђа Јовановића. Нацрте за уређење ентеријера такође је радио Константин Јовановић. Зграда Народне банке представља једно од најбољих остварења српске академске архитектуре, најбољи пример стилa и најзначајније дело архитекте Константина А. Јовановића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453646, 44.818592 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гавровића Чардак", "ref:RS:nkd": "SK530", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107331", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107331", "description": "Као један од групе чардачића који су постојали крај цркве брвнаре у Прањанима насталих по њеној изградњи 1827, Гавровића чардак пренет је у двориште власника по престанку његове функције код цркве. Грађен је од дрвета, као спратна зграда од две просторије, квадратне основе високог стрмог крова покривеног шиндром, са шиљком на врху. У приземљу је остава, а на спрату просторија за одмор и обедовање до које се долази затвореним дрвеним степениш тем. Овакве зградице служиле су својим власницима за смештај, о већим црквеним празницима и саборима, примање гостију и пријатеља и обедовање са њима. Имали су их само најимућнији домаћини. Гавровића чардак представља развијену варијанту најстаријег типа ових градњи подизаних крај цркава у првим деценијама ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.207322, 44.01218 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK531", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106698", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106698", "description": "Црква Рођења Свете Богородице је грађена од 1807. до 1810, током Првог српског устанка, а ктитори су свештеници Лука Кнежевић и Јован Савић-Кнежевић. Једнобродна је грађевина са основом облика уписаног крста, над којим се уздиже витка осмострана купола. Припрата је дограђена 1856. У уметничком смислу вреди истаћи лепо обликоване и занатски добро обрађене довратнике и лук улазних врата. У унутрашњем простору својим уметничким својствима истиче се класицистички обликован иконостас, са иконама у духу романтизма из 1903. године, дело сликара Душана Обреновића, живописца из Крагујевца. Са друге стране, црква се мора посматрати као део целине коју у центру села образују стара школа и споменик Горачићкој буни из 1893, упереној против краља Александра Обреновића, када је у сукобу либерала и радикалске општинске власти страдало 18 људи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.33498, 43.77387 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лазаревића чардак", "ref:RS:nkd": "SK532", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106187", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106187", "description": "Гостинска кућа из прве половине XIX века, грађена је на равном терену, са подрумом\/магазом испод читавог објекта, доксатом и две собе на спрату. Подрум је зидан грубо обрађеним каменом, а спрат је од чатме. Дубоки доксат\/чардак је од дрвета са ниском оградом од шашовака. Четвороводни кров је покривен ћерамидом. Недостатак интересовања власника за очување овог чардака, као и одсуство текућег одржавања након изведених радова, резултирали су оштећењима крова услед померања покривача од ћерамиде. Лошем стању зграде допринели су и земљотреси из 2007. и 2010, а коначан епилог је комплетно рушење чардака након обилних падавина 2014." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.277831, 43.916629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Саве Јовановића Сирогојна", "ref:RS:nkd": "SK533", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106341", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106341", "description": "Кућа народног хероја Саве Сирогојна првобитно је била саграђена у Гостиљу, где ју је крајем XIX века од Павла Митровића купила породица Јовановић и која ју је потом пренела у село Трнава на садашње место. Саграђена је на косом терену, правоугаоне основе, са подрумом и приземљем које се састоји од куће са огњиштем и собе. Подрум има три зида од ломљеног камена пешчара, а четврти, на којем се налази улаз, направљен је од талпи ужлебљених у диреке. Зидови приземља су од тапли везаних на ћерт. Кућа има двоја наспрамно постављена врата и веома стрм кров на четири воде покривен шиндром. Осим етнографског кућа има изузетан историјски значај јер је у њој рођен народни херој Сава Јовановић Сирогојно (1926−1944). За изузетну храброст показану са само седамнаест година, 1953. проглашен је за народног хероја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.853399, 43.694496 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци средњовековног града Рас", "ref:RS:nkd": "SK534", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108433", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108433", "description": "Најстарије, мање градинско насеље на брду изнад ушћа Себечевске реке у Рашку датира још из раног бронзаног доба, док је млађа, гвозденодобна насеобина била знатно већа. Погодан плато Градине коришћен је и током целог периода римске доминације. Тако је касноантичка тврђава била једна од највећих у низу утврда подигнутих ради безбедне експлатације руда на простору између Ибра и Лима. Коришћена је у континуитету све до краја VI века, а затим је поново скромно насељена током друге половине IX века. Током X века, посада тврђаве је ипак мало бројнија, а онда је кроз цео XI век тврђава била скоро напуштена. Значајна промена десила се крајем XI столећа када је Византија на Расу изградила нови сухозидни и земљано палисадни бедем и брањени простор проширила на целу зараван. Међутим, за време српско-византијског сукоба средином XII века, Срби су спалили ту тврђаву. Византија је у време цара Јована II Комнина, на трасама старих палисада подигла нову тврђаву од чврстог материјала, којом је обухваћена читава зараван на врху Градине. Камени бедеми су према приступачним странама ојачани кулама, главну капију су такође штитиле две куле, а испред главног каменог бедема налазио се спољни земљани бедем.\nИпак, најзначајније раздобље у историји Раса је наступило средином XII века. Тада је од пограничне тврђаве, Рас постао једно од владарских средишта. Већина истраживача сматра га престоницом великог жупана Стефана Немање.Током целе друге половине XII века, Рас је интензивно коришћен и дограђиван. Зазидана је западна капија и отворена нова поред главне куле, а све куле су ојачане. У северном делу утврђења, изграђене су нове простране грађевине резиденцијалног комплекса са укопаним подрумима, али и низ кућа брвнара. У оквиру резиденцијалног комплекса налазила се и кула за становање, као и једна од највећих житница на територији византијске културне сфере. Када је у међусобним борбама Немањиних синова Стефана и Вукана, дошло до разарања тврђаве, одмах по окончању сукоба предузета је обнова и ојачање бедема и подигнути су нови дрвени објекти. За време владе краља Радослава у Расу се налазила ковница новца. До изненадног паљења и коначног напуштања тврђаве, изгледа да је дошло током насилне смене на српском престолу када је устоличен краљ Владислав, а свргнути Радослав побегао. Слој последње деструкције тврђаве Рас поуздано је датован са преко 20 комада новца краља Радослава кованих почетком четврте деценије XIII века.\nПосле систематских археолошких ископавања извршена је конзервација целог утврђења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.416128, 43.128638 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква вазнесења Христовог \"Градац\"", "ref:RS:nkd": "SK535", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106158", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106158", "description": "Данашња чачанска црква подигнута је на остацима Богородице Градачке, задужбине жупана Страцимира, брата Стефана Немање, с краја XII века. О угледу манастира, са црквом посве- ћеном Успењу Богородице, сведочи Студенички типик с почетка XIII века, по коме је градач ки игуман учествовао у избору студеничког старешине. У повељи Стефана Првовен- чаног, на зиду жичког звоника, Страцимирова задужбина је изједначена са Студеницом, Св. Ђорђем у Расу и Хиландаром. О њеном репрезентативном изгледу сведоче сачувани фрагменти архитектонске пластике. За време владавине Турака, од 1459. до 1834. чачанска црква је три пута претварана у џамију. Њен садашњи изглед је последица великог броја обнова, од којих је последња била између 1926. и 1929, под руководством арх. Петра Поповића. Црква је једнобродна, са развијеним олтарским простором који чине три апсиде, пространом припратом и бочним улазима. Централни простор храма наткриљује неуобичајено велика купола, ослоњена на дубоке тромпе са посувраћеним луком, што је одраз времена у коме је црква била џамија. Улаз на западној страни фланкиран је двема високим кулама. Фасаде су оживљене двоструким слепим аркадама и високим, узаним, лучно засведеним прозорима. Монументални иконостас, рад Живка Павловића из Пожаревца, потиче из времена обнове од 1834. до 1846. која је предузета пре свега захваљујући ужичком епископу Нићифору Максимовићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.349232, 43.893632 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела", "ref:RS:nkd": "SK536", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106301", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106301", "description": "Црква Светих Арханђела изграђена је крајем XVIII века заслугом кнез-попа Марка Борисављевића, на месту старе цркве брвнаре из XVI века. Верује се да је на овом простору постојао још старији средњовековни храм. Црква је једнобродна грађевина са припратом на западној страни и полукружном апсидом на истоку. Мало осмострано кубе је дозидано 1910. Црква је имала вредан иконостас, рад Симеона Лазовића, чувеног иконописца с краја XVIII и почетка XIX века. Од њега је данас преостало свега неколико веома оштећених икона које се налазе на рестаурацији у Заводу за заштиту споменика културе Краљево." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.979919, 43.414165 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Мирка Томића", "ref:RS:nkd": "SK537", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-06-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106379", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106379", "description": "Народни херој Мирко Томић (1909-1943) значајно је име Комунистичке партије Југославије и НОБ-а. Током студија на Правном факултету у Београду Мирко Томић је био активан комуниста. Због својих активности више пута је хапшен и затваран. У родним Парцанима ширио је идеје међу омладином и био члан Главног одбора Земљорадничке левице. Организовао је велике народне зборове у градовима централне Србије, а био је и један од оснивача Јастребачког партизанског одреда. Ухваћен је и рањен у Београду, где је преминуо у Државној болници 17. јануара 1943. Кућа у којој је рођен Мирко Томић била је приземна, правоугаоне основе са кровом на четири воде покривеним бибер-црепом. Грађена је дрвеном конструкцијом са испуном од смеше блата и сламе. Кућа Мирка Томића у Парцанима више не постоји, на њеном месту видљиви су темељи зарасли у коров. Завод не поседује техничку документацију тако да реконструкција споменика културе није могућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.214952, 43.690023 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Смедеревска тврђава", "ref:RS:nkd": "SK538", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109278", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109278", "description": "Смедеревска тврђава налази се на десној обали Дунава, на ушћу реке Језаве. Дунав, Језава и Петијевски поток условили су троугаону основу тврђаве која је у просторном смислу подељена на Мали и Велики град. Саградио ју је деспот Ђурађ са намером да у њу смести седиште цивилне и црквене власти. Посебно је обраћана пажња на бедеме према копненој - лако приступачној страни, стога на тој страни имају највише кула. Мали град је посебно утврђени владарски двор, са свих страна опточен водом. У његовом централном делу налази се каменом зидани бунар, а улазило се са југозападне стране, кроз двојни систем капија. У Великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим просторијама и грађевине за становништво. На варошком бедему биле су две капије. У Малом граду налази се шест кула, од којих је на једној натпис из кога се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Велики град опасује деветнаест кула. Куле су широке око 11, а високе око 20 м . Рађене су од ломљеног камена у добром кречном малтеру. Дебљина зидова достиже и до 4,5 м . Најдебљи су бедеми према копненој страни. Смедеревска тврђава заузима простор од око 11 ха. Турци су 1480. дозидали по једну полигоналну кулу на сва три угла, као и кулу на средини варошког бедема. Куле су биле обезбеђене топовима. Смедеревска тврђава се археолошки истражује више деценија, а извођени су и конзерваторско-рестаураторски радови." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.92777, 44.66972 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Покајница", "ref:RS:nkd": "SK539", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107318", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107318", "description": "Цркву брвнару посвећену Преносу моштију св. Николе подигао је 1818. кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони св. Ђорђа као и година урезана у талпу лево од улаза у цркву. Њен настанак у близини места на којем је Вујица Вулићевић учествовао у убиству свог кума Карађорђа тумачен је као чин покајања, по чему је храм и добио име. Као мирска црква служила је до 1954, када је претворена у манастир. Грађевина је једнобродне основе са петоугаоном апсидом и седмоугаоним тремом за који се сматра да је подигнут 1880. Кров је висок и покривен шиндром која се по ободу завршава веома испуштеном стрехом. Унутрашњост храма подељена је на припрату изнад које је галерија, наос засведен шашовцем и олтарски део. Оригинални иконостас (Распеће, Апостолски чин, престоне иконе - Богородица са Христом, Исус Христос, Св. Јован Крститељ, Св. Никола и Св. Ђорђе на коњу, царске двери, северне бочне двери) остварење је Константина зографа који је радио у Србији у другој и трећој деценији ХIХ века. У порти се налази дрвена звонара с кровом од клиса као и конак, вероватно из времена градње цркве, са дрвеним решеткама на прозорима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.056343, 44.310196 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда илегалних партијских штампарија", "ref:RS:nkd": "SK54", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103871", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103871", "description": "У овој згради, у улици Рајка Митића бр. 12, од 1. августа 1941. до 31. августа 1943. године радила је илегална штампарија Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Велику заслугу за њен рад имала су три народна хероја – Бранко Ђоновић, Слободан Јовић и Мило Бошковић. Непријатељу није пошло за руком да је открије. Зграда је подигнута пред сам II светски рат, али је у ваздушном нападу 6. априла 1941. године оштећена тако да је довршена октобра 1941. године. Према идејама Светозара Вукомановића-Темпа и Ђорђа Андрејевића Куна архитекта Ђорђе Станић пројектовао ју је управо за потребе штампарије. Зграда се састојала од приземља и спрата и налазила се на неравном терену па је то искоришћено да се сазида скривена просторија у коју се улазило из плакара на првом спрату. У тој просторији су одштампани многи партијски материјали, брошуре и прогласи. У меморијални музеј зграда је претворена 1950. и обележена спомен-плочом. Музејска поставка је представљала рад свих илегалних штампарија које су радиле на територији Београда за време рата али и у периоду између два светска рата. Музеј је радио до августа 2000. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463638, 44.78141 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK540", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108038", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108038", "description": "Налази се на смедеревском гробљу. О ктитору и времену изградње храма нема историјских података, па се датовање у прву половину XV века одређује на основу стилске анализе архитектуре. Црква припада споменицима моравске градитељске школе. У облику је триконхоса, сажете варијанте уписаног крста. Крстообразност основе не огледа се у систему кровова. На пресеку кракова крста издиже се купола осмостраног тамбура на чијим су угловима прислоњене колонете повезане луковима. Све три конхе споља су петостране, а на њиховим странама, као на тамбуру, прислоњене су слепе аркаде повезане колонетама. Фасаде су по хоризонтали украшене соклом и кордонским венцем, а на поткровном венцу низом зупчасто постављених опека. Изнад кордонског венца на бочним зидовима су слепе аркаде, а изнад сокла прозорски отвори у виду окулуса, монофора и бифора. На отворима је постављена пластична декорација у виду геометријског преплета и тордиране траке. Црква је зидана квадерима камена у алтернацији са три реда опеке. Храм је живописан знатно касније, према стилским одликама највероватније почетком ХVII века. У иначе стандардном програму пажњу привлачи илустрација 149. псалма. Пре 1808. Никола Апостоловић насликао је иконе за иконостас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.922818, 44.664108 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава Рам", "ref:RS:nkd": "SK541", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108690", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108690", "description": "Тврђава Рам налази се на 30 км североисточно од данашњег Пожаревца, на десној обали Дунава. Подигнута је на стени која се са северозападне стране спушта ка Дунаву. Прилаз тврђави био је са југоистока, а у њу се улазило кроз донжон кулу. Рам је саградио Бајазит II 1483, одмах после подизања града Кулича. Основа тврђаве је неправилна, у облику полигона са пет страна. Величина унутрашњег простора износи 25х35 м . Поред донжона тврђава има још четири куле, готово равномерно распоређене, различитих основа, али сличних по архитектонској концепцији. Све куле су имале приземље и три спрата. На сваком спрату био је по један отвор за топ. Шетна стаза бедема и кула је са спољне стране имала парапет са зупцима за заклон војника-стражара. Тврђава Рам је грађена као типично војничко артиљеријско утврђење од ломљеног камена у добром кречном малтеру, а коришћена је и опека за сводове. Ширина и дебљина бедема је различита од 1,87 м до 3,35 м . У централном делу тврђаве налазе се остаци џамије. Тврђава је опасана ровом са два мања спољна бедема. У непосредној близини тврђаве је караван сарај који је саграђен истовремено са њом. Археолошка истраживања вршена су 1980." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.330471, 44.812778 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Благовештење, остаци митрополије и пећинске испоснице код Ждрела у Горњаку", "ref:RS:nkd": "SK542", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104034", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104034", "description": "Изнад десне обале Млаве, на улазу у Горњачку клисуру из правца Петровца, налазе се Митрополија са Малом црквом и манастир Благовештење. Црква манастира Благовештења са пратећим објектима изграђена је на равним платоима добијеним системом каскадно распоређених потпорних зидова. Основа цркве је типични моравски триконхос, па је датована у крај XIV века. У средишту олтарске апсиде пронађена је дводелна камена часна трпеза. Комплекс манастира Митрополије налази се на просторној заравни испод Малог Вукана. Основа цркве је у облику тролиста са полукружним певничким апсидама. На месту где почињу проширења певничких конхи налазе се пиластри, а у линији пиластра и четири зидана ступца, што није уобичајено код цркава моравског стила. У унутрашњости цркве пронађено је неколико комада декоративне камене пластике и делови велике камене розете на поду спољне припрате.Источно од Велике су остаци Мале цркве (Богородица Пречиста), једнобродне правоугаоне основе са изнутра полукружном, а споља тространом апсидом. Зидови цркве су обложени тесаним квадерима сиге. На очуваним површинама зидова у унутрашњости цркве откривени су остаци живописа из XIV века. Читав комплекс археолошки је истражен између 1979. и 1981. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.535508, 44.272355 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тршка црква", "ref:RS:nkd": "SK543", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107798", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107798", "description": "Црква посвећена Рођењу Богородице (раније св. Николи) налази се у селу Тргу, 3 к м удаљеном од Жагубице на путу ка Петровцу на Млави. О овој цркви нема никаквих података до 1734. када је забележено да је саграђена пре 460 година, што би значило да је основана 1274. Прве измене доживела је још у време деспотовине 1430, о чему сведочи запис на сачуваној каменој плочи. Не зна се када је страдала током турске окупације, а обновљена је крајем XVIII века. Карактеристичне за своје време, преправке из 1860. чији је ктитор био Ламбра Ђорђевић, трговац из Жагубице, укључиле су пробијање зида између наоса и припрате, када је дозидан и ексонартекс. Њен изглед, иако је доживео бројне измене, јасно показује да је црква средњовековна, а детаљна истраживања датовала су је у крај XIII века. Посебно је занимљив скулптурално украшен камени портал на западној фасади са флоралним и зооморфним мотивима, попут конзола у облику грифона као на црквама рашке школе. Иако поседује особености сакралних грађевина из средишта државе Немањића X века подигнута је у граничним областима на северу, чиме заузима посебно место у групи којој стилски припада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.748108, 44.227106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Копорин", "ref:RS:nkd": "SK544", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109010", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109010", "description": "Манастир Копорин се налази у истоименом селу удаљеном око 6 км од Велике Плане у тешко приступачном крају. Манастирска црква, посвећена св. Стефану, подигнута је за време владавине деспота Стефана (1389-1427) уз чији портрет је сачуван натпис са титулом деспота коју је Стефан Лазаревић стекао после битке код Ангоре 1402. године, на основу чега се датује сликарство. О ктитору као ни времену подизања храма нема података. Била је у рушевном стању до 1880, када је почела обнова. Основа цркве је сажетог уписаног крста, који се препознаје у кровној конструкцији. Над укрштеним крововима је кубе саграђено на мало издигнутом коцкастом постољу, осмостраног тамбура са прозорским отворима под слепим аркадама са прислоњеним колонетама. Олтарска апсида је полукружна, неправилног облика, обновљена у XIX веку, када је, као што је то био чест случај, дозидана припрата и пробијен лучни отвор на западном зиду. Фреске су делимично очуване, сродне онима које је извела радионица зографа и митрополита Јована у цркви св. Андреје на Тресци и његовог брата јеромонаха Макарија који је живописао манастир Зрзе код Прилепа, па се претпоставља да су њихови настављачи радили копоринске зидне слике. Касних педесетих и током шездесетих година рађена је конзервација архитектуре и живописа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.001659, 44.3153446 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старог Начелства", "ref:RS:nkd": "SK545", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104681", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104681", "description": "Уз главни градски трг подигнута је у духу европске архитектуре једна од првих значајних грађевина у Смедереву. Зграда Среског начелства (данас Окружни суд) изведена је између 1886-1888. према пројекту архитекте Александра Бугарског. Академски је обликована са елементима класицизма и ренесансе. Архитектонска концепција је заснована на симетричној композицији са основом у облику слова Е. Има приземље и један спрат, а само над средишњим ризалитом централног тракта и други спрат. Наглашена је хоризонтална подела фасада. У приземљу је фасада рустично обрађена имитирајући квадере и лукове изнад полукружних прозора. Централни ризалит, истурен 3 м , има два масивна ступца у приземљу, балкон са балустрадом и лучним прозорима на спрату, архитравно завршеним прозорима другог спрата и високом атиком изнад кровног венца. Сви углови зграде посебно су наглашени (као и централни ризалит) рустично обрађеним квадерима и атикама. Ентеријер је скромније изведен (профилисани венци и оквири на бочним зидовима и плафону), осим улазног хола и велике свечане сале (чија декорација није сачувана). Обимније интервенције на објекту извршене су 1963. године. када је постављен и мозаик Р. Глигоријевића на централном степеништу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.926743, 44.6656 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Начелства Окружја Пожаревачког", "ref:RS:nkd": "SK546", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105900", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105900", "description": "Здање Окружног начелства подигнуто је 1888–89. у духу бечког академизма са облицима појединих детаља инспирисаним италијанском ренесансом. Зграда има подрум, приземље, спрат и поткровље дограђено после 1955. Представља прекретницу у изградњи јавних грађевина у Србији XIX века монументалном репрезентативношћу, симетричним распоредом маса главног и бочних трактова, једноставно и функционално организованим унутрашњим простором са сликаним композицијама и декоративном пластиком. Дилема око аутора пројекта још увек није разрешена – наводе се архитекте Министарства грађевина Фридрих Гизел, као и окружни инжењер Милер. Сигурно је да су извесне коректуре пројекта урадили угледни архитекти Министарства грађевина Јован Илкић и Душан Живановић. Изградња градског парка око зграде трајала је до 1894, по класичним узорима строго геометријског концепта. У централном делу је постављена скулптура кнезу Милошу Обреновићу (вајара Ђорђа Јовановића 1898), у северном делу парка биста Васе Пелагића (вајара Стевана Боднарова 1955), у јужном делу бисте народних хероја: Божидара Димитријевића Козице (вајара Божидара Обрадовића), Бошка Вербалова (вајара Николе Јанковића) и Чеде Васовића (вајара Стевана Боднарова)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.186119, 44.619956 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Друмска механа породице Младеновић", "ref:RS:nkd": "SK547", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104656", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104656", "description": "Стара друмска механа породице Младеновић у Сараорцима, у улици Маршала Тита бр. 112, недалеко од Смедерева добро је очуван примерак друмске механе из друге половине ХIХ века. Претпоставља се да је подигнута пре 1830, и да је првобитно била мензулана, која је у турској царевини служила као поштанска станица у којој су се чували одморни коњи за татаре-поштаре. Овај термин задржао се и у Кнежевини Србији за објекте исте намене. Механа је приземна, димензија 30х15 м , подигнута уз некадашњи Цариградски друм. Саграђена је у бондручном конструктивном систему, са двоводним кровом покривеним ћерамидом. Има осам просторија, два ходника и трем централног типа, са лажном моравском аркадом. Лукове аркаде носи седам дрвених стубова са мањим проширењима у горњем делу, без детаља и профилације. Један део објекта данас има стамбену намену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.079697, 44.488186 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK548", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109076", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109076", "description": "Манастир Витовница са црквом посвећеном Успењу Богородице смештен је на десној обали истоимене реке, у близини Кучева, источно од Петровца на Млави. Према предању, мана-стир је изградио краљ Милутин после победе над бугарским одметницима Дрманом и Куделином, између 1289. и 1291. Први писани помен о Витовници потиче из 1537, из времена турске власти. Обновљена је 1856, трудом игумана Хаџи Стефана Бојовића. Том приликом, браћа Иван и Милија Марковић извела су живопис и сликану декорацију иконостасне преграде. Успењска црква, грађена у стилу моравске архитектуре, малих је и складних пропорција, сажете триконхалне основе, са конхама споља полигоналним, а изнутра полукружним, и куполом коју носе пиластри. Накнадно су дозидане спољна припрата и кула-звоник. Дуж северне, источне и јужне фасаде, испод профилисаног кровног венца, тече фриз слепих аркада. Изнад северних врата налази се камена плоча из 1218. са натписом на старојерменском и старословенском језику, пренета из цркве у Орешковици, познате као Јерменска." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.544188, 44.378557 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK549", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108483", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108483", "description": "Једна од најстаријих и највећих цркава брвнара налази се у селу Крњеву близу Смедерева. Посвећена је св. Ђорђу и по предању је настала средином XVIII века, али је крајем истог и почетком следећег столећа више пута преправљана. Ове обнове измениле су њену основну архитектонску концепцију: уз западну страну цркве дозидан је правоугаони трем са аркадама, а талпе су прекривене малтером и окречене. Нагиб крова је смањен као што је и шиндра замењена црепом. Таваница, иконостас и довратници украшени су дрворезбареним и бојеним орнаментима од којих се посебно издвајају розете на своду од шашоваца. Крњевачки храм поседује велику збирку икона с преласка из XVIII у XIX век. Оне представљају делове некадашњих портативних триптиха малих димензија, сада фрагментарно сачуваних, на чијем централном паноу се увек јавља Богородица са малим Христом, док су на бочним крилима сликани највише поштовани и у народу популарни светитељи. Мада се угледају на позновизантијску уметност, невешт цртеж и жива колористичка решења показују слабу образованост анонимних зографа који стварају у доба бурних догађања судбоносних за српску историју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.027199, 44.397913 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Магистрат", "ref:RS:nkd": "SK55", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107230", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107230", "description": "Магистрат у Земуну основан је 1751. године, а 1755. Земун је добио прву градску кућу. Била је то приземна барокна зграда с мансардом, која је служила као магистратска зграда до 1832, а од тада су у њој становали магистратски чиновници.\nИзгорела је у пожару 1867. године. Од 1823. до 1832. године поред старе зграде саграђена је, по плановима земунског градитеља Јозефа Фелбера, нова магистратска зграда у духу класицизма. Зидана је од тврдог материјала, с међуспратним сводним барокним конструкцијама у приземљу и архитравним на спрату. Обликована је симетрично, с плитким средишњим ризалитом који се завршава тимпаноном. Има подрум, приземље и спрат. Диспозиција просторија у двотрактној шеми произашла је из састава и садржаја Магистрата који је био подељен на више службених одељења. Зграда је 1836. године, према плановима које је потписао градски канцелист Крижанић, проширена доградњом на месту некадашње куће Милоша Урошевића. Новоизграђени део изменио је првобитну чистоту класицистичке концепције и поред тога што су доследно поновљени грађевински и обликовни елементи старијег дела зграде. Земунски Магистрат био је смештен у овој згради до 1871. године, када је она предата на коришћење Суду који је ту боравио дуги низ година. \nЗграда Магистрата представља најчистији примерак класицизма у архитектури Старог језгра Земуна и материјално сведочанство развоја земунске општинске управе чији континуитет досеже до 1751. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.413274, 44.84434 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK550", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104684", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104684", "description": "У Смедеревској Паланци је сачувана највећа црква брвнара у Србији. Подигнута је крајем треће деценије ХIХ века и посвећена пророку Илији. Првобитно се налазила усред насеља, али је 1906. премештена на гробље где је и данас у функцији. Њену изградњу предање везује за извесног Петра Андрејевића, родом паланчанина. Ниска и гломазна грађевина је без трема, са кровом благог нагиба, раније прекривеног ћерамидом, а сада бибер-црепом. Пространа унутрашњост, засведена таваницом од шашоваца и осветљена прозорима са решеткама од кованог гвожђа, састоји се од припрате, главног дела храма и олтарског простора који је полигонално завршен. Оригинална иконостасна преграда настала је 1830. Датовање је извршено према натпису на царским дверима где су, поред уобичајених представа, при дну сваког крила насликана по три архијереја. Велики број икона се приписује Јовану Стергевићу, познатијем као Јања Молер, плодном зографу родом из Македоније који је током прве половине ХIХ века са својом радионицом осликао око двадесетак олтарских преграда у Србији кнеза Милоша. Он је радио у чак четири цркве брвнаре (Брзан, Лозовик, Смедеревска Паланка и Селевац) од којих му је паланачки иконостас можда најмање успешно остварење." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.951762, 44.370194 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Град Кулич", "ref:RS:nkd": "SK551", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102543", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102543", "description": "Утврђење Кулич налази се у непосредној близини ушћа Велике Мораве у Дунав, недалеко од истоименог насеља. Остало је изван простора заштићеног насипом, па је нарочито после изградње ХЕ „Ђердап“ периодично преплављено и често непирступачно.\nПоуздану слику о његовом историјском и архитектонском развоју тешко је склопити, због оскудних истријских података и недовољне археолошке истражености.\nДанас видљиви остаци утврђења могу се датовати у време турско-аустријских сукоба, крајем XVII и почетком XVIII века. Зидано је претежно од камена, али је коришћена и опека, а као везиво кречни млатер. У основи има полигонални (највероватније шестоугаони) облик, са две капије и више топовских отвора. Са свих страна је опасано воденим ровом, повезаним са Дунавом. Има пречник од приближно 70 m и бедеме очуване до висине од 5 m.\nС обзиром на значајан стратешки положај важан за контролу копнених и водених путева, који су се овде укрштали, претпоставља се да је први војни објекат саграђен већ почетком римске колонизације Подунавља (I-II век н.е.) и формирања војне границе (лимеса) дуж десне обале Дунава, коју је чинио систем различитих војних објеката повезаних путем. У рановизантијско доба цар Јустинијан (527-565) је уз бројна друга утврђења, вероватно обновио и Кулич град, а и током средњег века и у периоду турске власти је уз различите преправке било активно војно упориште. Коришћено је и током великих светских ратова у XX веку, када је изграђено неколико бетонских бункера. Унутар утврђења се до средине осамдесетих година XX века налазило сеоско гробље, када је измештено на заштићену локацију ближу данашњем насељу.\nПостепено је због густог растиња и воде постало готово неприступачно и тешко сагледиво." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.029332, 44.71453 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK552", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107684", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107684", "description": "На некадашњем Цариградском друму, недалеко од Смедерева, налази се село Осипаоница, у коме је 1826. године у пространој порти изграђена црквa Светог aрхистратига Гaврилa. Подигнутa je на старијем култном месту, у делу села званом Лалић, па је у литератури позната и као Лалићка црква. Њен градитељ био је познати неимар Милутин Гођевац, а сачувана су документа у којима се као ктитор наводи кнез Милош. У непосредној близини цркве налазила се масивна дрвена звонара, велика собрашица и стари парохијски дом.\nЦрква је подигнута кaо jeдноброднa правоугаона грaђeвинa, сa полигоналном олтарском апсидом на истоку, полукружним бочним пeвницaмa и нaглaшeним дрвeним полукружним трeмом нa зaпaдноj стрaни, кога чини шест дрвених стубова постављених на зиданој огради. Грађена је кaмeном и опеком, са изразито стрмим кровом, заобљеним у источном и западном делу, који је некада био покривен шиндром. Иако је подигнута од чврстог материјала, у смислу пропорцијског односа масе крова и ниских зидова, грађена је по угледу на цркве брвнаре, са малим прозорима, дрвеним коритастим сводом и дрвеним тремом. Данас је црква покривена поцинкованим лимом.\nУ цркви се налази иконостас са престоним иконама из 1827-1829. године, рад Jaњe Молeрa, најпознатијег сликара из времена кнеза Милоша. Поједине иконе осипаоничког иконостаса у литератури се приписују Николи Aпостоловићу, истакнутом сликaру устaничкe Србиje. У цркви се чувају и бројни стари, веома вредни богослужбени предмети и књиге.\nУ непосредној близини налази се и црква изграђена крајем XX века, нова звонара и парохијски дом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.061017, 44.53844 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије \"Јован Јанићијевић\"", "ref:RS:nkd": "SK553", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99992", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99992", "description": "Велики добротвор Смедерева Димитрије Дина Манчић (1827-1882) завештао је тестаментом део свога имања са кафаном зв. „Маркићева“ за подизање Гимназије смедеревске. По скицама знаменитог архитекте Милорада Рувидића из 1904. године, на месту некадашње кафане подигнута је Гимназија. Европски образован, отмен и елегантан, Рувидић објекат пројектује у складу са природом свог бића. Тестаментални услов изградње, био је да се на зграду стави надпис „да је исту гимназију подигао он Дина за спомен његов и његове жене Љубице“. Овај натпис никада није постављен.\nОд изворно пројектованог и изведеног спратног објекта складних и елегантних пропорција (са наглашеним угаоним ризалитима), концепцијски заснованог на доследној примени ренесансног принципа пуне симетрије и рустично обрађеним приземљем, изнад кога је спрат богато декорисан вученом и ливеном пластиком изведеном у духу класицизма (са примесама утицаја сецесије), до данас је остало сачувано само крило у Улици Саве Немањића. Током доградње великог обима изведене 1934-1935. године, изградњом још једног крила, масивног централног ризалита са главним улазом и свечаном салом на спрату, и у складу са тим, увођењем нове-главне осе симетрије, суштински је промењена изворна функционална концепција објекта. Неокласицистички изведен, тешки ризалит са наглашеним стубовима и псеудобарокном атиком украшеном мушком и женском фигуром у полулежећем положају, на антички начин изведеним, постао је главна архитектонска доминанта зграде. Примена начела академизма, огледа се у доследној примени строгог ритма и правилној смени пуног и празног, на објекту у целости." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.928467, 44.664395 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK554", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101766", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101766", "description": "Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву спада међу највеће храмове XIX века у Србији. Изведена као прва реминисценција једног српског средњевековног споменика, цркве Свете Тројице манастира Манасије, представља леп пример врхунца раног романтичарског историцизма.\nЊен протомајстор био је познати македонски неимар и зограф Андреја Дамјанов из Велеса, који је по нешто измењеном плану архитекте Јана Неволе зидао цркву у периоду од 1850. до 1854. године. По свом архитектонском склопу она представља комбинацију триконхоса, развијеног уписаног крста са пет купола и тробродне базилике. Унутрашњим простором доминира наос на који се надовезују на источној страни троделни олтарски простор, певничке конхе на северној и јужној и на западној страни припрата са галеријом. Изнад галерије подигнут је барокни звоник. Фасаду цркве одликује богата пластична декорација изведена као спој српске средњевековне традиције, барока и исламског утицаја.\nС обзиром да није била осликана, док је првобитан иконостас страдао за време Првог светског рата, Упрaвни одбор Црквeнe општинe Смедерево 1935. године зaкључује Уговор о живописaњу хрaмa и изрaди иконa зa иконостaс сa Aндрejом В. Бицeнком, aкaдeмским сликaрeм из Бeогрaдa.\nЖивопис и иконе на иконостасу представљају изузетно вредну сликарску целину, стилски изведену као компромисно решење између српске традиционалне религиозне слике, савременог богословља, руске традиције и академског стила. Из сликаног програма посебно се издвајају композиције Пренос моштију Светог Луке у Смедерево и Проповед на гори као представе са снажним историјским и верско-политичким карактером, употпуњене портретима аутентичних историјских личности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.927365, 44.665048 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Прва смедеревска кредитна банка", "ref:RS:nkd": "SK555", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100737", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100737", "description": "Након Београдског кредитног завода и Прве српске банке, основана је 1871. године Прва смедеревска кредитна банка. Имајући у виду да је Смедерево тада била погранична варош, у којој се обављала велика трговина између Србије и углавном Аустроугарске, оснивање новчаног завода имало је за циљ да омогући што ефикасније трансакције у економији. Након договора постигнутог на слави трговачке породице Рашић 1870. године, између најугледнијх смедеревских трговаца, представника крупног капитала и тадашње грађанске класе у настајању, дошло је до оснивања банке. Први председник Привременог одбора банке био је трговац Мата Поповић, члан депутације која је 1858.год. вратила Милоша Обреновића у Србију, а потпредседник Дина Манчић, трговац, а касније и добротвор града Смедерева. Уз њих, оснивачи су били: Јанаћије Константиновић, власник првог млина у Смедереву и потоњи народни посланик и председник општине, Георгије Нуша, Јован Шпартељ, Јефрем Марић, Стојан Рашић, кафеџија Анастас Томић-Калкаљера, посланик и председник општине Гаврило Чупић, адвокат Михајло Стојковац, Ђорђе Павловић и Таса Стојановић.\nПо проjeкту инж. Jовaнa Бaнићa и Димитриja Милошeвићa из Смeдeрeвa, у главној улици која води од цeнтрaлног грaдског трга до пристаништа, у периоду 1903-1904. годинe, подигнута је згрaдa Првe смeдeрeвскe крeдитнe бaнкe. Рeпрeзeнтaтивнa и мaсивнa, изгрaђeнa у духу eклeктицизмa с почeткa XX вeкa, својом архитектуром заснованом на ренесансним начелима примене принципа пуне симетрије спaдa у стилски врeднa остварења. Објекат има основу сложеног облика изведену у облику словa Т. Састоји се од подрума, високог призeмља и таванског простора. Главна улична фасaдa нешто тежих габарита, добрих пропорција сa нaглaшeним цeнтрaлним делом, обликована је у духу неоренесансе, са примесама необарока. Нa цeнтрaлном ризaлиту, богатсво и отменост декоративне пластике, дошли су нajвишe до изрaжaja. У ентеријеру, вестибил и улaзно стeпeништe су нeкaдa били рeпрeзeнтaтивно и раскошно обрађени.\nО угледу, економској снази и пословној моћи Прве смедеревске кредитне банке сведочи и податак да је имала своју филијалу у једном од најлепших споменичких здања старог Београда, палати Милана М. Стефановића на Теразијама бр.39. Овај репрезентативни објекат раскошне архитектуре и великих уметничких вредности, саграђен 1910-1912.године, задржао је назив Смедеревскa банкa на Теразијама до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.925145, 44.665597 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кафана породице Штерић", "ref:RS:nkd": "SK556", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100912", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100912", "description": "Стара кафана породице Штерић саграђена је половином деветнаестог века као друмска механа на значајном путном правцу Цариградског друма, на самој раскрсници путева ка Смедереву, Пожаревцу и Великој Плани.\nУ време настанка врло значајан објекат народне архитектуре, знатних димензија правоугаоне основе (25х18м). Грађена је у бондручном систему са испуном од опеке старог формата, са четвороводним кровом покривеним ћерамидом. Ка улици је целом дужином имала трем са дрвеним стубовима, а испод већег дела објекта подрум.\nТоком времена објекат је претрпео више промена, а крајем двадесетог века половина објекта је срушена до темеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.04692, 44.545917 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен радионица \"Јосип Броз Тито\"", "ref:RS:nkd": "SK557", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108688", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108688", "description": "Јосип Броз Тито као тридесет четворогодишњи машин бравар, 1926. године долази у Србију, где добија запослење у фабрици вагона и гвоздених конструкција АД „Јасеница“, данас „Гоша“ Смедеревска Паланка. Радионица је подигнута 1923. године као надстрешница у склопу ново саграђене хале за производњу путничких и теретних вагона. Надстрешница је првобитно била изведена у једној врсти скелетног система од дрвених стубова који су носили решеткасте кровне носаче преко којих је постављен кров од дасака покривених „тер“ папиром. Служила је за одлагање материјала и била у функцији процеса производње путничких и теретних вагона. Потреба за проширењем радног простора узроковала је затварање овог простора 1925. године. У оквиру реконструкције, задржан је растер постојећих носећих дрвених стубова, а њихова ојачања су изведена обзиђивањем опеком. Због потребе за зениталним осветљењем, извршена је надоградња крова у виду терасасто изведених двоводних „шед“ кровова. У пољима између стубова, који ће се на фасади појавити као пиластери, изведена је испуна од опеке положене у кречни малтер. На подужним фасадама у правилном наизменичном ритму између пиластера отворени су прозори и централно постављена улазна врата. У унутрашњем простору, у складу са функционалном шемом, извршено је преграђивање простора у целости.\nГодинe 1976. отпочeло сe сa рaдом на претварању рaдионице у спомeн музej фабричког комплeксa „Гошa” у чиjeм кругу се радионица и данас нaлaзи. Извршeни су обимни санациони и конзерваторско рестаураторски рaдови, уведени нови сaдржajи - стална поставка старих алата и мобилијара, a у дeлу у коме je Jосип Броз рaдио, изведена je потпунa рeконструкциja рaдионицe и извршено опремање простора свим нeопходним aлaтимa. На радионицу је постављена бронзана плоча са рељефним ликом Јосипа Броза, рад Ота Лога." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.96266, 44.360672 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у којој је становао Јосип Броз Тито", "ref:RS:nkd": "SK558", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105447", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105447", "description": "Кућа у којој је становао Јосип Броз Тито у периоду 1926-1927. године, налази се у некадашњој улици Џемала Биједића, данас улици Јована Цвијића бр. 67 у Смедеревској Паланци. Подигнута вероватно крајем XIX века, припада групи објеката народне архитектуре без јасних типолошких карактеристика. Кућа је приземна, плитко фундирана са темељима од печене опеке старог формата. Изведена је у бондручном конструктивном систему са испуном од плетера и делом непечене опеке. У свом изворном облику, имала је скоро квадратну основу скромних димензија. Састојала се од две, међусобно повезане просторије, између којих је преградни зид са огњиштем на средини. Кровна конструкција је дрвена, кров је четвороводни, кровне равни су благог нагиба, а кровни покривач је густо постављена ћерамида старог облика. Фасаде су малтерисане блатним малтером и у свом изворном облику биле су окречене. Око 1930. године, на северозападној страни објекта је извршена доградња помоћне просторије. Данас, ова доградња чини саставни део објекта. Током протеклих времена, двориште куће у коме су се налазили бунар, још један објекат и мобилијар некадашњег домаћинства власника Жике Ђорђевића, услед разних нестручно изведених интервенција изгубили су своју изворну ликовност и концепцију.\nЗбог свог историјског а у одређеној мери и архитектонског значаја, кућа у којој је становао Јосип Броз прeтворeна је у спомeн музej. Нa њeму су 1982. годинe изведени обимни конзeрвaторско-рeстaурaторски рaдови. Обjeкaт је у целости врaћeн у првобитно стaњe, сaмо сaдa сa новом нaмeном. Непосредно пре извођења конзерваторско рестаураторских радова, на кућу је 1977. године постављена бронзана плоча са ликом Јосипа Броза испод кога је натпис „У овој кући крајем 1926. и почетком 1927. као радник фабрике вагона становао је председник СФРЈ ЈОСИП БРОЗ ТИТО“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.964901, 44.366518 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног музеја", "ref:RS:nkd": "SK559", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100059", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100059", "description": "Недалеко од села Бела Црква, које се у византијским изворима помиње у XI веку, Турци су 1532. године саградили утврду од дрвета-паланку. Градитељ овог утврђења био је беглербег Темишвара, Хасан паша, по коме ће насеље добити име Хасан Пашина Паланка. У центру данашње Смедеревске Паланке, која је ово име добила између два Светска рата, у непосредној близини Хасан Пашиног конака, највероватније у периоду 1855-1860. године подигнута је зграда породице Шишковић. Непосредно по завршетку изградње, око 1868. године, ово здање је адаптирано за потребе седишта Среског начелства.\nЗграда има основу скоро квадратног облика и за време када је настала, репрезентативну архитектуру у ентеријеру и екстеријеру. Састоји се од приземља, спрата и тавана адаптираног у поткровље. Изведена је у масивном конструктивном систему и карактерише је кубична форма. Зидана је опеком положеном у малтер. Међуспратна конструкција је изведена у виду полуобличастих сводова, док је кровна конструкција дрвена. Кров је четвороводни, данас покривен бибер црепом. Архитектура и геометрија, које су примењене у обликовању фасада засноване су на доследном поштовању принципа пуне симетрије који је на уличној фасади нарочито наглашен формирањем плитког централног ризалита, који заједно са лучно засведеним отворима, представља главну ликовну доминату уличне фасаде. Ликовност фасада објекта заснована је на основним принципима академизма. Некада вероватно у духу класицизма, првобитно изведена декоративна фасадна пластика данас је скоро у потпуности изгубљена. Приземне и спратне површине фасада су обједињене у једну раван, а између отвора накнадно је изведена профилација блиска сецесији.\nТоком времена објекат је претрпео неколико измена, највише у периоду 1917-1918. године и 1969-1970. године када је изведена адаптација за потребе усељења музеја у ову зграду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.956565, 44.36635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Обелиск у Топчидерском парку", "ref:RS:nkd": "SK56", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107437", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107437", "description": "Обелиск је подигнут у част повратка кнеза Милоша Обреновића у Србију 1859. године и успостављања династије Обреновића; у спомен на овај догађај на обелиск је уклесана 1859. година. Једноставан облик лепо пропорционисане камене зарубљене пирамиде, скромно али зналачки украшене профилисаним венцима и хералдичким пољима при врху, даје овом споменику монументалност и поред невеликих димензија. Аутор споменика је каменорезац Франц Лоран, чији се потпис налази на споменику. \nЛокација Обелиска у централној алеји најстаријег дела Топчидерског парка, а истовремено у оси еркера главне фасаде Милошевог конака, говори о укусу и узорима времена у коме је споменик подигнут. Аналогија се може наћи у барокним решењима двораца с вртовима у Европи XVIII века. На територији Србије представља јединствено решење овога типа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.440708, 44.781307 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Преображења", "ref:RS:nkd": "SK560", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101113", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101113", "description": "Црква Светог Преображења у Смедеревској Паланци, као један од карактеристичних примера српске сакралне архитектуре с краја XIX века, спада међу најзначајније објекте градитељског наслеђа овог краја. Иако је данас више позната као остварење архитекте Светозара Ивачковићa, његово ангажовање било је само на преуређењу фасаде у духу „ханзенатике“.\nУ основи је подужна једнобродна грађевина подељена на олтарски простор, наос који је у предолтарском простору проширен певницама са северне и јужне стране и припрату са галеријом и звоником. Декорацију фасада карактеришу наглашен двопојасни сокл, стилизована малтерска обрада која имитира зидање у правилном слогу, фриз слепих аркада испод кровног венца, са акцентом на три куполе над наосом и певницама и витки звоник над припратом. Дух Ханзенове школе најуочљивији је у разбијању монотоније фасада постављањем у белом камену клесаних улазних портика са балдахином и прозорских отвора у виду бифора, трифора, квадрифора и розета.\nЖивопис и иконе на иконостасу радио је 1902-1903. године Стева Тодоровић, један од најзначајнијих представника српског романтизма, са супругом Полексијом и сликарима своје сликарске радионице. Избор тема изведених композиција, рађених техником уља на грундираној подлози, усаглашен је са симболиком простора, па су тако уз сцене са библијском и историјском тематиком заступљени и парадни портрети световних и црквених великодостојника. Иконостас паланачке цркве припада типу високих развијених иконостаса са неокласицистичким елементима. Од четрдесет и једне иконе распоређене у четири зоне, тридесет и осам осликао је Стева Тодоровић.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига, сасуда и црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.956611, 44.364687 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве земљорадничке задруге", "ref:RS:nkd": "SK561", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100085", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100085", "description": "Земљорадничка задруга у Азањи основана је 1894. године, као друга задруга у Србији. За потребе њеног функционисања подигнута је у периоду 1920-1927. године у центру Азање зграда земљорадничке задруге. У првој фази је саграђен део објекта који данас чини његово приземље, а у другој фази је 1927. године изграђена још једна етажа са поткровљем. У литератури се као пројектант овог здања наводи архитекта Бранислав М. Поповић.\nОбјекат има сложену основу изведену у облику латиничног слова Л. Својим уличним фасадама, зграда прати правце регулационих линија двају улица на чијој се раскрсници налази. Састоји се од подрума изведеног испод југозападног дела објекта, приземља, спрата и поткровља. Зграда је изведена у мешовитом конструктивном систему и фундирана на темељима израђеним од камена. Подрумски и приземни део објекта, изведени су у масивном конструктивном систему са носећим зидовима од опеке положене у малтер. Спратни део, који је подигнут у другој фази зидања зграде, изведен је у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке и дрвеним гредама које су видне на фасадама. Међуспратна и кровна конструкција су од дрвета. Кров је сложене основе са благим нагибима кровних равни и у поље дубоко препуштеним стрехама. Кровни покривач је бибер цреп.\nФасаде зграде различито су обрађене према етажама. Приземље је омалтерисано, док је профилација изведена опеком и сконцентрисана око прозора и врата. Приземље је са два пиластра правилно подељено на централно поље са улазом, и бочна са по једним прозором. Спрат је од приземља одвојен подеоним венцем и у целости израђен у бондруку са испуном од жуте фасадне опеке. Ликовност је наглашена извођењем централног „белведера“ у крову." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.880326, 44.43318 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа песника Војислава Илића-млађег", "ref:RS:nkd": "SK562", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101203", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101203", "description": "Војислав Илић – Млађи (1877-1944) био је један од најпознатијих и најчитанијих српских песника у периоду између два светска рата. Писао је родољубиву, религиозну и љубавну поезију, а чувени су његови стихови урезани на капели српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну. Био је син ореовичког проте, касније свештеника у цркви Светог Марка у Београду и дворског свештеника обе српске династије. Завршио је права на Великој школи 1903. године и радио у Министарству правде у Београду.\nКућа у којој се родио Војислав Илић – Млађи налазила се у главној улици у Ореовици и по типу је припадала прелазном облику између народног градитељства и грађанске куће. Подигнута на терену у благом паду, имала је према дворишту високо приземље и подрум формиран испод дела зграде. У кућу се улазило преко двокраког степеништа из дворишта. Унутрашња организација простора била је у складу са тада савременим потребама имућне вишечлане породице, тако да се из улазне просторије – предсобља директно улазило у једну издвојену просторију-кухињу и три собе, које су биле међусобно повезане. Димензије куће биле су 11х8m. Зидана је у бондручној конструкцији, са кровом на четири воде, а кровни покривач био је бибер цреп.\nВласник куће је своју сагласност на проглашење родне куће Војислава Илића – Млађег за споменик културе 1981. године условио њеним откупом и исељењем из дворишта, па како до тога није дошло, деведесетих година кућу је срушио." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.209458, 44.424259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква Успења Богородичиног", "ref:RS:nkd": "SK563", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109279", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109279", "description": "Цркву Успења пресвете Богородице у селу Ореовица саградио је 1821. године Стеван Марковић, трговац из Ореовице и она је данас најстарији сакрални објекат у крају. Подигао је на свом имању недалеко од сеоског гробља, тако да има доминантан положај на висоравни изнад села. \nСтара ореовичка црква је објекат народног градитељства. Издужене је једнобродне основе, са пространом полигоналном олтарском апсидом на источној страни и тремом на западној. Грађена је као чатмара, без темеља, са дрвеном храстовом гредом положеном директно на земљу. Унутрашњи простор подељен је на олтар, наос и припрату. Зидови су са спољашње и унутрашње стране омалтерисани блатним малтером и кречени у бело. Према опису из 1860. године црква је била покривена ћерамидом и имала је под од танке опеке. Данас је кровни покривач бибер цреп, док је под у олтару од старе опеке, а у наосу и припрати од дасака. Дрвена преграда која је раздвајала припрату од наоса недавно је уклоњена, тако да је овај простор постао јединствен, али са видљивим дрвеним, конструктивним стубовима. Олтар и наос засведени су коритастим сводом од профилисаног шашовца, док је над припратом спуштена равна таваница. На трему се у средишту таванице налази декоративна розета.\nОлтар је од наоса одвојен ниском олтарском преградом са двадесет и пет икона распоређених у три зоне. Првобитне иконе из времена изградње цркве нису сачуване, а постојеће су према приложничким записима на престоним иконама и дверима из 1857. године.\nУ порти цркве се међу старим храстовима налазе надгробни споменици из прве половине и средине XIX века, као и стара парохијска кућа из времена градње цркве. Регионални завод је 1985\/6. године извео санационе радове на старој кући у коју је тада смештена етнографска збирка са предметима из овог краја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.21264, 44.429448 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара Рођења Богородичиног", "ref:RS:nkd": "SK564", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106886", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106886", "description": "Стара црква брвнара у селу Четереже подигнута је 1805. године и убраја се у најстарије храмове овог типа. Налази се изван насеља, поред пута Жабари – Петровац на Млави. У пространој порти је 1854. године саграђена нова црква и обе су посвећене Рођењу пресвете Богородице.\nЦрква брвнара је једнобродне основе са полукружном олтарском апсидом са источне и правоугаоним тремом са западне стране. Трем је отворен и носе га три дрвена стуба. У унутрашњем простору није сачуван коритасти свод, па је потпуно видна кровна конструкција, као и конструкција свода. Њена унутрашњост подељена је само олтарском преградом. Зидови цркве су од храстових талпи, које су водоравно нанизане једна на другу и ужљебљене у дрвене стубове, а у делу апсиде су потпуно повијене и прате њен полукружни облик. Зидови су положени на темеље од необрађеног камена. Кров је низак, благог нагиба, заобљен изнад апсиде и покривен бибер црепом. Зидови цркве су једно време са спољашње стране били омалтерисани блатним малтером и кречени у бело, о чему сведоче трагови брадве којом су орапављене површине талпи, али и остаци малтера на споју талпе и стуба у делу апсиде.\nИконостас у цркви је једноставне обраде, обојен у црно. На иконостасној прегради су само на врху две овалне иконе св. Богородице и св. Јована Богослова и Распеће.\nЦрква брвнара је 2000. године порушена и на њеном месту је направљена нова са армирано-бетонском скелетном конструкцијом и облогом од дрвета. Димензије ове цркве у основи су скоро исте као и старе, али је облик потпуно промењен. Нова црква има полукружну апсиду и полукружни трем, веома масиван, висок и стрм кров, са ублаженим нагибом широке стрехе, заобљен у делу олтара и трема и покривен шиндром. Данашња црква брвнара у Четережу представља умањену копију манастира Покајница и са старом црквом је везује само место." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.256404, 44.373125 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Нова црква Рођења Богородичиног", "ref:RS:nkd": "SK565", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107360", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107360", "description": "Црква Рођења пресвете Богородице у Четережу саграђена је 1854. године поред старе цркве брвнаре с почетка XIX века.\nИзведена је у класицистичком духу уз примену елемената барока. У основи је једнобродна грађевина, са олтарском апсидом на истоку и бочним певницама, док је на западу припрата са звоником. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом. Фасадну декорацију карактеришу архитектонски елементи у виду кордон и кровног венца, лезена, лучно завршених прозорских отвора – монофора, од којих су поједини слепи, као и скромна обрада портала. Посебан нагласак је на западној фасади којoм доминира масиван звоник.\nИконе на иконостасу настале су у другој половини XIX века. По свом сликарском квалитету нарочито се издвајају престоне иконе, које указују на сликара блиског делу Живка Павловића. Зидно сликарство је рад руског емигранта Тодора Фарафанова из 1934. године.\nЦрква Рођења пресвете Богородице у Четережу поседује и вредне богослужбене књиге и сасуде углавном из XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.256179, 44.372899 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда СО Велико Градиште", "ref:RS:nkd": "SK566", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100131", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100131", "description": "На западном ободу простора који је некада вероватно обухватао антички Pincum, близу обале Дунава, на тадашњем Житном тргу подигнуто је око 1904. године здање Старог среског начелства, по пројекту Милорада Рувидића, једног од највећих архитеката Србије с краја XIX и почетка XX века. У оквиру истог објекта, били су смештени још и пошта и телеграф.\nЗграда има сложену основу која прати правце пружања регулационих линија Трга и улица Мирослава Тирше и Сарајевске. Основна архитектонска концепција објекта је заснована на примени ренесансног принципа пуне симетрије у односу на осу угаоног решења позиције главног улаза у објекат. Бочни-улични трактови здања се у својој пуној дужини састоје од приземља и спрата, са посебно наглашеним овалним угаоним преломима изнад којих су изведене витке куполе. За разлику од њих, централни ризалит, који представља основну архитектонску доминату објекта, изведен је у облику куле октагоналног пресека. У односу на бочне трактове, ова кула има још један спрат изнад кога је, у форми осмостране зарубљене пирамиде, изведена купола нешто тежих пропорција.\nЛиковност свих уличних фасада, које су отмено лепе и богато декорисане, заснована је на академистички правилном поретку непрекинутих лизена које су испод кровног венца завршене крупном декоративном пластиком изведеном у духу чисте сецесије. Између лизена су фасадна поља која су по хоризонтали подељена другостепеном парапетном пластиком изведеном у виду стилских фестона са мотивима сецесије. За разлику од спрата, где је декоративна пластика око фасадних отвора задржала дух сведеног класицизма, у приземљу објекта, пластика је попримила скоро потпуно сведене форме, врло блиске сецесији.\nУ оквиру укупног фонда градитељског наслеђа које се налази на територији општине Великог Градишта, зграда Среског начелства представља један од највреднијих примера профанe архитектуре чија репрезентативна ликовност у потпуности одговара намени објекта. У складу са таквим вредновањем зграда Старог начелства недавно је добила нови изглед када су завршени обимни конзерваторско-рестаураторски радови на фасадама зграде." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.520023, 44.766789 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK567", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101050", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101050", "description": "Црква Светог архангела Гаврила у Великом Градишту подигнута је у периоду од 1852-1854. године, на месту старије сакралне грађевине. Лоцирана је у центру Великог Градишта на главном градском тргу.\nИзведена је у класицистичком духу уз примену ренесансних и романтичарских елемената. У основи је једнобродна грађевина, са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтар, наос са полукружним певницама и припрату са галеријом над којом је изведен звоник. Фасадну декорацију одликује извођење архитектонских елемената у виду кордон венца и вишеструко профилисаног кровног венаца, прислоњених пиластара, детаља у облику тимпанона постављених изнад монофора. Посебна пажња је посвећена обради западне фасаде почев од портала са наглашеним троугаоним тимпаноном који носе прислоњени ступци, преко осликаних ниша, једне монофоре до звоника у завршници.\nНепосредно по изградњи 1856. године цркву су живописали Јован Исаиловић-Млађи и Димитрије Посниковић. Двадесет осам икона на иконостасу, изведеном у класицистичком духу из 1901. године осликао је Настас Стефановић.\nЦрква у Великом Градишту поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара. Нарочито је вредна сликарска целина изложена у парохијском дому коју чине иконе са старог иконостаса из 1832-1834. године, рад зографа Михаила Костића- Константиновића из Битоља и зографа Анастаса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.520157, 44.766004 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Нимник", "ref:RS:nkd": "SK568", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100650", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100650", "description": "Мaнaстир Нимник са црквом посвећеном Преносу моштију Светог Николе нaлaзи сe изван насеља, у живописном окружењу хрaстове шуме, на око 3 км од сeлa Курjaчe. Име манастира потиче вероватно од влашке речи „нимик“ (незнан, непознат) по непознатом светитељу чији се гроб налази у капели Светиња уз цркву. Познат је и под именом Маријански манастир. Према предању цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничева припала кнезу Лазару. Нимник се као метох Раванице први пут помиње у раваничкој повељи, а у турским пореским књигама од прве половине XVI века. У свом извештају из 1733\/4. године Максим Ратковић даје опис врло старе цркве, зидане каменом, са сводом од камена, неокречене и покривене шиндром. Имао је иконостас на коме су се по изузетној лепоти и старости издвајале царске двери и две престоне иконе, за које каже да их нема ни у једном другом манастиру. Нимник је паљен и рушен за време Кочине крајине и након Првог српског устанка, а у значајној мери обновљен 1825. године, о чему сведочи Јоаким Вујић. Тада је црква обновљена од тврдог материјала, са дрвеним сводом и подом од опеке. Испред цркве је 1841. године подигнута звонара, а северозападно од цркве је изграђен конак у коме је 1851-1853. године радила једна од првих школа у крају. Зграда је имала трем и три просторије, од којих су две биле учионице.\nЦрква манастира Нимник је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом у ширини брода на истоку. Кроз историју је претрпела бројна рушења и преправљања, тако да је њен садашњи изглед из времена обнове у XIX веку. Зидови од ломљеног камена су 1891. године надзидани опеком, што је уочљиво и данас на фасадама цркве. Последња обнова била је крајем XX века, када је између осталог храм и живописан, а стари конак порушен. Иконостас је класично конципиран са четрнаест икона распоређених у три зоне. Потиче из времена обнове цркве с краја XIX века и рад је сликара Милисава Марковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.354904, 44.726327 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Горњак код Крепољина", "ref:RS:nkd": "SK569", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108036", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108036", "description": "На улазу у Горњачку клисуру, на левој обали реке Млаве између Петровца и Жагубице, налази се манастир Горњак. На основу повеље која се ту чувала до II светског рата, сазнаје се да га је 1376\/77-80. основао кнез Лазар, а да је први старешина био Григорије Синаит. Судећи по многобројним поменима у историјским изворима, у манастиру се живело без прекида. Турци су га спалили 1788. у знак одмазде, јер је тадашњи игуман Исаија Стевановић током рата помагао аустријску страну. Прва велика обнова била је 1845. када су изведене поправке манастирских зграда, уз цркву је дозидан трем са западне и јужне стране као и звоник над њим. Од средњовековних грађевина сачувале су се главна манастирска црква, посвећена Ваведењу и капела у пећини, посвећена св. Николи. Ваведењска црква има тролисну основу са куполом. Живопис је слабо очуван, горео је, а 1847. пресликао га је \"молер\" Живко Павловић из Пожаревца. Капела Григорија Синаита Млађег, у стени, чува остатке фресака чије ликовне вредности немају одговарајућих аналогија и могу се широко датовати у крај XIV или у XV век. Од средине седамдесетих до краја осамдесетих година обављани су истра-живачко-конзерваторски радови на цркви и капели. Нови конак подигнут је 1967." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.543543, 44.265897 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Арчибалду Рајсу", "ref:RS:nkd": "SK57", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109206", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109206", "description": "Рудолф Арчибалд Рајс, познати стручњак за криминалистику и професор универзитета у Лозани, на тражење наше владе, био је изаслан од Међународног суда као члан Комисије за утврђивање ратних злочина аустријских и бугарских окупатора у Србији током Првог светског рата. Прикупио је многа документа о неделима окупатора у Мачви и Источној Србији и упознао светску јавност са зверствима нанетим српском народу. Бранећи интересе овог народа. Рајс је као доровољац учествовао у Првом светском рату и са спрском војском прешао преко Албаније. После рата живео је у Београду где је и умро 1929. године и сахрањен по његовој жељи на Топчидерском гробљу. У знак захвалности ратном другу и пријатељу, Удружење резервних официра и ратника подигло му је споменик, августа 1931. Скулптуру за споменик, допојасни портрет Арчибалда Рајса, израдио је вајар Марко Брежанин, истакнути портретиста чији је ово једини јавни споменик." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.440247, 44.782055 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ваљавица", "ref:RS:nkd": "SK570", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105751", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105751", "description": "У селу Бистрици општина Петровац у крају званом Лештар налази се Ваљавица. То је објекат за прераду сукна, настао вероватно у другој половини XIX века. Објекат се састоји од две просторије и налази се недалеко од реке Бистрице. У једној просторији је соба за боравак, а у другој се налазе ступе и маљеви са осталим деловима који служе за прераду сукна. Део ваљавице који служи за становање зидан је ломљеним каменом, док је део где се налазе ступе, направљен је од брвана. Цео механизам за ваљање сукна покреће преко великог точка вода из јаза." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.522801, 44.327921 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Собрашица у Ћовдину", "ref:RS:nkd": "SK571", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100801", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100801", "description": "Собрaшицa у сeлу Ћовдин нaстaлa je крajeм XIX или почeтком XX вeкa нa простору некадашњег центра села, нa путу прeмa Бусуру.\nСобрашица je jeднa врстa нaдстрeшницe у којој се нaлaзe клупe и сто по срeдини. Бондручне је конструкције, са стубовима и косницима без испуне и кровом нa чeтири водe, покривeним ћeрaмидом. Обjeкaт je служио зa свeчaнe ручковe, jeднe или вишe породицa у дaнe сeоскe слaвe или нeког вeћeг вeрског прaзникa коjи je слaвило цeло сeло или црквa. Овaкaв обjeкaт грaдилa je jeднa породицa уколико je билa имућниja и имaлa вeлики броj члaновa домaћинствa, или вишe породицa зajeдно. Димeнзиje обjeктa су: дужинa 9.75 м, ширинa 2.80 м, укупна висинa 3.30 м.\nОва собрашица се редовно одржава и у добром је стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.442574, 44.251804 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Заова", "ref:RS:nkd": "SK572", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105662", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105662", "description": "Црква Светих архистратига Михаила и Гаврила, у народну познатија као Заова, током своје историје више пута је била рушена и обнављана. Када је тачно подигнута и ко су били њени ктитори до данас није тачно утврђено. Претпоставља се да датира из XVI или XVII века, иако су многи склони да на основу легенде о несрећној судбини девојке Јелице, која је опевана у народној песми „Бог никоме дужан не остаје“, њену градњу вежу за XIV век и властелине Радула и Павла Радића. Црква се налази у окружењу Заовинске шуми, у атару села Топоница, недалеко од магистралног пута Пожаревац-Петровац.\nИзведена је као једнобродна грађевина, са полукружном олтарском апсидом на истоку и бочним певничким апсидама. Просторно је подељена на олтар и наос, док је западни травеј преузео улогу припрате. Зидана је каменом са завршном обрадом од квадера сиге. Декорацију фасада одликује хоризонтална подела на зоне. Профилисаним кордон венцем добијено је поље са низом слепих, лучно засведених ниша на северној, јужној и западној фасади, док је кровни венац од тестерасто постављених опека. На апсидама испод кровног венца изведен је фриз слепих аркадица са стилизованим сараценским луком. Посебна пажња посвећена је обради камених портала на јужној и западној фасади.\nЖивопис и иконе на олтарској прегради осликао је 1849. године Живко Павловић, о чему сведочи и натпис на јужном зиду припрате. Високи иконостас са 45 икона распоређених у шест зона недавно је замењен новом, ниском преградом на коју је враћен само део старих икона, док су остале пренете у Епархијски двор у Пожаревцу.\nЈужнo од цркве налазе се звонара подигнута тридесетих година XX века и споменик палим ратницима у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године. У њеној близини су и два извора лековите воде и мање вештачко језеро." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.275337, 44.503644 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гроб и споменик Станоја Главаша", "ref:RS:nkd": "SK573", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99894", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99894", "description": "Гроб Стaноja Стaмaтовићa Глaвaшa нaлaзи сe у порти црквe у Бaничини, северно од улаза у храм. Првобитно је Станоје Главаш био сахрањен на месту погибије у потоку Маскару, на месту званом Главашево гробље, али је маја месеца 1902. године, осамдесет и седам година након његове погибије и десет година након изградње цркве у Баничини, захвално потомство пренело кости овог јунака у нову гробницу у порти и подигло му нови споменик.\nСтaноje Глaвaш рођeн je 1763.године у сeлу Глибовцу. Био je познaти хajдук, воjводa Смедеревске нахије и један од најистакнутијих старешина у Првом српском устaнку. Истaкaо сe у борбaмa нa Дeлигрaду, Топлици и Прокупљу, као и при опсaди Бeогрaдa. Када је избила Хаџи-Проданова буна против Турака 1814. године, Главаш је био у дослуху са побуњеницима и помогао је Хаџи Продану да побегне преко Дунава када је буна угушена уз помоћ Милоша Обреновића. Зато је београдски везир Сулејман паша Скопљак наредио да се Станоје Главаш погуби. То је и учињено 13. фебруара 1815. године, у Кошарњи, односно данашњој Бaничини.\nСтаноје Главаш опеван је у бројним народним песмама где се велича његова храброст. Као једна од најзначајнијих личности Првог српског устaнкa био је инспирација и великом Ђури Jaкшићу да напише историјску драму „Стaноje Глaвaш“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.937335, 44.289021 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе кланице", "ref:RS:nkd": "SK574", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100143", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100143", "description": "Стара кланица је део некадашњег комплекса привредно-индустријских објеката које су у Великој Плани у периоду од 1886. до 1928. године подигли немачки индустријалци Кристијан Шојс и Вилхелм Шумахер. Пројекат, по коме је почeтком XX вeкa подигнута Стара кланица, урадио је „Инжењерско-технички биро Стојана Вељковића и Ото Лоренца“.\nОвај објекат привредно-индустријске намене изведен је у мешовитом конструктивном систему са тракастим темељима велике носивости израђеним од опеке и бетона. Mасивни конструктивни зидови су изведени од опеке која је положена у малтер. Носећи стубови, спиралне степенице у кули и међуспратна конструкција су израђени од армираног бетона.\nЗграда Старе кланице има разуђену основу у облику латиничног слова „L“ са кулом овалног пресека, која је изведена на споју два крила објекта. У структурном смислу, здање се састоји од подрума, приземља, спрата и високог поткровља. Кров објекта има сложену форму, кровна конструкција је дрвена, а кровни покривач је цреп. У унутрашњости објекта све етаже су међусобно повезане вертикалним комуникацијама - лифтом теретног типа и степеништем. Фасаде објекта, укључујући и профилацију, никада нису биле малтерисане и изведене су од опеке у „натур обради“. У ликовно обликовном смислу, витка силуета куле скоро пуног овалног пресека, са кровом у облику осмостране пирамиде, представља доминантни елемент у укупном обликовању архитектонског корпуса зграде.\nОвај објекат монументалних размера у време изградње, складних пропорција, јединственог облика, правилних ритмова, технике обраде фасада и примењене естетике, представља изузетно вредан пример индустријске архитектуре у Србији с почетка XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.075972, 44.335165 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара електрана", "ref:RS:nkd": "SK575", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1983-10-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100909", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100909", "description": "Комплекс Старе електране је изграђен у периоду 1909-1914. године. По редоследу изградње, ово је била тринаеста електрана која је подигнута у Србији тога доба. По завршеној изградњи имала је снагу од 120 hp. Комплекс који представља заокружен производни систем, састоји се од бране, доводног и одводног канала, главне хале и управне зграде. Испод бране, која је израђена од дрвета, налази се систем степеница изведених од бетона. Затварачи на брани су од дрвених талпи. Њиховим подизањем или спуштањем, регулисан је ниво воде у акумулацији. Посебним бетонским каналом доводила се вода од акумулације до турбине која се налазила у главној хали. Одводним каналом, вода се од турбине враћала у хидросистем електране. Главна, погонска хала је изведена од опеке и подигнута по свим правилима изградње објеката те врсте. У њој се, осим турбине, налазио командни пулт и простор са одељењем за трафо станицу и дистрибуцију електричне енергије. Због потребе да унутрашњи простор хале буде слободан, кровна конструција је решена применом косих столица и челичних затега. Унутрашњост хале је осветљена системом великих фасадних отвора и издигнутих кровних прозора. Са њене источне стране, наслоњена на главну халу, налази се управна зграда која је саграђена од опеке и изведена као спратни објекат. Зграда има сложени кров, издигнуте витке кровне прозоре и покривена је бибер црепом. Просторије на спрату имају косе таванице које прате геометрију кровних равни. Стара електрана је била у функцији до 1960. године. Данас се комплекс налази у деградираном и запуштеном стању. Системске конструкције, опрема и постројења су демонтирани и уклоњени у целости, систем канала за водоснабдевање је крајње запуштен услед некоришћења, а терен у оквиру комплекса у потпуности препуштен дејству природе. Изворно подигнути грађевински фонд до данас је релативо добро очуван." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.529682, 44.752986 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе болнице", "ref:RS:nkd": "SK576", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106588", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106588", "description": "Прва је пројектована болничка зграда изграђена у Србији средином ХIХ века. Као једна од најстаријих болничких грађевина у Србији, значајна је за историју здравствене културе. Захваљујући Јеврему Обреновићу Шабац је 1826. добио прву (данас несачувану) зграду болнице у Србији, пре званичног одобрења за грађење Хатишерифом из 1832. Подигнута је 1865. у духу романтизма, чије се карактеристике огледају у примени боген-фриза испод кровног венца и неупадљивим елементима декорације медијевалног порекла. Ритмичност зидног платна постигнута је постављањем низа лучно завршених прозора. Средишњи ризалит наглашава атика са фризом слепих аркада испод кровног венца, као и два лучно завршена и симетрично постављена прозора у односу на врата. Приземна је грађевина са подужном основом. У неким деловима зграде примењен је најсавременији, за време настанка, конструктивни склоп - челични носачи са плитким пруским сводовима. У зграду је смештен Историјски архив, за чије потребе су обављани конзерваторско-рестаураторски радови 1980-81 и 1994." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.695265, 44.753074 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара Управна зграда пољопривредног добра у Добричеву", "ref:RS:nkd": "SK577", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105288", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105288", "description": "Стара управна зграда пољопривредног добра у Добричеву , код Ћуприје налази се у централном делу овог великог комплекса, лево од пута Ћуприја-Сење.\nСаграђена је у шестој деценији XIX века, за време друге владавине књаза Милоша Обреновића, као административно седиште најстаријег „Државног сточарског завода“ у Србији, основаног 1852.године. Зграда је једна од најлепших и најрепрезентативнијих грађевина свога времена која је до данас, и поред неких мањих преправки, задржала свој аутентични облик. Грађена је од тврдог материјала са малтерисаним, веома декоративним фасадама. Основа је правоугаоног облика са једним избаченим анексом са унутрашње стране. Зидана је као високопартерна зграда са четворосливним кровом, покривеним бибер црепом. По својим стилским одликама припада неокласицизму. Распоред простора доста је монументалан, са веома декоративном главном фасадом. Посебну вредност на згради представљају рељефни украси на порталима, прозорима, кордонским венцима, пиластрима и угаоним лезенама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.409358, 43.941793 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара у Селанцу", "ref:RS:nkd": "SK578", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква брвнара у Селанцу, О Љубовија" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стари мост на реци Љубовиђи", "ref:RS:nkd": "SK579", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стари мост у Доњој Оровици, О Љубовија" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Царинарница", "ref:RS:nkd": "SK58", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107231", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107231", "description": "На месту старије зграде из времена оснивања Тридесетничарско-соларског уреда подигнута је 1781. године зграда Царинарнице.\nЗидана је опеком у кречном малтеру с међуспратним сводним конструкцијама у подруму и приземљу и архитравним на спрату. Двотрактних је основа са ходником према дворишту. Компонована је строго симетрично, а обликована је у стилу класицизма с карактеристичним троугластим забатом на средини главне фасаде. Конструкциони сводови приземља су барокни. Царинарница је била једно од највећих здања Старог језгра Земуна, уз које су били саграђени и магацини Соларе. Зграда представља један од најзначајнијих објеката привредног и урбаног развоја Земуна и документује историјски положај града на граници двa царства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.414176, 44.846516 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара у Доњој Оровици", "ref:RS:nkd": "SK580", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква брвнара у Доњој Оровици, О Љубовија" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Петковица", "ref:RS:nkd": "SK581", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107281", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107281", "description": "На четири километара од Страгара, током опсежних археолошких истраживања 1956.године откривени су остаци цркве која је након завршених истраживања потпуно реконструиана на старим темељима.\n Имала је три архитектонске фазе. У првој је била једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом. Другој фази припада припрата сазидана на западној страни крајем XIV века, а трећој параклис дозидан са јужне стране цркве. Цела грађевина је зидана од обичног, грубо тесаног камена.\n Свод цркве је био потпуно порушен, а на неким деловима су пронађени остаци фресака. У ниши изнад улазних врата у наос, налазе се фрагменти фреске са представом Исуса Христа, док су од млађег слоја живописа остали очувани фрагменти ''Успења'' на западном зиду наоса.\n Старији слој живописа потиче из друге половине XIIIвека, па се тако сматра да и црква потиче из тог периода. Млађи слој живописа потиче из прве половине XIV века и стилски је сродан сликарству Милутинових задужбина.\nТоком археолошких истраживања 1968. године, око цркве су утврђена два нивоа сахрањивања у два дужа временска периода. Млађу фазу карактеришу надгробне плоче од локалног камена са по једним каменом вертикално пободеним у земљу на западном и источном крају надгробника. Старијој фази сахрањивања припадају надгробне плоче откривене 0,40м дубље од надгробника из млађег периода. На две плоче ове фазе је откривен текст исписан старословенским писмом. На једној се помиње 1379.година (лета 6887...) а на другој 1443.година на основу чега је овај период сахрањивања датован у време XIV-XV века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.629519, 44.143647 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква сабора св. Арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK582", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99640", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99640", "description": "Задужбина проте Мaтеје Ненадовића. Подигнута је 1830. године, на месту где је пре ње била црква брвнара коју су Турци порушили и запалили. Грађена је у стилу барокних цркених грађевина, какве су у то време грађене у Војводини. Зидана је од камена, малтерисана и бело окречена. На западној страни уздиже се високи звоник. Крај цркве, са северне стране је група надгорних споменика фамилије Ненадовић, а у црквеној порти налазе се собрашице и црквена кућица у стилу објеката народног градитељства из XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.895173, 44.352787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милана Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK583", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106548", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106548", "description": "Објекат у улици Вука Караџића бр. 54 је подигао 1924. године трговац Милан Јовановић за пословно-стамбене потребе: приземни део је служио трговини, а спратни становању.\nЗграда је постављена на регулационој линији улице и има основу у облику слова „Г“. Главна, улична фасада је компонована симетрично са назначеним главним улазом на средини и еркером изнад њега у спратном делу. Врх грађевине истиче атика дужине целе уличне фасаде, са истакнутим централним делом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.886125, 44.273611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Светозара Марковића 9, Крагујевац", "ref:RS:nkd": "SK584", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. Светозара Марковића 9, Крагујевац, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ковачев хан, Ваљево", "ref:RS:nkd": "SK585", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Ковачев хан, Ваљево, О Ваљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бегова кућа, Лозница", "ref:RS:nkd": "SK586", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Бегова кућа, Лозница, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK587", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108448", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108448", "description": "Близу извора реке Тамнаве, у селу Миличиници, налази се храм Св. Ђорђа, градитељско остварење неимара Игњата Петровића. Захваљујући низу натписа на самој цркви и на богослужбеним предметима познати су нам како подаци о настанку ове богомоље тако и имена њених приложника. Изградња је започета 1791, довршена следеће године, а 1794. окончани су сви радови везани за унутрашње уређење. Храм обухвата полукружну олтарску апсиду, наос, припрату са данас делимично срушеном галеријом и отворени, такође полукружни трем. Кров је покривен кратком шиндром. Прецизност у изради и богата дрворезбарена декорација главне су одлике ове брвнаре. Орнаменти су концентрисани на вратима, довратницима и надвратницима, преградама које централни простор храма одвајају од олтара, односно припрате. Високим степеном естетске и занатске обраде пажњу привлаче касетирана врата са розетама и адосирани змајеви, првобитно део иконостаса. Престоне иконе у Миличиници настале су истовремено са црквом и дело су непознатог зографа из Хаџи Рувимовог уметничког круга, можда истог који је радио у Богородичиној цркви у Докмиру. Миличиначки храм данас више није активан; конзерваторски радови мањег обима вршени су 1952. 1976. и 1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.690742, 44.440836 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа", "ref:RS:nkd": "SK588", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1983-12-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101513", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101513", "description": "Подигнута је тридесетак година XIX века (1833), одмах по завршетку грађења цркве. Познато је да је материјал који је преостао при грађењу цркве у Бранковини употребљен за подизање школе. И школа је везана за познату личност из I српског устанка проту Матију Ненадовића. Зграда је у основи правоугаона, зидана по систему бондрука, са четворосливним кровом благог нагиба, прекривеним ћерамидом. Унутршњи распред просторија у потпуности је прилагођен намени објекта – школској згради. На фасади школе налази се спомен плоча постављена у знак сећања на знамените личносит фамилије Ненадовић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.89329, 44.352559 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс са црквом Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK589", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108724", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108724", "description": "Споменичка целина са црквом Св. Николе, налази се око 2 км источно од села Миљковац, односно североисточно од средњевековног утврђења Железник. Конципирана као једнобродна грађевина, правоугаоне основе, без припрате, саграђена је у другој половини 19. века. \nЦрква је правоугаоне основе, без припрате. На источној страни има полукружну олтарску апсиду. Свод је полуобличаст са двосливним кровом покривеним црепом. Зидови су и са спољне и са унутрашње стране прекречени. \nСудећи по траговима зидова и конфигурацији оближњег терена, северно и источно од олтарске апсиде, садашња црква је подигнута на месту ранијег култног објекта, који је био знатно већих димензија. Ниско изнад земље очувани су делови апсидијалног лука који се наставља у продужни зид наоса. С обзиром на локацију овог споменичког комплекса који се налази у подножју средњевековног утврђења Железник, није искључено да је на овом простору била црква унутар манастирске целине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.865882, 43.439331 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Докторова кула", "ref:RS:nkd": "SK59", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103858", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103858", "description": "Зграда је подигнута 1824. године за др Виту Ромиту, једног од првих лекара обновљене Србије. Због свог облика, спољних зидова од необрађеног камена и малих прозора у приземљу у народу је прозвана Докторова кула. Зидана је од мешовитог материјала – камена и опеке. Конструкција унутрашњих зидова је дрвена са испуном од опеке или ћерпича. Таванице су дрвене. Распоред просторија је симетричан, с вестибилом у средњем делу приземља и спрата. Висина и величина просторија указују на утицај средњоевропске архитектуре.\nЗграда сједињује у себи одлике куле, конака и палате и спада међу прве веће објекте грађене у Србији после Друтог српског устанка. Намену здравствене установе зграда је добила 1861. године. И данас је у њој смештена Психијатријска клиника." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454689, 44.79798 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе у селу Манастир", "ref:RS:nkd": "SK590", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108626", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108626", "description": "Комплекс цркве налази се у самом селу. Састоји се од црквеног објекта, помоћног објекта, помоћне зграде званог ћелије и старог гробља. Према очуваном натпису на западној фасади црква је вероватно саграђена 1838. године и припада културном наслеђу из тзв. турског периода. Црква св. Николе по својим димензијама (дужина 10,38m, ширина 4,36m) се сврстава у ред скромнијих сеоских цркава. У основи је једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом. На истоку је олтарска апсида која је и споља и изнутра полукружна. Кров је двосливан и покривен је ћерамидом. Зидана је од камена, затим омалтерисана и окречена у жуто. На грађевини постоје двоја врата, на западном и северном зиду наоса чији су портали рељефно украшени." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.061815, 43.322383 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Михаила", "ref:RS:nkd": "SK591", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108557", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108557", "description": "Црква посвећена Светом Арханђелу Михаилу налази се у самом селу. Према натпису изнад јужних врата. Подигнута је 1838. године, а живописана 1870. године. Црква је скромнија грађевина, правоугаоне основе. Спољна страна апсиде рашчлањена је са седам мањих ниша. Странице сваке нише имају оштре лучне завршетке. Испод ивице крова апсиде изведен је византијски венац од опека. Портал западних врата обрађен је од камених блокова. У централном делу архиволте и у угловима је украс у виду четворолисног фасадног мотива који асоцира крст. Живопис је доста потамнео, а делимично и оштећен. Није искључено да се испод постојећег зидног сликарства налази старији фреско ансамбл. Црква светог Арханђела Михаила има културно-историјске, споменичке вредности које сведоче о стваралаштву овог краја пред ослобођењем од турског ропства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.951249, 43.360976 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Ђуре Салаја 20", "ref:RS:nkd": "SK592", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102377", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102377", "description": "Налази се у склопу централног градског језгра у близини железничке станице у Ул. Ђуре Салаја 20. у Зајечару. Грађена је као дворишни објекат у склопу парцеле, слободна са свих странаи има карактер раскошне виле. Грађена је од 1937-1938. године по пројекту архитекте Десимира Данчевића и Кларе Соатес. \nОбјекат има сутерен и високо масивно приземље, са главним улазом из дворишног трема са стране. Унутарње просторије су импозантних размера и димензија и обилују богатом гипсаном декорацијом, присутном на зидоовима као и плафонима. Сачуван је и оригиналан молерај нарочито леп у холу, са представама у духу фолклормих мотива народних шара, кога је радио чешки мајстор. Иначе од елемената ентеријера поред зидне декорације, посебно долази до изражаја уметнички обрађена, резбарена унутарња столарија (врата, преграде и др) рађена од мајстора Радомира Топаловића, тадашњег власника зграде, као и камин у једној од просторија који својим обликом и детаљима садржи у себи извесне елементе сецесије. \nСвојим спољним изгледом, са кровом нагнутим у више праваца који има широку стреху и покривенн индустријском ћерамидом, затим, облицима димњака са главама и др. објекат се везује за утицаје народне архитектуре. Међутим, распоред низа дводелних прозорских отвора на главној фасади у виду система од четири аркадна поља са полукружним луковима, као и облик фсадног улазног трема са стране, указују на елементе српско византијске архитектуре. Овоме још доприносе и стубови у аркадном систему између прозорских отвора, као и стубови трема са византијски обрађеним стилским капителима, па и орнаментика у склопу лучких фризова изнад отвора, дата у виду преплета. Само двориште у чијем је склопу као градска вила, обилује раскошном парковском вегетацијом и импозантних је размера, а озидана дворишна ограда садржи у себи елементе и детаље у складу са архитектуром објекта у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.272602, 43.903978 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Љубе Нешића 31", "ref:RS:nkd": "SK593", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102400", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102400", "description": "Зграда поседује локацију у Улици Љубе Нешића бр. 31 у Зајечару, у непосредној близини наужег градског језгра. Грађена је као као објекат пословно стамбеног карактера у низу, а саграђена је 1911. године. Објекат је једноставних димензија са дужином фасадног фронта према улици од свега 3,70 метара. Састоји се из приземља у коме је смештен мањи локал, споредна просторија и соба окренута дворишту, из које се тамо и излази. У простору непосредно уз локал смештено је степениште за спрат, којим се излази у мањи степенишни хол, око кога је лево и десно по једна просторија спрата оријентисана према улици, односно дворишту. Улична фасада обрађена је у вештачком камену са живописном композицијом у маси, развијеном по вертикали и са лучном атиком као завршеним елементом, на којој састоји исписана година градње. Симетричност композиције наглашена је ветроказом са декоративним гвозденим елементима, постављеним у самом средишту темена атике, која је са стране акцентована кратким пирамидалним стубићима у виду обелиска. Све ово у целини остварује на овако малом простору једну веома живу и пријатну силуету." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.28002, 43.901789 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М. Тита 5а", "ref:RS:nkd": "SK594", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100167", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100167", "description": "Зграда је лоцирана у најужем градском језгру. Грађена је као стамбена зграда двадесетих година ХХ века, по пројекту непознатог архитекте. Припада врсти културних добара. \nГрађена је као зграда у низу и као таква непосредно излази на регулациону линију улице. Има приземље у коме су смештени трговачки локали, три спрата и проходну кровну терасу са оградом у виду балустера. У спратовима зграде смештени су искључиво станови. У односу на изглед грађевине, долази до изражаја формирање читавог фасадног фронта по вертикали, са строго симетричном композицијом. Симетричност је наглашена појавом еркера у средишту фасаде, споља затвореног правилним полигоналним зидом кроз два спрата по вертикали, системом полуслепих аркада од три поља у нивоу трећег спрата са полустубовима и кубичним надвишењем читаве масе, покривеним полулоптастим кровом. \nОко прозора са стране у нивоу трећег спрата, који се својим изгледом композиционо издваја у односу на претходна два јавља се са стране сваког од њих по једна фигура атласа. Ограда од терасе изнад кровног венца, са балустерима, својим положајем и обликом одаје пријатни лак визуелан завршетак силуети читаве грађевине. Фланкирана је са стране масивним ступцима, са декоративним вазама. Фасада зграде у целини, обрађена је вештачким каменом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.277626, 43.902926 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Проте Матеје 9", "ref:RS:nkd": "SK595", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99116", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99116", "description": "Налази се у склопу централног градског језгра у Ул. Проте Матеје Ненадовића бр. 9. Подигнута је 1926. године. Саграђена је као приземни објекат са габаритом по дубини читаве парцеле, тако да знатно простора заузима дворишни тракт у односу на учионични и тиме се објекат у својој основи формира у виду слова „Г“. Има сутерен и високо приземље са једноставним распоредом просторија, истоветне диспозиције у обе етаже. Над уличним простором јавља се кров, са надвишеним кровним простором, мансардног облика и система, а над двориштем проходна кровна тераса са оградом у виду балустера. Као доминантан детаљ читаве грађевине у односу на непосредну ближу околину, јавља се у југозападном углу уличног тракта надвишење у нивоу таванског простора, у виду украсног октогоналног кубета, са китњасто обликованим кровом и кровним покривачем, који се завршава декоративним шиљком у темену. \nФасада зграде обрађена је у вештачком камену са декоративним кровним венцем чији је фриз орнаментисан непрекидном траком у виду низа праплета, затим оквирима прозора са рељефним акротеријама у средишњу надпрозорника и рељефим фигурама у парапету са стилизованим представама из биљног света. Делови фасадних површина уличног тракта, испресецани су по вертикали плитким фасадним ризалитом са улице, као и плитким пиластерима који имају јонске капителе.\nИ сам мансардни кров у свом спољњем облику обрађен је декоративно од лима, кровним ламелним плочоцама под углом, декоративним фризовима, бордурама и китњастим кровним прозорима са елементима тимпанона и волутама. Унутар просторија, угл. уличног тракта, јављају се још и гипсане декорације код зидова и плафона, док двориште са зградом у целини и оградом са капијом, представља заиста нераздвојив део у односу на архитектуру уопште на архитектуру уопште, када се имају у виду сва изузетна обележја оваке јединствене грађанске куће уопште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.280484, 43.90443 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK596", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102324", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102324", "description": "Зграда основног суда има локацију у склопу најстрожег градског језград на Тргу Ослобођења. Јавног је карактера са монументалним обележјем и подигнута је за потребе окружног начелства у времену од 1906. до 1911. године по пројекту значајног Београдског архитекте Петра Поповића. Грађена је као слободан објекат слободан у основи и са симетричном композицијом главне фасаде, орјентисане према централном градском Тргу. Склоп главне фасаде састоји се из израженог средишњег ризалита са улазним порталом у основи срдишта и по једним прозорким отвором у приземљу, као и на спрату, док се у средишту спрата јавља балкон са оградом од балустера, непосредно уз просторију главне свечане сале. Продужни трактови зграде фланкирани су са стране још и бочним ризалитима условљеним диспозицијом решења још у самој основи. Кров зграде симетрично је разигран са истакнутим надвишењима у виду плитких полузарубљених пирамида. У погледу склопа основе приземља и спрата са распоредом канцеларијских просторија зграда има све одлике чистих функционалних решења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.27933, 43.90328 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Основне школе Љуба Нешић\"", "ref:RS:nkd": "SK597", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99970", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99970", "description": "Зграда Основне школе „Љуба Нешић“ у Зајечару налази се у склопу градског језгра. Зграда је јавног карактера са монументалним обележјем, подигнута године 1892. године као Гимназија, по пројекту непознатог архитекте. Припада врсти културних добара грађанске архитектуре, као објекат јавне намене. \nЗграда у зависности од земљишног протора кога заузима, представља простран грађански блок са високим приземљем и спратом, чистог функционалног садржаја, са распоредом учионица, канцеларија и кабинета. Спољна, зграда одаје утисак масивности са плитким фасадним ризалитима, од којих се као специјално наглашен издваја улазни ризалит. У његовом склопу, средишње место у основи заузима улазни портал уоквирен плитким тремом са дорским стубовима, који прихватају оптерећење од мање архитравне греде. Аналогна композиција јавља се и на спрату по вертикали, где по један јонски пиластер уоквирује прозор са полукружним надпрозорним луком.\nЗа разлику од осталих на згради, два прозора са обе стране средишта имају надпрозорне тимпаноне и то лучне у приземљу и торугаоне на спрату. Карактеристична је фасадна ограда угаоне пластике са имитацијом угаоних камених блокова правилног облика на превез дата у малтеру. Улазни централни ризалит, акцентован је још и кровном атиком са два низа балустера и пољима лево и десно од средишта, а крајеве атике са стране потенцира још по један мањи пирамидални стубић као обелиск, да би средиште атике, као симетрала читавог фасадног фронта из Доситејеве улице било наглашено скулптуралном композицијом која представља групу од три по величини симетрично поређане људске фигуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.275775, 43.902693 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Основне школе Миленко Брковић-Црни\"", "ref:RS:nkd": "SK598", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102323", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102323", "description": "Зграда Основне школе „Десанка Максимовић“ у Зајечару (бивши назив школе Миленко Брковић Црни) лоцирана је у склопу градског језгра. Зграда је јавног карактера са монументалним обележјем, настала с краја XIX века, непознатог архитекте. \nГрађена је као слободни објекат са пространим школским двориштем. Композиција главне фасаде из Доситејеве улице је симетрична и састоји се из средишњег ризалита у чијој је основи главни улаз, а на спрату наглашена три велика прозорска отвора свечане сале са надпрозорницима у полукругу. Лево и десно у односу на средишњи, надовезују се крила трактова, задржавајући у потпуности симетрични распоред маса. У односу на функционалност зграде, централни део основе заузима улазни, односно степенишни хол, док се трактовима формирају групе учионица, школских канцеларија и кабинета. \nОбјекат је масиван са складним распоредом прозорских отвора и фасадном пластиком која се састоји из венца, пиластера, прозорских ивица и орнаменталних представа у духу богатог еклектичког ренесанса. Централни ризалит наглашен је још надвишеним кровним венцем са атиком, украшеном декорацијама у виду акротерија, што важи и за завршни кровни венац бочних трактова. Стилским декорацијама обилују и ентеријери улазног хола и свечане сале." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.275949, 43.901832 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик стрељаним жртвама Тимочке буне", "ref:RS:nkd": "SK599", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101672", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101672", "description": "3. новембра 1940. године, на 57. годишњицу Тимочке буне откривен је споменик њеним учесницима у подножју Краљевице, узвишењу изнад Зајечара. За доминантну фигуру снажног сељака на стратишту са окованим ногама и слободним рукама којима раздрљује поцепану кошуљу на грудима у народу је уобичајен назив \"Споменик Љуби Дидићу\". \nЉуба Дидић је био један од вођа устаника у Тимочкој буни, која је избила у кривовирском крају после покушаја Краља Милана да разоружа Народну војску и сељаке. Сељаци Тимочке крајине одбијају да предају оружје и дижу буну. Вође побуне били су локални радикалски прваци, у бољевачком срезу поп Маринко Ивковић, Добросав Петровић и поп Милија Петровић, у сокобањском срезу Љуба Дидић, а у Књажевцу Аца Стојановић, Гавра Аничић и други.\nТимочка буна је угушена у крви, а споменик је ради подсећања на побуњенике и њихову борбу против угњетавања и неправде урадио познати вајар Антун Аугустинчић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.278622, 43.894653 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Топчидерска црква", "ref:RS:nkd": "SK6", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108280", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108280", "description": "Подигнута између 1832. и 1834. године као придворна црква уз конак, црква Светих апостола Петра и Павла сматра се највишим стваралачким дометом и најпотпунијим градитељским изразом црквене архитектуре из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. О њеној изградњи бринули су исти неимари који су радили на Конаку кнеза Милоша – Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић. \nПо облику и богатој декорацији на каменим фасадама, ова црква представља најрепрезентативнију сакралну грађевину тог времена. Својим архитектонским решењем црква је везана за старе, средњовековне градитељске узоре, док се у изгледу западне фасаде и звоника уочава примена упрошћених барокних облика. Конципирана је као једнобродна грађевина, засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом и две правоугаоне певнице. На западној страни налази се припрата над којом је двоспратни звоник. На фасадама, рашчлањеним пиластрима повезаним двоструким фризом аркада, најдекоративније обрађени детаљ представљају архиволте западног и јужног портала са флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, изведеним у плитком рељефу. Украшавање ентеријера, првенствено иконостаса, поверено је земунском сликару Константину Лекићу, зографу Јањи Молеру и сликару Димитрију Јакшићу. Данашњи иконостас, постављен за време владавине кнеза Милана Обреновића 1874. године, осликали су Стеван Тодоровић и Никола Марковић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.443851, 44.781185 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Римска гробница на локалитету Дубочај", "ref:RS:nkd": "SK60", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103658", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103658", "description": "Гробница се састоји од прилазног ходника, предворја и простора за сахрањивање са три банка. На очуваним зидовима запажају се трагови фреско декорације. Зидови гробнице местимично су очувани и до висине од једног метра. По типу ова гробница одговара гробници у Брестовику и вероватно је припадала неком земљопоседнику, римском ветерану из Сингидунума. \nГробница на локалитету Дубочај, заједно с гробницом у Брестовику, представља један од најзначајнијих очуваних објеката римске културе на подручју града Београда. Пошто се налази на градској територији Сингидунума значајна је за комплексна проучавања културних и привредних односа у то време у Сингидунуму." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.741769, 44.655718 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Дивљана", "ref:RS:nkd": "SK600", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100624", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100624", "description": "Манастир св. Димитрије у Дивљани је подигнут око темеља средњевековне цркве, односно резултат је обнове, која је изведена после ословођења од Турака, на месту порушене сакралне грађевине. Споменичкој целини припада: црква, конак и економске зграде. Звонара са три звона подигнута је 1977. године. \nДивљански манастир св. Димитрије налази се 5 км јужније од Беле Паланке (Ремезијане), поред савременог пута Б. Паланка – Лужница. Налази се у подножју Суве планине, између старих села Дивљане и Мокре. Неоспорно је његово континуирано трајање од XIV века до данас. Он заузима место најзначајнијег културно - историјског споменика Белопаланачког и Лужничког краја.\n Сматра се да је прво манастирско братство у 4. веку основао-свети Никита епископ Ремизијански. Крајем 14. и почетком 15. века браћа Мрњавчевић обнављају манастир који наставља традицију духовног центра у овом региону. Након бројних рушења и обнова, 1862. године у манастир је дошао протосиђел Агатангел. Он је уредио манастирско имање и 1878. започео нову обнову. Архитекта Милорад Рувидић је пројектовао данашњи објекат манастира св. Димитрија, и манастирска црква завршена 1902. године. Црква Св. великомученика Димитрија је обновљена, а 2005. године је на темељима старог изграђен нови манастирски конак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.292944, 43.186752 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK601", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107328", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107328", "description": "Црква Свeтог Арханђела Гаврила у Врбици код Аранђеловца је једна од најлепших ктиторских грађевина књаза Милоша Обреновића, који је дао дозволу за њену изградњу непосредно пре своје смрти 1860. године. Градња је завршена 1863.године. Црква поседује високу архитектонску и уметничку вредност. То је једнобродна грађевина зидана у псеудороманском стилу са барокним звоником на западној страни. Сазидана је опеком и споља обложена правоугаоним каменим блоковима са природним нијансама разних боја, који потичу из мајдана села Кљештевице. Унутрашњост цркве је малтерисана, без живописа, са вредним иконостасом у класицистичком стилу. Изради иконостаса посвећена је посебна пажња и он представља један од првих самосталних радова Николе Марковића. Током првоог светског рата црква је била претворена у болницу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.571481, 44.299607 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара црква у Осечини", "ref:RS:nkd": "SK602", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106720", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106720", "description": "Црква посвећена Св. Георгију у Осечини подигнута је 1816. године на месту где је почетком 18. века била првобитна богомоља, која је пре устанка више пута обнављана. То је једнобродна грађевина зидана од камена, изнутра и споља омалтерисана, са правоугаоном основом и петространом апсидом, која је обликована са преломима, налик на апсиде код брвнара. Унутрашњи простор у хоризинталном плану дели се на три јединице – припрату, наос и олтарски простор. Припрата је полигонална и одвојена од наоса дрвеном преградом, док је олтарска преграда зидана и омалтерисана, без декоративне обраде. Целу грађевину покрива јединствено обликовани високи кров покривен клисом, заобљен на западној и источној страни, тако да покрива и апсиду, на исти начин као што је примењивано код брвнара. И у пропорцијском односу стрмог дрвеног крова према релативно нижим зидовима цркве поштована је градитељска традиција карактеристична за дрвене богомоље осаћанске провенијенције. Скромна декорација у унутрашњости цркве у Осечини, као и на западним вратима, примерена је овој врсти грађевине и сасвим јасно упућује на порекло неимара који су цркву подигли. Јоаким Вујић сматра да је ова богомоља подигнута захваљујући старањем и помоћи кнеза Милоша Обреновића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.599727, 44.391287 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Муселимов конак", "ref:RS:nkd": "SK603", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106763", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106763", "description": "Најстарија сачувана грађевина у граду, на Десанкином тргу, типична за турски период, Муселимов конак је подигнут у 18. веку и везан је са историјске тачке гледишта не само за Ваљево, већ и за цео устанички покрет у Србији за време Карађорђа. У његовом подруму су били затворени и одатле одведени на губилиште Илија Бирчанин и Алекса Ненадовић 1804. године. У овој згради је касније била школа, а данас има музејску поставку везану за устаничку Србију.\nКонак се налази у слободном простору. Приземна грађевина има облик правоугаоника са два наспрамно постављена трема дуж подужних страна. Грађена је ломљеним каменом, са подрумом који је испод целе површине приземља и који има спољне прилазе. Кров је четвороводни, са ћерамидом као покривачем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884931, 44.269618 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у селу Толисавцу", "ref:RS:nkd": "SK604", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106749", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106749", "description": "Кућа у селу Толисавцу, на територији општине Крупањ, у власништву породице Вујковца подигнута је на прелазу 19. у 20. век као типична кућа имућнијих задруга Рађевине. Петоделна грађевина правоугаоне основе зидана је од опеке, са кровом на четири воде и ћерамидом као кровним прекривачем. Цела грађевина делује монументално и поред тога што је вредан споменик народног градитељства поседује и историјски значај. У септембру 1941. године у њој се налазио Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, одакле је руководио борбеним операцијама. Након Другог светског рата у овој кући била је смештена Сељачка радна задруга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.460821, 44.366872 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 121", "ref:RS:nkd": "SK605", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105098", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105098", "description": "Кућа у Улици краља Александра (некада Улица маршала Тита) бр. 121, налази се у оквиру Старог градског језгра Крагујевца и типична је градска кућа XIX века. Њена архитектура је мање значајна од њене историјске вредности, која је и допринела да ова кућа буде утврђени споменик културе. У периоду од 1873. до 1875. године, на овом месту се налазила Крагујевачка друштвена штампарија у којој је један од оснивача Социјалистичког покрета у Србији, Светозар Марковић, уређивао и штампао листове ''Јавност'' и '' Ослобођење'' и написао велики број економских и политичких чланака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.913877, 44.011205 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Александров поткоп у Сењском руднику", "ref:RS:nkd": "SK606", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109000", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109000", "description": "Заслуга случајног проналазача руде мрког угља припала је Лазару Пандуровићу, на чијем имању је руда откривена. Инжењер из Срема Василије Божић је потврдио да се на том терену налазе велике наслаге мрког угља. Први рудари из Мајданпека стигли су у рано пролеће 1853. године. У првим годинама по отварању рудника прокрчен је и пут до Сења, а 1892. изграђена је пруга узаног колосека до Ћуприје. Поткоп, односно улаз у рудник, саграђен је 1860. Зидан је у облику лука од клесаног камена. Бочни зидови испред улаза су под нагибом и у функцији су консолидације терена и учвршћења улазног лука у тунел, а зидани су од ломљеног камена. Управна зграда изнад улаза у поткоп, бондручне је конструкције и својим централним истуреним делом у темељу је ослоњена на лук. Сама зграда састоји се од једне просторије са улазом и три прозора са чеоне стране. Испред улаза у поткоп налази се манипулативни простор величине 50х60 м , који је служио за утовар угља. Барака за одржавање и сервисирање машина, као и централни магацин представљају јединствену целину Александровог поткопа. Конзерваторски радови извођени су у периоду између 1984. и 1987, а ревитализација и презентација музејске поставке није завршена.\nАлександров поткоп је сведочанство првих корака убрзане индустријализације и модернизације Србије у другој половини 19 века, а Сењски рудник је најстарије рударско насеље у Србији у коме је живело више од 1000 рудара шездесетих година 20. века, имало је железничку пругу, две болнице, штампарију, биоскоп." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.569888, 43.994235 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара у Скадру код Пецке", "ref:RS:nkd": "SK607", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква брвнара у Скадру код Пецке, О Осечина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа у Ул. Станоја Главаша 18", "ref:RS:nkd": "SK608", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109251", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109251", "description": "Стара кућа у Јагодини налази се у Улици Станоја Главаша бр. 18. Саграђена је половином 19. века. Складних пропорција и симетрична, представља типичан пример градске архитектуре тога времена. Кућа је грађена у бондручном конструктивном систему. Састоји се од осам просторија и трема, који се са десне стране завршава доксатом, уздигнутим за један степеник. На трему доминирају четири обрађена стуба. Таваница је од профилисаног шашовца, а на делу над доксатом се налази розета. Из трема, који се протеже половином дужине главне фасаде, ступа се у централну просторију, a из ње воде посебна врата у сваку од преосталих седам одељења. Аутентична таваница је сачувана у три просторије, док су у већини осталих, врата и прозори задржали аутентичан изглед. На прозорима се налазе гвоздене решетке, које су у горњем делу слободне и завршавају се у облику копља. Наспрам улазних врата се налази излаз у двориште. Кров је блажег нагиба, четвороводан, покривен ћерамидом. Према начину градње, броју просторија и обради детаља, очигледно је да објекат подигнут за оновремену угледну јагодинску породицу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.2566095, 43.9804307 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део римског Лимеса,Трајанова табла и део пута", "ref:RS:nkd": "SK609", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108074", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108074", "description": "Трајанова табла је уклесана у стену у ђердапској Доњој клисури, 2,5 км узводно од Текије. Натпис је у пољу облика табула ансата, коју држе два крилата генија. Испод натписа је фигура која клечи, вероватно Данубиус, а изнад надстрешница са касетираном таваницом. Касете су украшене розетама и представама орла са раширеним крилима, док је са стране рељефни приказ два делфина. На основу натписа на Табли обично се сматра да је део ђердапског пута у Доњој клисури изградио Трајан у оквиру припрема за рат против Дачана, односно да је 100. године завршена та последња, најтежа деоница. Ипак се са сигурношћу не може утврдити да ли је Трајан изградио или само обновио пут у Доњој клисури, чији су остаци регистровани на више места: код Пецке Баре, код Хајдучке Воденице непосредно уз Трајанову таблу и нешто низводно од овог места. На овом делу тежиште пута је на конзолама, јер је траса усечена у стену била недовољна за потребну ширину. На појединим местима примењивано је двоструко укљештавање конзола у литицу. Изградња пута, који је целом својом трасом ишао непосредно уз Дунав, била је условљена потребама брже и несметане пловидбе. Табла је, заједно са делом пута, 1969. исечена и по вертикали премештена на виши ниво да би се заштитила од подизања нивоа Дунава изградњом хидроелектране Ђердап I." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.310092, 44.657035 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара у Орашцу", "ref:RS:nkd": "SK61", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105733", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105733", "description": "Црква је подигнута у раздобљу 1816-1818. године као парохијска црква. Временом је око цркве формирано сеоско гробље, а црква је постала гробљанска капела. У општем спољном изгледу не разликује се од стамбених брвнара, осим издуженим архитектонским телом и крстовима на оба краја слемена четворосливног крова. Грађена је од храстових талпи с темељима од опеке. Кровни покривач је новији, од бибер црепа. Обрада конструктивног дела је безорнаментална, доста груба. Преправком извршеном 1922. године црква је изгубила првобитни карактер. Покретни фонд, предмети из области сликарства и занатства, нестао је већим делом у време градње и преправке цркве. Делове старог иконостаса и појединачне иконе радили су иконописци Јеремија Михаиловић, Никола Јовановић и непознати зограф из прве половине XIX века. Порушена је 80-их година прошлог века и на њеном месту је сазидана нова нешто мањег габарита." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.046528, 44.588919 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK610", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107685", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107685", "description": "Црква брвнара у Лозовику подигнута је на иницијативу и заједничко залагање мештана Лозовика и Сараораца. Са градњом се почело око 1806. године, али је довршена тек 1831. године.\nЦрква је грађена од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис (првобитни покривач је била шиндра димензија сличних као на цркви Манастира Покајнице). У основи је 14,6х6,6 м тако да припада црквама брвнарама средње величине код нас. Подељена је на 4 дела: трем са стубовима, припрату која је преградом одвојена од наоса и полигонални олтарски простор са каменим олтаром. Има двоја врата, западна и северна, украшена профилисаним дашчицама и три мала прозора са гвозденим решеткама. Унутрашњост је засведена коритастим сводом од буковог шашовца.\nИконе на иконостасу осликао је иконописац Јован Стергевић, познатији као Јања Молер током 1831. и 1832. године.\nУ порти цркве некада је постојала школа и дрвена звонара са звонима која је лозовичкој цркви поклонио Кнез Милош. Након изградње нове цркве у Лозовику 1895. године звона су пренета из звонаре у звоник нове цркве, али су у Првом светском рату однета у Аустроугарску и претопљена. Стара школа радила је до 1874. године, али од ње данас нема ни трага.\nВећи радови на цркви брвнари извођени су 1931. године поводом прославе стогодишњице храма, затим седамдесетих година XX века под руководством Завода за заштиту споменика културе Крагујевац и 2003-2004. године под руководством Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.085821, 44.474594 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK611", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106497", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106497", "description": "Црква Светог Николе у Кисиљеву представља један од ретких објеката од набоја сачуваних у Србији. Саграђена је у првој половини XIX вeкa и налази се у центру села.\nДимeнзиje црквe су: дужинa 15,41m, ширинa 6,85m, и висинa 9,80m. Издужене је једнобродне основе са пространом олтарском апсидом на источној страни и мањим, полукружним бочним певницама, накнадно дозиданим. Накнадно је подигнута и галерија за хор у западном делу наоса, коју носе профилисани дрвени стубови. Унутрашњи простор цркве подељен је на олтар и наос, који су засведени коритастим сводом од шашовца. Првобитно је била покривена трском, док је данашњи кровни покривач бибер цреп.\nКонструкција олтарске преграде је дрвена, једноставне обраде, са сликаном флоралном декорацијом. Велику вредност имају иконе иконостаса, рад познатих сликара из времена кнеза Милоша. Царске двери и престоне иконе радио је 1826. године Арсеније Јакшић, док је северне и јужне двери и остале иконе иконостаса радио 1836. године Живко Павловић.\nЦрква је претрпела извесне измене 1981.године када је извршeнa стaтичкa сaнaциja aрмирaно-бeтонским вертикалним и хоризонталним сeрклaжимa, ушлицаним у зидовe црквe, и реконструкција крова. Овом реконструкцијом цркви је враћен првобитни облик крова који нагибом кровних равни одговара трски. Омалтерисане су спољашње и унутрашње површине зидова и изведено утезање цркве челичним утегама.\nМештани су 1928. године у порти цркве подигли споменик палим борцима у рату 1912-1919. године. Обележје чини високи обелиск од црног гранита постављен на пирамидално постоље, док је на врху сачувана бронзана фигура орла раширених крила. Након Другог светског рата црквена порта је смањена повлачењем ограде тако се споменик сада налази на јавној површини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.419627, 44.737166 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK612", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107686", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107686", "description": "Црква у Селевцу, двадесетак километара јужно од Смедерева, подигнута је почетком тридесетих година прошлог столећа и посвећена празнику Силаска св. Духа. Попут храма у Смедеревској Паланци и селевачка богомоља је саграђена унутар села што није уобичајена локација за цркву брвнару. Димензије и архитектонски склоп ових двеју грађевина такође показују низ сличности: пространи наос покривен је сводом од шашоваца и на источној страни завршен полигоналном олтарском апсидом; северна и западна врата носе једноставну, али прецизну декорацију; иконостасне преграде је у оба храма извео омиљени сликар кнеза Милоша, Јања Молер. Црква у Селевцу је каснијим преправкама увелико изменила свој првобитни изглед, па чак - захваљујући трему са зиданом оградом - постала већа од паланачке. Кров са ћерамидом је на источној и западној страни преломљен на више вода. Уклоњена је преграда која је одвајала припрату од централног дела храма, а унутрашња страна брвана је омалтерисана. Селевачке иконе су настале 1834. и по броју, познобарокном начину обраде и богатој употреби злата представљају најрепрезентативнију иконостасну целину у једној цркви брвнари. Интервенције вршене 1948. и нестручна конзервација деведесетих година изведени су без надзора службе заштите." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.868651, 44.496396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK613", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101070", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101070", "description": "Црква Светог Вазнесења у Кучеву подигнута је 1903\/08. године у центру насеља. Пре ње постојала је старија црква саграђена 1832. године „призволенијем и помоћу“ кнеза Милоша Обреновића, о чему је сведочио и натпис изнад царских двери старог иконостаса.\nИзведена је по пројекту архитекте Душана Живановића, у духу ханзенатике, са основом у облику равнокраког грчког крста сажетог типа са једном куполом. Просторно је подељена на једноделни олтар на истоку, наос са правоугаоним певничким просторима и малу припрату на западу. Утицај Ханзенове школе у декорацији фасада огледа се у извођењу прозорских отвора од белог мермера у виду бифора и квадрифора, обради западне фасаде са портиком у облику балдахина и розетом, степеновању маса са посебним нагласком на куполи.\nЖивопис и иконостас у цркви су новијег датума.\nЦрква поседује лепе примере икона, богослужбених књига и сасуда као и комада црквеног мобилијара. Посебно вредну сликарски целину чине иконе са олтарске преграде старе кучевске цркве из 1832. године, које су 2010. године после конзерваторско-рестаураторских радова пренете и изложене у сали парохијског дома. С обзиром на то да нема података о мајстору који их је урадио, на основу стилске и иконографске анализе поједине иконе се могу приписати пожаревачком сликару Живку Павловићу.\nПоред неколико надгробних споменика, у порти се налази и споменик у виду обелиска од сивог мермера подигнут у знак сећања на звишке борце пале у ослободилачким ратовима 1912-1920. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.670749, 44.476865 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Гимназије Света Ђорђевић\"", "ref:RS:nkd": "SK614", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99965", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99965", "description": "На месту старе гимназије, подигнута је 1928-1929. године захвањујући добротворним прилозима грађана данашња зграда Гимназије. Овај објекат је монументалних размера и сложене основе, великих хоризонталних габарита, репрезентативних облика и архитектуре. Изведен је у масивном конструктивном систему са носећим зидовима израђеним од опеке положене у малтер. Састоји се од подрума, приземља, спрата и поткровног простора. Међуспратне конструкције су армирано бетонске, осим конструкције између спрата и поткровног простора, која је изведена од дрвета. Кров има сложену основу, кровна конструкција је дрвена, нагиби кровних равни су правилни и релативно благи са стрехама препуштеним дубоко у поље. Кровни покривач је бибер цреп.\nЗграда гимназије је пројектована у складу са тадашњим принципима формирања функционално-организационе шеме школских објеката. Утиску опште монументалности и отмене репрезентативности, уз дозу одређене строгости у форми, посебно доприноси улична фасада. Главна архитектонска доминанта објекта је посебно наглашен централни ризалит са главним улазом у школу изнад кога је као посебан архитектонски мотив изведен балкон на стубовима квадратног пресека. Доследно примењени ренесансни принцип пуне симетрије у потпуности је испоштован код остваривања геометрије и ритма, како облика и форми, тако и смене пуног и празног. Неоренесансна природа овог здања огледа се у сведеној рустичној обради приземља, централном ризалиту са степеништем и балконом који наглашавају главни улаз у објекат, и у одређеној мери у начину обраде спрата, која одговара форми „piano nobbile“.\nГимназија је једно времен носила име народног хероја Свете Ђорђевића, тако да се на зеленој површини испред зграде налази његова спомен биста." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.958924, 44.367179 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK615", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109274", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109274", "description": "Црква Свете Тројице у Жагубици подигнута је у периоду од 1873. до 1875. године у центру варошице. Изведена је у духу романтичарског историцизма. У основи је једнобродна грађевина са олтарском и бочним апсидама и звоником. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом, над којом је изведен звоник. На фасадама су у обради наглашени портали, као и прозорски отвори у виду монофора и окулуса који су оивичени правилно поређаним комадима црвене опеке. Посебна пажња посвећена је обради западне фасаде.\nВисока олтарскa преградa изведенa je у класицистичком духу уз примену барокно-рокајне позлаћене декорације. Деветнаест икона, рад сликара Николе Марковића из 1874. године, распоређено је у три зоне. У унутрашњости, на северном и јужном зиду, као и у певницама биле су насликане двадесет и три фигуре светитеља, које су крајем XX века прекречене.\nЦрква поседује и вредне примере покретних икона, богослужбених књига и предмета примењене уметности, као и комада црквеног мобилијара. У порти се источно од олтарске апсиде налази велики надгробни споменик у виду крајпуташа из 1826. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.785451, 44.19801 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK616", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101071", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101071", "description": "Црква Светог Вазнесења у Петровцу на Млави подигнута је у периоду од 1866. до 1869. године великим залагањем Црквене општине и мештана, с обзиром на то да је њена изградња била услов да се тада село Петровац прогласи за варошицу.\nИзведена је у духу романтичарског историцизма. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтарски простор, наос са полигоналним певничким просторима и припрату са галеријом над којом је изведен звоник. Декорацију фасада карактеришу архитектонски елементи у виду кровног и подеоног венца, фриза слепих аркадица, пиластара и детаљи изведени црвеном опеком који својим обликом прате лучне завршетке како правих тако и слепих монофора и окулуса. Посебна пажња је посвећена обради западне фасаде са наглашеним порталом, две слепе монофоре, једним окулусом и у завршници витким звоником.\nИзузетно вредну сликарску целину чини иконостасна преграда изведена у класицистичком духу уз примену барокно-рокајне позлаћене декорације. Иконе на њој осликао је Настас Стефановић током осме деценије XIX века. Како сазнајемо из натписа са плоче која се налази на огради галерије, живопис је радио Никодим Бркић ђакон и сликар из Београда, а калиграфију М. Јанковић 1954. године.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.415401, 44.379874 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс зграда: суд, скупштина општине и пошта", "ref:RS:nkd": "SK617", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109282", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109282", "description": "На десној обали реке Млаве, на терену који лежи преко пута села Свиње, 1859. године основано је село, које је недуго затим постало варош Петровац. Насеље је добило назив по имену тадашњег државног саветника Петровића, личног пријатеља књаза Милоша. У периоду од 1900-1908. године, у центру вароши је подигнут административни центар Млавског среза. Овај комплекс импозантних димензија, поготово за време у коме је настао, чиниле су управне зграде Првостепеног суда, Општине и Поште.\nЗГРАДА СУДА је саграђена у масивном конструктивном систему са зидовима изведеним од опеке. Састоји се од подрума, високог приземља, спрата и поткровног простора. Функционално-организациона шема овог објекта је заснована на угаоном решењу главног улаза и централно постављеним степеништем од кога се рачвају бочни, улични трактови наглашене хоризонталне елевације. На месту додира два улична тракта, хоризонтални ток је умирен формирањем овалног прочеља нешто тежих пропорција. Изнад кровног венца прочеља, као главне архитектонске доминанте објекта, и бочних ризалита који својом позицијом наглашавају његов значај, у највишим зонама објекта изведена је складна атика са елементима од кованог гвожђа. У смислу поседовања стилских одредница, зграда Суда је пројектована и изведена у складу са основним начелима академизма уз истовремену примену првостепене и другостепене декоративне пластике, изведене у духу сецесије.\nСходно намени зграде, у ликовности и архитектонском изразу њених фасада у целости, истовремено је у пуној мери остварен складан однос између репрезентативне ликовности и мирне строгости.\nЗГРАДА ОПШТИНЕ је пројектована по истом архитектонском принципу и са истом функционално организационом шемом, међусобним пропорцијама, геометријском концепцијом и декоративном пластиком које су примењене у обликовању фасада, зграде Суда. У односу на осу симетрије простора у оквиру кога се налази комплекс, а која је управна на улицу Српских Владара, на регулационим линијама улица Српских Владара и Даворјанке Пауновић, по истим архитектонским принципима који су примењени код зграде Суда, скоро као њен лик у огледалу, подигнута је зграда Општине. \nУ ликовно обликовном смислу, зграда Општине је одредила суштину истородности архитектуре овог комплекса управних зграда који је заокружен (у целости) изградњом објекта Старе поште.\nЗГРАДА СТАРЕ ПОШТЕ се налази између два улична тракта зграда Суда и Општине и својом централном позицијом је затворила уличну страну блока. Из функционално-организационе шеме објекта, развијена је основа скоро квадратног облика. Тешка форма, која би проистекла из облика основе и пуних вертикалних габарита објекта, складно је олакшана дубоким повлачењем централног дела спрата од улице према унутрашњости блока. Вешто изведеним смицањем зидова, у приземљу је формиран плитки централни ризалит изнад кога је отворена пространа тераса. Ова тераса, која заједно са ризалитом представља главну архитектонску доминату објекта, изведена је идентично са кровним атикама зграда Суда и Општине. У смислу поседовања стилских одредница, уз истовремено пуно поштовање начела академизма, зграда Старе поште изведена је у духу сецесије, истородно са објектима Суда и Општине. Њеном изградњом завршено је стилско усаглашавање свих објеката који се налазе у оквиру комплекса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.417963, 44.377786 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Игњатија Богоносца", "ref:RS:nkd": "SK618", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101081", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101081", "description": "Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу подигнута је 1892. године заслугом индустријалца Антона И. Бајлонија, о чему сведочи и натпис на мермерној плочи изнад западног портала. Из њега сазнајемо да је црква завршена 12. јула 1892. године, а свечано освећена од стране митрополита Михаила 18. септембра 1894. године. \nИзведена је у духу ханзенатике по пројекту архитекте Светозара Ивачковића, као једнокуполна грађевина, основе слободног крста. Просторно је подељена на олтарску апсиду на истоку, наос са правоугаоним певничким просторима и малу припрату са галеријом на западу. Декорацију фасада одликује јасан утицај Ханзенове школе уз употребу полихромије, односно комбиновања окер боје и тзв. „помпејско црвене“. За архитекту Ивачковића карактеристични су употреба квадрифора од белог мермера на бочним фасадама, западни портал са портиком у облику балдахина и купола која се уздиже над укрсницом и почива на кружном тамбуру са узаним монофорама које се смењују са слепим нишама.\nИзузетно вредну сликарску целину чини десет икона распоређених у три зоне на нижој олтарској прегради изведеној у класицистичком духу, рад једног од најзначајнијих представника српског романтизма Стеве Тодоровића и мајстора његове сликарске радионице. Живопис у цркви радио је сликар Доминик.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда и комада црквеног мобилијара. Од покретних икона посебно су вредне: две приложничке иконе Ане и Антона Бајлонија, икона Успења Богородице, рад Живе Радака из 1894. године коју је цркви даровао Стојан Стојићевић и икона Свете Тројице, рад пожаревачког сликара Живка Павловића.\nУ порти се налазе звоник подигнут 1906. године и споменик палим ратницима у ратовима за ослобођење Србије \n1912-1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.289444, 44.558269 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Петозарних мученика", "ref:RS:nkd": "SK619", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101026", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101026", "description": "Црква Светих Петозарних мученика у Смољинцу подигнута је 1847. године на темељима старије цркве. О години градње, добротворима, градитељу и сликарима говори сачуван натпис на северном зиду наоса. Из њега се сазнаје да је цркву градио мајстор Анастас Наумовић из Охрида.\nЦрква је изведена у класицистичком духу, као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом у ширини брода на истоку и звоником на западу. Просторно је подељена на олтар, наос са плитким, правоуганим певничким просторима и припрату са галеријом, над којом је изведен масиван звоник. На фасадама је примењена вертикална и хоризонтална подела, што је наглашено применом теракоте и окер боје у финалној обради.\nЖивопис и иконе на олтарској прегради урадили су Милија и Иван Марковић, сликари из Пожаревца, о чему сведочи натпис у наосу. Иконостас је изведен у класицистичком духу уз примену барокно-рокајне позлаћене декорације. Тридесет и три иконе распоређене у пет зона на олтарској прегради, као и архијерејски и Богородичин престо и два певничка стола првобитно су заштићени 1975. године. Црква у Смољинцу поседује и лепе примере покретних икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара.\nУ порти се налази неколико надгробних плоча и старих камених споменика у облику крста из прве половине XIX века. Поред њих је подигнут и споменик палим ратницима из овог краја за ослобођење Србије у ратовима 1912-1918. године. Изведен је у црном мермеру, у виду обелиска са двоглавим орлом на врху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.347229, 44.605372 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква брвнара", "ref:RS:nkd": "SK62", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109152", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109152", "description": "Према историјским изворима, првобитна црква брвнара у Вранићу постојала је у XVIII веку на другој локацији, одакле је почетком следећег столећа пренета на данашње место. После слома устанка 1813. Турци су је спалили, а на њеним темељима је 1823. подигнут постојећи храм Св. Четрдесет мученика. Грађен је од храстових брвана, са седмоугаоном олтарском апсидом и припратом одвојеном од наоса преградом са аркадама. Северна и западна врата декоративно су резбарена и бојена. Црква је имала стрми кров покривен шиндром, који је у преправкама почетком нашег века замењен кровним покривачем блажег нагиба и са бибер црепом. У исто време је и ентеријер претрпео низ измена: уклоњен је првобитни хор тако да је у припрати остало само степениште, а засведена таваница замењена је равном од шашовца. Том приликом је скинут горњи део иконостаса из 1828; како је највећи део његових делова сачуван у новој цркви Св. Илије (1878), могуће га је у целини реконструисати. Иконе се приписују Константину зографу, који је током друге и треће деценије XIX века извео низ иконостаса за цркве брвнаре по Србији. Осим богате збирке икона и других богослужбених предмета, у Вранићу је сачуван црквени мобилијар из XVIII столећа. Мањи заштитни радови изведени су 1951, а археолошко истраживање 1975." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.326381, 44.600299 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара зграда у Пожаревцу", "ref:RS:nkd": "SK620", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99196", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99196", "description": "У пространом дворишту у Немањиној улици бр.46, повучена од улице око 50 м, почетком XIX века подигнута је кућа која је 1969. године утврђена за споменик културе. По типу је припадала мањим грађанским кућама, које по склопу личе на сеоске куће Поморавља. Асиметричног плана, са оџаклијом у средини и по једном собом са стране имала је пред улазом простран подужни трем, са три дрвена стуба од необрађених облица. Зграда је била бондручне конструкције са кровом од ћерамиде. Скромних димензија и обраде, имала је дубоку стреху са видљивим роговима. Тавањаче на плафонима су биле видне, а под од дасака.\nКућа се налазила на катастарској парцели бр.671 КО Пожаревац и била у власништву породице Живановић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.177169, 44.623724 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа брвнара у Голобоку", "ref:RS:nkd": "SK621", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1985-07-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=94021", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=94021", "description": "Кућа брвнара Милорада Стевановића у Голобоку код Смедеревске Паланке била је саграђена почетком XIX века, али је средином осамдесетих година XX века изгорела у пожару. По величини и просторној организацији припадала је развијеном типу шумадијске сеоске куће. Била је правоугаоне основе, већих димензија, са једним улазом и без трема. Имала је три просторије од којих је главна тзв. „кућа“ заузимала половину укупне површине, док су друге две просторије биле већа и мања соба. У централној просторији налазило се отворено огњиште са оџаклијом. Зидови куће били су од брвана, на угловима повезани на „ћерт“, а четвороводни кров био је покривен ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.01471, 44.450912 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Национал\"", "ref:RS:nkd": "SK622", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106414", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106414", "description": "Под називом „Народна гостионица“, хотел „Национал“ је отворен 1869. године на месту ранијег објекта угоститељске намене. Уличне фасаде, уз Париску и улицу Велике степенице, обликоване су у духу академизма са применом елемената неоренесансе у обради детаља. Уравнотеженост маса постигнута је симетричним распоредом отвора и наглашеном хоризонталном поделом етажа подеоним венцима. Фасада према Париској улици оживљена је средишњим плитким ризалитом који се у зони крова завршава атиком са два бочна украса у виду ваза, на којој је вероватно било исписано име хотела. Хотел „Национал“ припада групи тзв. „калемегданских хотела“ на граничном простору између вароши и војне тврђаве, који су подизани непосредно после ослобађања српских градова 1867. године. Овај хотел представља значајан пример објекта који је у трајању од једног века очувао континуитет јавне намене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451031, 44.818669 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда уметничке школе", "ref:RS:nkd": "SK623", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103880", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103880", "description": "Као део комплекса Конака кнегиње Љубице, око 1836. године подигнута је помоћна зграда у коју је касније смештена Уметничка школа. Зграда је припадала простору некадашње „Варош капије“, која је била средиште политичког и друштвеног живота Кнежевине Србије. Грађена је у бондручном конструктивном систему, типичном за градитељство прве половине ХIX века у Београду. \nЗграда је више пута мењала намену. У њој је до 1842. године живео кнез Михаило Обреновић. Потом су у њеним просторијама биле смештене канцеларије попечитеља унутрашњих дела, просвете и правосуђа, затим Прва београдска гимназија и, коначно, Уметничко - занатска школа која је прерасла у Академију ликовних уметности. Данас је у згради смештен Факултет примењених уметности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451814, 44.817033 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народне скупштине", "ref:RS:nkd": "SK624", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105902", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105902", "description": "Зграда Народне скупштине грађена је између 1907. и 1936. године, према пројекту архитекте Јована Илкића и под надзором и разрадом пројекта његовог сина, архитекте Павла Илкића. Изградња скупштинског здања планирана је још почетком деведесетих година XIX века, када је архитекта Константин А. Јовановић урадио пројекат монументалног здања за потребе једнодомног парламента. Почетком XX века, након доношења новог Устава, Краљевина Србија је добила дводомни парламент, па постојећи Јовановићев пројекат више није био прикладан. На конкурсу расписаном 1902. године за израду новог пројекта прву награду добио је архитекта Јован Илкић, који се у свом предлогу знатно ослонио на напуштени Јовановићев нацрт. Изградња је почела 1907. године, али је прекинута 1914. године због избијања Првог светског рата. Зграда је завршена тек 1936. године, након Илкићеве смрти, под надзором његовог сина, архитекте Павла Илкића, који је унео извесне измене у пројекат. Зграда је обликована изразито монументално, у духу академизма, као слободностојећа палата, са разуђеном основом. У стилском погледу, на њој су дошли до изражаја декоративно-архитектонски елементи изведени у духу италијанске ренесансе. Централни део зграде Народне скупштине наглашен је прилазним рампама, монументалним степеништем и улазним портиком са класицистичким троугаоним тимпанонима које носе четири коринтска стуба, као и са четири мање декоративне куполе, између којих се уздиже велика централна купола. Пројекат ентеријера, у којем је остварено складно прожимање архитектуре, скулптуре и занатских радова, израдио је архитекта Никола Краснов. Скулптуре су дело најпознатијих југословенских вајара тога времена. Испред главног улаза 1939. године постављене су две велике декоративне скулптуралне групе у бронзи под називом „Играли се коњи врани“, рад вајара Томе Росандића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462456, 44.809648 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа др Арчибалда Рајса", "ref:RS:nkd": "SK625", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109059", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109059", "description": "Др Арчибалд Рајс, Швајцарац, хемичар, доктор природних наука, експерт за кривично право и судску медицину, на позив српске владе дошао је у Србију 1914. године да у својству неутралне личности изврши увиђај у недела аустроугарске војске у Мачви. Током Првог светског рата као иследник краљевске српске владе и војске прикупљао је документа о злочинима почињеним у Србији и о њима обавештавао светску јавност, као добровољац учествовао у рату и са српском војском прешао преко Албаније. После рата остао је да живи у Београду, где је и умро 1929. године. У знак народне захвалности, др Арчибалду Рајсу је 1921. године поклоњен плац у Топчидеру на коме је он по пројекту грађевинара Лазара Лацковића подигао кућу, коју је назвао вила „Добро поље“, у знак сећања на место у Македонији где се одиграла једна од пресудних битака на Солунском фронту 1918 године. Кућа је изграђена по угледу на сеоске куће. Једноставна, приземна, са само четири просторије, имала је као акценат трем са три лука на два дрвена стуба обојена бојама српске државне заставе. Унутрашњост куће била је уређена у духу Рајсових идеја о српском селу, његовом духу и менталитету, са жељом да асоцира на земљу и људе које је искрено волео." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.439457, 44.786182 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата \"Албанија\"", "ref:RS:nkd": "SK626", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103883", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103883", "description": "Палата „Албанија“ подигнута је на месту старе истоимене кафане, за потребе Хипотекарне банке. Аутори пројекта палате, која је завршена 1940. године, били су архитекте Бранко Бон, Миладин Гракалић, Миладин Прљевић и инжењер Ђорђе Лазаревић. Монументалног изгледа, са значајним конструктивним и архитектонским новинама, палата „Албанија“ је представљала изузетан грађевински подухват на Балкану и до подизања Београђанке била највиша зграда у Београду. Обликована у интернационалном духу модернизма тридесетих година XX века, са фасадама обложеним сивоплавим мермером, представља просторно-урбанистички акцент Теразија и један од препознатљивих симбола Београда. \nПалата „Албанија“ доживљава се као једна од главних ликовних вредности града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460115, 44.815105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Николе Пашића", "ref:RS:nkd": "SK627", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106504", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106504", "description": "Кућа је изграђена 1872. године за трговце Џанга као скромна породична кућа. Године 1893. купио ју је политичар и државник Никола Пашић и у њој живео све до смрти, 1926. године. Данашњи изглед кућа је добила 1921. године, када је темељно преправљена по идејама власника и пројекту инжењера Маријана Вујовића. Том приликом је типична грађанска кућа из друге половине XIX века преобликована у духу академске међуратне архитектуре која је више одговарала угледу власника и захтевима времена. Године 1936. постављена је мермерна спомен плоча као подсећање на ову изузетно значајну личност српске историје, председника владе, лидера Радикалне странке, председника Народне скупштине и Министарског савета, председника Београдске општине и посланика у Русији. Кућа Николе Пашића значајна је, пре свега, као дом знамените личности, али и као документ начина живљења богате грађанске породице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463389, 44.818403 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Биоскоп \"Балкан\"", "ref:RS:nkd": "SK628", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108457", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108457", "description": "Зграда биоскопа „Балкан“ подигнута је између 1867. и 1870. године. Састоји се из три посебне целине између данашњих улица Македонске, Браће Југовића и Булевара деспота Стефана. Репрезентативна, академски обликована грађевина, била је првобитно намењена хотелу „Булевар“, уз који је дозидан део зграде у чијем се приземљу налазила велика сала. Године 1899, свега три године после прве филмске пројекције у Београду, у овој сали приказан је први филм. У згради данашњег биоскопа „Балкан“ радила је од 1909. до1911. године Београдска опера под руководством Жарка Савића, због чега је и читав хотел постао познат под називом „Опера“. Стални биоскоп у хотелу почео је са радом 1912. године под називом „Гранд биоскоп породице Гомон у хотелу Опера“. Једно време ту су даване и представе позоришта Бране Цветковића. Садашњи назив „Балкан“ биоскоп је добио почетком 1928. године. Као објекат у којем су се одиграли значајни догађаји за историју и културу Београда и Србије и као део комплекса зграда које су настале крајем ХIХ века, зграда биоскопа „Балкан“ представља сведочанство културног, урбаног и архитектонског развоја Београда током друге половине ХIХ века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462246, 44.816487 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Филипа Филиповића", "ref:RS:nkd": "SK629", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109043", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109043", "description": "Кућа у којој је од 1912. године живео и радио Филип Филиповић, један од најистакнутијих предратних револуционара и оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије, саграђена је крајем ХIХ или почетком ХХ века. По својој концепцији припада типу двојних кућа, какве су подизане на некадашњој периферији града. Искључива вредност објекта је успомена на Филипа Филиповића, који је своје животно и револуционарно дело уткао у историју Партије и радничког покрета, како на пољу теоријске мисли и тумачења идеја комунистичког покрета, тако и као оснивач и дугогодишњи руководилац Социјалистичке радничке партије Југославије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.471594, 44.813159 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Марковић", "ref:RS:nkd": "SK63", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107232", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107232", "description": "Угаона зграда, подигнута у XVIII веку, са правоугаоним унутрашњим двориштем, реконструисана је 1801. године. Кућу је подигао грчки трговац Дима. Од њега ју је откупио чувени трговац Милош Урошевић, од чијих наследника је, 1870. године, зграду купио Стеван Марковић, градоначелник земунски. У власништву породице Марковић налази се и данас. Има све одлике богатих грађанских кућа Старог језгра Земуна, са прелаза из XVIII у XIX век. Двотрактног је типа, с подрумом, приземљем и спратом. Обликована је у духу барока са елементима ампира.\nУ последњем светском рату страдала је од бомбардовања, тако да је првобитна затворена композиција делимично нарушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.412815, 44.845044 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Исидоре Секулић", "ref:RS:nkd": "SK630", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105701", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105701", "description": "Кућа у којој је Исидора Секулић провела последњих двадесет година свог живота саграђена је на Топчидерском брду у годинама између два рата као типична породична кућа са вртом. Скромним приземним објектом, једноставно обликованих фасада, доминира улазно степениште са лођом. Осим библиотеке и предмета из радне собе, које је књижевница завештала Универзитетској библиотеци у Београду, у ентеријеру готово ништа не упућује на њено вишегодишње живљење. Свестраност личности Исидоре Секулић (1877-1958) може се сагледати кроз њен педагошки, преводилачки и књижевни рад. Она је један од најзначајних есејиста домаће књижевности, чији радови залазе у област филозофије, естетике и књижевне критике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.439417, 44.78606 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа вајара Ђорђа Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK631", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103968", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103968", "description": "Кућа са атељеом у којој је живео и радио вајар Ђорђе Јовановић подигнута је 1926. године као слободностојећа вила са уређеном баштом. Пројекат за кућу израдили су архитекта Драгутин Шиђански и инжењер Стојан Вељковић. Једноставна обрада разуђених фасада употпуњена је алегоријским фигурама сликарства и вајарства, смештеним у полукружним нишама. Постављене на истакнутом месту главне фасаде, ове фигуре симболизују дом уметника.\nШколујући се у Београду, Бечу, Минхену и Паризу, вајар Ђорђе Јовановић је, уз Петра Убавкића, постао једно од најзначајнијих имена српског вајарства на прелазу из XIX у XX век. Као један од оснивача Уметничке школе, из које је касније настала Уметничка академија, Јовановић је био веома посвећен педагошком раду. Најзначајнији део његовог стваралачког опуса представљају јавни споменици и портрети, међу којима посебно место заузимају Споменик косовским јунацима у Крушевцу, кнезу Милошу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу, Кости Таушановићу, Вуку Караџићу и војводи Вуку у Београду, као и низ споменика на београдском Новом гробљу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.466917, 44.796741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Најдановић", "ref:RS:nkd": "SK632", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105704", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105704", "description": "Међу малобројним старим кућама у Савамали које су се одржале после регулације овог дела града 1834. године, налази се и ова кућа саграђена вероватно пре 1830. године. Она представља редак примерак старе варошке куће Београда из прве половине XIX века са свим одликама балканске архитектонске традиције – зидана је у бондруку са испуном од опеке, фасаде су једноставно решене са еркером као доминантом на централној уличној фасади и доксатом на дворишној. Спрат је служио за становање, а у приземљу је била кафана. За кафану је везано име Петра Кочића који је у њој написао своје прве књижевне радове. Због тога је једно време кафана носила име „Кафана Петар Кочић“. Породица Најдановић је кућу купила 1893. године. Кућа Најдановића је репрезентативан тип куће која је била распрострањена у градовима Србије у првој половини XIX века, а данас сачувана само спорадично. Изузев по својој старини и архитектури, ова кућа је од значаја и за развој урбанизма Београда, с обзиром да представља једну од реперних тачака некадашње Савамале у којој се налазе зачеци модерне урбанизације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464286, 44.806228 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Николе Предића", "ref:RS:nkd": "SK633", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106505", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106505", "description": "Кућа трговца Николе Предића, компањона капетана Мише Анастасијевића, била је једна од првих кућа које су подигнуте после распродаје турских имања по њиховом одласку из Београда. Изграђена на новој регулацији установљеној планом регулације вароши у шанцу, зграда сведочи о зачецима формирања градског језгра. Породична спратна кућа са дућанима и магацинима у приземљу пројектована је у свему према захтевима академске архитектуре. Рустично приземље је одвојено од спрата јаким подеоним венцем. Фасаде су решене симетрично, оживљене прозорима и пиластрима, а угаони положај наглашен је јако истуреним еркером. Данашњи изглед зграде потиче из 1906. године, из времена када је кућу купио ћир Мијаило Павловић и наменио је ренти. Том приликом су фасаде „осавремењене“ тако што су добиле сведену сецесијску декоративну пластику." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.455148, 44.817385 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Занатски дом", "ref:RS:nkd": "SK634", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108465", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108465", "description": "Подизање зграде Занатског дома, по угледу на друге друштвене домове, имало је за циљ да се на једном месту окупе све до тада основане занатске установе. Таква могућност указала се 1914. године, када су различити занатски фондови прикупили средства и започели зидање дома према пројекту архитекте Данила Владисављевића из 1912. године. Рат и неповољни услови одложили су изградњу Занатског дома све до 1931. године, када је пројектовање поверено архитекти Богдану Несторовићу, истакнутом поборнику модернистичке безорнаменталне архитектуре.Објекат је конципиран као угаона грађевина са два бочна крила дуж улица Хиландарске и Светогорске. Однос залученог централног и равних бочних делова потенциран је средишњом двостепеном кулом. Масивност угаоног дела зграде олакшана је колонадом у приземљу и завршном спрату. Над главним улазом налази се скулптура „Ковач“, рад каменоресца Н. Лукачека. Зграда је завршена 1. маја 1933. године. Поред просторија које су служиле за смештај различитих занатских удружења и савеза, имала је хотел и биоскопску салу. Од 1947. године у згради се налази Радио Београд." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465933, 44.815278 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ратнички дом (Дом ЈНА)", "ref:RS:nkd": "SK635", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108461", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108461", "description": "Ратнички дом, данас Дом војске, има два тракта, један изграђен између 1929. и 1932. године, према улици Браће Југовића и други, дограђен 1939. према Симиној, Француској и улици Емилијана Јосимовића. Ратнички дом је подигнут на плацу бившег Велосипедског клуба који је београдска Општина поклонила бившим ратницима.\nДом је подигнут на основу конкурсног пројекта архитеката Живка Пиперског и Јована Јовановића, чије је ово најзначајније дело.\nОд самог настанка објекат је требало да има карактер друштвеног дома и по сведочењу савременика изграђен је по угледу на друштвене домове у Чехословачкој и Пољској. По изградњи Дома у њега су усељена бројна удружења и савези, као што су Удружење резервних официра и ратника, Јадранска стража, Удружење добровољаца, Соколска матица, Друштво пријатеља Француске и други. Један део објекта био је намењен боравку гостију из унутрашњости. Хотелски карактер Ратнички дом је у већој мери задобио доградњом дела према Симиној улици. Данашња функција Дома војске не разликује се много од оне установљене по подизању.\nРатнички дом представља еминентни пример примене романтичарског метода у међуратној београдској архитектури, о чему сведочи чеона фасада. Све остале фасаде обликоване су у духу модернистичке безорнаменталне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462407, 44.81723 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Патријаршије", "ref:RS:nkd": "SK636", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104449", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104449", "description": "Зграда Патријаршије саграђена је према пројекту руског архитекте Виктора Лукомског у периоду од 1933. до 1935. године на месту некадашње зграде Митрополије из 1863. године. Намена зграде условила је стил у коме је грађена – модернизовану верзију српско-византијског стила – чиме је постигнуто веома оригинално решење. Примена стилизованих стубова, бифора, медаљона, конзола и лучно завршених отвора није значила дословно преузимање старих узора, већ слободну интерпретацију аутора. Својом монументалношћу посебно се истиче главни улаз, фланкиран масивним прислоњеним стубовима и надвишен патријаршијским грбом. Изнад улаза налази се раскошни мозаик Св. Јована Крститеља, израђен према предлошку сликара Владимира Предојевића. Ентеријер првог спрата са аркадом полукружних лукова на стубовима и капителима инспирисаним византијском уметношћу употпуњава основни концепт грађевине. У склопу зграде Патријаршије налази се и придворна капела посвећена Св. Симеону Мироточивом, као и Библиотека Патријаршије и Музеј Српске православне цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451529, 44.817634 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда ПРИЗАД-а ( ТАЊУГ)", "ref:RS:nkd": "SK637", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105575", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105575", "description": "Административна зграда Привилегованог извозног акционарског друштва (ПРИЗАД) подигнута је на основу конкурса спроведеног 1937. године. Архитекта Богдан Несторовић пројектовао је монументалан објекат, који се својим изузетним карактеристикама сврстава међу антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда. Композиција фасада заснивала се на разуђености маса и ритмичном низању прозорских трака раздвојених пиластрима. Монументални карактер објекта, осим одабиром белих камених плоча за облогу фасада, требало је да буде остварен и репрезентативним скулптурама на конзолома бочних фасада. Складним односом форме и прочишћених безорнаменталних фасада објекат се издваја као значајно остварење београдског градитељства четврте деценије прошлог века и заузима истакнуто место у стваралачком опусу архитекте Несторовића. Успешно решење смештања на парцели између три улице, које је резултовало засецањем кружне основе објекта, издваја га као значајан урбанистички репер овог дела града. Од шездесетих година XX века у згради је седиште ТАНЈУГ-а (Телеграфске агенције Нове Југославије), изузетно значајне јавне установе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.455883, 44.816417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прометне банке", "ref:RS:nkd": "SK638", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103895", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103895", "description": "Прометна банка основана је у Београду 1896. године и осим основне функције учествовала је непосредно и у финансирању индустрије. До подизања зграде у Кнез Михаиловој улици била је смештена у једноспратници у Ускочкој број 6. Напредовање банке и ангажованост председника Управног одбора, инжењера Милоша Савчића, допринели су да се 1912. године отпочне са изградњом нове банчине зграде. Њени пројектанти су архитекта Данило Владисављевић и инжењер Милош Савчић. Зграда је у приземљу имала трговачке радње, што је одговарало карактеру трговачке Кнез Михаилове улице, на првом спрату су биле просторије Прометне банке, а на другом Осигуравајућег друштва „Србија“. По својим архитектонским особеностима зграда Прометне банке припада стилу сецесије. Конструктивни склоп, велике стаклене површине, начин примене и тип декоративне пластике припадају сецесијској архитектури. Иако је у Београду тог времена већ постојао велики број објеката таквог стилског опредељења, зграда Прометне банке их је превазилазила по смелости приступа као и по афирмацији међуспрата који до тада није постојао. Угаони положај зграде акцентован је великом куполом и скулптурама над кровним венцем.\nЕнтеријер је био решен репрезентативно, а као посебност су се истицали осликани прозори вестибила са алегоричном представом Србије под чијим окриљем су се налазиле трговина, индустрија, техника и пољопривреда. У згради завршеној 1914. године Прометна банка се налазила све до свог гашења, 1949. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457991, 44.817153 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Бете и Ристе Вукановића", "ref:RS:nkd": "SK639", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109068", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109068", "description": "Кућа сликарског пара Бете и Ристе Вукановић саграђена је 1901. године према пројекту архитекте Милана Капетановића, као угаона вила са вртом. Конципирана је као објекат двојне намене са стамбеним простором у приземљу и сликарским атељеима на спрату. Хоризонталном поделом фасаде формирана је зона сокла са имитацијом камених квадера у малтеру и полихромно решена зона приземља. Сликану декорацију главне фасаде, рад Бете Вукановић, чине орнаменти у виду цветова перунике и пауновог перја, изведени техником фрескосликарства. У пољу изнад главног улаза осликана је композиција са представом три музе – заштитнице сликарства, музике и игре. Ова богата сликана декорација изгубљена је приликом измена и преградње зграде тридесетих година XX века. У кући је радила Сликарска школа коју су од 1902. до 1905. године водили Бета и Риста Вукановић. Тиме је означена последња етапа у организацији уметничке наставе код нас, коју ће потом преузети државна Уметничко-занатска школа, касније Академија ликовних уметности. Из Сликарске школе потекла су нека од најзначајнијих имена српског сликарства XX века, попут Косте Миличевића, Боре Стевановића, Драгомира Глишића, Надежде Петровић и других." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460751, 44.821191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа \"Краљ Петар Први\"", "ref:RS:nkd": "SK64", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103662", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103662", "description": "На месту некадашње основне школе на Варош капији почетком XX века изграђена је „Основна школа код Саборне цркве“. У време подизања била је најмодернија школска зграда за основну наставу у Србији. Својим положајем у главној чаршији, у непосредној близини Саборне цркве, Митрополије и Конака кнегиње Љубице, зграда представља сведочанство друштвених и културних прилика у Србији на почетку XX века. Саграђена је 1905-1906. године према пројекту Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. По својим функционалним и естетским вредностима зграда Основне школе сматра се њеним најзначајнијим делом. Конципирана је као угаони једноспратни објекат са три уличне фасаде. Главном фасадом доминира репрезентативни улазни ризалит с лучно заобљеним отворима, надвишен атиком с балустрадом. Обликована по свим постулатима академске архитектуре, уз примену елемената сецесије, што се огледа више у ентеријеру него на фасадама, зграда Основне школе представља значајно остварење не само у архитектури школских зграда, већ и у београдској архитектури уопште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452873, 44.818451 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јована Скерлића", "ref:RS:nkd": "SK640", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106417", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106417", "description": "Кућа књижевног критичара Јована Скерлића (1877-1914) саграђена је у првој декади XX века. Породична стамбена кућа, подигнута на углу две улице, обликована је у сецесијском маниру, док је данас пластика видљива само изнад централног ризалита и у фасадном венцу. У функционалном погледу, представља тип грађанске куће на прелазу два века. У овој кући је, од 1905. до смрти 1914. године, становао Јован Скерлић са породицом. Скерлић је обављао многе дужности – био је професор, књижевни критичар и уредник Српског књижевног гласника, новинар, члан СКА, народни посланик. Занесен борбом за остварење националних идеја и оживотворење демократских начела, активан на политичком, педагошком и друштвеном плану, остао је највећи и најауторитативнији критичар у српској књижевности, а његова реч значила је коначан суд подједнако у књижевном, културном и политичком погледу. Уз то, био је идејни вођа револуционарне југословенске омладине, коју је усмеравао ка европској традицији либералног демократизма, ка начелима социјалне правде и националног ослобођења, као најпрогресивнијим идејама на почетку XX века. Чињеница да је у овој кући провео део живота и рада познати критичар др Јован Скерлић, даје јој меморијални карактер." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461825, 44.820291 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Рибар", "ref:RS:nkd": "SK641", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106506", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106506", "description": "Кућа у којој је становала породица Рибар у међуратном периоду (1928-1941) подигнута је између 1920. и 1922. године, на темељима старијег објекта. Првобитни власник био је Рудолф Пилц. Др Иван Рибар је ову једноспратну породичну кућу, неупадљивог архитектонског изгледа, купио 1928. године и у њој са породицом живео и радио све до Другог светског рата. У њој су расли синови др Ивана Рибара, старији син, Иво–Лола и млађи, Јурица, сликар, револуционари. Овај податак забележен је у холу објекта, на спомен- плочи. После рата др Рибар је објекат поклонио Савезу омладине, а сада служи као простор за дневни боравак школске деце." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465517, 44.819358 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милана Пироћанца", "ref:RS:nkd": "SK642", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105931", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105931", "description": "Подигнута око 1884. године за Милана Пироћанца, једног од најзначајних протагониста политичког живота у Србији осамдесетих година XIX века, кућа у Француској улици број 7 представља типичан пример репрезентативне градске архитектуре тог времена. Претпоставља се да је пројекат куће у духу тада владајућег академизма са неоренесансним елементима у обради фасада, израдио архитекта Јован Илкић. Репрезентативни ефекат објекта, конципираног као слободностојећа вила, постигнут је симетричном композицијом основе и богатом декоративном обрадом спољашњости. Општи утисак раскошности у ентеријеру допуњавају гипсана пластика плафона и зидова, ограде од кованог гвожђа и делови намештаја високог занатског нивоа. \nМилан Пироћанац (1837-1897), правник и писац, био је и један од оснивача Напредне странке и председник Владе краља Милана Обреновића. У његовој кући одвијао се значајан део политичког и друштвеног живота Београда и Србије крајем XIX века. Зграда је потом служила за потребе дипломатских представништава, а од Другог светског рата у њој се налази седиште Удружења књижевника Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.462326, 44.817739 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бањички логор", "ref:RS:nkd": "SK643", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103900", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103900", "description": "У овом логору, формираном у комплексу старе касарне 18. пешадијског пука, у времену од 9. јула 1941. до 3. октобра 1944. године, окупатор је починио велики број злочина према грађанима Србије. Ликвидирано је око 4.200 заточеника, од тога већина Срба, 1000 Јевреја и Рома. Стрељање је вршено систематски, у логору и у Јајинцима. Десеторо револуционара из Бањичког логора који су стрељани проглашено је народним херојима.\nИспред зграде логора постављено је 1969. године спомен-обележје, рад Николе Коље Mилуновића, са стиховима Светозара Требјешанина, а том приликом отворена је и спомен-соба. Изложбени простор је 1983. године проширен, када је формиран и Музеј бањичког логора на том месту. Нова поставка је урађена 2001. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467423, 44.771236 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик незнаном јунаку на Авали", "ref:RS:nkd": "SK644", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107190", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107190", "description": "Идеја о подизању споменика Незнаном јунаку јавила се готово истовремено у већини савезничких земаља, после Првог светског рата, као општа потреба за изражавањем захвалности ратницима који су погинули за слободу. На Авали су 1922. сељаци из околних села подигли скроман споменик у виду каменог крста на месту гроба непознатог ратника. Касније, 1934-1938. подигнут је данашњи споменик према пројекту вајара Ивана Мештровића. Архитектонским решењем захваћен је читав комплекс на месту средњовековног града Жрнова. Споменик је постављен на врху заравњеног брега, са дугим приступним стазама које воде до два улаза у гробницу. Грађен је од црног јабланичког гранита, конципиран у облику маузолеја, у класичној форми увећаног саркофага на постаменту од шест степеника. Са обе стране улаза постављене су по четири гранитне каријатиде - фигуре жена у народним ношњама југословенских народа, изведене без реалистичког наглашавања фолклорних елемената. Споменик заузима значајно место у опусу Мештровићеве меморијалне архитектуре, као маузолеј јавне намене у коме су пејзаж, архитектура и скулптура подређени основној идеји како би се нагласила монументалност, репрезентативност и симболика, у складу са наменом споменика као симболичног места одавања почасти свим ратницима палим за слободу на овим просторима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.515924, 44.68903 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Велике школе", "ref:RS:nkd": "SK645", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107364", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107364", "description": "Зграду Југовићеве Велике школе чине два приземна објекта, дворишни, саграђен у периоду између 1789. и 1804. године и улични, изграђен вероватно 1862. године. Дворишни објекат подигнут је као типично турска стамбена кућа која је судећи по положају према некадашњем сокаку, а данас Господар Јевремовој улици, била окружена баштом. Озидан је бондручно, са испуном од опеке. Имао је двосливни кров, покривен ћерамидом. Испод једног дела објекта је подрум. Испред улаза се налазио трем. У дворишном објекту је 30. септембра 1808. године, свечаном беседом Доситеја Обрадовића уз присуство председника и чланова Правитељствујушчег совјета, отворена Велика школа, прва виша школа у Србији. Оснивач и први учитељ био је Јован Савић, познат и као Иван Југовић (1772-1813), Поред Југовића, професори на Великој школи били су и Миљко Радоњић, Лазар Војновић и песник Сима Милутиновић – Сарајлија. Најпознатији ученици ове школе Вук Стефановић Караџић и историчар Лазар Арсенијевић – Баталака, били су хроничари Првог српског устанка и оставили су значајна сведочанства о оснивању школе и њеном деловању. Године 1809. Велика школа је премештена у зграду Доситејевог лицеја, а првобитна зграда уступљена је Ивану Југовићу који је у њој становао до напуштања Србије 1813. године. Са пропашћу Устанка 1813. године, првобитна зграда Велике школе поново је постала својина Турака. Године 1841. купио ју је Александар Карађорђевић, тада ађутант кнеза Михаила и становао у њој до 1842. године, када је изабран за кнеза. Кућа је, као и сва кнежева имања, продата 1869. године. Од тада, до данас, зграда је променила велики број власника, али је служила искључиво у стамбене сврхе. Значај зграде не проистиче само из чињенице да је у њој основана Велика школа, већ и због тога што представља један од ретких сачуваних објеката из XVIII века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.457539, 44.818414 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Друштва за улепшавање Врачара", "ref:RS:nkd": "SK646", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103904", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103904", "description": "Дом Друштва за улепшавање Врачара саграђен је 1902. године према пројекту архитекте Милана Антоновића. Ова једноспратна, пословно-стамбена зграда, са архитектонском структуром која је задржала традиционалне одлике академске архитектуре, прва је у Београду добила сецесијске елементе – завршну атику, степенишну ограду од кованог гвожђа, укомпоноване иницијале Друштва и годину градње, као и централни мотив на главној фасади. Изостао је средишњи ризалит, а уместо уобичајеног прозора и балкона изнад главног улаза, налази се поље са мозаичном композицијом. Бочни ризалити су издвојени пиластрима и хроматски обрађеним површинама које комуницирају са средишњим мозаичним мотивом, а употребљени пластични мотиви, мада се јављају на уобичајеним местима, око прозора, на капителима, на атици, представљају нове фигуралне, биљне и геометријске стилизације. \nЗграду је подигло Друштво за улепшавање Врачара, основано 1884. године, са циљем да се стара о уређењу и улепшавању источног и западног Врачара и она је, од подизања до укидања Друштва 1941. године, служила као његово седиште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465094, 44.806224 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Коларчевог народног универзизета", "ref:RS:nkd": "SK647", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109156", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109156", "description": "Зграда Коларчевог народног универзитета почела је да се зида 1929. године, и то као објекат у дворишту постојећег једноспратног објекта на плацу задужбине Илије Милосављевића Коларца. У току 1930. године подигнута је велика сала са слушаоницама. С обзиром да је сала већ тада представљала једно од најзначајнијих културних средишта Београда, 1931. године је одлучено да се и према улици подигне нови објекат. Пројектовање је поверено архитекти Петру Бајаловићу. Зграда Коларчевог народног универзитета завршена је 1932. године. Много више него по својој стандардној академској архитектури типичној за Београд тридесетих година, зграда Коларчеве задужбине се вреднује по својој незаменљивој културној улози. Треба пре свега истаћи традиционални систем јавних предавања која се одвијају свакодневно од оснивања установе, постојање концертне сале са изузетном акустичношћу, још увек без премца у Београду, као и изложбене галерије. Коларчев народни универзитет је значајан и као репрезент идеје о задужбинарству која је остала сачувана до нашег времена, а која је Београд обогатила неким од најрепрезентативнијих грађевина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456307, 44.819146 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Официрски дом", "ref:RS:nkd": "SK648", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105700", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105700", "description": "Зграда је подигнута 1895. године по пројекту архитеката Јована Илкића и Милорада Рувидића. И првобитна и садашња намена објекта од изузетног су значаја за развој града. Првобитна намена Официрског дома везана је за период снажења српске државе после проглашења краљевине, као и за традицију краја у коме се током XIX века налазио читав низ војних објеката (стара Милошева касарна, Мањеж, Касарна VII пука итд.). Дом је служио за рекреацију официрског кора. У међуратном периоду у Дому су одржавани балови, а током треће деценије и изложбе. У послератном периоду Дом је реконструисан (1969-1971) за потрeбе Студентског културног центра. Првобитни изглед Дома у основним цртама је сличан данашњем (габарит, угаона кула, орнаментика), али је при реконструкцији измењен ентеријер, како у структуралном, тако и у обликовном смислу. Некадашњи угаони главни улаз потпуно је затворен, а из Ресавске улице отворен је пространи улаз са холом. Упркос промени намене, као и делимичној промени облика, зграда Официрског дома захваљујући свом угаоном положају као и карактеристичној архитектури која асоцира на тврђаву, представља споменик развоја Београда крајем XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464246, 44.80621 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Етнографски музеј", "ref:RS:nkd": "SK649", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105929", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105929", "description": "Зграда је саграђена 1933-1934. године по пројекту архитекте Александра Ђорђевића. Грађена је за потребе некадашње Београдске берзе, као објекат пословно-стамбене намене. Последњом реконструкцијом прилагођена је функцији музеја. По својим архитектонским особинама објекат припада зрелом модернистичком концепту, док наглашени вертикализам носи иностране, претежно немачке утицаје. Трочлана композиција главног, улазног дела одликује се монументалношћу. У опусу аутора, Александра Ђорђевића, више познатог по академским него по модернистичким делима, зграда Берзе представља изузетак у стилском погледу. Као велика јавна грађевина на истакнутом положају у оквиру амбијента Студентског трга представља значајно дело архитектонско-урбанистичких вредности. Етнографски музеј који се у згради налази од 1951. године, чува и презентује богато етнографско наслеђе, како у оквиру сталне поставке, тако и кроз континуарано организовање тематских изложби. Основан 1901. године одвајањем од Народног музеја, Етнографски музеј је обогаћивао свој фонд предметима из свих крајева Југославије, а после Другог светског рата углавном са територије Србије, тако да данас располаже са преко 100.000 предмета претежно сеоске народне културе, као и богатим документационим материјалом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45652, 44.819751 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ичкова кућа", "ref:RS:nkd": "SK65", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107233", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107233", "description": "Кућа је подигнута 1793. године. Састоји се од подрума, приземља и спрата формираног од мансардног високог крова. Обликована је у стилу класицизма. Двотрактног је типа и двојне намене. У приземљу је била кафана „Краљевић Марко“, док је спрат коришћен за становање. Током времена је преправљана. Комплетна реконструкција и ревитализација је извршена осамдесетих година прошлог века. Има све одлике репрезентативне градске куће с краја осамнаестог века.\nПозната је као Ичкова кућа јер је у њој боравио устанички дипломата и трговац Петар Ичко, који је после увођења дахијске управе морао из Београда да пређе у погранични Земун. Ичкова улога је битна за припрему Првог српског устанка 1804. године. Петар Ичко био је трговачки конзул и посредник између земунских, солунских и других трговаца. У Земуну је боравио од 1802-1803. године. Зграда представља једну од најстаријих сачуваних кућа и сведочанство урбаног развоја Старог језгра Земуна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.408587, 44.844757 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Генералштаба", "ref:RS:nkd": "SK650", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105711", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105711", "description": "У низу репрезентативних зграда које су током треће деценије XIX века подигнуте за потребе државне управе у престоници новоформиране Краљевине СХС, значајно место заузима палата Главног генералштаба. Грађена у периоду од 1924. до 1928. године, према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена, била је најмонументалнији објекат војне намене до тада подигнут у Београду. Академски обликованим фасадама доминира ритмични низ стубова са коринтским капителима. Угаони ризалити, наглашени удвојеним стубовима, завршавају се архитравним венцем изнад ког су постављене скулпторалне групе у пуној пластици, које представљају копије мотива из античког ратничког репертоара. Фасадну пластику израдио је руски вајар Амосов према нацртима архитекте Ивана Рика. Својом тематиком она директно упућује на намену објекта, а по свом техничком квалитету спада међу боља остварења декоративне фасадне пластике у Београду. У изузетно богато декорисаном ентеријеру издвајају се штуко и сликане декорације таваница и композиција у високом рељефу „Самсон и лав“, рад руског вајара Владимира Зогородњука." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461315, 44.805898 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Фабрика шећера", "ref:RS:nkd": "SK651", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109057", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109057", "description": "Фабрика шећера је први објекат ове врсте у Београду. Изграђена је између 1899-1901. године када је почела са радом. Инвеститор је било акционарско друштво из Немачке, са страним капиталом. Имала је машинску халу, сушару, чиновничке станове и зграду за раднике. Као део индустријског комплекса у пределу Чукарице, Фабрика шећера је постала један од центара синдикалне активности и окупљања радника у време најачег деловања Социјалдемократске партије Србије. Фабрика је постала позната нарочито по штрајку из 1907. године када су, по налогу Државног савета, интервенисале полиција и војска. У оквиру реконструкција у међуратном и послератном периоду уграђене су нове машине и дограђен известан број објеката. Ове доградње довеле су до одређених промена у првобитној архитектонској композицији комплекса. У оквиру комплекса Фабрике налазе се објекти: машинска хала, сушара, чиновнички станови, зграда дирекције, зграда са радничким становима. Са становишта архитектонских вредности, поменути објекти представљају стандардне примере индустријске архитектуре са краја XIX века у северној и средњој Европи. Својом архитектуром издваја се централни објекат, машинска хала, који је грађен у фугованој опеци, са карактеристичним боген-фризом испод крова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.422814, 44.789599 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK652", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104590", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104590", "description": "Црква је подигнута на месту старије дрвене цркве, 1777. године, у барокном стилу, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, припратом и високим звоником. Барокни позлаћени иконостас израдио је 1801. године познати новосадски дрворезац, Марко Вујатовић. Иконе које украшавају иконостас (укупно 37) насликао је 1807-1809. године најпознатији карловачки сликар онога времена, Стефан Гавриловић, док је зидне композиције извео 1811. године истакнути сликар Константин Пантелић. Поред драгоцених уметничких дела ових стваралаца чија су остварења ушла у историју српске ликовне уметности XVIII и XIX века, црква у Сурчину поседује књишко-архивске предмете од несумњивог културно-историјског значаја (црквену архиву са документима од 1785. до 1859. године, затим матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1766. до данас, као и низ штампаних књига из XVIII и XIX века). Осим тога, цела црквена порта са оградом, објектима и споменицима у њој, поседује културно-историјску, меморијалну и просторну вредност. \nЦрква Свете Петке представља и једну од главних урбанистичко-просторних доминанти насеља. У ширем смислу, она је сведочанство економских, друштвених и културних прилика у којима је живело српско становништво у Срему у XVIII веку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.271221, 44.791534 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Лазе Пачуа", "ref:RS:nkd": "SK653", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105930", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105930", "description": "У кући која је подигнута осамдесетих година XIX века, др Лазар Пачу (1855-1915) живео је од 1890. до 1915. године. Лазар Пачу студирао је медицину и проучавао економске и финансијске науке у Цириху, где се придружио студентском кружоку под утицајем Бакуњинових идеја. Са Пером Тодоровићем покренуо је социјалистички часопис „Стража“ (1877-1879) у Новом Саду. По завршетку медицине у Берлину, био је општински лекар у Београду, a затим управник Државних монопола, члан Државног савета и један од најутицајнијих чланова Главног одбора Радикалне странке. Као министар финансија утицао је на реорганизацију финансијске службе у Србији и на склапање низа зајмова у Француској, за наоружање и изградњу железница. У одсуству Николе Пашића, Пачуу је, као заступнику министра спољних послова, уручен аустро-угарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године. Кућа др Пачуа у функционалном и просторном склопу представља репрезентативан тип куће са краја XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461477, 44.818325 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Мањежа\"", "ref:RS:nkd": "SK654", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105717", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105717", "description": "У време Кнежевине Србије саграђена је око 1860. године зграда Мањежа за потребе Краљевског коњичког ескадрона. Смештена дуж данашње улице Краља Милана, била је то једноставна, једноспратна грађевина, неразуђеног унутрашњег простора. Неколико деценија касније, промениће се њена првобитна намена, када се Народно позориште привремено усели у зграду запуштене коњушнице. Позоришни живот трајао је до 1927. године, када је мањеж изгорео у пожару. Пројектом руског архитекте Николе Краснова на некадашњој приземној згради дозидан је спрат, као и над вестибилом уз јужну фасаду, чиме је остварена јединствена архитектонска целина са осталим делом зграде. Фасадно платно оживљено је низом декоративних архитектонских елемената и фигурама на првом спрату, аутора вајара Војислава Ратимировића Шикопарије. Ново позориште отпочело је са радом 1929. године, све до привремене промене намене 1931. године, када је зграда преуређена за потребе Народне скупштине. Након Другог светског рата, 1947. године извршена је нова адаптација зграде за позориште по пројекту архитекте Момчила Н. Белобрка. Зграда Југословенског драмског позоришта која од тада добија званично своје ново име, представљала је модернистичко и монументално дело, са једноставном и безорнаменталном фасадом и улазним тремом. Зграда позоришта је изгорела 1997. године, а пројекат архитеката Зорана Радојичића и Дејана Миљковића, према коме је обновљена, донео је употребу нових материјала - стакла и метала, чиме је у потпуности измењен дотадашњи спољашњи изглед зграде. Реконструкцијом фасаде архитекте Николе Краснова и њеним инкорпорирањем у стаклену основу, као и задржавањем основне идеје архитекте Момчила Н. Белобрка у улазном трему, подједнако је вредновано наслеђе поменутих архитеката и повезано у нови архитектонски израз." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464625, 44.80566 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Аграрна банка", "ref:RS:nkd": "SK655", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105606", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105606", "description": "Зграда Аграрне банке подигнута је између 1932. и 1934. године као једна од последњих банкарских палата Београда у међуратном периоду, којима је репрезентована политичка и економска снага државе. Пројекат зграде, конципиране као репрезентативни пословни објекат са угаоном, заобљеном фасадом и монументалном улазном партијом, израдили су архитекти Петар и Бранко Крстић. Својим архитектонским карактеристикама грађевина спада у групу грађевина на којима су аутори остварили компоромис између академског и модернистичког схватања архитектуре. Троделна подела фасаде, оживљене низом јонских стубова у приземној зони и карактеристичним кровним венцем, дала је академско обележје спољном изгледу зграде, док композиција целине и функционално решење основе одражавају опредељење аутора за модернистичку концепцију архитектуре. Овим својим делом браћа Крстић дала су значајан допринос формирању архитектонског лика централне зоне Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463706, 44.812594 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа др Александра Белића", "ref:RS:nkd": "SK656", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105706", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105706", "description": "Кућа др Александра Белића саграђена крајем XIX века, припада типу летњиковаца, малих димензија и скромних архитектонских вредности. У њој је од 1940. до смрти, 1960. године, живео и радио Александар Белић, један од водећих научника наше језичке науке, научник светског гласа. Ту се налазила његова библиотека, и ту су настала многа дела науке о језику. Александар Белић (1876-1960) рођен је и умро у Београду. Школовао се у Београду, Одеси и Москви. Од 1899. био је професор Велике школе, касније Београдског универзитета, где је подизао генерације језичких стручњака. Од 1906. био је редовни члан Српске академије наука која га 1937. године бира за свога председника. На челу Српске академије наука, Белић је својим огромним ауторитетом, изванредном ангажованошћу и међународним реномеом, допринео да се ова висока научна установа афирмише и код нас и у свету, истовремено водећи и друге институције, Институт за српскохрватски језик, Коларчев народни универзитет и редакције часописа „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452583, 44.780952 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Архива Србије", "ref:RS:nkd": "SK657", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105727", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105727", "description": "Зграда Архива Србије подигнута је 1928. године по пројекту архитекте Николаја Краснова. Једна је од ретких јавних зграда саграђених управо за ову намену. Пројектована је у духу монументалног академизма са израженом пластичном декорацијом на главној фасади. \nУ депоима Архива Србије чувају се фондови установа насталих у Кнежевини и Краљевини Србији до 1918. године, фондови настали у Краљевини Југославији и под окупацијом у II светском рату, као и лични фондови и збирке из тог периода. Они чине извор за проучавање историје Србије од њеног стварања до 1941. године. Поред фондова централних државних институција (унутрашњи послови и правосуђе, спољни послови, просвета и култура, финансије и привреда), сачувани су и фондови појединачних установа у области науке, уметности, просвете и културе. Групу личних и породичних фондова чине документи који се односе на живот и рад државника, политичара, научника, књижевника, културних и јавних радника. Ови фондови имају изузетан значај будући да обухватају грађу која је настала делатношћу њихових твораца заједно са преписком других личности које су играле видну улогу у друштвеном животу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.475053, 44.806837 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа др Станоја Станојевића", "ref:RS:nkd": "SK658", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1985-09-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109008", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109008", "description": "Кућа је подигнута између 1897. и 1899. године и у функционално просторном склопу представља репрезентативни вид становања грађанске класе. Др Станоје Станојевић (1874-1937), историчар, члан САНУ-а, дугогодишњи професор Београдског универзитета, уредник прве наше савремене енциклопедије и један од оснивача „Политике“, живео је и радио у овој кући од 1904. до 1937. године. Студирао је историју у Бечу код Константина Јиречека и Ватрослава Јагића. Докторирао је 1896. године у Бечу. Био је следбеник Илариона Руварца и његове критичке историјске школе. Спада у први нараштај европски научно образованих историчара, широке културе и интресовања и опсежних знања. Основна оријентација била му је средњовековна историја Србије и српских земаља. Био је један од утемељивача византолошких студија у Срба. Библиографија радова Станоја Станојевића броји преко шесто библиографских јединица. Најважнија његова дела су: „Византија и Срби“ и „Историја српског народа“. Посебно је заслужан као уредник прве „Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке“. Организовао је и иницирао оснивање историјских друштава. Био је дописни члан академија наука у Букурешту, Прагу и Минхену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.468874, 44.813417 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Марково Кале", "ref:RS:nkd": "SK659", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107035", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107035", "description": "У историјским изворима Врање се први пут помиње 1093, у време напада жупана Вукана на византијску војску. Марково кале, средњовековни утврђени град, налази се на истуреном гребену између планина Пљачковице и Крстиловице, изнад ушћа Мале у Девотинску реку. Конфигурација терена је диктирала троугаону основу утврђења. Утврђење је са јужне и источне стране опасано масивним бедемима, док је западна страна брањена природним стенама. Дебљина бедема износи око 2 м. Лице зида је грађено од ломљеног камена, а унутрашњост је испуњена трпанцем и кречним малтером. Бедеми су имали шетну стазу која се завршавала зупцима. Сачувани су остаци југоисточне угаоне куле, мањих димензија. На северној страни, утврђење се завршава бранич кулом квадратне основе, која је сачувана у висини две етаже. Унутрашњост града се дели на горњи и доњи стамбени плато. На горњем платоу откривене су две цистерне - једна кружне, а друга ромбоидне основе, и три просторије мањих димензија. У доњем стамбеном платоу откривена је мања просторија квадратне основе и остаци цркве, основе у облику слободног крста са тространом апсидом. Према резултатима археолошких истраживања може се закључити да је било дрвених грађевина за становање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.888432, 42.581826 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дорћолска основна школа", "ref:RS:nkd": "SK66", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107241", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107241", "description": "Дорћолска основна школа подигнута је 1893. године по пројекту архитекте Милана Капетановића у стилу академизма XIX века. Спада међу прве специјално, модерно и хигијенски грађене школе у Београду, подигнуте у целини по „Правилима о грађењу школа и о намештају школском“ из 1881. године. Зграда је компонована као угаони објекат са дубоко засеченим углом према раскрсници. Има сутерен, приземље и спрат. Зидана је опеком у кречном малтеру, са дрвеним конструкцијама, сем над сутереном где су плитки пруски сводови. Диспозиција зграде је чиста, јасно једнотрактног система са шеснаест учионица. Вертикална комуникација одвија се у сваком крилу са по једним степеништем у дворишном анексу. Школа је представљала узор за сву потоњу изградњу школа у Србији, по достигнутом европском рангу програма и обликовања, што се огледа у низу новина, како конструктивног и обликовног карактера, тако и у опреми објекта свим инсталацијама и просторијама (гимнастичка сала, базен, гардеробе, свечана сала), до тада непознатих у основним школама Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459548, 44.823974 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK660", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101312", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101312", "description": "У подножју Старе планине иза села Височка Ржана на путу за Врело налази се манастир Св. Богородица (Ваведење). Манастирска црква је обновљена у XIX веку -1853. године. Сакрални објекат саграђен је од блокова камена – пешчара. Апсида је изразито широка, споља и изнутра полукружна. На двосливном крову уздиже се осмострано кубе. Архитектонска пластика је од ситнозрног пешчара и конзоле на горњим деловима фасаде. Значајна вредност овог црквеног здања је монументална иконостасна преграда обликована у техници дуборезним флоралним орнаментима. У горњем делу постављеноје је 15 празничних, и у доњем делу 6 већих престоних икона. Неке од њих су и датоване (1855, 1856, 1857, 1862.). Иконе пре свега имају документарну вредност. У споменичкој целини постоје још: звоник, неколико помоћних економских зграда и новосаграђени конак. Манастирска црква посвећена је Ваведењу пресвете ј Богородице посебно је значајна, јер обележава стваралачко раздобље у време изузетно тешких политичких и економских прилика за време турске окупације" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.819298, 43.176694 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK661", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102366", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102366", "description": "Црква Св. Ђорђа у селу Осмаково између Беле Паланке и Пирота подигнута је на старијем култном месту, о чему сведоче бројни уломци касноантичке пластике. Црква је у основи једнобродна сакрална грађевина, скромних размера са полукружном олтарском апсидом и полуобличастим сводом. Објекат је укопан у земљу. На унутрашњим зидовима (северном и западном) отворене су испод кречних слојева фрагменти фресака чије архаичне црте обележавају изразити стилски индивидуалитет, и које по својим сликарским вредностима можемо датовати у прве деценије 17. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.423004, 43.280297 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Ђорђа", "ref:RS:nkd": "SK662", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102346", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102346", "description": "Црква светог Ђорђа налази се у селу Славиња у општини Пирот. Изнад улазних врата стоји натпис да је 1844. године извршена обнова храма. Из овог записа се види да је црква раније саграђена, а да је 1844. године само обновљена.Има правоугаону основу са полукружном олтарском апсидом (покривена плочама) на источној страни. Кров је двосливан. За градњу цркве коришћен је камен. Кровни венац као и лукови врата и прозора изведени су од притесаних мањих и већих комада бигровог камена. На јужној страни целом дужином био је покривен трем од кога се сачувано: источни зид са нишом засведеном оријанталним луком, цео западни зид и неколико камених стопа на којима су се ослањали стубови трема. У горњим зонама зидова налазе се у секундарној функцији узидане фрагментоване надгобне плоче. Изнад полукружног јужног улазног портала налази се плитка ниша. У ниши је насликан патрон цркве св. Ђорђе на коњу убија аждају.\nЦрква је живописана, мада је сликани слој из XVIII века данас у фрагментима, док је масивни иконостас декорисан дуборезом. Дрвена конструкција иконостаса дуборезном декорацијом сачињена је од флоралних мотива, преплета лишћа, цвећа, као и стилизованих фантастичних животиња. У слободним зонама постављене су престоне и празничне иконе рађене уљем на платну. Према сликарском поступку и извесним сликарским карактеристикама иконе су рађене у духу поствизантијског уметничког стваралаштва. Црква св. Ђорђа у Славињи поседује интегрална споменичка својства и омогућава вишеструко сагледавање низа мање познатих елемената и података карактеристичних за проучавање стваралачког наслеђа у источним крајевима наше земље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.84573, 43.14357 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK663", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108305", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108305", "description": "Црква св. Николе је мања грађевина правоугаоне основе, са олтарском и певничким апсидама полукружног облика. Наос је пиластрима подељен на травеје. Триконхална основа и наглашен распон полуобличастог свода указују на неимарство XVII века. Црква је зидана је ломљеним каменом уз местимичну употребу опеке. За кровни покривач коришћене су камене плоче. Већу, пространу припрату, која је вероватно била касније дозидана, 1995-1996. заменили су нова припрата, виша од цркве, и трем на прочељу. \nЦрква је два пута осликавана. Млађе зидне слике потичу из 1866. године и налазе се у фигуралној зони олтарског простора, као и на западној фасади цркве. Старији слој живопис, са обележјима уметничког стварења током прве половине XVII века, није сачуван у зони стојећих фигура, док представе у горњим зонама и своду обухватају илустрације опширног житија Светог Николе, сцене из циклуса Велииких празника и Страдања Христових, појас светитељских попрсја у медаљонима и Христове праобразе. \nИконостас и иконе карактерише опште стилско јединство и типични су за зографску уметност друге половине XIX века.\nЦрква св. Николе у селу Крупцу је изразити пример покушаја настављања средњовековне архитектуре и уметничке традиције у овом делу наше земље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.669886, 43.125496 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастирска целина Суводол", "ref:RS:nkd": "SK664", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103372", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103372", "description": "Манастирска целина са црквом посвећеном рођењу свете Богородице налази се око 2 км североисточно од села Селачке, у подножју планине Манастирска глава. Постојећа манастирска црква саграђена је у другој половини 19. века ( 1865-1866. године), на темељима старијег, порушеног религиозног објекта. Садашња нова црква је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са једном троделном апсидом на истоку и мањом припратом на западној страни. Изнад припрате смештен је високи звоник. Унутрашњи простор издељен је пиластрима на пет травеја. Разуђеност фасаде постигнута је посебно обрађеним западним порталом, плитким розетама, беген фризом испод кровног венца на прочељу западне фасаде. Унутрашње површине сводова украшавају фреске. По својим стилским особеностима карактерише их издарито назаренско ликовно изражавање. Иконе на иконостасу насликао је Милисав Марковић. Споменичку целину опасује зид. Поред цркве као основне доминанте у споменичком кругу налазе се још: чесма из 1866. године, стари приземни конак, као и спратни конак саграђен пре десетак година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.352642, 43.699936 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Грлиште", "ref:RS:nkd": "SK665", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107004", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107004", "description": "Манастир Грлиште, Грлиште, О Зајечар" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.352884, 43.699885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK666", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107677", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107677", "description": "Црква Св. Николе изграђена је 1871. као једнобродна грађевина са троделним олтарским простором, двосливним кровом и кубетом на осмостраном тамбуру и квадратном постољу. Припада типу сакралних грађевина подизаних у Санџаку током XIX века, без звоника, јер је то подручје још увек било под управом Отоманске империје. Фасаде су обрађене складно распоређеним рељефним профилацијама, израђеним од полихромног камена трахита. У декоративном смислу издваја се западни зид цркве, са порталом изнад којег је живописан лик патрона Светог Николе. Унутрашњост није живописана, а на западној страни наоса издиже се пространа галерија са богато изрезбареном оградом. Унутрашњи простор цркве обогаћен је монументалним иконостасом из 1875\/76, сликара браће Даскаловић и Ђиновског из Галичника. Обухватајући целу ширину наоса, иконостас у потпуности затвара поглед ка истоку, а таласастом диспозицијом обилази два источна стуба поткуполног простора. Састоји се од 107 икона неуједначеног квалитета, а најуспелији радови су престоне иконе и неколико старозаветних сцена на парапетним плочама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.514959, 43.144685 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Горња Савина испосница", "ref:RS:nkd": "SK667", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107277", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107277", "description": "Припијена уз стрме стене Чемерна, десетак километара удаљена од манастира Студенице, Горња испосница св. Саве представља живописан комплекс кога чини јединство природних и градитељских елемената. Датована је у почетак XIII века и везује се за личност и књижевну делатност Саве Немањића. Испосница је лоцирана на тешко приступачном терену. Најстарији објекти - црква, стамбена зграда и цистерна - смештени су на малим проширењима стазе која је на западној и источној страни затворена зидовима са капијама. Храм посвећен св. Ђорђу је својим северним зидом приљубљен уз литицу. Зидан је ломљеним каменом, једнобродне основе са полукружном апсидом. Осликан је, изгледа, почетком ХVII века, у исто време када и црква Богородичиног Покрова у Доњој испосници, а претпоставља се и да је у оба споменика радио даровити сликар Георгије Митрофановић. За стамбени део овог монашког станишта (тзв. Кула) искоришћено је удубљење у стени које је споља затворено једноставним, лучним зидом, док је унутрашњост дрвеним конструкцијама подељена на четири спрата. Испод Куле се налази објекат са две просторије подигнут на месту природног извора. Конзерваторски радови на цркви и Кули завршени су 1994; заштита осталих објеката ове амбијенталне целине тек предстоје." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.469499, 43.526277 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Доња Савина испосница", "ref:RS:nkd": "SK668", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107366", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107366", "description": "Храм Богородичиног Покрова налази се десетак километара северозападно од манастира Студенице, у густој шуми, на путу којим се од ушћа Савошнице у Студеницу иде ка Горњој Савиној испосници. Према предању, то је задужбина Немањиног најмлађег сина, св. Саве. Не постоје писани извори који би потврдили народно веровање. На старину овог култног места можда би указивало постојање спратне конструкције, при чему је подрумска просторија коришћена као костурница, што је случај и са Савином испосницом у Кареји. Доња студеничка испосница је скромних димензија и правоугаоне основе. Цркву чини само наос и олтарски простор са две нише које не излазе из равни западне фасаде. Могуће је да је првобитно постојала и припрата. Почетком ХVII века храм је доживео своју прву обнову - унутрашњост је украшена фрескама високог квалитета које се приписују најдаровитијем сликару тог доба, Георгију Митрофановићу. Године 1815. испосница је поново обновљена - вероватно је тада настао конак прислоњен уз северни зид храма тако да чини са њим неодвојиву целину. Четири године доцније, зограф из чувене сликарске породице Алексије Лазовић делимично је обновио живопис и насликао иконостас који и данас постоји." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.476083, 43.526483 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Енвера Мусабеговића", "ref:RS:nkd": "SK669", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106279", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106279", "description": "Кућа Енвера Мусабеговића, у пријепољском насељу Чаир, саграђена је почетком XX века као типична беговска кућа, у пространом дворишту, окружена воћњаком, склоњена од погледа пролазника. Кућа се налази на стрмој падини и има приземље и спрат, са којег се пружа поглед на велики део града. Грађена је комбинацијом камена и бондручне конструкције, а кров на четири воде, са дубоким стрехама, покривен је ћерамидом. изузетна раскош куће огледа се у њеном унутрашњем уређењу на коме се види јак утицај исламске архитектуре. Фасаде објекта су равне, окречене у бело, а на њима је велики број лучно засведених прозорских отвора. Посебно је занимљива диванхана, постављена изнад декорисаног лучног улаза у приземни део објекта. Кућа је изузетан сведок начина живота становника Пријепоља на почетку XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.516442, 43.14064 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палилулска основна школа", "ref:RS:nkd": "SK67", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109046", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109046", "description": "Школа је подигнута 1894. године по пројекту архитекте Милана Антоновића у духу академизма XIX века. Изграђена само годину дана после Дорћолске основне школе, означава коначно усвајање најсавременијих европских дoстигнућа архитектонског обликовања школског простора свога доба. Зграда је изграђена на углу три улице, са пространим двориштем. Габарит зграде је у облику правоугаоника, симетрично благо разуђен са дворишних страна. Има сутерен, приземље и спрат. Градња је класична. Диспозиција зграде је типа једнотрактног школског објекта са ходницима према дворишту и радним просторијама према улици. Симетричност у композицији зграде подвучена је наглашеним и нешто надвишеним средишњим делом зграде, у коме су са дворишне стране два степеништа на угловима средњег ризалита, а на главној фасади два равноправна улаза у зграду. Иако грађена 1894. године, зграда има све инсталације, укључујући и парно грејање, као и вентилационе канале. На истој локацији налази се и „Школска трпеза“, задужбина Николе Спасића, подигнута 1905. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.472422, 44.814011 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик српским ратницима 1912-1918", "ref:RS:nkd": "SK670", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106039", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106039", "description": "Споменик српским ратницима 1912-1918. у Полумиру смештен је на стени изнад десне обале реке Ибар. Изградња споменика везује се за реконструкцију друма Краљево-Рашка и изградњу пруге кроз Ибарску клисуру у периоду 1927-1930. Споменик је подигнут 1930. и посвећен ибарским јунацима погинулим у балканским и Првом светском рату. Фигура ратника, смештена на каменом постољу, у униформи из Првог светског рата, са пушком у десној руци, висока је преко три метра и начињена од ливеног бетона. Споменик је претрпео озбиљна оштећења током Другог светског рата. \nУ непосредној близини споменика налази се стабло црног бора (Pinus nigra), које такође ужива заштиту државе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.616528, 43.502222 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мажићи,остаци манастира", "ref:RS:nkd": "SK671", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106289", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106289", "description": "Недалеко од Прибоја, на левој обали Лима, у атару села Мажићи налазе се остаци средњовековног манастира. Манастир се помиње у изворима под именом Ораховица или Ореховица, а манастирска црква Св. Ђорђа, према истоименој средњовековној жупи, као црква у Дабру. Тачно време настанка манастира није познато. Сматра се да је саграђен крајем XII векаа, а први пут се помиње почетком XIII века у типику манастира Студенице. Манастир је рушен и обнављан више пута. Прва обнова цркве Св. Ђорђа, према архиепископу Данилу II, била је за време краља Милутина. Поново је страдао 1667. Током ХVII века је обновљен, помиње се 1683. и почетком ХVIII века, а потом је опустео. Од манастирске целине видљиви су остаци пратећих објеката на западу, северу и истоку. Централно место заузима једнобродна црква дужине 15 м и ширине 6 м , зидана од притесаног камена. Зидови цркве очувани су у висини до 2 м , без трагова малтера. Црква има правоугаону основу са полукружном апсидом на истоку и једновремено зидану припрату квадратне основе. Четири јака пиластра у средишном простору храма највероватније су носили лукове на које се ослањало кубе. Из овог манастира потиче ћивот из 1620. који се чува у Старој православној цркви у Сарајеву." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.591929, 43.503129 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни град Јагат", "ref:RS:nkd": "SK672", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106293", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106293", "description": "Утврђење је смештено на левој обали реке Лим, на врху планине Мали Бић у атару села Црнузи. Не постоје тачни подаци о времену подизања утврђења. Први пут се помиње средином XV века. Због свог изузетног стратешког положаја утврђење је имало и погранични карактер (XV–XIX век). Основа тврђаве је прилагођена облику терена. Северозападни део утврђења накнадно је издвојен зидом и чини посебну целину – цитаделу. У горњем граду налази се кружни бунар са изворском водом, озидан каменом. Оградни зидови су били ојачани кулама, чије се позиције још увек могу уочити на терену. У подножју утврђења смештена је средњовековна некропола стећака, која се датује у XIV–XV век." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.50576, 43.57929 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Виноградарски подрум Верке Лапчевић", "ref:RS:nkd": "SK673", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106367", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106367", "description": "Виноградарски подрум Лапчевића саграђен је у старој пољани Доње Стањево у првој половини XIX века. Купљен је од Турчина, у време повлачења Османлија, а даљом купопродајом и наслеђивањем подрум је постао власништво породице Лапчевић и неколико ортака. Изузетно занимљиве технике градње и декоративни елементи сврстали су овај подрум у врхунска остварења народног градитељства.\nОснова куће је правоугаоник, а вертикално је подељена на подрумски део, за производњу и чување алкохолних пића и приземни део, за привремени боравак лејара који раде у винограду. Економски део — подрум укопан је у земљу и зидан каменом како би се обезбедили адекватни услови за чување вина. Приземни део намењен призременом становању грађен је чатмом. Кровна конструкција је четвороводна и покривена ћерамидом. Дуж читаве предње фасаде формиран је отворени дрвени доксат, ослоњен на де- корисане диреке, са којег се улази у стамбене просторије приземља. Осамдесетих година XX века, због угрожености проширењем локалног пута, подрум је расклопљен, а грађа складиштена до реконструкције. Завод за заштиту споменика културе Краљево поседује пројекат тоталне реконструкције подрума (архитекта Р. Чубрић, етнолог-антрополог мр К. Грујовић Брковић), а за нову локацију је предвиђено двориште Музеја винарства и виноградарства у Александровцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.069766, 43.453733 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK674", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106932", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106932", "description": "Црква је изграђена на предлог житеља Рибника и уз подршку кнеза Милоша Обреновића, који је 1815. имао имања у горњем делу села. Како су житељи Рибника одлазили у цркву у Велуће, затражили су од кнеза да им дозволи да изграде храм у свом селу. Храм је освећен 1825.године на месту које је сам кнез Милош одредио за изградњу. Црква је правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку. Простор изнад прозора и врата украшен је луковима, од којих је лук изнад западних врата додатно декорисан флоралним мотивима у плитком рељефу. Портал је сада офарбан масном фарбом, али се на јужном довратнику разазнаје натпис, на коме су подаци о изградњи цркве. Изнад улаза смештена је плитка ниша са представом арханђела Гаврила, патрона цркве. Олтарска преграда је нова, а на њој су оригиналне иконе, рад Живка Павловића Пожаревљанина. Цркви је 2004. придодата пространа припрата на западу. У порту се улази кроз монументални звоник, квадратне основе, изграђен када и црква." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.056627, 43.599288 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Виноградарски подрум", "ref:RS:nkd": "SK675", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106159", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106159", "description": "Подигнут у винограду на падини изнад села у побрежју планине Јелице, у прошлости познатог јеличког виногорја, подрум у Атеници саграђен је 1866, о чему сведочи година урезана на подрумским вратима. Састоји се од две међусобно повезане просторије, доње и горње, са засебном спољном везом у два нивоа. Укопан у косину терена, подрум је у доњем делу зидан од ломљеног камена. Горњи је добијен ређањем масивних талпи које су постепено смицане са све четири стране, тако да је завршен сводом коритастог изгледа. Кровна конструкција са покривачем од ћерамиде накнадно је додана уместо првобитног покривача од лозе нанете у дебелом слоју преко засведених талпи. Особеном конструкцијом, готово ишчезлом на простору Србије, подрум у Атеници подсећа на развијену културу гајења лозе у јеличком подручју и представља веома редак сачувани пример ове врсте. Санирање зидова подрума и обнова кровног покривача обављени су 1986." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.356539, 43.85772 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK676", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106157", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106157", "description": "Црква Св. Николе у Трњацима близу Ушћа подигнута је на месту где су се, према народном веровању, Немањини синови Стефан и Вукан помирили над очевим моштима које су 1208. преношене из Хиландара за Студеницу. Архитектуру храма карактерише једноставна правоугаона основа са полукружном апсидом и наглашена висина грађевине. Утицај готичких схватања примећује се и на прозорским отворима завршеним тзв. \"сараценским\" луком. За разлику од зидања које је изведено ломљеним каменом, прозори су исклесани од радочелског мермера, и то монофоре на подужним зидовима, односно бифоре изнад улазног портала и на апсиди. Преовладава мишљење да је до изградње цркве дошло у ХIV веку, вероватно и због оно мало живописа сачуваног на унутрашњој и спољној страни западног зида. Остаци фресака на западној фасади готово су сасвим избледели, па је немогуће утврдити њихов садржај. У лунети је свакако било попрсје патрона храма, док су с друге стране истог архитектонског елемента релативно добро очуване представе светих врача, који су изгледа били насликани и у потрбушју лука изнад портала. Стилске одлике овог живописа одређују његово датовање у прву половину ХIV столећа. Црква је до 1968. била у изузетно дерутном стању, када је у целини рестаурисана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.5983, 43.459281 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Џамија у Ул. Станка Пауновића", "ref:RS:nkd": "SK677", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109331", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109331", "description": "Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу смештена је уцентралном делу Ниша, у Улици Генерала Милојка Лешјанина и због свог историјског, архитектонског и верског значаја утврђена је за непокретно културно добро. Подигао ју је 1870. године богати Нишлија Ислам-ага Хадровић Ђаковалија на темељима старије, оштећене османске џамије из 1720. године. Грађевина нема већу архитектонску вредност. Правоугаоне је основе са равном таваницом од дрвета, а има и галерију. Објекат је функционалан и верници у њој редовно обављају молитве.Ислам-агина џамија у центру Ниша у потпуности је обновљена у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ниш ." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893131, 43.320487 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Српско војно утврђење", "ref:RS:nkd": "SK678", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107042", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107042", "description": "Утврђење или комплекс бункера од тесаног камена подигнут на узвишењу „Јеремија“ изнад села Доњег Стрижевца и Радошевца код Бабушнице, састоји се од низа од 6 бункера са средишњом улазном капијом, која води у централни део комплекса у коме се налазе, појединачно распоређена, још 4 бункера. Овај централни део, са 4 поменута бункера, ојачан је двоструким обрачем земљаних ровова, добро очуваних. Са предње стране, испред низа од 6 бункера, подигнут је одбраmбени зид од камена, оријентисан према Белој Паланци. Бункери су полукружни, а централна улазна полукружна врата су висине 6 метара.\nОва одбрамбена грађевина изнад Бабушнице саграђена је крајем XIX века (1892-1893) како је то записано на зиду утврђења, по налогу Александра Обреновића, јер је у том периоду Лужничка котлина била погранични простор, стратешки важана за Србију, односно као део одбрамбеног појаса у граничном делу према Бугарској. Спада међу најмонументалније војне грађевине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.405523, 43.096903 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Стојана Љубића, Вујаново", "ref:RS:nkd": "SK679", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Родна кућа народног хероја Стојана Љубића, Вујаново, О Бојник" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Контумацка капела Св. арханђела Михаила и Гаврила", "ref:RS:nkd": "SK68", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107234", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107234", "description": "Подигнута је 1786. године као православна капела Контумаца. Саградио ју је земунски трговац и сапунџија Теодор Тоша Апостоловић. Конципирана је као једнобродна грађевина са апсидом на источној страни и са двоспртним звоником на западној. Обликована је у барокном стилу. У плану капеле истиче се њена посебна намена контумацке цркве. Простори западног дела, затворени према наосу служили су путницима који су издржавали карантин. Осим по својим ликовним, просторним и историјским вредностима, црква је значајна по томе што представља један од свега два сачувана објекта некадашњег Контумаца, важне привредне и санитарне установе тада пограничног Земуна, основаног још 1730. године.Иконостас су осликали земунски иконописци Димитрије Братоглић и Константин Лекић. Фонд покретних предмета садржи вредна сликарска дела из XVIII и прве половине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.410036, 44.841319 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на гробу Атанасија Петровића", "ref:RS:nkd": "SK680", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108555", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108555", "description": "Гроб и споменик учитеља Тасе налази се у централном делу старог нишког гробља. Споменик је начињен од гранита. Налази се на парцели Х, у IX реду, гроб број 1. Правоугаоног је облика са профилацијама у доњем и горњем делу, којима се сужава средњи део са натписом. Постављен је на мањем каменом постољу. Око споменика је ниска ограда са 14 профислисаних стубића. \nАтанасије Петровић (1824-1894) један је од првих нишких учитеља у доба Турака. Био је ђак Спиридона Јовановића, првог нишког учитеља. Захваљујући учитељу Таси, из кнежевине Србије у Ниш су пристизале многе књиге, које Турци нису дозвољавали, па су их кријумчарили трговци. Због тога је био стално под присмотром турских власти. Када је 1870. године отпочео бугарски егзархистички покрет за увођење бугарске цркве и школе у Нишу, учитељ Таса се свим средствима борио да очува националу свест Срба и српски језик. Издао је 1858. године прву штампану књигу у Нишу. После ослобођења Ниша 1878. године, радио је као учитељ само две године, после чега је пензионисан." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.890534, 43.311337 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на гробу пуковника Милована Недића", "ref:RS:nkd": "SK681", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108556", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108556", "description": "Смештен у централном делу старог нишког гробља на парцели IX, I ред, гроб број 3. Начињен је у облику масивног правоугаоног стуба, постављеног на нижем квадратном постољу, изнад кога се уздиже постамент основе крста, висине 2 метра на коме је натпис: „Пуковник Милован Недић 1866-1913 – захвална отаџбина“. Споменик је рађен од венчачког камена, а подигнут је од српске владе по завршетку Првог светског рата. \nПуковник Милован Недић био је командант Моравске дивизије II позива у Првом балканском рату 1912. године. Нанео је Турцима више пораза на Косову, заузео Приштину, Тетово и Гостивар. Након ових операција, Милован Недић је са својом дивизијом продро до Битоља и ту је на Облакову, Гопешу и Ђавату издржао главни напад турске војске под Џавиф пашом.\nУ Другом балканском рату 1913. године у рату са Бугарима, Милован Недић је на планини Плавици поразио и одбацио бригаду IV бугарске преславске дивизије, прешао Злетовску реку и са Шумадијском дивизијом под командом Боже Терзића заузео кључни положај „Рајћански рид“ те тако допринео пробоју бугарског фронта на Брегалници. По завршетку Другог балканског рата умро је у Нишу од колере." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.890635, 43.311276 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ослободиоцима Ниша", "ref:RS:nkd": "SK682", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108558", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108558", "description": "Поводом прославе 60 година одлобођења Ниша од Турака, 1937. године откривен је, Споменик ослободиоцима Ниша, који се налази на данашњем Тргу краља Милана у Нишу, на истом месту на ком је постављен 1937. године. Споменик ослободиоцима је дело вајара Антуна Аугустинића. Са изразитим смислом за монументалну скуптуру и ситицање складних пропорција и анатомије људског и животињског тела, Аугустинић је на реалистичкој основи, ослобођеној строгих академских правила у уметничком и занатском оживљавању материје, постигао јединство скулптурних решења и архитектуре споменика. Архитектонски део споменика изведен је у јабланичком црном мермеру, а скулпторски у бронзи. Композиција у бронзи, повезане мермером, састоје се из три дела. Горњи део споменика је весник победе: Моравац на коњу са заставом слободе на којој су иницијали поклича: ''Само слога Србина спасава''. Испод тога је фриз који са јужне стране има Стевана Синђелића у борби на Чегру, а са северне стране Кола Рашића са свештеником Петром Икономовићем у замаху како диже Нишлије на устанак 1874. године. Са друге две стране, источне и западне, представљени су догађаји од 1809. до 1918, године. Испод фриза су четири рељефа који представљају: заклетву завереника из 1874. године, улазак краља Милана са војском у Ниш 1877. године, завет краља Александра као регента 1914. године у Нишу и улазак краља Петра и Александра 1918. у ослобођени Ниш.\nИдеја о величини ослободилачких борби и значају победе, о напорима жртвама и храбром супротстављању нашег народа вековним, бројним непријатељима, прожима овај споменик и даје у снагу ликовног израза и покрета, асоцирајући актуелност и оправданост борбе за све што је изазвано прогресиним тежњама једног народа. Шездесетогодишњицу свог ослобођења Ниш је прославио 28. јуна 1937. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895728, 43.32125 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница са бистом Павла Стојковића", "ref:RS:nkd": "SK683", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108719", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108719", "description": "Гробница Павла Стојковића (1880-1943), првог председника нишке комунистичке општине од 1920-1921. године и значајне личности комунистичког радничког покрета Ниша и Србије у периоду између два рата, смештена је на старом нишком гробљу, парцела I, ред Х бр. 2. Начињена је од белог мермера и на издигнутом постољу, испод кога је гробница, постављено је постоље са бистом Павла и његове супруге. Посмртни остаци Павла Стојковића сахрањени су у Нишу после ослобођења, а гробница са бистом уређена је 1959. године. Бисте су рад нишког вајара Сретена Даниловића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.893165, 43.311986 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа на спрат у улици Копитаревој број 7. у Нишу", "ref:RS:nkd": "SK684", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108560", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108560", "description": "Стара кућа на спрат у Копитаревој улици, познатој као „Казанџијско сокаче“, грађена је по наруџбини занатлије и касније трговца Златка Златковића 1837. године. Грађена у оријентално балканском стилу ова кућа припада врсти објеката народног градитељства за становање. \nПриземни део зграде грађен је каменом и њен већи део северне стране служио је као подрум, а две мање просторије одвојене узаним ходником од подрума према југу служиле су као мутвак. На спрату су зидови грађени у систему бондрука. Од двократких дрвених степеница којима се из дворишта излазило на спрат остао је само један крак на десној страни. Раније је на спрату с леве стране постојала дивана која је одавно претворена у собу. Код улазних врата на спрату изведени су једноставнији геометријски орнаменти. Долапи изграђени у мутваку и ходнику су делимично оштећени и добрим делом неупотребљиви и запостављени. Кровни покривач био је четвороводан под благим нагибом и умерено испуштеним стрехама. На крову се налазила ћерамида.\nКаснијим интервенцијама објекат је изгубио доста од својих архитектонско ликовних вредности. Проширењима на спрату која су изведена у духу варошке архитектуре, са мансардним кровом и лучним прозорима објекат је изгубио првобитни изглед." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895418, 43.317909 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда са казанџијским радионицама", "ref:RS:nkd": "SK685", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100092", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100092", "description": "Приземна зграда са казанџијским радионицама налази се у „Казанџијском сокачету“. Зграда је подигнута 1850. године по наруџбини Златка Златковића где је он отворио кујунџијску радионицу. Рађена је у бондруку.\nВременом је зграда променила изглед према улици, уклањањем ћепернака и постављањем прозора. У свим просторијама је под од набијене земље. Таванице су једноставне од закованих дасака са греде и нису свуда у истој мери очуване. Као скромни објекат народног градитељства на овј згради се нису истицале значајније архитектонско ликовне вредности. Кров који се наставља у низу на још неколико занатских радњи покривен је ћерамидом. Таванице од дасака које су заковане за тавањаче. \nУ источном делу уграде две просторије купио је казанџија Радомир Ђорђевић, од потомака Златка Златковића. На западној страни три просторије различите величине купио је Славољуб Величковић такође од потомака Златка Златковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895551, 43.317882 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница са спомеником сердару Јолу Пилетићу", "ref:RS:nkd": "SK686", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109138", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109138", "description": "Сердар Јоле Пилетић из племена Пипера (Црна Гора, 1814-1900. година) је познати црногорски војсковођа и државник XIX века. Син црногорског војводе Илије. Већ са 12 година учествовао је у првим сукобима са Турцима. После борбе на Грахову 1858. године, постао је јако цењени ратник и од кнеза Николе 1860. године постављен је за сердара. Истакао се у ратовима 1877-1878 године.\nНакон завршетка ратова, сукобио се са кнезом Николом и напустио Црну Гору 1880. године. Од те године он живи у Нишу, у ком је од српске владе добио имање, кућу и пензију. За време српско-бугарског рата 1885. године, учествовао је као добровољац заједно са Николом Рашићем. Умро је у Нишу 1900. године и сахрањен на старом гробљу. \nСпоменик је начињен црног мермера и представља породичну гробницу. Рађен је код нишких занатлија, једноставно и без декорација. Споменик је пирамидалног облика са степенастим постољем. Ограђен је оградом од кованог гвожђа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.88915, 43.311013 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница са спомеником Тодору Станковићу", "ref:RS:nkd": "SK687", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108721", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108721", "description": "Гробница са споменику Тодору Станковићу, организатору и учеснику ослободилачких акција против Турака, налази се на старом нишком гробљу – парцела IX, гроб бр. 19. Гробница је подигнута око 1930. године. \nТодор Станковић је потицао из трговачке породице. По завршетку основне школе, одлази у Београд где завршава Вишу богословску школу и постаје учитељ. Током 1871. године радио је у Призрену на издавању листа, који је излазио на турском и српском језику. \nФебруара 1874. године заједно са Николом Рашићем ствара тајну револуционарну нишку организацију. Учествује у Другом српско-турском рату 1877-1878. године. Крајем децембра 1877. године носи нишком паши ултиматум српске војске о предаји Ниша. Након турске предаје у ослобођеном Нишу поставио је српску заставу на Тврђави. После ослобођења био је народни посланик, окружни начелник и српски конзул у Приштини и Скопљу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891033, 43.310395 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на гробу Станка Власотиначког", "ref:RS:nkd": "SK688", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108564", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108564", "description": "Гроб и споменик Станку Власотиначком, вођи устанка против Турака током прве половине XIX века, налази се на старом нишком гробљу на парцели 13, ред 5. гроб бр. 26.\nСтанко Атанацковић био је познати трговац стоком у власотиначком крају. Учесник је Каменичке буне 1835. године, и организатор Нишке буне из 1841. године која је обухватила читав југоисточни део Србије. Као трговац, могао се кретати широм Србије, па је тако преносио оружје, муницију и поруке преко границе. Након пропасти буне морао је да бежи, а 1844. године је добио амнестију од Турака, након чега се вратио у Ниш. \nУмро је 1953. године и сахрањен је у Нишу. На његовом гробу налази се натпис: “Здје почивајет раб божји Станко Власотински“, а са леве стране крста исписана је 1853. година и IX месец." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.888968, 43.310564 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ратно војно гробље Британског Комонвелта", "ref:RS:nkd": "SK689", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108566", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108566", "description": "Ратно гробље војника Британског Комонвелта, смештено је на Делијском Вису у Нишу, на површини од око 2 ара. Само енглеско војно гробље је ограђено каменом оградом висине око 70 цм. Цео меморијални простор је омеђен гвозденом оградом. Унутар омеђеног простора у шест правилних редова постављена је 41 спомен плоча са именом и презименом, јединицом и годином када је погинуо или умро сваки од сахрањених. Постоља и плоче, урађене су од бетона изузев две новијег датума које су од мермера. У централном делу гробља налази се споменик у облику крста, који својом наглашеном вертикалом доминира простором. Изграђен је у бетону и састоји се од два осмоугаона постоља од којих је горње мањих димензија и носи вертикални крак крста осмоугаоног пресека који се благо сужава ка врху и са кратким бочним бетонским елементима формира крст. У споју кракова крста налази се метални мач као симбол борбе и рата. Висина споменика је 4,50 метара. На постољу споменика записано је на енглеском језику, који у преводу гласи: „Овај крст је обележје жртвама великог рата које су се бориле усправно у Француској, Белгију и осталим деловима света. Њихова имена ће живети вечно“. Гробље је настало 1915. године, када је у војној болници у Нишу умрло рањених или болесних 19 енглеских војника који су били у саставу краљевске војне армије – сервисни одред, а 1919. сахрањено је још 21 војник из истог одреда, који су лечени у Нишкој војној болници. На гробљу се налази 41 британски гроб, од чега је 28 војника, три морнара, три члана морнаричке пешадије и 7 болничарки које су служиле у српској војсци. Гробље је уређено 1929. године, а саградила га је Комисија за војна гробља Комонвелта по пројекту Сир Роберта Лоримера. Споменичка вредност гробља је велика, пошто су овде сахрањени војници и медицинско особље које је дало своје животе за ослобођење Србије током Првог светског рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.929292, 43.307527 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ранчићева кућа у Гроцкој", "ref:RS:nkd": "SK69", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108667", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108667", "description": "Сматра се да је настала почетком XIХ века као дводелна косовска приземљуша са подужним тремом засебних, међусобно не повезаних просторија а да је средином истог века претрпела промене којим је добила изглед грочанске варошке куће. Тада је, бочно, уз њену ужу страну дограђен део са доксатом и укопан подрум, у ширини дограђеног дела куће, са улазом испод доксата. У овом случају изостала је уобичајена директна веза дограђене собе са тремом, док је улаз из трема у постојећу собу затворен. Доксат као интегрални део трема, у кућа овог типа, је издвојен и формиран као засебан елемент. Кућа је грађена у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена кровом од ћерамиде. Просторни план је четвороделан и организован преко оxаклије као средишње просторије директно повезане са тремом. Одражавајући економски и друштвени полет српског народа после Устанака, она истовремено указује на један од начина формирања традиционалне куће Поморавља и Источне Србије. Конзерваторско рестаураторски радови су обављени осамдесетих година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.718282, 44.674277 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на гробу Николе Рашића", "ref:RS:nkd": "SK690", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108567", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108567", "description": "Надгробни споменик Николи Рашићу, учеснику и организатору покрета против Турака, налази се у централном делу старог нишког гробља на парцели бр. 23, у трећем реду, као гроб под редним бројем 2. Споменик је подигнут 1935. године средствима нишке општине и добровољним прилозима грађана. \nНикола Коле Рашић био је познати учесник и организатор буна и завера против Турака. Када је у Нишу, после 1870. године отпочео бугарски егзерхистички покрет, којим су бугарски свештеници добили право да врше богослужење на бугарском језику, Никола Рашић је оштро устао против бугарског свештенства и у заштиту српског језика. Од 1871. године био је у сталном контакту са члановима београдског Одбора за организовање борбе против Турака на југу Србије. Крајем фебруара 1874. године створио је револуционарну организацију за борбу против Турака познату као „Тајни комитет“ или „Нишка завера“. Од 1875. године овај Комитет је радио на прикупљању оружја и чланова. Када је 1876. године отпочео српско-турски рат Никола је у њему учествовао са 200 добровољаца. За своје јунаштво и залагање за ослобођење јужне Србије, од кнеза Милана је добио звање војводе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.889466, 43.310716 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен гробница на Синђелићевом тргу", "ref:RS:nkd": "SK691", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108568", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108568", "description": "Спомен гробница палим народним херојима и борцима НОР-а 1941-1944. године, налази се у централном делу парковског простора на Синђелићевом тргу. Подигнута је поводом прославе прве годишњице ослобођења Ниша 14. октобра 1945. године, када су сахрањени посмртни остаци 12 бораца. Споменични део гробнице, плато са стубовима и споме плочом, подигнут је у част прославе десетогодишњице устанка у Србији 7. јула 1951. године, када су сахрањени остаци још двојице бораца.\nСмештена је у парковском простору на Синђелићевом тргу. Конципирана је као архитектонски објекат без декоративно – скулптурних вредности. На бетонској плочи која покрива гробницу постављено је 10 стубића повезаних ланцима. У средишњем делу платоа постављена је петокрака од бетона, а крај ње спомен плоча на косом постољу. На плочи су исписана имена два народна хероја, 8 првобораца и 4 скојеваца, који су погинули у народноослободилачком рату и на овом месту сахрањени 14. октобра 1945. године. Спомен гробница је уређена и свечано отвкривена 7. јула 1951. године на десетогодишњицу устанка у Србији. Спомен гробница представља најзначајнији споменик Народноослободилачке борбе у Нишу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900282, 43.320909 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница са спомеником Проки Јовкићу", "ref:RS:nkd": "SK692", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108723", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108723", "description": "Гробница са спомеником Проку Јовкићу, познатом као „Нестор Жучни“, налази се на старом нишком гробљу на парцели 20, ред 20, гроб број 2. Споменик представља каменорезачки рад, без ликовно декоративних вредности. \nПрока Јовкић рођен је у Лалићима, код Србобрана 1886. године. Основну школу завршава у Србобрану. Са 17. година одлази у Америку и ради као месарски радник у Чикагу. У Америци објављује две збирке песама, прву 1907. године, а другу 1910. године. Године 1911. враћа се у Србију, где завршава гимназију и уписује Филозофски факултет. У Србији пише и трећу збирку песма, које одишу патриотским осећањима. По избијању Првог светског рата, ступа у војску. Умире 15. априла 1915. године у Војној болници у Нишу, од тифуса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891275, 43.310821 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница учесницима Топличког устанка", "ref:RS:nkd": "SK693", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108570", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108570", "description": "Спомен костурница учесницима Топличког устанка, подигнута је 1927. године у рову иза нишке тврђаве. Док је спомеником обележена 1937. године. Ослоњена је на зид тврђаве и састоји се из централног правоугаоног дела са лучним отвором за костурницу, која лежи на заједничком бетонском постољу. Лево и десно од централноге дела пружају се степенасто два крила која обележавају ширину места на коме су стајале стрељане жртве. На централном делу је бронзани рељеф, који показује чин стрељања. Рељеф је рад вајара Славка Милетића. Костурница је облежје жртвама бугарског терора за време Првог светског рата и после угушења Топличког устанка 1917. године. На две спомен плоче убележена су 33 имена убијених родољуба и учесника Топличког устанка, иако се процењује да је стрељано 4000 људи. \nТоком Другог светског рата бугарски фашисти су оштетили костурницу, насилно отворивши саркофаг са костима и поломили спомен плоче. Народни музеј у Нишу је 1951. године, извршио поправке на гробници и прикупио кости које су окупатори разбацали у рову око споменика, саставивши их у лимени саркофаг, затворио бетонском плочом отвор костурнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894926, 43.328119 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара сеоска кућа Тодора Коцића, Јелашница", "ref:RS:nkd": "SK694", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара сеоска кућа Тодора Коцића, Јелашница, О Ниш" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милентија Поповића, Попов Рид", "ref:RS:nkd": "SK695", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Милентија Поповића, Попов Рид, О Црна Трава" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Иванке Првуловић", "ref:RS:nkd": "SK696", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102671", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102671", "description": "Приземна кућа квадратне основе Иванке Првуловић налази се иза Месне заједнице у Минићеву. Код овог објекта народног градитељства јављају се елементи карактеристични за куће моравског типа. Година грађења ове старе куће није позната, нити се зна ко је градио. Нижи део куће висине до непуног метра озидан је каменом. Горњи део куће грађен је од чатме. Испод једног дела куће налази се подрум, у који се улази испод угаоног трема. Кров је двосливан и покривен је ћерамидама. Из трема се улазило кроз једна врата у просторију са огњиштем, а кроз друга врата у собу. Данас је кућа у функцији Етно-музеја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.291197, 43.683654 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара сеоска кућа Горана Живковића, Балановац", "ref:RS:nkd": "SK697", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара сеоска кућа Горана Живковића, Балановац, О Књажевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Сврљишки град", "ref:RS:nkd": "SK698", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107039", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107039", "description": "Километар северно од села Нишевац, на стеновитом узвишењу, и на левој страни Тимока, који се ту пробија кроз узано ждрело, очувани су остаци средњевековног града Сврљига. Очувани су остаци северозападне капије, угаоне и кружне куле „куле стражаре мотриље“ и у стени укопане цистерне. Бедеми града који је неправилне издужене основе, очувани су делимично, а најбоље у североисточном делу. грађени су од притесаног камена. У подграђу Сврљиг града очувани су остаци трију средњевековних цркава и остаци грађевина, вероватно кућа српског средњевековног подграђа, а такође и остаци старог калдрмисаног пута Ниш-Видин. Сврљиг се у изворима први пут помиње 1020. године у повељи византијског цара Василија II дарованој Охридској архиепископији. У српским изворима забележен је крајем 13. века, када га је освојио од Византије Стефан Немања. Био је српски све до 15. века, када га освајају Турци и у турским изворима се помиње 1479-1481. године до 1693. године. После те године је вероватно напуштен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.095686, 43.474373 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK699", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109280", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109280", "description": "Црква Светих Петра и Павла подигнута је 1847. године на месту старе цркве брвнаре из 1717. године. Ова година је уклесана на архитраву северног портала, а о њој сведочи и протокол умрлих.\nКоларска црква је у основи једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Према неким подацима као материјал за њену градњу коришћен је камен порушене коларске џамије, тврђаве Кулич, напуштеног биновачког манастира и цркава у Бадљевици и Петријеву. Просторно је подељена на наос правоугаоне основе, на који се са источне стране надовезује полукружна олтарска апсида, а са западне припрата са галеријом над којом је изведен звоник. Фасада цркве је скромно профилисана. С обзиром да је хоризонтална елевација изостала, вертикална је посебно наглашена прозорским отворима, пиластрима и масивним звоником на западној фасади.\nЖивопис као и иконе на иконостасној прегради рад су сликара Димитрија Посниковића, што потврђује и сликарев потпис на појединим иконама и зидним сликама: „Живописао Димитрии Посник 1876. из Београда“. Посебно су вредне сликарске целине, медаљони на огради галерије са портретима светих владара из породица Немањић, Лазаревић, Бранковић. Иконостасна преграда је конципирана у класицистичком духу. Рад је столара Франца Шмита за који је скицу израдио сам Посниковић. Иконе на њој су изведене 1876. године, техником уља на дрвеној подлози. Првобитно је у коларској цркви био постављен иконостас цркве биновачког манастир. Икона Исуса Христа из 1827. године и Распеће из 1830. године и данас се чувају у цркви у Коларима. \nЦрква поседује вредан фонд црквених предмета (икона, богослужбених сасуда, књига) као и лепе комаде црквеног мобилијара (архијерејски, владарски и Богородичин престо)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.899132, 44.58488 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црквени конак у Топчидеру", "ref:RS:nkd": "SK7", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105036", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105036", "description": "Црквени конак у Топчидеру подигнут је између 1830. и 1832. године. Грађен је као већа шумадијска кућа бондручара у духу традиције домаћег профаног градитељства. Подрум је зидан од камена, а приземље у бондруку. Главном фасадом са дрвеним степеништем и тремом конак је окренут улици, а унутрашњом према порти. Фасаде су једноставно обрађене. Кров је четвороводни, са надстрешницом, покривен ћерамидом. У конаку је било седиште првих митрополита, Милентија Павловића и Петра Јовановића. У њему је јула 1835. године израђен први Устав православне цркве у Кнежевини Србији који је усвојила Народна скупштина у Крагујевцу 31. јануара 1836. године . Од шездесетих година XIX века до данас конак служи као стан за свештеника Топчидерске цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.443697, 44.781421 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Митровићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK70", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108263", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108263", "description": "Митровићева кућа је подигнута тридесетих година XIX века као кућа моравског типа. Има са три просторије, трем са истуреним доксатом и подрум испод једног дела зграде. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена ћерамидним кровом. Објекат се налази у непосредној близини просторне културно-историјске целине Грочанска чаршија и представља, како по месту на коме се налази тако и по својим архитектонским, етнографским и ликовним квалитетима, вредан пример народног градитељског наслеђа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.719243, 44.671437 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. пророка Јеремије", "ref:RS:nkd": "SK700", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101116", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101116", "description": "Црква Светог пророка Јеремије у Браничеву подигнута је у периоду од 1874. до 1876. године у центру села.\nИзведена је у духу класицизма уз примену барокних и романтичарских елемената. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтарски простор, наос са плитким правоугаоним певничким просторима и припрату са галеријом над којом је изведен звоник. Декорацију фасада одликује извођење архитектонских елемената у виду подеоног и вишеструко профилисаног кровног венца, као и пиластара између којих се формирају полукружно завршене нише са прозорским отворима наглашеним профилисаним детаљима. Западна фасада је скромније обрађена, дефинисана као забатни зид чији се облик преноси на профилацију нише у коју су постављени портал и монофора. Њом доминира масивни звоник у завршници.\nЧетрнаест икона на нижој иконостасној прегради изведеној у класицистичком духу, осликао је Димитрије Посниковић 1877. године. О томе сведочи сачувани натпис на унутрашњој страни иконостасне преграде. Живопис у цркви је новијег датума.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда. Од појединачних икона нарочито се издвајају две иконе из 1838. године рад белоцркванског сликара Арсенија Јакшића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.537322, 44.704897 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Томе", "ref:RS:nkd": "SK701", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101118", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101118", "description": "Црква Светог Томе у Божевцу подигнута је 1890\/93. године у центру села, по пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Изведена је у духу ханзенатике, као једнокуполна грађевина основе слободног крста са звоником на западу. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом, над којом је звоник. Декорацију фасада одликује јасан утицај Ханзенове школе, почев од извођења карактеристичних квадрифора од белог мермера и фриза слепих аркадица испод кровног венца, преко обраде западног портала са портиком у облику балдахина и куполе чији тамбур обавија низ уских монофора које се смењују са слепим нишама. Карактеристично степеновање маса према куполи као највишој тачки и јасно дефинисање основе слободног крста, мање је уочљиво због високог звоника на западу.\nНаос од олтарског простора одваја иконостас изведен у класицистичком духу. Иконе је осликао 1896. године непознати сликар академског образовања, осим Тајне вечере која је из 1927. године. На појединим иконама налазе се приложнички записи из којих се сазнаје да су цркву поред осталих, са две престоне иконе Исуса Христа и Богородице са малим Христом даривали индустријалци Антон и Игњат Бајлони. Црква поседује и вредне примере икона, богослужбених књига, сасуда и црквеног мобилијара.\nУ знак сећања на пале ратнике у Првом светском рату у порти је 1922. године подигнут споменик у виду обелиска од црног мермера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.395257, 44.542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK702", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101069", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101069", "description": "Црква Светог Вазнесења у Старом Селу, некада Старом Аџибеговцу, подигнута је 1882\/83. године.\nИзведена је у духу ханзенатике по пројекту архитекте Светозара Ивачковића као једнокуполна грађевина основе слободног крста. Просторно је подељена на споља тространу изнутра полукружну олтарску апсиду на истоку, наос са правоугаоним певничким просторима и малу припрату на западу. Засведена је полуобличастим сводовима на чијем је пресеку над наосом конструисана купола. Дух Ханзенове школе очитава се у обради фасада почев од блоковитости и транспарентности спољних површина на које се рефлектује унутрашња подела простора до карактеристичних прозорских отвора у виду монофора, бифора и квадрифора.\nИзузетно вредну уметничку целину представљају иконе на иконостасу, које је 1885. године осликао један од највећих представника српског реалистичког сликарства Ђорђе Крстић. Црква поседује лепе и вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда као и комада црквеног мобилијара. У њеној порти постављен је 1933. године споменик у знак сећања на пале ратнике у Првом светском рату из овог краја.\nРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево изводио је радове на цркви и звонику у периоду 2002-2004.године. Пројекат конзервације иконостаса израдио је Републички завод за заштиту споменика културе Београд 2002.године, али до данас нису обезбеђена средства за извођење радова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.091483, 44.293667 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK703", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102672", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102672", "description": "Црква Светог Николе у Голупцу подигнута је oко 1840. године на месту старије цркве брвнаре из XVIII века. Током осамдесетих година XX века претрпела је измене, доградњом припрате са звоником. Налази се недалеко од центра града и пута Београд-Кладово.\nУ основи је једнобродна грађевина, са олтарском апсидом на истоку, мањим бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтарски простор, наос са плитким полукружним певничким просторима и припратом над којом је изведен звоник. Декорација фасада је изузедно скромна и сведена на профилацију кровног венца, пиластре постављене као угаона ојачања, једноставну обраду прозорских отвора и портала.\nЖивопис и иконе на олтарској прегради су новијег датума.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара. Од њих се нарочито издвајају иконе са старог иконостаса које је осликао Андрија Дијак 1847. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.63115, 44.652121 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Општинског дома", "ref:RS:nkd": "SK704", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100071", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100071", "description": "На предлог општинских одборника и „Удружења добротвора“, који су поклонили плац и делимично учествовали у финансирању изградње, по пројекту који је 1926. године израдио чувени архитекта царске Русије, академик Николај Краснов, у самом центру града, на правилним регулационим линијама некадашњих улица Вожда Карађорђа и Краља Александра, подигнута је 1928. године зграда бившег Општинског дома у Смедереву.\nОво здање се одликује масивном и репрезентативном архитектуром са наглашеном хоризонталном елевацијом. Објекат има сложену основу, а састоји се од подрума испод једног дела зграде, приземља и спрата. Улични фронтови су неједнаке дужине и окренути су ка Тргу Републике, односно делу садашњег проширења Трга Републике, на коме је фонтана са скулптуром „Купачице“ рад вајара Александра Зарина. Ликовност објекта остварена је јединственим третманом фасадних фронтова и заснована је на снажном контрасту хоризоталног и вертикалног. Правилан ритам поделе по вертикали и на тај начин наглашена вертикалност фасадних поља унутар којих су формирани отвори, постигнут је применом тешких удвојених пиластера са израженим хоризонталним фугама. Уз уочљиво одсуство хоризонталних подеоних венаца, објекат својим габаритом и масама, као и истакнутим кровним венцем са балустрадом има наглашену хоризонталност као основну ликовну детерминанту читавог објекта. Посебност архитектуре објекта представља угаоно концепцијско решење са главним улазним делом који је наглашен са четри високе фигуре у контрапосту. Ове скулптуре су постављене на балустради и представљају персонификацију правде, рада, науке и културе. Спецификум укупне архитектуре ентеријера објекта, чини некада скупштинска, а данас биоскопска сала, простор који у пројектантском смислу представља изузетно елегантно и сврсисходно решење изузетних акустичких својстава.\nУ целости, архитектура Општинског дома одише духом зрелог и на један посебан начин иновативног еклектицизма двадесетих година прошлог века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.926833, 44.664699 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Михаила", "ref:RS:nkd": "SK705", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101058", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101058", "description": "Црква Светог архангела Михаила у Шетоњама подигнута је 1829. године, с тим што је припрата са звоником нешто касније дозидана. Као њен мајстор-неимар наводи се Милутин Гођевац. Заједно са зградом старе школе и гробљем лоцирана је недалеко од центра села на путу ка Великом Лаолу. Изведена је у класицистичком духу, као једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку, мањим бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтарски простор, наос са плитким, полукружним певничким просторима и припрату са галеријом и звоником. Фасадна декорација је изузетно скромна и сведена углавном на обраду западног прочеља са наглашеним улазним порталом, архитектонским елементима у виду пиластара, монофора, окулуса и масивним звоником у завршници. Декорацију осталих фасада карактеришу само прозорски отвори у виду монофора. Иконе на олтарској прегради и живопис су новијег датума. Црква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда.\nЗграда старе школе са два оделења и тремом, подигнута је 1859. године. Налази се у порти, северно од цркве. Данас је реновирана, а неко време је служила и као парохијски дом.\nЈугоисточно од цркве формирано је током XVIII и XIX века старо гробље. С обзирома на то да су надгробни споменици клесани од изузетно порозног зрнастог пешчара временом је дошло до њихове девастације. На њима није сачуван ни један натпис, а тек на понеком се може уочити геометријски орнамент, најчешће у облику крста." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.466416, 44.281852 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Вељка Дугошевића 110", "ref:RS:nkd": "SK706", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100162", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100162", "description": "У главној улици у Голупцу, која је једно време носила име по народном хероју Вељку Дугошевићу, а данас је то Улица Цара Лазара, налази се кућа коју је 1893. године подигао богати голубачки трговац Вићентије З. Недељковић. За средину у којој се налази ова грађевина је рeпрeзeнтaтиван објекта.\nЗграда се налази на уличној регулацији и зидана је као објекат у низу. Подигнута је по строгим принципима академизма, сa богaтом архитектонском и декоративном плaстиком нa уличноj фaсaди. Правоугаоне је основе, димензија 21.74 x 13.16м. Зграда има сутерен, високо приземље и таван. Зидана је опеком, кров је на две воде и покривен бибер црепом.\nГлавна, улична фасада симетрично је решена, с тим што је у западном делу зграде формиран колски пролаз који води у двориште. Пролаз затвара лепо обликована, дрвена капија, а из дворишта се преко двокраког степеништа улази у стамбени део, док је испод подеста улаз у подрум. Ликовност уличне фасаде се одликује богатом примарном и секундарном необарокном декоративном пластиком. На фасади се посебно истиче богата декорација око прозора у виду балустера, капитела, конзола, тимпанона и лунета украшених маскама и елементима са геометријским, флоралним и зооморфним мотивима. Хоризонтална подела извршена је високом соклом, наглашеним подеоним венцем и сложеним кровним венцем, који носе конзолице. Читава фасада надвишена је централно постављеном атиком, на којој је уписана година изградње куће.\nУ истој улици налази се кућа Алексе Поповића из 1890\/1. године, која је вероватно послужила као узор за изградњу куће Вићентија Недељковића. Обе зграде су рађен у маниру академизма, са слично решеним уличним фасадама и колским пролазима постављеним на супротним странама зграде, тако да одају утисак зграда „у огледалу“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.628803, 44.653234 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Поповића", "ref:RS:nkd": "SK707", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100513", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100513", "description": "Кућa припада народној архитектури, сaгрaђeнa je половином деветнаестог вeкa кaо спрaтни обjeкaт сa укопaним подрумом у дeлу призeмљa и зaтворeним тремом нa jужноj стрaни спрaтног дeлa. Има правоугаону основу димeнзиjа 12.10x7.70 м. Тeмeљи су од опeкe, зидови у бондручноj конструкциjи сa испуном од чaтмe, кров је четвороводан покривен бибер црепом. Стрeхa je испуштeнa око 1м и опшивeнa шaшовцeм коjи je вeликим ковaним eксeримa приковaн зa роговe и грeдe.\nПриземље је првобитно било намењено за штале, а спрат за становање, али је убрзо и приземље претворено у стамбени простор. Кућа је 1912. године реновирана, када је добила данашњи изглед. Тада је замењена столарија, оштећени делови конструкције, кровни покривач и застакљен трем на спрату.\nКућа је у једном периоду непосредно након Другог светског рата служила као станица милиције." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.898837, 44.584536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старе механе породице Животић", "ref:RS:nkd": "SK708", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100144", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100144", "description": "Зграда старе механе Мирослава Животића у Орљеву саграђена је средином XIX века. Лоцирана је у самом центру села, на главном сеоском друму.\nИзведена је као приземан објекат са укопаним подрумом са јужне стране и тремом на западној фасади. По величини и функционалној организацији простора припада развијеном типу пословно-стамбене зграде. Правоугаоне је основе димензија 19,70 Х 13,35 м грађена у бондручном систему са испуном од чатме. Кров је на четири воде покривеним ћерамидом. Западну, уличну, фасаду одликује отворени увучени трем са лажним моравским луцима. Таваница трема је од шашовца, а под од набијене земље. Током времена механа је претрпела одређене преправке. Сви спољни носећи зидови су срушени 1947. године, озидани печеном опеком у кречном малтеру, олепљени блатом и окречени.\nПросторно је подељена на три целине по шеми српске троделне куће. Издвајање ових целина је наглашено пружањем попречних ходника који преграђују објекат по читавој ширини и функционално раздвајају главни централни садржај који чине кафана, кухиња и остава од просторија пратеће намене: пекаре и соба за преноћиште на севереној и механџијиног стана и просторије изнад подрумског улаза на јужној страни. У просторији где је била кафана налазило се опеком озидано затворено огњиште „камин“. Од старог кафанског инвентара готово ништа није било сачувано. Механа је радила до Другог светског рата, а затим је у једном делу био постављен млин за млевење жита, док је у другом била продавница.\nОбјекат се данас налази у веома лошем стању, запуштен и руиниран." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.309971, 44.442934 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Мишића", "ref:RS:nkd": "SK709", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99824", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99824", "description": "Водeницa Мишића налази се недалеко од центра Кучева и представља једну од ретких воденица које се налазе у урбаној структури града. Саграђена је у првој половини XIX века и потпуно je очувана. Зa рaд водeницe користи сe водa рeкe Пeк, кроз водeнички jaз дуг 2,00km.\nВодeницa je приземна, основе у облику ћириличног слова Г, димeнзиja 12,25 x 8,90m. Темељи воденице су од ломљеног камена, у делу изван воденичког јаза, док се део воденице изнад јаза ослања на дрвене стубове. Унутрашњи простор воденице подељен је на воденицу и собу за воденичара. Зидови воденичког простора су од храстових талпи насатично нанизаних једна на другу и ужљебљених у вертикалне храстове стубове, док су зидови собе воденичара бондручне конструкције, са испуном од храстових гредица, олепљени са спољашње и унутрашње стране блатним малтером и кречени. Под у воденици у делу изнад јаза је од дасака постављених преко потпасница, док је у другом делу од набијене земље. Кров је сложен и покривен је ћерамидом.\nНедалеко од воденице налази се воденичка брана са пет отвора кроз које вода протиче у жљебове, а затим пада на лопатице витлова који покрећу воденичке каменове. У воденичком простору се нaлaзи пeт водeничких кaмeновa, порeђaних у низу уз источни зид, од коjих свaки рaди зaсeбно прeко свог мeхaнизмa." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.670371, 44.474107 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Карапешићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK71", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108230", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108230", "description": "Кућа је подигнута у првој половини XIX века по типу косовске куће, што упућује на то да је првобитни власник био из косовско-метохијске области. Састоји се од четири просторије и централног трема, док јој је доксат који је имала затворен, због чега је кућа добила асиметрични распоред просторија. Објекат је знатно уздигнут од нивоа терена и има подрум испод једног дела зграде. Зидана у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена ћерамидним кровом. Као аутентично сведочанство свога времена и објекат високих архитектонских и етнографских вредности, Карапешићева кућа представља један од највреднијих споменика у оквиру ансамбла старих грочанских кућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.712942, 44.665119 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Грујић Панте", "ref:RS:nkd": "SK710", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100364", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100364", "description": "Недалеко од центра села, у главној сеоској улици налази се кућа Панте Грујића. У односу на уличну регулацију повучена је у дубину парцеле и има правоугаону основу. По подацима који су исписани на фасадама куће, у делу изнад улазних врата и прозора, изграђена је 1900. године, а мајстор је био Милан Пироћанац.\nКућа је приземна, димензија основе 11,20 х 5,35m. Зидана је на темељима од ломљеног камена у бондручној конструкцији, испуњеној чатмом. Унутрашње и спољашње површине зидова су омалтерисане блатним малтером и кречене. На фасадама нема орнаменталне пластике. Кров је четвороводан, покривен ћерамидом.\nУнутрашњост куће подељена је на три просторије. Централно место заузима „кућа“, а лево и десно од ње је по једна соба. Подови у свe три просториje су од нaбиjeнe зeмљe. Таваницу чине храстове греде – тавањаче, а испуна је различита. Између тавањача у „кући“ је шашовац, док су у собама коленике омалтерисане блатним малтером.\nУ aрхитeктонском поглeду овај споменик културе je зaдржaо свe одликe трaдиционaлног нaродног грaдитeљствa сa почeткa XX вeкa. Типичaн je прeдстaвник тродeлнe кућe без трема, чиje су просториje до недавно биле опрeмљeнe прeдмeтимa мaтeриjaлнe културe.\nУ кући се већ дуже време не живи, па су приметна оштећења столарије и малтерске обраде фасадних зидова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.651832, 44.403438 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стаменке Живковић", "ref:RS:nkd": "SK711", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100542", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100542", "description": "У атару села Мало Градиште, у засеоку Кут, налази се стара кућа породице Живковић, саграђена у другој половини XIX века. Положај куће у дворишту је такав да је својом главном, јужном фасадом окренута према улици. Правоугаоне је основе, димензија 8,10x4,50м. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме, а затим са обе стране олепљена блатом и прекречена. Темељ је од необрађеног камена и на њега належу храстове греде темељаче, које су на угловима спојене учепљењем. Таваница је у „кући“, великој соби и на трему од шашовца, док је у мањој соби од коленика које су олепљене блатом и окречене. Подови су од набијене земље. Кров је четвороводни, а кровни покривач је ћерамида.\nСтара кућа Живковића је типичан представник српске троделне куће са малим тремом. Организација простора заснована је на традиционалном начину распореда просторија са централном просторијом тзв. „кућом“ и две собе. На јужној страни куће налази се увучен централни трем са једним стубом без профилације. Испод трема су два улаза, један за „кућу“ из које се улази у велику собу и други улаз у мању собу. Опремљеност просторија предметима традиционалне и материјалне културе употпуњавају споменичке вредности старе ове куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.408063, 44.618391 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јелице Стричевић", "ref:RS:nkd": "SK712", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100580", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100580", "description": "Кућa Jeлицe Стричeвић сaгрaђeнa прeд крaj XIX вeкa нaлaзи сe у Улици Вeљкa Дугошeвићa бр.60 у Рaдошeвцу, a удaљeнa je од цeнтрa сeлa око 300 м.\nОсновa кућe je у облику ћириличног словa “Г”, димeнзиja 7.10 x 6.50 x 2.50 м. Тeмeљ je од нeобрaђeног кaмeнa прeко когa нaлeжу jaчe хрaстовe грeдe, коje су нa угловимa споjeнe учeпљeњeм. Зидови су бондручнe конструкциje сa испуном од чaтмe. Кров je сложeн, a кровни покривaч je од ћeрaмидe.\nНa jужноj стрaни кућe нaлaзи сe истурeн трeм сa шeст полукружних луковa. Унутрaшњи простор кућe подeљeн je нa трeм, „кућу”, вeлику собу и „мaгaзу”. Занимљива је појава и положај магазе уместо друге собе, јер се у овим крајевима таква просторија обично налази у другом, помоћном објекту.\nКућa Јелице Стричевић прeдстaвљa врeдaн обjeкaт у aрхитeктонском, eтнолошком и историjском поглeду и типичaн je прeдстaвник овe врстe обjeкaтa грaђeних у трaдиционaлном стилу Подунaвљa у другоj половини XIX вeкa.\nКућа је данас у релативно добром стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.602571, 44.66672 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Љубише Јанковић", "ref:RS:nkd": "SK713", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100588", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100588", "description": "Стара кућа Љубише Т. Јанковића у Лесковцу саграђена је средином XIX века. Лоцирана је ван центра села на левој страни пута Петровац-Жагубица.\nИзведена је као приземан објекат са подрумом и истуреним тремом. По својим карактеристикама припада развијеном типу моравске куће. Основе је у облику ћириличног слова Г, димензија 9,70 Х 7,00 м. Грађена је у бондручном систему са испуном од преплетеног прућа, олепљена блатом и окречена у бело. Кров је четвороводан покривеним ћерамидом. Западну, главну, фасаду одликује истурени трем са лажним моравским луцима, затворен парапетом. На његовој јужној страни је улаз до кога воде дрвене степенице.\nПо својој величини и функционалној организацији простора припада развијеном типу куће. Просторно је подељена на централну просторију тзв.„кућу“, већу и мању собу, трем и подрум испод трема, озидан ломљеним каменом и блатом.\n Некада су се у овој кући налазили вредни предмети материјалне културе као што су: дрвени долап, клупе, чивилуци, пећ на месту старог огњишта у „кући“, кочије и чезе. Кућа је демонтирана 2006. године и припремљена за пресељење у етно парк на Тулби у Пожаревцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.437789, 44.357695 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Вазнесења", "ref:RS:nkd": "SK714", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101075", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101075", "description": "Црква Светог Вазнесења у Жабарима подигнута је 1874. године у центру насеља, близу пута Пожаревац - Свилајнац. Изведена је у класицистичком духу и у основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом која се надовезује на источни травеј, бочним певничким конхама и звоником на западу. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом, изнад које је изведен звоник. Скромну декорацију фасада карактерише извођење архитектонских елемента у виду кровног и подеоног венца и високих, лучно завршених монофора. Док су бочне фасаде мирне и сведене, западна фасада је у обради нешто богатија и нарочито истакнута витким звоником у завршници.\nИзузетно вредну сликарску целину чини иконостасана преграда изведена у класицистичком духу уз примену барокно-рокајне позлаћене декорације. Иконе на њој осликао је Димитрије Посниковић током осме деценије XIX века. Посниковићу или мајстору из његове радионице приписује се и композиција Богородица у слави на своду олтарског простора. Преостали живопис који се данас налази у цркви је новијег датума. Рад је академског сликара Душана Мојсиловића-Сида из 1988. године и изведен је преко веома оштећених композиција Тодор Фарафанов из 1938. године.\nЦрква поседује и неколико покретних икона као и један број богослужбених предмета и књига из XIX века.\nУ порти се налази споменик подигнут у знак сећања на пале ратнике овог краја у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.214669, 44.354127 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK715", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101091", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101091", "description": "Црква Светог Николе у Александровцу подигнута је 1884. године у центру села.\nУ основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом која се надовезује на источни травеј, бочним певничким конхама и звоником на западу. Просторно је подељена на олтар, наос и припрату са галеријом, изнад које је звоник. Скромну декорацију фасада карактерише употреба архитектонских елемента у виду кровног венца и издужених, лучно завршених монофора. Посебан акценат је дат обради западне фасаде са наглашеним, у поље извученим порталом. Грађевином доминира звоник са часовником, на чијем четвртастом постољу са западне стране се налази бронзана плоча са натписом: „СВ. Никола 1884“. Уз спољни зид олтарске апсиде 1923. године подигнута је спомен костурница незнаним јунацима палим у борбама на Александровачким положајима 1915.године.\nОлтарски простор је од наоса одвојен високом преградом изведеном у класицистичком духу са позлаћеном дуборезном декорацијом, нарочито богатом на царским и бочним дверима. Иконе су распоређене у три зоне, а осликали су их 1885. године вршачки сликари Аца и Жива Радак.\nЦрква поседује лепе и вредне примере икона, богослужбених књига, сасуда и црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.214533, 44.448536 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Миливоја Манасића", "ref:RS:nkd": "SK716", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100399", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100399", "description": "Саграђена је почетком деветнаестог века и припада традиционалној народној архитектури моравског типа. Има правоугаону основу димензија 12х7 м, са унутрашњим простором подељеним на „кућу“, две собе и увучени трем са моравским луцима. Грађена је на високим темељима од опеке у бондручном систему са испуном зидова од плетера, са четвороводним кровом покривеним ћерамидом. Подови су од набијене земље, таваница је у „кући“ од шашоваца, а у собама од коленика, малтерисане блатним малтером и кречене.\nУ основи кућа припада развијеном типу наше народне архитектуре, где се поред главне просторије „куће“ у којој гори ватра и врше се сви важнији дневни послови и породична окупљања, јављају и две собе. Прва, већа соба је гостинска, односно за „славе, прела и опела“. Друга, мања соба је поред спавања првенствено намењена за чување вреднијих ствари и опреме. Трем поред тога што је изузетно практичан, кући даје посебну топлину и препознатљивост." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.979218, 44.625486 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс објеката Веронике Клонфер", "ref:RS:nkd": "SK717", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100268", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100268", "description": "Комплекс породице Милосављевић један је од ретких примера сачуваног комплетног сеоског домаћинства деветнаестог века и својеврстан мали етно музеј типова објеката и начина градње у овим крајевима током једног столећа. Породица Милосављевић једна је од најстаријих у Друговцу и уступила је своје земљиште за изградњу цркве, а касније је и школе у Друговцу. Поуздано се зна да је нову кућу саградио Жива Милосављевић, а како он није имао потомака, комплекс је наследила Вероника Клонфер. Она је била власник у време утврђивања за културно добро, тако да се негде помиње и под њеним именом. Како ни она није имала потомака, комплекс је након њене смрти поново постао власништво породице Милосављевић, потомака Живиног рођеног брата.\nКомплек се састоји од више објеката: две куће, једне са почетка и друге са краја деветнаестог века, млинског магацина, коша плетара, качаре, фурунаре и штале.\nСТАРА КУЋА, подигнута почетком деветнаестог века, правоугаоне је основе 13,90х9,12 м, бондручне конструкције, покривена ћерамидом. Основа је развијеног типа и карактеристично је да су се на кући задржала двоја наспрамна врата. Првобитно је имала велики трем који је касније затворен.\nНОВА КУЋА подигнута 1891-92. године, правоугаоне основе 16,20х12,70 м, представља тип градске куће које су крајем деветнаестог века почели да граде и богатији људи у селима. Има високо приземље, подрум испод једног дела зграде, покривена је бибер црепом. У собама су сачуване осликане таванице.\nМЛИНСКИ МАГАЦИН подигнут је половином деветнаестог века. Правоугаоне је основе 14,00х5,60 м грађен храстовим талпама на уздигнутом темељу од опеке. Кров је двоводан, покривен бибер црепом.\nКОШ ПЛЕТАР подигнут је у првој половини деветнаестог века. Основа коша је 7,98х2,13 м, са тремом 7,98х3,30 м. Бондручне је конструкције са испуном од преплетеног прућа, са уздигнутим темељом од опеке.\nКАЧАРА је подигнута у првој половини деветнаестог века. Димензија 12,60х9,60 м. По конструкцији је чатмара, касније препокривена бибер црепом.\nФУРУНАРА је из половине деветнаестог века, димензија 5,30х4,00 м. Бондручне је конструкције са испуном од опеке. У њој се налази зидана фуруна за печење хлеба.\nШТАЛА је изграђена приближно кад и нова кућа. Зидана је опеком и служила је за јахаће коње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.834052, 44.547386 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Димитрија Пауновића", "ref:RS:nkd": "SK718", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100367", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100367", "description": "Кућа брвнара Димитрија Пауновића налази се у селу Витежеву, на благом узвишењу недалеко од центра села. Нема поузданих података о времену настанка куће, али по типу основе и начину градње припада објектима какви су у овим крајевима грађени у првој половини XIX века.\nГрађена је на темељима од ломљеног камена. Зидови су од храстових талпи са унутрашње стране малтерисани блатним малтером и кречени. Кров је четвороводни, а кровни покривач је ћерамида. Подови су у свим просторијама од набијене земље, а таванице су од шашовца. Димензије куће су у основи 10х5,3m. По типу основе припада троделној кући, са просторијом у којој је отворено огњиште тзв. „кућа“ и две собе.\nУ брвнари Димитрија Пауновића уз огњиште се сачувало и оригинално посуђе – казан на веригама, као и ситније посуђе на дрвеним полицама фиксираним на зидове и ниска, дрвена округла софра за ручавање, те је тако сачуван и дух ове старе куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.251096, 44.29635 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Полугимназије", "ref:RS:nkd": "SK719", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107886", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107886", "description": "Зграда Полугимназије у Шапцу је прва према плану изграђена школска зграда средином ХIХ века у Србији у духу западне архитектуре. Академски архитектонски концепт, заснован на елементима историјских стилова, планиран у Грађевинском одељењу Попечитељства унутрашњих дела по захтеву Попечитељства просвете, изведен је током 1856-1857. Грађевина је правоугаоне основе, симетрично решена, једноставног просторног склопа, сведених облика. Има приземље и спрат. Наглашеној хоризонталној подели фасада ритмичним низом лучно завршених прозора, вертикални акценат даје плитко истурени средишњи ризалит са улазним вратима у приземљу. Око свих отвора је пластична профилација, са завршецима у облику гроздова. Кровни венац, богате геометријске профилације, над централним ризалитом има и низ стилизованих антропоморфних конзола које га носе. Зграда је од посебног значаја за развој просветитељства код нас, јер је везана за очување просветне традиције прве гимназије у Србији из 1836. После обимних конзерваторско-рестаураторских радова започетих осамдесетих година (1985-87) добила је нову намену - Народни музеј. Радови су настављени 1994." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.69302, 44.7553 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Влајковићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK72", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108205", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108205", "description": "Кућа је подигнута почетком XIX века као породична зграда капетана Грочанске нахије Димитрија Голубовића. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена ћерамидним кровом. Диспозиција основе је јасна и логична и састоји се од шест просторија, трема, доксата (данас затвореног) и подрума испод једног дела зграде. Својим основним архитектонским обележјима припада групи грочанских варошких кућа које одражавају живот и потребе грочанског трговачког и занатског сталежа. Услед нерегулисаних имовинско-правних односа и недостатка средстава, архитектонским и етнографским вредностима Влајковића куће, а које представљају највиши домет грађевинске, стамбене и ликовне културе у народном градитељству, прети сигуран нестанак." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.717826, 44.672822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Лознички град", "ref:RS:nkd": "SK720", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106626", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106626", "description": "Остаци некадашњег утврђења Лозничког града налазе се у централном делу Лознице, на благом узвишењу код цркве, које доминира непосредном околином. Од некадашњег чувеног војног утврђења из времена Вожда Карађорђа до данас су сачувани само остаци бедема и ровова неправилне основе, који су на југоисточној страни у потпуности уништени. У средишту утврђења налази се црква Покрова Пресвете Богородице, подигнута на месту старије цркве из устаничког времена, а са њене јужне стране гроб војводе Антонија Богићевић. Лознички шанац подигнут је марта 1807. године по наређењу Јакова Ненадовића и представљао је важно стратешко упориште у борбама за ослобођење Србије од турске власти. На бедемима овог града одиграо се и познати “Бој на Лозници” 5. и 6.октобра 1810. године, када је народна војска са војводом Антом Богићевићем разбила турску војску под заповедништвом Али-паше Видића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.22001, 44.530686 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Максима Горког 17", "ref:RS:nkd": "SK721", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106522", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106522", "description": "У Улици Томе Живановића бр. 17 (некадашња Улица Максима Горког) у Параћину налази се такозвана „Ружићева зграда“ у којој се данас налазе просторије Завичајног музеја Параћина. Зграду је између 1870. и 1875. године подигао Петар Ружић, судија параћинског суда и одборник. Петар Ружић је био велики заговорник развоја просвете у Параћину, тако да је на његов захтев Министарство просвете одобрило отварање прве дворазредне гимназије „Реалчице“ 1878. године. Ова зграда је често мењала своју намену. Првих година српско – турских ратова, у периоду од 1876. до 1878. године, коришћена је за смештај мање прихватне болнице. Након ових ратова у згради су била смештена нека одељења гимназије, као и Женска занатска школа коју је основало друштво „Коло српских сестара“ око 1910. године. У њу се поново враћа школа 1919. године, а 1929. године зграду за своје потребе преузима војска. По завршетку Другог светског рата зграда често мења намену, све до 1977. године када се одлуком Скупштине општине Параћин додељује Завичајном музеју. Ово је један од првих спратних објеката у Параћину. Зграда је грађена у стилу неоренесансе. Састоји се од високог приземља и спрата док се испод дела зграде налази подрум. Приземни део је подељен на два дела ходником јер је то некада био колски пролаз из улице према дворишту. Касније је овај пролаз зазидан, тако да се сада уместо великих двокрилних врата са колобранима, налази озидан прозор, стилски и по димензијама исти као и суседни прозори на фасади. Кров је двосливан, покривен бибер црепом. Фасада зграде према улици је декоративно обрађена пластиком у плитком малтеру, бојеном у два тона. Употребом витких полупиластера и издужених прозора који се лучно завршавају, зграда је визуелно добила на висини. Вертикалност и симетричност објекта наглашени су централним ризалитом који пресеца вишеструко профилисане кордонске венце, полукружно се завршавајући изнад линије кровног венца и ритмично постављеним, лучно засведеним, витким прозорима који се налазе по два са обе стране и на оба спрата. Елемент националног стила у архитектури се огледа у чипкастом, оријенталном украсу који украшава кровни венац са обе стране централног ризалита уличне фасаде. Ентеријер зграде је репрезентативан. Очуване су две сликане таванице и један медаљон са приказом средњовековног ратника. Таванице су украшене геометријским и флоралним орнаментима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.408701, 43.864297 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Војина и Милоја Павловића, Дулени", "ref:RS:nkd": "SK722", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда Војина и Милоја Павловића, Дулени, О Крагујевац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Бранка Крсмановића", "ref:RS:nkd": "SK723", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106134", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106134", "description": "Кућа Драгутина и Александра Крсмановића у Доњој Мутници је родна кућа народног хероја Бранка Крсмановића, шпанског борца и народног хероја који је погинуо као организатор устанка народа Србије 08.08.1941. године на Касмају. То је у основи правоугаона грађевина, са четири просторије. постављена на равном терену. У централном делу је \"кућа\", а крај ње је велика гостињска соба на једној страни и две мање собе на другој страни. Зидана је у бондрук конструкцији, са четвороводним кровом покривеним ћерамидом.\nНа спољној фасади зграде постављена је мермерна спомен плоча са посветом Бранку Крсмановићу. Кућа је једно време служила као музеј, а део се користио и као сеоска библиотека и читаоница. Данас није у употреби." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.560699, 43.853266 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Кадеве Милојевић", "ref:RS:nkd": "SK724", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105848", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105848", "description": "Кућа Кадеве Милојевић у селу Урсуле је ниска, приземна зграда постављена на закошеном терену. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме. Кров је четворосливан, покривен ћерамидом. Утврђена је за културно добро као кућа у којој се родио и живео Милоје Милојевић, народни херој НОР-а. Након проглашења за културно добро, на предњој фасади куће постављена је спомен-плоча од белог мермера величине 0,75 m x 0,52 m. У кући се налази изложбена поставка о Милоју Милојевићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.133533, 43.873795 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милорада Манојловића", "ref:RS:nkd": "SK725", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105944", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105944", "description": "Родна кућа народног хероја Војислава Манојловића налази се у засеоку званом Коса, на десној обали реке Кубршнице у селу Бањa. Некада је то била полубрвнара, али је у новије време измењена тако што је део од брвана сада озидан опеком. У овој кући је 11. јануара 1925. године рођен Војислав Манојловић, који је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) 1942. године, а учесник је Народноослободилачке борбе од 1943. године. Био је заменик командира Треће чете Трећег батаљона у Трећој српској пролетерској ударној бригади. Погинуо је 14. септембра 1944. године у борби против четника на сектору Гаглово-Капиџија код Великог Шиљеговца. Још за живота, почетком септембра 1944. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а, одликован је Орденом партизанске звезде трећег реда, а за народног хероја постхумно је проглашен 12. јануара 1945.године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.625354, 44.286583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Каона", "ref:RS:nkd": "SK726", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106741", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106741", "description": "Манастирска црква Св. Архангела Михаила и Гаврила у Каони саграђена је 1892. године према пројекту који је 1884. године урадио архитекта Светозар Ивачковић заједно са архитектом Јованом Илкићем. Католикон манастира Каона је међу првим цркавама које су урађене у српско-византијском стилу ослањајући се на традицију моравске архитектуре. Приликом избора плана каонска општина је желела да сагради цркву према нешто измењеном плану храма у Причиновићу тако што ће имати „капу“ на торњу као што је на цркви у Дреновцу или на цркви у манастиру Петковица. Подигнута је црква са основом у облику триконхоса који су формирале конхе певница и олтарског простора. Изнад наоса храма се издиже витко осмострано кубе док се над припратом налази ниже кубе – звоник. Својом архитектуром каонска црква се ослања на план Каленића који је познат на основу цртежа Андре Стефановића. План каонске цркве био је узор за планове који ће бити урађени за цркве у Градишници, у селу Влашка, Радиловцу и Јасеници. Иконостас је урадио Сима Јекић из Брчког под управом Настаса Стефановића, о чему је сведочио натпис на зиду звоника. У цркви су се на северном и јужном зиду наоса налазиле фреске на којима је било приказано шест светитеља, рад руског сликара Андреја В.Биценка. Током 1998. године у храму су урађени нови иконостас, живопис и подно грејање без добијања услова надлежног завода. У манастирској ризници чува се део старог иконостаса из 1766. године који је урадио иконописац Теодор Стефановић Гологлавац. Реч је о иконама: Полагање у гроб која се највероватније налазила испод крста са Распећем, икони Недремано око која је била на надверју, великој композицији Силазак у ад и делу Деизисног чина са Христом, Богородицом, Јованом Претечом, Петром и Павлом и још неколико апостола. У манастирској ризници се чувају и царске двери из 1830. године које је урадио зограф Михајло Константиновић из Битоља, вредни престони крстови и старе богослужбене књиге. У североисточном делу порте је 1911. године саграђена звонара. У спомен цркви великомученика Авакума налази се белег кнеза Ранка Лазаревића који је ту пренет 2000-те године из шабачког музеја. Конак са капелом посвећеном Пресветој Богородици подигнут је 1967. године, према пројекту арх.Предрага Ристића 1985. године је урађена крстионица, 1990-те је направљена симболична Витлејемска пећина а 2006. године је саграђена црква Васкрсења Господњег." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.704496, 44.529723 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јована Павловића", "ref:RS:nkd": "SK727", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107902", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107902", "description": "Прота Јован Павловић је сазидао кућу 1846. године за своје потребе. Налази се у улици Масарикова број 3. После 1863. године, протина удовица кућу продаје и она до данас мења више власника. Прота Јован Павловић био је врло позната и цењена личност, уз то веома образован и познавалац неколико светских језика. Бавио се преводилаштвом, а био је укључен и у политику. Српско учено друштво га је изабрало за дописног члана. Протина кућа је изразит пример профане балканске архитектуре и као таква се сачувала као једини преостали пример у граду. Објекат има благо издужену правоугаону основу са улазом на бочној фасади. Улична фасада има на спратном делу низ од три прозорска отвора која су међусобно одвојена наглашеним, једноставним пиластрима. Кров је благог пада, са ћерамидом као покривачем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693527, 44.756006 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда владичиног конака", "ref:RS:nkd": "SK728", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106602", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106602", "description": "Здање, у Улици Масарикова број 18, је наменски грађено за потребе Шабачко-ваљевске епархије. Дужи низ година објекат је служио својој првобитној намени, да би крајем 19. века зграду користила шабачка гимназија. Између два рата у згради је поново седиште епархије, да би 1954. године грађевини дата садашња намена.. Спратно здање је подигнуто 1854. године под јаким утицајем војвођанског академизма. Већ 1859. године, због лоше изведених грађевинских радова на крову који је био јако низак и прокишњавао је, изведени су обимни радови на скидању крова и постављању новог, који је у поређењу са старим јако висок и стрм. Објекат је увучен у односу на регулациону линију улице и слободно је стојећи у простору. Главна фасада из улице Масарикове је решена тако што су у приземном делу постављена три висока портала, а спратни део је реализован као пространа тераса са низом стубова повезаних плитким полуобличастим луцима. Лево и десно од централног дела постављена су по два прозорска отвора, како у приземљу тако и на спрату. На осталим фасадама прозорски отвори су удвојени, са декоративном пластиком академске инспирације." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.692271, 44.755709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног суда", "ref:RS:nkd": "SK729", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106607", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106607", "description": "Зграда, у улици Господар Јевремова број 8 је подигнута у истом стилу као и Начелство, само је годину дана касније сазидана у односу на здање Начелства. Дело је такође архитекте Милорада Рувидића. Главна, улична фасада је потпуно иста као и на згради Начелства, с тим да је организација унутрашњег простора нешто различита: у приземљу и на спратовима су пространи холови, чега нема у згради Начелства. Објекат је сазидан за потребе Окружног суда и ту намену је задржао до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693093, 44.757612 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Цинцарска кућа у Гроцкој", "ref:RS:nkd": "SK73", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108242", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108242", "description": "Подигнута је као варошка кућа у првим деценијама XIХ века, у време економског полета Гроцке као административног и трговачког седишта нахије. Њен варошки изглед постигнут је и висином оствареном услед благе косине терена на којем је постављена, чиме је у предњем делу постала готово спратна. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од чатме као четвороделна кућа са тремом и доксатом - проширеним и узвишеним угаоним делом трема, под којим је улаз у пространи подрум. Покривена је кровом од ћерамиде. Просторни план формиран је поделом правоугаоне основе на три дела од којих су два, соба и оџаклија, једнопросторна и краћа за ширину трема, док је трећи подељен на мању и већу собу повезану директно са тремом. Веза соба међусобно и са спољном средином остварена је преко оџаклије у којој је зидано огњиште. Као типски представник моравске куће грађене за имућног варошанина, она својим називом указује на етнички слој који је имао значајну улогу у стварању српског грађанског друштва по ослобођењу од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.717195, 44.672902 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK730", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106606", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106606", "description": "Ово монументално здање, у улици Господар Јевремовој број 4, је за потребе начелства округа подрињског подигнуто 1906. године по пројекту архитекте Милорада Рувидића. Под њеним кровом је до Првог светског рата била смештена и пошта, а између два рата коришћена је за потребе одељења Области, као и за Начелства среза поцерског. Од 1959. године у њој је смештен СУП. Ово је прва зграда у Шапцу која је подигнута као двоспратница. Грађена је у духу неоренесансе, са академским формама. У дну се истиче јаки , гранитни сокл са наглашеним испустом. Приземље се одликује честим и дубоким хоризонталним канелурама, док су на првом спрату ређи и плићи урези, а највиши делови су глатко обрађени. Централно компонованом уличном фасадом доминира истакнути ризалит са богато декорисаним делом у висини прве етаже. Декорације су нарочито истакнуте у натпрозорним венцима, који су у приземљу и на другом спрату лучни, а на првом спрату у облику тимпанона. Изнад ризалита, у висини кровних равни уздиже се велико декоративно, у основи четвороугаоно кубе, са оградом од кованог гвожђа" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693634, 44.757396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Арамбашића кућа", "ref:RS:nkd": "SK731", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106591", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106591", "description": "Зграду, у Карађорђевој улици број 13 подигао је за своје потребе познати шабачки трговац Ђока Арамбашић крајем 19. века. Заједно са Крсмановића кућом била је доминантна у овом делу града, некада познатом као Велика пијаца. У приземном делу, лево и десно од централног улаза је по један локал намењен трговини. Таква намена је задржана и после Другог светског рата. У новије време зграда је припала шабачко-ваљевској епархији. Репрезентативна спратна грађевина сазидана је у неоренесансном стилу. Има велики тимпанон изнад широко схваћеног ризалита који доминира централним делом здања и на коме се истиче конзолно постављен балкон са оградом од балустера. Натпрозорни тимпанони, као и централни, украшени су декоративном пластиком флоралне инспирације и иницијалима „Ђ.А“, изведеним у штуку. Изнад тимпанона, у врху атике, постављене су две слободне скулптуре. Зграда је скоро у целости сачувала првобитни изглед, углавном спратног дела." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.694779, 44.756816 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Драгомира Петровића", "ref:RS:nkd": "SK732", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106610", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106610", "description": "Кућу је 1912. године за потребе становања подигао Драгомир Дража Петровић, шабачки адвокат. Налази се у улици Масарикова број 39. Улична фасада има све одлике сецесије. На њој обилују флорални мотиви, а посебно су украшени венци зграде и натпрозорници (гирланде, балустери и др.). На то простору су вешто изведене живописне комбинације клинкер опеке и малтера. Зградом доминира полукружни еркер који се уздиже над хаустором. Врх еркера је решен у облику кубета, са оградицом од кованог гвожђа. Слична ограда украшава и горњу ивицу крова. Сокл је урађен од радаљског гранита, са дубоким браздама, изведеним као на ренесансним грађевинама" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.690639, 44.753747 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Павла Станића", "ref:RS:nkd": "SK733", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106612", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106612", "description": "Кућу је подигао 1910. године за своје потребе Павле Станић, шабачки сарач и седлар. До Првог светског рата ту је становао и имао своју радњу. Кројач Јовиша Станишић купује кућу 1927. године и у њој држи своју радионицу скоро пола века.\nОво је један од најлепших примера сецесије у Шапцу. Налази се у улици Господар Јевремовој број 21. Објекат је постављен на регулационој линији улице, врло уске и издужене основе која се пружа у двориште. На уличној фасади је одвојен приземни пословни простор од спратног стамбеног флоралним фризом. Спратни део има три прозорска отвора који су украшени балустерима (потпрозорници), а натпрозорници стилизованим шкољкама. Све је то у лепом контрасту у односу на црвену клинкер опеку којом је обложен зид. Врх фасаде је решен као висока атика украшена низом балустера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.691931, 44.757918 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Радивоја Јовановића-Брадоње, Зарубе", "ref:RS:nkd": "SK734", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа народног хероја Радивоја Јовановића-Брадоње, Зарубе, О Ваљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве народне апотеке", "ref:RS:nkd": "SK735", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106604", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106604", "description": "Наменски пројектована и грађена зграда за потребе апотеке и становање власника. Налази се у улици Господар Јевремова број 123. Данас је у целом објекту смештена апотекарска установа. Зидана је за апотекара Илију Ранковића, а по пројекту архитекте А. Јанковића, чији се потпис налази на оригиналној документацији из 1928. године.\nПројектована да служи као апотека, она је за своје време постигла високе стандарде за ту намену. Посебно је занимљива унутрашња организација простора приземног дела., где је смештен простор за издавање лекова са мецанином изнад. У подрумском делу су помоћне просторије, као и бунар за чување фосфора. Приземни део поред апотеке има лабораторију, канцелариу и магацински простор. Спратни простор је био намењен становању, а таван је имао перионицу и мању собу.\nОбјекат је смештен на регулационој линији улице, са високим угаоним пролазом за двориште у коме се налази улаз за спратни део објекта. Улична фасада је решена са наглашеним централним ризалитом, благо конвексним у спратном делу и равно решеним у приземном делу и меценини, где је целом ширином и висином провуцено стаклено платно у металном раму. Спратни део ризалита је са три прозорска отвора међусобно одвојена танким полуобличастим стубићима. У врху, у нивоу крова је атика као балустрада оивичена са два стуба која носе вазе. Лево и десно од ризалита улична фасада је решена симетрично, са два балкона на спратном делу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.69171, 44.758053 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Борова\"", "ref:RS:nkd": "SK736", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106609", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106609", "description": "Крсмановића кућа (Зграда \"Борова\") у улици Масарикова број 2, „једно од најрепрезентативнијих дела прве фазе српског академизма“, нажалост није сачувана у свом оригиналном изгледу. Зграда је подигнута 1891. године, како је забележено на прочељу, као пословно-стамбени објекат, који у приземном делу садржи неколико великих локала, а на спрату је предвиђено становање. Одмах по завршетку радова на спрату је било седиште Дриносавског кола јахача кнеза Михаила, а потом у том простору је Трговачка омладина Шапца. Данас у спратној етажи је смештена Геодетска управа, као и стамбене јединице. Здање је сазидано на углу Масарикове и Господар Јевремове улице, на регулационим линијама, по пројекту архитекте Јована Илкића, у стилу академизма, са репрезентативно обрађеним фасадама. Трећа, угаона фасада је са широким порталом за пословни простор у приземљу, балконом изнад на који воде врата, а у самом врху, у нивоу кровних равни, постављена је била репрезентативна купола, која је уништена у Првом светском рату, заједно са низом слободностојећих фигура које су биле постављене на врху високе атике дуж обе уличне фасаде. Лево и десно од угаоног фронта налазе се по две декоративне нише са алегоријским фигурама богиње Флоре, између којих је по један високи лучни прозорски отвор. На спратном делу су удвојени прозорски отвори чија укупна ширина одговара ширини излога у приземљу. По средини фасаде из Масарикове улице постављен је високи лучно засведен пролаз за двориште објекта у коме је смештен улаз за спратни део грађевине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.693774, 44.75689 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Старе апотеке\"", "ref:RS:nkd": "SK737", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106629", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106629", "description": "Зграда „Старе апотеке“ у Лозници представља јединствен пример градске архитектуре са почетка 20. века овог дела Србије. Грађена под утицајем европског грађевинарства, нема сувишних украса, фасаде су мирне и једноставне, али веома складно и хармонично конципиране. Лоцирана у строгом центру града, грађена је као једноспратно здање пословно-стамбене намене, поставаљена на регулационим линијама улица које се секу. Угаони део је засечен и на њему је постављен репрезентативан улаз са степеништем испред, а на спрату је полукружни еркер са куполом. Лево и десно од главног улаза је по један излог док су остали отвори прозорски. На спратном делу, поред еркера на углу, постављен је и конзолни балкон са украсном оградом од кованог гвожђа на који се излази кроз балконски портал исте ширине, као и остали прозорски отвори на објекту који су груписани по два између којих су лоцирани пиластри у висини целог објекта. Декоративна пластика је рађена под утицајем сецесије у комбинацији са неоренесансним елементима. Кров је сложен са бибер црепом као покривачем и декоративном оградом од кованог гвожђа у врху кровне конструкције.\nОбјекат је саграђен за здравствене потребе и у њему је првобитно била смештена апотека. Касније је грађевина мењала своју функцију. У њој су биле смештене организације из области културе: Дом културе “Вук Караџић”, СИЗ културе, а данас је смештена музејска поставка Музеј Јадра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.224516, 44.531602 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 45", "ref:RS:nkd": "SK738", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106520", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106520", "description": "Зграда у Улици Бранка Крсмановића бр. 45 у Параћину је саграђена између два светска рата (око 1930. године) као породична кућа инжењера Предрага Николића, суоснивача и сувласника Фабрике штофова „ Браћа Теокаревић“.\nКућа Николића је изведена по пројекту Милутина Борисављевића, “француског ђака“ по образовању, чији је укус оформљен на традицијама француске архитектуре. Као репрезентативна грађевина у парковском окружењу, кућа Николића је решена у пречишћеном академском маниру где се еклектичко опредељење аутора огледа у детаљима – полукружно завршеним прозорима, гирландама, вертикалној подели плитким пиластрима, балустерима на парапетима испод прозора и на кровном венцу и мансардом.\nУнутрашњи простор организован је централно. Око хола су у приземљу распоређене две спаваће собе, радна соба, трпезарија, купатило, кухиња, а дрвено степениште води на мансарду и у подрум. Детаљи у ентеријеру су брижљиво одабрани: за камин у холу донете су плочице из Чешке, као и висећи лустери од кованог гвожћа са кристалним куглама, зидови су били осликани, а таванице украшене профилисаним гипсаним венцима и розетама у приземљу, док су дрвене на мансарди." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.408052, 43.862375 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 47", "ref:RS:nkd": "SK739", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106521", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106521", "description": "У Улици Бранка Крсмановића бр. 47 у Параћину налази се зграда некадашње параћинске основне школе, а сада њене просторије користи градска библиотека „Др Вићентије Ракић“. Зграда је изграћена осамдесетих година XIX века, на месту где се и раније налазила мала школска зграда. Овај објекат је пројектован као школа затвореног атријумског типа, при чему је посебна карактеристика постојање два атријума, са приземљем и спратом. Основа објекта је правоугаонa, тако што је главна фасада нешто шира од укупне ширине осталог габарита. Прочеље зграде је дуж улице Бранка Крсмановића, са истакнутим средишњим ризалитом и декоративно украшеним порталом. Осим класицистички компонованог портала, остали делови фасаде су симетрично, али скромно решени - једноставном пластиком кровних венаца и парапета испод прозора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.407517, 43.86206 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Теомировићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK74", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108151", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108151", "description": "Кућа Теомировића је саграђена у првој половини 19. века као породична стамбена зграда. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича, а покривена је ћерамидним кровом. Кућа има правоугаону основу, са четири просторије, тремом, доксатом и подрумом испод једног дела. Теомировићева кућа по својим обележјима припада групи грочанских варошких кућа, које су се услед повољних културно-историјских околности развиле као посебан тип. Њихови наручиоци су углавном били трговци и занатлије, имућнији становници тадашње Гроцке. Због употребе савремених материјала, првобитан изглед Теомировићеве куће је данас нарушен." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.714115, 44.67019 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шабачки град", "ref:RS:nkd": "SK740", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106587", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106587", "description": "Грађење шабачког утврђења од стране Турака почело је 1471. Истовремено са утврђењем, јавило се и ново име - Шабац, непознатог порекла, уместо дотадашњег Заслон које се први пут у писаним изворима појављује средином XV века. Град са спољном и унутрашњом вароши и тврђавом у ужем смислу са девет кула, подигнут је од дрвета. Земљани ровови испуњени водом, повезани међусобно као и са главним током Саве, одвајали су сваки појединачни део града који је у почетку Турцима служио као база за упаде у крајеве преко Саве и као зимовник за војску. Ово стратегијски веома важно место више пута је мењало власнике, да би тек 1867. дефинитивно припало Србији. У првој половини ХVI века, после поновног турског освајања, зида се четвороугаона тврђава од камена и опеке, са кулама кружне основе на угловима, око које се налазио дубок ров испуњен савском водом. Уз њу је изграђено и ратно пристаниште. У првим деценијама ХVIII века Аустријанци врше преправке прилагођавајући тврђаву новим фортификационим захтевима. Презиђују се зидови града који уоквирују унутрашњи простор неправилне четвороугаоне основе, нова лучна капија малих димензија усеца се непосредно уз југоисточну кулу, а уз бедем према Сави озидано је седам лучних просторија. Основа тог аустријског плана, а делимично и остаци радова на самој тврђави, сачувани су и до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.703585, 44.764259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK741", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108479", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108479", "description": "Пре ове богомоље у Поцерском Добрићу била је брвнара коју су Турци запалили 1815. године. Захваљујући ктиторству Марка Штитарца у непосредној близини је подигнута садашња црква 1827. године. Својим обликом грађевина припада богомољама које су подизане у Србији на прелазу из брвнара у храмове од чврстог материјала. Храм је задржао основу која је преузета од брвнара, с тим да из равни основе излазе две полукружне певнице. Основа источне полукружне олтарске апсиде поновљена је на западном делу, који има облик полузатвореног зиданог трема са високим соклом и колонадом стубова повезаних полуобличастим луцима. Фасаде нису само малтерисане у равно, већ имају декоративну пластику у облику пиластра, хоризонталног венца као и надвратника изнад бочног северног портала. Ова декорација одваја цркву у Поцерском Добрићу од сличних храмова прелазног периода, код којих нема трага декоративној малтерској пластици на фасадним зидовима. Кров је јединствен за цео објекат, масиван, висок, са веома стрмим кровним равнима, што показује да је некада црква била покривена дрвеним кровним покривачем, који је у новије време замењен бибер црепом. Унутрашњи простор такође сведочи о јаком утицају цркава брвнара: дрвени бачвасти свод покрива ентеријер, а преграда која одваја припрату од наоса је у облику низа дрвених стубова и аркада, украшена декоративним елементима од танке даске." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.575758, 44.685457 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Дудић, Клинци", "ref:RS:nkd": "SK742", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа породице Дудић, Клинци, О Ваљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK743", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109243", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109243", "description": "Саборна црква је грађена од 1857. до 1872. године. Њена изградња пада се у време турске владавине, и представља велику победу српског становништва Ниша с обзиром да су Турци дозволили градњу цркве. Пројектант и неимар цркве био је Андреја Дамјановић из Велеса. Црква је по пројекту требала да буде много виша, али Турци нису дозволили да буде виша од Паша – џамије у Нишу.\nАрхитектонски склоп објеката: Црква је већа тробродна базилика, бродови се на источној страни завршавају апсидама,а апсида централног брода је највећа. Дуж западне стране, северне и јужне фасаде налази се спољни трем са аркадама. Црква има пет кубета. Централно кубе се уздиже изнад средишњег дела наоса и споља је дванаестоструко. \nДекоративно обликовање појединих спољних архитектонских делова изведено је у духу византијске уметничке традиције, ренесансе и барока. Барокни елементи највише су заступљени на масивном звонику који се уздиже изнад западног улаза у цркву и својом висином надвисује централни део храма. Звонара је подигнута 1937. године по пројекту архитекте Александра Медведева. \nИконе за иконостасну преграду конципирану у неокласицистичком маниру, радило је неколико уметника. Посебну пажњу заслужују иконе рађене у духу реализма, чији је аутор наш познати сликар реалиста Ђорђе Крстић. Он својим изузетним ликовним обележјем доприноси обухватнијим споменичким вредностима овог сакралног објекта. Управа Саборне цркве је са Ђорђем Крстићем склопила уговор о изради 54 иконе, али је он до 1892. године урадио само 20 икона, од којих је 19 стављено у иконостас а највећа икона „Смрт кнеза Лазара“ није узета у обзир, зато што је по мишљењу свештенства исувише натуралистички третирана. \nСаборна црква је оштећена бомбардовањем Ниша 1944. године али је обновљена. Међутим цркву је 2001. године задесила нова катастрофа, када је у пожару црква пострадала. Том приликом је изгорела унутрашњост цркве са иконостасом који био од изузетног значаја. Одмах након пожара, приступило се обнови храма и поновном осликавању" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.896232, 43.315154 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Лоле Рибара 2 ( Апелова зграда)", "ref:RS:nkd": "SK744", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103113", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103113", "description": "Апелова зграда поседује локацију у центру Ниша, у Улици Лоле Рибара бр. 2, на катастарској парцели бр. 660 КО Ниш „Бубањ“. \nОва двоспратна вила подсећа на средњевековни замак. На то указује полукружни улазни простор са два стуба у средишњем делу објекта, пространа кружна кула са купастим кровом на углу, према Синђелићевом тргу и угаони избачени део, који се завршава терасом, оивиченом зупцима карактеристичним за утврђене објекте. Зграда нема пластичну декорацију осим вишеструког поткровног венца и лепо обрађених прозорских отвора. \nЈован Апел купио је земљиште од Нишке прометне банке 1922. године и на њему изградио кућу 1923. године. Јован Апел је био богати нишки индустријалац, поседовао је 6 хектара земље на периферији Ниша, које по њему данас носи назив: „Апеловац“. На том земљишту је изградио парну пивару 1884. године. Заједно са својим братом је поседовао фабрике леда у Скопљу и Велесу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900341, 43.321308 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Орловића Павла 12", "ref:RS:nkd": "SK745", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108732", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108732", "description": "Породична кућа рентијера Радета Николића, грађена је 1920. године. Пред Други светски рат, у овој кући становао је лекар Војислав Лазаревић. \nОбјекат карактерише високо приземље, подрумске просторије и мансардно решену површину. Један је од веома складних примера употребе барокних елемената и детаља у композиционој шеми фасаде. На фасади куће налази се сецесијска декорација, допуњена елементима, необарока. Изражени су сецесијски орнаменти биљне декорације са главама жена. Сегментно завршени прозорски отвори, бочно постављен улазни портал, фино профилисани фасадни венци и прозорски отвори, јаче изражена горња зона са атиком, низовима стубића, затим богате композиционе целине, биљне орнаментике у дубоком рељефу, чине овај објекат веома вредним." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.898825, 43.321452 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. I устанка 2", "ref:RS:nkd": "SK746", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108733", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108733", "description": "Породична кућа са пространим двориштем, смешена на почетку Улице Хиландарска, грађена је у првим годинама после Првог светског рата, 1922. године. Била је у власништву нишког индустријалца Ставре Цветковића, који је са оцем Николом и братом Јорданом Рошком, био власник једног од првих парних аутоматских млинова у Нишу.\nАрхитектонски је веома вредна, тако да јој у потпуности одговата епитет богате градске виле. Грађена је у више стилова са сецесијском фасадном декорацијом. Улазно степениште води у двориште куће. Кућа је према Хиландарској улици издељена је на два дела. Први део куће је нешто увученији и нижи са два ужа полукружна прозора, издвојена стубићима. У трећој додатној ниши између прозора, исте величине смештен је прехар. Други део куће је виши и нешто истуренији са јединственим полукружним отвором у којем је велики трокрилни прозор. Изнад овог прозора су две фигуре женских глава, а између њих биљна пластика у дубоком рељефу. \nИспод свих прозорких отвора су низови стубића. На почетку и крају фасадног дела крова смештена су два велика пехара. Испод куће смештен је подрум." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894197, 43.314386 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве војне болнице", "ref:RS:nkd": "SK747", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100428", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100428", "description": "Зграда Прве војне болнице смештена је у средишњем делу војне болнице у Нишу. Изграђена је 1907. године као прва модерна болничка установа у граду, која је поседовала и рендгенолошки одељак. Пре изградње Хируршког павиљона, на овом месту је постојала стара зграда војне болнице, изграђена за време Турака 1864. године \nЗграду Хируршког павиљона пројектовао је познати београдски архитекта Никола Богдановић у духу еклектицизма и романске архитектуре. Радови на изградњи овог павиљона отпочели су 1905. године, када се у архивској грађи помиње као надзорни орган архитекта Драгутин Маслаћ. Зграда поседује врло наглашену спољну биљну и геометријску декорацију са плитким вертикално избаченим деловима уздуж приземља и спрата и фасадним венцима у поткровљу.\nОбјекат Хируршког павиљона је великих димензија. Поседује приземље и спрат. Пројектован је у издруженој оси са назначеним средишњим улазним простором. Средишњи простор је доста истурен, има пространо степениште и насупрот њему, на источној страни је полукружна операциона сала.\nЛево и десно од средишњег улазног степенишног простора налазе се по три велике болесничке собе, поред њих на самим крајевима по једна мања просторија са предсобљем. Распоред просторија на спрату је исти, изузев што је у средишњем делу, изнад операционе сале, полукружни балкон са стакленом преградом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.920664, 43.312368 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Група зграда које чине недељиву целину на Тргу Ослобођења", "ref:RS:nkd": "SK748", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108735", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108735", "description": "Група зграда које чине недељиву архитектонско-просторну целину на Тргу краља Милана у Нишу (потез од угла са улицом Милојка Лешјанина до Кеја српских сестара) представља сачувану староградску урбану целину на његовој западној страни, са свим карактеристикама блоковског концепта и еклектичких архитетонских објеката из последњих година 19 века. и првих деценија 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89536, 43.32177 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Општинске конференције ССРН", "ref:RS:nkd": "SK749", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102327", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102327", "description": "У центру Ниша, на почетку Улице Наде Томић, смештена је спратна зграда у којој се налазио смештен Социјалистички савез града. Подигнута је 1932. године, као породична кућа нишког трговца Милана Ж. Стојиљковића, познатог гвожђарског трговца и власника хотела „Парк“. Саграђена је по пројекту београдског архитекте Александра Секулића и инжињера Драгољуба Владимировића.\nЗграда је рађена у духу неокласицизма са угаоним улазом и пространом терасом квадратне основе, као и ненаметљивом фасадном пластиком у вештачком камену. Карактеристични су фасадни детаљи у добоком рељефу, у поткровљу и код прозорских отвора. Посебно је вредан пажње распоред просторија у ентеријеру, са дневним простором у приземљу и ноћним на спрату. Веза између приземља и спрата решена је централним холом из којег полукружним степеништем одлази на спрат. Мансардни простор повезан је узаним дрвеним степеништем и корисно употребљен.\nДанас се у згради налази Јавно комунално предузеће „Обједињена наплата“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89647, 43.320159 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Панићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK75", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108240", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108240", "description": "Процес формирања и афирмације Гроцке као трговачког и привредног центра током 19. века може се данас веома живо пратити кроз њено архитектонско наслеђе. Специфичан карактер овог места које је, с једне стране, било варошица, односно пословни и административни центар области, а са друге сеоско насеље са изванредним природним условима – утицао је на типску шароликост грочанских кућа. Данас се у чаршији, али и у читавом насељу, јасно разликују две основне групе старих кућа – стара варошка и стара сеоска кућа.\nПанићева кућа по својим типским обележјима припада групи грочанскух варошких кућа. Саграђена је у другој половини 19. века, у бондручној конструкцији са испуном од чатме, а покривена четворосливним кровом са ћерамидом. Правоугаоне је основе са четири просторије, тремом, доксатом и подрумом испод једног дела зграде. Овако пространа и удобна варошка кућа, одражава животне навике и потребе грочанског трговачког и занатлијског сталежа. Са аспекта архитектонских и етнографских вредности, Панићева кућа представља ретко сачувани примерак народног неимарства на подручју града Београда, чије одлике значе високи домет грађевинске, стамбене и ликовне културе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.713506, 44.677231 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Андона Андоновића", "ref:RS:nkd": "SK750", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108739", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108739", "description": "Грађена је 1930. године у духу француског неокласицизма, по пројекту београдског архитекте Милутина Борисављевића (1889-1970), који је од 1927. године у Београду поседовао архитектонски биро. Зграда је грађена за Андона Андоновића, нишког трговца који је поседовао компанију са великим избором помодне мануфактуре и галантеријске робе и био један од највећих увозника робе из Италије, Француске, Енглеске, Грчке и др.\nЗграда, представља палату. Двоспратна је, са балконом од кованог гвожђа (дуж читаве ширине првога спрата) и шест малих балкона (дуж другог спрата). Читав објекат је прекривен дубоким рељефом у вештачком камену. Изузетно лепа профилација урађена је у поткровљу и на прозорским оквирима. Посебно се издвајају пиластри и капители, који се протежу кроз два спрата. У централном делу зграде урађена је, у дубоком рељефу, фигура нагог мушкарца са постољем на савијеном листу, који у једној руци држи кесу, знак богатства, а у другој скиптар, знак моћи. Симболи богате трговачке куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895117, 43.319162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда инжињеријске касарне", "ref:RS:nkd": "SK751", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108740", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108740", "description": "После ослобођења Ниша од османске власти 1878. године започета је интензивнија градња војних зграда у овом граду – „другој српској престоници“. На прелазу 19. у 20. век саграђена је Зграда Инжињеријске касарне према пројекту Данила Владисављевића (1871–1923) архитекте Министарства војног Краљевине Србије (од 1889. до 1921). Избором места у простору намењеном војним садржајима, у близини Железничке станице Ниш, на углу улица В. Путника, Д. Туцовића и Трга М. Станимировића, ова зграда монументалношћу доминира простором окруженим планираним парком истог аутора. Арх. Владисављевић, школован у Ахену, пројектовао је ово здање у духу романтичарске архитектуре, под јаким утицајем немачке школе, остваривши јединствено решење које одговара естетским и утилитарним захтевима војне грађевине. Зграду чине три тракта, грађена у облику проширеног слова П. У средишту главног тракта окренутог ка Тргу налази се висока кула са главним улазом, док су на крајевима две ниже полигоналне куле, све завршене зупцима асоцирајући на куле европских замкова. У истом духу била је саграђена и зидана ограда са монументалним улазним порталима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.881342, 43.315166 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Скупштине општине Сокобања", "ref:RS:nkd": "SK752", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102396", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102396", "description": "Зграда Скупштине Општине у Сокобањи лоцирана је у склопу централног бањског језгра у Ул. Светог Саве бр. 23. на катастарској парцели бр. 5380 КО Сокобања. Зграда је масивно зидана са соклом од ломњеног камена, приземљем и спратом од опеке, као објекат слободан са свих страна, који излази директно на регулациону линију улице. Улаз у зграду смештен је у склопу средишњег ризалита, са пасивним лучним отвором и предворјем у виду плитког улазног трема, из кога се непосредно улази у централни улазни хол са монументалним спратним степеништем, декоративним оградама – носећим стубовима од гранита са стилски обрађеним стопама и капителима. \nОсим централног, јављају се у склопу уличне фасаде још два симетрично распоређена ризалита у односу на њега, а са надвишеним кровним венцима у односу на остале делове фасаде. Непосредно испод кровних венаца, присутни су фризеви, изведени декоративно са распоредом керамичких плочица модре-плаве боје у чисто геометријској подели, а фасадни ризалити, осим средишњег почивају на еркерима са масивним конзолама, удвојеним, тако да се с доње стране еркер обликује својом масом у виду симетричне лучне површине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.876881, 43.64463 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо бањско купатило", "ref:RS:nkd": "SK753", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104102", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104102", "description": "Зграда старог бањског купатила у Сокобањи, поседује локацију у јужном делу централног бањског парка, на катастарској парцели 5290 КО Сокобања. Темељи да којима лежи најстарији део бањског купатила из римског периода. Постојање римских зидина око купатила установио је једном приликом Феликс Каниц у XIX веку. Током XVII и XVIII века два пута је прелазила у руке Аустријанаца. Аустијски генерал Шметаус говори да је бања док је била под турском управом била веома посећена од Турака из свих делова царства. Накод ослобођења овог дела Србије, приступило се обнови бањског купатила 1834. године. За обнову купатила заслужан је кнез Милош Обреновић. Године 1880. купатило је проширено. \n\nСтаро бањско купатило озидано је од камена неправилног облика, са омалтерисаним зидовима споља. Стари део састоји се углавном из две пространо функционалне целине, са просторијама женског и мушког базена. Простор женског базена засведен је центрично полулоптастим сводом потпуно и непосредно, тако да се на њему, ради осветљавања унутрашњег простора јављају и одређени отвори у виду мањих равномерно поређаних перформација. Доња зона унутрашњих зидова са пространим угаоним нишама са све четири стране, где се налазе и две чесме са сливницима изведеним у камену са декоративном обрадом. \n\nПросторија мушког базена засведена је полулоптастом, куполном конструкцијом изнад квадратне основе, са отворима за осветљивање као код женског базена. У угловима просторије на прелазу у полулоптасти свод, јављају се пандантифи на бодном делу састављени из редова равно у виду страна и зупчасто поређаних опека, наизменично, док су троугаони сверични елементи изведени са декорацијом у виду неке врсте јајастих арабески. Просторија базена, са које се улази споља, повезана је са мањом просторијом у којој је смештена када кнеза Милоша. Просторија каде засведена је полуобличастим сводом, а осветљавање се врши путем отвора постављеног одозго." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.873449, 43.644206 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак кнеза Милоша Обреновића", "ref:RS:nkd": "SK754", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107054", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107054", "description": "Конак кнеза Милоша Обреновића поседује локацију у склопу строгог центра Бање, на Тргу Ослобођења бр 14. преко пута Градског парка. Налази се на катастарској парцели 5328\/1 КО Сокобања . \nЗграда Милошевог кокнака лоцирана је на широком простору, правоугаоне је основе са пружањем у правцу исток-запад и грађена је као објекат слободан са свих страна. Састоји се из две етаже, тј. подрума скоро у нивоу приземља и издигнутог високог приземља, док кога се долази степеницама са спољашње стране, преко прилазних тремова смештених у средишту зграде Зграда се у својој структури одликује масивном градњом са каменим зидовима у подруму и плитким сводовима од опеке, док су зидову високог приземља, изведени у опеци. У спољашњем обликовању ове зграде видно су присутни утицаји домаће традиције са одликама народног градитељства, што се види првенствено у решењима средишњих улазних тремова са дрвеним стубовима, плафонима и оградом, као и у избору материјала за кровни покривач од ћерамиде. Обејекат је у току свог постојања мењао намене и тако служио као објекат за административне намене, школу, и угоститељски објекат. \nЗначајан је као материјални документ развоја локалних власти и администрације првих година након ослобођења Сокобање од Турака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.873189, 43.643719 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе основне школе", "ref:RS:nkd": "SK755", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104104", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104104", "description": "Зграда старе основне школе у Сокобањи, поседује локацију у склопу најстрожег центра Бање на Тргу Ослобођења бр. 12. Налази се на катастарској парцели 5233 КО Сокобања. Подигнута је као зграда основне школе 1894. године. О времену подизања цркве сведочи натпис који потврђује 1894. као годину изградње школе. Подиже је београдски Архиепископ Господин Михаил.\nЗграда је приземан објекат и саграђена на угаоној парцели, тако да се у основи састоји из два истоветна тракта по дужини у односу на Трг Ослобођења и Улицу Доситејеву. Распоред просторија, учионица и канцеларија, дуж оба тракта, одвија се на класичан начин дуж ходника. Главни улаз смештен је у оквиру тракта са Трга. На простору између трактова под углом, формира се школско двориште. Сама зграда је грађена масивно од тврдог материјала и дебелих зидова, са карактеристичним високим просторијама, чија се висина самим тим одражава и на спољнији изглед грађевине, те јој на тај начин даје монументално обележје. Главне фасадне површине одликују се пропорцијама, са израженим веома складним ритмом у погледу груписања прозорских отвора са високим дводелним прозорима, уоквиреним профилацојом у малтеру са наглашеним теменима по вертикали са средиштима у имитацији трапезастих блокова прозорског завршетка у малтеру. Дрвена кула на крову подигнута је као ззвоник за потребе школског звона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.872277, 43.643964 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Преображења", "ref:RS:nkd": "SK756", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102278", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102278", "description": "Црква Св. Преображења Господњег заједно са црквеним двориштем величине од око 40 ари површине, поседује локацију у склопу најужег центра Сокобање у Ул. Доситејевој бр. 1 на КП 5329 КО Сокобања. Изграђена је крајем XIX века, а освећена 1892. године.\nЦрква својим положајем заузима централни простор у односу на двориште, у основи је крстобразног облика са решењем у виду грчког крста тако да кракове тога крста сачињавају улазни и олтарски простор, као и бочне певнице правоугаоног облика. Олтарски простор завршава се средишњом апсидом полигоналног, трапезастог облика у основи споља, док је у ентеријеру она кружног облика. У средишњем простору цркве на пресеку кракова крста у основи формира се масивна централна купола, која даје грађевини у свом сољњем изгледу примарно обележје.\nУ свом спољашњем изгледу долазе до изражаја прозорски отвори у средишту зидова бочних певница, са поделом на четири дела, карактеристичних међупросторским ступцима и лунетом која има розету на средини док улазни портал са тимпаноном и полукруном лунетом садржи у себи и плитак трем са стилизованим, носећим стубовима, са стране. Главни завршни венац цркве као и онај на кубету и његовом постољу садржи у себи орнаментику флоралног карактера са преплетима. У целини посматрано, централна купола са тамбуром кружног облика у основи, завршава се сферичном калотом са надвишеним теменом, у чијој је највишој тачци постављен крст, тако да она као таква има видног учешћа у обликовању централног бањског Трга, те самим тим доминира читавим простором шире околине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.872097, 43.643425 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила \"Далмација\"", "ref:RS:nkd": "SK757", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100462", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100462", "description": "Вила Далмација, поседује локацију у склопу најужег централног бањског језгра у Ул. Војводе Мишића бр. 11 на катастарској парцели 5336 КО Сокобања. Грађена је 30-их година ХХ века као зграда за одмор бањских гостију.\nГрађена је слободно у односу на двориште и масивно са соклом у висини подрума, односно сутерена. Лице сокле је од камених блокова правилног облика са рустично обрађеним спољним видљивим површинама, док су зидови приземља и спрата изведени у опеци. Собе у приземљу и спрату зграде, гупишу се дуж ходника по хотелском систему, обострано у односу на ходник. Свака соба има свој балкон у свим етажама, са декоративним гвозденим оградама. Кров је четвороводно изведен. Кровни венци, како на делу стрехе саме грађевине, тако и на делу центалног надвишења са фасадним балконом изведени су у малтеру без нарочито обликоване профилације, али са истакнутом дубином саме стрехе, док је подеони венац између етажа изведен са плитком фасадном профилацијом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.873788, 43.643009 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Љубе Дидића", "ref:RS:nkd": "SK758", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104101", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104101", "description": "Кућа у којој је живео организатор Тимочке буне у сокобањском крају Љуба Дидић, поседује локацију у Ул. Драговићевој бр. 25, на катастарској парцели 5414 КО Сокобања. Време настанка ове куће датира из средине XIX века. Љуба Дидић био је учесник Тимочке буне 1883. године. Као једаног од вођа буне, Преки суд у Зајечару га је осудио на смрт, и 7. новембра 1883. године стрељан је на Краљевици код Зајечара.\nКућа Љубе Дидића, саграђена је слободно у простору. Мањих је димензија од око 53 м2 површине у основи, са бондручном конструкцијом зидова, мале висине. Кров је покривен ћерамидом. Распоред просторија састоји се из кухиње, две просторије у функцији соба и једном мањом оставом. У кухињу се улазило споља, и била је директно повезана са остале две собе.Кућа је је једноставног спољњег изгледа, без истицања појединих градитељско естетских детаља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.877354, 43.643 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Административна зграда", "ref:RS:nkd": "SK759", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102275", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102275", "description": "Административна зграда, поседује локацију у склопу централног бањског језгра у Ул. Драговића бр. 27 на катастарској парцели 5416 КО Сокобања у близини куће Љубе Дидића. Грађена је као вила за смештај бањских гостију 1934. године о чему сведочи натпис на атици зграде. \nСаграђена је на углу Хајдук Вељкове и Драговићеве улице, као потпуно слободни објекат са свих страна и са повлачењем у односу на регулациону линију улице. Основа зграде састоји се из правоугаоника, правилног облика и димензија и има правац пружања север-југ. Зграда је приземна са кровом решеним на четири воде и покривеним фалцованим црепом. Улаз у зграду из Улице Драговићеве, наглашен је прилазним тремом са степеницама и носећим стубовима са стране, који прихватају и део венца испод фриза около са фрагменталним обликовањем у односу на главну фасадну у виду тимпанона. С друге стране у односу на Хајдук Вељкову улицу, крајеви фасаде фланкирани су са по једним плитким ризалитом који се по вертикали у нивоу изнад завршног кровног венца завршавају троугластим кровним забатима као тимпанонима по принципу онога на делу изнад главне улазне партије, а у чијем делу су тавански прозори." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.8776, 43.643021 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Топаловићева кућа, Ул. Хајдук Станкова 30, Гроцка", "ref:RS:nkd": "SK76", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Топаловићева кућа, Ул. Хајдук Станкова 30, Гроцка, О Гроцка" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Алексе Маркишића", "ref:RS:nkd": "SK760", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102686", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102686", "description": "Кућа Народног хероја Алексе Маркишића налази се у Ул. Његошевој бр. 20 и 24 у власништву породице Маркишић, пореклом из Љуботена крај Цетиња. Кућа са имањем је у њиховом власништву од 1920. године када су је купили и доселили се. \nНа фасади куће према улици стоји мермерна табла са натписом: „Овде је живео, радио и организовао састанке на ширењу идеја социјализма комунистички борац, публициста и народни херој Алекса Маркушић, који је погинуо 16. фебруара 1942. године“\nОбе куће у саставу заједничког дворишта грађене су као слободни дворишни објект, не тако великих димензија. У кући обележеној бројем 20, живео је Алекса Маркишић. Састоји се од подрума и приземља без нарочито издужене спољне архитектуре, нити осталих градитељских одлика било које врсте. Друга кућа под бр 24. приближно је истоветних димензија као претходна, с тим што у спољњем изгледу делује као нова са спољним зидовимау фигованој опеци. На фасади стоји медаљон у бонзи са ликом Алексе Маркишића у рељефу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.861859, 43.645912 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој је умро књижевник Стеван Сремац", "ref:RS:nkd": "SK761", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100554", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100554", "description": "Кућа у којој је одседао за време свог боравка у Сокобањи књижевник Стеван Сремац и умро у њој 1906. године поседује локацију у склопу ширег централног дела насеља, у Ул. Драговићевој бр. 20 на КП 5594 КО Сокобања.\nКућа је веома малих димензија, саграђена у склопу дворишта, тако да се састоји из предњег дела величине габарита 5.00 х 12.00 са предсобљем, двема просторијама и кухињом, симетричног распореда у коме су становали власници, док се дворишни део по дубини парцеле састоји из собе и кухиње, кога су тадашњи власници издавали бањским гостима. У соби ове дворишне куће боравио је као гост и ту умро Стеван Сремац. Кућа се састори из ниског приземља саграђеног у бондручној кокструкцији са исуном од чатме, са зидовима обложеним првобитно у блатном малтеру и са четвороводним крововима, сада покривеним фалцованим црепом. У обе кухиње првобитно је био под од опеке и стара висећа огњишта.\nО боракву Стевана Сремца сведочи спомен плоча на кући са натписом: „У Сокобњи је 12. августа 1906. године умро српски писац Среван Сремац“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.875432, 43.642981 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанске куће породице Петковић", "ref:RS:nkd": "SK762", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102369", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102369", "description": "Две куће породице Петковић, налазе се на истом имању ка КП 5376 КО Сокобања у Ул. Краља Петра Првог бр. 2-4. Старија кућа бр. 4 грађена је у времену после 1880. године а новија бр. 2 је грађена 1909. године. Обе куће су приземне, чије уличне фасаде излазе епосредно на регулациону линију . \nКућа бр. 2 састоји се из правилног габарита димензија 12.00 х 15.00 метара у чијем је саставу подрум и приземље издигнуто за 70 цм у односу на околини терен. Зидови подрума изведени су од камених блокова, правилног облика у нивоу сокле, а конструкција од плитких сегментних сводова у опеци, ојачаних гвозденим ребрима. Распоред просторија у приземљу одвија се преко улазног хола са предпростором, у коме су прилазне степенице, тако да су спољна улазна врата са бочне стране заједничког прилаза дворишту, незнатно уздигнута у односу на терен. У спољној архитектури карактеристична је обрада фасаде са пластиком у духу обликовања под утицајем стилова који су владали у то време. Поред уобичајених кровних венаца са фризом, на фасади су присутни још и надпрозорни венци, заједнички изнад свака два отвора на главној фасади, као и пиластри на крајевима и средишту између свака два отвора, овликовани са имитацијом фуга.\nКућа бр. 4 је правоугаоног облика димензија 7.00 х 16.00 метара у чијем саставу су просторије приземља, издигнуте на три степеника у односу на околни терен, тако да се у зграду улази са бочних страна, и делом из дворишта. Унутрашњи простор је просторијама подељен на два дела са просторијама мале висине. У спољној архитектури за разлику од претходног објекта присутна је скромност када је у питању пре свега обрада фасаде са поједностављеним кровним венцем, прозорским оквирима у малтеру и пуластрима груписаним између свака два отвора и на крајевима. Површина фасаде у целини изведена је у малтеру са имитацијом распореда камених блокова са фугама, па је и сама сокла омалтерисана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.876114, 43.643717 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Хаџи-Павловић", "ref:RS:nkd": "SK763", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102376", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102376", "description": "Грађанска кућа породице Хаџипавловића у улици Ивана Вушовића бр. 1 у Сокобањи, грађена је 1907. године као породична стамбена зграда у склопу дворишта. Зграда има подрум и високо приземље и грађена је масивно у опеци. Облик основе је правоугаони. Кров је четвороводни и покривен је бибер црепом. У зграду се улази из дворишта са бочне стране, тако да се до нивоа приземља долази прилазним унутрашњим степеницама директно у пространо предсобље, којим се повезују све просторије у основи (три са леве и три са десне стране). Фасада се завршава кровним венцем са фризом у склопу кога су уклопљени украсни рељефни елементи. На фасадном платну јавља се пиластери (један централни и две угаона). Између пиластера стоје поређана са сваке стране по два карактеристична прозорска отвора са дводелним прозорима који имају заједничке надпрозорнике и парапетне венце а вертикални прозорски оквири у малтеру завршавају се са горње стране украсним конзоластим висуљцима, са стилизованим акантусовим лишћем. У нивоу парапета присутни су елементи геометријске декорације углавном правоугаони." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.874489, 43.643905 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Ивана Вушовића 9", "ref:RS:nkd": "SK764", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100468", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100468", "description": "Грађанска кућа у улици Ивана Вушовића бр. 9 у Сокобањи је објекат са дрвориштем угледне породице Хаџипавловића. Саграђена је 1908. године (о чему сведочи и натпис изведен у виду мозаика у калдрми испред прилазних степеника на улазу у зграду) и припада грађанској стамбеној архитектури. Састоји се из подрума са конструкцијом у виду плитко изведеног свода у опеци и приземља са групацијом просторија око централног предсобља повезаног непосредно са улазом у зграду из дворишта. Улазна партија састоји се од пет степеника док је фасада подељена на поља пиластрима и прозорским отворима. Изнад прозорских отвора и улазне капије јављају се надпрозорни венци са профилацијом у малтеру а непосредно око отвора, са стране, и уски прозорски пиластри који се завршавају са елементима у виду вертикалних декоративних конзола са акатусовим лишћем и волутама. У подножју отвора, јављају се парапетни венци. На завршецима главних фасадних пиластара у подножју кровног венца, присутни су медаљони квадратног облика са рељефним фигурама у виду женских глава. Сокла зграде изведена је од камених блокова правилног облика са ружичасто обрађеним спољним површинама. Кров је троводан и покривен је фалцованим и бибер црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.876361, 43.643642 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила на Путу Озренских партизана 29", "ref:RS:nkd": "SK765", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104105", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104105", "description": "Вила на путу Озренских партизана број 29 у Сокобањи припада архитектури породичних бањских вила за одмор. Саграђена је на земљишту које је у паду и у склопу је дворишне парцеле која је у природи окружена брдским зеленилом, слободна са свих страна. У основи је квадратног облика. Спољњи зидови сутерена озидани су природним каменом са блоковима мање правилног облика, над којим је у етажи приземља јавља пространа прилазна тераса кружне основе. У нивоу приземља, на споменуту угаону прилазну терасу надовезује се и у истој ширини и застакљен улазни трем са аркадама, преко масивних стубова, у три поља на главној северној фасади, односно два на западној. Улазни трем се надовезује на пространи хол, на који се надовезују просторије у унутрашњости. Само приземље озидано је у опеци са обликованим прозорским отворима и прозорима прекривеним дрвеним капцима. У висини кровне стрехе приземље се завршава вецем. Кров зграде изведен је пирамидално и прекривен је бибер црепом. У спољњој обради осећа се рустика у малтеру на зидним површинама док су кровни венци, аркадни лукови, стубови и оквири око прозора без орнаментике." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.874446, 43.640431 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ужи амбијент са чесмом Љубе Дидића", "ref:RS:nkd": "SK766", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104103", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104103", "description": "Амбијент са простором на коме је лоцирана чесма Љубе Дидића обухвата део раскрснице улица Драговићеве, Хајдук Вељкове и Врелске, у склопу средишњег урбаног језгра Сокобање који има претежно стамбени карактер. Чесма је подигнута 1926. године, посвећена је Љуби Дидићу, борцу за народна права и слободу-Тимочка буна , који је осуђен од стране преког суда у Зајечару на смрт стрељањем на Краљевици 7. новембра 1883. године. Чесма има облик вертикалне масе озидане од камена пешчара са блоковима правилног облика. Заузима положај на теренској узвишици према Озренском путу, односно Лептерији, тако да посматрано формално директно дуж улице Драговићеве, остварује доминантну, карактеристичку просторну визуру којом се завршава видик у односу на улицу као једну од централних саобраћајница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.87792, 43.64288 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хајдук Вељкова чесма", "ref:RS:nkd": "SK767", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102290", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102290", "description": "Хајдук Вељкова чесма је настала првих деценија 20. века када се после изградње павиљона Првог терапеутског добровољног друштва за уређење бање (данас Ловачког дома) простор \" Врела\" интензивније уређивао. Чесма је на тај начин уједно подигнута и као обележје стогодишњице из времена I српског устанка као успомена на војевање Хајдук Вељка, који је као војвода ратовао у овим крајевима и управљао бањском нахијом од 1808. до 1811. године. Сазидана је од камена у нивоу доњег постоља, а у нивоу горњег као надвишење од фуговане опеке, са натписом на једној каменој плочи „ Хајдук Вељко“ Целокупна висина чесме износи око три метра. Поред историјско меморијалног значаја чесма има и амбијенталних обележја у саставу \"Врела\" као природне зелене оазе на познатој бањској узвишици." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.873566, 43.639245 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Требичка чесма - чесма кнеза Милоша на Требичком путу", "ref:RS:nkd": "SK768", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104100", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104100", "description": "Спомен чесма кнеза Милоша (Требичка чесма), налази се поред пута Алексинац-Сокобања. Потпуно је очуван оригиналан натпис на чесми:\n «Милош Обреновић И, Књаз Српски, подизе овај источник за вечити спомен доласка свог\n у Бању, 10 године 1860.»\n Чесму је саградио кнез Милош Обреновић 1860. године као успомену на свој долазак и боравак у Сокобањи, на десетом километру према Алексинцу. Чесма је саграђена од правилних блокова камена пешчара, а састоји се из постоља и надвишеног дела. У средини надвишеног дела масе стоји табла са историјским натписом чесме о њеном подизању. Амбијентално, простор заједно са чесмом делује као пријатна оаза у односу на читаву саобраћајницу и њену околину у непосредној близини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.806595, 43.657426 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пећинска црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK769", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108174", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108174", "description": "Крај височког села Рсавци, на десној обали реке Височице, у пећини брда Калик налази се пећинска црква Св. Петра и Павла, уклесана у стени и са правилно зиданом полукружном апсидом на источној страни. У зиданом олтарском делу изведене су три засведене нише. Западни зид, са улазом у пештеру, линетом и са два прозора, уграђен је у камени масив, затварајући отвор пећине. \nУ унутрашњости, на источном делу северног зида, на висини од око 3 m сачувао се једини остатак живописа – фигура Христа Младенца у осмоугаоној светлосној мандорли, вероватно део првобитне представе Визије Светог Петра Александријског. Стилске одлике овог фрагмента упућују на поствизантијско доба. \nНа мањој заравни испод улаза у пећину подигнут је звоник на дрвеним стубовима. \nПећинска црква крај Рсовца са остацима живописа представља јединствен примерак сакралне архитектуре ове врсте у источном делу Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.774416, 43.176251 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Поповићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK77", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108203", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108203", "description": "Кућа је подигнута средином XIX века, у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича и покривена четворосливним ћерамидним кровом. Имала је три просторије, трем и истурени доксат, с тим да су они каснијом интервенцијом затворени. Припада групи сеоских кућа с типским обележјима старије моравске куће. Поповићева кућа својим архитектонским, етнографским и ликовним квалитетима дочарава историјски амбијент старе Гроцке, мада је крај ње нелегално изграђен објекат већих димензија, што значајно доприноси девастацији споменичких вредности објекта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.716965, 44.672318 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Аце Станојевића", "ref:RS:nkd": "SK770", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102687", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102687", "description": "Алекса Станојевић Аца (1852-1947) рођен је у Књажевцу. Био је један од оснивача Народне радикалне странке 1881. и једна је од најзнаменитијих личности Књажевца, Тимочке крајине и Србије. Био је блиски сарадник Николе Пашића, првак тадашње Народне радикалне странке, председник Народне скупштине Србије.\nУ његовој кући, саграђеној у стилу сецесије 1910. године, данас је смештен Музеј града,који подсећа на грађански Књажевац, једну од најстаријих вароши у Србији.\nКућа се налази се у склопу централног градског језгра Књажевца у улици Његошевој бр. 6. Грађена је у времену између 1900. и 1915. године по плановима грађевинског предузимаћа Фаглера, по угледу на породичне зграде из Швајцарске. Састоји од сутерена и високог приземља. Кров је вишеводан са истакнутим забатом изнад улазног трема, а фасадне површине обилују пластиком у духу грађанске архитектуре с почетка овог века. Кућа има вишеструки значај, не само што је везана за име и личност Аце Станојевића, већ и са гледишта архитектонског наслеђа, као један специфичан тип зграде у Књажевцу, породичне виле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.254292, 43.564886 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK771", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108277", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108277", "description": "Црква Св. Николе налази се у селу Дојкинци, 35 км североисточно од Пирота. Једнобродна је грађевина са полукружном олтарском апсидом, надвишена полуобличастим сводом и препокривена каменим плочама. Са западне стране касније је дозидана припрата. Делимично укопана у земљу и слабо осветљена, црква по свом архитектонском склопу припада поствизанитијском добу. У унутрашњости су видљиви остаци живописа који се може определити у XVII век. Нове зидне слике црква је добила 1847. године, када је осликан и источни зид припрате. О томе су се старали житељи Дојкинаца, поименце наведени у натпису изнад улазних врата. Представе из библијске историје, почев од Стварања света, уоквирене су црвеним бордурама и распоређене тако да се понекад удаљавају од устаљених правила, што је карактеристично за сеоске сликаре. Занимљива је представа Св. Христофора са псећом главом, као и представа Страшног суда са верно исцртаним нагим телима у паклу. Ово сликарство одликује оскудан колорит, упрошћен и наиван цртеж, па се може сместити између зографске уметности и остварења приучених сеоских сликара. Престоне иконе на иконостасу урадио је 1885. године „иконописац Аврам Јанков Дебрелија у Пироту“. \nУ ограђаној порти постоје конак, јужно од цркве, и звоник, западно од ње, подигнут 1899. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.797626, 43.215973 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вила пољопривредног комбината \"Џервин\"", "ref:RS:nkd": "SK772", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102546", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102546", "description": "Подигнута је као вила на виноградима и имању у власништву породице Цветковић, тридесетих година, са стилским карактеристикама везаним за извесна романтична обележја. Дуго времена је била је у власништву ПИК-а „Џервин“ чији се погодни налазе у непосредној близини. Састоји се из сутерена, приземља и спрата, док тавански простор зграде покрива мансрдни кров. Основа је приближно квадратног облика, а угао зграде у односу на источну и јужну страну наглашен је масом истакнутом по вертикали у виду куле, што даје згради у свему једно особено обележје. На овај начин зграда код посматрача побуђује заиста и извесне романтичарске асоцијације, што у свему доприноси њеној амбијенталној вредности тим пре што представља у исто време и један вид просторне доминанте у односу на читав град. Налази се у веома запуштеном стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.245136, 43.568018 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK773", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107019", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107019", "description": "У клисури Јужне Мораве недалеко од Владичиног Хана, на тешко приступачном гребену, смештена је црква која је свој данашњи облик добила у обнови средином прошлог века. Ипак, у њеном корпусу јасно се разликују: триконхални наос, у форми која најпре подсећа на рановизантијско градитељство VI века, припрата, дограђена почетком XVII века, северни параклис, призидан 1837–1843, и трем с краја XIX века. Црква, чије се три конхе непосредно ослањају једна на другу, засведена је полуобличастим сводом. Пространа припрата је паром пиластара подељена на два травеја у подужном правцу и засведена полуобличастим сводовима различите висине темена, ослоњеним на прислоњене луке. Живопис у припрати, програмски сведен на стојеће фигуре, опширан циклус Богородичиног акатиста допуњен сценама Гостољубља Аврамовог и Рођења Богородице, као и илустрацијом химне Пророци су те наговестили, узорно је дело путујућих сликара Грка из друге деценије XVII века. У цркви су пак сачуване само зидне слике настале 1866. Упркос недостатку извора и археолошкој неистражености, претпоставку да је у време турске владавине овде постојао жив манастирски центар оснажују остаци полупећинске спратне градње подно цркве. \nДонедавно парохијална црква, од почетка XXI столећа функционише као католикон женског манастира." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.082388, 42.792629 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Две куће у Ул. Карађорђевој 15", "ref:RS:nkd": "SK774", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104109", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104109", "description": "Завичајни музеј Књажевац се налази у Карађорђевој улици бр. 15, у склопу централног градског језгра.То је уствари зграда на једном имању, подигнута као двојна породична зграда у власништву породице Сибиновић. Састоји се из два дела истоветног склопа у односу како на спољни изглед, тако и на унутрашњи распоред, а на растојању сваког од њих на око 4,5 метара тако да и изглед овог растојања као везни елемент формиран је озидан лук са улазном капијом, који се завршава венцем са атиком, те се тако оба дела зграде спајају у јединствену архитектонску целину. По дубини дворишта тридесетих година дограђен је тракт уз западни део зграде. Фасадна пластика нарочито на делу главне уличне фасаде одликује се богатством са рељефним декорацијама флоралног карактера, уз истицање још и рудничких симбола. Архитектонско решење у целини представља једно пространо остварење са присутним елеменитам изузетних размера и облика." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.250998, 43.565273 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије", "ref:RS:nkd": "SK775", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100478", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100478", "description": "У подножју планине Богданице, северно од села Нишевца, налази се храм светог пророка Илије. Храм (на месту црквене грађевине из 1840. године) представља значајан пример сакралне архитектуе и народног неимарства на прелазу из XIX века (1890) у XX век. Расположиви подаци указују на постојање богослужбеног места још у XV века у селу. Храм је обновљен и освећен 2003. године, састоји се из цркве и парохијског дома кога чини мађерница-кухиња и две просторије за становање. Црквену порту окружује сухозид. Црква је правоугаоне основе са пространом полукружном олтарском апсидом. Скромни фасадни украс сачињавају радијално сложене опеке око прозорских отвора, који су као и портали лучно завршени. Црква је зидана је од притесаног камена, омалтерисана и окречена у бело.У унутрашњости, на северном зиду, смештена је плоча у спомен на пале у ратовима од 1912. до 1918. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.107164, 43.464742 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела, Попшице", "ref:RS:nkd": "SK776", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Арханђела, Попшице, О Сврљиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековни локалитет са остацима цркве Св. Пантелејмона и некрополом", "ref:RS:nkd": "SK777", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1988-02-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108604", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108604", "description": "Остаци цркве Св. Пантелејмона са некрополом налазе се у пространој порти, око педесак метара од садашње истоимене цркве. Према писању Стефана Првовенчаног цркву је крајем 12. века саградио Стефан Немања после заузимања Ниша од Византије. Делимично изведена археолошка истраживања указала су на постојање двеју култник грађевина: једне ранохришћанске базилике из 4. или 5. века и једне средњевековне цркве. Од Немањине цркве остали су делови олтарске апсиде и мањи трагови зидова, који омогућавају да се бар приближно одреди простор који је црква покривала. Унутар и око остатака култних грађевина установљена је средњевековна некропола која није у отпуности истражена. За сада је испитано укупно 149 гробова, са и без гробне конструкције. Евидентно се издвајају два нивоа укопавања, млађи без налаза и старији са бројним гробним прилозима. Иако некропола није у потпуности истражена, бројни и претежно сребрни накит, и накит од полудрагог камена и бронзе сасвим одређено указују да се ради о некрополи једног знатно развијенијег средњовековног градског насеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.910737, 43.334244 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Возарев крст", "ref:RS:nkd": "SK778", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104597", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104597", "description": "Месеца марта 1847. године, познати београдски књижар и штампар, Глигорије Возаревић, подигао је на својој њиви на Врачару дрвени крст украшен иконама. Савременици су подизање крста тумачили не само као симбол вере, већ и као знак ослобођења – симбол победе. Стога се овај крст сматра првим јавним спомеником у Београду. Дотрајали дрвени крст је Београдска општина обновила 1933. године у црвеном вештачком камену. По њему је део Београда назван Црвени крст." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.48667, 44.797862 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Музичка школа \"Станковић\"", "ref:RS:nkd": "SK779", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105518", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105518", "description": "Првобитна кућа је подигнута деведесетих година XIX века као приземни стамбени објекат, а дозидана између 1913. и 1914. године по пројекту архитекте Петра Бајаловића. Основана 1911. године као музичко-педагошка институција, Музичка школа „Станковић“ несумњиво спада у ред оних установа које су удариле темеље нашој музичкој култури. Она је одиграла пионирску улогу у почецима и даљем развоју музичког живота наше средине, јер је све до почетка II светског рата, када је основана Музичка академија у Београду, она, заједно са Музичком школом „Мокрањац“, представљала једини извор свих музичких кадрова – композитора, музичких уметника, музиколога, педагога – за рад не само у Београду и Србији, већ и знатно шире. Кроз ову школу прошли су као ученици, наставници или директори безмало сви они који су представљали или још увек представљају окосницу наше музичке културе. Допринос Музичке школе тој култури је непроцењив, а њена историја је, у ствари, историја развоја музичког живота наше средине, пошто су наставници, а касније и њени свршени ученици, у исто време били носиоци свих видова музичког стваралаштва. Концертни живот, опера, камерни ансамбл, филхармонија, друге музичке школе, Музичка академија, све је то на неки начин проистекло из рада и раста Музичке школе „Станковић“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465906, 44.810058 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Смиљанићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK78", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108264", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108264", "description": "Кућа је настала у другој половини XIX века као сеоска стамбена зграда по типу тзв. млађе моравске куће, са две просторије и архитравно обликованим тремом, који се протезао целом дужином фронталне дворишне фасаде. Почетком XX века дозидана јој је још једна просторија, чиме је кућа знатно добила на дужини. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича и покривена четворосливним ћерамидним кровом. С обзиром на изванредне пропорцијске односе (кров, тело куће, трем), као и на архитектонску и ликовну обраду, кућа представља једну од највреднијих међу грочанским сеоским кућама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.715432, 44.677528 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Генчићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK780", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105532", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105532", "description": "Породична кућа Ђорђа Генчића, који је одиграо важну улогу у политичком животу Србије у последњим деценијама XIX века, подигнута је између 1927. и 1929. године, према пројекту архитекте Драгише Брашована. По својим архитектонским и стилским карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решен у форми тријумфалног лука. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу. Од 1952. године у згради је смештен Музеј Николе Тесле, посвећен животу и делу чувеног светског научника. Музеј чува обимну Теслину научну и личну заоставшту." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.470782, 44.805076 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Васи Пелагићу", "ref:RS:nkd": "SK781", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109107", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109107", "description": "Споменик Васи Пелагићу (1838-1899), истакнутом револуционару, публицисти, просветитељу и претечи модерне социјалистичке мисли у Србији, подигнут је 1952. године. На конкурсу расписаном 1949. године за овај споменик, прва награда је припала младом вајару Миши Поповићу, који је споменик и извео. Постављен је у новом парку код Старе опсерваторије, који је уређен добровољним радом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465088, 44.800115 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Народна библиотека СР Србије", "ref:RS:nkd": "SK782", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105519", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105519", "description": "Народна библиотека Србије грађена је у периоду од 1966-1972. године, према пројекту архитекте Иве Куртовића. Конципирана је као слободностојећи објекат на простору Светосавског платоа. Иако је зграда Народне библиотеке дело савремене архитектуре, архитекта Куртовић је у пројекат унео неке елементе традиционалне „куће“, као што су четвороводни кров или трем, што у општој композицији одаје утисак извесног традиционалног кода. Екстеријер и ентеријер обрађени су средствима савремене безорнаменталне архитектуре. Објекат је подељен основним масама на јавни и административни део, а потом и алтернацијом великих стаклених површина и наглашене армиранобетонске структуре.\nВредност објекта потиче и из његове намене. Народна библиотека Србије, као институција, од прворазредног је значаја за развој културе Републике. Фонд који ова библиотека садржи представља најзначајније културно благо које наша средина уопште има." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.467338, 44.797721 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо сајмиште", "ref:RS:nkd": "SK783", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105737", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105737", "description": "Први Београдски сајам отворен је 1937. године на левој обали Саве, поред земунског, тада ланчаног моста. Имао је 14.000 m² изложбеног простора. До 1941. године на Сајму су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе и изложбе специјалног карактера. За време Другог светског рата сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор у који су депортовани Јевреји, а затим и други наши грађани, нарочито сељаци са ослобођене територије и присталице НОП-а. Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду током Другог светског рата. Основао га је ГЕСТАПО 8. децембра 1941. године под називом „Judenlager“. После ликвидације Јевреја имао је називе: „Partizanen lager“, „Dugal 172“, „Скупни логор Сајмиште“. За смештај логора употребљени су објекти бившег Сајма. Припрему просторија за логор обавила је група Јевреја доведена из логора „Топовске шупе“. У периоду од 12. децембра 1941. до 9. маја 1942. године овде је ликвидирано око 11000 Јевреја из Београда, Срема, Баната, Косова. После Јевреја и веће групе Рома, окупатори су у логор доводили заробљене партизане и народ са бојишта (Сутјеска, Козара), симпатизере НОБ, грчке и албанске партизане, италијанске војнике после капитулације Италије, савезничке авијатичаре. Кроз овај логор прошло је око 90000 затвореника, од којих је убијено, већим делом у Јајинцима, близу 40000. Затвореници су мучени и убијани и у самом логору (мађарски и рибарски павиљон), а велики број је одведен на принудни рад. Логор је маја 1944. године предат властима НДХ, а јула 1944. године престао је да постоји. Савезничким бомбардовањем априла 1944. године логор је тешко оштећен и страдао. Данас, осим куле постоје павиљони: турски, италијански, чехословачки, мађарски и павиљон Задужбине Николе Спасић. С историјског становишта представља место страдања Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата, с архитектонско-урбанистичког, реч је о једном од најквалитетније решених простора града Београда у периоду између два светска рата, а са привредног становишта говори о степену развоја економских потенцијала престонице од 1937. до 1941. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.445818, 44.813157 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Музеј савремене уметности", "ref:RS:nkd": "SK784", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105739", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105739", "description": "Музеј је изграђен између 1962. и 1965. године на основу конкурсног рада архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић из 1960. године. Значај објекта потиче из практично непроцењиве вредности уметничких дела југословенских уметника XX века, трајно везаних за овај објекат у оквиру сталне поставке, више разноврсних збирки смештених по депоима, као и из чињенице да објекат положајем, волуменом и архитектуром представља маркантну тачку која се сагледава са Београдске тврђаве, са новог Савског моста и са реке. У ентеријеру обилато је коришћен „просторни план“, узајамно прожимање различитих нивоа уз помоћ широко препуштених конзола. У посебне особености објекта такође треба убројати и успешно повезивање екстеријера и ентеријера. По свом изгледу и опреми ова грађевина сврставана је међу најлепше и најсавременије уређене музејске зграде у СФРЈ.\nАутори објекта награђени су за своје успело дело Октобарском наградом града Београда 1965. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.442424, 44.819573 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Ново гробље", "ref:RS:nkd": "SK785", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104604", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104604", "description": "Ново гробље, отворено 1886. године, први је плански регулисан простор те врсте у Београду. Почетак његовог функционисања означава прекретницу у савременом комуналном уређењу и животу града. Кроз стогодишње непрекидно функционисање, на гробљу су се таложиле многе вредности и знаменитости: надгробне капелице, дела многих познатих архитеката, бројна скулпторална дела – радови неколико генерација домаћих вајара која чине највећу збирку скулптуре под вредрим небом, надгробници, ограде и гробни мобилијар, дела уметничких заната, каменорезачког и ковачког, непоновљива остварења која дефинитивно обликују амбијент Новог гробља. Генерације Београђана су овде сахрањене, а међу њима и бројне знамените личности из свих области друштвеног живота. Такође, у оквиру комплекса Новог гробља налазе се аустро-угарско, француско, руско, бугарско, италијанско и британско ратничко гробље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.485083, 44.809476 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробље ослободилаца Београда", "ref:RS:nkd": "SK786", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105726", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105726", "description": "Гробље ослободилаца Београда је уређено и отворено поводом десетогодишњице ослобођења града, 20. октобра 1954. године. На њему је сахрањено преко 2000 бораца (721 црвеноармејац и 1391 борац Југословенске народне армије) палих у борбама за ослобођење Београда. То је први меморијални комплекс уређен у Београду после Другог светског рата. Изведен је по пројекту архитекте Бранка Бона и пројекту хортикултуре инжењера Александра Крстића. Рељефи на монументалној улазној капији дело су вајара Радете Станковића. Фигуру Црвеноармејца у комплексу израдио је вајар Антун Аугустинчић. Успело решење комплекса је изведено једноставним средствима, ненаметљивом парковском обрадом и добро укомпонованим појединачним и групним надгробним плочама. Решење Гробља ослободилаца Београда антиципира многа каснија уређења сличних меморијалних целина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.485401, 44.810767 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом сиротне деце", "ref:RS:nkd": "SK787", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105714", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105714", "description": "Зграда је саграђена у времену од 1887. до 1892. године по пројекту бечког архитекте Антона Хадерера. Обликована је у духу академизма XIX века, складних пропорција и солидне занатске израде. Зграду је подигло Друштво за васпитање и заштиту деце, основано 1879. године, од добровољних прилога грађана Београда као Дом сиротне деце. Од 1887. до 1918. године у овом Дому је стационирана, школована и васпитавана ратна сирочад и напуштена деца са територије српске, а касније и југословенске државе. Као васпитна установа, била је необично цењена у своје време. Одиграла је велику улогу у збрињавању и васпитавању деце без родитеља и њиховој социјализацији. Зграда је у потпуности сачувала архитектонске форме и диспозицију простора у коме је током последње две деценије прошлог и три деценије XIX века деловала ова хуманитарна и друштвено корисна установа за заштиту деце." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46083, 44.801197 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Парни млин", "ref:RS:nkd": "SK788", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109061", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109061", "description": "Парни млин основан је 1901. године под називом Прво акционарско-лебарско удружење за прераду хране у Краљевини Србији. Објекат за Парни млин саграђен је 1902. године као први млин у Србији који је подигло акционарско друштво. Био је опремљен савременим уређајима и по нивоу техничке опремљености могао је да конкурише млиновима у знатно развијенијим земљама. Поред парног погона имао је и динамо-машине. Први је млин у Србији који је увео 1912-1913. године електрични погон. Између два светска рата постао је један од највећих и најважнијих у Југославији по свом капацитету и производњи.\nОбјекат млина представља карактеристично здање индустријске архитектуре подређено функцији." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.447697, 44.797514 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Крст са Мале пијаце", "ref:RS:nkd": "SK789", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109026", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109026", "description": "Међу првим јавним споменицима у Београду подигнут је 1862. године Крст на Малој пијаци на Сави, који се данас налази у парку код хотела „Бристол“. Споменик је подигао београдски трговац Ћира Христић у част незнаних јунака који су погинули при ослобођењу Београда 1806. године. Споменици у облику крста, подизани у време формирања нововековне српске државе, у идејној равни носили су симболику победе хришћанства над Турцима.\nПрвобитно, споменик је постављен на пјацети испред некадашњег хотела „Босна“, у близини зграде Београдске задруге. Чинили су га крст са крацима у виду тролиста и постамент, израђени од црвенкастог камена. Био је ограђен ниском оградом од металних шипки. Као једини сачувани оригинални примерак споменика у виду крста, Крст са Мале пијаце представља материјално сведочанство о подизању јавних споменика у још увек уметнички неразвијеној средини, какав је био Београд средином XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451589, 44.81366 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Марковићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK79", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108257", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108257", "description": "Кућа је подигнута у првој половини XIX века као сеоска кућа, на периферији варошице, и састоји се од три просторије распоређене на квадратној основи и угаоног архитравно обликованог трема. Кућа је зидана у бондручној конструкцији са испуном од ћерпича и покривена је четворосливним ћерамидним кровом. Као представник типа тзв. старије моравске куће Марковићева кућа у Гроцкој својим архитектонским и етнографским квалитетима доприноси општој валоризацији руралног наслеђа, како Гроцке тако и београдске околине у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.71193, 44.671639 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Хотел \"Бристол\"", "ref:RS:nkd": "SK790", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105695", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105695", "description": "Хотел „Бристол“ подигнут је као зграда Осигуравајућег и кредитног друштва Београдске задруге између 1910. и 1912. године по пројекту Николе Несторовића, једног од тада водећих српских архитеката. Зграда представља један од првих великих модерних београдских хотела и антологијски је примерак савремене српске архитектуре. Стилска обрада зграде, изведена са сецесијским елементима и мотивима, представља зрелу фазу београдске сецесије. Зграда хотела „Бристол“ у односу на социјалне и материјалне прилике времена у коме је подигнута, представља значајан допринос грађевинском, архитектонском и урбанистичком развоју Београда и истакнуто је дело архитекте Николе Несторовића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452745, 44.812691 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војна болница на Врачару", "ref:RS:nkd": "SK791", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105718", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105718", "description": "Војна болница је саграђена између 1904. и 1909. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића. Решење комплекса, диспозиција појединих павиљона и њихова међусобна повезаност парковским површинама представљају за своје доба веома висок домет примењеног урбанистичко-архитектонског концепта. У поређењу са сличним установама у свету, Војна болница на Врачару припада тада најмодернијем типу. Функционалност унутрашњег простора максимално је задовољила највише захтеве санитетске службе са почетка прошлог века, а ни до данас добро смишљена решења и усклађеност архитектуре са наменом нису у целини превазиђена. У доба настанка овај комплекс добијао је висока признања домаћих и страних стручњака и сматран је за најмодернију болницу на Балкану. Све зграде обликоване су стилски јединствено следећи методе романтизма. Нарочито се стилским карактеристикама истиче управна зграда болнице. Историјски значај овог комплекса, насталог у првој деценији XX века, вишеструк је. Пре свега, Војна болница репрезентује домете свога времена и друштва, њен значај се даље огледа у улози коју је Војна болница одиграла у балканским и Првом светском рату, а посебно као стручна медицинска установа кроз коју је прошло и у којој је деловало низ знаменитих лекара. Као медицински центар, не само војни, већ од значаја и за развој санитета Србије и Београда, Војна болница је оспособљавала најбоље кадрове, а као образовни центар она је била језгро из кога се развио Медицински факултет Београдског универзитета." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459764, 44.800243 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом друштва Црвеног крста", "ref:RS:nkd": "SK792", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108320", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108320", "description": "Дом је саграђен 1879. године по пројекту Александра Бугарског, једног од највећих српских архитеката XIX века. Два спрата и мансарда дозидани су између 1925. и 1927. године. Зграду је подигло Друштво српског Црвеног крста за своје канцеларије и магацине, који су у рату претварани у болницу. Друштво је основано 1876. године као део Међународне организације Црвеног крста, са циљем да у рату помаже рањеним, болесним, заробљеним и интернираним војницима и цивилима, док у време елементарних катастрофа и епидемија притиче у помоћ, ублажава беду и помаже здравствену заштиту угроженог становништва. Црвени крст је истовремено био расадник солидарности и братства и добре воље међу народима.Дом Друштва Црвеног крста као објекат у коме је више од једног века деловала и развијала се ова хуманитарна установа, од великог је значаја за историју развоја српског санитета и социјалне помоћи. Међу објектима који су проглашени за културна добра у Београду, а у којима су такође основане, деловале и развијале се друштвене функције које су допринеле прогресивнијем и хуманијем развоју друштва, Дом Друштва Црвеног крста заузима истакнуто место." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46099, 44.819036 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Атеље Уроша Предића", "ref:RS:nkd": "SK793", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108980", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108980", "description": "Атеље Уроша Предића налази се у грађевини која је саграђена 1908. године по пројекту архитекте Николе Несторовића, као породична кућа Урошевог брата Јосифа Предића. Кућа је пројектована као једноспратни објекат издужене основе, слободних бочних фасада. Улична фасада обликована је у духу сецесије као јединствена површина на којој се развија декоративна пластика. Третман отвора и кровног венца говори о још увек снажно присутној традицији академизма. Урош Предић (1857-1953) један је од водећих српских уметника тзв. академског реализма. Уметничку делатност започео је 1876. године као студент бечке Уметничке академије и за пуних 77 година професионалног рада створио изузетно богату и значајну уметничку заоставштину. У овоме атељеу провео је 44 године, од усељења 1909. до смрти 1953. године. У њему су настала његова највреднија сликарска остварења, која су умногоме одредила правац развоја српског сликарства током прве деценије XX века. Као простор у коме је живео и стварао Урош Предић, заједно са уметничком заоставштином, његов атеље спада у посебне споменичке вредности меморијалног карактера у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46856, 44.813806 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у Ул. Цара Душана 10", "ref:RS:nkd": "SK794", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107245", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107245", "description": "Кућа Елијаса Флајшмана, занатлије ременара, подигнута је између 1724. и 1727. године као један од првих објеката који су изграђени у време аустријске окупације Београда (1717-1739) према регулационом плану пуковника Николе Доксата де Мореза. Кућа има подрум, приземље и спрат. Грађена је као једна од седам истих зграда у низу. Њена првобитна фасада била је рашчлањена једноставним хоризонталним венцем над приземљем, бочним пиластрима на угловима и, вероватно, профилисаним кровним венцем. Портали су били уоквирени профилисаним каменим оквирима. Типичан је пример стамбено-пословне градске куће, уобичајене на подручју подунавских земаља Хабзбуршке монархије током XVIII века. Једини је стамбени објекат из прве половине XVIII века који је сачуван у урбаном ткиву Београда, изван комплекса Тврђаве. То је данас најстарија зграда Београда која је својим трајањем надживела све промене у архитектонском наслеђу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456892, 44.8249 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Стевана Каћанског", "ref:RS:nkd": "SK795", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105932", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105932", "description": "Кућа у којој је живео песник Стеван Каћански (1830, Србобран -1900, Београд), подигнута је осамдесетих година XIX века. Грађена је као једнопородична кућа. Представља карактеристичaн пример архитектуре са краја XIX века и сведочи о достигнутом нивоу стамбене културе Београда тог периода. Обликована је у маниру академизма и изведена класичном градњом. Стеван Владислав Каћански учествовао је у револуцији 1848. године против Мађара. Године 1862. за време бомбардовања Београда организовао је легију добровољаца, а од 1876. до1877. године учествовао је у Српско-турском рату. Писао је песме у време народне буне у Војводини, црногорских бојева са Турцима и херцеговачких устанака, бомбардовања Београда, Српско-турског рата. Његова поезија је инспирисана поетским сном о ослобођењу и уједињењу Срба. Каћански је први унео средином педесетих година XIX века романтичарски патос у српску поезију. Његова појава је несумњиво значила новину за нашу књижевност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461806, 44.817997 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Моши Пијаде", "ref:RS:nkd": "SK796", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108463", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108463", "description": "Десет година после смрти Моше Пијаде (1890-1957) расписан је општи југословенски конкурс за израду споменика овом истакнутом политичару, публицисти и сликару. Жири је одлучио да мимо конкурса додели специјалну награду вајару Бранку Ружићу за изузетно уметничко остварење и да му повери изградњу споменика. Скулптура тематски и концепцијски одражава уметникове преокупације оне фазе у којој је био заокупљен људским заједништвом, а поклопиле су се са идејом револуционарног прегалаштва представљене личности. Постављањем споменика без постамента сред пешачког трга, постигнут је присан однос са посматрачем." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465039, 44.815504 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Димитрија Крсмановића", "ref:RS:nkd": "SK797", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104615", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104615", "description": "Кућа Димитрија Крсмановића, члана угледне трговачке породице Крсмановић, подигнута је као репрезентативна породична кућа 1898-1899. године према пројекту архитекте Милорада Рувидића у непосредној близини Саборне цркве и Београдске тврђаве. Подигнута на парцели веома оштрог угла, кућа је обликована са две бочне и једном централном фасадом. Управо је на ту уску централну фасаду стављен главни акценат. Док су бочне фасаде решене на уобичајени академски начин – трочланом поделом по вертикали, степеновањем по висини и постављањем прозорских отвора у уобичајеном ритму, централна фасада је постала носилац целокупног академског репертоара – тространог еркера у приземљу завршеног балконом са балустрадом на првом спрату, прислоњених стубова са капителима и богате декоративне пластике. Чеону фасаду наглашавају и мансардни прозори барокизираних облика и пирамидална купола са лукарнама. Архитекта Рувидић који је своје школовање у Немачкој завршио 1893. године донео је нове идеје немачке архитектуре, што се одразило на архитектури овога здања. Осим архитектонском, објекат се истиче и својом ликовном вредношћу, изразитим значајем за простор који чини околину Саборне цркве и Косанчићевог венца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451227, 44.818218 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа вајара Драгомира Арамбашића", "ref:RS:nkd": "SK798", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108460", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108460", "description": "Кућа вајара Драгомира Арамбашића саграђена је 1906. године по пројекту архитекте Бранка Таназевића (1876-1945), дугогодишњег професора Архитектонског факултета, тадашњег наставника на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Познат је и као један од најзначајнијих поборника новог српског стила, са применом српско–византијских и фолклорних мотива у српској архитектури до Првог светског рата (Телефонска централа у Косовској улици и Министарство просвете на Теразијама), а и као пројектант, са арх. Николом Несторовићем, зграде Техничког факултета грађене двадесетих година прошлог века. Кућу у Господар Јевремовој улици пројектовао је у стилу академизма, али са елементима сецесије у декорацији и обради фасаде. У њој је живео и радио вајар Драгомир Арамбашић (1881-1945), који је као и Таназевић, студирао у Минхену, али и у Дрездену, и усавршавао се у Риму и Паризу, а који је увек и веома доследно неговао академизам у скулптури. Најпознатије дело Арамбашића, члана ЛАДЕ и једног од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду је фонтана „Буђење“, која је 1936. године постављена испред централног улаза у Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану, а која се и данас налази на истом месту. Кућа у Господар Јевремовој бр. 20 у Београду користи се данас као део дечјег вртића \"Лептирић\"." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458265, 44.820917 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кафана \"Руски цар\"", "ref:RS:nkd": "SK799", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109210", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109210", "description": "Објекат је саграђен између 1922. и 1926. године по идејном пројекту архитекте Петра Поповића, и уз учешће архитекте Драгише Брашована у разради пројекта. Извођач објекта био је архитекта Милан Секулић, а намена се од настанка до данас није битније мењала: становање у горњим спратовима, пословни простор у мезанину и ресторан у приземљу и подруму. Објекат у целини садржи све одлике академског маниризма и представља типичну велику зграду подигнуту „за ренту“ у центру града. Декоративни систем ослања се на елементе необарока у обликовању угаоне куполе, док је на корпусу грађевине ближи академизираној варијанти сецесије. Назив „Руски цар“ везује се за назив старог приземног објекта који је на истом месту постојао све до подизања новог објекта. У међуратном периоду кафана „Руски цар“, имала је изглед отменог београдског локала. Од уметника и књижевника редовни посетиоци били су Михајло Петров, Вељко Петровић и Бранислав Нушић. Оригинални ентеријер кафане „Руски цар“ уништен је приликом реконструкције почетком шездесетих година када је у овом простору отворен први ресторан са самоуслуживањем „Загреб“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.459194, 44.815769 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Теразијска чесма", "ref:RS:nkd": "SK8", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103567", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103567", "description": "Чесма је подигнута као утилитарни и декоративни објекат на Теразијама 1860. године по налогу кнеза Милоша Обреновића, као обележје његовог повратка на српски престо. Приликом преуређења Теразија, пренета је у Топчидерски парк 1911, а враћена на Теразије 1975. године. Пластична декорација чесме састоји се од стилизованих флоралних елемената, слепих аркадица и маскерона са лављим главама и стилски се везује за архитектонска остварења у Београду шездесетих година XIX века. Има базен полигоналне основе, пречника око 10 m и висине 1,5 m. У средини је стуб квадратне основе, висине око 8 m са лављим главама - лулама за воду и декоративном вазом на врху. Чесму је радио мајстор Франц Лоран." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460511, 44.813224 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Јована Смедеревца", "ref:RS:nkd": "SK80", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109094", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109094", "description": "Кућа инжењера Јована Смедеревца подигнута је 1901. године према плановима власника. Конципирана као угаони објекат двојне намене, са уским прочељем наглашеним кубетом, зграда се својим просторним решењем везује за академску традицију. Академски приступ присутан је и у обликовању симетрично рашчлањених фасада с наглашеном хоризонталном поделом зидног платна. Особеност објекта представља његова сецесијска пластична декорација, која га чини једним од првих примера продора нових стилских тенденција у архитектури Београда. Сецесијском декорацијом су оживљене слободне зидне површине спрата, а чеона фасада је наглашена истуреним балконом са оградом од кованог гвожђа, такође карактеристичним елементом декоративног језика сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.464404, 44.8154 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Милисава Чамџије", "ref:RS:nkd": "SK800", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104618", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104618", "description": "Надгробни споменик Милисава Чамџије (умро 1815. године) налази се на имању Бранислава Иванковића (потомка Чамџијиног брата Иванка) у Великом Борку. Поред овог, налази се и надгробни споменик његовог брата Иванка. Обликом и орнаментиком споменик представља типски надгробник београдске околине са почетка XIX века (у облику квадера са заобљеним горњим делом и испупчењем на средини). Споменик је без натписа са декорацијом изведеном у плиткој пластици. Поред писмених података и усменог предања, двовековни камени белег на гробу Милисава Чамџије представља аутентично сведочанство о чувеном јунаку из времена Првог српског устанка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.361211, 44.546105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа", "ref:RS:nkd": "SK801", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107136", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107136", "description": "Зграда Старе школе у Бождаревцу представља један од ређе сачуваних објеката ове намене на ширем подручју Београда. Настала као породична стамбена зграда, она је вољом власника поклоњена школи, у којој је ова функционисала све до краја II светског рата. Развој школства у Србији започет већ у борбама за национално ослобођење 1804-1815. године добија пуни замах после Хатишерифа 1830. године када су створени потребни политички услови. Самосталан развој српске државе током друге половине XIX века и њено економско јачање непосредно је утицало на формирање просветних институција на читавој ослобођеној територији. Када се има у виду да је земља била у фази формирања читавог државног устројства јасно је који напори су били потребни за организовање просветне делатности на селу и подизање школа. Нема сумње да развој школства на селу у то време представља израз најпознатијих тежњи још увек заостале патријархалне средине ка општем прогресу. У овом светлу зграда Старе основне школе у Бождаревцу представља још једну карику у ланцу наших традиција, директну везу са једним од најважнијих момената у развоју толико потребних просветних институција у унутрашњости, у то време, младе српске државе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.397834, 44.558901 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик кнезу Аксентију Миладиновићу", "ref:RS:nkd": "SK802", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105740", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105740", "description": "Кнез Аксентије Миладиновић (умро 23. јануара 1820) сахрањен је на старом гробљу у Чибутковици. Високи челоглави споменик и масивна камена плоча и данас обележавају место на коме је пре готово два века сахрањен кнез и војвода Аксентије Миладиновић. Обликом и обрадом споменик представља типски надгробни белег београдске околине са краја XVIII и почетка XIX века. Клесан је од тврђег пешчара зеленкасте боје који потиче из околних мајдана и својом монументалношћу представља доминанту на читавом простору. Вредност овог споменика утолико је већа што осим писаних података и усменог предања које се још увек чува у народу овог краја, других сведочанстава о овом истакнутом прваку колубарског краја данас више нема." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.257107, 44.320525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чаршијска кућа породице Васић", "ref:RS:nkd": "SK803", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107138", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107138", "description": "Кућа je настала у периоду формирања лазаревачкe Чаршије средином XIX века као објекат пословно-стамбене намене. Као објекат двојне намене, организационо издиференциран, представља у просторном смислу класичну шему маловарошке куће у Србији друге половине XIX века. Овај тип куће води порекло од дводелне шумадијске чатмаре, чији је основни план и данас присутан у приземном пословном делу зграде. Спратни стамбени део са доксатом непосредно се везује за тип старије моравске куће. \nНастала као синтеза два основна и доминантна типа сеоске куће у Србији, шумадијске и моравске, кућа породице Васић поседује управо она просторна, архитектонска и ликовна решења која представљају и највећу вредност нашег народног неимарства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.2629, 44.380296 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим ратницима 1912-1918. Младеновац", "ref:RS:nkd": "SK804", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105738", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105738", "description": "Споменик ратницима Балканских и I светског рата подигнут је на главном тргу у Младеновцу 1926. године. Фигуру ратника у камену извео је Милан Миловановић, ратни сликар, каменорезац по занату. Споменик у Младеновцу је његово најзначајније дело. Истовремено представља одраз уметничких, естетских и материјалних домета наше средине тога доба." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.693771, 44.439952 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Кастаљан", "ref:RS:nkd": "SK805", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107290", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107290", "description": "Манастирски комплекс Кастаљан смештен је на источној, шумом покривеној падини Космаја према насељу Неменикуће. Комплекс се састоји од цркве, конака и трпезарије. На основу резултата систематских археолошких ископавања, архитектонске и стилске анализе откривених објеката и покретног археолошког материјала, могу се издвојити три фазе градње и коришћења простора. Првој и најстаријој фази припада црква чија се градња може сместити у XIV век. У другој фази црква је претрпела извесне измене, а тада је подигнута и трпезарија. То је време почетка XV века, наглог успона тек створене деспотовине Србије. Новоизграђени објекат са преправљеном црквом у функцији капеле, служио је деспоту Стефану као летњи двор. Трећу фазу градње и коначно уобличавање простора у манастирски комплекс представља подизање конака. С обзиром на утврђене значајне археолошке и историјске чињенице, као и на изразиту архитектонску вредност очуваних остатака манастирског комплекса, са наталоженим градитељским поступцима примењиваним у сразмерно дугом временском периоду од XIV до краја XVII века, када је манастир разорен, комплекс на локалитету. Кастаљан представља споменик изузетних вредности за проучавање и сазнања о времену Србије деспота Стефана Лазаревића, а нарочито за област Космаја која је у то време имала улогу великог верског центра." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.58779, 44.475281 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик стрељаним таоцима", "ref:RS:nkd": "SK806", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105734", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105734", "description": "Споменик стрељаним таоцима у Скели подигнут је новембра 1951. године на месту на коме је 14. августа 1941. године партизанска патрола напала и убила немачког команданта града Шапца. За одмазду је, следећег дана, овде стрељано 56 талаца из Скеле и доведених из Бањичког логора, а село Скела је спаљено. Вајар Божидар Обрадовић, замислио је и извео споменик у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца. Споменик је изведен у духу социјалистичког реализма. Поред спомен обележја налази се гробница са хоризонталном бетонском плочом и малом вертикалном надгробном меморијалном плочом. Цео простор је ограђен гвозденом, ниском, транспарентном оградом и рашчлањен каскадама." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.041626, 44.675821 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара задружна кућа Ранковића", "ref:RS:nkd": "SK807", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109022", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109022", "description": "Процес раслојавања и социјалних превирања у Србији, нарочито интензиван у првој половини XIX века, условио је формирање имућног друштвеног слоја који је располагао материјалним могућностима за градњу комплексније и раскошније стамбене архитектуре. Базирана на традицијама старе балканске архитектуре, сеоска кућа XIX века и на београдском подручју, користећи основне елементе ове, уноси новине у погледу грађевинских материјала, просторног распореда и обраде детаља. Тако формирана сеоска кућа достиже, а што је случај и са кућом Ранковића, изванредну монументалност и представља у ликовном смислу висок естетски доживљај. Кућа је бондручне конструкције постављене на дебеле храстове греде на ломљеном камену. Зидни испуни су од чатме, кровна конструкција је од дрвених рогова и греда, а покривач од ћерамиде. Дубок централни трем затворен је споља лучним аркадама и касније додатом дрвеном оградом. Кућа има правоугаону основу, са \"кућом\" као централном просторијом, око које су распоређење собе. \nУ целини посматрано Стара задружна кућа Ранковића одражава у погледу функционалности, примењене конструкције, архитектонског обликовања и ликовне обраде највиша стремљења водећег друштвеног слоја у време његове пуне афирмације у политичком и културном животу Србије. Кућа породице Ранковић је почетком осамдесетих година прошлог века премештена са првобитне локације на крају села у двориште основне школе у Дражевцу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.23134, 44.573816 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу", "ref:RS:nkd": "SK808", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105694", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105694", "description": "Надгробни споменик војводе Павла Цукића из 1817. године, лоциран је са леве стране сеоског пута који из центра села води у „Арнаутски крај“. Споменик је израђен од тврђег пешчара зеленкасте боје, који је коришћен за израду надгробника на широком подручју београдске околине. По облику и обради представља типски надгробни белег београдског подручја из периода два последња века. Челоглави споменик има облик издуженог квадра са заобљеним завршетком и испупчењем у средини, које иде целом дебљином каменог блока. Декоративна обрада изведена је уобичајеним поступком урезивања и плитке пластике, стилизованом представом људске фигуре која је такође типична за ово време и локалитет. Лепо отесана хоризонтална плоча нема никаквих украса. На појединим местима на горњој страни назире се урезана линија, која је ишла дуж бридова. Поред Цукићевог споменика пронађена су и два мања камена белега без натписа, дубоко утонула у земљу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.521849, 44.460162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа породице Жмурић", "ref:RS:nkd": "SK809", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109037", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109037", "description": "Кућа Жмурића је настала осамдесетих година XIX века као организована функционална и грађевинска целина за потребе живота и рада једног типичног сеоског домаћинства тога времена. Налази се на домаћинству које је у периоду заштите било је једно од ретких очуваних руралних целина овог типа на београдском подручју. Оваква збијена кућишта су настала спонтано и чине адекватан оквир за живот и рад мање породичне задруге, која крајем XIX века у селима београдске околине чини основну сеоску јединицу. Кућа Жмурића, осим што је централни објекат на домаћинству, значајна је и као појединачни споменик народног градитељства. Као типски представник такозване млађе моравске куће, веома присутне на београдском подручју, она илуструје, с једне стране, типску разноврсност народне архитектуре подручја, а са друге, неоспорне грађевинске и естетске квалитете те архитектуре. У оквиру кућишта од значаје су биле привредне и помоћне зграде због своје функционалности, архитектонске и ликовне обраде и традиционалне технике градње. Данас постоји само кућа, док су помоћни објекти порушени или потпуно девастирани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.612271, 44.593094 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Божићева кућа", "ref:RS:nkd": "SK81", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108256", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108256", "description": "Настала у првој половини XIX века као сеоска стамбена кућа на периферији варошице, Божићева кућа припада типу старије моравске куће. Правоугаона основа објекта подељена је на три просторије и трем са доксатом, док се подрум налази испод једног дела зграде. Зидана је у бондручној конструкцији са испуном од чатме и покривена четворосливним ћерамидним кровом са стрехама. Иако је скромније ентеријерске обраде, Божићева кућа својим архитектонским и етнографским квалитетима представља значајан допринос целокупном ансамблу старих грочанских кућа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.709693, 44.670962 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик и спомен костурница", "ref:RS:nkd": "SK810", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104628", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104628", "description": "Споменик са костурницом палим црвеноармејцима и борцима НОВ у биткама за Београд, подигнут је у Ритопеку октобра 1946. године. Пројекат споменика израдио је архитекта Момчило Белобрк, а рељефе архитекта Бранко Крстић. Замишљен је као доминирајућа вертикала, висине 12 m на узвишењу поред Дунава, да би могао да се сагледава и са веће удаљености." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.656953, 44.736697 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа народног хероја Лазе Стојановића, Кушиљево", "ref:RS:nkd": "SK811", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа народног хероја Лазе Стојановића, Кушиљево, О Свилајнац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Максима Горког 1, Светозарево", "ref:RS:nkd": "SK812", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. Максима Горког 1, Светозарево, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Учитељске школе, Светозарево", "ref:RS:nkd": "SK813", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда Учитељске школе, Светозарево, О (Светозарево) Јагодина" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Суреповој 1, Топола", "ref:RS:nkd": "SK814", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Зграда у Ул. Суреповој 1, Топола, О Топола" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Златенац", "ref:RS:nkd": "SK815", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1989-05-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105263", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105263", "description": "У летопису манастира Златенац постоји податак да је Црква Св. Врача подигнута 1427. године и да је у њој, по угледу на оближњу Манасију, радила „преписивачка школа“ све до 1811. године када су је Турци срушили. Црква је једнобродна грађевина са кубетом изнад наоса и полукружном олтарском апсидом на истоку. Од првобитне грађевина очуван је почетак лука на североисточном пиластру, који је формирао проскомидију према олтарском делу. Сачувани су још и богато профилисани венци, који су се налазили у зони поткуполних лукова на пиластрима. Западни портал је у потпуности очуван, са интервенцијама на северном довратнику. Црква је зидана од ломљеног камена у кречном малтеру, са правилним тесаницима на угловима од жућкастог пешчара. Омалтерисана је и окречена у бело. Унутрашњост је живописана, иконостас је нископреградни, новијег датума. Након 1980. године у порти цркве Св. Врача изграђена су два конака, летњиковац и звонара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.167049, 44.146772 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Окућница Павловић Јеврема, Трбосиље", "ref:RS:nkd": "SK816", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Окућница Павловић Јеврема, Трбосиље, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. арханђела Гаврила и собрашица", "ref:RS:nkd": "SK817", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109271", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109271", "description": "Црква Светог архангела Гаврила у Кусатку позната и као манастир Пиносава, подигнута је у периоду од 1841. до 1847. године на месту старе цркве брвнаре, у храстовој шуми три километра од центра села.\nИзведена је као једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се надовезује олтарски простор на истоку и припрата са масивним барокним звоником на западу. Спада међу ретке сакралне грађевине зидане од камена током XIX века у овом делу Србије. Фасадну декорацију одликује извођење кордон и кровног венца са акцентом на зону прозорских отвора са пиластрима повезаним стилизованим, сараценским луцима. Посебна пажња посвећена је обради западног и северног портала клесаних у камену и декорисаних геометријским и флоралним орнаментом.\nМермерне надгробне плоче постављене на соклу цркве, на источној и северној фасади, сведоче да се овде налазе гробови Милоја Поповића Ђака, Вујице Вулићевића кнеза смедеревске нахије и пуковника Ранка Мајсторовића члана Српског совјета. \nСтари иконостас осликао је 1832. године Јања Молер, али је он замењен високом олтарском преградом коју је 1929\/31. године урадио дебарски мајстор Нестор Алексијевић са синовима. У цркви се чувају вредне богослужбене књиге и предмети. Међу њима посебно се издваја златни путир који су 1844. године поклонили за откуп грехова Вујице Вулићевића његови синови.\nСевероисточно од цркве налази се собрашица, за коју се претпоставља да је подигнута у истом периоду кад и црква. У основи је правоугаоног облика, изведена на темељу од опеке који носи бондручну конструкцију од храстовог дрвета, са кровом на четири воде покривеним ћерамидом. Димeнзиjе собрашице су 11,25 x 3,85 м." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.82459, 44.423019 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK818", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101105", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101105", "description": "Црква Светих Петра и Павла у Рановцу подигнута је 1875\/76. године. Налази се ван центра села, на једном брегу. Изведена је у духу романтичарског историцизма. У основи је једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку, бочним певничким апсидама и звоником на западу. Просторно је подељена на једноделни олтарски простор, наос са петостраним певничким просторима и припрату са галеријом над којом је изведен звоник. Декорацију фасада одликују архитектонски елементи у виду кровног и подеоног венца, фриза слепих аркадица и детаљи изведени црвеном опеком, који својим обликом прате лучне завршетке правих и слепих монофора и окулуса. Посебна пажња посвећена је обради западне фасаде са наглашеним улазним порталом, осликаним нишама и лунетом, једним окулусом и витким звоником.\nИконе на олтарској прегради и живопис новијег су датума.\nЦрква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда. Нарочито се издвајају три иконе које су 1969. године утврђене за споменик културе. Реч је о иконама: Христ на престолу рад сликара зографа из средине XVIII века, Богородица са Светим Николом, Светим Јованом, Светим Георгијем, Светим Савом, Светим Симеоном и Светим Димитријем, рад пожаревачког сликара Живка Павловића из 1835. године и икона Светих Петра и Павла из 1837. године, рад сликара зографа са југа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.480654, 44.439106 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе и стара кућа у школском дворишту", "ref:RS:nkd": "SK819", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100078", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100078", "description": "Основна школа у Витежеву основана је 1894. године и прве године је радила у приватној кући. Наредне 1895. године пресељена је у школску зграду у центру села, поред главног пута, а први учитељ био је Павле Лукић. Све до Другог светског рата носила је назив „Државна народна школа Стеван Високи“. За време бугарске окупације служила је као затвор и стационар за официре, а била је и паљена. Темељи старе школе сачувани су источно од садашње школске зграде.\nЗграда основне школе у Витежеву је правоугаоне основе, орјентисана својом ужом страном према северу, односно према улици. Објекат је приземан, са подрумом само испод јужног дела. У организационом смислу подељена је на два дела. Део намењен ђацима има дугачак ходник из кога се улази у две учионице и једну канцеларију. Други део зграде је економски и има издвојен улаз. Ту су смештене кухиња и трпезарија, као и степениште за подрум и таван. Зидана је опеком старог формата. Кров је четвороводни, а кровни покривач бибер цреп. Подови у учионицама и канцеларији су дрвени.\nЈужно од школске зграде у дворишту се налази стара кућа са тремом из XIX века. Зидана је на темељу од ломљеног камена као чатмара, окречена споља и изнутра. Кров је четвороводни, а кровни покривач ћерамида. У организационом смислу зграда има четири просторије и трем, али нема димњак. У две просторије таванице су од шашовца и дрвених греда, док су у друге две олепљене коленикама. Под је од набијене земље. Током времена имала је различите намене, па је у једном периоду ту била смештена и месна заједница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.247267, 44.295422 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница", "ref:RS:nkd": "SK82", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108486", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108486", "description": "У костурници цркве Св. Димитрија у Лазаревцу сахрањени су посмртни остаци око 20.000 ратника погинулих у Колубарској бици. Колубарска битка, вођена од 16. новембра до 15. децембра 1914, једна је од највећих и најславнијих битака које је добила српска војска у Првом светском рату. Тада су ослобођене територије које је аустроугарска војска заузела раније током године а одложен је и улазак Бугарске у рат. Иницијатива за подизање цркве са костурницом датира из 1921. године, а изградња је отпочела 1938. године, према плановима архитекте Ивана Афанасјевича Рика. У току завршних радова, у бомбардовању Лазаревца 7. јула 1941. године била је знатно оштећена. После ослобођења је обновљена, а ново уређење крипте извршено је 1961. године. Тада су уведена савремена техничка и ликовна решења намењена посетиоцима. Поред рељефа вајара Михаила Томића, средишни простор крипте садржи скице и преглед тока и главних жаришта битке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.262646, 44.382219 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK820", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101102", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101102", "description": "Црква Свете Петке у Породину подигнута је у периоду од 1869. до 1872. године и налази се у центру села.\nУ основи је једнобродна грађевина са малом олтарском апсидом на истоку, бочним певницама и звоником уз западну фасаду. Просторно је подељена на олтар и наос, чији западни травеј са галеријом је преузео функцију припрате. Декоративна обрада фасада је изузетно скромна. Њу карактерише извођење архитектонских елемената у виду кровног венца, издужених и лучно завршених монофора, слепих окулуса и ниша, и у малтеру изведеног мотива крста на источној фасади. Посебна пажња је посвећена обради западне фасаде којом доминира звоник.\nОлтарски простор од наоса одваја иконостасна преграда изведена у класицистичком духу уз примену барокних декоративних елемената. Иконе на њој осликали су 1892. године сликари из Сомбора Димитрије и Зарија Мартиновић. Четири представе на зидовима бочних певница осликао је 1938. године руски емигрант Тодор Фарафанов.\nУ цркви се налазе вредни примери икона, богослужбених књига и сасуда, као и комада црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.222768, 44.319889 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије", "ref:RS:nkd": "SK821", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101082", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101082", "description": "Црква Светог Илије у Симићеву саграђена је 1901. године у центру села, према пројекту Министарствa грађевина.\nИзведена је у духу обнове српске средњовековне и византинске архитектуре. У основи је једнокуполна триконхална грађевина сажетог типa, са звоником на западу. Просторно је подељена на наос, на који се са источне стране надовезује олтарски простор, са северне и јужне стране певнички простори у виду конхи и на западу припрата са галеријом и звоником. Богату декорацију фасада чине архитектонски елементи у виду профилисаних подеоних венаца, кровног венца, фризова слепих аркадица, пиластера и прозори у виду монофора, бифора и розета. Посебно је наглашена западна фасада са улазним портиком у виду балдахина и великом бифором изнад које је у медаљону у малтеру изведена 1901. година као година градње.\nПо завршетку изградње храма постављена је висока олтарска преграда изведена у класицистичком духу уз примену барокно-рокајних дуборезних елемената. Занимиљиво је да се овом приликом као извођач који је поставио иконостас помиње вршачки сликар Жива Радак, док су иконе рад чешког мајстора. Сликарство овог иконостаса је на веома високом нивоу захваљујући мајсторском умећу његовог аутора. Иконе су распоређене у три зоне. У првој зони су престоне, у другој су иконе са представама из циклуса Великих празника, док је у завршници икона Свете Тројице и шест медаљона са светитељима.\nЗидно сликарство је сведено на осликавање површина имитирањем мермера и извођење декоративне геометријско-флоралне орнаментике у наглашавању архитектонских елемента.\nЦрква поседује и вредне покретне иконе, богослужбене књиге и сасуде из XIX века и комаде црквеног мобилијара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.211536, 44.396006 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Војислава Стефановића", "ref:RS:nkd": "SK822", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99821", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99821", "description": "Водeницa Војислава Стефановића налази се на реци Пeк у aтaру сeлa Кусићe звaном Доњe врбe. Сaгрaђeнa je почeтком XX вeкa нa остaцимa стaрe водeницe. Данашњи облик добила је темељним поправкама 1934. године, када су од шест камена избачена два и дограђена бочна соба.\nОснова је у облику ћириличног слова Г и вeћих je димeнзиja 17.10 x 5.00 м са бочним делом 4.00 х 8.00 м. Објекат се сaстоjи од водeницe, ходникa, помељарске собе, млинареве собе и још једне помоћне просторије у којој се налазио пети камен. Тeмeљи су од ломљeног кaмeнa, сeм дeлa изнaд водeничког jaзa гдe сe нaлaзe дрвeнe грeдe постaвљeнe нa побиjeнe стубовe. Стубови су побиjeни у три рeдa, горњим дeлом су учeпљeнe у aрхитрaвнe грeдe, a глaвну зглобну вeзу измeђу њих чинe гвоздeнe клaнфe. Зидови су од опeкe, осим у водeници гдe су од чaмових дaсaкa. Кров je сложeн, кровни покривaч je бибeр црeп.\nЗa рaд водeницe довeдeнa je водa сa рeкe Пeк водeничним jaзом. У водeници сe нaлaзe чeтири водeничкa кaмeнa, порeђaнa у низу и свaки рaди зaсeбно прeко свог мeхaнизмa коjи je изрaђeн у духу трaдиционaлнe нaроднe изрaдe, сa достa кaрaктeристичних eлeмeнaтa и дeтaљa.\nВоденица је тренутно напуштена и постепено пропада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.530003, 44.733836 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Светомира Миладиновића", "ref:RS:nkd": "SK823", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100919", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100919", "description": "Кућa je подигнута у цeнтру сeлa Островa у првоj половини XIX вeкa. Налази се на равном терену, повучена у односу на улицу.\nКућa je призeмнa сa подрумом, a сa вишe одeљeњa: „кућa”, три собe, ходник и просториja коja подсeћa нa зaтворeни доксaт. „Кућа“ је централна просторија са два огњишта која су служила и за загревање осталих просторија. Карактеристично је да још постоје и задња врата на „кући“. Првобитно је највероватније имала отворен трем са доксатом изнад улаза у подрум, али је у некој фази овај простор затворен.\nКућа je прaвоугaоне основе димeнзиja 12.60 x 6.60 м. Тeмeљи су од ломљeног кaмeнa у блатном малтеру, зидови су бондручнe конструкциje сa испуном од чaтмe. Таванице су у ходнику, „кући“ и гостинској соби од шашоваца, а у осталим просторијама од коленика. Кров je чeтвороводни, a кровни покривaч ћeрaмидa.\nПо вeличини и функционaлноj оргaнизaциjи просторa овај објекат припaдa рaзвиjeном типу сeоскe кућe. Овај објекат данас више не постоји." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.444997, 44.767061 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Милана Гајића", "ref:RS:nkd": "SK824", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100915", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100915", "description": "У нeпосрeдноj близини цeнтрa сeлa Мaлeшeва налази се кућa Милaнa Гajићa. Сaгрaђeнa je почeтком XX вeкa у духу трaдиционaлног нaродног грaдитeљствa.\nКућа je прaвоугaоне основе димeнзиja 11.40 x 3.80 м. Тeмeљи су од ломљeног кaмeнa прeко коjих нaлeжу хрaстовe грeдe тeмeљaчe. Зидови су бондручнe конструкциje сa испуном од долмe. Кров je чeтвороводни, a кровни покривaч je од ћeрaмидe постaвљeнe нa ширим цeпaним хрaстовим дaскaмa.\nУнутрaшњи простор сaстоjи сe од „кућe” коja зaузимa цeнтрaлно мeсто и у њоj сe нaлaзи отворeно огњиштe и двe собe, jeдне вeће и друге мaње, коje су опрeмљeнe прeдмeтимa мaтeриjaлнe културe овогa крaja сa почeткa XX вeкa. У „кући“ се налази отворено огњиште са оџаклијом.\nКућа је након обрушавања крова срушена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.606514, 44.621812 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Стојадиновић Здравка", "ref:RS:nkd": "SK825", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100920", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100920", "description": "У селу Јошаница, засеоку Пискуша, у другој половини XIX века саграђена је кућа Здравка Стојадиновића. Припада развијеном типу куће са тремом и три просторије. Саграђена је у дворишту на благој падини. Грађена је на темељу од ломљеног камена, са зидовима од притесаних храстових талпи. Зидови су делимично олепљени блатом и окречени. Кров је четороводни, покривен ћерамидом. Димензије основе су 10,15х5,65 м.\nОрганизација простора је заснована на традиционалном распореду просторија. На трему су формирана два улаза, један за „кућу“ са мањом собом, а други за стасину - помоћну просторију која је служила за смештај посуђа, каца, алата и сл. У североисточном углу „куће“ налази се отворено огњиште са гвозденим веригама.\nНа жалост, иако представља леп пример нашег народног градитељства, кућа је срушена крајем XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.708311, 44.283413 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара кућа Стојановић Ненада", "ref:RS:nkd": "SK826", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101177", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101177", "description": "Недалеко од центра села налази се кућа Стојановић Ненада, саграђена почетком XX века и припада развијеном типу моравске куће. У основи је подужна грађевина, са тремом и три просторије. Грађена је у бондручној конструкцији са испуном од притесаних храстових греда, на темељу од ломљеног камена. Зидови су споља и изнутра олепљени блатом и окречени. Кров је четороводни, покривен ћерамидом. Димензије основе су 10,25х6,00 м.\nКућа је орјентисана према западу и у том делу је формиран дугачак трем са моравским луцима. Организација простора заснована је на традиционалном начину распореда просторија. У трему су формирана два одвојена улаза, један за велику собу, а други за „кућу“ и мању собу. У „кући“ је сачувано отворено огњиште са гвозденим веригама. Подови у свим просторијама су од набијене земље, а таванице од шашоваца.\nОбјекат представља леп пример наше народне архитектуре, развијеног типа моравскe куће какве се у овим крајевима јављају у XIX и почетком XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.76618, 44.261 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Добрила Ивковића", "ref:RS:nkd": "SK827", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99822", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99822", "description": "Водeницa Добрилa Ивковићa нa рeци Млaви у Мaлом Лaолу налази се на самом излазу из села путем за Велико Лаоле. Сaгрaђeнa je прeд крaj XIX вeкa.\nОсновa водeницe je у облику ћириличног словa „Г”, димeнзиja 12.46x7.70x2.80м. Унутрaшњи простор сe сaстоjи од водeницe и водeничкe собe која је дозидана 1963. године. Тeмeљи водeницe су од кaмeнa, a водeничкe собe од бeтонa. Зидови су бондручнe конструкциje, a испунa зидовa je од хрaстових тaлпи, док је воденичка соба зидана опеком и није малтерисана. Кров je сложeн, a кровни покривaч je ћeрaмидa.\nУ водeници се нaлaзe чeтири водeничкa кaмeнa сa потрeбним мeхaнизмом зa млeвeњe. Водeнички кaмeнови су постaвљeни у низу, jeдaн порeд другог до jужног зидa водeницe. Истовремено када и воденица до сaмe водeничкe брaнe, а нa око 20 м jужно од водeницe, сaгрaђeнa јe и водeничкa штaлa.\nВодeницa припaдa рaзвиjeном типу обjeкaтa овe врстe, jeр сe првобитно у њоj нaлaзило шeст водeничких кaмeновa и кaо тaквa прeдсaтављaла jeдну од нajвeћих водeницa у овом крajу.\nВоденица је данас препокривена савременим црепом и у добром је стању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.461263, 44.320622 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица Ђорђа Трифуновића", "ref:RS:nkd": "SK828", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99825", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99825", "description": "На Мелничкој реци, поред пута за Браничку реку, око 800 м од центра села налази се Водeницa Ђорђa Трифуновићa. Сaгрaђeнa je у првоj половини XIX вeкa, a њeн први влaсник био je Пaуљ Мaтejић, чувeни воjводa из Првог српског устaнкa, који се нарочито прочуо након битке на Чегру 1809. године.\nВодeницa je спрaтнa сa прaвоугaоном основом, димeнзиja 8.30 x 5.80 м. Тeмeљи су од нeобрaђeног кaмeнa, a призeмни и спрaтни зидови су мaсивнe конструкциje, зидaни црвeним кaмeном пeшчaром и њиховa дeбљинa je 0.65 м. Кров je чeтвороводан, a кровни покривaч je ћeрaмида.\nЗгрaдa водeницe имa призeмни и спрaтни дeо. У призeмном дeлу сe нaлaзи водeницa сa двa водeничнa кaмeнa и собa зa водeничaрa. Спрaтни дeо, коjи je служио зa стaновaњe влaсникa, сaстоjи сe од двe просториje, тзв. „кућe” у коjоj сe нaлaзи огњиштe и собe.\nУ овом делу Србије ово је јединствен пример да се у једном објекту налази воденица и кућа.\nДо скора, због солидне израде и масивног система градње, воденица је била у релативно добром стању, али јој се кров обрушио и сада убрзано пропада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.53757, 44.393744 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петра и Павла", "ref:RS:nkd": "SK829", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107727", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107727", "description": "Црква Светих Петра и Павла у Лозовику грађена је у периоду од 1890. до 1893\/4. године. Налази се недалеко од центра села у пространој порти заједно са црквом брвнаром из 1831. године. О години изградње цркве сведочи натпис на плочи од белог мермера: „Општине лозовичко-сараорачка подигоше овај храм за владе српског краља Александра I и митрополита Михајла 1894. г.“\nУ литератури се најчешће наводи да је рађена по пројекту архитекте Душана Живановића, док новија истраживања, на основу сличности са црквом у Рачи Крагујевачкој, као могућег аутора пројекта наводе окружног инжењера Емануела Сандера. \nИзведена је у класицистичком духу уз примену елемената барока. По типу је једнобродна грађевина, просторно подељена на наос на који се са источне стране надовезује олтарска апсида, са северне и јужне стране полукружни певнички простори и припрата са галеријом и звоником на западу. Скромна декорација фасаде обогаћена је полихромијом, односно употребом окер и теракоте у наглашавању архитектонских елемената - фриза слепих аркадица, пиластара, слепих окулуса и прозорских отвора у виду монофора. \nИзузетно вредну уметничку целину у цркви представљу иконе на иконостасној прегради изведеној у класицистичком духу, као дела најпознатијих и најбољих српских сликара друге половине XIX века: Ђорђа Крстића, Стеве Тодоровића, Живка Југовића, Петра Раносавића, Ђорђа Миловановића и Димитрија Андрејевића. Рађене су техником уља на платну кашираном на дрвену подлогу.\nЦрква поседује и вредне примере покретних икона, богослужбених књига и сасуда из XVIII и XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.086011, 44.474192 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанске куће у Ул. Кнез Михаиловој бр. 46, 48, 50", "ref:RS:nkd": "SK83", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103682", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103682", "description": "Ретко сачуван јединствен спојени блок зграда, карактеристичан је за архитектуру и урбанизам Београда седамдесетих година XIX века. Саграђене истовремено, 1869-1870. године, ове куће стамбено-пословне намене спадају међу прве подигнуте зграде у новопројектованој улици по Регулационом плану Емилијана Јосимовића из 1867. године. Оне су део значајног трговачког центра Кнез Михаилове улице и најизразитији документи из времена његовог настајања после плански проведене реконструкције старе вароши. Куће су јединствене по архитектонском садржају, намени и стилској обради. Обликоване су у тада савременом духу историјских стилова, претежно са елементима романтизма и академизма. У развоју београдске архитектуре означавају напуштање бондручне конструкције и балканске традиције и прихватање савремених европских грађевинских конструкција и архитектонских стилова, као одраз социјалних и културних промена. Кућа број 46 припадала је трговцу Вељку Савићу, у броју 48 налазила се „Крстина механа“, а у броју 50 кућа Хрисанте Кумануди. Сви они су били угледни житељи Београда и оставили трага у интензивном развоју Београда после предаје града кнезу Михаилу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454765, 44.819305 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Рођења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK830", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101033", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101033", "description": "Црква Рођења пресвете Богородице у Милошевцу подигнута је 1870. године. Ова година опречна је податку, који се често наводи у литератури, да је њу градио Јохан Кригер 1842. године. \nИзведена је у класицистичком духу, као једнобродна грађевина са куполом. Просторно је подељена на олтарску апсиду на истоку, наос са правоугаоним певницама и припрату са галеријом и звоником на западу. Обраду фасаде карактеришу архитектонско-декоративни елементи попут подеоног и кровног венца, фриза слепих аркадица и пиластара, прозорски отвори у виду монофора и наглашени портали.\nИзузетну уметничку целину у цркви представљају иконе на олтарској прегради изведеној у класицистичком духу, рад Николе Марковића иконописац из Пожаревац. Унутрашње зидове цркве карактерише посебан ефекат обједињавања простора сликаном имитацијом мермера тзв. мраморисање, флорално-геометријски орнамент који прати архитектонске елементе и сликани медаљони.\nЦрква поседује вредене примере богослужбених књига, сасуда и икона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.11025, 44.441906 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Георгија", "ref:RS:nkd": "SK831", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101076", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101076", "description": "Црква Светог Георгија у Новом Селу подигнута је 1893. године.\nИзведена је у духу романтизма, као једнобродна грађевина просторно подељена на олтарски простор на истоку, наос са бочним певницама и припрату са галеријом и звоником на западу. Фасадну декорацију одликује подела на зоне, извођењем вишеструко профилисаног кровног и три подеона венца, од којих један прати облик лучно завршених прозорских отвора у виду монофора и окулуса, а други испод кровног венца дефинише зону са детаљима у облику слепих окулуса и квадрата изведених у малтеру. Обради западне фасаде посвећена је посебна пажња почев од портала наткривеног малим тремом на две воде, извођењем две слепе полукружно засведене нише и окулуса, као и бифором у завршници масивног звоника.\nИконе на иконостасној прегради радила су двојица непознатих мајстора, техником уља на платну кашираном на дрвену подлогу.\nУ цркви се налазе вредни примери богослужбених књига, сасуда, икона и комада црквеног мобилијара. \nУ знак сећања на погинуле ратнике из овог краја у ратовима за ослобођење Србије 1912-1918. године у порти је подигнут споменик од сивог мермера у облику обелиска." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.091375, 44.259915 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Камени мост на Буровачкој реци", "ref:RS:nkd": "SK832", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100236", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100236", "description": "Камени мост, којим је премошћена Буровачка река, налази се на путу који од села Буровац води према Петровцу на Млави. Овај у прошлости веома важан пут, повезивао је стари Цариградски друм са Горњачком клисуром и даље са Мајданпеком и Бором, великим рударским центрима. Случајни археолошки налази у непосредној близини моста, као и истраживања архивске грађе, потврдила су да је на овој локацији, много пре подизања овог Каменог моста, постојао неки стари мост. У веродостојност тезе о постојању много старијег моста, који се некада налазио на месту данашњег, и на чијим темељима је по причању мештана 1910. године подигнут данашњи Камени мост, упућује и историјски значај комуникације на којој се мост налази. Релативно уско, али прилично дубоко корито Буровачке реке, премошћено је масивним каменим мостом дужине 18.50м и ширине 4.70м. Мостовску структуру чине два засведена отвора за проток воде и између њих централно постављени носећи стуб. Изнад отвора за проток воде, изведени су полуобличасти сводови, које са обе стране речног корита прихватају обални зидови. На средини моста, сводове прима централни стуб са угаоним ојачањем изведеним у виду кљуна. Ово ојачање служи за разбијање снажног водотока. Мост је изведен од правилних, фино обрађених камених квадера уједначених облика и величина. Све спојнице, како радијалне на челима сводова, тако и додирне на доњој сводној површини-плафону свода, изведене су прецизно и испуњене малтером. Код оба свода, линије интрадоса и екстрадоса су правилне и прецизно изведене, а све спојнице прописно превезане. Опорци сводова су наглашени, у функционалном смислу наменски обрађеним каменим блоковима трапезоидног пресека. Сводови се завршавају хоризонталним подеоним венцем правоугаоног пресека који истовремено одваја ограду моста, која је изведена од танких насатично постављених камених блокова, од завршног слоја шетне стазе од макадама.\nИако припада млађој групи камених мостова овог типа, конструктивно решење моста преко Буровачке реке се истиче посебно изведеном композицијом маса свода које прихвата централни стуб, специфичном конструкцијом супраструктуре (од темена до темена свода) и карактеристичном равном нивелетом.\nИзузимајући Стари камени мост у Смедеревској Паланци, који је данас потпуно затрпан, мост на Буровачкој реци представља једини сачувани камени мост на територији Браничева и Подунавља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.375178, 44.27369 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Економске школе \"Владимир Перић-Валтер\"", "ref:RS:nkd": "SK833", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1989-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108466", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108466", "description": "Економска школа саграђена је 1929. године по пројекту архитекте Јосифа Најмана за смештај трговачке школе која је као просветна установа основана 23. септембра 1844. године под називом Послено–трговачко училиште. Подигнута је средствима „Задужбинског фонда Васе и Николе, браће Радојковић“, трговаца из Београда. Зграда Економске школе, пре тога Трговачке академије, неодвојива је компонента прогресивног развоја средње економске наставе у Србији и битан чинилац у укупном друштвеном развоју Србије у време њеног процвата након стицања државне самосталности. Развој економске наставе, започет оснивањем првих полуприватних економских школа, достигао је врхунац тридесетих година XX века, управо подизањем ове зграде. \nАкадемски конципирана грађевина подређена функцији за коју је изграђена, захваљујући угаоном положају добила је две бочне и једну централну фасаду која фланкира засечени угао. Фасаде су решене само степеновaњем крила и централног дела, сведеном" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465654, 44.816487 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Прве београдске гимназије", "ref:RS:nkd": "SK834", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1989-12-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107248", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107248", "description": "Зграда је саграђена 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Ова зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније, 1839. године, као друга гимназија у Кнежевини Србији. За дуги низ година постојања и деловања, ова значајна просветна установа имала је изузетан образовни и друштвени значај, као и посебну културну мисију у Србији и у областима које су још биле под турском влашћу. У њој су стваране бројне генерације ученика који су постали познати државници и војсковође, политичари, уметници, научници и професори, и који су омогућили да Србија заузме достојно место међу напредним земљама Европе, а ова школа најистакнутије место у српском школству." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.465295, 44.82109 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Иван кула", "ref:RS:nkd": "SK835", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102291", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102291", "description": "Иван Кула је неистражен средњовековни град, и први пут се помиње за време Деспотовине 1412. године као Иванов град, под влашћу Деспота Стефана Лазаревића. Именом се везује за косаничког војводу и епског јунака Косанчић Ивана, који је по народном предању погинуо у Косовском боју 1389. године.\n Остаци града \"Иван Кула\" налазе се на једном узвишењу, односно на врху вулканске купе у непосредној близини куршумлијских села Заграђе и Иван Кула, у Општини Куршумлија. Основа града је била у облику мањег неправилног троугла димензија: 7х9х23 метара, у чијем се источном делу налази монументална кула \"браниља\" квадратног облика-донжон кула.Правоугаоне је основе и сачувана до висине од 14м." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.410268, 42.950009 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда комунистичке општине", "ref:RS:nkd": "SK836", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109342", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109342", "description": "Зграда Народне библиотеке Стеван Сремац (Прва Комунистичка општина) налази се на углу Улица Боривоја Гојковића и Трг Павла Стојковића у Нишу. Подигнута је 90-их година XIX века. Дело је непознатог архитекте. \nПо стилским елементима зграда представља објекат грађанске архитектуре на прелазу из XIX у ХХ век. Постављена је угаоно, са фасадом симетричне композиције и правилним распоредом. Унутрашњост зграде се одликује складним распоредом просторија. \nУ периоду пре Првог светског рата у овој згради је била смештена управа нишке општине. Од 1920 – 1921. године у њој је деловала комунистичка општина на челу са предсредником Павлом Стојковићем. У овој згради је донета Декларација комунистичке општине којом је остварена општинска самоуправа. Доношењем Обзнане 1920. године и Закона о заштити државе 1921. године забрањена је делатност КПЈ а комунистичка општина је укинута.Од 1959. године у овој зград се налази Народна Библиотека." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.892803, 43.317477 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хотела \"Парк\"", "ref:RS:nkd": "SK837", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108725", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108725", "description": "Зграда хотела Парк поседује локацију у строгом центру града, у улици 7. јули, на КП 355 КО Ниш „Бубањ“. \nПрви је јавни објекат у Нишу са свим карактеристикама модерне архитектуре. Грађен је од 2. јуна 1936. године до 31. октобра 1937. године по пројекту београдског архитекте Александра Секулића. Власник хотела је познати нишки гвожђарски трговац Живко Стојиљковић, који је веч око 1925. године поседовао аутоматске млинове у Кумнову и Лесковцу. Сама зграда представља веома простран грађевински блок, у чијем је саставу ресторан са великом и малом салом и летњом баштом, бар и хотелске собе, све у оквиру главног тракта висине П+2 са приземљем, мезанином и подкровљем. \nУ Периоду до Првог светског рата на овој локацији и на локацији Градске куће, налазио се Хафис пашин конак, који је у рату изгорео. За време Другог светског рата зграда је коришћена као дом немачких официра: „Soldathensheim“. Године 1941. члан СКОЈ-а Александар Војиновић, бацио је бомбу на простор велике сале, усмртивши и ранивши групу официра која се тамо налазила. После рата хотел је до 1961. године користила ЈНА као свој „Дом Прве армије“. \nУ јесен 1986. на хотелу је постављено спомен плоче, која рељефно представља експлозију бомбе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897254, 43.322092 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Група зграда које чине недељиву целину, Ул. М.Тита 12, 14 и 16, Ниш", "ref:RS:nkd": "SK838", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108726", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108726", "description": "Између два светска рата Обреновићева улица се брзо развијала: градиле су се палате, кафане, занатске радње европског изгледа.\nНа самом улазу у Обреновићеву улицу у Нишу, са десне стране, данас су стављене под заштиту државе две зграде у духу модерне: некадашња палата Нисим и низ зграда над којом је данашњи тржни центар Горча. \nПалата Нисим коју су изградили браћа Нисим (трговци из Ниша) имала је приземље у коме су биле смештене продајне просторије док су спратови били намењени за становање.Објекат је изграђен почетком XX века у духу модерне а њен пројектант био је Јосиф Албала. Ова троспратна зграда својим волуменом истиче намену објекта и унутрашњу организацију простора. Плитке фасадне каналуре постављене су између прозорских отвора, на тај начин, заједно са игром првог и другог плана фасадних равни, заобљеним угловима тераса и треће етаже визуално се смањује масивост и непробојност објекта у тада већ популарној употреби бетона.\nНиз зграда, које данас надвисује тржни центар Горча, су богато украшене зграде сајџије Михајловића, чију је доградњу пројектовао архитекта Александар Буђевац. \nНиз ових зграда, с обзиром да су грађене по принципу куће у низу, међусобно раздваја денивелација у висини венца суседног низа. Зграде се састоје од приземља са високим порталима и спрата са ритмички постављеним прозорима (којима је наглашена хоризонталност као и симетричност објеката). Обрада фасаде је у духу класицизма са елементима сецесије, која је највише видљива на групи зграда са централном терасом од кованог гвожђа са биљним орнаментима. Прозори су наглашени имитацијама декоративних стубића на бочним странама прозора и тимпанонима. У горњим етажама протежу се фризеви, кружни отвори са гравурама у металу. Пиластри са капителима чине следећи низ декоративних елемената на фасади који својом ритмичношћу дају строгост целој композицији и могућност надовезивања са суседним низом (у коме преовладавају јасне форме са прочишћеним и поједностављеним елементима на фасади) у једну нераздвојиву целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895219, 43.320297 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 22", "ref:RS:nkd": "SK839", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102437", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102437", "description": "Данашња зграда Америчког кутка, која је припојена уз тржни центар Горча, обухваћена је њеном надоградњом помоћу стаклених панела. Рађена је, по наруџбини, у духу еклектицизма. Спратности је П+2 и за висину једне етаже надвисује суседне објекте. Фасада је складно украшена архитектонском пластиком, вајарски обликованим елементима биљних мотива и женским главама на горњој етажи. Препознатљиви детаљи на фасади су балкони и еркери који дају упечатљивост овом објекту, распоређени тако да наглашавају симетрију објекта. Високе етаже са високим прозорским отворима елегантно издуженије прочеље објекта. \n На овај објекат се надовезује и такозвана \"Динићева\" кућа која заједно са суседним објектима у низу чини недељиву целину.Зграда је зидана у другој деценији XX века. Одликује се уским фасадним лицем са богатом плиткорељефном декорацијом и медаљонима у зони атике у вештачком камену, пространи балкон и аутентични елементи и детаљи фино профилисаних излога и портала. У овој кући је некада била златарска радња, а грађена је почеком XX века у стилу академизма. Кућа је спратна, веома узаног прочеља ослобођена декорација у приземљу и спрату са плитком рељефном декорацијом у вештачком камену у зони атике. Приземље објекта чини високи портал док је целом дужином спрата балкон са гвозденом оградом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89509, 43.319929 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Контумацка капела Св. Рока", "ref:RS:nkd": "SK84", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107696", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107696", "description": "Подигнута је 1836. године за време контумацког директора Франца Минаса, по плановима градитеља Јосифа Фелбера, а на месту старије католичке контумацке капеле. Обликована је у духу барока, једноставно и доследно. Једнобродна грађевина са полукружном апсидом подељена је на шест травеја. Њен карантински карактер изражен је у основи која поред главног улаза има и шесторо врата, по троја на свакој подужној фасади. Овај храм као и православна капела једини су материјални остаци Контумаца, важне привредне и санитарне установе пограничног Земуна. Фонд покретних дела споменичког значаја у капели Св. Рока састоји се од слика насталих у XIX веку. Међу њима су дела сликара Живка Петровића, Александра Машића, Дражанског и непознатих аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.409627, 44.841226 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 28", "ref:RS:nkd": "SK840", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100171", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100171", "description": "Објекат грађен у духу академизма, са изражајним карактеристикама функционалног решења зграде, састоји се од приземља и два спрата. Први спрат чине симетрично распоређени прозори без присуства других декорација. По целој дужини друге етаже протеже се истурени еркер и два мања балкона, где доминирају високи прозорски отвори и секундарна архитектонска пластика. Низови прозорских отвора који су распоређени на свим етажама дају фасади и хоризонтални акценат." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895053, 43.319777 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 30", "ref:RS:nkd": "SK841", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108727", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108727", "description": "Објекат је саграђен крајем XIX и почетком XX века, у духу еклектицизма. Састоји се од приземља где су смештена два портала (између којих је главни улаз у објекат) и спрата са ритмички распоређеним дрвеним прозорским отворима и централно позиционираном терасом и оградом са флоралним елементима од кованог гвожђа. Прозорски отвори су декорисани имитацијама античких стубића док су ивице објекта наглашене масивним вертикалама састављеним од камених блокова ритмички повезаних са подеоним и кровним венцем самог објекта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894968, 43.31972 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 32", "ref:RS:nkd": "SK842", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108728", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108728", "description": "Угаони објекат мањих димензија спратности П+1 израђен је у духу еклектицизма са елементима неоренесансе. Високи портали у приземљу и ритмично постављени прозори на спрату са угаоном куполом и еркером, који наглашава улазну партију, већ сами по себи дају доминантну и смирену форму самом објекту. Обрада фасадних површина поред имитације стубова око прозора и пиластра, који ритмички деле фасадно платно на сегменте, новину представљају и рустично-уметнички декоративни елементи у горњим етажама објекта и на куполи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894998, 43.319665 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 67", "ref:RS:nkd": "SK843", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108729", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108729", "description": "У Обреновићевој улици у Нишу (прекопута тржног центра Калча) налази се угаона зграда са приземљем и два спрата, некада власништво нишког кројача мушких одела, Стојана Живковића. Грађена је 1928. године. По средишњем делу спратова је еркерни простор, док су лево и десно од њега балкони са оградама од кованог гвожђа. На еркерном простору, између првог и другог спрата је мања геометријска декорација у вештачком камену са монограмом власника објекта. Кровна површина зграде је мансардна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894812, 43.317958 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Црвеног крста", "ref:RS:nkd": "SK844", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108730", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108730", "description": "Зграда Црвеног крста у Обреновићевој улици у Нишу подигнута је 1921.године у духу еклектицизма. Кућа је спратна са великим продајним простором у приземљу. На спрату је била смештена прва организација Црвеног крста која је почела да ради у послератној Србији. После другог светског рата Сава Костић, који је био познат у Нишу по својој активности у организацији Црвеног крста, поклонио је ову зграду нишкој организацији Црвеног крста где се она и данас налази. \nФасаду чини симетрија са централним балконом од кованог гвожђа изнад које су седеће фигуре дечака и девојчице са флоралном декорацијом и монограмом зграде. Објекат обилује архитектонском пластиком која је нешто другачија у парапетном делу прозорских отвора, лево и десно од централног балкона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894774, 43.317723 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. М.Тита 122", "ref:RS:nkd": "SK845", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100169", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100169", "description": "Зграда у Обреновићевој улици број 122 датира са почетка XX века. Припада трговачко-стамбеном објекту са приземљем и два спрата. Фасада је обрађена у духу модерних схватања у вештачком камену. Целом дужином првог спрата протеже се балкон, од пуне ограде, који је на угловима објекта нешто истуренији. На другом спрату централно позициониран балкон од кованог гвожђа, док је лево и десно од њега два кружна медаљона са представама жене у седећем ставу. Изнад централног балкона налази се већа стојећа фигура девојке са скиптром у руци. Облик и распоред отвора на објекту су идентични и на првом и на другом спрату. Један од занимљивијих детаља на овом објекту чини и атика која се каскадно пење и даје монументалнији изглед објекта. Овај објекат је једини сачуван у низу савремене архитектуре која га окружује." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.894415, 43.316117 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Основне школе \"Љупче Николић\"", "ref:RS:nkd": "SK846", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103795", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103795", "description": "Зграда Основне школе „Љупче Николић“ у Алексинцу је саграђена за потребе гимназије 1936. године по пројекту инг. Милорада Дивца, и својим габаритом излази на улице Др. Тихомира Ђорђевића и Леле Поповић. Води се под улицом Др. Тихомира Ђорђевића, бр. 10. Својом масом, положајем и изгледом остварује у потпуности за оно време успело архитектонско решење као угаоно, са наглашеним угаоним фасадама према тргу са црквом. У спољној архитектури присутна је појава такозваног модернизма, који је имао утицаја средином и крајем тридесетих година XX века, без појаве орнаменталне пластике и декорације везане за утицаје ранијих стилова. Као уступак академизму, јавља се класично обликован истакнут улазни трем са портилом од шест дорских стубова, архитравом, фризом са представама триглифа и метопа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.707507, 43.542432 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK847", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101782", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101782", "description": "Црква Св. Николе поседује локацију у склопу најужег градског језгра Алексинца на катастарској парцели бр. 3997. К О Алексинац, захваћеној улицама Тихомира Ђорђевића, Леле Поповић и Аце Милојевића. Саграђена је 1838. године за време владавине књаза Милоша Обреновића. \nУ основи црква је једнобродна са полукружном олтарском апсидом и истовременим бочним певницама, те на тај начин представља триконхос. Зидови цркве у ентеријеру ојачани су масивним пиластрима, а конструкција се састоји из полуобличастог свода са ојачањем у продужетку завршетка пиластра изнад капитела. На западној страни, споља, из саме масе грађевине израста високи звоник правилне четвороугаоне основе, са високим барокним завршетком. Кров цркве решен је на две воде покривен биберним црепом, а кровови бочних певница и апсиде над полукружном основом, ћерамидом. Спољна декорација обилује фасадном пластиком карактеристичном за то време када је и црква настала, у комбинацији стилске обраде под утицајем Византије, романтике и неоренесансе. Сликарство на иконостасу цркве дело је локалних мајстора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.707719, 43.542532 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Учитељске школе- зграда Суда", "ref:RS:nkd": "SK848", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101781", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101781", "description": "Зграда старе учитељске школе у Алексинцу својим габаритом непосредно захвата простор између улице Др. Тихомира Ђорђевића, Аце Милојевића и Буцакове на катастарској парцели бр. 1247\/1. Саграђена је последњих година 19. века, године 1896. за потребе школства по пројекту Душана Живковића и Драгутина Ђорђевића. Како је те године Учитељска школа из Ниша премештена у Алексинац, алексинака општина уступа ову школску зграду Учитељској школи. Један од професора био је Др. Тихомир Ђорђевић. Зграда има приземље и спрат са централним степеништем и симетричким рапоредом учионичких просторија. Унутрашњи распоред просторија у односу на првобитно решење према пројектном задатку за изградњу саме зграде као школе, остао је до данас неизмењен. Симетричност композиције, одражава се и у односу на спољни изглед грађевине, посматран са главном фасадом из улице Аце Милојевића, тако што поред ритмички уједначеног броја и распореда прозорских отвора у оба стажа дуж вног фасадног тракта и сами бочни ризолити својим положајем и изгледом доприносе оваквом утиску. Зграда припада стилу еклектичког ренесанса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.708651, 43.542557 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Мушке основне школе- Центар за образовање при Радничком универзитету", "ref:RS:nkd": "SK849", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99041", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99041", "description": "Грађена је у периоду од седамдесетих година 19. века. Лоцирана је недалеко од најстрожег градског центра. Облик основе саме пколске зграде у виду трапеза са дужином фасадних трактова од по 13,00 и 18,00 метара условљен је положајем земљишне парцеле у односу на улице. Сама зграда састоји се из подрума, високог приземља и надвишеног таванског простора. Озидана је масивно, а улаз у њу дат је из дворишта и смештен у средишту основе. У спољној архитектури у односу на фасадна решења преовладавају романтичарски утицаји са елементима стила у комбинацијама романтике, неоренесансе, а донекле и византије, што је била једна од карактеристика код обликовања, нарочито јавних зграда у то време. У оквиру централног градског језгра зграда заузима истакнути положај, тако да својом појавом представља материјално сведочанство урбаног развоја градског језгра Алексинца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.71053, 43.542189 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом Мике Аласа", "ref:RS:nkd": "SK85", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105604", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105604", "description": "Кућа чувеног српског математичара Михаила Петровића Аласа подигнута је 1910. године по плановима архитекте Петра Бајаловића. Спратна зграда обликована је на традиционалан начин, док је главна фасада конципирана у складу са захтевима архитектуре почетка XX века, оживљена комбинацијом сецесијских флоралних мотива и елементима српско-византијског стила у виду шаховског поља. На фасади се издваја бочно постављен ризалит с лучно обликованим порталом, изнад кога је балкон са оградом од кованог гвожђа, надвишен троугаоним забатом. Михаило Петровић Алас (1868-1943) једно је од најзначајнијих имена српске науке. Био је професор Београдског универзитета, академик, теоретичар и истраживач, писац великог броја научних радова, путописа и студија о рибарству. Његовим залагањем у наставни систем образовања у Србији уведен је напредни научно-истраживачки метод. У својој кући на Косанчићевом венцу Мика Алас провео је готово цео свој животни и радни век." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451111, 44.817259 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Завичајног музеја", "ref:RS:nkd": "SK850", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107046", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107046", "description": "Зграда је вредан пример народног градитељства на теритотији Алексинца, највероватније је изграђена у првој половини XIX века. Својим положајем, зграда музеја заузима простор унутар дворишта по дубини парцеле, тако да је грађена слободно са свих страна. Има приземље и спрат са бондручком конструкцијом зидова, приближно правоугаоне основе и покривена је ћерамидом. Распоред просторија у приземљу и на спрату готово је истоветан, тако да се између две крајње просторије са стране, у средини јавља просторија са два огњишта (сарачана), који загревају крајње просторије. На спрату се дуж главне дворишне источне фасаде јавља трем у дрвеној конструкцији и доксатом, кога подухватају конзоле, ојачане лучним тајактама, тако да доксат у целини представља најинтересантнији део екстеријера ове куће у целини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.710666, 43.540812 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа", "ref:RS:nkd": "SK851", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99115", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99115", "description": "Зграда поседује локацију у оквиру ширег центра градског урбаног језгра Алексинца. Саграђена је 1903. године, као зграда за становање раскошног облика и димензија, у власништву трговца Илије Хаџи Илића. Са својом уличном фасадом излази на улице Момчила Поповића и Таушановићеву, из чега произилази да је сама зграда у основи решена под углом, захваћена овим двема улицама. Зграда је озидана масивно са издигнутим соклом од камених блокова правилног облика и приземљем над њом. У спољној архитектури приметна је монументална раскош,која је репрезентовала богатсво и углед њених власника.Архитектура зграде богатог еклестичког ренесанса остварена је под утицајем сличних зграда изграђених у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.71114, 43.540722 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Момчила Поповића 13", "ref:RS:nkd": "SK852", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99117", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99117", "description": "Саграђена је године 1911. као породична зграда за становање и поседује локацију у склопу ширег градског језгра.Заједно са својом окућницом (двориште са помоћним објектима), изграђена је у склопу уличног низа, тако да се својом главном уличном фасадом ослоња непосредно на регулациону линију улице. Састоји се из подрума и приземља. У спољној архитектури присутна је обрада фасаде заједно са фасадном пластиком сачуваном у потпуности, и у довољној мери одржаваној. У спољашњој обради, у односу на фасадну пластику и декорацију, присутни су елементи са обележјима неоренесансе уз извесно нагињање ка сецесији, односно представља објекат грађанске архитектуре са потпуно очуваним елементима специфичне декорације, која говори у прилог архитектонским утицајима на ову средину с почетка 20. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.710591, 43.540651 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Др Тихомира Ђорђевића 16", "ref:RS:nkd": "SK853", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99118", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99118", "description": "Зграда поседује локацију у оквиру централног градског језгра. Саграђена је 1932. године као зграда за становање у власништву породице адвоката Ивановића, према пројекту бироа чији су власници били арх. Фр. Патачек и О. Адам из Ниша. Кућа се састоји из приземља и спрата, као и подрума у једном делу зграде, тако да се стамбени простор одвија у потпуности кроз обе етаже, а све просторије по етажама групишу се око просторног, централног спратног хола са дрвеним степеништем. На фасади са јужне стране кроз обе етаже јављају се терасе, повезане са просторијама за одмор. У спољњој архитектури осећа се у потпуности утицај модернизма, без присуства класичних стилских примеса и декорација, али са декорацијом која је одговарала духу тог времена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.7062, 43.542282 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа-Градска вила у ул. др. Тихомира Ђорђевића, бр. 24", "ref:RS:nkd": "SK854", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99119", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99119", "description": "Зграда поседује локацију у оквиру централног градског језгра, саграђена је 1912. године као породична кућа за становање, тако да по свом склопу и изгледу има карактер градске виле. Састоји се из приземља и широког таванског простора, као и подрума у једном делу куће по дубини дворишта. Распоред просторија одвија се око централног унутрашњег предсобља, које је у вези са застакљеним улазним тремом са источне стране, изведеним у дрвеној конструкцији, са декоративним елементима. У спољној архитектури долази до изражаја атрактивност композиције у целини, са кровом решеним на две воде, уз изражене калкане на делу уличне и дворишне фасаде. Успелом архитектонском решењу доприносе и поједини елементи ентеријера, у првом реду врата, којима се из предсобља улази у просторије, изведена у техници ручне израде са резбарењем појединих површина и детаља. Објекат је вредан пажње не само са гледишта његове архитектуре просторно амбијенталних вредности у облику градске виле, већ као и сведочанство развоја занатства са остваривањем квалитетних уметничких обрада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.705681, 43.542252 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Градска вила у Ул. Косовској 28", "ref:RS:nkd": "SK855", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101891", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101891", "description": "Кућа својом локацијом заузима део простора надомак периферијској зони насеља, а саграђена је као виноградарска кућа, попут виле заједно са окућницом у власништву породице Савић 1924 године. Пројектант је Милорад Дивац. Зграда је саграђена као приземна и састоји се из габарита правоугаоне основе, тако да из масе израњају плитки калкански ризалити са стране, како на северној тако и на јужној фасади. Просторије унутар зграде групишу се око средишњег предсобља. У спољној архитектури, са благом игром маса и кровова, условљеном једном потпуно симетричном димензијом, остварен је веома пријатан сценски ефекат, коме доприноси и сам прилаз објекту са предбаштом. Посматрана у целини заједно са својом окућницом и ширим екстеријером кућа заиста представља једно од ретких материјалних сведочанстава тадашњег начина становања у природи, надомак града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.704697, 43.542386 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Драгчета Миловановића 34", "ref:RS:nkd": "SK856", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101890", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101890", "description": "Зграда поседује локацију у оквиру ширег градског језгра. Саграђена је у другој половини XIX века као породична кућа за становање. Састоји из подрума и приземља са просторијама које се групишу око централног предсобља у функцији пространог хола. Прозори зграде на фасади обликовани су са надпрозорницама у виду сегментних лукова и уоквирени профилацијом у малтеру, са наглашеним парапетним венцима. Око прозора на фасади присутни су фрагменти рељефа са биљном орнаментиком .Дворишна ограда према улици којом је захваћен и део суседне парцеле се састоји од вертикалних стубаца од метала са декоративним испуком и капијом од ниских елемената, која је наручена у Пешти. Наведене архитектонске карактеристике ове грађанске куће указују на то да су и у унутрашњости тадашње Србије XIX века били присутни они облици који су се у то време развијали и ширили и Европом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.706211, 43.538933 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробљанска капела Др Стевана Димитријевића", "ref:RS:nkd": "SK857", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109184", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109184", "description": "Гробљанска капела Др. Стевана Димитријевића, се налази у Алексинцу. Саграђена је 1931. године по пројекту непознатог архитекте. Посвећена је Св. Михајлу и Гаврилу о чему говори натпис који се налази на капели.\nКапела је квадратне основе која подржава форму сажетог крста. Састоји се од наоса и олтарског простора са плитком зидном олтарском нишом. Над основом је кубично постоље са тамбуром и куполом. Сокла и поткровни венац зидани су од камена пешчара од кога су и ступци прозорских трифора и прозорских розета. \nУлазни портал је, од клесаног камена пешчара и украшен је богатом геометријском орнаментиком. Између надвратника портала и ктиторског записа налази се фриз од камена пешчара, украшен флоралном орнаментиком. Ктиторски запи се налази на мермерној плочи, изнад кога је смештена, у мозаику израђена икона Св. Арханђела. \nКао кровни покривач над куполом, бочним луковима и кривинама, јавља се ћерамида. Унутрашњост капеле прекривена је фрескама које копије фресака из манастира: Студенице, Високих Дечана, Сопоћана, Пећке Патријаршије, Грачаница, Св. Николе Охридског и др.) Копирали су их руски уметници Николај Богдановић Мејендореф, Борис Ивановић Обрасков, Иван Пертовић Дикиј и Виктор Николајевић Севдов." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.715477, 43.54725 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Поповића", "ref:RS:nkd": "SK858", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108745", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108745", "description": "„Модерна кућа” познатиија као \"Кућа Поповића\" датована крајем XIX и почетком XX века израђена је у класицистичком маниру и налази се у строгом центру града, у улици учитељ Тасина бр.17 у Нишу. Фасада објекта заједно са њеном формом и фасадном обрадом складно комбинује традиционално и модерно. Од елемената на фасади присутне су хоризонталне и вертикалне поделе у облику главног кровног венца и два подеона венца, у доњим слојевима је урађена сокла која даје монументалност и стабилност целом објекту из које се даље протежу вертилакне поделе у облику пиластра са избаченим квадратним блоковима ритмички постављеним један изнад другог. Уличну, главну, фасаду красе по два пара прозорских отвора постављена на једнаком растојању, уоквирени су венцима и декоративном имитацијом античких стубова. Улаз у објекат се одвија са бочне фасаде преко мањег степеништа.\nКућа је у једном дужем времену била стециште изузетно значајних људи наше историје, културе и политике: Јанко Веселиновић (значајни српски књижевник), књижевници Бора Станковић и Бранислав Нушић, Јован Цвијић (природњак светског гласа), Милутин Бојић (аутор трагичне поеме плава гробница), великан историјске науке Стојан Новаковић, и 1936. године у овој кући је као гост боравио Иво Лола Рибар." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.896755, 43.315994 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Председништва СО Ниш", "ref:RS:nkd": "SK859", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102432", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102432", "description": "Градска кућа једна је од најрепрезентативнијих палата града Ниша. Подигнута је за потребе Народне банке 1926 – 1927. године по пројекту београдског архитекте Александра Јанковића. Налази се у најужем, централном градском простору и урбанистички је ненаметљиво постављена у односу на Трг краља Милана. Палата је пројектована под утицајем француског позног неокласицизма и представља једно од најуспелијих архитектонских остварења грађанске архитектуре двадесетих година XX века. Грађена је најсавременијим грађевинским поступком, а обрадом фасадних површина у дубоком рељефу у вештачком камену, она изразито презентира виртуозност мајстора извођача. Репрезентативност улазне партије, биљна орнаментика прозорских отвора, колонаде стубића и низова тимпанона изнад прозорских отвора мансардне површине, детаљи од кованог гвожђа и богатство профилација у екстеријеру представљају врхунски домет у архитектонском представљању тог времена. У току адаптационих интервенција 1972. године за потребе Председништва СО Ниш, извршене су интервенције везане за уређење ентеријера тако да је ова значајна грађевина добила репрезентативну јавну намену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89617, 43.322002 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Београдске задруге", "ref:RS:nkd": "SK86", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103864", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103864", "description": "Зграда је подигнута 1905-1907. године по пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. Обликована је у академском маниру XX века, богато украшена пластичном декорацијом на фасадама и у репрезентативном делу ентеријера. Пројектована је као мунументална угаона палата, са три тракта у основи. Грађена је тада најмодернијим грађевинским поступком, употребом армираног бетона, први пут у Београду и обрадом фасаде у вештачком камену. Архитектонска композиција ове зграде, управно-пословне-трговачке намене (дућани у приземљу нестали су у адаптацији после Другог светског рата), једна је од најуспелијих у архитектури Београда тога времена, како по логичком распореду просторија тако и по богатству пластичних мотива. Декорацију на фасадама радио је познати грађевински ликорезац Фрања Валдман. Ентеријер зграде је један од најлепших ентеријера у београдској архитектури. Чине га репрезентативни улазни хол, монументално мермерно степениште, слободно стојеће скулптуре набављене у Немачкој, богата декоративна пластика у штуку на зидовима и таваници рад ликоресца Валдмана, канцеларије и осликана свечана сала на спрату рад Андреа Доменика и Боре Ковачевића.\nЗграда спада у ред антологијских примерака српске архитектуре и једно је од највреднијих дела архитеката Стевановића и Несторовића. Поред тога, репрезентује зачетак формирања модерног Београда уз савско приобаље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.451816, 44.813379 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Арханђела (Мали саборни храм)", "ref:RS:nkd": "SK860", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108746", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108746", "description": "Мала нишка Саборна црква подигнута је 1819. године. Саграђена је на месту већ постојеће изгореле цркве. Дубоко је укопана у земљу. Првобитна богомоља конципирана је као једнобродна грађевина, правоугаоног облика , са олтарском апсидом на истоку. у наосу су дрвеним конструкцијама изведене галерије које носе округли дрвени стубови са декоративним карактеристикама. По одобрењу Турака 1799. године са северне стране, западне и јужне стране цркви је додат отворен трем са стубовима засведеним у облику аркада. Присутни трем према главном порталу веома је простран и у њега се са улице силази степеништем. Кров је четвороводан.Димензије главног дела цркве износе 22,50х13,50 метара. Структура зидова је од необрађеног речног камена, непечене опеке. У њу су узидани земљани лонци ради боље акустичности. Сада су зидови споља и изнутра омалтерисани и окречени у бело. Основну конструкцију архитектуре иконостаса счињавају три тела. Уборезна пластика на иконосту тмајстора са почетка ХХ века,са стиим обележјем стријег уметничког дубореза у светогорским црквама. дуборез је изведен у липовом дрвету и представља прелет биљних и зооморфних елемената. На иконостасу има укупно 72 иконе, различитог квалитета и времена настанка. Мада скромна грађевина она има историјске, архитектонске и сликарске вредности значајне за проучавае ктурно уметничких прилика у Нишу током 19 века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.895723, 43.314727 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековно утврђење \"Железник\", Миљковац", "ref:RS:nkd": "SK861", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Средњовековно утврђење \"Железник\", Миљковац, О Ниш" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK862", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103207", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103207", "description": "Црква се налази на сеоском гробљу у Собини, грађена је 1826. године, а обнављана 1925. Црква је грађена као тробродна базилика, правоугаоне основе са савремено грађеном припратом, и највероватније накнадно дозиданим тремом, који се пружа дуж јужне и делом западне стране. Изнад припрате је галерија са полукружном избаченом певницом. На истоку је мања полукружна апсида. Објекат је грађен масивно, са пуним зидовима од меког фино обрађеног камена, са узаним спојницама и профилисаним венцем. Таваница је од дрвених греда које су у простору наоса системом аркада ослоњене на два реда дрвених стубова. Унутрашњот објекта је малтерисана, а у делу наоса се сачувао слој живописа. Иконостас је грађен од профилисаног дрвета, а сачувана су три реда икона. Код јужних врата наоса, поред профилације налазе се фигурални флорални елементи. Изнад врата се налази камена плоча са натписом о времену градње и обнове цркве, а са бочних страна су сачуване две фреске. Посебно богато је обрађена фасада на делу апсиде са флоралном, фигуралном и геометријском орнаментиком у камену." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.880412, 42.558389 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда старог начелства", "ref:RS:nkd": "SK863", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103987", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103987", "description": "Зграда је изведена 1908. према пројекту архитекте Петра Поповића (1873-1945) за потребе администрације Окружног начелства у Врању. Њен положај на углу улица условио је асиметрично решење основе. Монументални угаони ризалит са издигнутим главним улазом посебно је наглашен и на њега се наслањају бочни трактови (различитих основа и димензија условљених обликом парцеле). Има подрум (сутерен), приземље и спрат. Зграда је академ-ски компонована. У декоративној и пластичној обради фасада подражавање византијског грађења и доминантни мотиви преузети су из моравске школе (полихромна обрада постигнута наизменичним смењивањем трака у малтеру и редова фасадних опека, розете, лучни отвори, рељефне траке од теракоте, полуколонете, венци, преплети). Унутрашњи простор решен је функционално. У средишњем делу је улазни хол са монументалним степеништем које води до свечане сале на спрату и из кога полазе ходници за бочне трактове дуж којих су канцеларије. Декоративна обрада ентеријера, инспирисана српским средњим веком, била је најбогатија у свечаној сали, улазном холу и на декоративним парапетима степенишне ограде хола - штуко декорација, профилација, полихромија, плафонске површине са украсним бордурама и секо сцене Паје Јовановића и Уроша Предића са темама из националне историје. Конзерватоски радови су завршени 1997." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897622, 42.556253 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара варошка кућа Прибојчића", "ref:RS:nkd": "SK864", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102163", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102163", "description": "Стара варошка стамбена кућа Доброг Прибојчића саграђена је око 1880. године. Грађена је као слободан објекат који се својом северном фасадом ослања непосредно на улицу, а својом јужном са доксатом и стамбеним просторијама орјентисан непосредно према дворишту у правцу југа. Састоји се из подрума, зиданог у камену са тремом \"ајетом\" испод доксата, са кога се десно улази у подрум –\"избу\". Једним улазом у приземљу, пролазећи кроз кујну у којој се налази сачувано старо огњиште, улази се у ниску собу у којој је некада спавало више укућана. Из трема се дрвеним степеницама „басамацима“ пење на спрат, одакле се улази на мало издинут доксат са оградом, који на фасади према дворишту заузима средишње место. Стреха око куће је са карактеристичним широким испустом. На горњем спрату су још четири собе груписане симетрично у односу на предсобље. Зидови горње етаже грађени су у бондруку а кров четвороводан покривен ћерамидом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.90093, 42.549727 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара варошка кућа Станисављевића", "ref:RS:nkd": "SK865", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102389", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102389", "description": "Стара варошка кућа је према градитељским одликама саграђена је у другој половини 19. века. Кров је четвороводнан покривен ћерамидом и има знатно истурену стреху са дашчаним опшивом. Распоред просторија у обе етаже је углавном идентичан, са великим предсобљем у средишту основе, и по двема просторијама за становање лево и десно. На самом доксату постоји очувана украсна таваница са розетом, док је у предсобљу очуван мањи долап. У гостињској соби горње етаже очувана је украсна дрвена таваница са пољем у виду осмоугаоника и орнаментисна розета у средини, обрађена на четири угаоне стране елементима у виду троугла. И у суседној просторији сачувана је дрвена украсна таваница са осмоугаоном розетом, док су у остаслим просторијама плафони од шшашавца или малтерисани." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900839, 42.552104 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара варошка кућа Стане Јањић", "ref:RS:nkd": "SK866", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102421", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102421", "description": "Грађена је као слободан објекат са свих страна у склопу пространог дворишта. Главна фасада је орјентисана ка југу са стамбеним просторијама и доксатом у самом средишту. Састоји се из подрума зиданог у камену, и високог приземља у бондручној конструкцији, док је кров четвороводан, покривен ћерамидом и има знатно истурену страну, опшивену даскама. Највећу вредност у ентеријеру представља добро очувана дрвена таваница у гостињској соби са централном розетом и богатом орнаментиком која има спиралне преплете. Занимљива је и таваница полигоналног облика у отвореном чардаку, са кружном розетом, а у предсобљу, као и у осталим просторијама за становање плафони су од шашавца. Све ово је у духу орјенталне декорације, што говори да је грађена за муслиманску породицу. Кућа Стане Јакић редак је пример старих варошких раскошних кућа са орјенталним обележјем+." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89487, 42.55852 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Светозара Марковића 40", "ref:RS:nkd": "SK867", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109110", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109110", "description": "Зграда је грађена у времену од 1927-1929. године као породична зграда приватног банкарског чиновника Милана Станоја Николића. Поседује локацију у Ул. Светозара Марковића бр. 40 на катастарској парцели 1083 КО Ниш „Бубањ“. Грађена је као дворишни објекат са повлачењем по ширини саме дворишне парцеле у односу на улицу. Слободна је са трију страна, док је њена задња фасадна површина належе на суседни објекат. У саставу овог приземног објекта, разуђене основе, све просторије се групишу око средишњег пространог хола, повезаног преко директног спољњег улаза са монументалним улазним теремом. \nУлазну партију карактерише низ упрошћених дорских стубова, знатнијих димензија, са завршним монументално изведеним просторним тимпанонима. Целу грађевину по њеном обиму карактерише обло изведена основна линија горњег подкровног венца са рељефно фино обрађеним полукружним волутама у низу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.891981, 43.319634 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Југ Богдановој 3", "ref:RS:nkd": "SK868", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108751", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108751", "description": "Зграда у Улици Југ Богдана бр. 3 је приземна породична зграда. Изграђена је 1924. године. Грађена је у облику слова „Г“. Пред Други светски рат, наводи се у неким записима да је то кућа архитекте Франца Птачека, познатог грађевинара који је заједно са Олдрихом Адамом, градио многе објекте у Нишу, међу којима је и споменик на Тргу ослобођења 1937. године. Кућа је вредан архитектонски објекат са шест прозорских отвора испод и изнад којих је богата рељефна фасадна декорација. \nВисински је нешто наглашенија централна зона са каскадно решеном атиком. Репрезентативна обрада фасаде, свих елемената ентеријера заједно са двориштем и капијом учвршћују овај објекат у значајне архитектонске елементе целог блока „Обилићев венац“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.89159, 43.316659 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда на Кеју 29. децембра 10-12", "ref:RS:nkd": "SK869", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108752", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108752", "description": "Кућа је смештена на Кеју 29. децембар, број 10-12, између Градског парка и јагодинмалског моста. Ова високоспратна кућа подигнута је за сврљишког трговца Љубомира Голубовића. Саграђена је 1925. године. Кућа је издвојена у два једнака дела повезана спратном масом, тремом и балконом, у целини. Између њих је пространи отворени пролаз за унутрашњи мањи дворишни простор.