Immovable cultural property of Serbia

This is the list of Immovable cultural properties of Serbia based on data from Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia.

Tutorial in Serbian is available at https://openstreetmap.rs/unos-nepokretnih-kulturnih-dobara-na-mapu-srbije/.

Data is collected from https://opendata.geosrbija.rs/ (sorry, direct link to data is not possible) and reformated for easier use in OpenStreetMap. The Same data is available at http://www.heritage.gov.rs/english/nepokretna_kulturna_dobra.php. Searchable database is available at https://nasledje.gov.rs/

This page contains three tables: Cultural Heritage Monuments, Institutions and Wold Heritage in Serbia whch contain data relevant for Cultural Heritage of Serbia.

Tagging instructions for this objects are provided at https://wiki.openstreetmap.org/wiki/Key:heritage#Serbia.

For help and discussion about this topic visit forum at https://forum.openstreetmap.org/viewtopic.php?id=73277

You can check already entered Cultural Heritage data at http://editor.osmsrbija.iz.rs/?dataset=srbija%2Fnepokretna-kulturna-dobra. This site also allows you to edit data.

Short instructions

For objects you find in OpenStreetMap

1. Find object in OpenStreetMap (you may use name from table provided here)
2. Use value of table column nkd to set value of ref:RS:nkd tag on the object in the map
3. Use value of table column importance to set value of ref:RS:nkd:importance tag on the object in the map
4. Upload changes

For objects you find here but not in OpenStreetMap

1. Find object in this table, that does not have value in osm_id column. That object is not linked to OpenStreetMap. 2. Get description or part of description from table provided here and search for it on OpenStreetMap
3. Use value of table column nkd to set value of ref:RS:nkd tag on the object in the map
4. Use value of table column importance to set value of ref:RS:nkd:importance tag on the object in the map
5. Upload changes

Updating data

Data on this page is collected from Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia site but not automatically updated. If you find that some objects exist on Institute site but is missing here, please let me know. You may contact me via my OpenStreetMap profile.

Data

Cultural Heritage Monuments
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
3M37
3М 37
great
Спомен гробље
Спомен гробље
Спомен гробље
Покрај сремскомитровачког православног гробља Немци и усташе су од 1941. до 1944. убили 7.950 људи и жена. Измучене жртве су теране бајонетима да саме себи копају раку. На овом простору је сахрањено и 308 бораца Народноослободилачке војске, који су пали за ослобођење Сремске Митровице, као и 20 војника бугарске и 18 војника Црвене армије. Ту су сахрањени и посмртни остаци четворице народних хероја: Јанка Цмелика, Станка Пауновића-Вељка, Бошка Палковљевића-Пинкија и Слободана Бајића-Паје. Спомен-гробље је уређено 1960. према пројекту архитекте Бодана Богдановића. Бакарна урна и бронзани пламеници враћају сећање на мученичку смрт српских родољуба. На три камене плоче укле­сан је текст чији је аутор Добрица Ћосић. у оквиру комплекса подигнут је и спомен-музеј.
Спомен гробље, Сремска Митровица,О.Сремска Митровица
1997-12-30
ID  Lvl0
way
Сремска Митровица
Сремска Митровица
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Спомен гробље
2
3M37
great
1997-12-30
RGZ
sr:Спомен-гробље у Сремској Митровици
Q12759433
22
2
AN1
АН 1
Ледине у Жаркову
Ледине у Жаркову
Tоком 1947. и 1948. године вршена су археолошка истраживања на локалитету Ледине у Жаркову, који се налази изнад Белих вода. Овим истраживањима констатовани су остаци већег неолитског насеља у оквиру ког се може издвојити неколико хоризоната становања, заступљених током винчанско-тордошке и винчанско-плочничке фазе неолита. Обиље покретног археолошког материјала, керамике, статуета, артефаката од костију, остаци правоугаоних кућа, земуница за становање и јама за оставе, показује континуирани напредак и развој овог насеља. Дебљина културног слоја на овом локалитету износи око 4.5 m, а налази показују да је насеље настало касније од Винче. Неолитско насеље у Жаркову, својим изразито очуваним културним слојем и остацима архитектонских објеката, уз Винчу и Бањицу, представља значајан локалитет за проучавање неолитског доба на територији Београда.
Ледине у Жаркову, О Чукарица, Београд
1981-08-19
ID  Lvl0
way
Београд
Чукарица
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