\nФасада куће поседује богату флоралну и геометријску пластику изведену у малтеру. Са пиластрима, троугластим тимпанонима над прозорима и атиком над бочним крилима кућа поседује све карактеристике стилског традиционализма периода између два светска рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.899608, 43.324703 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Министарства просвете", "ref:RS:nkd": "SK87", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105898", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105898", "description": "Зграда је саграђена 1870-1871. године по пројекту архитекте Александра Бугарског. Одмах по подизању зграда је постала седиште Руског Царског конзулата у Београду, а након 1877. године адаптирана је за потребе смештаја Завода за српску сирочад. Министарство просвете уселило се у ову зграду 1879. и у њој остало све до 1952. године. Зграда је након подизања доживела бројне доградње и преправке условљене потребама и значајем институција које су се у њој налазиле. Прве значајне декоративне радове у ентеријеру извео је сликар Драгутин Инкиостри Медењак 1906. године, док су доградња дворишног крила и преобликовање главне фасаде у „српско-византијском“ стилу изведени 1912. године према пројекту архитекте Бранка Таназевића. Основа зграде задржала је стару шему, али елементи „српско-византијског“ стила на главној фасади комбиновани са сецесијским представљају новину за тадашњу архитектуру Београда. Тролисни забат, керамопластичка декорација рађена као стилизовани преплет моравске школе и грб Краљевине Србије вешто су укомпоновани у сецесијску фасаду. Последња адаптација објекта за потребе Министарства - доградња новог крила према улици Краљице Наталије - изведена је 1924. године према пројекту архитекте Жарка Татића.\nКао седиште Министарства просвете и потом Вукове задужбине зграда представља сведочанство развоја образовања и културе у трајању дужем од једног века. Њене архитектонске и уметничке вредности сврставају је међу најзначајније примере примене елемената националног стила у београдском градитељству." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46186, 44.810998 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Монопола", "ref:RS:nkd": "SK871", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102440", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102440", "description": "Зграда Монопола, Врање, О Врање" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.900128, 42.546901 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ослободиоцима Врања од Турака", "ref:RS:nkd": "SK872", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108193", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108193", "description": "У центру Врања у парковском простору испод зграде градске скупштине, постављен је 7. маја 1903. године, поводом 25 годишњице ослобођења Врања од Турака. На постаменту који се према врху сужава постављена је бронзана фигура српског ратника у природној величини, са мањим топом крај ногу. Ратник је у шињелу и шајкачи, са уздигнутом десном руком у којој је застава, а лева, сада поломљена до лакта држала је пушку. Споменик је рад Симеона Роксандића. На спомен плочи у постољу споменика уклесана су имена палих ратника за ослобођење од Турака: 7 подофицира, 36 војника и 79 добровољаца. Записано је такође и коме је споменик посвећен. Овај споменик који мештани зову „чика Мита“, Бугари су 1916. године оборили и некуд однели. Роксандић је начинио копију „чика Мите“ и поново је постављена 28. јуна 1929. године. Трећи пут страда за време Другог светског рата када су га Немци порушили. Оштећеног ратника мештани су сачували и после рата 1946. године поново су га поставили, овог пута без леве руке и пушке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897678, 42.555781 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Техничког факултета", "ref:RS:nkd": "SK873", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100153", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100153", "description": "Зграда Техничког факултета у Бору подигнута је 1928. године као Француска касина. Саграђена је на принципу ниског приземља и спрата са импровизованим спољним степеништем. У свом спољном изгледу долази до изражаја масивност приземног дела у смислу обраде и елеганције спратне фасаде са прозорским отворима складно римички рапоређеним. Хоризонтална и вертикална пластика украшава фасадне елементе. Зграда је успешно градитељско остварење са очуваним постојећим просторним карактеристикама, стилски вредном фасадном композицијом, пропорцијама и детаљима, како спољним тако и унутрашњим. Такође, репрезентативни је пример француске архитектуре настале у Бору између Првог и Другог светског рата, а која данас представља јединствено културно наслеђе у Србији и део је амбијенталне средине старог дела града, у коме су у међуратном периоду француски предузетници саградили више зграда сличног типа, данас познате као ,,француске вилеˮ. Технички факултет у Бору основан је 1961. године као Рударско-металуршки факултет са два одсека – рударским и металуршким." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.096228, 44.081699 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква Св. Тројице", "ref:RS:nkd": "SK874", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106274", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106274", "description": "Саборна црква Св. Тројице је настала у времену од 1922. године према пројекту рађеном у министарству грађевина, чији је аутор архитекта Андросов, руског порекла, а завршена је и освећена 1931. године. У основи је квадратног облика по систему равнокраког уписаног крста, са централним решењем које долази до свог изражаја и у спољном изгледу са пет кубета распоређених тако да су четири у односу на средишње доминантно, смештена по угловима, што у самој маси остварује већ одређену асоцијацију на многе сакралне споменике из средњег века, тако да носи у себи основне карактеристике са обележјем српско – византијске архитектуре не непосредно, већ путем академски разрађених студија. \nЗидно сликарство у ентеријеру цркве као и свих 17 икона на иконостасу изведеном у мермеру скупоцене стилске обраде, дело је академског сликара Андреаја Биценка, пореклом Руса, а у маниру Петроградске сликарске иконографске школе, под утицајем Вазњецова. У црквеној крипти чувају се мошти народног трибуна Ђорђа Цекића Лешњака, који је активно помагао народни устанак против окупатора у Топличко - Јабланичком крају за време Првог светског рата. \nЦрква поседује локацију у централном простору црквеног дворишта, захваћена Улицама Николе Скобаљића и учитеља Јосифа те је као таква још у непосредној близини старе цркве Св. Богородице, тако да цео црквени комплекс тиме добија карактер споменичке целине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.950906, 42.995684 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Средњовековно насеље \"Скобаљић град\"", "ref:RS:nkd": "SK875", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107038", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107038", "description": "Традиција остатке града, чија је улога у средњевековној Србији била да чува приступе путевима преко планине Кукавице и према богатом Новом Брду везује за име српског властелина Николу Скобаљића. Ипак, не може се рећи да је Никола Скобаљић био оснивач овог утврђеног града, који се налази на око 15 км јужно од Лесковца, изнад Вучја, на планини Кукавици.\nЛокалитет је вишеслојан: најстарији трагови коришћења овог простора потичу из бакарног доба. Овај локалитет је због стартешки важног положаја, положаја погодног за одбрану, коришћен и током бронзаног доба. Најстарије камено утврђење потиче из предримског доба, а утврђење зидано од камена и опека са малтером из рановизантијског доба. Према археолошким налазима, тврђава је коришћена и у римском, а касније и у периоду од X-XIII века. Најмлађе утврђење, чији се остаци зидова бедема и кула још увек виде потиче из XV века. Град се састојао од Горњег, Доњег града и подграђа које се простирало на источној страни. Захватао је површину од око 2 хектара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.911635, 42.850156 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Народног музеја", "ref:RS:nkd": "SK876", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106551", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106551", "description": "Здање је подигнуто 1869. године за потребе основне школе и представља вредан архитектонски објекат у Ваљеву који је, међу првима у овом граду, био сазидан под утицајем западноевропске архитектуре. То је приземна монументална грађевина на којој је репрезентативно обрађен улазни део посебно наглашен пространим тремом са дрвеним и зиданим стубовима, тимпаноном и високим звоником изнад. Фасаде су обрађене у духу закаснелог класицизма. Кров је сложен са бибер црепом као покривачем.\nУнутрашњи простор у оригиналној варијанти (данас унутрашњост овог здања је прилагођена потребама изложбеног простора Музеја) био је јасно дефинисан и подељен на делове за дечаке и просторије које су користиле девојчице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.885551, 44.269241 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног суда", "ref:RS:nkd": "SK877", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106532", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106532", "description": "Зграда је подигнута за потребе Окружног суда (1906. г. ?) на месту старе зграде суда, куће Јеврема Обреновића, у којој је рођена књегиња Персида. И данас је у употреби као судска зграда. Пројектант је архитекта Јован Илкић из Београда.\n Зграда је на углу двеју главних улица, симетричног је типа са централним делом који је под углом и који раздваја два бочна крила. Састоји се од приземља и спрата. Грађена је од тврдог материјала. Монументално степениште централно је постављено.\n У стилском погледу зграда има прилично монументални карактер са фасадом чија обрада указује на класицистичке елементе употпуњене сецесионистичком декорацијом ( ризалити, пиластери, лучно засведени отвори, тимпанони, балистраде, кровни и међуспратни венци, фигуре на угловима и др. ). Над главним улазом је балкон.\n Зграда се углавном добро одржава и није претрпела битније измене. И данас се користи у управно-судске сврхе.\n У архитектонском погледу зграда Окружног суда спада у ред најмонументалнијих грађевина подигнутих у Ваљеву почетком прошлог века која је у стилском погледу представља значајно архитектонско решење. Ова управна зграда карактеристична је и за грађевинарство обновљене Србије почетком прошлог века.\n Грађевину треба и даље користити за управне сврхе неговати њене стилске карактеристике. У оквиру осталих споменичких грађевина на простору оивиченог улицама Карађорђевом, Војводе Мишића, Чика Љубином и Вука Караџића зграда има своје одређено место." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884339, 44.270641 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Општинског суда ( Начелство)", "ref:RS:nkd": "SK878", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108090", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108090", "description": "Зграда је подигнута за потребе Окружног начелства. И данас је у употреби као управна зграда ( Јавно тужилаштво и Општински суд ). Пројектант је архитекта Јован Илкић из Београда.\n Зграда је улична са фасадом која је симетрично концепирана, са истуреним централним делом у чијем је приземљу улаз а на спрату сала са балконом над улазом. Састоји се од приземља и спрата. Грађена је од тврдог материјала. Монументално степениште је централно постављено. Постоји крило окренуто према згради Суда.\n У стилском погледу зграда има прилично монументални карактер са фасадом, чија обрада указује на класицистичке елементе употпуњене извесном сецесионистичком декорацијом ( ризалити, пиластери, лучно засведени отвори, тимпанони, балустраде, кровни и међуспратни венци ) - истог стила као и зграда Суда.\n Зграда се углавном добро одржава и није претрпела битније измене. Недостатак је нестилски постављена нова ограда на балкону више главног улаза. И данас се користи у управне сврхе.\n У архитектонском погледу зграда Начелства спада у ред најмонументалнијих грађевина подигнутих у Ваљеву, почетком овога века, која у стилском погледу представља значајно архитектонско решење и чини целину првенствено са зградом Окружног суда. Ова управна зграда карактеристична је и за грађевинарство обновљене Србије почетком овога века.\n Грађевину треба и даље користити за управне сврхе и неговати њене стилске карактеристике. У оквиру осталих споменичких грађевина на простору оивиченом улицама Карађорђевом, Војводе Мишића, Чика Љубином и Вука Караџића, зграда има своје одређено место. Слободни простор између ове зграде и зграде Суда био је ограђен оградом одговарајућег стила, која је пре неколико година уклоњена. Њеном реконструкцијом обновило би се јединство ових двеју грађевина." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.885242, 44.270772 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије", "ref:RS:nkd": "SK879", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106530", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106530", "description": "Прелепо здање зграде ваљевске Гимназије подигнуто је 1906. године по пројекту двојице угледних српских архитеката оног времена, Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића. Пројектована је у маниру тадашњих јавних грађевина у комбинацији академске архитектуре и сецесије. Грађевина је по композицији слична Трећој мушкој гимназији у Београду, која је дело истих аутора.\n По својој композицији то је симетрицна грађевина, са специфично решеним централним делом, који је посебно наглашен и у коме је постављен централни улаз са кога се ступа на широко степениште, које води до репрезентативне свечане сале на спрату. Све фасаде, а нарочито улична и на њој централни део богато су украшене. Од декорације ту су: венци, стубови, каријатиде, рељефи са људским фигурама, хоризонталне канелуре итд. На централном делу уличне фасаде, на истакнутом месту, испред великих лучних прозора на свечаној сали постављене су бисте Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и Љубе Ненадовића. Бисте су дело једног од највећих српских вајара с краја прошлог и прве половине овог века, Ђорђа Јовановића.\n Уз зграду Гимназије налази се мањи објекат – анекс грађевина у истом стилу, која представља органски део зграде Гимназије. У њој је смештена Модерна галерија.\n Зграда Гимназије у Ваљеву рађена је у комбинацији академске архитектуре и сецесије, представља у спољној композицији једну од најбољих остварења ове декоративне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.886045, 44.269822 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда трговца Стаменковића", "ref:RS:nkd": "SK88", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105570", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105570", "description": "Зграда трговца Стаменковића подигнута је 1907. године према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. Припада карактеристичној групи стамбених објеката грађених у Београду до Првог светског рата, на којима је остварен спој академске концепције и сецесијске декорације. Замишљена је као вишеспратна грађевина правоугаоне основе с централним двориштем. Вертикална подела главне фасаде постигнута је наглашеним пиластрима с карактеристичним рељефно обрађеним завршетком и декорацијом у виду женских глава, од којих се наниже спуштају траке геометријског профила. Средишњи ризалит фасаде, истакнут порталом надвишеним балконима са оградом од кованог гвожђа, завршава се у зони крова декоративно обрађеном атиком и пирамидалним кубетом. Слободне површине фасада покривене су зеленим керамичким плочицама, због којих је објекат популарно називан „зграда са зеленим плочицама“. Полихромно обрађена фасада с богатом сецесијском декорацијом представља висок домет овог архитектонског стила у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.455243, 44.820149 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Војводе Мишића 27", "ref:RS:nkd": "SK880", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106534", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106534", "description": "Припада градском наслеђу Ваљева XIX века. Некада је била позната као Дабића кућа.\n Састоји се из приземног и спратног дела. Зидана је опеком, малтерисана и сиво окречена. На уличној фасади доминира у спратном делу низ аутентичних прозора, са зупчастим венцем изнад њих, изведеним у малтеру. Временом је на згради дошло до малих измена: на крову је првобитни покривач замењен новим црепом, а у приземљу до улице за потребе локала проширен је прозорски отвор да би се добио излог.\n И поред тога, зграда је у основи задржала првобитни изглед и значајан је споменик градитељства друге половине XIX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.883981, 44.270459 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Штедионице", "ref:RS:nkd": "SK881", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106535", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106535", "description": "Зграду је подигла Штедионица 1905. године за своје потребе. Штедионица у Ваљеву је основана 1871. Године. Запис у тимпанону уличне фасаде нам о томе говори: „1871. Г. ОСНОВАНА“. После другог светског рата у њој је дужи низ година било седиште Општине, док је данас у њој смештена новинска и радио установа. Грађевина је спратна, са мансардом, на самој регулационој линији улице. Има монументални карактер са класицистички обрађеним тимпаноном и наглашеним низом стубова са коринтским капителима, између којих су лучно обликовани прозорски отвори. Пластична декорација је истакнута и доста је разноврсна: међуспратни венци, архитравна декорација, капители, балустраде и др." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.884041, 44.269839 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Карађорђевој 39", "ref:RS:nkd": "SK882", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106536", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106536", "description": "Кућу је саградио апотекар Пера Тадић 1905. године, а по пројекту архитекте М. Капетановића. Основа је у облику слова „Г“ где је главни акценат бачен на главну уличну фасаду која је на самој регулационој линији улице. Фасада је пројектована у духу сецесије, тако да је ово једна од ретких зграда са елементима овог стила сачуваних у Ваљеву. Композиција уличне фасаде је симетрична, са јасно издвојеним целинама око прозорских отвора, док је цела фасада обложена керамичким плочицама. Од осталих декоративних елемената карактеристичних за стил сецесије ту су гирланде, стилизоване шкољке, маскерони, балустери и др." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.882631, 44.270896 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Карађорђевој 41", "ref:RS:nkd": "SK883", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106537", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106537", "description": "Зграду је крајем XIX века, тачније 1885. године подигао Манојло Поњевић, гвожђарски предузимач. Представља типичну грађанску трговачку кућу из друге половине 19. века, са карактеристичном и стилски добро укомпонованом фасадом. Кућа је постављена на уличној регулацији, са засебном капијом (на којој је постављена година градње са иницијалима власника) и дворишним улазом са стране. Улична фасада је архитектонски солидно обрађена у малтеру, са пет симетрично постављених поља, са по једним прозорским отвором у сваком од њих и пиластрима са стране. Завршни хоризонтални венац са класицистичким елементима декоративно је шире обрађен, са мањим отворима у таванском простору." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.882859, 44.271004 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Карађорђевој 118-120", "ref:RS:nkd": "SK884", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108830", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108830", "description": "По пројекту архитекте Данила Владисављевића подигнута је 1906. године „Артиљеријска касарна“. Данас је у њој смештена Средња медицинска школа.\n Објекат је пројектован у духу јавних грађевина са специфичном наменом на начин како се то радило у то време у Србији. То је приземни објекат, јако издужене основе, чеоно постављен на улицу и нешто повучен у односу на регулациону линију. Обрада главне уличне фасаде је у духу класицизма, са декоративном пластиком примењеном око прозорских отвора и пиластрима између. Да би се елиминисала монотонија бескрајног ређања прозорских отвора истих димензија и изгледа, постављена су, на правилном растојању четири ризалита, од којих два носе портале са степеништем испред, а друга два само удвојене прозорске отворе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.893952, 44.271188 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе болнице", "ref:RS:nkd": "SK885", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106539", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106539", "description": "Према извештају у Техничком листу за 1906. годину током те године су започети радови на изградњи Хируршког павиљона окружне болнице у Ваљеву у улици Поп Лукиној, да би били завршени наредне године. Пројекат за ову, у граду преко потребну грађевину урадио је архитекта Јован Илкић. За оно време била је то модерно осмишљена грађевина специфичне намене, са посебно одвојеним собама за мушкарце и жене, операционом салом, као и одвојеним становима за мушку и женску послугу.\nТо је приземни објекат издужене правоугаоне основе, са избаченим делом на средини споредне подужне фасаде. На подужним фасадама на угловима су лоцирана по два улаза који су спојени ходницима. Од свих фасадних зидова једино је декоративно обрађена главна јужна фасада, са декоративном пластиком неоренесансне инспирације.\nЗа време Првог светског рата овде је била смештена војна болница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.882505, 44.27473 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Покрова Богородице", "ref:RS:nkd": "SK886", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107132", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107132", "description": "Црква је подигнута 1837. године, за време кнеза Милоша.\n Црква је у сред порте, солидно грађена са звоником и барокним завршетком над њим, у облику је лађе. Порта је пуна старог дрвећа, пространих крошњи. Ограђена је ниским каменим зидом са гвозденом оградом према Војводе Мишића улици, која само делимично залази у Улицу др Пантића, одакле се наставља тараба. У дну порте, са њене источне стране, подигнут је нови парохијски дом. Фасада на цркви је делимично оронула. Има неисправности на кровним покривачима.\n Као значајан споменик свога времена, црква својом архитектуром спољном и унутрашњом декорацијом и покретним инвентаром заслужује да буде сачувана као споменик културе везан и за значајне историјске догађаје и личности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.88481, 44.271939 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Конак кнеза Јована Симића-Бобовца, Ул. Бирчанинова 55, Ваљево", "ref:RS:nkd": "SK887", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Конак кнеза Јована Симића-Бобовца, Ул. Бирчанинова 55, Ваљево, О Ваљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Иловачка воденица на јазу реке Градац", "ref:RS:nkd": "SK888", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-02-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106661", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106661", "description": "На излазу из старе чаршије Тешњар, на јазу реке Колубаре, на земљишту где је некад био двор Јеврема Обреновића, налазила се воденица са четири камена, саграђена крајем 18. или почетком 19. века. Она је 1813. године уступљена Јакову Ненадовићу, који је држи све до 1836. године, после чега се издаје под закуп. У једном периоду је била позната као Карамарковића воденица, а потом као Иловачића и млела је све до 1955. године, од када постаје запуштен објекат о коме више нико не води рачуна. Воденица је дислоцирана 1989. године на јаз реке Градац у Ваљеву, где је поново стављена у функцију." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.893076, 44.26093 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква, стећак, спомен-чесма, надгробни споменик Василија Павловића и школа, Степање", "ref:RS:nkd": "SK889", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква, стећак, спомен-чесма, надгробни споменик Василија Павловића и школа, Степање, О Лајковац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Официрске задруге", "ref:RS:nkd": "SK89", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103868", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103868", "description": "Зграда је подигнута 1908. године по пројекту архитеката Светозара Јовановића, Данила Владисављевића и Владимира Поповића, у духу сецесије. Има подрум, сутерен, приземље и два спрата. Зидана је каменом и опеком у кречном малтеру. Зграда је компонована као самостални објекат. Раздвајање функција радног дела на ободима бочних крила од јавног средишњег дела отвореног комуникацији доследно је представљено и у спољној обради фасада. Фасаде бочних крила компоноване су традиционално, са малим отворима, док је главно фасадно платно решавано модерно, са прозорима кроз више етажа. Сецесијски узори нашли су примену у наглашеном вертикализму и орнаментици. Женске главе, флорална пластика, декоративне конзоле и решетке од кованог гвожђа, детаљи су сецесијског порекла. Купола спада међу највеће и најлепше у Београду, а рад је лимара Милана Илића. Зграда представља једно од најзначајнијих сецесијских дела у Београду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463894, 44.806596 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Среског начелства", "ref:RS:nkd": "SK890", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106331", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106331", "description": "Зграда Среског начелства изграђена је у другој половини XIX века у време формирања чаршије у Косјерићу као типски објекат Министарства грађевина. Начелство је током Другог светског рата служило као тамница у коју су смештани партизани 1941. на свом путу од Ужица ка Ваљеву.\nОбјекат је типско приземно здање подужне, правоугаоне основе, са кровом на четири воде. Фасада је вертикално издељена пиластрима, а изнад нивоа прозора налази се кордон венац. Око прозора су шембране, а допрозорници су мало испуштени у поље. Сви прозори су једнаки двокрилни, са луфтерима и прозорским крилима, која се отварају споља. Са десне бочне стране се налази улаз са степеништем. Здање је напуштено више од 30 година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.907509, 43.993741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа у којој је живео Венијамин Маринковић", "ref:RS:nkd": "SK891", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106250", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106250", "description": "Кућа у којој се 1909. родио Венијамин Маринковић, професор страних језика и истакнути револуционар, у селу Вионица саграђена је око 1900. као објекат народног градитељства. иако је рођен у сиромашној сеоској породици, Венијамин се школовао у Новом Пазару и у Чачку, а факултет је завршио у Београду на групи за немачки језик, након чега је боравио у Минхену на усавршавању. Радио је као професор у Руми, Сињу и у Ужицу, где су га ценили због изузетне интелигенције, мирноће и тактике, али и познавања готово свих европских језика. Члан КПЈ-а постао је 1933, а био је активни учесник мартовских демонстрација, када је и хапшен. Један је од главних организатора устанка у моравичком крају 1941. Погинуо је 28. новембра 1941. бранећи Пожегу као командант места." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.379018, 43.43579 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденице моравке на Западној Морави", "ref:RS:nkd": "SK892", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106359", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106359", "description": "Воденице моравке грађене су на рекама Ибар, Западна и Велика Морава, на местима недалеко од центра села, где се скелом прелазила река. Грађене су у групама, а свака је била у власништву више домаћина из једне фамилије. \nЈедна од две заштићене воденице, премештена је почетком XX века у Краљево, на Ибар, где јој се губи сваки траг. Другу воденицу однела је поплава 2011, тако да у селу Кукљин сада не постоји ни једна. Нестанком воденица изгубљен је део непокретног културног наслеђа поморавља, али и део духовне културе српског народа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.234714, 43.600972 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чардак Подгорац Игрутина", "ref:RS:nkd": "SK893", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106038", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106038", "description": "Један типичан пример гостинске куће - чардака, са отвореним дрвеним тремом, саграђене почетком XIX века, сачуван је у окућници породице Подгорац у селу Тавник. За разлику од обичних стамбених зграда, којима је функционалност главни и готово једини циљ, чардаци су репрезентативне куће и врхунац градитељског умећа сеоских мајстора. Сведоци су начина живота Срба у прошлости, али и развоја појединих грана народне уметности. Чардак у Подгорцима је постављен на равном терену, а састоји се од приземног дела, који чини високо озидани камени подрум, и спрата. Целом дужином источне фасаде на спрату налази се дрвени трем покривен дубоком стрехом, који се преко дрвених дирека ослања на земљу. На трем се долази стрмим дрвеним степеницама, а преко њега се улази у две просторије спрата, подељене зидом, у који је смештена фуруна за загревање оба одељења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.617883, 43.838633 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Поп Маркова кућа", "ref:RS:nkd": "SK894", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109346", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109346", "description": "Кућа у главној александровачкој улици, у којој је данас смештен Завичајни музеј Жупе, саграђена је у другој половини XIX века. Иако је кућу изградио локални свештеник Марко Богдановић, према архитектонским карактеристикама она припада Жупи и у потпуности је везана за најважнију привредну грану ове области - виноградарство. Поп Маркова кућа зидана је над каменим подрумом, који је служио за производњу и складиштење вина. Над подрумом је спратни стамбени део, испред којег је, постављен над улазом у подрум, доксат са лучно засведеним отворима, који кући дају карактеристике моравске архитектуре. Године 1894. краљ Александар Обреновић је посетио Александровац и одсео у кући попа Марка, која је тада посебно прилагођена како би послужила као краљева резиденција. Доксат је претворен у спаваћу собу затварањем и претварањем лукова у прозорске отворе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.044451, 43.459077 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Борисављевића кућа", "ref:RS:nkd": "SK895", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106294", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106294", "description": "Кућа богате трговачке породице Алексе Борисављевића налази се у старом делу прибојске вароши, а изграђена је почетком XX века у духу класицизма. Приземље је било намењено пословним и трговачким активностима, а спрат је служио за становање. Главна фасада је симетрично организована са пет отвора на обе етаже. На централном балкону на спрату су врата лучног облика, фланкирана широким пиластрима. изнад врата налази се масивна атика која у средини носи полукружну лунету са породичним грбом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.523591, 43.583622 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Стјеник", "ref:RS:nkd": "SK896", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108105", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108105", "description": "Црква посвећена Св. Јовану Крститељу у манастиру Стјеник, саграђена је почетком XIX века (1802) на темељима старијег храма који је изгорео, а година градње уписана је изнад северних врата. Грађена је каменом неправилног облика, са основом облика триконхоса, попут значајних храмова моравске стилске групе. Фасаде су једноставне, равне, малтерисане и кречене у бело. Једини декоративни елементи су оквири врата и прозора израђени од правилно обрађених камених квадера. Посебно се истиче фино клесана камена бифора на јужном зиду храма. Црква је без куполе, са двоводним кровом, унутрашњости засведене полуобличастим сводом. На западној страни накнадно је дозидан отворени трем. Унутрашњост је малтерисана и окречена у бело, без трагова живописа. У поду се налазе орнаментисане мермерне плоче пренете крајем XIX века из манастира Јежевица, чији је метох био манастир Стјеник." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.356719, 43.814727 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старог суда", "ref:RS:nkd": "SK897", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106084", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106084", "description": "Сазидана непосредно после Првог светског рата зграда старог суда у Новом Пазару представља масивну, спратну грађевину са основом у облику издрженог правоугаоника. Фасада је обрађена у неокласицистичком стилу. По хоризонтали подељена кордонским венцем на различито обрађено приземље и спрат, а вертикално на три ризалитна поља. У централном делу главне фасаде је улаз, са посебно обрађеним порталом, док су бочни ризалити завршени тимпанонима и декорисани прислоњеним плитким пиластрима и капителима флоралне орнаментике. Унутрашњост је решена уобичајено, са централним степеништем, пространим ходницима и низом соба, са судницом на спрату. Дворишна фасада има сличну обраду док су бочне измењене каснијом доградњом анекса." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.517167, 43.135301 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Управна зграда \"УНИПРОМА\"", "ref:RS:nkd": "SK898", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107707", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107707", "description": "Саграђена као Чавића кућа 1911. године, у свему по узору на једну стамбену зграду из Солуна, првобитно је била намењена становању. Но, од почетка је у њој обављана настава за ученике основне школе, све до 60-тих година када прелази у власништво ТП 'Слобода', данас РО 'Унипром'. Објекат је квадратне основе са централним ходникоми дрвеним степеништем. Фасаде су обрађене у веокласицистичком стилу и декорисане стубовима, кордонским и кровним венцима, балустрадама и тимпанонима, као и профилисаним прозорским отворима. Столарија је аутентична, лепо профилисана и већим делом сачувана и у ентеријеру. Ова зграда поседује несумњиве споменичке вредности и као део укупног градског архитектонског наслеђа у Новом Пазару." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.51863, 43.141352 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда \"Митрополија\"", "ref:RS:nkd": "SK899", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107832", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107832", "description": "Једна од најстаријих зграда у Новом Пазару, позната као 'Митрополија' Представља изузетан пример народног градитељства с краја XVIII века. Њено име потиче од предања које казује да су митрополити Рашко-призренске митрополије, у чијем је саставу од 1808. године био и Нови Пазар, долазећи у град боравили у овој кући. Постоје, такође и подаци да је у 'Митрополији', крајем XIX и почетком ХХ века радила прва српска, најпре женска, а потом и мешовита школа. Током ХХ века више пута је мењала намену и најдуже коришћена као стамбени објекат. Грађена репрезентативно, за посебну намену, ова зграда је одиграла историјску улогу јер је, уз цркву била стециште српског живља у периоду турске владавине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.517474, 43.14623 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шеик Мустафино турбе", "ref:RS:nkd": "SK9", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108996", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108996", "description": "Текија хаџи-шеиха Мухамеда се налазила на углу данашњег Студентског трга и Вишњићеве улице. Била је посвећена дервишима моћног дервишког реда Кадири. Сачињавали су је зграда текије (главна зграда) и турбе саграђено 1783. године на гробу хаџи-шеиха Мустафе, дервиша који је једно време био старешина ове текије. Зграда текије је имала правоугаону основу. Дужом страном била је окренута тргу, са којег се видела као приземна, док је због терена у паду из дворишта била једноспратна. Турбе шеиха Мустафе саграђено je 1783-1784. године што се може прочитати са плоче над улазом. Турбе има шестоугаону основу над којом се уздиже такође шестоугаони тамбур који носи куполу кружне основе. Озидано је каменом. Камени оквир портала и подеони венци су профилисани. Унутрашњост је украшена записима из Курана. На средини просторије налази се покривен саркофаг који обележава сам гроб (или гробове). За текију хаџи-шеиха Мухамеда и турбе шеиха Мустафе везани су судбоносни историјски догађаји за међусобни однос Турака и Срба, освајача и ослободилаца. Текија је у српском устанку 1804-1813. године једно време служила као седиште Правитељствујушчег совјета, највише извршне власти новостворене државе. У њој је 1811. године умро Доситеј Обрадовић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4582, 44.82019 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Робни магазин", "ref:RS:nkd": "SK90", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-06-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103687", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103687", "description": "Подигнут је 1907. године по пројекту инжењера Виктора Азриела. Представља прву модерну београдску робну кућу, а у конструктивном и обликовном смислу најзначајније српско сецесијско остварење. Ово је прва трговачка зграда у Београду у којој је више етажа међусобно спојено и отворено, а цео унутрашњи простор сагледив са галерија. Архитектонском програму одговара сецесијски обрађена фасада, схваћена као стаклена завеса придржана гвозденом решетком, мермерним пилонима са карактеристичним завршецима. Фланкирану фасаду карактерише и једноставна ортогонална подела, са умереном декорацијом на пилонима, гвозденој балконској огради и на лучном фасадном завршетку." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.454248, 44.818929 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Уметничке галерије", "ref:RS:nkd": "SK900", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106360", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106360", "description": "Уметничка галерија основана је у склопу Народног музеја у Крушевцу 1961, у чијем саставу се још увек налази. Објекат је изграђен двадесетих година XX века као породична кућа познате трговачке фамилије Љотић. Галерија је приземни објекат са четворосливном кровном конструкцијом покривеном фалцованим црепом. Улична фасада је симетрично изведена са два велика троделна прозора, оивичена пиластрима са јонским капителима. Пиластри и ступци носе масивне натпрозорнике. Балустрадна ограда таванског простора украшена је симетрично са два окулуса унутар стилизованих гирланди које придржавају фигуре дечака." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.325586, 43.581527 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Алексе Пушељића", "ref:RS:nkd": "SK901", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106171", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106171", "description": "Једно од најрепрезентативнијих старих здања у Чачку, Пушељића кућа, изграђена је 1905. у стилу еклектике. Кућа има изражену симетричност, једноставне је правоугаоне основе, са угаоним ризалитима, надвишеним атикама и завршеним кубетима. Оно што ову зграду чини препознатљивом је богата обрада уличне фасаде, рашчлањене на три дела, са осам богато декорисаних двокрилних прозора, равномерно распоређених у групама од по два. Простор између кордонског и богато профилисаног кровног венца декорисан је фризом медаљона, између којих су кружни (флорални мотиви) и правоугаони (лавље главе окружене вегетацијом) декоративни елементи. Угаоне атике опшивене су лимом и носе три акротерије, а украшена кубична постоља носе кубета покривена лимом, на чијем врху је копље са заставицом –ветроказ. Централна атика са балустрадом надвишена је лунетом, у којој је представа Амора. Испод лунете, између слепих балустрада, исклесан је монограм А. П. и година градње куће 1905." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348705, 43.891409 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Радовановића", "ref:RS:nkd": "SK902", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106188", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106188", "description": "Кућа се налази у активном домаћинству Радовановића, на благој падини окренутој према долини реке Чемернице. Радовановића кућа је правилне квадратне основе, зидана каменом са високим подрумом и спратом. Четвороводни кров покривен је ћерамидом. Улаз у подрум подсећа на црквене портале са лепо исклесаним довратницима и лучно засведеним надвратником у који је уклесана година градње – 1866. Двоструки зид спрата је са спољне стране од квадратних и правоугаоних плоча сиге, а са унутрашње од цигала. Зграда је претрпела неке измене, промењени су прозори и дозидано бетонско степениште, али и даље представља изванредан споменик народног градитељства половине XIX века. Радовановића кућу или конак, како се још назива, градили су домаћи мајстори са тежњом да створе оригиналну грађевину подигнуту под утицајем живих манастирских комплекса без страних, нарочито туских утицаја. Настала у тек ослобођеној Србији кућа је требало да покаже имовно стање власника и његов друштвени положај, а уједно је била и огледало умећа неимара." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.25292, 43.962016 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Аранђела", "ref:RS:nkd": "SK903", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109169", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109169", "description": "Црква Св. Арханђела је око 2 км удаљена од средишта Сталаћа. Изграђена је на заравни у близини потока чије повремене бујице угрожавају богомољу. Основа јој је у облику триконхоса простране полукружне апсиде, са плићим бочним конхама и једновремено зиданом припратом. Највероватније је била прекривена полуобличастим сводом. Лоше је зидана мешавином ломљеног и притесаног камена, при чему је опека коришћена за изједначавање нивоа редова. Била је покривена опеком сличном оној на Копорину. Раније се сматрало, на основу њене припадности групи средњовековних мојсињских манастира и цркава, да је саграђена у време деспота Стефана. Писани подаци који би определили њено датовање нису сачувани, а резултати скорашњих археолошких истраживања показују да црква потиче из периода турске окупације, могуће из ХVII столећа, из времена патријарха Пајсија. То се може закључити на основу малобројних гробова откривених око богомоље и оставе златног новца из ХVII века. Археолошким ископавањима откривене су необично распоређене стопе стубова који су били подигнути око цркве, међу којима неке непосредно уз фасаду, а протумачени су као носиоци трема који је штитио осликане фасаде. Живопис је сачуван у фрагментима. Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су 1979." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.423511, 43.663233 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чолића кућа", "ref:RS:nkd": "SK904", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106189", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106189", "description": "Домаћинство Чолића смештено је на благој падини која се спушта према реци Чемерници. У домаћинству су очувани кућа и помоћни објекти, качара, салаш, млекар и хлебна пећ. Чолића кућа је велика репрезентативна зграда над подрумом. Стамбени део се састоји од куће саграђене од брвана и собом у бондручној конструкцији, омалтерисаном и окреченом у бело. Кров на четири воде покривен је ћерамидом. Испред улаза у кућу је угаони доксат са ниском зиданом, малтерисаном и креченом оградом, са којег двоја врата воде у унутрашње просторије. Испод собе је камени подрум, омалтерисан и окречен, са остављеном гредом темељачом и сантрачом како би се разбила монотонија предње фасаде. Поред улаза у подрум постављена је плоча са именом власника (Сретен Чолић) и годином градње, 1864. Чолића кућа представља део наше прошлости, материјални је показатељ начина живота народа овог краја, високог степена његове културе становања и неимарских знања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.323944, 43.939022 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа мајора Гавриловића", "ref:RS:nkd": "SK905", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106179", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106179", "description": "Кућу у Улици цара Лазара 6 изградио је Петар Гавриловић, између 1863. и 1869, старешина абаџијског заната у Чачку. У кући се 1882. родио његов син Драгутин Гавриловић (1882–1945), који је постао познат пешадијски мајор истакавши се у војничком командовању и беседништву за време одбране Београда 1915. Приликом пробоја Солунског фронта био је први официр који је прешао на непријатељску страну фронта. Мајор, а потом и пуковник Гавриловић, због својих ратних заслуга и херојства, био је носилац Карађорђеве звезде, Ордена Св. Саве, Белог орла, француског Ратног крста, Легије части, Албанске споменице и других. Родна кућа мајора Гавриловића је једноставан приземан објекат правоугаоне основе са четвороводним кровом. Изражена симетричност куће даје јој складност и рационалну лепоту, а стилски би се могла одредити као пример елементарног класицизма. Сокл средње висине је израђен од правилних камених квадера. Улична фасада је подељена једним пиластром на две једнаке половине, са по два прозора на сваком делу. Кровни венац је масиван, без профилације. На кући се налази масивна спомен плоча са ликом мајора Гавриловића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.35178, 43.887741 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Завичајног музеја", "ref:RS:nkd": "SK906", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106278", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106278", "description": "Зграда Завичајног музеја подигнута је у периоду од 1839. до 1845. У згради су биле смештене медреса и руждија (нижа гимназија у трајању од три године у којој су изучавани предмети религијског и световног карактера), а након тога од 1914 и прва пријепољска гимназија. На згради се налази плоча која сведочи о догађају значајном за историју града: Овде је одржан I састанак иницијалног одбора за формирање АВНОС-а октобра 1943. године. Након Другог светског рата у овој згради је била основна школа, а затим и школа ученика у привреди. Изузетна вредност објекта огледа се у архитектури и очувању аутентичности и амбијенталних вредности старе пријепољске чаршије. У изгледу зграде уочљив је јак утицај исламске архитектуре, прилагођене амбијенту у којем је саграђена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.650098, 43.389339 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Перише Дамљановића", "ref:RS:nkd": "SK907", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106037", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106037", "description": "У домаћинству Перише Дамљановића налазила се кућа у којој је почетком 1943. организован рад илегалне партијске штампарије. Објекат је био опремљен радио-апаратом, писаћом машином и гештетнером, прекуцаване су важне вести и леци дељени члановима Партије и симпатизерима. Након готово годину дана рада, због могућности да буде откривена и уништена, штампарија је исељена из куће Дамљановића крајем 1943. Кућа је била мањих димензија, саграђена између 1920. и 1930. као дводелна кућа брвнара, под шиндром, над подрумом. Стамбени део грађен је брвнима везаним на ћерт, а унутрашњост је подељена на кућу са огњиштем и собу. У истом домаћинству и данас постоји дводелна брвнара, највероватније изграђена крајем XIX века, покривена сламом. Изузетних је димензија и занимљиве обраде детаља. Кућа има атулу са три стране, од улазних до наспрамних врата и сачуване пећ и отворено огњиште. Таваница је од шашоваца, под у соби је од дасака. По причању власника у њој су се крили партизани. Објекат поседује изузетне етнографске вредности будући да сведочи о начину живота великих породичних задруга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.51426, 43.41766 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јокановића кућа", "ref:RS:nkd": "SK908", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106264", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106264", "description": "Јокановића кућа је градска трговачка кућа из друге половине XIX века. Изградила ју је породица Јокановић, која је у XVIII веку досељена из Црне Горе, са етапном станицом у Херцеговини. Велика задружна породица брзо се снашла у новом окружењу и започела трговачки посао. О значају и богатству породице сведочи и њихова кућа, изузетна по облику, величини и начину градње, која је до данас остала сведочанство времена у којем је саграђена. Кућа је спратна, са собама за становање, зиданим у бондручној конструкцији, и каменом зиданим приземљем, које се простире испод читаве куће. Будући да је приземље било намењено за смештај робе којом се трговало, за њега се усталио назив подрум. На спрату је читавом дужином фасаде, испред улаза у стамбени део, саграђен лепо декорисан дрвени доксат, који чини репрезентативни део зграде. Унутрашњост је подељена на три собе и оџаклију. Кров на четири воде покривен је ћерамидом и има лепо декорисану стреху. Објекат је данас власништво Града Ужица, а корисник је Народни музеј, који је објекат опремио поставком градске куће XIX века у спратном стамбеном делу, а приземни, подрумски део користи се као галерија за повремене изложбе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.844071, 43.856487 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Ивка Милошевића", "ref:RS:nkd": "SK909", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106348", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106348", "description": "Кућа Ивка Милошевићa, некадашња Јелисавчића кафана саграђена је у последњој четвртини XIX века, као пример народног градитељства прилагођеног начину живота у вароши. Подигнута је у већ формираној чаршији дуж ужичког пута, у којој се одвијао богат трговачки и друштвени живот. Зналачки проценивши потребе трговаца и путника за одмором и исхраном током боравка у Бајиној Башти, трговац Јевто Јелисавчић, из ужичког села Биоска, изградио је кафану у средишту старе чаршије. Улична фасада кафане је обликована под утицајем грађанске архитектуре, док су преостале три скромно обрађене, са одликама сеоске архитектуре. Зграда је подигнута на косом терену, а простор испод дела куће искоришћен је за изградњу каменог подрума у који се улази са дворишне стране. Зидови приземног дела су од опеке старог формата, а четвороводни стрми кров покривен је бибер-црепом. Основа објекта указује на планску градњу кафане, која је имала локал до улице и четири собе за преноћиште, у које се улазило из ходника са посебним улазом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.57056, 43.96883 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Вазнесењска црква", "ref:RS:nkd": "SK91", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105720", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105720", "description": "Црква је подигнута 1863. године у епохи романтизма са стилским карактеристикама чије се порекло везује за традиције српског средњовековног сакралног градитељства. Изграђена иницијативом митрополита Михаила и кнеза Михаила Обреновића, првенствено за потребе војске, била је једина “гарнизонска црква” у Београду и Србији. Пројекат за цркву израдили су Павле Станишић и Јован Ристић. Црква је подужна једнобродна грађевина сажетог уписаног крста, засведена полуобличастим сводом са пет кубета. У порти се налазе две црквене куће и нова звонара, подигнуте 1865, 1891. и 1939. године. У старијој црквеној кући била је смештена прва београдска гимназија од 1865. до 1906. године. Иконостас из 1881. године радио је Стеван Тодоровић. Богати покретни фонд чине вредна дела сликарства, примењене уметности, занатства и књишко-архивски материјал. Посебну вредност представљају црквена звона, од којих је најзначајније мало звоно Саборне цркве – прво које је зазвонило после Хатишерифа из 1830. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46162, 44.807936 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Милице Ивановић", "ref:RS:nkd": "SK910", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106390", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106390", "description": "Кућа породице Ивановић припадала је типу куће моравке, саграђене у XIX веку, у оквиру старе трстеничке чаршије. Грађена је на каменим темељима, бондручном конструкцијом са испуном од чатме. Четвороводна дрвена кровна конструкција била је покривена ћерамидом, над којом су се уздизали лепи зидани димњаци. На објекту је био саграђен дрвени доксат који је имао двојну функцију, задовољење стамбене потребе, односно боравак и уживање током летњих месеци, али и естетску, јер је садржавао велики број декоративних елемената. Испод доксата је био улаз у пространи, каменом зидани подрум. Кућа је поседовала мајсторски изузетно обрађену столарију, капке на доксату и заштитну дрвену ограду. Објекат је адаптацијама изведеним почетком ХХI века у потпуности изгубио споменичка својства." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.003072, 43.619556 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Наде Томић 21", "ref:RS:nkd": "SK911", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108731", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108731", "description": "Зграда у улици Наде Томића број 21 саставни је део заштићеног ширег подручја-просторно културно-историјске целине. Објекат се састоји од високог приземља где је цела фасадна површина прекривена финим хоризонталним каналурама. Централно је позициониран један прозорски отвор док су лево и десно од њега постављена по два груписана прозора, који су украшени имитацијама лучних аркада. У нижим етажама протеже се висока сокла, док у горњим етажама по један округли отвор изнад сваког појединачног прозора, као и широка дрвена стреха са обрађеним висећим резбареним фризом. Овај објекат заједно са својим двориштем од камених плоча и зеленилом припада староградско-амбијенталној архитектури." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.897219, 43.31875 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен црква Св. Јована Главосека", "ref:RS:nkd": "SK912", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108641", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108641", "description": "Спомен црква Св. Јована Главосека се налази на узвишењу између села Крупац и Извор, са леве стране када се долази из правца Пирота. Саграђена је као спомен капела и костурница у част и славу палим жртвама за ослобођење Пирота од Турака од 1876-1877. године и свим борцима који су погинули за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца од 1912 – 1918. године, како је записано на плочи у цркви.\nОва спомен капела подигнута је после завршетка Првог светског рата. Решена је у облику сажетог крста са осмоугаоном куполом над средишњим простором. Улазни отвор је надвишен тимпаноном, а још више је камена розета. Фасадне површине су двобојно декорисане тако да имитирају зидање наизменично каменом и опеком. Спомен црква Св. Јована Главосека је грађена у духу ханзенатике уз непосредну везу са српско - византијским стилом. Иконе на иконостасу радио је 1935. године сликар Александар Дикиј." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.644319, 43.13485 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик српским и француским војницима од 1912-1918", "ref:RS:nkd": "SK913", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102388", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102388", "description": "Споменик изгинулим ратницима - српским и француским војницима у ратовима од 1912 до 1918 године обележава смрт 94 бораца палих у балканским ратовима и у Првом свеетском рату, међу којима је и 15 Француза. Подигнут је 1928. године. Споменик је постављен на ширем квадратном постољу. Састоји се из два дела: четворостране призме висине 2 m и пирамиде постављене на врху. Зидан је од углачаних камених блокова, лепљених цементним малтером. Стабилност конструкцији дају камене плоче, које носе читав терет. Споменик је висок 4 метра. На предњој страни, према улици уграђена је правоугаона мермерна плоча на чијој су белој основи урезана имена палих ратника, а испод је постављена мања правоугаона плоча са текстом о дародавцима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.09781, 44.076619 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Петру Радовановићу", "ref:RS:nkd": "SK914", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102387", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102387", "description": "Споменик Петру Радовановићу, једном од истакнутих југословенских револуционара, налази се у ширем центру града, на кружном току који спаја улице Ђорђа Вајферта, Николе Пашића и Моше Пијаде. Откривен је 1982. године поводом обележавања стогодишњице од рођења овог истакнутог радничког борца. Споменик је статуа висине 2,30 метара постављена на коцкастом простору, димензије 180х80х80 цм. Постамент и статуа су од бронзе. Споменик је у средини кружног постоља пречника око 20 м. На предњој страни постоља је текст. Петар Радовановић 1882 – 1947. Статуа је рад академског вајара Николе Вукосављевића из Београда. Аутор је реалистички, представио Радовановића у коме је сажет народни трубун, радник, хуманиста, интелигентна и племенита личност." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.098697, 44.079371 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Миклошу Раднотију код Борског Језера", "ref:RS:nkd": "SK915", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102309", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102309", "description": "Бронзани споменик на Борском језеру, на месту некадашњег немачког логора где је Радноти радио четири месеца и писао стихове преточене у књигу Бележница (на српски превео борски писац Стеван Молнар), нестао је у ноћи између 31. септембра и 1. октобра 2001. године. Крадљивац до данас није пронађен, а претпоставља се да је више стотина килограма споменичке бронзе претопљено у некој од приватних ливница. Зато је нови споменик - дар мађарске владе, по жељи аутора Варде, поново постављен у Бору на пространом платоу испред Дома здравља у градском амбијенту, 8.новембра 2004. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.102486, 44.055715 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен појате \"Партизански бивак\"", "ref:RS:nkd": "SK916", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100815", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100815", "description": "Спомен појате ‘’Партизански Бивак” у Брусову код Доње Беле Реке, са споменицима Стевану Ђорђевићу Новаку и Боривоју Цолићу Јоци. \nСпомен обележје Стевану Ђорђевићу и Боривоју Цолићу се налази у Преводском потоку, код Доње Беле Реке, на месту званом Брусово. Састоји се од каменог блока у облику квадра, постављеног на правоугаоном бетонском постољу. Камен је рустичних површина и неправних ивица. С лица у средини је уграђена бронзана плоча која садржи податке да су у близини погинули 10. јула 1943. године Боривоје Цолић Јоца, члан СКОЈ-а и Стеван Ђорђевић Новак, народни херој. Споменик је подигла месна организација СУБНОР-а Доње Беле Реке 7. јуна 1979. године, а аутор споменика је архитекта Радомир Радовић. \n\nПодаци о спомен појати Партизански бивак у Брусову: \nУдаљена је око 5 километара од Доње Беле Рекe. Спомен појата налази се двадесетак метара од јаруге Предводски поток, дугачке више километара, која се пружа у правцу исток - запад. Објекат појате је настао у току 1936 и 1937. године са намером да буде пољска привредна зграда за чување стоке, смештај пољопривредних производа и преноћиште. Објекат је дугачак око 10 метара висок 3 метра. Састоји се из два одељења једнаке величине. Зидана је од необрађеног камена, а покривена ћерамидом. Стилски је типичан привредни објекат - појата, карактеристичан за овај крај, без других архитектонских обележја. У периоду од 1942 - 1944. године током НОР-а у овом објекту се одвијао политички рад СКОЈ-еваца из Доње Беле Реке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.201614, 44.101353 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда информативне организације \"Наша Реч\"", "ref:RS:nkd": "SK917", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101150", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101150", "description": "У средишту Лесковца, у Ул. Млинска бр. 42, на некадашњој житној пијаци, изграђен је спратни стамбени објекат Јована Влајчића лесковачког индустријалца. Зграда је дворишна са високим приземљем и спратом. Поседује карактеристике виле грађене у у духу академизмма. Улазни део чини степениште са тремом и двокрилним стакленим вратима и два прозора са стране. У пространом приземном холу је дрвено степениште за спратни део. Изнад улазног трема је велика лођа са оградом и настрешницом од стакла. Зграда обилује геометријском и цветном пластиком по фасади. \nОбјекат је саграђен 1925. године као породична кућа за становање, за породицу Јована Влајичића и његова три сина: Петра, Тодора и Милана. Јован Влајчић је од свог оца наследио прву лесковачку фабрику за производњу сапуна. То је садашња зграда Дома културе у центру града, у улици Булевар Ослобођења бр. 101. После 1930. године синови Јована Влајчића, Петар и Милан, отворили су фабрику сапуна у Београду. Влајичићи су у Београду поседовали и своју спратну кућу, а и у другим градовима Југославије имали су своје продајне објекте.\nПосле Другог светског рата кућу је користила редакција листа „Наша реч“ и лесковачке радио станице. Објекат је адаптиран за потребе регионалне сигурне куће у којој уточиште проналазе жртве породичног насиља и у те сврхе користи се од 2015. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.949261, 42.992711 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома културе \"Жика Илић-Жути\"", "ref:RS:nkd": "SK918", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107093", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107093", "description": "У најужем центру Лесковца, у главној улици, Булевару Ослобођења бр. 101, саграђена је 1926. године као управна зграда Фабрике сапуна, парфимерије и козметике у власништву породице Влајчић, која се бавила производњом сапуна још од појаве првих видова индустрије у Лесковцу после ослобођења од Турака. Јован Влајчић је од оца Тасе наследио радионицу за израду сапуна, који је још у време Турака започео са производњом. Интересантно је да у списку порезника из Лесковца за 1885. годину уписан само један мумџија Таса Коцић, а не Влајчић. Свакако се ради о грешци, пошто је већ 1906. године отпочела машинска производња сапуна у Лесковцу у првој фабрици Јована Влајчић. \nИзградњом фабричке зграде, започиње обимна производња што доводи до промене назива фабрике у : „Калодерма – фабрика парфимерије, козметике и сапуна Јована Влајића и синова“. Међутим како је назив преузет од истоимене фабрике у Немачкој, Ј Влајчић је морао да га се одрекне. У саставу Влајчићеве фабрике је радила и штампарија амбалаже сапуна. Фабрика је радила све до 1945. године. \nПосле 1945. године зграда је променила више намена (среско синдикално веће, градска читаоница, хемијска индустрија „Невена“ и најзад „Текстил промет“) да би од 1981. добила садашњу намену Дома културе. Припада врсти културних добара грађанске архитектуре, као објекат јавне намене. \nЗграда поседује високо приземље са пространим холом као јединственим простором у нивоу, који има галерију са свих страна унутрашњих зидова у висини мезанина, и два спрата и тавански простор. Степениште за спратове смештено је по дубини тракта зграде, са прозорима окренутим према дворишту. На спратовима зграде решен је кацеларијски простор са одељењима повезаним мањим холовима. Једна је од првих тзв. лесковачких палата. Рађена је симетрично са два еркера, која се издижу над кровном површином у два велика торња, са шиљцима на врху. Еркери почивају на лепо декорисаним конзолама. Балкони са металном оградом су између еркера. Фасада зграде је обогаћена геометријском пластиком. По архитектонским карктеристикама зграда поседује елементе ренесансе. \nУлазна партија зграде састоји се из три широка отвора, изнад којих се, прекинути фризном фасадном траком, формирају полукружни прозори у нивоу мезалина, као надсветла холске галерије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.95077, 42.996671 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда хотела \"Дубочица\"", "ref:RS:nkd": "SK919", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100217", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100217", "description": "Зграда хотела „Дубочица“ – Тонкићева палата, налази се на КП 5459 КО Лесковац, са локацијом у склопу најужег градског центра, Булевар Ослобођења број 12. Саграђена је 1937. године са приземљем и три спрата. Сви носећи конструктивни елементи рађени су од армираног бетона, што долази до изражаја, нарочито унутар ресторанске сале. Спољни изглед зграде са присутним отворима у односу на зидне масе, кровним венцем, полустуовима и пиластирма кроз све едаже и балконима, са завршном обрадом површина у вештачком камену делује изразито масивно. Међутим, угаони тракт према улици 11. октобра са својом цилиндричном вертикалном површином, као и трактови са стране, са присутним индивидуалним спратним балконима, доприносе оживљавању утиска у односу на зграду као целину. Зграда својом наменом и својим положајем и обликом у односу на витални простор централног градског јегра кроз своју архитектуру са изражајним просторно визуелним ефектима, под утицајем тада владајућих академских схватања у архитектури између два рата делује масивно." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.948972, 42.996272 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Вељковић", "ref:RS:nkd": "SK92", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105703", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105703", "description": "Кућа је подигнута 1883. године у стилу академизма XIX века. Једноспратна зграда стамбене намене компонована је као угаони објекат са истоветно решеним фасадама. Дворишна зграда, такође стамбена, саграђена је између 1878. и 1883. године. Уметнички павиљон, изграђен 1931. године по пројекту архитекте и инжењера архитектуре Војислава Ђокића и инжењера Александра Гавриловића, специјално је пројектован и изведен за излагање слика и скулптура из веома вредне збирке у својини породице. Ова кућа - осим везаности за чланове породице Вељковић, међу којима је било познатих политичара, правника, официра од утицаја на друштвени, политички и уметнички живот Србије - има и посебан значај у планском решењу комплекса, неуобичајеном за економски и културни ниво средине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463774, 44.80214 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 1-3", "ref:RS:nkd": "SK920", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99881", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99881", "description": "Породична кућа у првобитном власништву лесковчког трговца Сотира Илића са локацијом у Улици Радоја Домановића бр. 1-3, саграђена је по пројекту београдског архитекте Светозара Јовановића старијег, носи у себи репрезентативно обележје заједно са пространим двориштем (обрађеним парковски у своје време).Подигнута је 1911. године. Има приземље, спрат и поткровље, а својом архитектуром уопште, остварује јединствен ефекат са разиграним масама, детаљима и стилском обрадом у целини, тако да представља и школски пример раскошне сецесионо барокне архитектуре, са истакнутим терасама, ризалитима, калканским завршецима и др, а са фасадном декорацијом у виду преплета, цветова, антропоморфних представа." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.94477, 42.99671 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у којој је било седиште прве Комунистичке општине- седиште СО Лесковац", "ref:RS:nkd": "SK921", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100158", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100158", "description": "Зграда поседује локацију у склопу централног градског језгра тако да захвата површину угаоног простора на КП 5420 КО Лесковац у Улици Пана Ђукића бр. 9. Јавног је карактера и подигнута је почетком ХХ века за потребе којима служи и данас. На прилазу згради, са десне стране улазних врата стоји бронзана спомен плоча са натписом „У овој згради било је средиште прве комунистичке општине...“ \nЗграда је приземна и саграђена је на угаоној парцели тако да са својим положајем ослања на регулациону линију улице. На пресеку улица долази до изражаја засечен угао зграде у чијем се склопу формира и главна улазна партија са улазом издигнутим на неколико степеника. Спољни изглед се одликује мирном и композиционо веома једноставном фасадном пластиком у духу неоренесансе а састоји се из венац, прозорских оквира и поделе целокупног фасадном платна по вертикали на хоризонталне редове са имитацијом спојница, што долази до свог изражаја, нарочито на угловима фасадних трактова и ризалита, уз имитацију камених блокова у малтеру. Сокла зграде начињена је од камених блокова неправилног облика и димензија а кров покривен црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.946704, 42.993389 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Дома занатлија", "ref:RS:nkd": "SK922", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100017", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100017", "description": "Зграда Дома Занатлија у Улици Светозара Марковића бр. 23 у Лесковцу на КП 8404 КО Лесковац налази се у склопу старе трговачке, занатске чаршије. Грађена је осамдесетих година XIX века као кафански објекат у уличном низу чаршије и припада врсти културних добара варошке архитектуре посебног карактера. \n\nНа згради десно од улаза стоји спомен плоча десно од улаза: „Од 1935-1940 године у овој згради био је Синдикални дом...“ \nЗграда је масивно зидана, састоји се из подрума и приземља, издигнутог у односу на прилаз са улице на пет степеника. Лево и десно од улазне партије на главној уличној фасади долази по један, односно три велика кафанска прозора са отварањем горњих и доњих крила из два дела по средини, а са отварањем спољњих крила у поље, што је и карактеристично за период архитектуре за период деведестих година XIX века. Фасадна пластика идекорација која се састоји из кровног венца, парапетних венаца, континуалног венца изнад прозорских отвора, пиластера и тимпанона изнад отвора (над улазном партијом троугаони, а изнад прозорских отвора у виду сегментних лукова), обликује стлском обрадом у комбинацији неоренесансе и романтизма, а кров објекта са нагибом на две воде према улици и дворишту покривен је фалцованим црепом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.941477, 42.994243 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног суда", "ref:RS:nkd": "SK923", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106780", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106780", "description": "Зграда Окружног суда, раније Општинског, захвата површину угаоног простора Улица Пана Ђукића и Лоле Рибара, у продужетку локације зграде Среског начелства. Подигнута је у времену између 1906. и 1908. године према пројекту рађеном у Министарству грађевина, аутора Светозара Јовановића, старијег.\n\nЗграда има високо приземље и спрат, са засеченим углом, захваћеним пресеком улица, тако да се ту формира средишњи фасадни ризалит. Симетричне је архитектонске композиције у целини у приземљу, као и сала за суђење на спрату. Спољна композиција са наглашеом угаоном фасадом по вертикали и уз присуство фасадне декорације носи у себи обележја са елементима у комбинацији академизма и сецесије. У односу на ентеријер зграде, присутна је још и декорација у степенишном холу, а посебно у сали, која тиме добија и свечани тон." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.947352, 42.992605 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бившег среског начелства - зграда СО Лесковац", "ref:RS:nkd": "SK924", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99978", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99978", "description": "Зграда бившег среског начелства подигнута је за административне потребе 1904. године са локацијом насупрот згради бивше комунистичке општине, која са друге стране захвата угао Улица Пана Ђукића и Лесковачког одреда. \nСаграђена је према пројекту београдског архитекте, Светозара Јовановића, старијег. У основи габарита осећа се потпуна симетричност у односу на угао зграде, што је карактеристично и за њен спољашњи изглед у целини, посебно и на уличне фасадне површине са плитким ризалитима. Целокупна фасадна пластика са венцима, пиластрима, тимпанонима и најзад, композиционо у целини, носи сва обележја у духу еклектичког ренесенса. \n\nНа пресеку Улица долази до изражаја засечен угао зграде, у чијем склопу се формира улазни простор са прилазним тремом, издигнутим на неколико степеника у односу на прилаз згради. Из улазног трема преко вестибила, долази се до канцеларијских просторија, повезаних подужим ходницима дуж оба тракта зграде, тако да су се оне орјентисане према улицама. \n\nУ основи габарита зграде осећа се потпуна симетричност у односу на угаоно засечење, што је карактеристично и за њен спољни изглед у целини. Иако су у односу на дворишни простор вршене извесне доградње, то није имало битних утицаја на склоп зграде, нити на њен спољни изглед. Сокла зграде обрађена је у целини од правилно обрађених и рапоређених камених блокова. Зграда се одликује изузезно складним пропорцијама како у основитако и у свом спољњем изгледу и представља део урбане градске целине, са административном функцијом од виталног значаја у односу на развој Лесковца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.946874, 42.9932 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Јужноморавских бригада 83", "ref:RS:nkd": "SK925", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100197", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100197", "description": "У средишњем делу старе лесковачке чаршије на углу Улице Јужноморавских бригада бр. 83 и Улице Браће Костић налази се спратна зграда трговаца, браће Дунђеровић. Грађена је по узору на зграду у Солуну, са којим је власник трговао. \n\nСаграђена је 1926. године као стамбено-трговачка, у власништву лесковачког трговца кудељом, Данила Дике Дунђеровића, познатог по свом надимку Дунђер, који је имао добрих пословних веза и у иностранству. Састоји се из приземља, у коме је смештен магацинско-продајни простор, и спрата, са импозантним распоредом просторија, репрезентативног облика и величине. \n\nСви носећи, конструктивни елементи рађени су од армираног бетона, што долази до свог изражаја нарочито унутар магацинско-продајног простора. У свом спољњем изгледу, присутна је потпуна симетричност уличних фасада, необично разигране архитектуре, уз присуство отвора, маса, детаља, па и декорације у целини. На фасади зграде из улице Јужноморавских бригада је централни полукружни еркер са три прозорска отвора, а са обе стране еркера је по један балкон. Фасада приземља се одликује пластиком у вештачком камену: декоративни венци са фризом и орнаментиком у подножју. Изнад прозора су рељефи у облику двојних балустера, а украсне конзоле су распоређене испод балкона и рекера." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.942354, 42.996885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Јужноморавских бригада 93", "ref:RS:nkd": "SK926", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99886", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99886", "description": "У саставу старе трговачке чаршије, у центру Лесковца, у улици Јужоморавских бригада бр. 93, улазила је и спратна зграда трговца Цвртковића-Лешњака. Грађена је како је записано на фасади зграде 1909. године. \n\nЗграда представља трговачки магацин, са продајним простором у приземљу и собама на спрату. У средишњем делу објекта је балкон са гвозденом оградом. По фасади су пиластри са каннелурама и два већа барокна медаљона у којима су уписане године изградње и иницијали власника зграде „МЦ“. Изнад балконских врата, лево и десно је по један пиластер са медаљонима у којима су представе атропоморфног карактера. Дата је и геометријска декорација изнад прозорских отвора. Власник зграде је један од највећих лесковачких винарских трговаца Мика Цветковић – Лешњак. Заједно са Тодором Цекићем – Лешњаком, Алеком Цекићем и браћом Кржалић, Мика Лешњак био је један од највећих и најпознатијих трговаца вином у периоду између два светска рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.942108, 42.997105 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Ђорђа Лешњака 1", "ref:RS:nkd": "SK927", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99885", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99885", "description": "Грађанска кућа у Улици Ђорђа Лешњака бр. 1 са локацијом у непосредној близини старе занатске трговачке чаршије са леве стране реке, саграђена је 1931. године по пројекту Бранка Тасића, као пространа породична зграда са сутереном и две етаже, наткривена у целини мансардним кровом. Озидана је масивно, са носећом армирано-бетонском конструкцијом. У односу на спољњи изглед, присутна је потпуна асиметричност са наглашеним угаоним испустом у виду цилиндричног заобљења на самом прилазу зграде, који се по вертикали завршава кружним тамбуром, покривеним декоративним лимом, тако да представља доминантан елемент у односу на читав ужи абијент улице. \nЦелокупна фасада, осим сокле изведене у вештачком камену, обложена је племенитим малтером, са стилизацијом и обрадом детаља, карактеристичним за овај период. Аутентична декоративна столарија у потпуности је очувана и рађена по угледу на старију код извесних београдских кућа тога времена. На плафонима у ентеријеру улазног хола као и соба са улице, сачувале су се старе гипсане бордуре, чак и обрада зидова са молерајем у секо техници." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.94244, 42.994985 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 5", "ref:RS:nkd": "SK928", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109108", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109108", "description": "Кућа је саграђена 1929. године, налази се на КП 5265\/1 КО Лесковац, на локацији у саставу северног тракта Радоја Домановића у непосредној близини централног градског језгра. Грађена је као дворишни објекат са повлачењем по дубини дворишне парцеле у односу на уличну регулационунлинију за око 10 метара и то тако да својом западном слепом фасадом непосредно належе на граничну линију суседног имања бр. 1-3. Док је са осталих страна потпуно слободна у односу на двориште. Самим тим, објекар донекле има карактер градске виле са парковски уређеим двориштем и баштом. У свом саставу зграда има сутерен, високо приземље и поткровље са мансардним кровом.\nУ спољњој архитектури присутна је асиметричност у толико што су оба тракта зграде у односу на њен средишњи део различита не само по свом склопу и изгледу већ, и са истуренијим левим трактом у односу на масу грађевине тако да су му ивице са додирним површинама у истој равни као и ограда терасе прилазног трема са степеништем са десне стране. Средишњи простор наглашава и излазна партија терасе у нивоу поткровља, коју подухватају стубови одоздо на угловима а изнад чијег се чеоног зида у нивоу мансарде ормира надвишење у виду троугаоног тимпанона на коме стоји исписана година градње. Сокла зграде изведена је у вештачком камену са прозорима сутерена који се завршавају сегментним луковима, са декоративним гвозденим решеткама. Дворишна ограда делује декоративно и изведена је од украсних гвоздених елемената, са масивним стубовима у вештачком камену. Објекат је вредан пример грађанске стамбене архитектуре у целини са двориштем и вртом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.94526, 42.996808 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Радоја Домановића 13", "ref:RS:nkd": "SK929", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99882", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99882", "description": "Кућа поседује локацију у Ул. Радоја Домановића бр. 13, на КП 5271\/1 КО Лексовац, у непосредној близини градског центра у склопу северног низа ове улица. Саграђена је у времену с почетка ХХ века, као породична зграда за становање, припада врсти грађанске стамбене архитектуре. Грађена је као индивидуална зграда за становање, која има подрум и високо приземље, са правилном правоугаоном основом тако да се са својом уличном фасадом ослања непосредно на регулациону линију улице, а својим габаритом се директно пружа по дужини дворишне парцеле. \nСокла зграде изведена је од камених блокова каменог облика, а у спољњој архитектури како у односу на главну уличну фасаду тако и у односу на источну дворишну фасаду, присутна је потпуна симетричност како у погледу маса и отвора тако и у погледа фасадне композиције са елементима и детаљима обрађених у духу стилизованог еклектичког ренесанса. Постојећа аутентична столарија објекта сачувана је у потпуности, тако да изузетну вредност има застакљена преграда са улазним вратима, богато декорисана са резбаријом. Кров зграде је у зависности од облика основе четвороводан, и покривен фалцованим црепом. Архтектури згграде доприноси и улазна капија са оградом од плетене ђице и гвозденим декоративним лицима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.946103, 42.996813 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Доситеју Обрадовићу", "ref:RS:nkd": "SK93", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103692", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103692", "description": "Споменик великом српском просветитељу и књижевнику подигнут је 1914. године залагањем Српске књижевне задруге и Јована Скерлића. Идеја о подизању споменика датира од средине XIX века, а поново постаје актуелна 1911. године поводом прославе стогодишњице Доситејеве смрти. Првобитно, споменик је постављен на улазу у Калемегдански парк као пандан споменику Карађорђу, на крају главне калемегданске алеје, дуж које су биле постављене бисте многих знаменитих Срба. Приликом формирања Универзитетског парка, током треће деценије XX века, споменик је премештен у овај парк и постављен наспрам споменика Јосифу Панчићу. Бронзана фигура Доситеја Обрадовића, рад вајара Рудолфа Валдеца, приказује првог српског просветитеља као „хероја пера, који путује светом у потрази за знањем.“ Доситеј је представљен у покрету, са шеширом, књигама и штапом у руци, док су на доњем делу постамента исписане његове речи: „Идућ учи, у векове гледа!“ У оквиру Валдецовог стваралачког опуса скулптура Доситеја Обрадовића представља једно од најзначајнијих дела, а у нашој средини почетком XX века представљала је редак пример јавног споменика у виду целе фигуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458438, 44.819159 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Пасјачког одреда 42", "ref:RS:nkd": "SK930", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99880", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99880", "description": "Саграђена је 1929. године као породична кућа за становање тада богатог лесковачког трговца Димитрија Николића налази се у Светоилијској улици бр. 42 на КП \n8295 КО Лесковац. Зграду је пројектова архитекта Бранко Тасић. У свом саставу има сутерен, високо приземље, а делом и спрат у нивоу мансардног поткровља. Асиметричност у композицији, у зависности од унутрашњег склопа, присутна је у потпуности, са разиграним масама и облицима, нарочито по вертикали. \nФасада се састоји из завршних кровних и лучних тимпанона, ограде на терасама и балконима са стилизованим балустерима, рељефна обрада прозорских парапета споља све са завршном обрадом у племенитом малтеру. Фасадна сокла изведена је у вештачком камену. Маса се по вертикали завршава тамбуром у нивоу мансардног крова, а кров је прекривен декоративним лимом у виду сферичног пирамидалног завршетка са украсним шиљком. Од спољне декорације јављају се траке, венци, као и представа трговачких симбола са ликом бога Меркура." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.943675, 42.992176 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Трговачког магацина", "ref:RS:nkd": "SK931", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100154", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100154", "description": "Зграда трговачког магацина са локацијом у Улици Светозара Марковића бр. 12 (бивши бр. 60) у Лесковцу, саграђена је 1935. године у власништву трговца Тодора Генчића, а састоји се из приземља, спрата и поткровља. Спољни изглед зграде са уским фасадним фронтом, у суштини потпуно одговара унутрашњој просторној диспозицији са рапоредом простора по вертикали, тако да се изнад завршног, фасадног венца и овде јавља калканско надвишење у виду трапеза. Фасада зграде у целини обложена је вештачким каменом, са елементима стилске декорације особеним у односу на уобичајена класична решења, али складних пропорција. Зграда у исто време представља и специфичан облик ове врсте, јединствен у простору лесковачке чаршије уопште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.941746, 42.994313 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска стамбена кућа", "ref:RS:nkd": "SK932", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99890", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99890", "description": "Постинута је с почетка ХХ века као стамбено трговачка кућа. Приближно је квадратног облика, а састоји се из приземља и спрата. У спољној архитектури присутна је пластична декорација на фасади са свим елементима (завршни венац, питастери, парапетни прозорнивенци, прозорски оквири у малтеру и др.) карактеристични за овај временски период, под утицајем већ установљених стилских облика декорисања. Поред свега наведеног зграду треба посматрати и као део уличног низа који представља својеврстан облик једне просторно амбијенталне целине." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.939912, 42.993996 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Доситеја Обрадовића 29", "ref:RS:nkd": "SK933", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101947", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101947", "description": "Поседује локацију у Улици Доситеја Обрадовића 29, у непосредној близини градског сајмишта, преко пута главне сајамске хале на КП 7434 КО Лесковац. Саграђена је крајем 20-их односно почетком 30-их година ХХ века као породична кућа репрезентативног карактера за становање а у власништву угледног Лесковачког трговца тога времена Гаврила Стојимировића. Грађена је као индивидуална станбена зграда у склопу дворишта. У свом саставу зграда има подрум, приземље и поткровље, наткривено мансардним кровом што се видно одражава и у силуети грађевине у односу на њену околину, унутарње просторије својим димензијама делују заиста инпозантно као и начином обраде појединих површина у ентеријеру са подовима од паркета. \nФасадна декорација рађена је у малтеру. У поткровљу је завршни венац. Испод венца је мајторски изведен широки фриз са капителима. Такође су добро изведени и рељефи са низовима стубића – балустера, смештени у висини парапета, испод прозорских отвора. По свом репрезентативном улазном склопу, пластици у малтеру и осталим елементима кућа поприма одлике електицизма, карактеристичног за архитектуру у раздобљу између два светска рата." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.949895, 42.993227 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Владе Ђорђевића 23", "ref:RS:nkd": "SK934", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99873", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99873", "description": "Поседује локацију уз кејску саобраћајницу на деној обали реке Ветернице у близини моста, заједно са са мостом захвата угао Улице Владе Ђорђевића (бр. 23), под којим се званично и води, и главне попречне Улице Др Кашиковића на КП 7681 КО Лесковац. Грађена је у времену 1936-1940 по пројекту непознатог архитекте и припада врсти културних добара грађанске станбене архитектуре. Обликована је под утицајем модерних праваца у архитектури, ван примене традиционалних стилских облика и декорација. У односу на своју локацију у близини реке, заједно са двориштем која је ограђена украсном гвозденом оградом делује парковски. \nСпољни изглед зграде одаје потпуну симетричност у односу на саму масу без анекса, са обликованом улазном партијом у виду цилиндричног испуста и нешто смањене висине у односу на завршну хоризонталу главне фасаде са прилазним степеништем. Фасада зграде у целини изведена је у теракови са делимично израженим прозорским оквирима и површином сокле у вештачком камену, тако да је не рачунајући улазну партију са испустом, заједно са кровном атиком по ободу фасадних зидова изведена потпуно у једној равни и без присуства орнаменталне пластике. Објекат са својом архитектуром представља у целини јединствен пример сачуване зграде за породично становање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.945895, 42.991013 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Масариковој 32", "ref:RS:nkd": "SK935", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101151", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101151", "description": "Изграђена је у центру Лесковца на Масариковом тргу бр. 32, где је некад била житна пијаца на КП 5579 КО Лесковац. Подигнута је 1932. године као станбени објекат за трговачку породицу Станковић. На фасади куће крупним словима је исписано: „Дом Миће Боке 1932“. Власник куће је био лековаски гвожђарски трговац Тома Санковић познатији под надимком Мића Бока. Поседовао је гвожђарску радионицу у главној чаршији на Масариковом тргу, и још неколико „Бокиних дућана“, који су издавани под кирију. \nКућа је високоприземна са мансардним простором. Поседује два улаза – улични, степенишни са тремом и дворишни са великом терасом, над којом је декоративни свод са стубовима и капителима. Ограда степеништа је од стубића и на њој је ваза за цвеће. На фасади је обимна декоративна пластика. Над прозорским отворима су венци и рељефи балустера у низу. Изнад надпрозорника је богата пластика у виду цветних венаца. На фасади, између прозорских отвора су масивни пиластри. Изнад прозора су елипсоидни отвори за таван а мансардни кров је обложен декоративним лимом. Ограда је од гвоздених елемената са јаким стубовима и лепом гвозденом улазном капијом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.949733, 42.997238 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Лоле Рибара 66", "ref:RS:nkd": "SK936", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101152", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101152", "description": "Грађанска кућа у Ул. Млинској бр. 66 (бивша Ул. Иве Лоле Рибара) са локацијом у непосредној близини данашњег сајмишта, саграђена је 1936. године као породична стамбена зграда раскошних димензија и репрезентативног карактра у власништву угледне трговачке породице, Поповић. \nОдликује се пространим габаритом у односу на све три етаже ( подрум, високо приземље и тавански, мансардни простор). Конструктивни носећи елементи зграде, рађени су од армираног бетона, док се спољња архитектура одликује углавном мирном, једноставном и уједначеном фасадном пластиком. Улазну партију крактерише монументално степениште и прилазне терасе. Спољна архитектонска обрада зграде одликује се мирном, углавном једноставном фасадном пластиком са плитким ризилитом. Бочно су удвојени пиластри са стопама и коринтским капителом, који “прихватају” фризне траке испод венца.\nНајатрактивније у односу на екстеријер, делује улазна партија са стилизованом прилазном оградом у вештачком камену, а посебно и гвоздени стубови са конструкцијом која носи надстешницу у виду маркизе, са изузетно занатски вредном израдом виталних носећих елемената од метала, са украсима у виду преплета и биљне декорације, у маниру касног барока са призвуком сецесије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.951041, 42.993069 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Ратка Павловића 12", "ref:RS:nkd": "SK937", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99884", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99884", "description": "Саграђена је у времену између 1927-1933 године као репрезентативна породична стамбена зграда изузетно раскошних облика и димензија. Поседује локацију у Ул. Ратка Павловића бр. 12 на КП 5198 КП Лесковац. Састоји се из сутерена, високог приземља и поткровља са собама, захваћеног у целини надвишеним мансардним кровом, са стрмим кровним површинама и са калнанским надвишењем према улици, у оквиру плитког фасадног ризалита у нивоу поткровља, обликованог трапезасто. У односу на дворишну фасаду, осећа се пријатна разиграност облика и маса, а у погледу другостепене пластике спољњег изгледа, као и код већине зграда из тог времена, осећа се извесна уздржаност, са хармонично искомпонованим стилизованим детаљима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.946403, 42.998025 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Максима Горког 15", "ref:RS:nkd": "SK938", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99878", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99878", "description": "Поседује локацију у Улици Максима Горког бр. 15 на КП5144\/1 КО Лесковац. Грађена је 1928. године по узору на грађанске куће у Солуну из тог времена а у власништву трговачке породице Тасић. Припада врсти културних добара грађанске станбене архитектуре. Има сутерен, високо приземље и простран таван наткривен мансардним кровом. Сокла зграде изведена од вештачког камена са отворим оликованим у виду сегментних лукова и снабдевени дебелим гвозденим решеткама, док су мансардни прозори обликовани као баџе са декоративним лименим оквирима, који имају завршетке у виду лукова. Орнаментална декорација присутна је чак и на кровним лајснама, као и на свој столарији очуваној у потпуности као аутентичној. Дворишна ограда са улазном капијом постоља и стубова са испуном од плетене жице, обликована је у складу са целином. Објекат представља изузетно вредан пример грађанско станбене архитектуре и то као целина са двориштем, вртом и прилазом, посебно у погледу организације једног породичног станбеног простора у прилогу култури становања не само оног времена кад је подигнута већ и уопште." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.945335, 42.998483 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим ратницима од 1877-1918", "ref:RS:nkd": "SK939", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101830", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101830", "description": "Споменик палим ратницима Лесковца од 1877 -1918, или споменик палим за отаџбину, постављен је на обелиску од вештачког камена, са бронзаном фигуром српског ратника са Солунског фронта, у пуној опреми у градском парку на тргу Револуције, катастарска парцела бр. 5398\/1 КО Лесковац. \nНа споменику су исписане речи \"Палим за слободу-захвални Лесковчани\". Споменик је рад вајара Драгомира Арамбашића. Споменик је откривен 23. октобра 1927. године, поводом 50 година ослобођења града од Турака. Споменик је открио изасланик краља Александра карађорђевића, ђенерал Јосиф Костић (управник Војне академије у Београду).\nЗа споменик је коришћена фотографија нареника Другог гвозденог пука Моравске дивизије, Алексе Симоновића (учествовао је у балканским ратовима, и у Првом светском рату, као припадник чувеног „Другог гвозденог пука“, а по чину је био наредник). Фигура српског војника са Солунског фронта која краси центар града на Ветерници је направљена од бронзе, на гранитном постољу, приказује српског војника наслоњеног на гранични камен, смиреног и одлучног, али и пуног претње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.945047, 42.994964 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Јосифу Панчићу", "ref:RS:nkd": "SK94", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103693", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103693", "description": "Споменик великом научнику и родољубу др Јосифу Панчићу (1814-1888), научнику светског гласа и првом председнику Српске академије наука, постављен је 1897. године у парку на Студентском тргу. Рад је вајара Ђорђа Јовановића, једног од првих домаћих школованих вајара. Бронзана скулптура представља Панчића у стојећем ставу, у закораку, с лупом и гранчицом у рукама, док му поред ногу леже књиге и чувена Панчићева оморика. Четвороугаони постамент израђен је од светлосивог камена. \nУ развоју нашег вајарства, посебно београдских јавних споменика, скулптура Јосифа Панчића заузима значајно место. То је прва фигура у српском вајарству коју је радио домаћи уметник, један од првих јавних споменика у Београду на почетку развоја вајарске уметности код нас у време академизма. Споменик је излаган на Јесењем салону у Паризу 1891. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.473342, 44.814556 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Гимназије", "ref:RS:nkd": "SK940", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108757", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108757", "description": "Подигнута је 1907. године према пројекту архитекте Милорада Рувидића. Зграда за потребе физичке културе подигнута је у дворишту 1921. године. Зграда гимназије представља простран грађевински блок са приземљем и спратом. Улазни хол решен је монументално са масивним стубовима луковима и оградом, са балустерима и другостепене пластике. У спољној архитектури присутан је академизам са елементима стилског обликовања осмишљеним у духу класицизма и неоренесансе. У стилске особености објекта уклапају се и анекси дозидани 1921. године. На спрату се осећа извесна лакоћа у односу на групацију и наглашавање прозорских отвора са шаблонима, натпрозорним и парапетним венцима, док је у нивоу приземља дошла до изражаја масивност, наглашена хоризонталним фигурама у малтеру, са прозорским отворима који се завршавају полукружно. \nЗграда бивше соколане представља објекат правоугаоне основе, код кога долазе до изражаја плитки фасадни ризалити, фланкирани масицним стубовима, који су као и код зграде гимназије, завршени троугаоним тимпанонима са декорацијом у виду акротерија. Фасадне пластика је углавном геометријска." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.58792, 43.152627 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Окружног начелства", "ref:RS:nkd": "SK941", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100065", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100065", "description": "Зграда је подигнута крајем XIX века. Састоји се из подрума, озиданог од камена, са подрумском конструкцијом од плитких сводова у опеци и високог приземља озиданог у опеци. Споља је решена у духу неоренесансе исказане у симетричној композицији. Прозори су одвојени зидним пиластрима, док су изнад њих троугласти тимпанони, са фризним пољима у подножју украшеним орнаментима у виду гирланда. Фасадно платно решено је са израженим хоризонталним фугама у малтеру, а завршава се једноредним кровним венцем.У нивоу сокле зидана је каменом неправилног облика са равним површинама и прозорским отворима са сегментним луковима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.588466, 43.152722 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Општинског суда", "ref:RS:nkd": "SK942", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109142", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109142", "description": "Подигнута је 1919. године по пројекту архитекте Александра Јанковића. Зграда је у основи угаоно решена, а састоји се од приземља и спрата. На угаоној фасади истичу се плитки ризалити са надвишеним кровним венцем и кровом решеним четвороводно. Средишњи угаони ризалит фланкирају два плитка угаона испупчења, која се по вертикали завршавају у виду кула са наглашеним завршеним етажама у нивоу равана, прекривени полуобличастим сводним завршецима. У спољној архитектури присутна је декорација са елементима сецесије, блиска појединим решењима пештанске и руске архитектуре, што се највише огледа у кровним завршецима на кулама у облику полулопте, улазне надстрешнице попут балдaхина и др. Зграда представља леп примерак сецесије сличан решењу на згради Трговачког клуба у Москви из 1908. године архитекте Иванова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.587358, 43.153112 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик ослободиоцима Куршумлије од Турака", "ref:RS:nkd": "SK943", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100840", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100840", "description": "Подигнут је 1896. године у центру Куршумлије у градском парку. Грађен је од камених блокова. Композицијски складно решен. Доњи шири део споменика завршава се са четри стуба, на чијим врховима су камене кугле. Стубове повезују профилисани стубови. На овом ширем делу споменика начињена су правоугаона удубљења за спомен плоче. Изнад ширег ужи део споменика, такође профилисан. На врху је капа пирамидалног облика, изнад које се уздиже мало профилисано постоље са куглом која симболише буктињу. Аутор споменика није познат. Натпис на споменику уништен је од Бугара у Првом светском рату. По завршетку рата обновљен је. Међутим вероватно су Бугари и у Другом светском рату оштетили натпис. Споменик у Куршумлији обележава борбе за ослобођење Топлице од Турака, карактеристичан је примерак каменорезачког споменичког стваралаштва на југу Србије у последњим деценијама 19. века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.272659, 43.137708 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Војводе Мишића 15", "ref:RS:nkd": "SK944", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99874", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99874", "description": "Поседује локацију у Улици Војводе Мишића број 37 са двориштем које захвата угао Улице Максима Горког КП 5186 КО Лесковац. Грађена је у времену између 1925-1930 године као породична станбена зграда по пројекту непознатог архитекте. Кућа је у односу на двориште слободна са свих страна. Има сутерен, високо приземље и тавански простор наткривен је мансардним кровом. \nРаспоред унутрашњих просторија у приземљу групише се око централног улазног хола, повезаног са главном улазном партијом састављеном из прилазног спољњег степеништа, прилазне терасе и трема. У спољној архитектури присутна је симетричност главне фасаде орјентисане према улици М. Горког, са улазном партијом и плитком терасом у нивоу поткровља подухваћеном одоздо масивним стубовима тако да то све заједно сачињава улазни трем у самом средишту основе, стим што од симетричности одступа само степенишни крак прилазног степеништа са скретањем по дужини под углом од 90 степени и са положајем лево. \nСимтричност још више наглашава излазна партија терасе у нивоу поткровља са надвишењем троугаоног тимпанона, а са два отвора у свом средишту обликована полукружним луковима. Лево и десно у склопу фасаде у односу на њено средиште, јавља се по један прозорски отвор обликован са заобљеним угловима при натпрозорнику, као троделни над светлом. Са стране уз ивице фасадних површина присутни су зидни пиластри обликовани у малтеру са канелурама, а испод прозора плитке фасадне нише са испуњеним низовима фасадних балустера. Сокла зграде је у висини од 1,50 метара обрађена је у вештачком камену, са прозорским отворима који имају натпрозорнике у виду сегментних лукова, снабдевеним украсним гвозденим решеткама. Кров зграде покривен је фалцованим црепом. Објекат по својој концепцији, архитектури, и волумену представља вредан пример грађанске станбене архитектуре са тежњом да се као такав истакне, и у прилог општој култури становања.Двориште зграде према улици М. Горког ограђено је гвозденом оградом са испунама од плетене жице и гвозденим стубовима са украсним детаљима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.947458, 42.998796 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Успења Богородице", "ref:RS:nkd": "SK945", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99786", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99786", "description": "Саграђена у првим годинама шесте деценије XIX века, и представља значајан споменик нашег градитељског и икописаног наслеђа. Саграђена је од блокова тесаног каменог - пешчара. Олтарска апсида је пространа, а истурене певнице полукружне. Фасадне површине оживљене су архитектонском пластиком коју чине пиластри, розете, издужене нише и фризом слепих аркада који опасује све четри фасаде. Над припратом се уздиже четвртасти звоник са барокним кубетом. Угаоне стране куле наглашене су вертикалним испустима код којих су горње ивице повезане аркадама. Кула се завршава барокном куполом појачаном капом од метала." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.16238, 44.040409 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK946", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108679", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108679", "description": "Манастир Сињачки са црквом посвећеном Св. Оцу Николи, налази се осам километара источно од Беле Паланке код села Чифлик. Манастирски комплекс чине остаци воденице, конак новијег датума и манастирска црква посвећена Светом Николи. \nНије познато време градње манастира нити име његовог ктитора. Претпоставља се да је црква саграђена нешто пре 1618. године, када је живописана, како је забележено на некад видљивом ктиторском натпису. Манастир и његов игуман се спомињу 1662. године. \nЦрква има триконхалну основу са слепом куполом изнад средишњег травеја. Купола се ослања на два пара надвишених прислоњених лукова. Апсида је полукружна, а на западној страни је припрата, која је највероватније дозидана средином 17. века. \nУ Првом српско-турском рату 1876. године манастир су спалили Турци или Черкези, након чега је остао западни зид који је делио старију грађевину од дограђене припрате. \nЦрква манастира Сињачког рађена је по угледу на моравску скупину споменика триконхалног распореда и са калотом над унутрашњим простором. Апсиде су споља и изнутра полукружне. Западни травеј засведен је полуобличастим сводом. Изнад улазних врата је ниша у којој је сачувано попрсје Светог Николе. Установљено је да се живопис сачувао у олтарском и централном делу цркве.\nПрву зону чине фрагментовани остаци стојећих фигура светитеља, међу којима су на северном зиду Свети Сава и Свети Симеон. Наспрам њих је сачуван детаљ ктиторске фреске композиције, док је у олтарском делу поворка архијереја. Другу зону чине: композиције Христових мука: Прање ногу, Издајство Јудино, Скидање с крста, а у полукалоти апсиде је Богородица шира од небеса. У трећој зони су Велики празници: Рођење Христа, Лазарево васкресење, Улазак у Јерусалим, Силазак у ад и доњи део Христовог Вазнесења. На сводним површинама су горња половина Вазнесења, Христос Сведржитељ и Старац дана, а у пандантифима су симболи јеванђелиста." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.41649, 43.218143 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Преображења", "ref:RS:nkd": "SK947", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101818", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101818", "description": "Стара црква Св. Преображење (Бела или Маркова црква) је мањих димензија (8 х 3,5 м) а грађена је од камена. Дуж јужне стране објекта је трем са три дрвена стуба. Покривена је каменим плочама. Црква има правоугаону подужну основу а по типу је једнобродна грађевина. Апсида је мала полукружна и веома ниска, смештена на самој ивици стене.На источној страни изнад висине крова је велики камени крст. Црква је подигнута на стени, односно лежи на темену узвишења у североисточном делу села. Источна страна цркве је на самој ивици стрмог узвишења па је њу могуће видети само из даљине, односно са пута у подножју брда на коме се црква налази. Изнад улазних врата постоји запис који се по свој прилици односи на обнову цркве: “Храм Св. Хр. Преображења освећена 1870. године од владике Пајсија”. Народ мисли да је ову цркву градио Краљевић Марко." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.036594, 42.651483 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс воденице и гајтанаре", "ref:RS:nkd": "SK948", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107049", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107049", "description": "Комплекс старе воденице и Гајтанаре у селу Стројковце код Лесковца, налази се на локацији у близини пута од Лесковца према Вучју, а на одстојању од око 20 метра у односу на овај пут у правцу истока. \nЗграда воденице је настала још у турском периоду и поседује све основне одлике народног градитељства, а зграда гајтанаре касније са почетком производње с краја 19. века. Поседује поред градитељских одлика и основе карактеристично везане за прериод почетка развоја текстилне индустрије у Лесковцу. \nПо ослобођењу овог дела од Турака, затечена зграда воденице почела се користити као радионица за израду гајтана, бурме и бућме, са прерадом готових производа од вуне, памука и свиле. Гајтан је у прво време био довожен из Бугарске тако да су отуда биле увезене и прве машине за прераду, за шта је године 1884. године била изграђена и гајтанара и од тада се практично лесковачка текстилна индустрија и почела развијати. Удруживши се са Бугарином Стефаном Бојаџовим, као сарадника при набавци гајтана и машина у прво време, власништво гајтанаре сачињавало је првобитно удружење у саставу: Антоније Поповић, Глигорије Јовановић, Мита Теокаревић и Прока Митић. Касније 1896. године Лесковац већ добија прву текстилну фабрику и од сада се ова врста индустрије на читавом том подручју почела интензивније развијати, ослњајући се на њене зачетке са развојем баш у оквиру овог комплекса и са развојем баш у оквиру овог комплекса и са оваквом врстом делатности. \n\nЗграда воденице: представља у целини јединствен објекат расчлањен на два волумена са простором воденице испод које протиче поток и простором са прилазним тремом и собама на спрату, што је све користи о први власник, који је самим тим имао воденицу уз кућу. Зидови зграде воденице су од бондрука са испуном од чатме и са елементарним одликама народног градитељста у целини који се исказују обликом зидних маса, крова са покривачем од ћерамиде, обликовањем трема на традиционлан начин са луковима старог дела зграде, изгледом и боложајем огњишта.\n\nЗграда гајтанаре: за разлику од зграде воденице далеко је једноставнијег склопа са правоугаоним габаритом и четвороводним кровом покривеним ћерамидом. Што се тиче амбијенталних вредности читавог комплекса у целини, осим наведеног потока који протиче испод простора саме воденице и на тај начин поред визуелних одлика доприносио је у прво време и раду воденице, треба истаћи још и то, да је читав овај простор окружен зеленилом и травнатим површинама тако да заједно са наведеним објектима представља у потпуности једну одређену просторно – амбијенталну целину." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.923172, 42.90542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Петке", "ref:RS:nkd": "SK949", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-23", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101099", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=101099", "description": "Налази се на десној обали Лепеничке реке, удаљена од села око 1 километар. Издубљена је у стени од бигра, која се вертикално уздиже у висини од око 15 метара на самој обали реке. Правоугаоне је основе (4 х 3м.), а по читавој ширини је отворена. На истоку је мања правоугаона олтарска ниша. Зидови правилно истесани у стени. Читава унутрашњост је окречена, те се не види да ли је била живописана. Изнад цркве у стени укопане су две мање ћелије. Нижа је дубље укопана (1х1м.), друга је издубљена на вишем нивоу, удесно са отвором истих димензија, али нешто плића. Прилаз ћелијама је био помоћу ужета. Испод цркве налази се још једна ћелија до које се долазило дрвеним степеницама. Време настанка цркве не може се одредити, ali ипак по свој прилици, настала je у пред турском преиоду на шта упућује назив “Латинска црква”." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.039475, 42.661367 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Бранислава Нушића", "ref:RS:nkd": "SK95", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105708", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105708", "description": "Типичну београдску стамбену кућу према пројекту грађевинског инжењера Зорана Томића познати српски комедиограф Бранислав Нушић је саградио пред крај свог живота 1937. године. Бранислав Нушић (Смедерево 1864 – Београд 1938), школован у Београду и Грацу, радио је у дипломатској служби, био управник позоришта, начелник Уметничког одељења Министарства просвете и члан Српске академије наука и уметности. Својим изванредно плодним књижевним стваралаштвом Нушић заузима једно од најистакнутијих места у комедиографској области српске књижевности. Поред богате књижевне заоставштине иза Нушића је, као његов легат, у Музеју града Београда остао намештај радне собе и салона, лични предмети, фотографије и документи, с намером да се у кући презентују у саставу меморијалног музеја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.458044, 44.787359 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Курсулића кућа", "ref:RS:nkd": "SK950", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106101", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106101", "description": "Курсулића кућа изграђена је као породична кућа крајем XIX века, између 1878. и 1895. Указом књаза Александра Карађорђевића из 1845. формирана је чаршија на реци Рашка, у граничној зони, у којој су подигнуте јавне зграде попут царине и карантина. Прве саграђене куће биле су од лаких материјала, попут кућа у околним селима, са обележјима народног градитељства. Курсулића кућа је први објекат са карактеристикама средњоевропске грађанске архитектуре, по угледу на куће у градовима преко Саве и Дунава. Кућа је у стилу еклектике, са претежним утицајем класицизма. То је приземна зграда, саграђена на косом терену, са делимично укопаним подрумом, приземљем и таваном. Током Првог светског рата, у новембру 1915, у Рашки је боравила Влада Србије и ту одржала две седнице Владе, од чега једну у кући породице Курсулић. Седници је председавао Никола Пашић, премијер, у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића, врховног команданта српске војске." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.614184, 43.28854 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Основна школа у Мољковини", "ref:RS:nkd": "SK951", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106267", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106267", "description": "Школска зграда у Мољковини саграђена је 1892, када је у њу усељена Основна школа која је до тада радила у згради општинске суднице. Земљиште за изградњу школе поклонио је Милија Мољковић, један од имућнијих и угледнијих мештана, а зграда је подигнута добровољним прилозима и радом локалних становника. Школа је зидана ломљеним каменом, омалтерисана и окречена, без декоративне архитектонске пластике, а састоји се од две учионице, канцеларије и ходника. Дрвена кровна конструкција на четири воде покривена је фалцованим црепом, који потиче из неке од фаза обнове, док је оригинални покривач највероватније био бибер-цреп. Столарија је дрвена, направљена наменски за школу, а у време изградње била је изузетно модерна. Услед вишегодишњег неодржавања објекта његово стање је веома лоше." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.586067, 43.841885 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Љубице Милосављевић", "ref:RS:nkd": "SK952", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106391", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106391", "description": "Кућа Милосављевића саграђена је половином XIX века. Смештена у дубини дворишта, склоњена је од погледа пролазника бујном вегетацијом. По типу је моравка, најраспрострањенија кућа у трстеничком крају у претходна два века. Грађена је врло пажљиво и мајсторски прецизно. из тапије коју поседују власници, види се да је продата на лицитацији 1899, због неисплаћених дугова трговца Василија Стојановића и да ју је купио Јордан Петровић. Кућа је грађена бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича, на равном терену са дубоко укопаним подрумом у који се улази са задње, дворишне стране. Дрвена кровна конструкција на четири воде, покривена је ћерамидом. Дуж читаве уличне фасаде формиран је трем са четири лука, преко којег се, кроз двоја врата, улази у унутрашње просторије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.003658, 43.618761 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Султан Валида џамија", "ref:RS:nkd": "SK953", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106310", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106310", "description": "Султан Валиде џамија у Сјеници задужбина је мајке султана Абдул-хамида и саграђена је половином XIX века. Према легенди, хајдуци су опљачкали караван са Валидином робом, па је она, када је коначно дошла до новца и робе, одлучила дати за градњу џамије. С друге стране, Сјеница се налази на стратешки важном војном и политичком положају па су мотиви Валиде да сагради џамију, највероватније, били политичке природе. Саграђена је у центру Сјенице и својом величином и архитектуром доминира насељем. Правоугаоне је основе, простране унутрашњости, подељене дрвеним стубовима и ниском оградом на два дела. изнад већег квадратног дела, намењеног за мушкарце, уздиже се купола, постављена на ниском тамбуру. Изнад мањег дела, који има и галерију, подигнуте су три куполе на ниским тамбурима. испред улаза је пространи трем који га штити од падавина, а са стране, уз зид џамије, озидано је, лепо тесаним каменом, високо и витко осмострано минаре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.997981, 43.271913 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старог општинског суда", "ref:RS:nkd": "SK954", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104986", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104986", "description": "Зграда старог Општинског суда у улици Књаза Милоша бр. 74 је једини сачувани објекат јавног карактера у Аранђеловцу који сведочи о његовом историјском развоју из варошице у град. Објекат представља вредно и постојано градитељско наслеђе са стилским карактеристикама јавних зграда грађеним половином XIX века. То је спратна зграда чија је главна фасада доста разуђенија од осталих у уличном низу. На спрату се ритмично смењују правоугаони прозорски отвори, а њихов ритам и распоред прате плитко засведени прозорски отвори у приземљу. Испод кровног венца се под утицајем неороманике смењују различити типови декоративне пластике. Према дворишту су 1910. године дозидана још два крила са тремовима и лучним отворима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.569117, 44.303194 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Старе поште", "ref:RS:nkd": "SK955", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104988", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104988", "description": "Зграда старе поште у улици Књаза Милоша бр. 72 у Аранђеловцу је објекат који поред историјског значаја за развој ПТТ саобраћаја има значај и као вредно градитељско наслеђе градске архитектуре XIX века. То је спратна зграда правоугаоне основе са високим приземљем и таванским простором. Четвороводна кровна конструкција покривена је бибер црепом, а снажно изражена групација димњака у централном делу габарита доприноси визуелном заокружењу силуете објекта. Представља класичан тип грађанске архитектуре са елементима пластике, шпалетни око прозора и врата, и са израженом рустичном каменом пластиком у делу соклене. Сви отвори на централној фасади су симетрични од којих је пет правоугаоних отвора на спрату. На бочној фасади се налази оригинални прозор са декоративном обрадом у малтеру. Спрат је од приземља одвојен узаним венцем, док је кровни венац јаче изражен. Бочне фасаде окренуте ка попречној улици и дворишту имају једноличан ритам прозора. На основу сачуваних податка да је у Аранђеловцу 1872. године постојала пошта, претпоставља се да је ова зграда у то време већ била завршена.\n\nЗграда старе поште у улици Књаза Милоша бр. 72 у Аранђеловцу, проглашена је за непокретно културно добро – споменик културе одлуком СО Аранђеловац, бр. 06-93\/91-01 од 6. 3. 1991. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.570052, 44.302282 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Карађорђев дом", "ref:RS:nkd": "SK956", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107174", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107174", "description": "Карађорђев дом у Рачи настао је као дом за незбринуту децу и сирочад Дунавске бановине. За његово подизање издвојена су средства из Фонда Краљице Марије. Имућнији грађани Раче такође су помогли приликом његове изградње. Објекат је грађен од 1929. до 1933. године према архитектонском решењу архитекте Душана Мичевића. \nЗграда је рађена у духу еклектике, са елементима неоренесансе и сецесије који су уграђени у балконе и украсне рамове главног портала зграде од кованог гвожђа. Ово велелепно здање четвртасте основе чине четири правоугаоне куле висине 17 m и највећа кула висине 19 m, која у виду избаченог ризалита чини главну фасаду. Целокупна грађевина, заједно са кулама, завршава се зупцима карактеристичним за средњовековна утврђења. Зграда има два главна и један помоћни улаз. Холови су изузетно пространи. У приземљу су биле смештене: кухиња, трпезарија, санитарни чвор, вешерај и радионица за одржавање. На спратовима су се налазиле собе за штићенике, учионице и канцеларије.\nФасада је првобитно била окречена у светлију окер нијансу, а сада је зелене боје, док читава њена површина пројектује строго уређен хармоничан и симетричан линеарни дијаграм без сувишне пластике и скупих материјала. Десно од главних врата је 1998. године постављена бронзана спомен-плоча поводом годишњице пробоја Солунског фронта. На плочи је мали штит са крстом и оцилима, као и портрет ратника Солунца са натписом: „Српским ратницима палим за слободу Отаџбине 1914 -1918“.\nДом је радио као хуманитарна установа до 1941. године. По завршетку рата 1945. године у ову зграду је смештена Гимназија, потом Пољопривредна школа, па Основна школа „Карађорђе“, да би се у њу 1999. године привремено уселиле избеглице са Косова и Метохије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.976828, 44.227873 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Дом културе \"Вук Караџић\"", "ref:RS:nkd": "SK957", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-03", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108828", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108828", "description": "Дом културе \"Вук Караџић\" у Лозници је репрезентативна грађевина подигнута 1936. године. Конципирана је као грађевина централног плана. Главна фасада је решена симетрично у односу на наглашени улазни део, који је полукружне основе са спољним степеништем. Фасада вестибила је са два кружна пиластра подељена на три истоветне вертикале у чијем су приземљу висока улазна врата, а на првом спрату високи четворокрилни прозори. Између отвора, у висини међуспратне конструкције изведене су розете уоквирене једноставном геометријском пластиком. Широки венац наткриљује овај део фасаде, изнад кога се издиже један спрат са прозорима у наставку отвора у приземљу и првом спрату. Последња етажа са венецем једноставног профила, представља завршницу улазне вертикале која је тиме наглашена у односу на бочне стране. Делови главне фасаде, бочно од улаза, имају на свакој етажи по два прозора, уоквирена и међусобно спојена орогоналним геометријским орнаментом. У нивоу међуспратне конструкције су урађене по три розете са флоралним мотивима, уоквирене и симетрично постављене у односу на композицију бочних страна." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.221809, 44.532283 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Богородице", "ref:RS:nkd": "SK958", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-03-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106376", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106376", "description": "Храм Св. Богородице је због својих занимљивих архитектонских решења и великог духовног значаја за локално становништво проглашен спомеником културе. Смештен је на југоисточним падинама Копаоника, у оквиру сеоског гробља, недалеко од пута који води ка Луковској Бањи.\nЦрква се први пут спомиње у Шематизму Српске православне цркве из 1895. У основи је омања грађевина са полукружном апсидом на истоку. Приближно на средини објекта налази се зидани стубац, са којег полази један полукружни лук ка северном и један лук ка јужном зиду. Тиме је наос подељен на два травеја, на припрату и наос. Црква је засведена полуобличастим сводом, а кровна конструкција на две воде покривена је ћерамидом. Једини улаз се налази на западном зиду и изнад њега су две правоугаоне нише. У унутрашњости нису сачувани трагови живописа. Црква је, услед последица земљотреса, била склона паду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.929373, 43.204042 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Илије, село Ба", "ref:RS:nkd": "SK959", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Црква Св. Илије, село Ба, О Љиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Павловац", "ref:RS:nkd": "SK96", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109200", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109200", "description": "Манастирски комплекс на падинама Космаја потиче из прве четвртине XV века, када се овај простор налазио у оквирима српске државе под влашћу деспота Стефана Лазаревића. Поред цркве, посвећене светом Николи, у оквиру комплекса сачуване су рушевине још три објекта профане намене из истог времена. Ктитор манастира данас није познат, иако се претпоставља да би то могао бити сам деспот. По својим архитектонским карактеристикама црква припада групи споменика моравске школе на којима је приметно преплитање локалног градитељског искуства и утицаја приморске архитектуре. Основа је решена у облику сажетог триконхоса с петостраним певничком и тространом олтарском апсидом и припратом на западној страни. Прелаз између квадратне основе поткуполног простора и цилиндричног постоља тамбура с куполом остварен је преко пандантифа. Сложено решење постоља за осмострани тамбур као и три различита типа колонета на његовим угловима представљају једну од особености цркве. Зидање је остварено употребом ломљеног и полупритесаног камена, без употребе опеке. Поред прозора олтарске апсиде и тамбура, решених на уобичајени начин, карактеристичан детаљ представљају кружни прозори са розетама на бочним фасадама и певницама. Унутрашњост цркве била је живописана. У олтарској апсиди налазила се камена часна трпеза која је данас обновљена. Манастир Павловац један је од најстаријих споменика српске средњовековне културе на подручју града Београда. Сачувани манастирски конак представља редак пример профане, стамбене архитектуре средњовековне Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.597287, 44.454702 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци касноантичке грађевине", "ref:RS:nkd": "SK960", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106571", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106571", "description": "Локалитет Црквина у селу Бабина Лука налази се 14 км северно од Ваљева, у долини речице Рабас, на југоисточним падинама влашићког побрђа, благо заталасаних и испресецаних бројним јаругама и потоцима. Године 1989. извршена су обимна археолошка истраживања позноантичке грађевине и цркве брвнаре из 18. века.\nОткривена је позноантичка грађевина величине 22х17 која је представљала вилу рустику са полукружном конхом у табулинуму. Грађевина се састоји од 5 просторија. Правилни зидови од ломљеног и притесаног камена су свуда подједнаке дебљине, око 60 цм. Само у централној просторији и њеном предворју сачуван је малтерни под. Време трајања виле рустике у селу Бабина Лука одређено је на период од краја 3. до друге половине 4. века. Судећи према налазима новца може се претпоставити да је ова вила запустела и разрушена са провалом Гота у осмој деценији 4. века. Основно занимање њених становника било је производња хране за посаде војних утврђења." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.948427, 44.35379 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK961", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106561", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106561", "description": "Црква је сазидана 1857. године на месту где је раније постојао манастир са храмом коју су подигли Хаџи-Рувим и Алекса Ненадовић.\nОснова храма има облик издуженог правоугаоника са триконхосом на источној страни. Изнад припрате се уздиже врло висок звоник. Фасадни зидови су богато декорисани малтерском пластиком геометријског порекла. Године када је подигнут овај храм сазидана је по истим плановима и црква у Новацима.\nХрам је знатно страдао у земљотресу из 1998. године. Радови на санацији су трајали до 2006. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.008643, 44.309335 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Воденица, село Бргуле", "ref:RS:nkd": "SK962", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Воденица, село Бргуле, О Уб" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа Ковачевића, Горњи Лајковац", "ref:RS:nkd": "SK963", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Кућа Ковачевића, Горњи Лајковац, О Мионица" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стара школа, Белановица", "ref:RS:nkd": "SK964", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Стара школа, Белановица, О Љиг" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Остаци средњовековне цркве и гробља", "ref:RS:nkd": "SK965", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107768", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107768", "description": "Остаци средњовековне цркве и некропола откривени почетком 90-тих година 20. века налазе се у селу Дићи, удаљени 8 km од Љига, са леве стране пута Љиг-Горњи Милановац. Истраживачким поступком откривена је једнобродна масивна грађевина цркве са припратом рашког стила, без централне куполе, која је грађена крајем 13. или почетком 14. века, а најкасније до средине треће деценије 14. века. Цркву је саградио властелин Влгдраг, челник краља Уроша, као своју маузолејну цркву, те је он у њој и сахрањен заједно са члановима своје породице и ближе родбине. Око цркве формирана је некропола равних плоча на редове, која је досада највећа истражена оваква некропола на простору српских земаља. Сахрањивање на овој некрополи трајало је од 14. до 17. века, мада је црква активно живела највероватније до средине 15. века када је запуштена и страдала у пожару, а да потом није обнављана. Сама некропола је свакако трајала и дуже од цркве, и судећи према облицима равних надгробних плоча које су пронађене in situ око порушене цркве, можемо претпоставити да се сахрањивање на овој некрополи одвијало можда и кроз цео 17. век. После тога постојао је прекид у сахрањивању да би обновљено сеоско гробље почело да развија југозападно од улаза у цркву тек у другој половини 19. века. Старо гробље чини више надгробних споменика у форми крајпуташа из периода 1880. до 1914. године. Највредније и најзначајније откриће представљају налази пет мермерних надгробних плоча ктитора у наосу цркве и фрагменти живописа на јужном и западном делу припрате, као и на доњем делу олтарске апсиде. Од 2013. године отпочео је циклус радова на реконструкцији овог археолошког локоалитета. На пронађеним темељима и зидовима висине до 2 метра 2014. године обновљена је црква Св. Јована Крститеља." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.279981, 44.199379 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Амбар Љубице Тодоровић, Тупанци", "ref:RS:nkd": "SK966", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Амбар Љубице Тодоровић, Тупанци, О Ваљево" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Косовским јунацима", "ref:RS:nkd": "SK967", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106355", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106355", "description": "Камен темељац споменика изграђеног поводом обележавања пет векова од Косовског боја поставио је краљ Александар Обреновић 1889. Споменик је израдио наш познати вајар Ђ. Јовановић, који је за ово дело 1900. на светској изложби у Паризу добио златну медаљу. На Видовдан 1904, споменик је свечано откривен у присуству краља Петра I Карађорђевића. Конструкција споменика је класицистички конципирана, са високим постаментом квадратне основе, који се од постоља степенасто сужава ка врху. На северној страни постамента извајана је фигура слепог гуслара Филипа Вишњића. На јужној страни споменика је представљена фигура девојке (персонификација Србије) овенчане ловоровим венцем као симболом тријумфа. На источној страни је представљено причешће Лазареве војске пре боја на Косову, а на западној страни постамента је сцена која приказује Милошево убиство Мурата. Врх постамента крунисан је статуом богиње Победе (Ника) са раширеним крилима, која придржава поклеклу фигуру епског јунака Бошка Југовића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.32445, 43.58393 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Аћимовића кућа", "ref:RS:nkd": "SK968", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106320", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106320", "description": "Аћимовића кућа, смештена у источном делу Старе чаршије, представља један од најстаријих објеката у Пожеги, изграђен током друге половине XIX века. Кућа је првобитно припадала породици Tимотијевић, којa је у приземљу држала кафану, док им је спрат служио за становање. Кућу је 1922. откупио Милан Аћимовић, који је на оригиналном објекту због дотрајалости извршио прве преправке. Кућа је проглашена спомеником културе у тренутку када је још увек поседовала одлике објекта саграђеног у духу народног градитељства. Tемељи куће зидани су од ломљеног камена заливеног блатним малтером. Зидови су грађени бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича. Међуспратна конструкција је такође била дрвена, сви подови су били дашчани, а таванице од шашоваца. Кров је био на три воде, покривен ћерамидом. У дворишту су били очувани качара и ледара које су служиле као пратећи објекти кафане." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.03721, 43.84632 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква цветог Николе", "ref:RS:nkd": "SK969", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106234", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106234", "description": "Задужбина господара Јована Обреновића подигнута је 1837. као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом са полукружном апсидом споља и изнутра и масивним троспратним звоником који се надовезује на западно прочеље. У звоник се улази узаним каменим степеништем прислоњеним уз цркву са јужне стране. Фасаде су изведене од тесаника и декорисане прифилисаним каменим оквиром прозора и портала са стилизованим биљним и животињским орнаментима. Иконостасна преграда је осликана 1851. у маниру закаснелог барока. Аутор је непознат, али је – судећи по иконографској концепцији и занатском умећу – реч је о једном од бољих мајстора с половине 19. века. На северном и јужном ступцу поред иконостаса насликане су, у техници al secco, представе св. Николе и св. Георгија. Током 2005\/06. изведени су мањи санациони радови на унутрашњој архитектури цркве и уређена је порта." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.438413, 44.015573 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Саборна црква", "ref:RS:nkd": "SK97", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109196", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109196", "description": "Саборна црква Арханђела Михаила грађена је од 1837. до 1840. на месту старе цркве из 1728, по плановима панчевачког градитеља А. Ф. Кверфелда. Архитектонски је обликована у стилу класицизма, са елементима барока, као једнобродна грађевина са високим звоником на западу. Опремање и декорисање унутрашњости изведено је између 1841. и 1845. Нацрте за резбарске радове израдио је познати вајар и медаљар Димитрије Петровић, док је сликарске радове извео Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара XIX века, формиран под утицајем бечке уметничке Академије и назаренских схватања у црквеном сликарству. Саборна црква у Београду спада међу највеће црквене грађевине подигнуте у Кнежевини Србији. Везује се за преломну етапу у развоју српске уметности XIX века и њено приближавање западноевропским токовима. Значајна је и као катедрални храм града за који су везани многи историјски догађаји из прошлости Београда и Србије. У њој се налазе мошти цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића, гробнице кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића као и неких поглавара српске православне цркве. Испред улаза у цркву сахрањени су Доситеј Обрадовић и Вук Караџић. Конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству и иконостасу изведени су 1993-1996." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.452176, 44.817783 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Манастир Јешевац", "ref:RS:nkd": "SK970", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106233", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106233", "description": "Локалитет је смештен у подножју планине Јешевац, на издуженој заравни која се благо спушта према Борачкој реци. Археолошким истраживањима није потврђено постојање манастирског комплекса у близини цркве. Храм је једно- бродна грађевина, оријентације североисток-југозапад, са полукружном апсидом на источној страни и нартексом на западној, зиданим једновремено са главним делом цркве. Не постоје писани извори о настанку црквеног здања, а археолошка истраживања нису дала сигурне податке о времену изградње нити о постојању старијег објекта на овом месту. По предању цркву је зидао Радич Поступович, велики челник деспота Стефана и ктитор манастира Враћевшница. На основу аналогија истраживачи претпостављају да је црква настала током XIV и да је претрпела мање измене током XIX века (паралеле са црквама изграђеним у време кнеза Милоша). Црква је два пута археолошки истраживана, оба пута сондажно: 1989. у организацији Завода за заштиту споменика културе Краљево (археолог О. Вукадин) и 2004. у организацији Музеја Рудничко-таковског краја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.55489, 43.978088 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејско гробље", "ref:RS:nkd": "SK971", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107659", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107659", "description": "Представља један од последњих трагова материјалне културе некадашње Јеврејске заједнице која је у Новом Пазару постојала око 300 година, све до Другог светског рата. Пре рата је у Пазару било око 300 Јевреја тако да су чинили значајан део становништва овог града. У некадашњој Поток махали имали су гробље са капелом. Током рата над Јеврејима је вршен геноцид тако да је након рата престало само гробље које није више коришћено, нити на одговарајући начин одржавано. Гробље заузима простор од 18 ари 26 м2, на коме се може идентификовати 15-20 гробних места, већи број палих споменика или њихових делова. На многим споменицима постоје натписи а на неким и декоративни стилски елементи." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.512077, 43.146316 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Две старе зграде", "ref:RS:nkd": "SK972", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99915", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99915", "description": "У старом делу Пожаревца у Немањиној улици, која представља једну од најстаријих наслеђених комуникација у граду, налазиле су се две куће војводе Петра Добрњца (1771-1828). Родом из Добрње, предводио је устанике из пожаревачког краја у Првом српском устанку и заједно са Миленком Стојковићем и вождом Карађорђем учествовао у ослабађању Пожаревца од Турака. Нарочито се истакао у боју на Иванковцу 1805. године када је од Совјета добио чин војводе. До напуштања Србије 1811. године живео је у Пожаревцу. Све до краја XX века куће Петра Добрњца су биле последњи примерци градске архитектуре из времена пре Првог српског устанка у Пожаревцу. У последњој деценији XX века једна од кућа је срушена, док је друга млађа обновљена.\n„Горња кућа“ тзв. мутвак (арап.- кухиња), имала је на северној страни трем који се завршавао уздигнутим доксатом, испод кога је формиран улаз у подрум. Била је грађена на темељима од опеке у бондручној конструкцији са сложеним кровом покривеним ћерамидом. У основи је доминирала централна просторија „кућа“ поред које су биле још две собе и магаза у коју се улазило споља. Димензије куће са доксатом биле су 14,17х6,55 м.\nДруга тзв. „Доња кућа“ је приземна зграда грађена на темељима од опеке у бондручној конструкцији са четвороводним кровом покривеним ћерамидом. По типу основе и начину грађења припада нешто каснијој фази развоја у односу на кућу са доксатом. Првобитно је и она имала трем на северној страни, који је накнадно био зазидан, а затим је кући приликом рестаурације крајем XX века враћен аутентичан изглед. У „Доњој кући“ је као реткост сачувана и осликана таваница од шашоваца. Димензије ове куће су 14,20х9,70 м.\nУ обе куће био је сачуван аутентичан мобилијар који је данас презентован у обновљеној „Доњој кући“ где је смештена историјска поставка Музеја Пожаревац под називом Фонд Петра Добрњца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.179224, 44.622002 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа народног хероја Слободана Јовића", "ref:RS:nkd": "SK973", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100771", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100771", "description": "Народни херој Слободан Јовић (1918-1944) рођен је у Кучеву и као веома млaд приступио рaдничком покрeту, a затим 1941. годинe и НОБ-у. По занимању је био графичар–словослагач. У периоду од августа 1941. до јуна 1944. године радио је у илегалној штампарији Централног комитета Комунистичке партије Југославије, усред окупираног Београда. Кaдa су штaмпaриjу открили окупaтори, након што је спалио документацију и архиву, извршио je сaмоубиство.\nРоднa кућa нaродног хeроja Слободaнa Jовићa нaлaзи сe у Кучеву, у улици Светог Саве бр.136. Подигнутa је 1910. године, на уличној регулацији. Састоји се од призeмља и подрума. Прaвоугaонe је основe, већих димензија, са четвороводним кровом покривеним бибер црепом. Зидови су изведени у бондручној конструкцији, сa испуном од трошног мaтeриjaлa. Унутрашње и спољашње површине зидова су омалтерисане блaтним малтером и окрeчeне. На фасадама куће нема декоративне пластике.\nНа уличној фасади налази се спомен плоча Слободану Јовићу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.672791, 44.476702 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен чесма", "ref:RS:nkd": "SK974", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106321", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106321", "description": "На градском тргу у Пожеги, у славу палих за ослобођење и уједињење Србије 1912−1918. подигнута је спомен-чесма. Тачна година њеног зидања није утврђена, али се претпоставља да је то учињено после 1926. Чесма има облик четворостране зарубљене пирамиде, а њен горњи део је завршен профилисаним венцем и пластично урађеним грбом Краљевине Србије. Лула чесме окренута је према тргу и испред ње се налази камено корито. Простор око чесме је поплочан каменим плочама, којих има осам и постављене су тако да својим ивицама чине кружну површину са чесмом у средини. Около је ограда са ваљкастим стубићима између којих је разапет ланац. Са предње стране чесме очувана је мермерна плоча са натписом, док је плоча која се налазила са задње стране, након Другог светског рата скинута и уништена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.035562, 43.846072 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква св. Николе", "ref:RS:nkd": "SK975", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106386", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106386", "description": "Црква се налази у месту Браљини, на десној обали Јужне Мораве. Први пут се спомиње у раваничкој повељи 1377, из чега би произашло да је била подигнута пре Раванице. У прилог овој претпоставци сведоче и фрагменти очуваног живописа стилских карактеристика типичних за другу половину ХIV века. Њен данашњи изглед је плод обнове коју су предузели парохијани 1820, о чему сведочи натпис свештеника Николе Поповића на западној фасади, постављен 1907. Првобитна црква била је једнобродна, дубоке полукружне апсиде, са полукружно засведеним нишама у функцији проскомидије и ђаконикона, највероватније полуобличасто засведена. У обнови из ХIХ века добила је кубе осмостраног тамбура, неспретно изведених пандантифа, ослоњених о пиластре. Осветљена је са три прозора на тамбуру куполе, једним на олтарском простору и једним на јужном зиду. Зидови су грађени од ломљеног и притесаног камена, а купола и сводови од тесане сиге. Фреске су невешто ретуширане, могуће приликом обнове из 1820, а може се очекивати да под малтерним и кречним намазима постоји још живописа. У цркви је сачуван иконостас без већих уметничких вредности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.463337, 43.656305 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Стамбени објекти у Ул. Светозара Марковића 7 и 9", "ref:RS:nkd": "SK976", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106181", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106181", "description": "Два приземна стамбена објекта у Господар Јовановој улици повезана су репрезентативном зиданом лучно засведеном колском капијом, тако да чине неку врсту грађевинске, функционалне и естетске целине. Првобитна стамбена намена промењена је и опредељена за садржаје из области културе, и куће су дате на коришћење Уметничкој галерији Надежда Петровић. Кућу у Господар Јовановој 9 подигао је угледни чачански трговац Милутин Глишић 1906–1910. Правоугаоне је основе, постављена тако да ужом страном излази на улицу, а главни улаз је из дворишта, на бочној страни. Фасаде су складне и елегантне, у неокласицистичком стилу, са стилизованом геометријском декоративном пластиком. Столарија је изузетне израде, нарочито двокрилна улазна врата, са два припадајућа уска прозора и украсним решеткама од кованог гвожђа. Кућу у Господар Јовановој 7 саградио је 1912. трговац Радич Недељковић, и она припада развијеном типу грађанске архитектуре са почетка ХХ века. Фасада је раскошнија од оне на суседној кући и поред одлика неокласицизма има и елементе касне сецесије. Улична фасада је подељена на три дела, са једва израженим средњим ризалитом, наглашеним развијеном атиком са лунетом, у којој је уз флоралне мотиве уписана и година градње." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.348463, 43.888402 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Тврђава Голубац", "ref:RS:nkd": "SK977", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109272", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109272", "description": "Град се налази на десној обали Дунава, на самом почетку Ђердапске клисуре. Саграђен је на каменитом обронку мањег брда, огранку Хомољских планина. Бедеми града прате конфигурацију терена. Девет масивних кула међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна тако и са воде. Све куле су четвороугаоне, сем донжон куле која је у доњем делу полигонална, а у горњем цилиндрична. Због свог облика названа је \"шешир кула\". У источном делу, изнад палате, налази се мала округла кула. Облик кула указује да је град зидан у време борби са хладним наоружањем. Проналаском и употребом ватреног оружја куле на западној страни добијају полигонална или цилиндрична, веома масивна ојачања чија је дебљина и до 2 м. Унутрашње куле су задржале квадратни облик. У исто време је дозидана и турска кула полигоналног облика, са отворима и галеријама за топове, који су постављени у две спратне етаже. Сачуван је део бедема који повезује ову кулу са осталим делом града. На западној страни града било је предграђе. Време настанка града није установљено, док први писани помен датира из 1335. Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, Турака и на крају српске државе. Истраживачки и конзерваторски радови започети су 1969, а завршени 1987. У периоду од 2015 до 2018. године обављено је систематско археолошко ископавање и потпуна обнова средњовековног града." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.67857, 44.661341 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Алтум-алем џамија", "ref:RS:nkd": "SK978", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108436", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108436", "description": "Најпознатију новопазарску џамију, Алтун - алем, што значи \"са златним алемом\" (драгим каменом), саградио је у првој половини ХVI века градитељ Абдул Гани, познат и као Музејин хаџа ал Медини. Налази се у ограђеном комплексу који образују мектеб (школа) и нишани са исклесаним записима, данас у улици 1. маја бр. 79. По типу, џамија је једнопростна куполна грађевина са двотравејним тремом наткривеним куполама. Овај тип џамије није карактеристич ан на нашим просторима, док више типских аналогија из ХVI века постоји у Једрену, Истамбулу, Бруси и Амасији. Главни део џамије зидан је наизменично притесаним и ломљеним каменом са редовима опеке. Куполе и лукови су од танке опеке. Трем и дванаестострани минарет зидани су од квадера пешчара. Ентеријер краси лепо обрађени михраб (централна ниша) и дрвени махвил (галерија), постављен целом дужином северозападног зида." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.518671, 43.136756 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа породице Јефтић", "ref:RS:nkd": "SK979", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108913", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108913", "description": "Кућа породице Јефтића је подигнута између 1830. и 1840. године као типичан и репрезентативни објекат породичне задруге. Припада типу вишеделне шумадијске чатмаре. Кућа је смештена на благом узвишењу, у делу села Шиљаковца који се зове Средњи крај. Приземна је, правоугаоне основе и грађена у бондручној конструкцији, са испуном од чатме. Четворосливни кров благог нагиба је покривеним ћерамидом. Има изражено широку надстрешницу и на средини крова димњак квадратне основе, који се сужава према врху. Прозори на објекту су дупли, са металном решетком између спољашњег и унутрашњег крила. Кућа се састоји од шест просторија, међусобно повезаних вратима, са “кућом” у средишњем делу. \nНастала у време интензивних социјалних превирања у Србији и формирања имућног слоја друштва, кућа породице Јефтић у погледу функционалности, примењене конструкције, архитектонског обликовања и ликовне обраде одражава висока стремљења водећег друштвеног слоја у време његове афирмације у политичком и културном животу Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.333644, 44.562598 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата \"Анкер\"", "ref:RS:nkd": "SK98", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105579", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105579", "description": "Палата \"Анкер\" је саграђена 1899. године и припада снажном градитељском четверцу као делу градског амбијента Теразије формираног крајем 19. и почетком 20. века, а који је до данас остао неповређен у урбанистичким и архитектонских биткама за лепше и функционалније средиште друштвеног живота Београда. Прва Теразијска зграда на парној страни улице саграђена је 1885. године - Крсмановићева палата, а наредних десет година и палата „Атина“, палата „Анкер“ и хотел „Москва“. Бечко осигуравајуће друштво „Анкер“ подигло је 1899. године за своје потребе зграду Палате „Анкер“, која је била позната и као „Дом Анкера“. Београдски архитекта Милан Антоновић (1850-1929) ради пројекат за репрезентативно здање према нацрту који је добио од Осигуравајућег друштва, пројектује детаље зграде и води надзор над радовима. Декорација изведена на овој палати постаје архитектонски рукопис Антоновића: изобличени класицистички елементи, изокренути капители, двочлана композиција ризалита уместо раније трочлане поделе, а све то у препознатљивом сагласју са тзв. бечким стилом. Значај Палате „Анкер“ препознаје се и у сфери уметничког живота Београда и Србије, као стожер његовог функционалног развоја. Овде се годинама уназад налазе седишта многих уметничких удружења попут УФУС-а, УЛУПУДС-а, СУЛУЈ-а, УМУС-а, Музичке омладине Београда и Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460929, 44.812404 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа арх. Милана Злоковића", "ref:RS:nkd": "SK980", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105527", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105527", "description": "Сопствену породичну кућу на Котеж-Неимару архитекта Милан Злоковић је пројектовао и саградио 1927. године. Пројекат ове куће, на којем је архитекта Злоковић први пут био у могућности да оствари своје прогресивне идеје, представља антиципацију модернистичког покрета у српској међуратној архитектури. Уместо уобичајеног академског начина истицања архитектуре угаоног објекта, драматични угао Злоковићеве куће постигнут је укрштањем два тродимензионална система композиције волумена. Приближавање модернистичком схватању архитектуре остварено је применом тзв. „слободног плана“, рационалном концепцијом безорнаменталне кубичне структуре и динамичним компоновањем маса. Карактеристичан детаљ у спољној обради представљају лучни отвори на фронту приземне зоне и рељефи у пољима између прозора спрата. Оригиналним, модерним решењем куће архитекта Злоковић је створио нови, модеран идентитет околног урбаног простора. Архитекта Милан Злоковић (1898-1965) једна је од маркантних фигура српске архитектуре XX века. Као један од оснивача Групе архитеката модерног правца (1928) имао је пресудан утицај на продор нових идеја у тада конзервативну српску средину. У кући се чува богата заоставштина која омогућава расветљавање његове свестране личности." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.476699, 44.79479 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Победнику", "ref:RS:nkd": "SK981", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104633", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104633", "description": "Споменик Победнику подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура, рад вајара Ивана Мештровића, и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој коцкастој бази. Сама скулптура израђена је још 1913. као завршни мотив монументалне фонтане, чије је постављање било предвиђено на Теразијском платоу. Мештровић је фонтану замислио као споменик слободи и ослобођењу од петовековног турског ропства. Због избијања Првог светског рата одложено је постављање фигуре. Коначно, она је добила своје место на платоу Горњег града, тако да је њена силуета видљива са свих страна. Назив споменика проистекао је из његове нове посвете Солунском фронту и победи српске војске у I светском рату. Његов изворни назив је Весник победе.\nУз Споменик захвалности Француској, споменик Победнику припада малом броју монументалних јавних споменика који су подизани између два светска рата у Београду, а који се одликују савременим стилским стремљењима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.447822, 44.823014 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црква Св. Димитрија (Харишева капела)", "ref:RS:nkd": "SK982", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107238", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107238", "description": "Капела је саграђена око 1874-1875. године и посвећена светом великомученику Димитрију, патрону породице Петровић. Капелу је подигао Григорије Хариш, земунски трговац, а на основу завештања супруге Марије, рођене Петровић. Ствараоци Харишеве капеле су архитекта Светозар Ивачковић, пројектант, Јосиф Маркс, грађевинар, Павле Симић, сликар иконостаса и занатлије Јован Кистнер, дрворезбар и Самуел Колмајер, златар иконостаса. Капела је обликована у неовизантијском стилу, са основом у виду уписаног крста, са једним кубетом на осмостраном тамбуру. Иконостас је последњи рад Павла Симића, рађен 1874. године у стилу класицизма. Харишева капела представља значајно архитектонско-уметничко и меморијално сведочанство о Земуну и земунским породицама крајем прошлог века. Осим везаности за историју две познате грађанске породице Петровић-Хариш, капела је и значајно остварење Светозара Ивачковића, једног од истакнутих српских архитеката краја XIX и почетка XX века. Иконе сведоче о високом уметничком домету Павла Симића, сликара епохе српског класицизма." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.409015, 44.84907 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Богородичина црква", "ref:RS:nkd": "SK983", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107781", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107781", "description": "На западном делу Старог језгра Земуна развијаном од почетка XVIII века, положен је 1777. године камен темељац за нову православну цркву чије грађење је финансирало православно становништво Земуна, српске и грчке националности. Црква је освећена 1783. године. Изграђена је као једнобродна грађевина са полуобличастом апсидом, певницом и наосом са три травеја над којим се уздизало кубе. Првобитно је црква, без звоника, задржала неке традиционалне српско-византијске елементе, слично старијим православним црквама у Војводини, али је каснијом реконструкцијом добила данашњи облик. На прелазу XVIII у XIX век изграђен је звоник на западној страни, а 1880. црква је темељито преправљена. Испод звоника налази се укопан раритетни депозиториј за одлагање костију, према правилима која се и данас поштују у Грчкој православној цркви, првенствено у манастирима Свете Горе.\nБогородичина црква је највећи храм у Старом језгру Земуна, једнобродна, са плитким певничким просторима и витким двоспратним звоником који излази из западне фасаде. Има богато изрезбарен барокни иконостас који је резао пилтор Аксентије, из познате занатске породице Марковић, са иконама врсног и продуктивног иконописца и сликара класицизма, Арсенија Теодоровића.\nЦрква је рестаурирана током 2000-2001. године, када је обновљено зидно сликарство, постављен нови под и подно грејање. Црква представља целину са Домом Српске православне црквене општине, са којим дели исту парцелу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.409532, 44.844751 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда државне штампарије", "ref:RS:nkd": "SK984", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109062", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109062", "description": "Израда прoјекта за нову зграду Државне штампарије, која је као једна од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији основана још 1831. године, била је поверена архитекти Драгиши Брашовану. Зграда је саграђена између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара“. Конципирана је као вишеспратни објекат, разуђене основе, на којем је први пут у београдској архитектури примењен армирано-бетонски скелетни систем конструкције. Градација волумена остварена је уравнотеженим решењем доњих партија прочеља, преко наглашеног односа вертикала и хоризонтала виших спратова, до складног завршетка у виду стакленог полуваљка на врху објекта. Ритмично прожимање хоризонталних и вертикалних површина у спољној обради представља препознатљив израз Брашовановог модернистичког поступка. Овим изузетним градитељским остварењем Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. Настала у време стваралачког врхунца архитекте Драгише Брашована, зграда Државне штампарије представља једно од антологијских дела српске модерне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.446293, 44.797183 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Универзитетска дечја клиника", "ref:RS:nkd": "SK985", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105697", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105697", "description": "Зграда је подигнута по пројекту архитекте Милана Злоковића између 1936. и 1940. године за смештај Универзитетске дечје клинике која је тада представљала самосталну здравствену установу. Основана 1924. године, одмах по оснивању Медицинског факултета у Београду, установа Дечје клинике могла је после смештаја у сопствени наменски изграђен објекат и инсталирања медицинске опреме да примени и у потпуности развије своју основну функцију. Као просторно решење и архитектонско остварење, зграда Универзитетске дечје клинике посебно се истиче у српској архитектури као пример доследне примене и употребе архитектонских елемената модернистичког правца. Њено пројектовање и грађење одвијало се у периоду пуне уметничке и стваралачке зрелости архитекте Милана Злоковића који је српску архитектуру увео у модерне европске токове.\nУниверзитетска дечја клиника представља врхунац развоја модернизма као посебног покрета у архитектонској теорији и пракси." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.463707, 44.799167 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа инжењера Миладина Пећинара", "ref:RS:nkd": "SK986", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105554", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105554", "description": "Кућа је саграђена 1928. године по пројекту инжењера Миладина Пећинара у маниру академизма. Миладин Пећинар (Љубинић, 1893 – Београд, 1973), инжењер, професор, академик, живео je и радио у овој кући до краја живота. Након што је завршио гимназију у Ужицу, студирао је на Грађевинским факултетима у Београду и Риму. У међувремену, учествовао је у ратовима 1912-1918. године. Прекинуте студије хидротехнике завршио је у Београду 1921. Радио је у Генералној дирекцији вода, самосталном Хидротехничком бироу, у Хидрометеоролошкој служби, а од 1949. године био је професор на Грађевинском факултету. Као пројектант, професор и саветник, сматрати се пиониром у нашем конструкторству брана." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.453787, 44.815702 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата САНУ", "ref:RS:nkd": "SK987", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104639", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=104639", "description": "Палата Српске академије наука и уметности изграђена је 1924. по пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, насталом 1912. године. Представља монументалну архитектуру Београда и домет домаћег грађевинарства са почетка ХХ века. Концепцијски сложен и обиман програм решаван је на великој површини основе, у четири нивоа (мезанин је накнадно унет у пројекат) и са фасадама на три улице. Обликована је академски са елементима необарока и сецесије. Главна фасада грађевине наглашена је средишњим широким ризалитом који се завршава куполом. У веома богатој фасадној декорацији коришћени су различити мотиви, од скулпторалних форми до сецесијске флоралне орнаментике. Ентеријер објекта одликује вредан уметнички садржај. \nСрпска академија наука и уметности основана је 1. новембра 1886. године на традицијама Друштва српске словесности (1841-1864) и Српског ученог друштва (1864-1892) као Краљевска академија, затим Српска краљевска академија од 1892, а после II светског рата добија данашњи назив. Као највиша научна и друштвена институција у Србији, САНУ је дала највиши допринос унапређењу научне мисли, не само у нашој средини, окупљајући у своје редове многа истакнута имена српске, југословенске и светске науке и уметничког стваралаштва." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.456442, 44.817941 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Друге женске гимназије ( Школа \"Никола Тесла\")", "ref:RS:nkd": "SK988", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105713", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105713", "description": "Зграда Друге женске гимназије, сада Електротехничка школа Никола Тесла, саграђена је 1933. године по пројекту архитекте Милице Крстић-Чолак-Антић, на месту Више женске школе и Државног савета. Као просветна установа била је носилац образовања ученика и тако директно утицала на високе домете у културном и техничком развоју Србије. Школовала је најпре генерације најумнијих жена Србије које су на нашим просторима шириле писменост и културу.\nКао архитектонско остварење зграда својом урбанистичком позицијом и архитектонским решењем у потпуности репрезентује београдску архитектуру. Пројектована је у маниру академизма, са мотивима традиционалне српско-византијске архитектуре. Више од сто година трајања институције гимназије, затим функције електротехничке школе, на овом месту, представља значајан документ са становишта развоја школства Београда." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.460475, 44.810191 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Касарна 7. пука", "ref:RS:nkd": "SK989", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105709", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105709", "description": "Као једна од првих модерних касарни у Србији, зграда је подигнута крајем XIX века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића у окружењу које су чиниле и друге војне грађевине. Обликована је у духу академизма као маркантни угаони објекат са три уличне фасаде. Пројектована је као двоспратна зграда са подрумом и сутереном, док је трећи спрат дозидан 1927. године, према пројекту архитекте Божидара Вукићевића. Главним, полихромно решеним прочељем доминира велики, лучно завршени портал и два симетрично постављена ризалита у облику четвртастих кула, чија се кубета издижу изнад кровне конструкције. Монументалном ефекту зграде доприносе и полукружни прозори спрата, решени као бифоре, профилисани подеони венци и пластични украс у облику хералдичких картуша са грбом Краљевине Србије. Романтичарски схваћена пластика фасаде са карактеристичним симболима, попут штита и оклопа, указује на војну намену објекта. Касарна VII пука представља једну од најрепрезентативнијих грађевина намењених војсци сачуваних до данас." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461948, 44.805244 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Палата \"Атина\"", "ref:RS:nkd": "SK99", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107996", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107996", "description": "Зграду, као стамбено-пословну, подигао је трговац Ђорђе Вучо 1902. године по пројекту архитекте Димитрија Т. Лека. једна је од три грађевине које је архитекта Димитрије Т. Леко (1863-1914) пројектовао за трговца Ђорђа Вуча: палата „Атина“ на Теразијама, Вучина кућа на Сави у Карађорђевој улици и кућа породице Вучо у Делиградској на Славији. Радове на репрезентативном стамбено-пословном објекту палате „Атина“ изводио је Јанаћко Костић, најпознатији грађевински предузимач тог времена. Здање је познато као палата „Атина“ по ресторану „Атина“, који је у приземљу зграде отворио Антонио де Франко, дворски кувар Петра I Карађорђевића. Зграда је грађена поступком с краја XIX века од опеке и кречног малтера, са масивним зидовима премошћеним архитравно и делимично пруским сводовима. Кров је двововдан, покривач од бибер црепа. Посебно изражајна фасада израђена је у малтеру а компонована у стилу академизма XX века, са два бочна ризалита и лођом дуж целе фасаде са колонадом стубова. Орнаментика је заступљена око прозора и аркада на лођама. Компонована као објекат са истакнутим декоративним куполама, зграда у структуралном погледу понавља академску традицију а композициони елементи указују на историјски поступак. Део је градског амбијента Теразије, који се формирао крајем 19. и почетком 20.века градњом палата и репрезентативних објеката, чији су пројектанти тадашњи најзначајнији српски архитекти." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461089, 44.812189 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Кућа краља Петра I Карађорђевића", "ref:RS:nkd": "SK990", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105702", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105702", "description": "Кућа у којој је краљ Петар Карађорђевић провео последње године свог живота, подигнута је 1896. године за београдског трговца Ђорђа Павловића. Замишљена је као слободностојећа једноспратна вила, окружена пространим вртом. Главном источном фасадом, обликованом у духу академизма, доминира веранда са класицистички обликованим тремом и стубовима, изнад којих је тераса са оградом у виду балустера. Мансардни кров са куполом украшен је лаком декоративном оградом од кованог гвожђа. Кућа је рентирана и адаптирана за потребе српског краља након његовог повратка у Београд 1919. године. У складу са личношћу краља Петра, ентеријер владарске резиденције био је изузетно скроман. После смрти краља (1921) Влада Краљевине СХС је откупила вилу 1924. године са намером да у њој смести Музеј краља Петра I. Том приликом на улазу у врт саграђена је монументална улазна капија, чији је портал израђен по узору на портале дворског комплекса на Теразијама. С обзиром да сама кућа није имала ниједно обележје које би указивало да је у њој живео један велики владар, на улазној капији је постављен натпис са три кључне године из живота краља, грб Краљевине Србије и краљев монограм." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.4397, 44.790204 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Трговачке академије", "ref:RS:nkd": "SK991", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105596", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105596", "description": "Зграда Трговачке академије подигнута је 1926. године, према пројекту архитекте Јездимира Денића, на месту старијег објекта Трговачке школе. Идеја о њеном оснивању, која датира још из средине XIX века, реализована је почетком XX века. У овом објекту Трговачка академија се налазила само три године, а данас се у њему налази Правно-биротехничка школа.Својим архитектонско-стилским карактеристикама, зграда припада академизираној варијанти српско-византијског стила. Улична фасада је оживљена карактеристичном алтерацијом појасева опеке и малтера, низом архиволти које почивају на пиластрима полукружног профила и декоративно обрађеним улазом. На дворишној фасади примењен је трем са стубовима и архиволтама. У ширим оквирима српске архитектуре овај објекат представља најчистији пример примене српско-византијског стила на профаним објектима јавне намене." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.470027, 44.812713 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Пословно-стамбена зграда Петра Јанковића", "ref:RS:nkd": "SK992", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105722", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105722", "description": "Зграда је грађена је у периоду од 1933. до 1936. године. Пројектовао ју је архитекта Јан Дубови, један од оснивача Групе архитеката модерног правца у Београду. Споменичка својства зграде огледају се у веома успешном архитектонском решењу разнородних функција (пословни простор и становање), као и у обликовном решењу архитектонског корпуса, оствареном у духу чистог модернизма, који је крајем треће деценије XX века у Београду још у зачетку, и као архитектонска мисао и као уметнички правац. Како се у свом аутентичном облику сачувао до данас, овај објекат је значајан за проучавање архитектуре Београда, као и развоја архитектуре у Србији. Осим тога, објекат представља и значајно реализовано дело истакнутог аутора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.482741, 44.809484 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Фотографски атеље Милана Јовановића", "ref:RS:nkd": "SK993", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108981", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108981", "description": "Након пола века од појаве фотографије у Србији, 1903. године подигнута је прва и једина зграда фотографског атељеа у Београду. Саграђена је за дворског фотографа Милана Јовановића, према пројекту архитекте Милана Антоновића, једног од првих заговорника Art Nouveau у архитектури Београда. Зграда је смештена у тада већ формирани репрезентативни амбијент града. Конципирана је као пословни објекат са атељеом на спрату и дућанима у приземљу. По својим архитектонским особинама зграда се потпуно уклапа у уобичајени тип грађевина насталих почетком XX века, на којима је остварен спој традиционалног и новог схватања архитектуре. Академски решен простор и хоризонтална подела фасаде комбиновани су са стакленим кровом и низом прозора у дрвеним рамовима на спрату, што овај објекат чини најранијим примером безорнаментално решене фасаде у архитектури Београда. Пластични украс бочног ризалита главне фасаде – пути са фотоапаратом и флорални мотиви – припадају Art Nouveau декоративном репертоару. Стаклена фасадна површина је између два рата замењена зидом од опеке са балконом и оградом од кованог гвожђа. Године 1911. уз фотографски атеље је изграђен биоскоп „Колосеум“ (после Другог светског рата преименован у „Звезда“)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.461775, 44.811251 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Музеја", "ref:RS:nkd": "SK994", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107091", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107091", "description": "Зграда Народног музеја у Зајечару има локацију у најужем центру града, иза зграде Основног суда.Зграда је подигнута као самосталан слободан објекат са симетричном основом, тако да централно место заузима хол са степеништем. Има приземље и спрат, са правилним распоредом просторија. У спољашњој архитектури долази до изражаја масивност са појавом низа дорских масивних стубова на главној фасади који прихватају оптерећење од целокупног кровног венца и својом висином се простиру кроз обе етаже. Зграда Народног музеја у Зајечару спада у маркантне објекте јавне архитектуре из времена после 1920. године са функционалном наменом културне установе значајне за читав тимочки регион.\nНародни музеј Зајечар основан је 1951. године. У склопу Народног музеја у Зајечару су и Радул бегов конак, Турска воденица, Задужбина Никола Пашић и археолошко налазиште Фелиx Ромулиана – Гамзиград које се од 2007. године налази на Листи културне и природне баштине под окриљем УНЕСКО." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.278711, 43.903452 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Историјског архива", "ref:RS:nkd": "SK995", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100337", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100337", "description": "Зграда у којој је смештен Историјски архив \"Тимочка крајина\" Зајечар се налази у склопу ширег градског језгра, у улици Николе Пашића бр.160 у Зајечару. Подигнута је као грађанска кућа за становање 1936. године у власништву угледне адвокатске породице Николић., по пројекту зајечарског архитекте П. Ђорђевића. Зграда је подигнута као потпуно слободан објекат са прилазима са свих страна, приближно квадратне основе у склопу дворишта, чија површина износи око 21 ар. У односу на уличну регулацију са дворишном оградом удаљена је од ње за око 20 метара тако да својом појавом, посматрана прилазећи са улице остварује визуелан сценски ефекат као целина.\nСастоји се од приземља и спрата чије су просторије груписане око средишњег хола. Улазну партију чини мали затворени трем полигоналног облика до кога се долази спољним прилазним степеницама. Изнад улазног трема је тераса са стилизованом масивном оградом и декорацијом у облику веза. Кров је четвороводан, покривен бибер црепом. Фасадни зидови обложени су вештачким каменом, а у дворишном простору испред куће стоји складно обликована фонтана. Дворишна ограда урађена је у металу са масивно озиданим ступцима обложеним вештачким каменом. Све ово згради даје карактер раскошне градске виле.\nИсторијски архив у Зајечару основан је према наредби Владе и Министарства просвете НР Србије 15. Априла 1948. године као Архивско средиште у Зајечару и обухватао је подручје девет срезова (Зајечар и срез зајечарски, Бор и срез борски, Књажевац и срез књажевачки, Неготин и срез крајински, Бољевац и срез бољевачки, Минићево и срез тимочки, Јабуковац и срез брзопаланачки, Кладово и срез кључки, Доњи Милановац и срез поречки. Историјски архив „Тимочка крајина“ као међуопштински архив у својој територијалној надлежности покрива територију града Зајечара, општина Књажевац и Бољевац. \nПитање смештаја Архива решено је 1979. године, када је добио своју зграду Архива у тадашњој улици Маршала Тита 160 (данашњој улици Николе Пашића)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.270806, 43.902559 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда Скупштине општине", "ref:RS:nkd": "SK996", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102195", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102195", "description": "Зграда Скупштине општине Зајечар. сада зграда Зајечарског управног округа, поседује локацију у склопу централног градског трга. Подигнута је за потребе општинског дома двадесетих година XX века. Састоји се из приземља са локалима, и спрата у коме су службене просторије. Симетричне фасадне површине наглашене су средишњим ризалитом у чијем је саставу главна улазна партија смештена у приземљу. Све ово одражава се и на спољну композицију, са просторно наглашеним средишњим ризалитом у свом саставу ( са наглашена три отвора на делу сале и балконом у свом средишту) и по вертикали са надвишеним фасадним зидом и кровним завршетком попут мансардног четвороводног. \nОбјекат носи у себи одређене стилске карактеристике са обележјем архитектонских праваца у периоду после 1920. године, те представља материјални докуменат архитектонског развоја Зајечара с почетка XX века." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.279896, 43.902888 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда у Ул. Љубе Нешића 38", "ref:RS:nkd": "SK997", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100339", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100339", "description": "Подигнута је као породична кућа тридесетих година 20. века, данас се у њој налази радио Зајечар. Састоји се из приземља и спрата са просторијама које се групишу око средишњих холова. Фасада је делом обрађена у вештачком камену, а делом у племенитом малтеру, у црвенкасто окер нијанси. У средишту фасадног тракта у нивоу спрата је балкон са оградом од балустера, а на угловима удвојени јонски пилистри. Конзоле које прихватају балкон обрађене су у виду волута. Целокупна декорација фасаде дата је у малтеру који одговара аехитектури првих деценија хх века, непосредно пред појаву првих облика модерне архитектуре." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.280253, 43.901395 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Љубе Нешића 50", "ref:RS:nkd": "SK998", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107392", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107392", "description": "Саграђена је двадесетих година XX века као зграда за становање по пројекту непознатог архитекте. Састоји се од високог приземља са распоредом просторија око средишњег предсобља. Истиче се фасада зграде са плитким ризилитом у односу на леви тракт у оквиру кога је један прозорски отвор, а фланкирају га са стране фасадни пиластри дорског стила изведени у малтеру. Силуета овог ризалита на фасади се завршава троугаоним тимпаноном са завршетком у виду палмета у његовом темену. Прозорски парапети су декорисани , док је сокла изведена имитацијом правилно распоређених фуга у малтеру. У саставу зграде је улазна капија са масивним оградама које имају облогу од вештачког камена, а на врховима стубова завршетке у виду декоративних ваза." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.281325, 43.900727 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Грађанска кућа у Ул. Истарској 1", "ref:RS:nkd": "SK999", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-07-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107381", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107381", "description": "Грађанска кућа у Истарској улици број 1, заузима угаони простор у односу на Улицу Јакшићеву, и својом уличном фасадом излази директно на регулациону линију, како једне тако и друге улице. Својим положајем и масом доминира у простору.\n \nСастоји се из приземља са улазном партијом из Истарске улице, тако да су споља према улицама орјентисане све главне просторије, са истакнутим прозорским отворима већих димензија. Фасада зграде је у целини заједно са декоративном пластиком изведена у вештачком камену. Архитектури зграде у целини доприноси и дворишна ограда са улазном капијом, изведена од метала са декорацијом и са масивним стубовима. \nОбјекат је настао 1933. године, а амбијенталну вредсност овог простора употпуњује партерни сквер на централној раскрсници са спомен чесмом саграђеном 1935. године. \nУлична чесма заузима средишњи простор уличног сквера. Наведени објекти значајни су и имају вредност просторно материјалних докумената развоја архитектуре урбанистичке делатностим на подручју града Зајечара (кроз историјат његовог развоја уопште)." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.279643, 43.89927 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Карађорђев парк", "ref:RS:nkd": "ZM1", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108353", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108353", "description": "Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик. Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика 1889. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.46644, 44.794557 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Мијајлова јама, Сењски Рудник", "ref:RS:nkd": "ZM10", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Мијајлова јама, Сењски Рудник, О Деспотовац" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен дом и Спомен музеј на Стеванским ливадама", "ref:RS:nkd": "ZM11", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1984-06-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108232", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108232", "description": "Стеванске ливаде - Беле воде се налазе се у подножју планине Дели Јован, северозападно од Сикола, и представљају место сукоба Крајинског партизанског одреда са четницима Косте Пећанца. Овде су, 29.септембра 1941. године четници изненада напали Штаб Крајинског одреда, који је био смештен у колиби, која је после Другог светског рата преуређена у Спомен музеј, и успели да убију политичког комесара и народног хероја Љубу Нешића и још десетак првобораца. Овим чином разбијен је Крајински НОПО.После рата је изграђен Спомен дом и Спомен музеј крајинског партизанског одреда, а тиме је овај простор на коме је вођена борба постао знаменито историјско место." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.273707, 44.190448 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен-парк", "ref:RS:nkd": "ZM12", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1986-03-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108361", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108361", "description": "Немачки окупатори су од 15. до 20. октобра 1941. године у Краљеву стрељали најмање 2.190 грађана Југославије. Стрељање је извршено на месту старог круга фабрике вагона. Жртве су били житељи града (рачунајући и жене и децу), радници авионске индустрије, фабрике вагона, радници и службеници железничког чвора, избеглице из Македоније и Косова, а само неколико их се спасло бекством. У спомен на невине жртве, на простору од 12 ha, подигнут је спомен-парк са заједничким гробницама обележеним мермерним белезима који представљају посечено дрвеће. Поред гробница налази се простор са трибинама за одржавање меморијалних манифестација. Изградња парка започела је 1970. године и завршена годину дана касније а према пројектима архитеката Спасоја Крунића и Драгутина Ковачевића. Почетком 21. века, на простору Спомен парка је започета градња капеле." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.691833, 43.73015 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Чегар", "ref:RS:nkd": "ZM13", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1986-12-25", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109424", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109424", "description": "Надомак Ниша, код села Каменице, на брду Чегар, подигнут је споменик Стевану Синђелићу и његовим јунацима који су храбро жртвовали своје животе за слободу Србије 31. маја 1809. године, током Битке на Чегру. На Чегру су српски устаници, под командом Стевана Синђелића, држали истакнут положај у шанцу. Међутим, надмоћна турска војска је после дуготрајних огорчених борби успела да заузме шанац. Стеван Синђелић је тада упалио барутану и у шанцу је изгинуло свих 3.000 устаника и 6.000 Турака. Ово је највећи пораз српских устаника пре 1913. године. Првобитни споменик погинулима на Чегру подигнут је 1878. године, шест месеци по ослобођењу Ниша. Над њим је 1927. године изведен данашњи споменик, настао према пројекту архитекте Јулијана Ђупона. Споменик је у облику куле, са симболичним стремљењем конструктивно-декоративних елемената ка врху. У ниши куле, изнад старог споменика, од 1938. године налази се попрсје у бронзи Стевана Синђелића, рад вајара Славка Милетића. Поред споменика су постављена два топа из Церске битке." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.942709, 43.36542 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шанац на брду Баурићу, Горња Буковица", "ref:RS:nkd": "ZM14", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Шанац на брду Баурићу, Горња Буковица, О Љубовија" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Столице", "ref:RS:nkd": "ZM15", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108364", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108364", "description": "У Столицама, недалеко од Крупња, 26. септембра 1941. године одржано је војно-политичко саветовање руководећих кадрова Народноослободилачког покрета Југославије. У погледу војне организације одлучено је да се у свим подручјима Југославије пређе на формацију партизанских одреда. Усвојен је назив за борца – партизан и спољна ознака – црвена петокрака звезда. Дотадашњи Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије добио је назив Врховни штаб, а постојећи штабови ширих регионима постали су главни штабови. Одлуке Саветовања представљале су темељ за даљи развој ослободилачке борбе и револуције. Један од закључака је био и да се уложе даљи напори у циљу склапања споразума са четницима Драже Михаиловића. Саветовање је одржано у згради рудника Зајаче, која је касније претворена у музеј. Изложба се у почетку састојала од реконструкције собе у којој је одржано саветовање а од 1979. године и поставком која указује на значај самог догађаја. Поред куће је 1954. године постављена скулптура Партизански курир, рад вајара Стевана Боднарова. На месту старих рударских барака, 1981. године, су реконструисана 4 павиљона од боровине са намером да служе као изложбени простор и простор за предавања. Исте године испред куће је постављена Титова скулптура, рад Антуна Аугустинчића, а архитекта Милун Стамболић је урадио улазне капије. Током деведесетих година 20 века музејска поставка у згради рудника је растурена, а две скулптуре су више пута бацане у провалију која се налази одмах испред спомен-куће." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.321147, 44.403319 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Марићевића јаруга", "ref:RS:nkd": "ZM16", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1987-08-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109395", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109395", "description": "Марићевића јаруга у Орашцу, у близини Аранђеловца, значајна је због договора о избијању Првог српског устанка и избору Ђорђа Петровића Карађорђа за његовог вођу, који су се према предању одиграли на том месту 1804. године, као по почетку устаничких акција паљењем турског хана који се налазио у близини. У знак сећања на догађаје везане за избијање устанка у Орашцу је између 1868. и 1870. године подигнута црква, 1932. године је саграђена спомен-школа, 1954. године, поводом обележавања стопедесетогодишњег јубилеја, уређена је Марићевића јаруга и подигнута спомен-чесма у њој, и 2004. године, поводом прославе двеста година од почетка устанка, постављен је споменик Карађорђу, рад вајара Дринке Радовановић. У склопу комплекса је и гроб Теодосија Марићевића, познате личности из времена избијања устанка који је дислоциран 1955. године са првобитног места у порти цркве." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.582193, 44.332908 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен-парк Јајинци", "ref:RS:nkd": "ZM17", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1988-05-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105312", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105312", "description": "Стрелиште у Јајинцима, војни објекат изграђен 1935-1941. године, немачка окупациона команда је претворила у место за масовну ликвидацију затвореника из логора Бањица, Топовске шупе, Сајмиште и београдских затвора. Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године. Заједничке гробнице копали су логораши који су затим и сами убијани. На закопавању лешева радили су гробари од којих су неки после рата посведочили о методама злочина и броју жртава. Око стрелишта била је подигнута висока ограда од асура, да би се сакрио злочин. У кругу стрелишта постојале су две бараке, после рата порушене, као и кула-стражара. Од аутентичних објеката сачуван је део стазе којом су довођени осуђеници. У Јајинцима су убијани, из геноцидних побуда, Јевреји и Роми, те револуционари и родољуби, припадници свих југословенских народа. У назначеном периоду убијено је око 68 000 људи. Желећи да уклони трагове злочина, Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. вршио ексхумацију и спаљивање лешева. Стрелиште у Јајинцима, током рата претворено у стратиште невиног становништва, после рата је уређено као спомен-парк. Споменик на улазу у стрелиште, рад вајара Стевана Боднарова и архитекте Леона Кабиља, постављен је 7. јула 1951. године. Током 1988. године реализовано је ново уређење Спомен парка. У средишњем делу је постављен монументални споменик, дело академског вајара Војина Стојића. Реч је о скулптури, постављеној на високи постамент, која симболизује птицу у лету, и тиме отелотворује идеје слободе. Уређење пратећих садржаја и зелених површина Спомен-парка реализовани су по нацртима архитеката Бранка Бона и Бране Мирковића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.489231, 44.729475 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јабука, Меморијални комплекс \"Бошко Буха\"", "ref:RS:nkd": "ZM18", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1990-10-29", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106286", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106286", "description": "Меморијални комплекс на Јабуци код Пријепоља посвећен је сећању на борца-омладинца Бошка Буху (1926–1943), сина земљорадника из Нове Градине у околини Вировитице, који је са породицом избегао у Србију бежећи од усташа. Већ 1941. године прикључио се партизанима. Био је борац I чете 4. батаљона II пролетерске бригаде, неустрашиви бомбаш на Купресу, Ливну, Неретви, Сутјесци и делегат на Првом конгресу Антифашистичке омладине Југославије у Бихаћу. Погинуо је 27. септембра 1943. наишавши на четничку заседу у селу Јабука у близини Пријепоља. Сахрањен је у Пљевљима. Због изузетне храбрости проглашен је народним херојем. На месту погибије подигнуто је спомен-обележје у виду каменог белега и засађено 17 борова, а у склопу комплекса је спомен-дом, бронзана фигура са пушком, бомбом и књигом као и осам бронзаних попрсја југословенских пионира-партизана, рад вајара М. Летице и Љ. Чабаркапе. У спомен-дому „Бошко Буха” смештена је стална изложба Пионири у НОБ-у. Почетком деведесетих година двадесетог века Меморијални комплекс је затворен и од тада пропада." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.517151, 43.345705 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Меморијални комплекс \"Таковски грм\"", "ref:RS:nkd": "ZM19", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1991-04-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108365", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108365", "description": "Северозападно од Горњег Милановца, у Такову, налази се меморијални комплекс ''Таковски грм''. На овом месту је, на Цвати, 23. априла 1815. године, донета коначна одлука о подизању Другог српског устанка и извршен избор Милоша Обреновића за његовог вођу. Искористивши одржавање сабора Милош је, обучен у свечано војводско одело са барјаком у руци, том приликом свечано објавио почетак новог устанка. Сам комплекс се састоји од храста код ког је донета одлука о подизању устанка, споменика посвећеног Другом српском устанку и споменика Милошу Обреновићу. Све до педесетих година 20 века био је очуван оригинални храст, а дана се ту налазе његови наследници - први наследник се у међувремену такође осушио, а други је још млад. У непосредној близини храста је 1887. године подигнут споменик Другом српском устанку. У облику је пирамиде, са шестоугаоним постаментом. Около је мањи поплочан плато и ограда од камених квадера са куглом на врху, повезаних ланцем од каменог гвожђа. Са три стране пирамиде налазе се натписи. Споменик је пројектовао инжињер Манака. Споменик Милошу Обреновићу, изливен у бронзи, постављен је 1990. године, а рад је вајара Петра Убавкића." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.373607, 44.048097 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бојчинска шума", "ref:RS:nkd": "ZM2", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108354", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108354", "description": "Шумски комплекс Бојчин на простору од 619,41 ха је простор везан за развој ослободилачког покрета и борбе народа јужног Срема за ослобођење од окупатора и фашизма. На овом простору стално су боравиле партизанске јединице. Ова шума везана је и за историјске догађаје радничког покрета пре II светског рата, за догађаје из I светског рата. Године 1963. Удружење бораца подигло је спомен-обележје у Бојчинској шуми." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.145666, 44.738837 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Слободиште", "ref:RS:nkd": "ZM20", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1992-06-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108366", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108366", "description": "На брду Багдала, за време фашистичке окупације од 1941. до 1944. налазило се стратише на коме су 29. јуна 1943. године фашисти стрељали 324 родољуба. На простору од 77 хектара 91 метара данас се налази спомен - парк Слободиште са масовним гробницама палих расинских пар­тизана и жртава фашистичког терора, каменим белезима и кругом у коме гори вечни пламен. Изградња парка је започела 1964, а аутор је архитекта Бодан Богдановић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.331527, 43.562406 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Радовањски Луг", "ref:RS:nkd": "ZM21", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109281", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109281", "description": "По повратку из Русије у Србију 1817. године вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе се са својим пратиоцем, писаром Наумом Крнаром, сместио у колибу у Радовањском Лугу, недалеко од Велике Плане. По налогу кнеза Милоша, а у организацији Вујице Вулићевића, 25. јула 1817. године Карађорђа је секиром убио Никола Новаковић. Затим је Наума убио пушком и обојици јатаганом одсекао главу. Сахранио их је у гробу на сто корака од колибе према потоку, без глава, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте. Место на ком је био гроб вође Првог српског устанка је обележен великом дрвеном крстачом, ограђеном гвозденом оградом, и мермерном плочом са текстом. На месту на ком је Карађорђе убијен подигнута је, 1936. године, спомен-црква посвећена Св. архангелу Гаврилу, према пројекту архитекте Василија Андросова. У близини цркве је 2010. године подигнут парохијски дом у оквиру кога се налази и изложбена поставка посвећена Карађорђу." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.027658, 44.293555 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен парк Чачалица", "ref:RS:nkd": "ZM22", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "rzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "1992-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108368", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108368", "description": "На месту споменичког комплекса, у току II светског рата стрељано је око 3.000 родољуба, симпатизера НОП-а и заробљених партизана. Место на коме почивају њихови посмртни остаци обележено је спомеником изведеним је у форми зида, са пушчаним удубљењима и партизанским симболима који обележавају стрељање жртава. У оквиру спомен-парка који обухвата 28 хектара налази и костурница бораца Црвене армије, палих октобра 1944. на подручју од Рудне главе до Младеновца. Са уређењем Чачалице отпочело се 1952. Аутори пројекта споменичког комплекса, чија је реализација окончана 1963, су архитекта Б. Стојановић и вајар С. Мишић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.203769, 44.613642 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејско гробље на Лединама", "ref:RS:nkd": "ZM23", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108369", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108369", "description": "Јеврејско гробље на Лединама, на месту које се назива “Троструки сурдук”, једно је од првих стратишта Јевреја на подручју окупираног Београда у Другом светском рату. На овом месту Немци су крајем септембра 1941. године стрељали и закопали групу од 240 Јевреја и мањег броја Рома. Место злочина обележено је спомен-плочом. Спомен-обележје поставило је Удружење борачких организација Новог Београда 20. oктобра 1946. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.351765, 44.799962 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен гробље на Бежанијској Коси", "ref:RS:nkd": "ZM24", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1993-03-26", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108370", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108370", "description": "Спомен-гробље на Бежанијској коси, на локалитету Белановићева рупа, место је где је окупатор у Другом светском рату у 70 масовних гробница покопао 8000 жртава стрељаних на лицу места или умрлих у логорима. Спомен-гробље се налази поред гробља насеља Бежанија. У облику је удубљења са равним дном, површине 3,5 ха. Савез бораца народноослободилачког рата поставио је 7. јула 1951. године на овом месту пригодно спомен-обележје." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.370604, 44.81117 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Старо војно гробље на Делијском Вису", "ref:RS:nkd": "ZM25", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-04", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108371", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108371", "description": "Меморијални парк - Старо војно гробље на Делијском вису у Нишу је одлуком Скупштине општине Ниш број 01-178\/I-95 од 21. јуна 1991. године утврђено за непокретно културно добро - Знаменито место. Војно гробље је основано на почетку Првог светског рата, када је простор на Делијском вису, који је и иначе већ служио као место за сахрањивање погинулих војникa из балканских ратова, одређен за сахрањивање преминулих од рана и тифуса у нишкој Војној болници. Прецизни подаци о броју сахрањених на Војном гробљу недостају. Претпоставља се да је на гробљу у периоду 1912-1918 сахрањено преко 2.500 ратника, укључујући и 58 умрлих из састава болничког особља. По завршетку Првог светског рата простор је додатно уређен за сахрањивање ратника и војних лица. Подигнута је велика, метална капија са славолуком, двокрилним вратима и оградом. На славолуку је стајао назив: “Српско војно гробље“.