Ледине у Жаркову
2
AN1
1981-08-19
RZZSK
sr:Ледине у Жаркову
Q43062769
22
2
AN10
АН 10
Чаршија Рипањ
Чаршија Рипањ
Локалитет се налази на благој косини која се од пута Београд – Рипањ спушта ка Топчидерској реци. Систематским археолошким ископавањима 1904. године констатовано је насеље из млађег неолитског периода. По типу насеља, облику земуница, облику посуђа и начину његовог украшавања, статуетама и њиховој изради, као и на основу аналогног материјала, насеље на локалитету Чаршија припада насељима винчанско-плочничке фазе. Живот у њему трајао је од самог почетка до краја овог периода. На основу пронађених примерака пластике и керамике, представља једно од најбогатијих и најзначајнијих налазишта млађег неолита на београдском подручју, са културним слојем дебљине три метра. (Пластика нађена на Чаршији нарочито је карактеристична за датовање насеља). Накит и одело на фигурама, представљени су изузетно верно, па могу чинити сигурну основу за проучавање начина одевања и израде накита неолитског човека. Ове представе одела и накита пружају, такође, основу за проучавање етнографских одлика неолитског насеља.
Чаршија Рипањ, О Вождовац, Београд
1981-08-19
Београд
Вождовац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Чаршија Рипањ
Q97201890
22
2
AN100
АН 100
Римско утврђење Градац
Римско утврђење Градац
У претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу који мештани називају „Градац“, налазе се делимично очувани остаци римског утврђења. Смештено је уз десну обалу Бусура на 2,5 km северозападно од Великог Лаола и 4 km југозападно од Петровца на Млави. Утврђење је готово правилног квадратног облика, димензија приближно 120 х 90 m. Његов положај је утврдио још Феликс Каниц средином XIX века, који је тада видео добро очуване бедеме и остатке четири кружне куле на угловима утврђења. Данас су остаци бедема, због растиња којим су претежно обрасли, видљиви у много мањој мери и то само на основу конфигурације терена, трагова грађевинског шута и малтера. Делимично се наслућују и трагови објеката унутар утврђења и у његовој непосредној околини. На Појтингеровој табли и Итинераријуму Хијеросолимитануму, који бележе и римски пут који је повезивао Сингидунум (Београд) са Цариградом, после станице Муниципиум, која се прилично поуздано идентификује са археолошким остацима у селу Калишту, убележена је и станица (мутацио) Јовис Пагус. Према оба картографска извора била је удаљена од Муниципиума 10 римских миља (14,8 кm), што се не поклапа са стањем на терену. Стога остаје извесна резерва у погледу идентификације утврђења Градац са римским Јовис Пагусом. Разлика може бити резултат грешке картографа, али и неистражености самог локалитета Градац и других у широј околини Петровца. Према оскудним подацима са којима располажемо, претпоставља се да је прва фаза утврђења из II века, средином IV века је настала прва фортификација и то је период највишег успона, а након VI века живот на овом локалитету замире.
Римско утврђење Градац, Велико Лаоле, О Петровац наМлави
1992-12-22
ID  Lvl0
node
Велико Лаоле
Петровац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Римско утврђење Градац, Велико Лаоле
2
AN100
1992-12-22
RZZSK
22
2
AN101
АН 101
Комплекс манастира Брадаче
Комплекс манастира Брадаче
Комплекс манастира Брадача се налази на шумовитим обронцима брда Кожух у долини Брадачког потока, скрајнут од главних путних праваца који воде долинама Млаве и Витовнице. Црква посвећена Благовештењу је највероватније саграђена крајем XIV и почетком XV века. У историјским изворима се први пут помиње 1566. године, када је у манастиру столовао игуман Панкратије. Потом се помиње и у турским дефтерима, а 1676. године посетио га је патријарх Арсеније III Црнојевић, затекавши га у опустелом стању. Сви каснији помени указују да манастир потом више није обнављан. Народно предање везује настанак манастира за култ Јелице, чија трагична судбина је описана у песми „Бог никоме дужан не остаје“. Током 1985. и 1986. године Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево je спровео систематска археолошка истраживања темељних остатака цркве. Зидови цркве били су очувани максимално до 3 метра висине. Имала је правилну оријентацију са олтаром на истоку, триконхалну основу и припрату одвојену од наоса пиластрима. Димензије цркве су 13х7,5м. Зидана је од ломљеног и притесаног камена везаног кречним малтером. Током археолошких истраживања откривени су делови часне трпезе, под од опеке, пет гробова, трагови живописа и скривнице. Око цркве су постојали трагови слабо очуваних објеката, који су вероватно припадали манастирским конацима или трпезарији. На основу архитектонских карактеристика и аналогија Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је 1990. године обавио радове на конзервацији и реконструкцији цркве, којој су тада враћене литургијска и манастирска функција.
Комплекс манастира Брадаче, Кула, О Мало Црниће
1992-12-22
ID  Lvl0
way
Кула
Мало Црниће
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Комплекс манастира Брадаче
2
AN101
RZZSK
sr:Манастир Брадача
Q12754820
22
2
AN102
АН 102
great
Римско утврђење Ледерата
Римско утврђење Ледерата
Римско утврђење Ледерата
Римско утврђење Ледерата
На десној обали Дунава, низводно од села Рама, налазе се остаци Ледерате, једног од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса, подигнутог крајем I века н. е. на стеновитом платоу изнад реке. Изузетно повољан стратегијски положај условио је основну функцију утврђења – заштиту прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време I дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа на овом месту прешао преко понтонског моста на непријатељску територију. Ледерата, димензија око 200x145 m, са квадратним дефанзивним кулама на угловима и капијама, са ровом чији се остаци и данас назиру на терену, има значајну функцију у доба раног Царства. Са промењеном политичком ситуацијом, у другој половини II и током III века, прилично је запуштена. У време Диоклецијанових војних реформи редуцирана је на мање унутрашње утврђење типа quadriburgium, приближних димензија 50x50 m, подигнутог у североисточном углу старог утврђења. Јустинијановом обновом Лимеса поново добија на значају. Бедеми старијег, Трајановог, уклапају се у ново утврђење са кружним кулама на угловима и капијама и двоструким бедемом на јужној страни, где се налази и главна улазна капија. Сондажна ископавања заштитног карактера обављана су 80-тих година, а конзерваторске интервенције вршене су на две очуване куле quadriburgiuma и на једној кули утврђења VI века.
Римско утврђење Ледерата, Рам, О Велико Градиште
1992-12-22
ID  Lvl0
node
Рам
Велико Градиште
Рам
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Ледерата
2
AN102
great
sr:Ледерата
Q3829351
RGZ
22
2
AN103
АН 103
exceptional
Караташ
Караташ (Дијана)
Караташ
Караташ (Дијана)
Каструм Diana подигнут је на самој обали Дунава, на узвишењу код села Сипа. Изградња најранијег земљано-дрвеног утврђења везана је за долазак првих војних формација на Дунав почетком I века. Камено утврђење већих димензија (140*136м) везује се за Трајанове грађевинске активности и завршено је када и прокопавање Сипског канала (101. године) којим је отклоњена највећа препрека за пловидбу Дунавом. Коначан изглед по питању габарита добија крајем III и почетком IV века додавањем бедема који од углова полазе према Дунаву затварајући и штитећи део обале. Утврђење је разорено у време аваро-словенских упада крајем VI и почетком VII века. Изузетан археолошки материјал који га издваја од других војних утврђења на Ђердапу, указује да је поред улоге везане за заштиту и одбрану канала, током шест векова на Диани постојао и значајан економски центар са луком и пристаништем. Поред остатака бедема са капијама и кулама, у унутрашњости утврђења откривени су грађевина са апсидом, војне бараке, латрина и други објекти, а у централном делу остаци принципијума са портиком. Изван бедема утврђено је постојање светилишта, истражени остаци мартиријума и дела некрополе као и дела насеља које се простирало западно од војног логора. Прва сондажна ископавања започела су 1964. и са прекидима трају до данас. Истражени објекти су конзервирани.
Караташ - римско и византијско утврђење, Нови Сип, О Кладово
Караташ, римско и византијско утврђење са цивилним насељем и некрополом, налази се 4 км низводно од Сипа према селу Давидовцу. Настало је у периоду од I до IV века наше ере. То је један од најстаријих и највећих ауксилијарних логора на средњем Дунаву. Изграђен је најкасније у време Трајана, на почетку II века н.е. а био је у употреби непрекидно до VI века н.е., доживевши Јустинијанову обнову. Провалом Словена и Авара кастел је срушен и запуштен. Утврђење је према Прокопију било познато у касној антици и раној византији под именом CAPUT BOVIS, док је, изгледа, у једном периоду носило име DIANAE. Сондажним археолошким истраживањима откривен је грађевински комплекс, раноримска некропола и мортиријум. Евидентиран је и велики број вредног покретног археолошког материјала: керамика, фибуле, пољопривредне алатке, копче, фрагменти стакленог посуђа.
1993-12-04
ID  Lvl0
way
Нови Сип
Кладово
Сип
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Каструм Дијана
Караташ
2
AN103
exceptional
sr:Тврђава Диана
Q508458
RGZ
22
2
AN104
АН 104
exceptional
Град-Старчево
Старчево
Град-Старчево
Старчево
Налази се на левој обали Дунава, северозападно од села Старчева, 8 km југоисточно од Панчева. Због изузетног значаја откривених налаза на овом локалитету, култура старијег неолита на простору централног Балкана добила је име старчевачка култура. На овом локалитету откривене су јаме-земунице елипсоидног и кружног облика, пречника 2-6 m, од којих су две садржале пећи. У самом насељу је међу земуницама откопано неколико гробова са покојницима у згрченом положају. Поред великог броја каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика страчевачке културне групе су посуде сликане белом, црном и црвеном бојом. Проучавање ових посуда и њихове везе са сликаном керамиком неолитских култура у Подунављу, Грчкој и Блиском Истоку омогућава да се реше проблеми порекла и праваца кретања првих носиоца неолитских култура у нашим областима. Старчевачка култура је несумњиво најстарија културна група неолита која је у својој најмлађој фази била паралелна са винчанском, односно са винчанско-тордошком фазом I. Прва систематска ископавања започела су 1928, сондажна истраживања 1931. и 1932. изведена су у сарадњи Народног музеја у Београду и Харвардског универзитета, а ревизиона ископавања вршена су 1969. и крајем 20. века.
Археолошки локалитет "Град"- Старчево, О Панчево
“Град” Стрчево – Археолошко налазиште “Град” код Старчева је сагласно своме значају и месту у праисторији епонимни локалитет ране земљорадниче културе на простору централног Балкана и заузима једно од кључних места у изучавању праисторије југоисточне Европе. Локалитет “Град” налази се на старој обали Дунава, северозападно од села Старчева. Ископавања на овом локалитету вршио је Народни музеј из Београда 1922. и 1928. године, и у сарадњи са екипом Хардварског универзитета године 1931. и 1932. Откривено је најстарије земуничко насеље из доба неолита у нашој земљи са гробовима “хокерима” у самом насељу. Поред великог броја каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика старчевачке културе је њена керамика сликана белом, црном и црвеном бојом. Проучавање ове керамике и њених веза са сликаном керамиком неолитских култура у Подунављу, Грчкој и Блиском Истоку омогућава нам да решимо проблем порекла и правца кретања првих неолитских култура у нашим областима. Материјал старчевачке културе има велики значај за проучавање најстарије фазе неолита у нашој земљи. На овом локалитету вршена су ревизиона археолошка ископавања 1969. године и тада је утврђено да се археолошко налазиште пружа на знатно већој површини од оне која је стављена првобитно под заштиту Закона.
1993-12-22
Старчево
Панчево
Старчево
ПАНЧЕВО
zzskp
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN105
АН 105
exceptional
Басијана
Римски град Басијана
Басијана
Римски град Басијана
На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Bassianae. Насеље је основано у I веку као аутономни цивитас, а трајало је све до VI века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. На локалитету Солнок, у атару села Добринаца откривени су делови темеља бедема војног логора са кулама, остаци грађевина и гробови.
Римски град Басијана, Доњи Петровци, О Рума
BASSIANE (Басијана) код Доњих Петроваца – Римски град који се налази на потесу “Ледине”, месту званом “Град” код Доњих Петроваца. Историјски развој Басијане од њеног оснивања може да се прати у античким изворима, резултатима мањих археолошких истраживања из 1882. и 1935.г., као и случајним налазима епиграфских споменика и осталог археолошког материјала. Претпоставља се да је првобитно насеље основана у I в.н.е. као аутономни цивитас, на простору који су насељавали панонска племена Амантини и Скордисци. Претпоставља се да је Хадријан промовисао Басијану у ранг муниципије (124.г.). Најранији помен Басијане као колоније потиче из 214.г. Епиграфски споменици и миљокази дали су податке о посетама граду Басијани цара Елагабела, Септимија и Александра Севера, Гордијана III и Валерија. Басијана је била активно укључена у припремама ратних операција и заштити одбрамбеног система на Дунаву. На њеној територији се налазио већи број одбрамбених трупа. Са Диоклецијановом поделом провинција на дијецезе и са јавним грађевинама за градску, касније црквену управу. Претпоставља се да је за време гепидске окупације (V век) епископија из Сирмијума премештена у Басијану. О развоју економском живота сведочи оснивање текстилне радионице, која се према писаним изоврима, пресељава крајем IV века у Салону. Досадашњи епиграфски и остали археолошки налази су поред разарања Басијане инвазијом Хуна 454 године и касније од Гота, значајна сведочанства о историји овог града и његовој улози у римској провинцији Панонија Секунди.
1993-12-22
Доњи Петровци
Рума
Доњи Петровци
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN106
АН 106
exceptional
Сирмијум
Сирмијум
Сирмијум
Сирмиjум
Остаци античког града Сирмијума налазе се испод данашње Сремске Митровице. Град је од I до VI века н.е. значајан административни центар провинције Паноније Секунде, повремена царска резиденција и епископско седиште у ранохришћанском периоду. Ранг колоније добио је у време царева Флавијевске династије. Од II века у изворима се помињу цареви који су се у Сирмијуму задржавали у пролазу или због ратова. У периоду од III-V века овде се налазило седиште управника провинције Паноније Секунде и повремено седиште префектуре Илирик. Крајем IV века у област Сирмијума продиру варвари: Готи, Хуни, Гепиди, а после аварског напада становништво је расељено, а град страдао у пожару. Прва мања ископавања изведена су крајем XIX века, а систематска истраживања и упоредна конзервација почели су од 1957. и у континуитету трају до данас. До сада је регистровано и истражено 85 локалитета. Антички град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих су утврђени: царска палата, хиподром, терме, хореум, трговачки и занатски центар, некропола и други објекти са многобројним покретним налазима, каменом пластиком, епиграфским споменицима и саркофазима. Остаци царске палате, део житнице и остаци храма Св. Димитрија конзервирани су као саставни делови савремених грађевина.
Сирмиум, Сремска Митровица, О Сремска Митровица
СИРМИУМ – Сремска Митровица, тј. Сирмиум, урбанистичким планом захвата ширу градску и приградску територију Сремске и Мачванске Митровице. Неколико архитектонско-урбанистичких комплекса је стављено под заштиту Закона и конзервирано. Сирмиум се због повољног топографског и стратешког положаја, ширине простора за насељавање и плодног залеђа развио у један од најзначајнијих римских градова у Југославији. Изграђен на месту ранијег домородачког насеља, племенског центра, Сирмиум је израстао у град који је имао водећу улогу у војно-политичком и друштвено-економском живоу римске провинције Паноније, а у ширем смислу и римског царства. Град се развијао са архитектонско-урбанистичким обележјима раничарског града и културног слоја од I века до краја VI века н.е. Сирмиум је био административни центар провинције Паноније Секунде, једна од главних војних база за одбрану дунавске границе, повремена царска резиденција и епископско седиште у ранохришћанском периоду. Дугогодишња систематска археолошка истраживања потврдила су податке из античких извора који описују Сирмиум као веома значајан град опасан бедемима и шанчевима, са водоводом, канализацијом, царском палатом, храмовима, трговачким занатским центром. Очуваност споменичког фонда на градској територији Сирмијума представља не само научне већ и просторне вредности са културно-просветном и туристичком наменом.
1993-12-22
Сремска Митровица
Сремска Митровица
Сремска Митровица
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN107
АН 107
exceptional
Жидовар
Жидовар
Жидовар
Жидовар
Жидовар, познат као келтски оппидум, налази се на источној граници Делиблатске пешчаре, односно на ивици лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван слива реке Караш. Налазиште се састоји од две зоне: фортификационог дела и подграђа које се пружа дуж ивице лесне терасе. Веза између њих остварена је путем рампе која је природна формација. Поред фортификационог система, откривени су и делови архитектуре са обиљем покретних археолошких налаза из разних периода насељавања овог простора. Значај локалитета обезбедио је латенски културни слој са архитектонским остацима. Најстарији откривени културни слој припада периоду земљорадничких култура (неолит). Поред многобројног керамичког материјала и архитектонских остатака, пронађено је и оруђе од камена, костију, јелењег рога и метала. Велике количине металне згуре нађене на простору Жидовара указале су да су се Келти бавили прерадом руде. Доминантан положај над околином, утврђено насеље палисадом и сухозидом као и аналогије са другим келтским насељима потврђују Жидовару карактер оппидума. Археолошка истраживања вршена су 1948. и 1949, а обновљена 1996.
Археолошки локалитет "Жидовар" код Орешца, О Вршац