\n На Војном гробљу су после Другог светског рата сахрањени и борци НОР-а, пали од 1944. до 1945. године. Сахрањивање на гробљу коначно престаје 1956\/57. године, када оно улази у састав војног комплекса ЈНА на Делијском вису. Део гробља је у периоди 1988-1992. године претворен у стамбени блок зграда. Априла 1990. године усвојен је ДУП Меморијалног парка, и на једном делу локације војничког гробља изграђенена је спомен костурница (16 костурница касета), у којима су положене есхумиране кости српских ратника извађених са простора где су међувремену подигнуте војно-стамбене зграде. Изградњом костурница и полагањем свих до сада есхумираних гробова са поменуте локације, делимично је формиран меморијални парк – Старо војно гробље, које обухвата и јединствено спомен обележје палим аустро-угарским и немачким војницима у Првом и Другом светском рату на територији јужне Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.92958, 43.307174 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место Карловачког мира 1699.године", "ref:RS:nkd": "ZM26", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109189", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109189", "description": "После шеснаестогодишњег ратовања потписан је 1699. Карловачки мир између Аустрије, Пољске, Венеције и Русије – Свети савез, с једне и Турске, с друге стране, уз присуство посредника из Енглеске и Холандије. По одредбама споразума свако је имао права да задржи територије које је у тренутку потписивања држао. Тако је Аустрија добила целу Угарску осим Баната, Славонију и Срем до линије повучене између Сланкамена и Моровића. За вођење преговора подигнута је дрвена дворана у којој је потписан мир. Педесетак метара изнад старе дворане изграђена је 1710. Капела мира. По узору на старију грађевину постављена су четири улаза неопходна за пролаз зараћених страна окупљених да склопе дуго очекивани мир. Почетком XIX века, због дотрајалости, капела је била порушена и сазидана нова, која је већ 1808. проглашена државним спомеником. Радови на обнови завршени су 1814. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.940946, 45.197442 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место битке код Сланкамена 1691.г.", "ref:RS:nkd": "ZM27", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108373", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108373", "description": "Битка на брду Михаљевцу код Сланкамена вођена је 19. августа 1691. године, између аустријске и турске војске. У бици је погинуло око 20.000 војника и велики везир Мустафа Ћуприлић, што је унело пометњу и панично повлачење турске војске. Због исцрпљености, аустријске снаге под вођством Лудвига Баденског нису прешле у гоњење, те су се Турци неометано повукли ка Београду. У борби је учествовало око 10.000 српских војника под вођством Јована Монастерлије. Место битке, у подножју Фрушке горе, обележено је 1892. спомеником високим око 12m. Састоји се од каменог постоља, четири полукружна стуба и горњег дела у облику пирамиде, са украсним каменим рељефом на средини. Између стубова се налази камени блок на коме је исклесан текст на немачком језику посвећен овом догађају и стихови Јована Јовановића Змаја у славу погинулима: „И хвала и слава Јунацима хрлим, Падом уздигнутим Смрћу неумрлим.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.236938, 45.14709 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место битке код Петроварадина 1716.г.", "ref:RS:nkd": "ZM28", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1993-12-22", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108374", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108374", "description": "Битка код Петроварадина вођена је 1716. између аустријске и турске војске. Турци су били поражени и принуђени на повлачење, а сам Дамад Али-паша смртно је рањен. Аустријска војска запленила је велику количину оружја и ратне опреме. Еуген Савојски, чувени војсковођ а и још вештији дипломата, пореклом Француз, истакао се у ратовима против Турске, најпре код Петроварадина 1716, а затим приликом освајања Београда 1717, после чега је дошло до склапања Пожаревачког мира. На врху Везирац између Петроварадина и Буковца, постављен је 1902. споменик посвећен великој победи Еугена Савојског, израђен од белог мермера, на четвртастом постољу изнад кога се уздиже стуб из три дела, од којих је највиши крст. На доњем делу споменика, ограђеног гвозденом оградом, исписан је текст на латинском језику." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.898428, 45.210689 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бивша згрда Хотела Мило", "ref:RS:nkd": "ZM29", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1995-02-24", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108375", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108375", "description": "У овој згради се за време Другог светског рата, од октобра 1941. до фебруара 1942. године налазио окупаторски истражни затвор познат под именом „Хотел Мило“. У њега су довођени ухапшени родољуби. Саслушавања су била праћена мучењима, злостављањем и батинањем. Највећа акција хапшења почела је октобра 1941. године после формирања V жандармеријског иследног пододсека у Новом Саду, који се у свом раду ослањао на органе шпијунаже и контрашијунаже. После крваве рације 29. јануара 1942. године постепено се овај истражни затвор почео гасити, јер су фашисти сматрали да су истребљени сви они елементи који су по њима били опасни по режим. Практично је овај затвор престао са радом 20. фебруара 1942. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.036804, 45.622328 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место предаје кључева 1867. године на Калемегдану", "ref:RS:nkd": "ZM3", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1991-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108355", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108355", "description": "Спомен-обележје симболичне предаје кључева подигнуто је на месту где је 6\/19. априла 1867. године прочитан ферман султана Абдула Азиса, којим су Београдска, Шабачка, Смедеревска и Кладовска тврђава предате на управу кнезу Михаилу Обреновићу и српском народу. Према историјским изворима, то место се налази са десне стране главне калемегданске алеје. Овим догађајем почела је нова етапа у развоју Кнежeвине Србије, која је водила ка стицању државне самосталности. Споменик је подигнут 1967. године поводом стогодишњице овог историјског догађаја. Израђен је у виду каменог блока, на коме је вајар Михаило Пауновић израдио рељеф с представом предаје кључева, према цртежу Адама Стефановића, савременика овог догађаја. На рељефу је приказан турски паша како предаје кључеве Тврђаве кнезу Михаилу, док се у позадини види Сахат кула и минаре џамије, која је у то време постојала у Горњем граду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.45264, 44.820583 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на Кеју", "ref:RS:nkd": "ZM30", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108376", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108376", "description": "У Новом Саду, на Кеју који данас носи име Моше Пијаде, фашистички окупатор је у такозваној \"јануарској рацији\" од 21. до 23. јануара 1942. извршио масовно стрељање више од хиљаду недужних грађана Новог Сада. На том месту подигнута је бронзана композиција \"Породица\", висока 4 м , посвећена жртвама палим у рату од 1941 до 1945. Споменик је извео вајар Јован Солдатовић. Откривање Споменика на Кеју орсганизовано је 1971." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.855913, 45.252178 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гроб Бранка Радичевића на Стражилову", "ref:RS:nkd": "ZM31", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103640", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103640", "description": "Гроб се налази на Стражилову, недалеко од Сремских Карловаца, где су 1883. године пренети из Беча његови посмртни остаци и свечано сахрањени. \nБранко Радичевић је рођен 1824. године у Славонском Броду. Спада у ред највећих српских песника романтичара изразите лирске тенденције. Његове песме имају велику уметничку вредност. Бранко Радичевић је био јака и изузетна личност, велики присталица реформи Вука Караџића, жестоког национализма и друштвене слободе. Поред лирских, писао је и епске песме које се не могу мерити са првима, које су писане под утицајем фантастичних романтичарских стиховних прича и бајки. Умро је веома млад са 29 година и за то време је дао југословенској књижевности велики допринос." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.913911, 45.166876 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Партизанска база ''Центар''", "ref:RS:nkd": "ZM32", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103600", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=103600", "description": "Средином 1941. године у овој згради је формирана илегална партизанска база, у којој су повремено боравили руководиоци ослободилачког покрета против фашистичког окупатора. Она им је служила као привремено склониште, а уједно је у њој почетком 1943. године илегално штампан и 2-3 број „Слободне Војводине“ као и други пропагандни материјал. База је била ископана у бившој кући Драгутина Раданова Бапе (у дворишној згради). Просторно веома мала служила је само као радна просторија и као склониште за случај опасности. У њој су одржани и многобројни састанци и саветовања." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.66695, 45.56687 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Зграда бившег логора", "ref:RS:nkd": "ZM33", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108377", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108377", "description": "За време Другог светског рата у згради старог млина налазио се концентрациони логор кроз кога је прошло више хиљада затвореника (Јевреја, Срба, Рома, комуниста и партизана). Многи од њих су у периоду од 1942-44. године стрељани, а више група је депортовано у логоре широм Европе. Оснивањем овог логора, немци су завршили организовање полицијског апарата у Банату. Званично, логор се звао концетрациони логор вањске испоставе полицијске безбедности у Великом Бечкереку, али у практичној употреби уместо овог назива, употребљаван је назив ,,Комунистички логор”. Логор је отворен 20. јула 1942. године као централни логор те врсте у Банату. Кратко време био је под управом полицијске префектуре у Банату, а затим је дошао у надлежност Крајскомандатуре, односно вањске испоставе. До отварања логора кориштене су затворске просторије Окружног суда, али концентрацијом полицијске службе за целу територију Баната у Петровграду, ове просторије нису одговарале по величини ни по захтевима Гестапо-а, те су СС поручник Карл Палмер, Франц Рејт и Јуреј Шпилер већ крајем 1941. године покренули иницијативу за отварање новог концетрационог логора. За место логора изабрана је локација на крају Улице Цара Душана, у непосредној близини православног гробља. Дотадашњи млин, који већ неколико година није радио, преуређен је и у потпуности прилагођен новој намени.\nНакон рата служила је потребама Југословенске армије, а носилац права располагања зградом имао је Савезни секретеријат за народну одбрану. Као логор функционисао је до 1948. године, али са затвореницима немачке националности. Од 1968. године, Савезни секретеријат издао је у закуп као складишни простор за потребе фабрике чарапа ,,Ударник“. У последњих неколико деценија и даље се користио као складиштени простор, али без одржавања и било каквог улагања. Данас се налази у лошем стању, без функције и намене.\n\nЗграда старог млина\nМало се зна о прошлости комплекса из периода пре Другог светског рата, када се у њему налазио парни млин. Према неким историографским подацима, већ крајем 18. века на овом месту се налазио млин. Пре изградње парног млина, постојала су два млина суваче које је 1868. године подигао Пера Радичев (Погонску снагу сувачама давали су коњи), а 1890. године преузело их је удружење ,,Кубалски“, које је једну сувачу пороширило а другу снабдело једним парним казаном. Године 1907. парни млин преузели су Молдован, Хелер и Лафлер и основали ,,Банатски уметни млин“ – проширили га, а парну машину заменили дизелмотором. Хелеров млин, како је још зван, имао је капацитет три вагона дневно, а радио је углавном за извоз. У деоничарско друштво претворен је 1917. године. Хелеров млин престао је са радом 1936. Када је прешао у државну својину, демонтиран је, а зграда је 1937. служила као војни магацин. \n\nАРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ КОМПЛЕКСА\nКомплекс зграда старог млина, односно комплекс ,,Логор“,формиран је из више фаза:\n1. Најстарији градитељски слој чини једноспратни угаони објекат правоугаоне основе са двоводном кровом који је широм страном постављен дуж регулационе линије Улице цара Душана.\n2. Прво је дограђена масивна двоспратна зграда подужне правоугаоне основе која је поставЉена дуж Гробљанске улице.\n3. Угаони објекат је потом проширен дуж Улице цара Душана, што се јасно види по кровном калкану. (То наводи на чињеницу да су потребе корисника за новим квадратима расле временом и да је очигледно мењало намену).\n4. Четврта доградња дешава се у периоду након Другог светског рата када се поред старог млина, у продужетку улице Цара Душана, подиже једноспратна зграда за потребе фабрике чарапа ,,Ударник“. Архитектура дограђеног објекта видно се разликује од старијег слоја по габаритима, кровном нагибу и прозорима који су својим обликом типични за архитектуру шездесетих године 20. века. На копији плана парцеле из 50-тих година 20. века није уцртан овај објекат а нема га и на макети реконструисаног изгледа нацистичког логора израђеној по сећању логораша – изложена у сталној поставци Народног музеју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.392192, 45.394736 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Црна Ћуприја", "ref:RS:nkd": "ZM34", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108378", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108378", "description": "Црна ћуприја је потес површине 472ха, који се налази 10 км од Жабља према Тиси, на путу од Новог Сада ка Зрењанину. На овом месту је фашистички окупатор јануара 1942. извршио масовно стрељање родољуба из општине Жабаљ. Том приликом страдало је неколико хиљада недужних људи у безумној акцији Хортијевих следбеника која је смишљено и организовано захватила југоисточни део Бачке, укључујући и већа места као што су Нови Сад, Чуруг и Бечеј. Место је обележено спомеником. Недалеко одатле подигнута је и спомен-скулптура рад Јована Солдатовића, у знак сећања на борбу народа Шајкашке против фашистичког терора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.191659, 45.390659 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место Батинске битке", "ref:RS:nkd": "ZM35", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "pkzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-11-14", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108379", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108379", "description": "Потес између канала Бездан - Пригревица - Дунав посебно је значајан у II светском рату јер је на овом простору дошло до форсирања Дунава у Батинској бици. Наиме, 11. новембра 1944. између Мохача и Апатина отпочеле су борбе за мостобран код села Батине и операције за ослобођење Барање између јединица Народноослободилачке војске и Црвене армије, с једне стране, и непријатељске војске, с друге стране. Борбе су завршене поразом непријатеља, ослобођењем Барање и области Мађарске, јужно од Балатона. Догађај је обележен спомеником вајара Антуна Августинчића, који се налази у Хрватској, и спомен - музејем Батинске битке, на обали Дунава у Србији, недалеко од Бездана, аутора Милорада Бербакова." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 18.86121, 45.850591 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Поље Легет", "ref:RS:nkd": "ZM36", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108380", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108380", "description": "Јужно од Шашинаца, на удаљености око 4 км од села, налази се поље Легет. Делови Тимочке дивизије I позива извршили су 6. септембра 1914. форсирање реке Саве у циљу ангажовања јачих аустроугарских снага. Иако се овај маневар завршио поразом, за операције српске војске и савезника имао је велики значај, везујући јаче непријатељске снаге и помогавши I српској армији да успешно пређе Саву. Смањен је и притисак на савезнике, како на западу тако и на истоку. Споменички комплекс на Легету и стара шума обухватају површину од око 60 хектара. Соколско друштво Сремске Митровице подигло је 1923. споменик висине 8 м , израђен од опеке и бетона у форми пирамиде на постољу, омалтерисан и обојен белом бојом. На јужној страни споменика налазе се два бронзана рељефа, а на северној грб у облику двоглавог орла раширених крила. На свим странама је уклесан текст. Испред споменика је пет заједничких гробница погинулим српским војницима, ограђених металном оградом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.672603, 44.928004 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик Филипу Вишњићу", "ref:RS:nkd": "ZM38", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108381", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108381", "description": "У Вишњићеву, на сеоском гробљу, трудом школске омладине подигнут је 1878. споменик на гробу Филипа Вишњића. Овај велики народни песник и гуслар, рођен је 1765. у Међашима у Босни. Његове песме које обилују историјским подацима о српском устанку и одишу лепо­том заборављеног језика остале су упамћене захваљујући преданом записивању Вука Стафановића Караxића. Споменик од сивог мермера у форми пирамиде, висине око 1.80 о, израдио је Р. Срешњак у Бечу. У горњем делу урезане су гусле, испод њих текст, а још ниже слика Филипа Вишњића. Гроб је ограђен гвозденом оградом. Између два светска рата село Грк, у коме је живео и умро Филип Вишњић, добило је име Вишњићево. Споменик је обновљен 1952." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.298781, 44.960172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Меморијални комплекс", "ref:RS:nkd": "ZM39", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "1997-12-30", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108382", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108382", "description": "Меморијални комплекс у Идвору је посвећен научнику Михајлу Пупину и обухвата његову родну кућу, основну школу коју је похађао и задужбину – Народни дом Михајла Пупина. У оквиру комплекса се налази црква Благовести Свете Богородице. \nНедалеко од сеоског центра налази се кућа у којој се 1854. године родио Михајло Пупин. Претпоставља се да је подигнута средином 19. века и све до 1979. је служила у стамбене сврхе, када је стављена у јавну функцију, као музеј. Кућа је смештена на једној од правоугаоних парцела, до главне улице, типичне за ушорена банатска села из периода аустро-угарске владавине. Подигнута је од набоја, са подужним тремом и двосливним кровом од бибер црепа. \nШкола, задужбина и црква се налазе у централном сеоском парку. Школа је типски објекат, наменски грађен у образовне сврхе. Подигнута је од опеке, са кровом од бибер црепа и симетричном просторном структуром – централи ходник, две учионице, два стана за учитеља\/ицу и два трема са дворишне стране. Сматра се је подигнута 1843. године, а у њој се 60-их година 19. века школовао Михајло Пупин. Објекат је у континуитету служио за основно-школско образовање до 1978. године, када је једна учионица постала музејски простор.\nЗадужбина је подигнута 1935. године од личних средстава Михајла Пупина, а 1936. године је отворена за јавност. Намера задужбинара је била да објекат добије функцију народног универзитета, односно да буде баштованска и воћарска школа, што се до данас није остварило. Задужбина је подигнута по идеји архитекте Хенрија Хорнбостела, у стилу еклектике са пресудним утицајем неокласицизма и асоцијацијом на сведене античке храмове. Својим стилом и габаритом, објекат се истиче у типично банатском руралом контексту. Главна фасада подељена је по дужини, са четири пиластра, а унутар средишњег дела издваја се портал са правоугаоним декоративним рамом, дело керамичарке Далије Првачки. У пределу архитрава је натпис: НАРОДНИ ДОМ МИХАЈЛА И. ПУПИНА, а у ниши испод постављена је биста Михајла Пупина, рад Ивана Мештровића. Прочеље се завршава класичним грчким тимпаноном. Зграда је грађена од опеке, са кровом од бибер црепа. Има разуђену основу, са великом свечаном салом. У позадини објекта се налазе просторије предвиђене за смештај ђака и професора, учионица и канцеларија. Данас су ту библиотека и канцеларијски простор Дома културе „Михајло Пупин“." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.512785, 45.188728 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место читања хатишерифа из 1830. године на Ташмајдану", "ref:RS:nkd": "ZM4", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Града Београда", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskgb", "heritage:RS:inscription_date": "1981-08-19", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108356", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108356", "description": "Место на Ташмајдану, на коме је прочитан хатишериф 1830. године, налази се уз цркву Светог Марка и представља историјско сведочанство развоја српске државности. Хумка са које је хатишериф прочитан, по налогу Милоша Обреновића, ограђена је непосредно након догађаја, што потврђује да је у то време постојала свест о значају овог политичког и правног акта за историју Срба. Овим хатишерифом султана Махмуда Србија је добила унутрашњу аутономију, Милош Обреновић проглашен за кнеза а Србима је омогућена слобода вере и право избора митрополита. На основу овог акта створена је нова државна организација и започет развој државно-правних институција што је водило потпуном осамостаљивању Кнежевине Србије." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.471352, 44.808889 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бранковина", "ref:RS:nkd": "ZM40", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106576", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106576", "description": "Споменички комплекс Бранковина код Ваљева обухвата цркву са старим гробљем, црквеном кућом, портом и столетним дрвећем; стару школску зграду; вајат Љубе Ненадовића, собрашице и судницу. Црква светих Арханђела је саграђена 1830. године, ктиторством Матије Ненадовића. Међу споменицима народног градитељства се издвајају преосталих пет собрашица и вајат Љубе Ненадовића смештен у дворишту једне од најстаријих школа у Србији, саграђене залагањем проте Матије 1834. године. У ову школу је ишла српска песникиња Десанка Максимовић, која је одрасла у Бранковини. Вајат и стара школа су преуређени у изложбени простор, док део објекта нове школе садржи поставку о Десанки Максимовић. Уз северну и источну страну бранковинског храма налазе се гробови са надгробним споменицима породице Ненадовић, заслужне како за историју овог краја тако и за ток најзначајнијих догађаја на почетку ХIХ века. Ту се налази и Споменик ратницима из Бранковине и околних села, палим у ослободилачким ратовима 1912-1918. са ликом краља Петра I Карађорђевића у бронзи, рад вајара Ђорђа Јовановића. Овој целини припада и старо гробље на Шабатовцу, у функцији од XVIII до средине ХIХ. У порти цркве је и заједнички гроб Десанке Максимовић и њеног супруга." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.894399, 44.352967 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место пробоја на Сремском фронту", "ref:RS:nkd": "ZM41", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1998-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108383", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108383", "description": "У последњој фази Другог светског рата, Немци су, да би обезбедили повлачење својој армији на северозапад, формирали Сремски фронт као део општег стратегијског плана у Југославији. Ратне операције су вођене од 21. октобра 1944. године до 13. априла 1945. године и завршене су ослобођењем Винковца и целог Срема. Споменички комплекс, посвећен Сремском фронту, подигнут је 1988. године и налази се недалеко од села Адашеваца, са десне стране пута Београд–Загреб. Састоји се из три целине: Сабиралишта, са 70 вертикалних подзида у које су уграђене плоче са називима свих јединица које су учествовале у борбама на Сремском фронту и три рељефа на којима је приказан распоред наших и непријатељских одбрамбених линија; Алеје части, на којој је исписано 15.000 имена палих бораца Југословенске, Црвене и Бугарске армије; Музеја који садржи скулптуре од гипса које је урадио Јован Солдатовића, аутор целог комплекса, и које се посматрају уз звучне и светлосне ефекте у аранжману Атељеа 212, музеолошку поставку Војног музеја из Београда, два рељефа од храстових дашчица са сценама са фронта и композицију од уништеног и изломљеног непријатељског оружја, пушки крагујевки и симбола вечне ватре. Цео комплекс, а посебно музеј, је током 1992\/1993 године тешко оштећен и демолиран да би 1994. године био обновљен и, са малим изменама, доведен у првобитно стање." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.180957, 45.049888 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Меморијални комплекс на Љубићу", "ref:RS:nkd": "ZM42", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1998-01-12", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108685", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108685", "description": "Бој на Љубићу 1815. године је најзначајнија битка у Другом српском устанку. У боју је учествовало 1.500 Срба и око 5.000 Турака које је предводио Имшир-паша. Завршен је победом српских устаника, а током њега погинуо је Танаско Рајић, један од команданта устаника. На брду Љубићу, у атару села Љубића, подигнут је споменик Танаску Рајићу и осталим устаницима који су погинули током Боја. Споменик великом српском јунаку израђен је у облику високог обелиска на постољу, украшеном бронзаним фризом са представом Танаска Рајића како гине бранећи топ. Аутор композиције је Милован Крстић, вајар из Ниша, а градња је отпочела 1938. године. У непосредној близини налази се гробнице железничара и радника палих у НОБ и народног хероја Радомира Ђуракића, као и спомен обележја посвећена страдалим у Првом и Другом светском рату и борацима Црвене армије који су погинули у борбама за ослобођење Чачка." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.366871, 43.914423 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место Варваринске битке и споменик грофу Орурку", "ref:RS:nkd": "ZM43", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106377", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106377", "description": "Једна од значајнијих битака Првог српског устанка одиграла се близу данашњег Варварина, код Саставака, на Варваринском пољу, септембра 1810. Битка је трајала више дана, а одсудни бојеви, крајем септембра, требали су да спрече даље напредовање турске војске, која је под вођством Хуршид-паше освојила Крушевац и целу Крушевачку нахију. Освајачким намерама Османлија супротставили су се заједно српски устаници и руска царска војска, на чијем челу је био гроф Јосиф Корнилович Орурк. Поред грофа, од српских старешина, истакли су се хајдук Вељко Петровић, Младен Миловановић, Станоје Главаш, обор кнез Јевта Бркић, барјактар Милета Радојковић, Узун Мирко Апостоловић, параћински војвода Илија Барјактаревић. Херојством се нарочито истакао српски мегданџија Јово Курсула, који је у двобоју пред саму битку погубио Омер-агу Црног Арапина. Читав век касније, 1910. на прослави стогодишњице Варваринске битке, којој су присуствовали краљ Петар I Карађорђевић и његов син престолонаследник Александар, у варошици Варварину, као и на месту боја, подигнути су споменици. У Варварину, недалеко од цркве, подигнут је споменик Јови Курсули и српским јунацима, а на Варваринском пољу грофу Орурку и руским војницима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.400396, 43.698871 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик мајору Илићу на Јавору", "ref:RS:nkd": "ZM44", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "1999-01-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108385", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108385", "description": "Спомен-гробље, на којем су сахрањени ратници изгинули на овом подручју током Српско-турског рата (1876‒1878), смештено је на месту Јаворске битке. и данас се на ширем потезу око гробља уочава шанац, као сведочанство велике борбе током ослободилачких ратова против турака. Посебно значајну улогу у овом рату одиграо је мајор Михаило Илић, изузетно учен – војни писац, научник и преводилац и члан Српског ученог друштва. На почетку рата био је командант Рудничке бригаде, а због заслуга врло брзо произведен је у чин ђенералштабног мајора и постављен за команданта Ужичке бригаде II класе. Погинуо је у борбама на Јанковом врху 24. августа (5. септембра) 1876, а међу хумкама палих бораца 1907. подигнут му је споменик. На квадратном постољу од кречњака постављен је обелиск, од белог студеничког мермера, квадратне основе са пирамидалним завршетком." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.066011, 43.440314 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик изгинулим члановима породице Јовичић", "ref:RS:nkd": "ZM45", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108386", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108386", "description": "Споменик се налази поред пута, са десне стране,идући од Врдника ка Јаску на месту званом Забеље. Споменик је један од типичних породичних споменика гробљанског типа. На споменику су уклесана имена чланова породице Јовичић, која је цела била у Покрету и то: Сава Јовичић, отац, Илинка, мајка, Милан, брат, и Јованка и Аница, сестре. Споменик су подигли кћи Душанка и синови Георгије и Бранко 1951. године" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.771402, 45.114329 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик куги \"Кипови\" у Иригу", "ref:RS:nkd": "ZM46", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108387", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108387", "description": "Куга је захватила данашње просторе Србије 1795. године. Стигла је из унутрашње Турске, и преко Београда и Земуна проширила се и на делове Срема. Куга је у Ириг стигла преко Крњешеваца. У то време Ириг је био највеће место у Срему. Улице су биле тесне и кривудаве. Пошто се болест брзо ширила, а болесници напрасно умирали, народ се почео плашити. Власти из Ирига обавестиле су одмах власти у Руми каква их је невоља снашла. Истог дана дошао је на лице места хирург Рифл и почео лечити болеснике, али ником није успео помоћи. Изјавио је да је болест која се појавила „гњила грозница“, која се великом брзином шири међу сиротињом. По њему је узрок болести био хлеб који се месио од новог жита и наредио је преко добошара народу да се чува таквога хлеба, јер ће умрети одмах сваки онај који се после јела напије воде. У народу се већ почело причати да је ова болест куга, а власти су запретиле смртном казном сваком ономе ко ову болест прикрије и затаји. Установљено је да су у прво време умирале само жене, пошто су оне болеснике двориле, мртве купале и нарицале над њима. Убрзо је Ириг, ради спречавања ширења заразе, био затворен рововима. Заплашен народ је почео бежати у винограде и шуму. Овој тешкој народној несрећи допринела је и страшна заосталост мештана и што нико није хтео слушати наредбе власти. „Шпитаља“ (болнице) народ се бојао као грома, а сваку појаву болести у кући су крили и по цену живота нико није дозвољавао да се болесници одвајају од здравих, пошто су у „шпитаљу“ умирали и болесници и медицинско особље. У почетку су мртве купали и свечано сахрањивали, али касније није се за помрле уопште водила брига и они су лежали по кућама и ширили тешки кужни смрад. Иришки парох Стеван Везилић оставио је у црквеним књигама следећи запис: „Многи домови остадоше пусти“. Контумац је био саграђен код Шатринаца у који су доносили све окружне болеснике. У Грчкој мали, делу Ирига, спаљене су све окужене куће, као и сав намештај и ствари по кућама. У мају месецу 1796. године изашао је први део преживелих Ирижана из контумца, а 24. јуна исте године друга, последња група. Пре појаве куге Ириг је имао 973 куће и 4816 становника. Оболело је 3389, а умрло 2548 особа, док су 402 куће спаљене. У близини Ирига и данас постоје трагови кужног гробља, које се налази у источном делу Ирига. \nНа путу Ириг-Рума, на месту на ком се налазила стража која је успешно зауставила ширење куге из Ирига ка Руми, 1797. године су подигнута два спомен обележја, једно преко пута другог. На врху већег спомен обележја се налази распеће, а са стране фигуре које вероватно представљају Светог Рока и Светог Себастијана, заштитнике здравља у римокатоличкој цркви." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.83952, 45.041611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик НОБ-е (светионик) на Дунаву", "ref:RS:nkd": "ZM47", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108388", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108388", "description": "Споменик је подигнут на платоу најузвишеније тачке на обали Дунава. Састоји се од правоугаоног обелиска високог 17 метара који је обложен мермерним плочама. \nСпоменик је подигнут 1961. године. Подигнут је на месту одржавања веза партизана Срема и Баната. После успостављања веза са Банатом 1943. године преко овог канала курири су преносили разане врсте материјала и из Баната пребацивали у Сурдук добровољце који су ишли у војвођанске јединице у Срему и Босни." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.329802, 45.072364 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен обележје \"Мост размене\" на путу Рума-Стејановци", "ref:RS:nkd": "ZM48", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108389", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108389", "description": "Јула месеца 1943. године, по претходном договору, извршена је размена заробљених Немаца (који су заробљени приликом партизанске акције на Широком Долу) за партизане и политичке раднике на месту званом Курдин, на путу између Руме и Стејановаца западно од потока Ривача, на тридесетак метара од постојећег моста, где је подигнут и споменик посвећен овоме врло важном догађају. Овај догађај је важан због тога што су Немци, прихватајући ову размену званично признали НОБ у Срему.\nАутор споменика је Јован Солдатовић, вајар из Новог Сада. Споменик је подигнут и откривен 1971. године. Партизански преговарач и човек који је извршио размену са Немцима (на преговоре је ишао у саму Руму излажући тако свој живот опасности) био је познати партизански борац и руководилац Вукашин Биволаревић-Волф." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.738993, 45.037228 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Револиције у Руму", "ref:RS:nkd": "ZM49", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108390", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108390", "description": "Споменик Револуције у Руми подигнут је 1976. године у центру Руме а посвећен је револуцији и народном отпору грађана Срема што се на споменику у детаље разрађује.\nАутори: арх. Миша Давид, арх. Света Давичо, арх. Живојин Карапешић. Пројектанти специјалисти за спољно осветљеwе Василије Благојевић, за хортикултуру инж. хорт. Зоран Чубић и хидрантску мрежу грађ. техн. Бранислав Рајичић и сарадници Наталија Арежина, студ. арх. Елизабета Плованич, инг. арх. Слободанка Вуковић, студ. арх. Милорад Мишовић, студ. арх. Миодраг Мараш, студ. техн. Адријана Јеремић." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.82224, 45.008511 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шанчеви из I српског устанка", "ref:RS:nkd": "ZM5", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105289", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105289", "description": "Шанчеви на Иванковцу, подигнути ради одбране ослобођене Шумадије, задржали су 1805. прву навалу регуларне султанове војске и донели велику моралну победу устаника. Бој на Иванковцу је вођен под општом командом Карађорђа и непосредним руководством војвода Миленка Стојковића и Петра Добрњца. Турске јединице је предводио Хафиз-паша, који је од последица рањавања умро у Нишу. Турци су претрпели знатне губитке у људству, а заплењено им је оружје, муниција и други ратни материјал. Одбачени су са јужне границе Београдског пашалука, ка њиховој полазној тачки, Нишу. Иванковачки споменик, подигнут у спомен на пале устанике, у форми је тростепене пирамиде од камених блокова, са попрсјем Миленка Стојковића на врху." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.431174, 43.972743 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен чесма у Јарку", "ref:RS:nkd": "ZM50", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108391", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108391", "description": "Када су Немци крајем септембра 1941. године започели офанзиву на партизанске снаге у Србији они су прво почели чишћење града Шапца од комплетног мушког становништва. Тако су покупили 5200 мушкараца која су после протеривања преко моста на Сави у Срем потерали трком до места Јарка где је био припремљен импровизован логор, аљ тај пут био је дуг 23 километара. Било је врло топло време, пут прашњав, тако да су људи падали од изнемоглости поред пута где су их пратиоци одмах убијали. Када су дотерани у логор у Јарку становници села излажући своје животе опасности дотурали су храну и воду логорашима и на тај начин спасли многе животе.\nОвај логор брзо је расформиран. 30. септембра 1941. године и сви затвореници су враћени у шабачке логоре. У знак сећања на овај догађај, бивши логораши подигли су спомен чесму на којој је написан следећи текст:\n„За воду\nза љубав\nза братство\n1941\nШапчани 1961“\nГодине 1985. ова чесма је преуређена и обновљена." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.764624, 44.912464 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик народном хероју Јанку Чмелику у градском парку", "ref:RS:nkd": "ZM51", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108392", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108392", "description": "Јанко Чмелик био је члан КПЈ од 1935. године, члан Среског комитета КПЈ у Старој Пазови од 1937. године, као и члан окружног комитета за Срем од 1939. године. Био је борац против владајућег режима и окупатора, и свој живот положио је за слободу народа и домовине. Стрељан је у Сремској Митровици 12. маја 1942. године. Проглашен је за народног хероја Југославије 25. октобра 1943. године. У знак сећања на јунаштво, издржљивост и искрено родољубље улица у којој се налази његова родна кућа носи име Јанко Чмелик, а постављањем споменика у парку и бисте пред Словачким народним домом, одата је хвала и почаст овом хероју.\nУ градском парку 1948. године подигнут је споменик народном хероју Јанку Чмелику. Скулптура је дело вајара и сликара Стевана Бондарова, који је вајарство учио у класи Петра Палавичинија. Бондаров је учествовао у Народно-ослободилачком рату и две године био је заробљен у Бањичком логору. У његовом уметничком опусу налазе се неколико споменика које је посветио палим борцима, у Јајинцима, Кули, Бјелом Пољу, а један од главних вајарских радова је и споменик Јанку Чмелику. Бондаров је заступао реалистички стилски израз у вајарству и сликарству. Народног Хероја Јанка Чмелика приказао је у пуној фигури са једном руком подигнутом у вис и пушком у другој руци, у ставу који одише храброшћу и јачином. Бронзана фигура почива на постаменту, који на бочним странама има мермерне плоче са натписом на словачком и српском језику:\nНа примерима народних хероја васпитаваће се поколења нове социјалистичке Југославије. \nСпоменик је откривен 7. јула 1949. године. Дело је проглашено спомеником културе од значаја." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.157639, 44.983061 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Подунавском партизанском одреду у Инђији", "ref:RS:nkd": "ZM52", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108393", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108393", "description": "Крајем септембра 1941. године по директиви ОК КПЈ за Срем, коју је пренео Јанко Чмелик, формиран је од постојећих група Подунавски НОП одред са седам партизана, углавном комуниста, наоружаних са четири пушке, три пиштоља и две бомбе. Командант одреда постао је Петар Релић-Чеда, а политички комесар Стеван Дороњски- Фрања.\nКрајем 1941. године Подунавски НОП одред, по директиви ОК КПЈ за Срем, разместио се у подунавским селима, настављајући интензивно активност на формирању месних десетина, ударних и диверзантских група, стварању и учвршћивању одбора НО фонда, образовању нових партијских и скојевских организација.\nСпоменик представља партизана чија је фигура висока 3,5 м. а постављена је на постаменту чија је висина 1,5 м. Постамент изниче из платоа који је црвене боје и има следеће димензије : 6x6x0,35 м. Фигура и постамент изливени су из једног дела у бронзи тако да се добија визуелни утисак да је овај сремски партизан изникао из земље, да је њен апсолутни саставни део и да је срастао са њом.\nСпоменик Подунавском партизанском одреду конципиран је тако да изражава сећање на све борце овога Одреда, не само погинуле него и преживеле. Споменик оставља утисак да фигура није заустављена већ већ да има тежњу ка даљем кретању." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.079933, 45.048093 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик Петру Кранчевићу на старом српском гробљу", "ref:RS:nkd": "ZM53", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108395", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108395", "description": "Споменик Петру Крањчевићу\nСпоменик Петру Крањчевићу подигнут је 1927. године захваљујући залагању председника и секретара Српског певачког друштва Гојка Веселиновића и Бранка Адамовића и прилозима друштва као и прилозима угледних митровачких грађана тога времена: Славка Масаревића, Андре Лазића, Николе Трифуновића, Јована Адамовића и др. Споменик познатом композитору подигнут је поред капеле породице Милекић. Споменик је рад познатог митровачког занатлије и каменоресца Петра Најмана. На самом споменику постаменту рељефним ћириличним словима је написано: Петар Крањчевић, композитор, док су година рођења 11.02.1869. и година смрти 13.02.1919. године уклесани. У самом десном углу израђене су гусле, са миртиним и ловоровиом цветом (граном). У горњем делу споменика (у удубљењу) изливена је статуа богиње Еутерпе – грчка богиња мозике која се ослоњена на лиру док је на врху споменика крст.\nПетар Крањчевић рођен је у Панчеву 11.02.1969. године у трговачкој породици од оца Атанасија и мајке Марије. После завршених школа у Панчеву и Грацу, Крањчевић се враћа у Панчево где му је отац отвориогалантеријску радњу. Међутим, своју љубав према музици везује за тада познату панчевачку српску певачку дружину. Крањчевић је напустио Панчево 1904. године и дошао у Сремску Митровицу где је постављен за диригента Српске црквене певачке дружине (која је основана 1865. године) и значио је у прекретници у раду Друштва у погледувођења певачке политичке и репертоарске делатности.\nНа такмичењу српских певачких друштава у Земуну 18.07.1907. године српска црквена певачка дружина из Митровице освојила је треће место и добла награду „Сребрну диригентску палицу“. у У лето 1914. године у Сомбору српска певачка црквена дружина осваја друго место у великој конкуренцији, добија сребрни пехар.\nКада је избио Први светски рат највећи део Друштва је мобилисан и отишао на фронт, тако да је 1915. године Крањчевић почео да окупља децу способну за хорско певање. Тиме је стварао будуће певаче и будућу певачку генерацију. Зато је ово Друштво по завршетку рата одмах могло да почне да ради али без свог хоровође који је почео да побољева 1917. године а умро 13.02.1919. године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.598891, 44.975775 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Комплекс \"Калварија\" на Римокатоличком гробљу у Руми", "ref:RS:nkd": "ZM54", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108396", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108396", "description": "Комплекс \"Калварија\" грађен је од краја 19. до прве половине 20. века. Старији део представља капелу изграђену крајем 19. века у историјском стилу, тј. употребом декоративних елемената из ранијих епоха, који долазе до изражаја на западној фасади. Млађи део \"Калварије\" представљају објекти станица кружног пута, а који су сазидани 1912. године. \nOбзиром да целокупни комплекс \"Калварије\" представља једну од ретких добро очуваних целина ове врсте на територији Срема, као такав стављен је под заштиту закона." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.825422, 45.000926 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменици у порти Српске православне цркве Св. Вазнесења у Руми", "ref:RS:nkd": "ZM55", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102813", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102813", "description": "Надгробни споменици у порти СПЦ Вазнесења (улица Станка Пауновића Вељка бр. 190). \/ део просторне културно-историјске целине Вазнесењска црква\n\n\tУ порти Српске православне цркве Светог Вазнесења налази се велики број старих надгробних споменика. Они су једини остаци старог гробља које се налазило око цркве и које је, како су зидане нове куће, полако нестајало. Уклоњени надгробни споменици су преношени у порту. Већина је направљена од ружичастог мермера али има их и неколико од пешчара. Слова су нечитка на великом броју споменика пошто су неко време служили и као калдрма око цркве. Најбоље су се очували они узидани у зид цркве. Један споменик је употребљен као праг на улазу у цркву на јужним вратима. \n\tЕвидентирано је деветнаест споменика али је за само два утврђено да имају споменичка својства:\n \t\n\tНадгробни споменик од пешчара – данас се налази на северној страни цркве узидан у калдрму. Димензије су му 120 х 40 цм. На врху је урезан линијски крст на голготи са сигнатуром ис-хс-ни-ка. Испод је натпис: ле-то,.з.р.п.и. Када транскрибујемо овај словни испис године добијамо 1680. као годину подизања споменика. Остатак текста је само делимично читак: зде почидqе (р)аб бжи iqvко... Према за сада доступним подацима ово је најстарији очувани надгробни споменик овог типа на територији Војводине.\n\t\n\tНадгробни споменик Евтимија и Марије Стаич(ћ) - узидан је у зид олтарског дела цркве са северне стране. Споменик, направљен од ружичастог мермера је врло једноставног изгледа и једини већи украс је слободностојећи крст на врху. На крсту се налази плитко урезан свећњак са сломљеном свећом који означава да је породица изумрла, без потомства. Овај надгробни споменик је из 1832. године. \n\tЕвтимије Стаић je био угледни грађанин Руме, ктитор и мецена многих цркава, манастира, хуманитарних и образовних установа на територији Срема. Неке од њих су Карловачка гимназија, црква Светог Вазнесења у Руми, манастир Раваница у Врдника, сиротишта, болнице итд. \n\n\tНапомена: споменик од пешчара који се налазио у калдрми са северне стране цркве више није на тој локацији. Приликом уређења цркве пре десетак година овај споменик је, заједно са већином осталих споменика из порте уклоњен на непознато место. \n\t\nСтатус објекта\/обележја: .\n\t-споменик културе (Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 212\/82 од 13. децембра 1983. године, надгробни споменици, који се налазе у порти СПЦ Вазнесења у Руми, катастарска парцела бр. 1847 и 1848 К.О. Рума, земљишно-књижни уложак бр. 5850, друштвена својина са правом коришћења власника цркве и зграде Српске православне црквене општине Рума док на том земљишту постоје зграде, проглашени су за споменике културе)\n\tЗаштићена околина: Границу непосредне околине овог споменика чине спољне ивице парцеле бр. 1847 и 1848 КО Рума." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.827826, 45.005571 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен простор на обали Дунава (\"Калакача\") код Крчедина", "ref:RS:nkd": "ZM56", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100816", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=100816", "description": "Спомен простор лоциран на обали Дунава (Калакача), испод крчединских винограда, на удаљености око 5 км од села Крчедина.\nНа месту где је некада био улаз у базу подигнут је зид од тесаног камена, на коме је уграђна плоча од гранита, димензија 0,80 x 1,20 м, на којој су уклесана умена четворо партизанских активиста са овога терена. Ови партизани погинули су у овој бази у току прве фазе непријатељске офанзиве (\" Житни цвет\") на Фрушку Гору коју су изводиле јединице Прве козачке и 173. резервне немачке дивизије. \n У току офанзиве непријатељ је случајно открио неколико база, на потезу од Крчедина до Бешке, на обали Дунава. Тако је откривена и ова база и сви они који су се нашли у њој су изгинули у сукобу са непријатељским војницима." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.111866, 45.16485 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у Чортановцима", "ref:RS:nkd": "ZM57", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108397", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108397", "description": "Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора подигнут је на слободном простору на улазу у Чортановце. Споменик је постављен на полукружној тераси која је израђена од полуобрађеног камена. На средини терасе, на високом двоструком постољу, постављена је бронзана фигура која приказује раскопчаног борца у сељачком оделу са стиснутим песницама. На источној и западној страни постоља уграђене су беле мермерне плоче на којима су уклесана имена 52 пала борца и 44 жртве фашистичког терора. После окупације Југославије од стране Немаца, у селу је успостављена усташка власт која је одмах почела терор против српског живља у селу. Током зиме 1941-1942. године сарадници Покрета у селу раде на припреми и организовању народа за отпор. Почетком 1942. године почела су масовна прикупљања хране и материјала и одлазак првих бораца у Подунавски партизански одред. Током целог НОР-а односно окупације села од стране Немаца и усташа у селу се развија и јача НОП. Од значајнијих датума из рата који су обележени у селу односно његовој ближој околини је прослава 1. маја 1942. године, када је први пут прослављен овај празник рада, који се слави све до краја рата. У априлу 1942. године одржана је Светска конференција КПЈ у кући Ђорђа Шороње. Маја 1942. године у чортановачкој шуми положила је заклетву једна партизанска десетина из Чортановаца. После \"Велике офанзиве\" (Операција Бровски) која је извршена на партизанске снаге на Фрушкој гори крајем августа и првој половини септембра 1942. године, Покрет и даље јача тако да у току 1943. године у НОВ-у одлазе многи људи, шаље се несебично помоћ борцима, болницама и другим, помажу се сиромашне породице и сл. Током 1944. године Чортановци су слободна територија и тако су остали све до ослобођења. " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.019144, 45.154655 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен обележје палим борцима и жртвама фашистичког терора", "ref:RS:nkd": "ZM58", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108398", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108398", "description": "Спомен обележје палим борцима и жртвама фашистичког терора града Инђије 1941-1945. године, које је првобитно било постављено (22.10.1984) у холу библиотеке “Ђорђе Натошевић“ а сада се налази на Српском православном гробљу у Инђији. \n Идејни пројекат спомен обележја дао је Милош Војиновић, академски сликар-графичар из Инђије и просветни радник у основној школи “Петар Кочић” у Инђији.\nСпомен обележје је израђено од белог мермера и састоји се од: постоља и спомен обележја са именима палих бораца и жртава фашистичког терора. Спомен обележје се састоји од седам стубова, од којих је сваки од њих састављен од два дела, тако да се ових седам стубова састоје од четрнаест делова различитих димензија.\nНа првом, другом, четвртом, петом, шестом и седмом делу на врху налазе се украси у облику листа. На трећем делу, на врху, налази се круг у облику детелине од четири листа. У овом листу уклесана је петокрака звезда. \nСви ови делови су приљубљени један уз други, тако да чине једну целину од седам стубова, на којима су уклесана имена палих бораца и жртава фашистичког терора. \nСпоменик је подигао СУБНОР Општине Инђија." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.074472, 45.064787 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен биста народном хероју Влади Обрадовићу-Каменом у Ашањи", "ref:RS:nkd": "ZM59", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzsksm", "heritage:RS:inscription_date": "1999-12-27", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108401", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108401", "description": "Влада Обрадовић Камени (Липа, код Бихаћа, 1912 — Шимановци, код Пећинаца, 2. јун 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Имао је само годину дана када му је отац умро, а са непуних једанаест преселио се са мајком у сремско село Ашању где је радио на имућним сеоским газдинствима. Од првих дана окупације борио се против окупаторско-квинслишке власти. Због једне неуспеле акције коју је самоинцијативно планирао, фолксдојчери су га ухапсили, али је успео да побегне и да се врати у село, где се крио неко време. Касније се повезао са Народноослободилачким покретом и 3. септембра 1941. године ступио у Посавски партизански одред и већ од првог дана учествовао у акцијама.\nКрајем 1942. године са Посавским батљоном, који се укључио у састав Шесте источнобосанске ударне бригаде прешао је у источну Босну и постао члан Комунистичке партије Југославије. Касније је постао командир у Другом батаљону Друге војвођанске ударне бригаде и учествовао је у разним борбама; за ослобођење Сребренице, Власенице, Зворника, цапарда, на Мајевици и Бричу. Више пута је био рањен и због тога пребачен у Срем на лечење и опоравак.\nУ јесен 1943. постао је члан Месног Народноослободилачког одбора, али је убрзо као командир прешао у Србију пратећи групу војно-политичких руководилаца које је Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутио преко Срема у Србију. Када је у рејону села Дучине, погинуо Јован Вуксан Моша, командант батаљона, преузео је његову дужност. Овај батаљон се после месец дана борбе у Србији вратио у Срем, у састав Првог сремског партизанског одреда, да би јуна 1944. постао Трећи батаљон Шесте војвођанске ударне бригаде.\nПогинуо је 2. јуна 1944. године, у борби с групом Немаца, на Галовичком каналу, између села Карловчића, Михаљеваца и Шимановаца. После његове погибије, један батаљон Шесте војвођанске бригаде носио је његово име. Проглашен је за народног хероја 5.јула 1951.године." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.076293, 44.75525 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Бела Црква", "ref:RS:nkd": "ZM6", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "1982-09-10", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106481", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106481", "description": "У центру села Бела Црква, испред старе кафане у којој је данас Музеј, Рађевска партизанска чета Ваљевског одреда НОП-а под руководством Жикице Јовановића Шпанца позвала је, 7. јула 1941. године, окупљени народ са Ивандањске светковине на устанак и испалила прве устаничке хице на жандармеријску патролу која је покушала да растера народни збор. Место на коме се збио овај догађај са бившом кафаном и зградом некадашње општине и непосредном околином сачувало је амбијенталну аутентичност. Избијање устанка у Белој Цркви обележено је 1951. бистама учесника догађаја (Жикица Јовановић, Миша Пантић и Чеда Милосављевић), које је урадио вајар Стеван Боднаров, а поводом тридесетогодишњице Устанка 1971. године израђен је спомен-комплекс ''Симболика у камену'' који се састоји од девет антропоморфних гранитних громада са шајкачама и орнаменталним симболима, дело Богдана Богдановића. У згради бивше Недељковића кафане постављена је изложба ''7. јул 1941. године'' а у згради сеоске општине изложба ''Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године''. Заштићена је и липа испод које се одржао збор. Део целине чини и црква и стара школа. Црква Св. Ђорђа је изграђена у другој половини 19. века. У њеној порти се налазе: гроб Дарка Рибникара, једног од оснивача ''Политике'', Партизанска гробница-споменик аутора Милуна Стамболића и надгробни и други споменици из оба светска рата. Зграда старе основне школе се истиче својом народном архитектуром из друге половине 19. века. У њој се за време Првог светског рата налазила болница." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.479111, 44.39396 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен костурница на Церу", "ref:RS:nkd": "ZM60", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2002-02-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106631", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106631", "description": "У току I светског рата, од 19. до 24. августа 1914. године, вођена је Церска битка у којој је српска војска победила аустроугарску. У месту Текериш, на обронцима Цера, и на месту где су је дошло до првих борби између српске и аустроугарске војске, Удружење резервних официра и ратника је подигло спомен костурницу. Њена градња, према пројекту архитекте Сергија Багенског, започета је на јесен 1927. године, а свечано освећење је било 28. јуна 1928. године. У костурницу, која се налази испод споменика, смештено је укупно 3042 посмртна остатка, 2230 српских и 812 чешких војника (који су били део аустроугарске војске). Споменик је у облику природне стене, пирамидалног облика, висок око 10m. Направљен је од малообрађеног камена. Предњи, западни део споменика је заравњен у средишњем делу и на њему је постављен велики српски грб са оцилима и круном изнад њега. Испод грба је натпис: ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА, а са леве и десне стране грба одлучујући датум Церске битке: 18. VIII 1914. Испред споменика је композиција, коју чине три пушке са бајонетима, прислоњене једна на другу, са шајкачом на врху бајонета. На врх споменика је постављена бронзана фигура орла раширених крила, који у кљуну држи ловоров венац. Испред костурнице се налази потпорни зид са спомен-плочама. На средњој плочи је златним словима исписано да је спомен-костурницу открио краљ Александар. Остале плоче су посвећене војводама Радомиру Путнику и Степи Степановићу, удружењу које је подигло споменик, 28 прашком пуку, италијанским добровољцима, 25-годишњици битке и донаторима обнове споменика поводом стогодишњице битке. Са северне стране костурнице је зграда у којој је мала изложбена поставка. Испред ње се налазе спомен бисте краља Петра I Карађорђевића, регента Александра Карађорђевића и српских војвода учесника Првог светског рата: Радомира Путника, Степе Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића. Уз ограду комплекса се налази и спомен чесма на којој је барељеф са ликом војводе Степе." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.528132, 44.554545 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Вука Караџића", "ref:RS:nkd": "ZM61", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2003-03-07", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109287", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109287", "description": "На месту Вукове родне куће је 1933. заузимањем удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице подигнута спомен-кућа Вука Караџића. Саграђена је по угледу на старије куће Јадра као дводелна полубрвнара, делом над подрумом, стрмог крова покривеног шиндром, типа куће на ћелици. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз. Кућа је опремљена изворним предметима традиционалног сеоског покућства прошлог века. Заједно с окућницом представља део спомен-подручја Тршић. Обнова и реконструкција рађене су 1947, 1964, 1987, а трају и последњих десетак година." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.268447, 44.493366 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик палим борцима", "ref:RS:nkd": "ZM62", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105825", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=105825", "description": "Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора је у функцији маузолеја од новембра 1946. године, када су уз свечану комеморацију положени посмртни остаци великана суботичког радничког покрета и револуционара стрељаних, обешених или погинулих у борби за слободу овога краја. Пројектовање споменика педесетих година поверено је угледном скулптору Томи Росандићу (1878-1958), а сарадници су му били изузетно надарени млади вајари са већ завршеном уметничком академијом (Анте Гржетић, Олга Јанчић, Јован Солдатовић, Сава Сандић, Ратко Стојадиновић). Споменик је свечано откривен 30.октобра 1952. године и био је трећи по реду у Војводини, али први по новој, савременој концепцији обликовања јавних споменика. Споменик јасно изражава опредељење уметника да обликује меморијал трајних вредности и универзалног значења, без идеолошких атрибута и шаблонизиране демагогије, препознатљивих у продуктима социјалистичког реализма. Рељефна површина хоризонтално постављене бронзе казује о сукобу добра и зла, тријумфалној завршници борбе. Наглашеном хоризонталом споменика свесно је избегнут дуализам са блиском вертикалом барокних торњева катедрале. На издуженој равни трга он има подршку околних волумена и плени достојанством смиреног масива \"помиреног\" са амбијентом.  " }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.659138, 46.099185 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Надгробни споменик др Бабијан Малагурски", "ref:RS:nkd": "ZM63", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102022", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102022", "description": "Др Бабијан Малагурски је рођен 15. јануара 1876. године у Суботици, где је живео и преминуо 1944. године. Гимназију је учио у родном граду а права је студирао у Будимпешти. Адвокатски испит је положио 1906. године. Већ као студент се борио за национална права Буњеваца и био је активни члан друштва „Коло младежи”. Залагао се за увођење буњевачког језика у школе. Био је сарадник часописа „Невен”. Године 1918. био је изабран за потпредседника Народног већа у Суботици и председник „Матице буњевачке”. Спада у ред националних просветитеља код Буњеваца, који је био југословенски оријентисан. \nНадгробни споменик је изведен од црног мермера (радионица Palatinus), по пројекту суботичког архитекте Болте Дулића (1905-1982). Израђен је у виду издуженог правоугаоног блока висине 2,5 m строгих пречишћених линија са наглашеном вертикалом у виду два плитка оштро профилисана пиластра који се протежу од постамента до врха, који је прекривен правоугаоном плочом, од истог материјала. Строго пречишћена форма волумена изведена у духу постмодерне." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.647008, 46.093162 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница сликара Беле Фаркаша", "ref:RS:nkd": "ZM64", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108402", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108402", "description": "Бела Фаркаш, родио се 24. фебруара 1894. године у Ријеци. Детињство и младалачке дане провео је у Суботици. Матурирао је у Суботици, 1911. године. Уписује се у Школу за примењену уметност у Пешти. Први пут је изложио своје пастеле у Суботици на изложби пештанског Салона 5. маја 1912. године. Школовао се у Нађбањи, потом у Пешти, Бечу и Берлину, а затим од лета 1913. године до јануара 1915. године, у ликовној колонији у Кечкемету. Ментор му је био сликар Бела Ивањи Гринвалд. У Кечкемету приклонио се „касно сецесијској декоративној стилизацији”. После Првог светсог рата ће се поступно устаљивати његова препознатљивост пастелних сновиђења, театарских призора и јаке контуре. Његова уметност је пуна бескрајне туге ратом очемереног интелектуалца. \n Надгробни споменик Беле Фаркаша на палићком гробљу изведен је у вештачком камену са оивиченом хумком (200x100 cm).Окомита плоча (висока122cm) је постављена на правоугаони постамент са уграђеном плочом од белог мермера (52 x 40 cm) са текстом." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.758768, 46.112766 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Гробница Лањи Ернеа", "ref:RS:nkd": "ZM65", "heritage:RS:jurisdiction": "Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "mzzsks", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-18", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99896", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=99896", "description": "Овај врсни композитор, музички педагог и музичар родио се у Пешти 19. јуна 1861. године, у породици богатог велетрговца. Љубав према музици је наследио од својих родитеља. После очеве смрти одлази са мајком у Париз, а у својој четрнаестој години бежи у Беч где учи музику. Као диригент и музичар радио је у бечком позоришту \"Ринг\", у позоришту у Мишколцу, као учитељ хорског певања у Пешти, диригент у Коложвару, Стоном Београду и Егеру. У Суботицу први пут долази 1885. године и ради као диригент у позоришту. Касније, градски савет после смрти Ференца Гала, моли Лањија да преузме дужност директора музичке школе, коју је Лањи реорганизовао и подигао на високи ниво. Уместо црквеног оркестра основао је и Градски оркестар. Основао је и Радничко певачко друштво, Лудошко певачко друштво. Након пензионисања 1919. године, радио је као диригент у цркви Св. Терезије све до своје смрти 1923. године. \n Надгробни споменик је у облику хоризонталне гранитне плоче на бази, с натписом у виду кубуса са уклесаним текстом.На централној површини налази се бронзани профил у барељефу, који је израдио Михаљ Каре, слободни крст и натписна плоча. Подигнут је од добровољних давања његових ученика и поштовалаца, а по пројекту Жигмонда Штробла." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.645948, 46.094172 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Део Српског православног гробља у Руменки", "ref:RS:nkd": "ZM66", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Нови Сад", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskns", "heritage:RS:inscription_date": "2004-11-28", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108403", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108403", "description": "Руменка је приградско насеље које се налази на око 10 км удаљености од Новог Сада. Први пут се у писаним изворима под данашњим именом помиње у даровној повељи угарског краља још 1237. године. Била је насељена и у време турске доминације простором данашње Бачке. По протеривању Турака крајем 17. века, те Првом великом сеобом Срба под Патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, место у већем броју насељава српски живаљ, који га и иначе у континуитету насељава још од првих писаних трагова. Тек крајем 18. и почетком 19. века извршено је планско колонизовање мађарског живља. Село Руменка је од почетка 18. века, па до 1918. године, као коморско насеље припадало Футошком властелинству. Очувани надгробници са краја 18. и почетка 19. века у старом делу српског православног гробља једини су сачувани материјални траг постојања насеља из периода Прве и Друге велике Сеобе Срба (1690-1739). Знаменито место чини простор оивичен последњом асфалтом стазом од улаза у Српско православно гробље, која полази од пута за Бачки Петровац, према капели, у дужини око 93 м, чија граница потом скреће од капеле ка севру за око 90 степени према граничној огради гробља (правац према Бачком Петровцу), у дужини од око 90 м, потом се враћа ка путу, у дужини од око 55 м и иде паралелно са путним правцем ка селу Руменка, до прве асфалтиране стазе у дужини од око 54 м. У склопу овог простора налази се 51 надгробни споменик са краја 18. и почетка 19. века житеља села Руменка, од којих се 42 налази на аутентичним местима, а 9 је измештено и постављено унутар знаменитог места, уз ограду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.73343, 45.29548 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен гробље из Првог светског рата", "ref:RS:nkd": "ZM67", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106578", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106578", "description": "Знаменито место чине Спомен-гробље из Првог светског рата и споменик пострадалим јунацима. Гробље се простире на око 70 ари, а на њему је у појединачним хумкама сахрањено 429 ратника. Поред њих постоји још шест масовних гробница, где је сахрањено око 3000 војника. На крају прилазне стазе, између два светска рата, подигнут је споменик палим ратницима 1914.-1918. године, који је у облику бетонског крста постављеног на пирамидално постоље. Основа пирамидалног постоља износи 150х150 цм. Целокупна висина споменика је 370 цм док сам крст износи 160цм. На западној страни пирамидалног постоља причвршћена је спомен-плоча са посветом: „За част, славу и величину своје отаџбине погинулим и умрлим јунацима у рату 1914.-1918. године. Захвална отаџбина.“ На ваљевском Новом гробљу основано је војничко гробље у доба велике епидемије пегавог тифуса, која је крајем 1914. године захватила скоро целу Србију. Жариште болести било је у Ваљеву, које је жестоко страдало." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.907788, 44.262316 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на Бранковинском вису", "ref:RS:nkd": "ZM68", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106579", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106579", "description": "Споменик је посвећен стопедесетогодишњици од почетка Карађорђевог устанка (1954. године). Он је пирамидалног облика, висине 455 цм, постављен на квадратном каменом постољу димензија 340х340 цм. При врху јужне стране постављен је грб Социјалистичке Републике Србије, а нешто ниже црна мермерна плоча са посветом: „ Са овог места 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја предвођен Протом Матејом и Јаковом Ненадовићем пошао је у борбу против турских завојевача и угњетача српског народа. О прослави 150-годишњице Првог српског устанка захвално потомство подиже овај спомен свим палим борцима ваљевског краја за национално ослобођење нашег народа, а на чијим ће се примерима херојства и љубави према слободи и отаџбини учити и васпитавати млађа поколења.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.88316, 44.373448 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на Гучеву", "ref:RS:nkd": "ZM69", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106636", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=106636", "description": "Прво спомен обележје војницима изгинулим током борби на Гучеву током септембра-новембра 1914. године подигли су Аусторугари 1917. године. Ово обележје на Црном Врху на планини Гучево, Удружење резервних официра и ратника и Удружење Подринаца су претворили у споменик српским војницима и додали му спомен костурницу. Радови на преуређењу споменика и изградња костурнице, према пројекту архитекте Гојка Тодића, трајали су од 1928. године до 1930. године. Свечано освећење је било на Преображење, 19. августа, 1930. године. У костурницу је смештено око 3600 српских и аустроугарских војника изгинулих на Гучеву и околним положајима. Споменик је направљен од блокова вештачког камена, у облику пирамиде на постаменту. Висок је око 16m, а на на његовом врху се налази бели двоглави орао раширених крила. На грудима орла је српски грб, односно штит са оцилима. На споменику се налази грб Удружења резервних официра и ратника и неколико крстова урађених у рељефу, распоређених са све четири стране споменика. На прилазној, јужној страни споменика, на архитравној греди испуста, налази се натпис: “Гучевским херојима. Удружење резервних официра и ратника 1929. године”. На северној страни, која је уједно и главна, налазе се две наге мушке фигуре које стоје испред испуста и, држећи спуштени мач у рукама, као да чувају стражу крај мртвих војника. Између војника се налази мермерни крст, а изнад њих, на архитравној греди натпис са стиховима Петра II Петровића Његоша: “Благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити”. На архитравној греди испуста налази се саркофаг са чије предње стране је у рељефу представљена борба српске и аустроугарске војске. Изнад рељефа је текст: “Гучевски хероји у борби 1914. године”. На бочним странама саркофага је рељефно урађен грб Краљевине Србије. Испред пирамиде се налази костурница, укопана у земљу и покривена бетонском плочом. На средини бетонске плоче је положени крст. Лево и десно су бетонске клупе на којима се налазе главе лава ослоњеног на шапе, као да спава. Около споменика је ограда од бетонских стубова који су спојени гвозденим шипкама. У близини споменика, 1914. године, постављено је и спомен обележје руској добровољној болничари Дарји Александровој Коробкини." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.175242, 44.489785 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен парк Бубањ", "ref:RS:nkd": "ZM7", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108526", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108526", "description": "На узвишењу Бубањ југозападно од Ниша, у периоду пред ослобођење Ниша од отманске власти, 1877. године Турци су изградили одбрамбене положаје (Абди пашине табије). У периоду између два светска рата шири простор Бубња користила је Војска Краљевине Југославије изградивши полигоне са пратећим зградама. Током Другог светског рата узвишење су немачки фашисти претворили у стратиште на које су даноноћно доводили камионима Србе, Јевреје и Цигане, смештали у бараке, а потом их стрељали. У периоду од 1941. до 1944. године убијено је око 10.000 логораша из концентрационог логора на Црвеном крсту и затвореника Специјалне полиције и Казненог завода у Нишу. Простор је испресецан рововима и јамама у којима су закопаване стрељане жртве. Пред повлачење Немаца, заробљени Италијани откопавали су ровове и палили посмртне остатке жртава, како би се уништио сваки траг о учињеном злочину. Стратиште је 1950. обележено спомен-пирамидом. Године 1963. откривен је Спомен-парк Бубањ, реализован према идеји загребачког вајара Ивана Саболића, чије је решење изабрано на конкурсу. Меморијални простор је делом парковски уређен, а делом се шири као парк-шума. Од подножја води меморијална стаза дуга око пола километра ка платоу на врху на коме су постављени скулпторални елементи спомен обележја: рељеф у мермеру који чини пет симболичних композиција, изведен на зиду величине 23x2,5 m и три бетонске скулптуре које симболизују уздигнуте руке са песницама, ауторско дело вајара Ивана Саболића. Од 2004. године у оквиру комплекса се налази и капела саграђена, од стакла и метала, рад архитекте Александара Буђевца." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.872277, 43.305447 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменик на Мишару", "ref:RS:nkd": "ZM70", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2010-07-06", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108404", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108404", "description": "Знаменито место је смештено на простору одвијања битке на Мишару, која се одиграла почетком августа 1806. године. Споменик је подигнут поводом стогодишњице битке, 1906. и посвећен је најславнијој српској победи у Карађорђевом устанку. Има облик стуба високог 633 центиметра на чијем врху се налази двоглави орао раширених крила, а на коцкастом постољу уписана је посвета: „Карађорђу и мишарским јунацима 1806.-1906., о стогодишњици мишарске битке, Дрносавско коло јахача кнез Михаило и у име захвалног потомства.“" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.762987, 44.726595 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Јеврејско гробље у Нишу", "ref:RS:nkd": "ZM71", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2010-12-17", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108544", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108544", "description": "Јеврејско гробље у Нишу потиче из XVII века. Према наводима стручњака, на њему се налазе стари надгробни споменици, међу којима и неки који су \"јединствени на Балкану\" или \"са још необјашњеним симболима\". На гробљу је и капела и саркофаг познатог рабина Рахамима Нафталија Гедаље и велики број надгробних споменика у облику камених ковчега, постављених у косим дугим низовима, један поред другог. На већини споменика уклесани су дуги текстови на хејбрејском језику, а на некима је и превод на српски. Поједине плоче имају изузетну вредност, а мало је остало вредних орнамената који су у облику мањих полулопти. Јеврејско гробље у Нишу је након Другог светског рата престало да се употребљава (1965. године забрањено је сахрањивање) и одржава, напуштено је и запуштено, па прекривено земљом, отпадом, коровом и шипражјем. Локална заједница и општинска самоуправа у првим послератним деценијама није сагледала и препознала значај гробља.\n Девастацију гробља потом су убрзали Роми из оближњег дивљег насеља, који су се у последњим деценијама XX века \"ширили\" и \"улазили\" у њега, претварајући јеврејске капеле у неусловне куће, или правећи своје импровизоване домове на гробовима и саркофазима. Гробови су уграђени и у темеље ромских кућа или септичке јаме. На гробљу су везивани коњи, на једном делу је био свињац, а свуда су се могле видети животињске стрвине. Гробље је више пута скрнављено, гробови отварани, а плоче ломљене и секундарно коришћене. Ромско насеље буквално је \"појело\" трећину Јеврејског гробља. Затим, уништавање гробља се наставило подизањем фабричких хала, угоститељских објеката и стоваришта у непосредној близини гробљанске парцеле. Завод за заштиту споменика културе Ниш је 2003. године евидентирао Јеврејско гробље као добро које ужива претходну заштиту, указујући на стање његове угрожености, на огромна оштећења, значај и укупне вредности гробља. Одлуком Владе Републике Србије утврђено је за знаменито место 2007. године.\n Гробље је сада са три стране ограђено оградом од цигала, високом више од четири метра. Са четврте стране је ограђено жицом, која га „одваја“ од дивљег ромског насеља. Потребно је евидентирати оштећења на комплексу гробља, и уз сарадњу са локалном самоуправом и туристичком организацијом израдити \"Програм заштите и презентације Јеврејско гробља у Нишу“. На гробљу је евидентирано око 1150 очуваних споменика и око 150 гробних фрагмената. Јеврејско гробље представља незаобилазни део богате историје Ниша." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.878518, 43.321769 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Парк пријатељства у Новом Београду", "ref:RS:nkd": "ZM72", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2014-02-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108406", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108406", "description": "Парк пријатељства се налази у делу Новог Београда, на троугаоном простору окруженом најзначајнијим новобеоградским грађевинама: зградама Савезног извршног већа, Музеја савремене уметности и Централног комитета КПЈ (данас Палата Ушће). Идеја за формирање простора меморијалног карактера и симболике потекла је од Младих горана 1961. године, који су у име одржавања Прве конференције несврстаних у Београду донели одлуку да се оснује спомен-парк као симбол борбе за мир и једнакост свих народа у свету. Специфичност позиције јесте непосредна близина палате Савезног извршног већа, чије је свечано отварање било поводом одржавања Прве конференције несврстаних. Како су и парк и палата директно повезани са важним догађајима из послератне историје Београда и Југославије, они су и физички и симболично јединствена урбана целина. За свечано отварање Парка сматра се Титова садња платана 7. септембра 1961. године, а последње велико сађење обављено је 1989. године приликом последњег Деветог самита несврстаних у Београду. Коначно решење парковског простора дао је архитекта Милан Палишашки у свом пројекту под називом „Потез” који је освојио прву награду на великом југословенском конкурсу 1965. године. Пројекат је заснован на једноставном геометризму без иницијалног идеолошко-политичког и симболичког контекста. Висока вегетација парка састоји се од аутохтоних врста биљака типичних за приобаље као и од сађених врста. Парк пријатељства је једини јавни парк формиран на територији Новог Београда и једини парк дуж речне обале. Чињеница да данас на уређеној површини парка постоји сто осамдесет стабала платана, претвара овај простор у својеврстан „музеј мира” на отвореном. Јединствен је у нашој земљи и потврда је мирнодопског залагања кроз новију историју почев од Прве конференције несврстаних па до данас. Као место које се везује за први самит несврстаних одржан у Београду и место које су посетили највиши државници света и засадили своје дрво „мира” сведочи о важним догађајима и личностима за југословенску и светску историју." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.437359, 44.819611 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен комплекс \"Стратиште\" на путу Панчево - Јабука", "ref:RS:nkd": "ZM73", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2014-11-05", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108407", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108407", "description": "На путу Панчево - Јабука, на шестом километру од Панчева, налази се Стратиште, гробница више хиљада жртава фашизма, који су у периоду од 1941-1944. године на том месту стрељани и покопани. Овај простор је претворено у губилиште у октобру 1941. године. Наредбом Градске полиције, кулучари, Срби из Горњег града, копали су ровове дужине 15 - 20 метара, ширине 3 метра и дубине 1 метар. Док су кулучари копали ровове, сваког дана у току пре поднева из Београда су пристизали камиони пуни затвореника. Жртве су извођене из камиона до самих рака, постављане уз саму ивицу ровова, лицем према ракама. Војници су по команди пуцали на жртве које су се стропоштавале у раке. Ко на овај начин није био усмрћен, прилазио му је немачки официр који би га дотукао метком у главу. Ова стрељања су трајала у недоглед. Када би се једна рака напунила, кулучари су силазили у раку да сложе лешеве и затрпају их. Ликвидација је трајала све док заробљеници доведени тог дана не би били стрељани. Стрељања су вршили немачки СС војници под командом својих официра. Копањем рака и другим припремама за стрељање руководио је шеф полиције из Панчева Кремлинг Рудолф и његов заменик Роберт Варади. Стрељање је вршено свакодневно, пуна два месеца. Дневно је довођено и по десет камиона, а за та два месеца претпоставља се да је на Стратишту стрељано и сахрањено преко 5.000 жртава. Жртве су довођене из правца Београда, из београдских логора. Највише је било Јевреја, Срба и Рома. Стрељани су партизани, политички затвореници, таоци, ђаци, деца. Све жртве каснијих стрељања у Панчеву и околини, такође су сахрањиване на Стратишту. Након Другог светског рата \"Анкетна комисија за утврђивање злочина у Банату\" није успела да утврди тачан број погубљених и сахрањених на Стратишту. По подацима Јеврејске заједнице из Панчева, само Јевреја је на том месту погубљено и сахрањено преко 8.000. Нови злочин који су починиле специјалне јединице немачке војске на Стратишту збио се пред крај Другог светског рата, од 12. априла 1944. Они ни жртве побијене и покопане на Стратишту нису оставили на миру, већ су организовали откопавање лешева и њихово спаљивање да би се затрли сви трагови злочина. Пуна три месеца над Стратиштем се вио густ црни дим. За откопавање лешева доведено је 40 политичких заробљеника из београдских логора, који су жртве вадили из рака и у малим вагонима, за које је била постављена и пруга, одвозили до направе за спаљивање, која је требало да затре све трагове злочина, јер од лешева на тај начин спаљених, остајала је само мала количина пепела. По опанцима и остацима делова ношње, заробљеници који су вршили ископ, дошли су до закључка да су на Стратишту погубљени и сахрањени Срби из различитих крајева земље. Док су уништавали лешеве Немци су наставили са стрељањем на истом место. Нове жртве припадници Зондеркоманде су одмах и спаљивали. Анкетна комисија је у јануару 1945. године руководила ископавањем на Стратишту да би се дошло до тачног броја побијених и начина убијања. Том приликом није пронађен ни један цео костур, тако да се до данас не зна тачан број стрљаних и покопаних на Стратишту, али по проценама то је између 10.000 и 12.000 невиних жртава фашизма. На Стратишту је 1981. године подигнут спомен комплекс жртвама фашизма. Споменик је свечано откривен 22. новембра 1981. године. Инвеститор изградње споменика је био Покрајински фонд за обележавање историјски значајних места из народноослободилачке борбе у Војводини. Идејни пројекат урадио је аркитекта Небојша Деља из Београда. Спомен обележје чине следећи садржаји: Приступна стаза и приступни плато; Скулптурални део обележја, манифестациони плато; Отворени анфитеатар са сценом и гледалиштем, и Чуварска кућа. Укупна површина спомен парка обухвата 28.200 м2, док се окружење споменика простире на 1.700 м2. Споменик као композициона целина симболизује заорану бразду." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.63374, 44.92879 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место стрељања и два споменика код старе железничке станице у Мачванском Прњавору", "ref:RS:nkd": "ZM74", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage:RS:inscription_date": "2015-01-21", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108410", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108410", "description": "Током августа 1914. године, аустроугарске тупе су убиле 352 становника Прњавора. Страдање становништва је трајало до краја Првог светског рата. После тог рата уређен је простор код старе железничке станице где је стрељано 28 становника овог села. Меморијални комплекс је укопан и уређен у три равни, неправилног облика и неједнаких страна: 29,7х37,4х29,2х32,9 метара. Најпространија раван урађена је у облику амфитеатра. На првој равни по силаску са улице постављена су два споменика. Први је у облику правоугаоног стуба са крстообразним завршетком величине: 185х38х15 цм. На њему је уклесана посвета: „Овде су Аустро-Маџари стрељали 28 мученика 4.8.1914. г.“ Други споменик се састоји од каменог постамента димензија: 176х98х47 цм, бетонског дела 102х66х32 цм који носи мермерну спомен плочу 70х53 цм и крста високог 180 цм на кога је уграђен кружни ловоров венац, симбол мучеништва, преко кога се укрштају два копља. Овај споменик подигли су железничари Србије, а за посвету су преузели цитат из извештаја криминолога Р. А. Рајса приликом испитивања те масовне гробнице." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.383724, 44.700414 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Место боја на Чокешини и седам надгробних споменика у Чокешини", "ref:RS:nkd": "ZM75", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ваљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskv", "heritage": "2", "protect_class": "22", "description": "Место боја на Чокешини и седам надгробних споменика у Чокешини, О Лозница" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 0, 0 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Војничко гробље у Ковину", "ref:RS:nkd": "ZM76", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Панчево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskp", "heritage:RS:inscription_date": "2015-11-20", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107741", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=107741", "description": "Знаменито место налази се на градском гробљу у Ковину, на месту где су 1915. године, у 60 заједничких гробова сахрањени војници српске, немачке и аустроугарске војске. \nЗа време Првог светског рата у Ковину се налазила болница аустријског Црвеног крста. Током битке за Смедерево, у октобру 1915. године, рањени војници обе војске лечени су у овој болници. Они који су изгубили последњу битку, битку за живот, сахрањени су на гробљу у Ковину. \nЗнаменито место чини 60 гробних места са 60 надгробних плоча од гранита. Ту је сахрањено 307 српских војника и 178 припадника немачке и аустроугарске војске и девет непознатих лица, а седам плоча је са натписом НН, тако да се тачан број сахрањених војника не може утврдити. \nГодине 2009. на знаменитом месту подигнут је споменик израђен од гранита, по идејном решењу академског вајара Љубише Манчића.\nКао гробље војника из Првог светског рата, употпуњено спомен обележјем, ово знаменито место од посебног је културног и историјског значаја, нарочито пошто су у заједничке гробове сахрањени борци из супротстављених војски." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.972833, 44.755312 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Споменички простор са спомен плочом стрељаним припадницима НОР-а на Каца камену", "ref:RS:nkd": "ZM77", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "2016-08-15", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108413", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108413", "description": "Споменички простор са спомен плочом стрељаним припадницима НОР-а на Каца камену на Старој планини.\nНа предлог општинског одбора СУБНОР-а Пирот, Скупштина општине Пирот је 9. јуна усвојила одлуку да се Каца Камен утвди за знаменито место:\n21. јуна 1944. године бугарске војне снаге покупиле су Петра Андрејића, Сретена Ђорђевића, Александра Живковића, Димитрија Живковића, Александра Игића и друге из села Рсовца и Јована Андрејића и Добринку Ђорђевић из Височке Ржане, и повели их да у Старој планини покажу где се скривају партизани. Наведени људи су били осумњичени да су припадници НОП-а и чланови народноослободилачких одбора. Пошто нису одали где се налазе партизани, сви су побијени на месту Каца Камен, на самој југословенској-бугарској граници. На месту злочина, званом `Вртоп` код Каца-камена на Старој планини, на самој граници наше земље са Бугарском, у стену су утиснуте две плоче које подсећају на овај злочин а на једној од њих су исписана имена жртава: Цветковић Димитрије, Игић Александар, Костић Д. Ђорђе, Костић Петар, Живковић Димитрије, Ђорђевић Сретен, Николић Василије, Костић Р. Ђорђе, Живковић Алекса, Андрејић Петар, Андрејић Јован и Ђорђевић Добринка...\nУ 1964. години на иницијативу Општинског одбора СУБНОР-а на Каца Камену, на месту убиства ових људи, припадника НОП-а, постављене су две спомен плоче, једна на српском а друга на бугарском језику. Каца Камен на Старој планини је сваке године крајем јуна било место састанка бораца и грађана Пиротске општине и михаиловградског округа \/Бугарска\/ и место пријатељства и сарадње два суседна народа. На Каца Камену се у првим деценијама након Другог светског рата одавала почаст свим жртвама фашистичког терора са ових простора." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 22.844714, 43.281554 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Родна кућа Владислава Петковића Диса у Заблаћу", "ref:RS:nkd": "ZM78", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-03-08", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102607", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=102607", "description": "Родна кућа Владислава Петковића Диса налази се у центру села Заблаћа. По свом изгледу ово није класична сеоска кућа из 19. века у селима Србије. Првобитно то је био хан, који је 1861. године купио Димитрије, отац српског песника Владислава Петковића Диса и један део прилагодио становању, док је други део остао у функцији механе. У овој кући се родио Владислав Петковић Дис. Породица Петковић је наизменично живела у Чачку и Заблаћу, док 1895. године нису продали ову кућу. Владилав Петковић Дис, један од најзначајнијих српских песника, рођен је 27. фебруара 1880. по старом календару (10. марта по новом). Основну школу завршио је у Заблаћу, а гимназију је похађао у Чачку и Зајечару. По стицању гимназијског образовања провео је три године службујући као сеоски учитељ. Схвативши да учитељски позив није за њега, Владислав се сели у Београд где интензивно пише поезију. Владислав Петковић Дис својом поезијом јединствене и непоновљиве лепоте, заузео је истакнуто место у књижевности XX века. Он је песник сновиђења и халуцинације, суморних расположења и очаја, који у својим песмама исповеда интимну муку и патњу, са којом се уочава током читавог живота, истовремено саосећајући са околином којој припада. Својом поезијом отворио је пут српским модернистичким токовима, несвесно следећи идеје француског симболизма. Због, у то доба неприхваћених тема и веома модерне поезије којом је стајао раме уз раме са најзначајнијим светским песницима, Дис је био на удару оштрог пера критичара. Данас се његове песме сматрају дубокоумним, а поруке су јаке и универзалне. Владислав Петковић Дис је страдао у Јонском мору, у зору 17. маја (29. по новом календару) 1917. године, потонувши заједно са лађом која је торпедована од стране немачке војске." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.436745, 43.840595 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен парк Попина у Штулцу", "ref:RS:nkd": "ZM79", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Краљево", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkv", "heritage:RS:inscription_date": "2019-10-02", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109427", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109427", "description": "Спомен парк Попина у Штулцу је посвећен једној од првих фронталних битака која се водила између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора у Другом светском рату. Битка се одиграла 13. октобра 1941. године у непосредној близини Попинске реке, трајала је око два сата и окончана је даљим напредовањем непријатеља. Снаге немачког окупатора, кренуле су из Крушевца ка Краљеву са намером да очисте и обезбеде путну комуникацију између ова два града од устаничких јединица које су са тог правца вршиле напад на Краљево. У том тренутку Краљево је било под опсадом удружених партизанско-четничких снага. У знак сећања на догађај од 13. октобра 1941. године Општина Врњачка Бања и Општина Трстеник 1977. године основале су заједнички фонд за изградњу „Спомен парка Попина”. Аутор пројекта је архитекта Богдан Богдановић. Камен темељац постављен је 1978. године и изградња је трајала све до 1981. године када је обустављена из финансијских разлога. До тада је подигнут троделни споменик. Споменик је направљен од јабланичког гранита и чине га следећи елементи: централна фигура споменика је облика тростране призме димензија 12 x 9 m, висине 18 m, и два бочна елемента димензија 6 x 6 x 0,7 m, односно 3,5 m. Споменике повезује пешачка стаза ширине 3 m постављена у њиховој осовини. Израђена је од плоча јабланичког гранита на бетонској подлози, са посебно профилисаним завршним елементима. На бочним елементима је уклесан текст „Кад затреба понови ме” стилизованим фонтом и на начин који је карактеристичан за рад професора Богдановића. На почетку Спомен-парка, уз пешачку стазу која води од магистралног пута до споменика, постављен је камени квадар са уклесаним текстом: „Спомен-парк Попина”. Још један сличан камени квадар постоји на земљаној хумци на платоу споменика. На његовој горњој површини је исписан текст: „Овде је 13. октобра 1941. године бранећи границе Ужичке републике Врњачко-трстенички НОП одред водио жестоку борбу с петоструко надмоћнијим немачким колонама”, док је на бочној страници исписано: „Попина је знамен ослободилачке и револуционарне борбе народа овог краја под руководством Комунистичке партије Југославије”, препознатљивим стилизованим фонтом, где је свако слово „Д” осмишљено по угледу на централну фигуру споменика. У границама знаменитог места, непосредно уз железничку пругу Краљево–Сталаћ и магистрални пут Краљево–Крушевац налази се и старији споменик подигнут 1951. године у чијој крипти су првобитно били сахрањени борци изгинули на Попини. Споменик је подигао Срески одбор Савеза бораца. Натпис на споменику гласи: „Овде је 13.X.1941 год. пало јуначком смрћу у борби против фашистичких окупатора за слободу, правду и срећу нашег народа 42 партизана Краљевачког партизанског одреда” док се на супротној страни предметног споменика налази следећи текст „Лепо је мајко. Знај, лепо живети. Ал зашто сам умро. Хтео бих још једном умрети”." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.95817, 43.630121 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Шанчеви из I српског устанка", "ref:RS:nkd": "ZM8", "heritage:RS:criteria": "great", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Ниш", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskn", "heritage:RS:inscription_date": "1982-04-16", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108358", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=108358", "description": "Шанчеви на Делиграду подигнути су 1806. године у циљу одбране устаничке Србије од Турака. Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву, односно на правцу Ниш - Београд. Делиградски шанчеви су представљали снажан фортификациони објекат, којим су српски устаници контролисали алексиначку долину. У време турске офанзиве 1806, постојала су само два редута, шанац војводе Илије Барјактаревића и Топољак. Устаници су остварили велике победе над непријатељском војском 1806. и 1807. Иако Турци нису могли да освоје Делиград, након чегарске катастрофе, 1809.године, благодарећи огромној надмоћности у људству опколили су га и продужили надирање ка Ћуприји. Посада се после дуготрајне опсаде пробила и повукла преко Мораве. После пропасти Србије 1813. године Делиград се држао јуначки још пуних 15 дана. Палима у српско-турским ратовима подигнута је спомен - црква са костурницом у којој су сахрањени посмртни остаци Срба и Руса изгинулих у времену од 1804. до 1876. Црква костурница посвећена светим арханђелима Михаилу и Гаврилу подигнута је 1936. у традиционалном српско - византијском стилу. Осим у самом Делиграду, очувани су делови шанчева и на узвишењу Бели камен, северно од Делиграда и у суседном селу Јасењу на местима Голак, Мета и Камењар" }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 21.585363, 43.618189 ] } }, { "type": "Feature", "properties": { "heritage:RS:name": "Спомен парк \"Крагујевачки октобар\" у Шумарицама", "ref:RS:nkd": "ZM9", "heritage:RS:criteria": "exceptional", "heritage:RS:jurisdiction": "Завод за заштиту споменика културе Крагујевац", "heritage:RS:jurisdiction:ref": "zzskkg", "heritage:RS:inscription_date": "1983-11-11", "heritage": "2", "protect_class": "22", "website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109409", "heritage:website": "https:\/\/nasledje.gov.rs\/index.cfm\/spomenici\/pregled_spomenika?spomenik_id=109409", "description": "У селима Маршић, Мечковац (Илићево) и Грошница, 19. октобра, и у Крагујевцу, у Шумарицама, 20. и 21. октобра 1941. године, немачки фашисти су стрељали најмање 2.794 недужних становника ових места. Међу стрељанима су се налазили и ђаци. Спомен-парк Крагујевачки октобар је формиран 1953. године на широком простору око места стрељања и сахрањивања страдалих грађана у Шумарицама. Простире се на површини од преко 350 ha, а његово урбанистичко решење узрадили су Михајло Митровић, Радивоје Томић и Смиљана Клаић. На њему се налази 29 хумки, од којих су неке уметнички обликоване: Споменик стрељаним ђацима, рад вајара Миодрага Живковића, који кроз птицу пресечених крила симболише пресечену младост; Споменик отпора и слободе, рад вајара Анте Гржетића, који се састоји од две фигуре – једне покошене рафалом и друге раширених руку које симболизују слободу; Споменик чистачима обуће (Кристални цвет), рад архитекте Небојше Деље, у облику белог пупољка са тамном чашицом цвета симболизујући невиност и тен страдалих Рома; Споменик бола и пркоса, рад вајара Анте Гржетића, који кроз контраст две фигуре показује пркошење смрти. Затим: Камени спавач, рад архитекти Јелице и Градимира Боснића, Против зла мексичког вајара Мигуела Рома и Споменик пријатељства румунског архитекте Антона Стојкуа. Средствима становника Босне и Херцеговине подигнут је споменик Сто за једног, рад Нандора Глида, а средствима стиглим из Хрватске спомен обележје које су урадили Војин Бакић и Јосип и Сузана Сејсел. У оквиру комплекса се налази и музеј ''21. октобар'', дело архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, који додаје монументалност целом комплексу. Аутори су симболизирајући хумке нагласили вертикале на грађевини тако да изгледа као да израњају из земље и стреме ка висини. У оквиру комплекса се налази и капела Крагујевачких мученика архитекте Љубице Бошњак, као и споменик стрељаним Словацима за време Првог светског рата и Старо војничко гробље." }, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 20.894438, 44.021138 ] } } ] }