“Жидовар” код Орешца налази се на источној граници Делиблатске пешчаре, у непосредној близини насељеног места Орешац, заправо на ивици лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван слива реке Караш. Први помен овог налазишта налазимо у прегледу “Земљаних градова” у Банату које је за Конгрес археолога у Будимпешти израдио Флорис Ромка 1871. године. Топографски ово налазиште се састоји од две зоне – издвојени фортификациони део и околно подграђе. Подграђе се пружа дуж ивице лесне терасе од које је издвојен утвђени део насеља. Веза између утврде и подграђа остварена је путем рампе која је природна формација али свакако обликована људском активношћу. На овај начин обезбеђен је отежан приступ делу насеља на доминантном природном узвишењу које је од великог значаја у односу на околину. Резултати ископавања, спроведених од стране Филозофског факултета у Београду 1948/49. године, потврдили су изузетан значај овог археолошког налазишта. Откривени су делови архитектуре и фортификационог система са обиљем покретних археолошких налаза из раних периода насељавања на овом простору. Прворазредни значај овог локалитета обезбедио је латенски културни слој са археолошким остацима, но веома значајан је и његов бронзанодобни слој. Поред тога откривени су остаци покретног материјала који се по својим карактеристикама приписују периоду земљорадничких култура (неолит). Основано се претпоставља да је на овом простору било и средњовековно насеље.
1993-12-22
Орешац
Вршац
Орeшац
ПАНЧЕВО
zzskp
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
sr:Жидовар
Q3594438
22
2
AN108
АН 108
exceptional
Гомолава
Гомолава
Гомолава
Гомолава
Вишеслојно археолошко налазиште Гомолава налази се на левој обали Саве, у близини Хртковаца. То је насеље типа "тел", на коме су забележени хоризонти становања из касновинчанског, енеолитског, раног бронзаног и гвозденог доба. Прва ископавања вршена су 1904, а од 1953. до 1985. обављена су систематска археолошка истраживања. Прво насеље образовано је током млађег неолита, а чиниле су га велике куће правоугаоних основа које су грађене од дрвета и глине. Насеље је страдало у пожару; на његовим остацима подизали су своја станишта досељеници сопотско-ленђелске културе, а потом и заједнице баденске, костолачке и вучедолске културе. У бронзаном добу носиоци ватинске и белегишке културе образовали су насеља од трошних, полуукопаних колиба. Током старијег гвозденог доба племе, пореклом са истока, живи у скромним колибама. Доминантни хоризонти су из млађег гвозденог доба. У њима су откривене куће грађене од плетера и лепа и велики број керамичких пећи и јама са богатим аутохтоним материјалом и италским импортом. У подножноју Гомолаве је велика римска некропола. Од XII до XV века на Гомолави се налазила сеоска некропола са гробљанском црквом. У 2017. и 2018. приликом уређења обалоутврде у Хртковцима, археолошко налазиште заштићено је конструкцијом са габионима. Такође, обављена су и заштитна ископавања северно од Гомолаве, на потесу Градина.
Археолошки локалитет "Гомолава" код Хртковаца, О Рума
Гомолава код Хртковаца – Вишеслојно археолошко налазиште “Гомолава” налази се на обали Саве у непосредној близини насељеног места Хртковци. Прве информације о овом изузетно значајном археолошком налазишту потичу са почетка XX века. Повереници Археолошког музеја из Загреба, после прикупљања богатих праисторијских археолошких налаза које су воде Саве излокале, извршили су 1904. године мала сондажна истраживања. До првих систематских заштитних археолошких радова требало је да протекне готово пола века. Ископавања у организацији Војвођанског музеја обављана су у периоду од 1965. године. Очигледно је да налазиште “Гомолава” представља једно од ретких насеља типа “тел” са значајном акумулацијом несеобинских и других остатака на једном релативно малом простору која се исказује у моћном културном слоју дебљине и преко 7 метара. Ово говори о изванредном стратешком положају “Гомолаве” и о њеном значају у разним прошлим периодима насељавања не само доњег Срема. Нађени су остаци стамбених и пратећих економских објеката из разних временских периода, као и делови некропола. Резултати дуготрајног и комплексног система истраживачког рада утврдили су постојање бројних хоризоната становања на овом месту. Подела релативног хронолошког редоследа извршена је у осам основних етапа са издвојеним подфазама (“Гомолава I-VIII, у питању су насеља од касновинчанског, преко енеолитског, ранобронзанодобног, гвозденодобног, римскопровинцијског до средњовековног насеља). Континуитет живљења на овом локалитету обухвата културни распон од прелаза неолита у енеолит па све до средњег века, у свеукупном трајању од око 6 хиљада година.
1993-12-22
Хртковци
Рума
Хртковци
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN109
АН 109
exceptional
Челарево
Чибска шума
Челарево
Чибска шума
Археолошки локалитет се налази на алувијалној тераси удаљеној 500 м од леве обале Дунава, на некадашњем потесу Чибска шума код данашњег места Челарева. Заштитним археолошким ископавањима започетим 1972. године, због уништавања локалитета радом локалне циглане, истражено је око 650 гробова који су процентуално мали део великог раносредњовековног гробља, прецизније опредељеног у крај VIII и прве деценије IX века. Најважнија карактеристика челаревског гробља је што су у њему истовремено сахрањивани припадници три различите популације. Народ шаманистичког веровања је своје покојнике полагао у правоугаоне раке са равним дном, са или без сандука. Код ногу сахрањених остављане су керамичке посуде са храном или пићем за прве дане очишћења умрлог. Посебну групу чине коњанички гробови у којима је уз покојника, опремљеног богатим кожним појасом, сахрањен и коњ жртвован у ритуалу. Поред коња је била опрема за јахање, која се састојала од седла и богато украшеног оглава. У Челареву су посебно значајни гробови са нишама који припадају носиоцима културе јудаизма. Они су обележени уломцима римских опека на којима је накнадно урезивана седмокрака светиљка (менора), а понекад уз њу етрог и лулав. Ретки натписи на опекама прочитани су као Јехуда или Јахве и Израел. Оправдано је закључено да се ради о оним припадницима хазарских племена који су примили јудаизам и после грађанског рата побегли са Крима у панонску земљу. Словенска популација је своје покојнике сахрањивала у гробовима чије раке су плитко укопаване, а прилози су веома скромни. Треба подвући и налаз словенске урне. Највећи део великог гробља је опљачкан. Јужно од њега, по ивици лесне греде, у дужини од 4 км простирало се насеље. Осим полуукопаних кућа, у њему је истражена и једна златарска радионица.
Археолошки локалитет Чибска шума, Челарево, О Бачка Паланка
Археолошки локалите на потезу Чибска шума код Челарева налази се на благо узвишеној алувијалној тераси удаљеној од леве обале Дунава око 0,5 км. Годинама је девастиран коришћењем земље за израду опеке. На локалитету је констатована некропола из доба Сеобе народа и датује се у период II аварскох каганата (VII-VIII век.) Досадашњим истраживањем откривени су бројни разноврсни гробни прилози и прикупљени драгоцени антрополошки подаци као и подаци о начину сахрањивања.
1993-12-22
Челарево
Бачка Паланка
Челарево
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
sr:Аварска некропола у Челареву
Q3485406
22
2
AN11
АН 11
Рамадан
Рамадан
Археолошко налазиште Рамадан налази се 200 метара јужно од села Вишњица. На основу богатих површинских налаза керамике, новца, као и профила зидова кућа који су видљиви у усеку пута, Музеј града Београда је 1964. године вршио пробна археолошка ископавања у непосредној близини Рамадан чесме. Констатовани су остаци богатог римског насеља са културним слојем дебљине 1.5 m. Насеље је констатовано на површини од око 800 m. Откривени су зидови двеју кућа, који иду до дубине 1.37 m. У слојевима, поред остатака стамбене архитектуре, нађен је и разноврстан пратећи материјал – остаци тегула, фрагменти керамике, делови гвоздених предмета (брава, секира и сл.), прстења и други остаци предмета материјалне културе. На основу налаза новца, ово римско насеље може се датовати у време од II до IV века н. е. Културни слојеви римског насеља на локалитету Рамадан садрже материјал који је од велике важности за проучавање римске материјалне културе на београдском подручју, а посебно за проучавање римског лимеса.
Рамадан, О Палилула, Београд
1981-08-19
Београд
Палилула
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Рамадан
Q16511352
22
2
AN110
АН 110
great
Tурски Шанац
Земљано утврђење "Турски шанац"
Tурски Шанац
Земљано утврђење "Турски шанац"
Келтски опидум са релативно добро очуваним земљаним бедемом, налази се на левој обали Дунава, северно од Бачке Паланке, на потесу „Обрве“. Прстенасто земљано утврђење, пречника бедема око 5 м и висине 1,80 м, захвата површину од 19 ха, са оштећењем на северном делу насталим просецањем летњег пута, а на западној страни ископом и одвозом земље. Године 1970. извршена су сондажна истраживања мањег обима којима је утврђен начин градње бедема и констатовани остаци полуземуничког насеља у оквиру бедема. Анализа покретног археолошког материјала датовала је утврђење у касно латенско доба, односно у I век пре нове ере. Социјално економске промене настале у то време довеле су до појаве утврђених насеља протоурбаног карактера. Економска и социјална функција опидума код Бачке Паланке, била је потреба да концентрише становништво за производњу и размену робе, а доминирајући положај утврђења у равници поред Дунава, указује на његов значај у војно политичком смислу.
Земљано утврђење "Турски шанац", Бачка Паланка, О Бачка Паланка
1995-02-24
Бачка Паланка
Бачка Паланка
Бачка Паланка
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
sr:Турски Шанац
Q12760288
22
2
AN111
АН 111
great
Градина
Градина код Новог Раковца
Градина
Градина код Новог Раковца
Локалитет „Градина“, споменик културе и археолошко налазиште, смештен је на узвишењу званом Градина, на потезу Стручица у Новом Раковцу. Најстарији подаци о насељавању овог простора потичу из старијег гвозденог доба када је на овом месту постојало земљано утврђење –градина. У касноантичкомпериоду, на истој локацији, подигнуте су грађевине вероватно сакралног карактера. Следећу фазу континуитета живљења на овом месту, откривену дугогодишњим систематским заштитним археолошким истраживањима, представља романичка тробродна базилика у оквиру утврђеног манастирског комплекса. После најезде Татара и рушења, на остацима романичке базилике, уз употребу грађевинског материјала и фрагмената архитектонске пластике старије грађевине, подигнута је готска црква са пратећим објектима да би се у предтурском периоду манастирски комплекс доградњама и ојачањем одбрамбених зидова претворио у утврђење. Дуг хронолошки распон живота споменика, са очуваним грађевинским фазама од XI – XV века, стилске карактеристике архитектуре, богатство архитектонске пластике која повезује висок уметнички домет, као и културно-историјска улога овог манастирског комплекса дају му посебно место у споменичком фонду средњевековне архитектуре.
Градина код Новог Раковца, Нови Раковац, О Беочин
Локалитет „Градина“, споменик културе и археолошко налазиште, смештен је на узвишењу званом Градина, на потезу Стручица у Новом Раковцу. Најстарији подаци о насељавању овог простора потичу из старијег гвозденог доба када је на овом месту постојало земљано утврђење –градина. У касноантичкомпериоду, на истој локацији, подигнуте су грађевине вероватно сакралног карактера. Следећу фазу континуитета живљења на овом месту, откривену дугогодишњим систематским заштитним археолошким истраживањима, представља романичка тробродна базилика у оквиру утврђеног манастирског комплекса. После најезде Татара и рушења, на остацима романичке базилике, уз употребу грађевинског материјала и фрагмената архитектонске пластике старије грађевине, подигнута је готска црква са пратећим објектима да би се у предтурском периоду манастирски комплекс доградњама и ојачањем одбрамбених зидова претворио у утврђење. Дуг хронолошки распон живота споменика, са очуваним грађевинским фазама од XI – XV века, стилске карактеристике архитектуре, богатство архитектонске пластике која повезује висок уметнички домет, као и културно-историјска улога овог манастирског комплекса дају му посебно место у споменичком фонду средњевековне архитектуре.
1995-02-24
Раковац
Беочин
Нови Раковац
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
AN112
АН 112
great
Калакача
Калакача код Бешке
Калакача
Локалитет Калакача се налази на десној обали Дунава, у атару села Бешке, на делу великих клизишта са неколико нивоа лесних тераса. Обухвата површину од 1.2квкм. Откривено праисторијско насеље са неколико надземних правоугаоних кућа које су имале дрвену конструкцију. Око кућа су пронађени објекти економског карактера, оставе и силоси. На истраженом делу насеља откривен је укупно 151 објекат различите намене што указује на интезитет насељености. Културни слој богат је керамичким посудама које су украшене жљебљеним орнаментима и "S" урезима. Већи број пратећих економских објеката указује на развијеност земљорадње. Остеолошке анализе потврђују гајење животиња као и бављење ловом. Насеље припада културама раног гвозденог доба нашег Подунавља (I фаза Белегиш-Иланџа и Гава група) и живот на њему траје од X до средине VI века пре н.е. Припадајућа некропола није убицирана. Заштитна археолошка истраживања вршена су од 1972. до 1974, јер је локалитет био угрожен изградњом аутопута Нови Сад - Београд.
Калакача код Бешке, Бешка , О Инђија
1995-02-24
Бешка
Инђија
Бешка
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RZZSK
22
2
AN113
АН 113
great
Чарнок
Земљано утврђење "Чарнок" код Врбаса
Чарнок
Земљано утврђење "Чарнок" код Врбаса
Келтски опидум са најбоље очуваним земљаним бедемима налази се са десне стране пута Врбас – Бачко Добро Поље, удаљен 2,5 км од пута на месту званом Чарнок. Утврђење је димензија 120 x 190 м, ширине бедема са спољним јарком око 30 м, док је очувана висина око 3 м. припада типу утврђења која су Келти подизали у Подунављу у II веку пре нове ере и која су у почетку коришћена као трговачки и занатски центри, да би у I веку п.н.е. у време када опада келтска моћ имали искључиво одбрамбену функцију. У унутрашњости овог утврђења констатовани су у простору уз бедеме стамбени објекти са силосима за храну и занатске радионице, а у средишњем делу је био простор – трг на коме се одвијала размена материјалних добара. Ван бедема Чарнока, са источне стране, утврђено је постојање једнослојног равничарског насеља које је егзистирало у мирнодопским условима.
Земљано утврђење "Чарнок" код Врбаса, Врбас, О Врбас
1995-02-24
Врбас
Врбас
Врбас
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
AN114
АН 114
great
Кастелум Онагринум
Археолошко налазиште Цастеллум Онагринум код Бегеча
Кастелум Онагринум
Castellum Onagrinum код Бегеча
Остаци античког утврђења са пристаништем (Castellum Onagrinum) налазе се на левој обали Дунава, у насељу Бегеч, на потезима Кува и Ацке. Подигнуто је крајем III века као део утврђеног контралимеса, насупрот утврђењу Bononia (Баноштор). Мања археолошка ископавања обављена су 1902, док су истраживањима 1967. и 1974-75. откривени делови јужног бедема, куле и темељне стопе делова пристаништа на обали Дунава. На јужној страни комплекса налази се касносредњовековна некропола и гробови из доба сеобе народа, а на претпостављеном северном бедему сарматска некропола. Приобални део утврђења прекривен је 1965. одбрамбеним насипом за заштиту од поплава. На преосталој површини на основу конфигурације терена могу се уочити трагови бедема и других грађевина у оквиру утврђења.
Castellum Onagrinum код Бегеча, Бегеч, О Нови Сад
1995-02-24
Бегеч
Нови Сад
Бегеч
ОПШ. Н.САД
zzskns
Завод за заштиту споменика културе Нови Сад
Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада
RGZ
22
2
AN115
АН 115
great
Хумка код Варцалове воденице
Хумка код "Врцалове воденице"
Хумка код Варцалове воденице
Хумка код "Варцалове воденице"
Локалитет Хумка код Врцалове воденице, на потесу Старе кудошке ливаде, удаљеном 2 км од Руме, мање је природно узвишење на коме се налази средњовековна некропола са, вероватно, гробљанском црквом. Због изградње ауто-пута кроз Срем 1983. спроведена су заштитна археолошка ископавања којима је истражена површина од 500квм. На некрополи се сахрањивало локално становништво које је припадало словенском етносу. Сахрањивање је вршено на целој површини узвишења, континуирано од краја X до друге половине XV века. Откопано је 236 гробова у којима је сахрањено 267 индивидуа. Током X-XII века покојници су полагани у сасвим једноставне гробне раке, које су у истраживањима тешко уочаване. Гробови из каснијих периода углавном су формирани од насатично постављених римских опека, имитирајући конструкцију сандука. Оријентација је запад-исток, са мањим одступањима. Откривен је и велики број поремећених скелета (278). Ова појава објашњава се одсуством трајних надземних обележја гробова. На врху узвишења је, по мишљењу истраживача, током друге половине XII века подигнута гробљанска црква. Црква је у основи ширине 8,40м, а била је оријентисана приближно у правцу југозапад-североисток. Темељи су начињени од ломљеног камена и кречног малтера, уз секундарно коришћење римских опека.
Хумка код "Варцалове воденице", Рума, О Рума
1995-12-08
Рума
Рума
Рума
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN116
АН 116
great
Градиште
Археолошки локалитет "Градиште"
Градиште
Локалитет Градиште налази се на ободу атара села Иђош, око 7 км удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је, са прекидима, од периода средњег неолита до средњег века. У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере) и ране винчанске културе. Следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 m , које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере). На југозападном делу језичка направљено је током времена телоидно узвишење, које се уздиже 3-4 m, површине 60х70 m. Део локалитета чини и равни издужени део који се протеже правцем југозапад-североисток, између телоидног дела и остатака земљаног бедема бронзанодобне фортификације. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне).
Археолошки локалитет "Градиште", Иђош, О Кикинда
1995-12-08
Иђош
Кикинда
Иђош
СУБОТИЦА
mzzsks
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица

RZZSK
22
2
AN117
АН 117
great
Град
Археолошко налазиште "Град"
Град
Археолошко налазиште "Град"
Праисторијски град Дупљаја налази се 1,5км југозападно од села Дупљаја, код Беле Цркве. То је узвишена лесна тераса троугаоног облика, чија је површина око 6ха. Са северозападне стране се стрмо спушта према долини реке Караш. Кустос Националног музеја у Мађарској Ф. Ромерје 60-их година прошлог века открио Дупљају. Град је вишеслојно насеље из касног бронзаног доба. Врло је сличан праисторијском граду Дренкова у Мађарској, који несумњиво припада истом периоду. Са локалитета Дупљаја потичу двоја чувених култних колица од печене земље. То су кола у виду двоколице, са примитивно приказаним божанством на њима. Двоколица и божанство су орнаментисани урезивањем концентричним круговима и паралелним линијама испуњеним белом бојом (инкрустација). Локалитет је веома оштећен и врло мало истраживан. Мања сондажна ископавања вршена су 1972. године (4 сонде). Том приликом пронађена је керамика која припада ватинској културној групи, као и словенска некропола из XI-XII века. У средњем веку овде се налазио град Караш, седиште Мађарске током XII столећа. Град, унутар кога су откривени остаци цркве, био је опасан сувим ровом. Имао је неколико некропола, датованих од XI-XII до XV века. Пронађена је и велика остава, углавном мађарског и енглеског новца (око 1.000 комада) с почетка XII века. Од 2002. године обављају се систематска истраживања захваљујући којима је постао познат овај велики средњовековни комплекс, са централним утврђењем саграђеним на доминантном ободу лесне терасе изнад старе обале Караша, око кога су се развијала пратећа насеља. Величина налазишта (утврђеног Града, Предграђа и Подграђа), постојање више цркви и покретни налази, сведоче о изузетном значају овог места у коме се могло налазити и средиште неке веће области тог времена. Утврђење је било у функцији до велике монголске најезде 1241. године, након чега унутар његових бедема живот више није обнављан.
Археолошко налазиште "Град", Дупљаја, О Вршац
1995-12-08
Дупљаја
Бела Црква
Дупљаја
ПАНЧЕВО
zzskp
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Завод за заштиту споменика културе Панчево

RGZ
sr:Град (Дупљаја)
Q12750392
22
2
AN118
АН 118
great
Михаљевачка шума
Археолошко налазиште "Михаљевачка шума" код Чортановаца
Михаљевачка шума
Археолошко налазиште "Михаљевачка шума" код Чортановаца
Касноантичко утврђење налази се у атару Чортановаца, на десној обали Дунава, на потесу Михаљевачка шума, локалитет Просјанице. Приликом сондажних ископавања 1956. као и 1961-62, на југоисточном делу утврђења истражена је кружна кула пречника 13 м и дебљине зидова 1,20м, очуване висине око 3м. Грађена је од камена са неколико редова опека. Кула је конзервирана. Откривен је део бедема који се пружа ка северу и западу. Покретни материјал указује да је утврђење подигнуто у IV веку. Антички назив није познат. Заштићен је само простор на којем се налази утврђење, док су у околини констатовани велика римска некропола, остаци виллае рустицае као и средњовековно насеље и некропола. Овај локалитет је чувен по оставама римског и средњовековног новца. Најзначајнија је остава римског новца тешка 150 кг, која је пронађена 1932. и чува се у Народном музеју у Београду.
Археолошко налазиште "Михаљевачка шума" код Чортановаца, О Инђија
1995-12-08
Чортановци
Инђија
Чортановци
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN119
АН 119
great
Црквине
Археолошки локалитет "Црквине" код Хоргоша
Црквине
Остаци некадашње црквице налазе се у близини данашњег Хоргоша на песковитом терену, западно од села. Рушевине су случајно отркивене приликом грађевинских радова 1964. године, а заштитна ископавања вршили су стручњаци из Градског музеја Суботица. Ископани су темељи мале сеоске цркве дужине 17.90 m и ширине 7.60 m, оријентације приближно исток-запад. Према својим архитектонским одликама црква спада у романски стил, међу типове цркава са равном апсидом. Фундирана је на следећи начин: прво је постављен слој црне земље, на њега су положили слој суво везаног камења. Изнад тога је следио опет слој набијене црне земље, па поново слој камења. Патос цркве није констатован. Око цркве је нађено 15 гробова, али је већина приликом грађевинских радова била уништена. Прилога је било само у два случаја: једна дијадема и један новчић Јаноша Хуњадија. На основу новца, који је нађен у гробу међу рушевинама дало се утврдити да је црква порушена од стране Татара 1241. године. Мали број гробова упућује да је црква порушена непосредно после изградње.
Археолошки локалитет "Црквине" код Хоргоша, О Кањижа
1995-12-08
Хоргош
Кањижа
Хоргош
СУБОТИЦА
mzzsks
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица

RZZSK
22
2
AN12
АН 12
Дубочај
Дубочај
Археолошки локалитет Дубочај налази се у атару Гроцке, два километра удаљен од насеља, на десној страни пута Београд – Смедерево. Идентификован је као Mutatio ad sextum milliate и према римским итинерерима, налазио се на шестој римској миљи од Tricorniuma (Ритопек), са којим је служио као заштита пута Сингидунум – Виминацијум. Приликом систематских археолошких ископавања 1963. и 1964. године откривени су, с једне стране, архитектонски споменици из периода од II до III века, солидне градње, са остацима рељефа и ситне камене пластике, са јаким траговима пожара. С друге стране, нађени су објекти лошије градње, на основу пронађеног новца датовани у IV век. Наведене чињенице, као и покретни материјал, указују на коришћење земљишта као континуалног привредног басена. На истом локалитету откривени су, први у Србији, остаци ville rustice. Откривена римска гробница везује се за познату гробницу у Брестовику. Сви ови налази од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем подручју Сингидунума. На локалитету је откривено и неолитско насеље старчевачке културе.
Дубочај, Гроцка, О Гроцка
1981-08-19
Гроцка
Гроцка
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Дубочај (археолошки локалитет)
Q16511343
22
2
AN120
АН 120
great
Матејски брод
Археолошко налазиште "Матејски Брод"
Матејски брод
Археолошко налазиште "Матејски Брод"
Налази се североисточно од Новог Бечеја, на самој обали некадашњег речног корита Малог Бегеја. На Матејском Броду прати се континуитет прерастања из насеља старчевачке у рановинчанску културу, изнад које се формирало станиште позне протопотиске и потиске културе. Највећи значај локалитета представљају етапе изградње надземних објеката. Откривене су неолитске куће правоугаоног облика, изграђене од масивних греда, са подницом и потпатосницом. Имале су, углавном две просторије и, вероватно, двосливни кров. Остаци зидова и подова показују да су облице и талпе биле облепљене иловачом, а користиле су се као основни материјал за изградњу. Овде нису откривени трагови ровова или јама у које су стављани потпорни или носећи стубови, као што је случај у насељима винчанске културе. На основу импорта винчанско-плочничке керамике нађене у једној кући, млађи стамбени хоризонт у Матејском Броду би могао да се датује у развијену винчанско-плочничку фазу. Орнаментика на судовима је типична за потиску културу. Заступљени су урезани угласти и мотиви меандра. Седећа фигура са судом у руци, која представља земљорадничко божанство, припада групи ретких неолитских идола. Прва систематска истраживања обављена су 1949-1952, а настављена од 1962. године.
Археолошко налазиште "Матејски Брод", Нови Бечеј, О Нови Бечеј
1995-12-08
Нови Бечеј
Нови Бечеј
Нови Бечеј
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

RGZ
sr:Матејски брод
Q12755039
22
2
AN121
АН 121
great
Локалитет у Гргуревцима
Археолошки локалитет "Остаци манастира Св. Гргура"
Локалитет у Гргуревцима
У центру Гргуреваца налази се подземна грађевина са сводом, правоугаоне основе, оријентације север-југ. Објекат је саграђен од правилно клесаних тесаника. Северни и јужни зид имају по једну нишу са профилисаним луком. Испод врата са надвратником, на северном зиду поред нише, пронађен је праг. Под просторије углавном је очуван, а састоји се од набоја преко кога су биле постављене дрвене даске. На своду је отвор за вентилацију. Од покретних налаза, сем керамике која припада турском периоду, пронађене су животињске кости и предмети од гвожђа (клинови и потковице). Северни и источни део грађевине нису испитани. Народно предање везује име места за Гргура. Археолошка ископавања и превентивна заштита извршени су током 1978. и 1980.
Археолошки локалитет "Остаци манастира Св. Гргура", Гргуревци, О Сремска Митровица
1997-12-30
ID  Lvl0
node
Гргуревци
Сремска Митровица
Гргуревци
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

Остаци манастира Светог Гргура
2
AN121
great
RZZSK
sr:Локалитет у Гргуревцима
Q16086860
22
2
AN122
АН 122
great
Градина на Босуту
Археолошки локалитет "Градина на Босуту"
Градина на Босуту
Локалитет Градина налази се у атару села Вашице код Шида, на левој обали Босута. Својим положајем и висином доминира околним тереном. Резултати досадашњих истраживања показали су да се ради о вишеслојном праисторијском насељу следеће хронолошко-стратиграфске слике: неолит - насеље сопотско-ленђелске културе; енеолит - култура Болерас Чернавода II; рано и средње бронзано доба - винковачка и ватинска култура; старије гвоздено доба - материјал босутске културе са три развојне фазе; млађе гвоздено доба - насеље Скордиска. Вертикална стратиграфија досеже дебљину око 6 m. У оквиру старијег гвозденог доба (које је стратиграфски заступљено на 3,15 m) издвојена је босутска културна група. Током овог раздобља грађене су надземне куће са подницама формираним од неколико слојева барске глине, које су потом глачане. Основе пећи и већих огњишта фундиране су керамиком и другим материјалом. У средњем веку на мањем делу Градине налазила се некропола, а око локалитета формирало се касносредњовековно насеље. Археолошка истраживања овог налазишта вршена су у две етапе: током 1964/65. и између 1975-88. године. Данас је Градина оштећена изградњом савременог пута Батровци - Шид.
Археолошки локалитет "градина на Босуту", Вашица, О Шид
1997-12-30
Вашица
Шид
Вашица
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RZZSK
22
2
AN123
АН 123
exceptional
Тителски плато
Калварија – Тителски брег
Тителски плато
Калварија – Тителски брег
Током дужег низа година откривају се појединачни археолошки предмети на месту званом „Калварија“ на источном крају платоа Тителске висоравни, непосредно изнад Титела. Поред појединих налаза покретног археолошког материјала, на крајњем источном делу висоравни налази се једно прстенасто утврђење са одбрамбеним ровом који је очуван више од 2/3. Пречник овог утврђења износи око 150 м и према делимичним оштећењима површинског слоја (хумуса) може се закључити да је утврђење било опасано бедемом од камена и кречног малтера што се на неколико места јасно види. Приликом копања рова за водовод на Калварији и темеља за изградњу великог резервоара за водовод, пречника 14 м откривен је маја 1968. године веома интентиван културни слој. Наиме, темељ за изградњу резервоара ископан је унутар самог прстенастог утврђења, дубок 3 м. Око 2,5 м овог слоја припада средњевековном шуту, док је преосталих 50 цм припадало праисторијским културама. Копањем пробне сонде у оквиру темеља резервоара утврђено је постојање моћног праисторијског слоја, око 3,5 м дебљине што заједно са средњевековним слојем износи око 6 м. На основу прикупљеног површинског материјала са депоније ископане земље наведених инсталација водовода, као и материјала до кога се дошло пробним сондирањем, утврђено је постојање следећих културних слојева у оквиру прстенастог утврђења: касни средњевековни, сарматски, латенски, халштатски, бронзанодопски и енеолитски слој. Дебљина ових слојева је знатна, лоше и непотпуно је испитан најстарији слој - неолитски који је само делимично откривен јер је због дубине и околности рада истраживање најнижих стадијума морало бити прекинуто на 6 м дубине. Несумљиво је постојање неолитског слоја на овом локалитету, али за сада је сигурно постојање млађег неолита. На основу положаја локалитета који доминира околним тереном на ширем подручју Бачке, Баната и Срема, може се закључити да је на ушћу Тисе у Дунав ово место увек било погодно и важно за насељавање и утврђивање што уосталом, потврђује и богатство културног слоја који је овде откривен.
Археолошки локалитет "Калварија" код Титела, (Тителски плато), О. Тител
На месту званом “Калварија”, на источном крају платоа Тителске висоравни, непосредно изнад града Титела, током дужег низа година откривени су појединачни археолошки предмети. Поред тих налаза, на крајњем источном делу висоравни налази се једно прстенансто утврђење са одбрамбеним ровом који је очуван више од 2/3. Пречник овог утврђења износи око 150 м и према делимичним оштећењима површинског слоја оже се закључити да је утвђење било опасано бедемом од камена и кречног малтера, што се на неколико места јасно види. Обрушавањем северне обале висоравни, према Тиси, оштећена је североисточна периферија утврђења и на том делу спољни зид бедема је откривен на неколико места. Према конфигурацији терена може се закључити да овакав зид – бедем постоји на целом очуваном обиму утврђења. Сондажним ископавањима која су изведена 1968. и 1969. године унутар утврђења, констатовано је постојање културног слоја дебљине око 6 м и то средњовековни слој дебљине 2,5 м и праисторијски слој дебљине 3,5 м. На основу прикупљеног материјала утврђено је постојање следећих културних слојева: касни средњевековни, сарматски, латенски, халштатски, бронзанодобни и енеолитски слој. На основу положаја локалитета који доминира околним тереном на ширем подручју Бачке, Баната и Срема, може се закључити да је на ушћу Тисе у Дунав ово место било увек погодно за насељавање и утврђивање, што показује и могућност културног слоја који је откривен. Сондажним ископавањима која су изведена 1968. и 1969. године унутар утврђења, констатовано је постојање културног слоја дебљине око 6 м и то средњевековни слој дебљине 2,5 м и праисторијски слој дебљине 3,5 м. На основу прикупљеног материјала утврђено је постојање следећих културних слојева: касни средњевековни, сарматски, латенски, халштатски, бронзанодобни и енеолитски слој. На основу положаја локалитета који доминира околним тереном на ширем подручју Бачке, Баната и Срема, може се закључити да је на ушћу Тисе у Дунав ово место било увек погодно за насељавање и утврђивање, што показује и моћност културног слоја који је откривен.
1997-12-11
ID  Lvl0
way
Тител
Тител
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Калварија
Тителски плато
2
AN123
exceptional
sr:Тителски плато
Q3391916
RGZ
sr:Тителски плато
Q3391916
22
2
AN124
АН 124
exceptional
Улпијана, римски муниципијум и ранохришћанско епископско седиште
Улпијана
Улпијана, римски муниципијум и ранохришћанско епископско седиште
Улпијана
Остаци римске и рановизантијске Улпијане заузимају површину од 35 hа, а налазе се на локалитету Градина поред данашње Грачанице. На овом вишеслојаном локалитету откривен је културни слој од 3,50 м . Бедеми римског града били су неправилне четвороугаоне основе.Северно и западно од града налазиле су се некрополе, а североисточно каструм квадратне основе. Оснивање града везује се за Трајанову владавину (98-118). Почетно мање рударско насеље прерасло је у град са статусом римског муниципија. Улпијана је рано постале седиште епископије; сабору у Сердици 343. године присуствовао је и њен епископ Македонијус. После Јустинијанове обнове средином 6. века град је назван Iustiniana Secunda. Град је потпуно разрушен у време аваро-словенских напада крајем 6. и почетком 7. века. Сондажним археолошким ископавањима, започетим 1953. (која су пратили конзерваторски радови), откривени су делови античке Улпијане: једнобродна базилика са криптом у северозападном делу насеља; остаци двеју терми; делови мозаичког пода неке грађевине; део стилобата античког храма; градска капија са кулама и почетак главне улице (cardo). На северној некрополи откривене су зидане гробнице, меморија са великим мермерним саркофагом и остаци подног мозаика са донаторским натписом.
Археолошко налазиште "Улпијана", Грачаница-Лапље село, О Приштина
Остаци античког града Улпијане налазе се око 9 км североисточно од Приштине, односно 1 км западно од манастира Грачанице у атару истоименог села. Град је највероватније у првом веку подигнут на остацима дарданског насеља, док је статус града добила у другом веку. Темељи утврђеног града простиру се на површини од 35,5 хектара док укупна површина са предграђем и каструмом, који се налазио на источном делу града обухвата површину од око 120 хектара. Прва археолошка истраживања Улпијане започета су 1953. године и са извесним прекидима трајала све до 1995. године. Досадашњим радовима су откривени слојеви од енеолитског периода па све до касне антике. Посебну пажњу привлаче монументални објекти из античког периода као што су Северна меморија, Северна капија, Јустинијанова базилика са комплексом грађевинских обејката. Зграда са мозаицима у јужном делу и др. Због значаја који ужива међу археолошким локалитетима Улпијана је проглашена спомеником од изузетног значаја.
1997-12-30
Грачаница
Приштина
Грачаница
ОПШ. ПРИШТИНА
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN125
АН 125
Остаци цркве и гробља у Пископовцима
Остаци цркве и гробља у Пископовцима
Налазиште је смештено у северном делу села, поред зграде Основне школе. Црква је једнобродна грађевина наглашено правоугаоне основе са припратом, наосом и полукружном апсидом на истоку. Црква је делимично укопана у земљу и засута каменом, па је њена спољашњост скинута. Зидови цркве, грађени притесаним каменом, очувани су до висине од 1,5 м, нарочито у североисточном делу. Трагови фреско-сликарства сачувани су у доњим партијама зидова у северном и јужном делу апсиде. На некрополи, која се развијала око цркве заступљени су надгробници облика крста и плоче без натписа и украса. Некропола се у народу назива Грчким/Римским гробљем. На парцелама испод цркве и некрополе изоравани су метални предмети и фрагменти керамике који указују на постојање насеља.
Остаци цркве и гробља у Пискуповцима, О Тутин
1999-01-15
Пископовце
Тутин
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN126
АН 126
Смолућска пећина
Смолућска пећина
Пећина се налази у селу Смолућа, изнад извора истоимене речице. Пећина је лако приступачна, окренута према северу и има мању платформу испред улаза. Сондажна археолошка истраживања обавио је Археолошки институт из Београда 1984‒1985. Истраживања су показала да је пећина била настањена током дугог временског периода. Старост културних слојева процењује се на 35000‒40000 година, а истраживања, иако малог обима, дала су много података о локалитету. По својим типолошким одликама кремене алатке из Смолућке пећине се могу определити у мустеријенску фазу средњег палеолита. Истраживањем Смолућке пећине утврђено је краткотрајно присуство човека и током каснијих епоха: енеолит, халштат. Поред значаја са археолошког становишта, Смолућка пећина је значајна и по налазима фауне која омогућава реконструкцију палеоеколошких и палеоклиматских прилика средњег палеолита.
Смолућке пећине, О Тутин
1999-01-15
Смолућа
Тутин
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN127
АН 127
Црквина у Тутину
Црквина у Тутину
Остаци манастирског комплекса налазе се један километар јужно од Тутина изнад леве обале потока Видрењака. У народу је очувано веровање да су цркву подигли краљеви Драгутин и Милутин. Комплекс је истраживан у периоду од 1979. до 1982 (Археолошки институт у Београду). Црква смештена на источној страни локалитета је једнобродна грађевина са апсидом на истоку. Припрата је нешто ужа од цркве и накнадно дозидана. На основу сличности са црквама рашке градитељске школе претпоставља се да је подигнута у другој половини XIII или првим деценијама XIV века. Монашки објекти су смештени на западној страни локалитета, а јужно и западно од цркве откривени су остаци обимног зида који је затварао простор манастирског комплекса. Око манастирске цркве се од XIII до XV века развијала некропола. Манастир је страдао у пожару крајем XVII века током аустријско-турских ратова.
Црквина у Тутину, О Тутин
1999-01-15
Жупа
Тутин
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN128
АН 128
Црква и гробље на Радишића брду
Црква и гробље на Радишића брду
На ободу Сјеничког поља, 2,5 км јужно од Сјенице, на Радишића брду смештени су остаци цркве у народу познате као црква Стеве Васовића. храм је једнобродна грађевина, делимично укопана, са припратом на западу и полукружном апсидом на истоку. Унутрашњост је била живописана. Црква се на основу аналогија датује у ХVII в. Некропола је смештена највећим делом са северне стране цркве. Надгробни споменици су делимично повађени и искоришћени за подизање оградног зида импровизоване порте. На основу прилога у гробовима закључује се да је сахрањивање на локалитету отпочело током друге половине XIV века, а настављено је и после подизања цркве и касније након њеног рушења.
Црква и гробље на Радишића брду, О Сјеница
1999-01-15
Рашића Брдо
Сјеница
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN129
АН 129
Неолитско насеље Лађариште
Неолитско насеље Лађариште
Локалитет се простире на високој речној тераси десне обале Западне Мораве у селу Врњци. Материјал откривен археолошким истраживањима сведочи да се насеље на овом простору развијало у току градачке и трајало до краја плочничке фазе винчанске културе, мада налази две зооморфне представе бика упућују и на постојање старијег насеља старчевачке културе. У културним слојевима пронађени су остаци стамбених објеката и отпдних јама. Куће су имале више просторија различитих намема. Покретан археолошки материјал (керамички судови, зооморфне и антрпоморфне фигурине) по стилским одликама припада јужноморавској варијанти винчанске културе.Посебност у овом насељу представља јака продукција алатки и оруђа од окресаног и глачаног камена. Грумење шљаке, које се уочавало на површини локалитета, нарочито у западном сектору, указује на могућност топљења метала. Шљака је пронађена само на површинском слоју. Током археолошких ископавања у непоремећеним културним слојевима, није било налаза шљаке. Археолошка истраживања обављена су у неколико кампања крајем осамдесетих година XX века у организацији Филозофског факултета у Београду и Центра за културу Врњачке Бање. Археолошко налазиште представља једно у низу најзначајнијих винчанских насеља у долини Западне Мораве.
Неолитско насеље Лађариште, Врњци
1999-01-15
Врњци
Врњачка Бања
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
sr:Неолитско насеље Лађариште
Q61134308
22
2
AN13
АН 13
Антички Таурунум
Антички Таурунум
Локалитет обухвата римско утврђење, цивилно насеље и некрополу. Антички Таурунум настао је на рушевинама келтског утврђења, на простору данашњег Гардошког брега. Око утврђења развиле су се canabae које се врло брзо шире и прерастају у богато насеље, захваљујући важним трговачким, сувоземним и воденим путевима. Таурунум постаје важно место у овом делу римске провинције Panonie Inferior. Као антички град, живео је и развијао се од I до VI века. Његов развој одвијао се у два смера – као војно утврђење типа кастела, у склопу римског лимеса, и седиште Дунавске флоте са пристаништем, и као трговачки центар. С обзиром на географски положај, био је изложен нападима и пљачкама варварских народа. Као и други антички градови, Таурунум је прерастао у средњoвековно насеље, најпре под именом Malevilla, а затим Земун. На подручју данашњег Гардошког брега и старог језгра Земуна годинама су налажени остаци римске материјалне културе (остаци фортификације, профане, култне и гробне архитектуре, епиграфски споменици, рељефи, оставе новца и други покретни материјал).
Антички Таурунум, Земун, О Земун
1981-08-19
Земун
Земун
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Таурунум
Q12759924
22
2
AN130
АН 130
Црквина у Горњој Рибници
Црквина у Горњој Рибници
Црквина у Горњој Рибници
Локалитет се налази у Горњој Рибници, на високој, десној обали реке Рибнице. Прва археолошка истраживања сондажног карактера изведена су у организацији Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 1968 (археолог О. Вукадин). Истраживања су била ограниченог карактера, отворене су свега три сонде како би се добили основни подаци о локалитету. Откривени су остаци грађевине (дим. 22 х 8 м), наглашено правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. Време настанка цркве није могло бити утврђено због ограничености ископавања. Власник имања је уништио део локалитета искрчивањем, те је бесповратно изгубљен део података о величини локалитета и његовом животу. Познато је да је власник нашао и златан ковани новчић, коме се губи сваки траг. На супротној обали реке уздиже се брдо Сатрвеник, на коме се налазе остаци утврђења, па оба налазишта треба посматрати у вези са живом рударском активношћу, која се у прошлости одвијала на планини Гоч.
Црквина у Горњој Рибници, О Краљево
1999-01-15
Рибница
Краљево
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
AN131
АН 131
Велика Градина
Велика Градина
Налазиште је смештено на узвишењу које доминира целим Сјеничким пољем, 10 км југоисточно од Сјенице. Утврђење је било опасано бедемом са јужне, источне и западне, док је са северне стране његова граница литица. На јужној, најприступачнијој страни, налази се истурена главна кула четвороугаоне основе, уједно једина кула утврђења. Истраживањима (Археолошки институт у Београду, Музеј у Расу) дефинисана су три културна хоризонта: касноантички (IV век), рановизантијски (VI век) и раносредњовековни (IX век). Утврђење је подигнуто са циљем одбране античког пута који је спајао источни део провинције Далмације са рудницима у долини ибра. Хоризонт IX века тумачи се династичким борбама у Србији и ратовима са Бугарском
Велика Градина, Врсјеница и Крће, О Сјеница
1999-01-15
Крће
Сјеница
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN132
АН 132
Локалитет Сигет Анка
Локалитет Сигет Анка
Археолоко налазиште Сигет Анка у насељу Рабе, општина Нови Кнежевац, је моћан тел (брежуљак) са археолошким остацима од раног бронзаног доба до пуног средњег века. За очекивати је и постојање старијих хоризоната, јер мања ископавања из 1890. и 1950. гoдине нису спроведена до стерилног слоја. Пробним ископавањима из 1890. године којима је руководио Рајзнер, ископане су две сонде, димензија 2x3 m, а откривени су делови бронзанодопских кућа као и седам гробова које је датовао у 10. век. По значају, локалитет представља значајну спону свим културама које су долазиле са истока моришким пролазом кроз Карпате, а као спона културама које су се шириле правцем север-југ дуж реке Тисе. Овај локалитет је од значаја за тумачење настанка, развоја и веза између ватинске и моришке културе и других култура карпатско-панонског басена у периоду раног, средњег и позног бронзаног доба. Oд 2017. године локалитет истражују стручњаци са Универзитета у Мичигену и Универзитета Винсконсин Ла Крос у сарадњи са Народним музејом Кикинда, Међуопштинским заводом за заштиту споменика културе Суботица и Градским музејом Сента.
Локалитет Сигет Анка, Рабе, О Нови Кнежевац
1999-01-20
Рабе
Нови Кнежевац
СУБОТИЦА
mzzsks
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица

RZZSK
sr:Локалитет Сигет Анка
Q97202487
22
2
AN133
АН 133
Остаци манастира Св. Ђорђа и средњовековне некрополе
Остаци манастира Св. Ђорђа и средњовековне некрополе
Локација у селу Мајдан у близини сеоског гробља се повезује са хришћанским манастиром Светог Ђорђа из легенде о светом Герхарду. У том тексту с почетка 14. века, анонимни писар говори о настанку манастира и о борби војсковође угарског краља Стефана I (997-1038) Чанада, против бугарског кнеза Ахтума. После више година истраживања на површини од 1500 mᵌ откривени су темељи три цркве оријентисане правцем исток-запад (олтари на истоку, улази на западу). Велика црква је датована у 11-12. век. Дужина цркве је око 23 m, али је апсида потпуно уништена каснијим пљачкањима. Археолошким истраживањима је доказано да је била изузетно великих димензија. На улазу је имала два звоника. Темељи друге, млађе цркве, са полигоналним светилиштем леже непосредно испод површине на дубини од око 30 cm. Црква је мањих димензија, а покретан археолошки материјал датује ову цркву у 13. век. У Мајдану је откривен и темељ зида којим су биле опасане цркве и стамбени објекти – делови конака. Темељи конака су били грађени техником трпанца. Такође, откривена је и некропола са 460 скелетних гробова на месту и преко 1000 гробова секундарно сахрањених покојника, која припада типичним некрополама белобрдске културе, односно, њеној млађој фази. Према прилозима и новцу нађеном у гробовима, гробље се датује у 11. и 12. век. Најчешћи прилози у гробовима су ‘С’ каричице, прстење од уплетене и тордиране жице, прстење од тракастог лима и огрлице. Новац у гробовима је највише налажен у устима покојника. Најчешће пронађени новац припада краљевима Саломону (1063-1074) Коломану (1095-1116) и Бели II (1131-1141).
Остаци манастира Св. Ђорђа и средњовековне некрополе, Мајдан, О. Нови Кнежевац
1999-01-20
Мајдан
Нови Кнежевац
СУБОТИЦА
mzzsks
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN134
АН 134
Источна римска некропола Сирмијума
Источна римска некропола Сирмијума
Источна римска некропола Сирмијума
Приликом испитивања терена у улици Октобарске револуције у Сремској Митровици, сонда 1 и проширене сонде су откили врло занимљиве значајне архитектонске остатке рано-хришћанске базилике из IV в.н.е. Базилика може, према нађеном натпису у једном гробу у оквиру ње, да се идентификује као базилика Св. Иринеја. Овај део претставља веома значајан налаз јер је то, поред делимичних остатака цркве у Мачванској Митровици из овог времена једина сачувана сакрална грађевина. У базилици и око ње формирала се некропола, релативно честа. Откривено је 12 гробова који припадају овом периоду и који дају три типа гробних конструкција IV в.н.е. У једној од ових гробница откривена је фреско декорација, а малтерна подлога за фреске нађена је у другим гробницама, као и фрагменти фресака нађених током ископавања индицирају да су и остале гробнице биле украшене фреско декорацијом која је уништена ранијим отварањима гробница. Фрагменти фресака нађени у базилици, као и део мозаичког пода, који вероватно припада поду базилике сведоче о значају овог објекта. Због наведених вредности ова локација је од значаја за даље испитивање, и евентуалне презентације споменика.
Источна римска некропола Сирмијума, Сремска Митровица, Ул.Октобарске револуције бр. 55-63, О.Сремска Митровица
Источна римска некропола Сирмијума Приликом испитивања терена у улици Октобарске револуције у Сремској Митровици, сонда 1 и проширене сонде су откили врло занимљиве значајне архитектонске остатке рано-хришћанске базилике из IV в.н.е. Базилика може, према нађеном натпису у једном гробу у оквиру ње, да се идентификује као базилика Св. Иринеја. Овај део претставља веома значајан налаз јер је то, поред делимичних остатака цркве у Мачванској Митровици из овог времена једина сачувана сакрална грађевина. У базилици и око ње формирала се некропола, релативно честа. Откривено је 12 гробова који припадају овом периоду и који дају три типа гробних конструкција IV в.н.е. У једној од ових гробница откривена је фреско декорација, а малтерна подлога за фреске нађена је у другим гробницама, као и фрагменти фресака нађених током ископавања индицирају да су и остале гробнице биле украшене фреско декорацијом која је уништена ранијим отварањима гробница. Фрагменти фресака нађени у базилици, као и део мозаичког пода, који вероватно припада поду базилике сведоче о значају овог објекта. Због наведених вредности ова локација је од значаја за даље испитивање, и евентуалне презентације споменика.
1999-12-27
Сремска Митровица
Сремска Митровица
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN135
АН 135
Хумка-тумул
Хумка-тумул
Хумка-тумул
Хумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради по појединачним гробовима или некрополама. нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време Сеобе Народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминацијеу Срему (XII – XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама и тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до ДОњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљивани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може препоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају. Тумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, посављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, који се овим предлогом предлажу за заштиту, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља. Имајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење као у диспозитиву, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација.
Хумка-тумул, Марадик, О.Инђија
Хумка - Тумул На месту званом Унка у Марадику налази се хумка на парцели Репаши Јанике, која је удаљена од села око 2.350 метара у правцу северозапада. Њен пречник је око 30 метара, а висина 4,5 метара. Приликом теренских истраживања на њој су установљени површински налази људских костију, док је на околним парцелама консатовано насеље које припада енеолиту (баденско-костолачка група) и вероватно старијем гвозденом добу. Хумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради по појединачним гробовима или некрополама. нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време Сеобе Народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминацијеу Срему (XII – XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама и тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до Дoњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљивани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може препоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају. Тумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, посављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, који се овим предлогом предлажу за заштиту, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља. Имајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење као у диспозитиву, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација.
1999-12-27
Марадик
Инђија
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN136
АН 136
Велика хумка-тумул
Велика хумка-тумул
Велика хумка-тумул
Велика хумка налази се око 1 км. југозападно од села на парцели Малетић Саве из Краљеваца, улица Железничка број 1. Пречник доњег платоа је око 70-80 метара а пречник горњег платоа 30-40 метара, висина хумке је 4-5 метара. На њеном врху налази се камен чија надморска висина износи 93 метра. У селу је сачувано веровање да је хумка настала када је Краљевић Марко на том месту истресао земљу са опанака. Рекогносцирањем терена установљени су површински налази костију, керамике и неколико бронзаних новчића,који припадају римском добу (I век нове ере). Око 100метара јужно пролазио је римски пут Сирмиум-Сингидунум, који је повезивао Италију са Цариградом. Хумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради о појединачним гробљима или некрополама. Нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време велике Сеобе народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминације у Срему (XII-XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама или тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до Доњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљавани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може претпоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају. Тумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, постављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља). Имајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење о заштити, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација.
Велика хумка-тумул, Краљевци, О. Рума
Велика хумка налази се око 1 км. југозападно од села на парцели Малетић Саве из Краљеваца, улица Железничка број 1. Пречник доњег платоа је око 70-80 метара а пречник горњег платоа 30-40 метара, висина хумке је 4-5 метара. На њеном врху налази се камен чија надморска висина износи 93 метра. У селу је сачувано веровање да је хумка настала када је Краљевић Марко на том месту истресао земљу са опанака. Рекогносцирањем терена установљени су површински налази костију, керамике и неколико бронзаних новчића,који припадају римском добу (I век нове ере). Око 100метара јужно пролазио је римски пут Сирмиум-Сингидунум, који је повезивао Италију са Цариградом. Хумке или тумули су вештачка узвишења, најчешће кружног облика, која су у праисторији коришћена за сахрањивање, било да се ради о појединачним гробљима или некрополама. Нека од њих су употребљавана за исту сврху и касније за време велике Сеобе народа (VII-VIII век н.е.) или у периоду мађарске доминације у Срему (XII-XV век), као што су показала археолошка ископавања тумула у Војки и Батајници. Најстарије хумке у Срему настале су у енеолиту и у ширем смислу припадају степској култури гробова јама или тзв. курган култури, која је била распрострањена од Волге до Доњег Дунава и Војводине. Мали обим теренских истраживања не пружа податке да ли су тумули употребљавани за сахрањивање и у другим праисторијским епохама, али се може претпоставити да је до тога могло да дође у старијем гвозденом добу на оним местима где се насеља ове епохе и тумули територијално подударају. Тумули су грађени на месту где је покојник сахрањен, а око њих су обично, постављени венци од камена као конструктивни елемент да се земља не би осула и да би им се сачувала потребна висина. Мада се не располаже документованом грађом у погледу хронологије и културне припадности тумула, неки елементи индицирају да су настали у праисторијском периоду (површински налази археолошког материјала) обим и димензије, близина праисторијских насеља). Имајући у виду њихову угроженост приликом обраде земље или на други начин и да им прети опасност да буду потпуно уништени донето је решење о заштити, са циљем да буду трајно заштићени у простору и времену, јер су видљива сведочанства далеке прошлости, својеврстан извор за истраживање и проучавање материјалне и духовне културе праисторијских популација.
1999-12-27
Краљевци
Рума
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN137
АН 137
Археолошки локалитет "Кудош"
Археолошки локалитет "Кудош"
Археолошки локалитет "Кудош"
Археолошко налазиште на потесу Кудош налази се на око 1.5 км северно од магистралног римског пута Сирмијум – Сингидунум. Остаци грађевинских објеката протежу се у пречнику од око 150 м на обрадивом земљишту. Систематска заштитна истраживања трајала су од 1979. до 1986. године под руководством Покрајинског завода за заштиту споменика културе. На локалитету су откривени насеље из флавијевског периода (vicus) и пољопривредно добро (villa rustica) из III- IV века. Вишеслојно насеље је ситуирано на узвишеној греди поред потока. У раноримском слоју констатоване су колибе полуземуничког типа са јамама у којима су откривени предмети импортовани из Италије, као и производи домородачких радионица. Комплекс виле чинила је базиликална грађевина са апсидом – хореум, економски објекти и кула стражара. Са локалитета потиче бројан археолошки матeријал. Археолошко налазиште стављено је под заштиту Решењем Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 79/85 од 08.04.1986. године.
Археолошки локалитет "Кудош", Шашинци, О.Сремска Митровица
АРХЕОЛОШКО ЛОКАЛИТЕТ „КУДОШ“ На предлог др. Олге Брукнер, археолога Покраинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад, да се утврди споменичко својство Римског имања латифундијум на локалитету „Кудош“ у атару села Шашинци, стручна служба Завода спровела је испитни поступак и у том поступку прибавили од Завода за катастар и геодетске послове Сремска Митровица, копију плана са катастарским парцелама, од Општинског суда, Земљишно књижно одељење Сремска Митровица, изводе из земљишних књига на основу којих је утврђено да парцеле наведене у диспозитиву налазе у приватном власништву, те је у смислу члана 7 Закона о општем управном поступку поведен поступак саслушања странака. На основу тако спроведеног поступка утврђено је следеће чињенично стање. Подлога за предлагање да се наведени локалитет у диспозитиву овог решења прогласи за споменик културе налази се управо у чињеници да се ради о врло значајном објекту за проучавање друштвено – економских односа, врста производних грана делокруга интереса и степена знања становника овог дела Паноније о градитељству, трговачком промету, пољопривреди и другим занатима у III и IV веку. На локалитету „Кудош“ код Шашинаца, на слободном простору обрадивог земљишта, налази се веће римско имање латифундум, подигнуто на месту некадашње сеоске агломерације романизираних домородаца у III веку са континуитетом живота и у току IV века. Археолошки предмети који су откривени на овом локалитету пољопривредним радовима, прикупљени су од почетка ХХ века и данас се налазе у Археолошком музеју у Загребу и Музеју Срема у СРемској Митровици. На основу резултата истраживања од 1979. године до 1984. године утврђено је да се на површини од 7 ха налази архитектонско – урбанистички комплекс са неколико грађевина. Делимично је испитана базиликална грађевина са апсидом, вероватно житница (horea), кула осматрачница (specula) и део зида веће грађевине за коју се претпоставља да је централна грађевина која је служила за становање власника имања. Вила рустика код Шашинаца по облику и карактеру до сада откривених грађевина припада типу већих имања-латифундија које су као самосталне економске јединице имале вишеструку намену. Подигнута је у близини магистралног пута Sirmium – Singidunum, Снабдевала је пољопривредним и другим производима Сирмијум и регионално становништво шире градске територије, као и војне логоре на дунавском лимесу. Са изложеног, а имајући у виду чињеницу да вила рустика има све елементе који је уврставају у категорију „споменика културе“ решено је као у диспозитиву овог решења.
1999-12-27
Шашинци
Сремска Митровица
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN138
АН 138
Локалитет "Зајачак"
Локалитет "Зајачак"
Налазиште је смештено у подножју брда Градац у залеђу десне обале реке Ибар. На терасасто спуштеној заравни откривени су остаци античког металуршког центра са остацима зиданих објеката, низовима пећи за топљење и објектима за прераду гвоздене и бакарне руде, као и депозитом шљаке. Пећи су кружне основе, зидане од редова притесаног камена већих димензија у форми сухозида. Налазиште се датује у период III-IV века, што се поклапа са појачаном рударском активношћу Римљана на падинама планинe Копаоник. На локалитету Зајачак по први пут је откривен већи археометалуршки центар у изолованој високој планинској зони, који даје могућност за истраживање и дефинисање нивоа и карактера римске технологије прераде руда.
Локалитет "Зајачак", Кремићи, О Рашка
2003-06-12
Кремиће
Рашка
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
sr:Локалитет „Зајачак“
Q61134317
22
2
AN139
АН 139
Некропола "Бељњача"
Некропола "Бељњача"
Некропола "Бељњача"
Археолошко налазиште - некропола "Бељњача" налази се на узвишењу око 2,5-3 метра у односу на околни терен. Пре Другог светског рата део овог терена је коришћен као позајмиште за циглану и том приликом су откривена два саркофага и констатовани су површински налази античких опека и грађевинског материјала, као и велика количина фрагмената фреска, што је утврђено приликом ископавања и истраживања у мају месецу 1998. године. Случајни налаз у новембру 1997. године велике количине фрагмената фресака и римског саркофага, који је богато декорисан и начињен од једног комада камена, спољних димензија 2,17x1,39 x 0,87 метара, постављен на постамент од четири камене плоче димензија 2,70 x 1,75 x 0,27 метара, указује да је на овом месту постојала некропола са сакралним објектима (капела) из периода III - IV века н.е.
Некропола "Бељњача", Шид, Улица Мичуринова 29, О Шид
Археолошко налазиште - некропола "Бељњача" налази се на узвишењу око 2,5-3 метра у односу на околни терен. Пре Другог светског рата део овог терена је коришћен као позајмиште за циглану и том приликом су откривена два саркофага и констатовани су површински налази античких опека и грађевинског материјала, као и велика количина фрагмената фреска, што је утврђено приликом ископавања и истраживања у мају месецу 1998. године. Случајни налаз у новембру 1997. године велике количине фрагмената фресака и римског саркофага, који је богато декорисан и начињен од једног комада камена, спољних димензија 2,17x1,39 x 0,87 метара, постављен на постамент од четири камене плоче димензија 2,70 x 1,75 x 0,27 метара, указује да је на овом месту постојала некропола са сакралним објектима (капела) из периода III - IV века н.е.
2004-04-24
Шид
Шид
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
sr:Некропола „Бељњача”
Q61129041
22
2
AN14
АН 14
Брестове Међе
Брестове Међе
На граници атара сèла Војка, Угриновци и Нова Пазова налази се локалитет Брестове међе са остацима насеља, некрополе и деонице римског пута. Локалитет је идентификован са римском Mutatio Novitiana која је била постављена на траси римског пута Сирмиум – Таурунум – Сингидунум. После археолошких ископавања током 1966. године, према ископаном материјалу, карактеристичнoм за римско царско доба и његовој типолошкој и хронолошкој анализи, констатовано је да се живот у овој станици одвијао од I вeкa до касне антике. Станица је подигнута на остацима старијег латенског насеља које је констатовано при ископавањима. Археолошки материјал налази се у збирци Народног музеја у Земуну. Изванредно очувани остаци архитектуре, комуникације и покретног материјала који се налазе у културним слојевима ове станице, пружају значајне податке за изучавање римског лимеса, као и римске историје у овом делу Срема.
Брестове Међе, Угриновци-Војка-Нова Пазова, О Земун
1981-08-19
Војка
Стара Пазова
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Брестове Међе
Q3485387
22
2
AN140
АН 140
exceptional
Виминациум
Виминацијум
Виминациум
Виминацијум
Остаци римског града Виминацијума и легијског логора налазе се у непосредној близини села Стари Костолац, удаљеног 12 km од Пожаревца. Као главни град провинције Горње Мезије представљао је важан војни и административни центар. Најзначајнији остаци града евидентирани су на десној обали реке Млаве. Војни логор и насеље изграђени су у другој половини I века. Уз логор су формирана мања насеља трговаца и занатлија. Насеље на левој обали Млаве добило је статус муниципијума за време владавине цара Хадријана, а статус колоније Виминацијум је стекао за време цара Гордијана III. Од средине I века овде је била стационирана легија VII Claudia. Право ковања новца град добија од 239. године. Средином IV века постаје епископски центар са епископима Амантином и Киријаком. Хунска разарања града 441. обележила су крај економског и културног развоја Виминацијума. Јустинијан је 535. године обновио град на левој обали Млаве и изградио мање војно утврђење. Виминацијум је угрожен изградњом ТЕ Костолац "Б" и радом ПО Дрмно. Истраживањем овог простора откривено је око 14.500 гробова са преко 40.000 археолошких предмета, као и остаци архитектуре.
Виминацијум, Стари Костолац, О Пожаревац
Археолошко налазиште садржи остатке војног логора и античког града Виминациума (Viminacium) из периода од I до V века. Виминациум је био главни град римске провинције Горње Мезије (Moesia Superior), у касној антици провинције Мезије Приме (Moesia Primae). Поникао је на територији келтског племена Скордиска и представљао је административни, привредни и културни центар области на северној граници римске империје. У почетку је био седиште мањих војних одреда да би у другој половини I века доласком легије седме Клаудијеве (VII Claudia Pia Fidelis) из Далмације, постао легијски логор. У изградњи логора учествовала је и легија четврта Флавија (IV Flavia). Насеље је добило статус града почетком II века за време владавине цара Хадријана. У првим деценијама III века град је био у пуном процвату. За време Гордијана III постаје колонија. Од 239.године стиче право ковања новца и од тада почиње рачунање виминациумске локалне ере. У Виминациуму је боравило чак десет римских царева. У IV веку постаје значајно епископско средиште. У историјским изворима помињу се два виминациумска епископа, Амантин и Киријак. Град је страдао у најезди Хуна, највероватније 443.године. Уз насеље и војни логор формиран је већи број некропола са хронолошким распоном од III века п.н.е. до VII века н.е. Град је имао пристаниште на Дунаву и речну флоту. У оквиру некропола које се простиру јужно и источно од града, истражено је преко 13.000 гробова спаљених и инхуминираних покојника. Нађено је преко 35.000 предмета од којих је преко 700 израђено од злата и сребра, што представља најбројнији археолошки фонд са једног локалитета и то из затворених и поузданао датованих целина. Поред истражених некропола, на простору Северне капије (Porta Praetoria) војног логора, откривени су делови улица са поплочавањем, одводним каналима и каменом пластиком која је украшавала улазну капију. Истражене су јавне градске терме са осликаним зидовима, мермерном оплатом и подовима украшеним мозаицима. Величина и значај Виминациума последица су богатог залеђа у долини реке Млаве и изузетно повољног положаја, како у систему одбране северних граница Царства тако и у сплету комуникација и трговинском промету. Унутар и око града откривени су амфитеатар, монументалне грађевине и трагови развијене инфраструктуре. Међу гробним конструкцијама посебно се издвајају оне из IV века чија је унутрашњост осликана фрескама. Многи луксузно израђени предмети локалне продукције предстваљају европске, као и светске раритете. Значај археолошког налазишта је у томе што његови остаци леже у слоју ораница те представља слободан простор за даља истраживања и презентацију. Чињеница да се савремено насеље не налази изнад римских остатака пружа јединствену могућност за сагледавање и упознавање свих аспеката живота у антици. Као део богатог античког наслеђа на тлу Републике Србије, има потенцијал да постане једна од атрактивних туристичких дестинација и тиме подстакне свест о важности очувања наслеђа, могућностима одрживог развоја и просперитета локалних заједница.
2004-10-12
ID  Lvl0
relation
Стари Костолац
Пожаревац
Костолац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Виминацијум
AN140
exceptional
RGZ
22
2
AN141
АН 141
Локалитет Шљункара
Локалитет Шљункара
Локалитет Шљункара
Археолошко налазиште Шљункара налази се на западном прилазу Белој Цркви, са десне стране регионалног пута Ковин-Бела Црква. Налазиште чини доминантно узвишење у облику тела пречника 260 метара. Приликом рекогносцирања 1969-1970. године на површини налазишта уочени су уломци посуда који су опредељени у 3. и 4. век и који припадају Сарматима, те је на основу тога претпостављено да је реч о сарматском насељу и некрополи. Приликом истраживања 2003. године уочен је танак културни слој са уломцима посуда из периода старијег гвозденог доба. Карактеристика налазишта је хоризонтална стратиграфија. Целокупна површина налазишта је под пољопривредним културама, углавном воћњацима.
Локалитет Шљункара, Бела Црква, потес "Сенопут", О Бела Црква
2004-11-08
Бела Црква
Бела Црква
ПАНЧЕВО
zzskp
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Завод за заштиту споменика културе Панчево

RGZ
sr:Локалитет Шљункара
Q97573208
22
2
AN142
АН 142
Археолошко налазиште "Маријин До"
Археолошко налазиште "Маријин До"
Археолошко налазиште "Маријин До"
У подножју западне падине потеса „Белегир“ у атару села Раковица, 1963. године рекогносцирањем је откривен антички локалитет. Око 700 метара од обале Дунава уочени су на површини остаци темеља римског зида дужине око 1,50 м. Зид је грађен од ломљеног камена и опеке са кречом који садржи шљунак. На основу римског грађевинског материјала од којег је подигнута ограда суседног дворишта, претпоставља се да се објекат простирао на површини од око 20x 50 метара, и да је то вероватно једна од римских постаја – стражара у склопу римског лимеса на Дунаву. На основу литерарних података дуж дунавске обале од Malatae-Bononiae (Баноштор) до Cusuma (Петроварадин) налазили су се римски логори и постаје.
Археолошко налазиште "Маријин До", Раковац, О Беочин
У подножју западне падине потеса „Белегир“ у атару села Раковица, 1963. године рекогносцирањем је откривен антички локалитет. Око 700 метара од обале Дунава уочени су на површини остаци темеља римског зида дужине око 1,50 м. Зид је грађен од ломљеног камена и опеке са кречом који садржи шљунак. На основу римског грађевинског материјала од којег је подигнута ограда суседног дворишта, претпоставља се да се објекат простирао на површини од око 20x 50 метара, и да је то вероватно једна од римских постаја – стражара у склопу римског лимеса на Дунаву. На основу литерарних података дуж дунавске обале од Malatae-Bononiae (Баноштор) до Cusuma (Петроварадин) налазили су се римски логори и постаје.
2005-02-17
Раковац
Беочин
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN143
АН 143
Археолошко налазиште "Градац"
Археолошко налазиште "Градац"
Археолошко налазиште "Градац"
Археолошко налазиште „Градац“ налази се 13 км јужно од Черевића, на пола пута између Черевића и Баноштра. На истоименом узвишењу подигнуто је римско утврђење, које захвата површину од око 20 x 80 м. Зидови су добро очувани са висином од око 0,50 м и дебљине око 1,50 м. Грађени су од ломљеног камена и опеке са везивним материјалом од хидрауличног креча, који садржи туцани камен, опеку и шљунак. Очуван је цео обиман зид и преградни „заштитни“ зидови према северозападу и југоистоку. Према северу и Дунаву је стрма и окомита страна са два мања плитка земљана шанца, непосредно испод зидова. На југу, према унутрашњости Фрушке горе налазе се три земљана шанца, на размацима од 30 м са пролазима ширине око 4 м. Ово утврђење улази у систем утврђивања позадине дунавске границе Римског царства.
Археолошко налазиште "Градац", Черевић, потес "Орловац", О Беочин
2005-02-17
Черевић
Беочин
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
sr:Градац (Фрушка гора)
Q97193585
22
2
AN144
АН 144
Археолошко налазиште "Доња Брањевина"
Археолошко налазиште "Доња Брањевина"
Археолошко налазиште на потесу „Доња Брањевина“ налази се на старој обали Дунава око 6 км југозападно од села Дероња. На овом месту стара обала Дунава прави благи лук од правца исток-запад, а терен је од осталог виши само за дебљину културног слоја. Локалитет је случајно откривен 1965. године приликом изградње помоћног насипа ради одбране од изливања Дунава. Тим радовима је уништен већи део локалитета. На основу података и материјала добијеним заштитним истраживањима локалитет је опредељен као насеље млађег каменог доба старчевачке и кереш групе. Нађена је сликана керамика са белим орнаментима на светлој подлози, а и остали покретни археолошки налази показују специфичне, локалне карактеристике.Након пузе од 20 година, истраживања су обављана у континуитету од 1986 до 1996. године.Истражено је неколико целина-јама, од којих су неке интерпретиране као објекти ритуалног карактера. Уочени су и остаци надземних станишта, неколико могњишта и пећ на отвореном простору. У јамама и изван њих, пронађена су четири гроба са покојницима у згрченом положају. Материјане остатке чинили су керамичко посуђе, антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници, коштане и камене алатке, накит, као и животињске кости. Дуго трјање налазишта потврђено је раадиометријским мерењима. Најранији датуми указали су на насељавање око 6.000 г.п.н.е. док су најкаснији датуми били из периода око 5.600 г.п.н.е. Године 1989. пронађена је статуета ‚‘Црвенокоса богиња‘‘. Фигура је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе. Њена висина износи 38 cm. Чињеница да статуета датира из времена од пре више од 7.000 година, даје посебну историјску вредност овом делу.
Археолошко налазиште "Доња Брањевина", Дероње, О Оџаци
2005-02-17
Дероње
Оџаци
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RZZSK
sr:Доња Брањевина
Q25464965
22
2
AN145
АН 145
Археолошко налазиште "Циглана"
Археолошко налазиште "Циглана"
Археолошко налазиште "Циглана"
На потесу “Петковица“ око 2 км источно од села Плавна, са северне стране главног одбрамбеног насипа на левој обали Дунава, у оквиру и око иловишта циглане, налази се веома оштећено и већим делом потпуно уништено латенско и сарматско насеље. Очуван је само периферни део насеља на благо заобљеној греди, која се спушта од североистока према југозападу. Дебљина културног слоја износи од 1 до 2,5 м. Археолошки предмети који су прикупљени као случајни налази чувају се у Народном музеју у Сомбору. Вршена су мања заштитна истраживања.
Археолошко налазиште "Циглана", Плавна, О Оџаци
2005-02-17
Плавна
Бач
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
RGZ
22
2
AN146
АН 146
Археолошко налазиште "Крушевље"
Археолошко налазиште "Крушевље"
Археолошко налазиште "Крушевље"
На потесу „Крушевље“ констатована је римска некропола из IV века н.е. Дубоким орањем случајно су откривене зидне гробнице, па су након тога предузета мања сондажна истраживања. Гробна архитектура и богатство прилога указују на постојање значајнијег војно – административног и културног места на главној комуникацији Лимес – унутрашњост провинције (Bononia – Sirmium).
Археолошко налазиште "Крушевље", Свилош, О Беочин
2005-02-17
Свилош
Беочин
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
AN147
АН 147
Археолошко налазиште "Чик"
Археолошко налазиште "Чик"
Археолошко налазиште "Чик"
На археолошком налазишту „Чик“ у атару Бачког Петровог Села археолошким истраживањима која су обављена 1968, 1970. и 1972. године откривена је некропола из доба Сеобе народа и датује се на крај VI и почетак VII века. Откривено је 120 гробова ратника и чланова њихових породица са богатим гробним прилозима. Археолошке и антрполошке анализе потврђују да је становништво на овом подручју, у првом таласу Сеобе народа различитог етничког састава и као такво задржало је производе своје материјалне културе и начин сахрањивања (Сармати и Авари).
Археолошко налазиште "Чик", Бачко Петрово Село, О Беочин
2005-02-17
Бачко Петрово Село
Бечеј
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
AN148
АН 148
Археолошко налазиште "Старо гробље"
Археолошко налазиште "Старо гробље"
Археолошко налазиште "Старо гробље"
Рекогносцирањем терена старог гробља у Турији, на површини налазишта пронађени су фрагменти праисторијске керамике (бронзано доба) а спорадично и фрагменти касносредњовековних судова. Ови налази потврђују постојање културног слоја, који је могао бити делимично оштећен приликом копања гробних рака у XIX веку. На постојање праисторијског насеља указује и конфигурација локације која има истакнут положај поред речице Криваје
Археолошко налазиште "Старо гробље", Турија, О Србобран
2005-02-17
Турија
Србобран
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RGZ
22
2
AN149
АН 149
Археолошки локалитет Белетинци
Археолошки локалитет Белетинци
Археолошки локалитет Белетинци
Војвођански музеј из Новог Сада 1961. године открио је и испитао пет сонди на површини од 290м². У хумусном слоју, дебљине око 30 цм нађени су фрагменти кућног лепа и керамике. Културни слој дебљине око 1м показује све карактеристике једнослојног насеља испод којег се налази светложута, песковита здравица са две укопане културне јаме. У сонди 1 откривена је оштећена кућа 1 са три просторије, очуване, димензије 7,5 х 4,86м. У просторији 1 и 2 нађена су огњишта. У сонди 2 испитан је део очуваног пода куће а у сондама 4 и 5 нађена је већа количина компактног лепа за које се претпоставља да припада стамбеним објектима. На Белетинцима је откопан мали број оруђа од камена. Од окресаног оруђа највише су заступљени ножеви који су често изграђивани од белог камена, варијанте вулканског туфа, погодне за обраду. Такође су нађени стругач, криви нож и мало сечиво познато из старијих хоризоната винчанско-тордошке фазе. Коштане алатке су такође ретке. Шила су изграђена од животињских костију и припадају типу већих, ваљкастих алатки са кратким, зашиљеним врхом. Пољопривредне алатке, мотике и усадници са рупом за уметање камених сочива обрађене су од јеленских рогова. Њихов генетски развој може да се прати на хронолошки истовременим појавама у Salcuta групи Румуније. Типови оруђа и оружја од камена и кости са Белетинаца и техника њихове обраде уклапају се у опште карактеристике материјалне културе насеља винчанско-плочиначке фазе, које примају прве утицаје употребе метала. Керамика се по уобичајеној подели издваја на фину и грубу. Највише су заступљене дубоке зделе са извијеним вратом и наглашеним, оштрим раменом, веће и мање зделе са увученим ободом, зделе са вишим или нижим вертикалним вратом и неколико фрагмената плитких здела са изливком. Јавља се тип мањих амфора са развраћеним ободом, коничним вратом и испупченим раменом. Орнаментика је на финој керамици веома сиромашна. Облици судова са Белетинаца типолошки хронолошки одговарају керамици са локалитета клађе винчанско-плочиначке фазе. Теракоте са овог локалитета представљају стојеће фигуре са птичијим лицем, стубастог облика. Нађени су такође антропоморфни и зооморфни амулети. На основу досадашњих истраживања на локалитету „Белетинци“ констатовано је да остаци откривеног насеља припадају млађем периоду винчанско-плочничке фазе.
Археолошки локалитет Белетинци, Обреж, О Пећинци
У највишем делу потеса „Белетници“ код села Обрежа констатовани су на површини од око 18.400м? остаци насеља винчанско – плочничке фазе. Локалитет је удаљен 4км југозападно од села и налази се на левој и десној страни сеоског пута Обреж – Витојевци – Грабовци. Са севера налазиште је ограничено шумом „Алуга“ а са југа водоплавним тереном баре „Ковачице“. Богати археолошки налази покретног археолошког материјала и фрагменти кућног лепа условили су потребу систематских испитивања овог локалитета.
2006-11-17
Обреж
Пећинци
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
22
2
AN15
АН 15
Црквине
Црквине
У селу Мислођину, на падини према Бачевачком потоку, налазе се испитани и конзервирани остаци мање триконхалне цркве. Зидана је од опеке са дебелим фугама малтера. Зидови наоса само су делимично очувани, док је олтарска апсида потпуно уништена. У левој конхи и западном зиду припрате живопис је фрагментарно очуван. Према народном предању, цркву је подигао краљ Драгутин. Међутим, по основи и материјалу од којег је грађена, црква се не може датовати у XIII век, већ као скромна сеоска црквица припада каснијем периоду. У историјским изворима црква се помиње у XVI веку. У тадашњем попису царских хасова у београдској нахији из 1560. године налази се манастир Христофор код села Барича. Од 1966. године, после ископавања Музеја града Београда, претпоставља се да је црква подигнута у XV веку, за време деспота Стефана Лазаревића, а обновљена у другој половини XVI века. По триконхалном решењу основе цркве, манастир Св. Христофора везује се за групу споменика моравске школе у централној Србији.
Црквине, Мислођин, О Обреновац
1981-08-19
Мислођин
Обреновац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Црквине у селу Мислођин
Q31181726
22
2
AN150
АН 150
Археолошко налазиште 'Врело – Шаркамен'
Археолошко налазиште 'Врело – Шаркамен'
Археолошко налазиште 'Врело – Шаркамен'
Царска палата Шаркамен је касноантички резиденционални меморијални комплекс настао крајем 3. и почетком 4. века. Археолошки локалитет Врело-Шаркамен налази се код села Врело недалеко од Неготина. На овом локалитету откривено је више објеката на десној и на левој обали Врелске реке: утврђење царске резиденције, царски маузолеј, консекративни тумул, платформа од камених плоча уз западну страну маузолеја, касноантички објекат уз јужну кулу западне капије утврђења, металурска радионица од меморијалног комплекса, објекат квадратне основе западно од тумула, економски објекат на десној обали Врелске реке, велика грађевина на левој обали Врелске реке и економски објекат северозападно од утврђења. Утврђена резиденција и меморијални комплекс са маузолејом датује се у почетак 4. века и приписују се тетрарху Максимину Даји (305-313.године). Фрагменти порфирне склуптуре цара на трону нађени су на падини јужно од меморијалног комплекса. У маузолеју је сахрањена-мајка са сетом златног накита.
Археолошко налазиште ''Врело – Шаркамен'', Шаркамен, О Неготин
Археолошко налазиште представља касноантичко утврђење квадратне основе, са масивним бедемима и монументалним полигоналним кулама и бројним пратећим објектима у непосредној околини међу којима се посебно издваја репрезентативни маузолеј. Ово утврђење резиденционалног карактера грађено је почетком IV века. Монументалност, репрезентативност, разноврсност и број објекта, положај комплекса који пружа могућност презентације као и податак да једину аналогију на нашем простору овај комплекс има у Галеријевој царској палати у Ромулијани – Гамзиграду, указују на изузетан значај овог налазишта.
2009-12-17
Шаркамен
Неготин
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Царска палата Шаркамен
Q12760990
22
2
AN151
АН 151
Археолошко налазиште 'Кале – Кршевица'
Археолошко налазиште 'Кале – Кршевица'
Археолошко налазиште Кале у селу Кршевица налази се 15км јужно од Врања и недалеко од Бујановца. Прва истраживања обављена су 1966. године када се и показало да се ради о изузетном локалитету који има све елементе утврђеног насеља-акропољ са подграђем. Најновији резултати показују да најстарије насеље на платоу потиче из касног бронзаног доба(XIII-XII век п.н.е.). Најмоћнији слојеви, у неким случајевима високи и до 3м, припрадају остацима архитектуре и многим археолошким налазима који се могу определити у временски распон од IV до првих деценија III века пре нове ере. Током систематских истраживања која се спроводе од 2001. године, истражени су делови акропоља са бедемом, комплексом грађевина и више објеката који су имали посебан значај за цело насеље. У подножју локалитета, поред реке (подграђе), откривен је велики архитектонски комплекс кога чине бедеми од масивних тесаника, камене платформе, грађевина, више пећи, као и други објекти који су због близине воде добили назив-Хидротехнички комплекс. Између акропоља и подграђа пружају се мање терасе североисточне падине, где је лежао већи део насеља. Многобројан археолошки материјал углавном припада широком репертоару грчких луксузних керамичких посуда из античких или северноегејских радионица у највећој мери рађене за свакодневне потребе (посуде за смештај хране и пића). Локалитет је богат и налазима накита (фибуле, прстење, наушнице, игле,...), као и новац. Ови налази обухватају распон од краја V до првих деценија III века пре нове ере., што даје и основне хронолошке оквире од времена настанка до прекида живота у овом насељу. Акропољ са грађевинама коју су штитили импозантан ров са бедемом и подграђе са Хидротехничким комплексом, показују да Кале у Кршевици има све одлике урбаног насеља-грчког античког града. Начин градње и покретни налази са јасним грчко-медитеранским обележјем сведоче о културном нивоу становника овог насеља. Овај тип насеобине представља јединствено налазиште на нашем простору.
Археолошко налазиште ''Кале – Кршевица'', Кршевица, О Бујановац
2009-12-17
Кршевица
Бујановац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
sr:Кале (археолошко налазиште)
Q6351846
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN152
АН 152
Шалитрена пећина
Шалитрена пећина
Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, налази се у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе на територији општине Мионица. Локалитет је откривен током рекогносцирања долине реке Рибнице 1979. године. Откриће површинских налаза фрагмената керамике и артефаката од окресаног камена покренуло је сондажна археолошка истраживања која су 1983, 1985. и 1995. године спроводили Архолошки институт и Истраживачка станица Петница. На ископаваном простору откривени су слојеви који садрже горње палеолитске, старчевачке и винчанске налазе, као и најстарији остаци повременог станишта праисторијских ловаца који су овде живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40 000 година старе ере. Пронађени су остаци неолитских кућа и шаторастих конструкција, као и бројни трагови интензивног боравка неолитских људи. У млађим слојевима откривени су трагови енеолитских, бронзанодопских и гвозденодопских култура. Пећина је коришћена у 4. веку наше ере као и у периоду 12. до 15. века. У време Првог српског устанка, из пећине је вађена шалитра за справљање барута.
Шалитрена пећина, Брежђе, О Мионоца
2010-07-06
Брежђе
Мионица
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
sr:Шалитрена пећина
Q16086052
22
2
AN153
АН 153
Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу
Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу
Археолошки локалитет „Коњуша“ налази се у атару села Милошевац, на територији општине Шабац. На основу резулатата археолошких ископавања, може се закључити да утвђење датира у епоху ране Византије, односно у 5 - 6 век. Предпоставка је да је изграђено у време поновног успостављања северне границе источног римског царства Византије. Почетком 6. века воде се борбе између Византије, Теодорове готске државе и касније Гепида за територије између Сингидунума и Сирмијума. Као резултат тих борби било је поновно учвршђивање византијске власти на овој територији. Обнова старих римских утврђења започиње већ за време владавине царева Анастасија и Јустина I. У светлу тих збивања треба посматрати и настанак утврђења на локалитету Коњуша на Церу. Утврђење се налази на изванредном стратегијско географском положају на саверним узвишењима планине Цер на месту одакле се веома лако може контролисати Савска долина и Срем. Овако изабран положај утврђења се у потпуности уклапа у концепцију обновљеног византијског лимеса. Утврђење је имало поред контроле ове немирне територије, за циљ и спречавање варварских продора на југ према византијским територијама у центру Балкана. Облик утврђења је у потпуности подређен конфигурацији терена користећи све његове предности. Са ровом и три куле истурене према најприступачнијем делу, представља веома значајан пример фортификационе архитектуре тога времена. Посебан значај утврђења је што је то једино познато рановизантијско утврђење на делу лимеса западно од Београда. Уништено је вероватно у доба аварско-словенских продора крајем 6. или почетком 7. века и више није обнављано.
Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу, Милошевац, О Шабац
2010-07-06
ID  Lvl0
node
Милошевац
Шабац
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Рановизантијско утврђење Коњуша
2
AN153
great
sr:Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу
Q16085716
RZZSK
sr:Рановизантијско утврђење Коњуша на Церу
Q16085716
22
2
AN154
АН 154
Кале - Међа
Кале - Међа
Археолошки локалитет Кале код лесковачког села Међа у себи чува средњевековно српско утврђење. Локалитет је стављен под заштиту као средњевековно утврђење 1950.године. Локалитет Кале или Кулиште је данас неприступачан за сагледавање самих бедема утврђења. Овај локалитет је забележен и као „стари порушени градић Добра глава“ који може да се идентификује са остацима Калеа код села Међа. До данас нису покретана археолошка истраживања на овом простору која би дала сигурније податке о самом утврђењу.
Кале - Међа, Доње Бријање, О Лесковац
2011-01-14
Доње Бријање
Лесковац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN155
АН 155
Кале - Гургец
Кале - Гургец
Археолошки локалитет Кале-Гургец код Доњег Бријања чува остатке рановизантијског утврђења и данас је тешко сагледив. Налази карактеристичног бронзаног новца из периода раног VI века донекле датира настанак утврђења у рано византијско доба, свакако, из времена цара Јустинијана I (527-565), када је изграђен или обновљен велики број утврђења у Пустој реци, која је припадала византиској провинцији Илирика. С обзиром да археолошка ископавања на овом терену нису вршена тешко је констатовати тачно време настанка утврђења.
Кале - Гургец, Горње Бријање, О Лесковац
2011-01-14
Горње Бријање
Бојник
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN156
АН 156
Локалитет Тодорчево – Стрна жита
Локалитет Тодорчево – Стрна жита
Археолошко налазиште Тодорчево — Стрна жита се налази на југоисточном улазу у Крагујевац поред магистралног пута Крагујевац—Баточина. Сондажним ископавањима 1992. године на овом месту је утврђено постојање остатака насеља од периода старчевачке културе до времена антике. Најстарије насеље је датовано у V миленијум п.н.е. Млађе насеље је егзистирало током X века п.н.е, у време старијег гвозденог доба, док је најмлађе насеље датовано у III и IV в.н.е. Остатке ова три насеља која су се вертикално наслојавала једно изнад другог, потврђују фрагменти керамичких посуда, камене и кремене алатке а из античког периода опека.
Локалитет Тодорчево – Стрна жита, Крагујевац, О Крагујевац
2011-12-07
Крагујевац
Крагујевац
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
sr:Локалитет Тодорчево – Стрна жита
Q61135134
22
2
AN157
АН 157
Локалитет преко Слатине у Омољици
Локалитет преко Слатине у Омољици
Локалитет преко Слатине у Омољици
Најзначајнији налази су остаци темеља једнобродне цркве са полукружном апсидом, јужно од цркве остаци темеља грађевине од опеке и малтера у облику базена за воду, а око цркве насеље и гробље из периода XII–XIII века. Црква је имала један брод и дубоку, потковичасту апсиду. Дужина цркве је 12 m, а ширина 6,4 m, оријентисана је у правцу североисток–југозапад. Темељи цркве су ширине 1,1–1,3 m и откривени на дубини од 30–40 cm од површине тла, непосредно испод слоја орања. Око цркве истражено је 158 гробова. Покојници су укопавани у гробне раке правоугаоног облика. Значајну карактеристику гробља чине прилози: новац који је најчешће стављан покојнику у уста или у врећицу од коже поред главе, као и налази наушница, прстења и огрлица од перли. Откривен је до сада непознати тип наушнице на територији Србије – од сребра са филигрански ажурираним јагодама и две купе од тордиране жице са гранулама. Изградња и трајање цркве и време сахрањивања одређени су на основу налаза новца и накита у период друге трећине XII и прве половине XIII века, а црква је срушена у време најезде Монгола 1242. године и више није обновљена.
Локалитет преко Слатине у Омољици, О Панчево
2012-08-17
Омољица
Панчево
ПАНЧЕВО
zzskp
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Завод за заштиту споменика културе Панчево

RGZ
sr:Локалитет преко Слатине у Омољици
Q97573209
22
2
AN158
АН 158
Касноантичка гробница у Нишкој Бањи
Касноантичка гробница у Нишкој Бањи
Касноантичка гробница у Нишкој Бањи
Касноантичка гробница у Нишкој Бањи, која је случајно откривена током 1972.године, припада периоду позне антике и ране Византије. Унутрашњи простор подељен је на два дела, источни и западни, изнад којих су калоте димензија 5,31 х 5,39 х 2,41 m, у којима се налазе по два уздигнута лежишта за покојнике у аркосолијумима. Оријентација гробнице је правилна, исток-запад, а улаз је на истоку. Улазни део је фланкиран мањим ходником (дромосом) са неколико степеника. Сам улаз био је затворен каменом плочом, која је приликом пљачкања разбијена. И поред пљачкања откривено је доста покретног материјала који уз начин градње упућује на претпоставку да је у питању објекат из V-VI века. Основа гробнице грађена је од ломљеног камена у врућем кречном малтеру, док су зидови, сводови и калоте грађени од опеке. Унутрашњост гробнице, укључујући и под, дромос и спољну површину калота омалтерисани су и глетовани. Ово је једна од најзначајнијих гробница са две куполе на нашим просторима. Од посебног значаја је потпуна презентација фунералне архитектуре касноантичког периода на тлу Републике Србије.
Касноантичка гробница у Нишкој Бањи, О Нишка Бања
Археолошко налазиште налази се испред јужног улаза у Институт за превенцију, лечење и рехабилитацију реуматичних и кардиоваскуларних болести „Радон“ у Нишкој Бањи. Приликом изградње ове установе 1972. године откривена је и истражена зидна гробна конструкција са две калоте димензија 5,31 х 5,39 х 2,41 m. Гробница је грађена од ломљеног камена и опеке који су везивани кречним малтером. Унутар гробнице су четри лучне нише у саставу којих су уздигнута на којима су били постављени сандуци са покојницима. Улаз чини ходник са неколико степеника. Археолошко налазиште је значајна, јединствена и целовито сачувана грађевина фунералне архитектуре у области касноантичког и рановизантијског Наиса-Ниша. Од посебног значаја је потпуна презентација фунералне архитектуре касноантичког периода на тлу Републике Србије.
2012-08-17
Нишка Бања
Нишка Бања
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Ранохришћанска гробница у Нишкој Бањи
Q16087976
22
2
AN159
АН 159
Рановизантијско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској бањи
Рановизантијско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској бањи
Ранохришћанско утврђење и црква Св. Илије у Сијаринској Бањи код Медвеђе проглашено је за културно добро-археолошко налазиште. Археолошко налазиште налази се на узвишеном платоу поред кога протиче Бањска река. Ово налазиште чине остаци утврђења са бедемом, једном кулом и црквом. Покретни археолошки налази су ретки док су у шуту видљиви делови опека рановизантијског периода. Утврђење и старији сакрални објекат подигнути су у VI веку. На темељима старијег сакралног објекта у XIVвеку подигнута је црква која је била живописана. На остацима цркве започета је 1930.године изградња нове цркве, која није завршена. Данашња црква је саграђена 1988.године према новом пројекту. Археолошко налазиште је значајно због фортификационог, сакралног, културног и историјског континуитета на широј територији Јустинијане Приме (Царичин Град).
Рановизантијско утврђење и црква Св. Николе у Сијаринској бањи, О Медвеђа
2012-08-17
Сијаринска Бања
Медвеђа
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN16
АН 16
Манастир Сланци
Манастир Сланци
Манастир Сланци
У групи српских манастира који су при крају постојања српске средњoвековне државе подигнути у непосредној близини Београда, посебно место припада манастирима Винча, Раковица и Сланци. Најстарији подаци о манастиру Сланци потичу из 1560. године, када се помиње у турским изворима. Судећи по томе да се помиње као "старији манастир", време његовог подизања може бити и много раније, што се може утврдити једино археолошким ископавањима. Манастир је у много наврата рушен и обнављан, у међувремену одржаван, да би 1833. године потпуно нестао. Једноставна капела данашњег манастира подигнута је 1900. године, а реконструисана 1969, када се приступило обнови манастира по пројекту архитекте Д. Тадића. Реконструкција цркве и изградња новог конака завршена је 1970. године. Манастир Сланци био је једно од значајних жаришта неговања немањићке културне традиције на овом подручју, одакле се ширила даље, поготово на подручје Срема. У време пропасти српске државе, овај манастир је био место народног окупљања, моралног уздизања и очувања националне свести. Манастирско земљиште, локалитет од изузетног значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика.
Манастир Сланци, О Палилула, Београд
У групи српских манастира који су при крају постојања српске средњовековне државе подигнути у непосредној близини Београда, посебно место припада манастирима Винча, Раковица и Сланци. Најстарији подаци о Манастиру Сланци потичу из 1560. када се помиње у турским изворима. Судећи по томе да се помиње као "стари манастир", време његовог подизања може бити и много раније, што се може утврдити једино археолошким ископавањима. Овај манастир је у честим непријатељским нападима страдао, био обнављан, па рушен, одржаван, да би 1833. потпуно нестао. Једноставна капела данашњег манастира подигнута је 1900, реконструисана 1969. када се приступило обнови манастира по пројекту арх. Драг. Тадића. Реконструкција цркве и изградња новог конака завршена је 1970. године. Манастир Сланци био је једно одзначајних жаришта које је неговало немањићке културне традиције на овом подручју и преносило их даље, на подручје Срема. У време пропасти српске државе, био је место народног окупљања, моралног уздизања и очувања националне свести. Манастирско земљиште, локалитет несумњивог значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика.
1981-08-19
Београд
Палилула
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RGZ
sr:Манастир Сланци
Q1565546
22
2
AN160
АН 160
Рановизантијска гробница код села Клисура
Рановизантијска гробница код села Клисура
Рановизантијска гробница код села Клисура налази се на територији општине Дољевца, између села Клисура и Чечина. Гробница је орјентације исток-запад са улазом на западној страни. Правоугаоне је основе, димензија 3,30х2,50х1,90м. Завршава се полукружним сводом који је сачуван на источном делу грађевине. Зидана је од опека са везивом од ситнозрног кречног малтера. Унутрашњост је омалтерисана такним слојем хидроуличног малтера. Уз северни и јужни зид у источној половини гробнице налази се по један зидани банак. Изнад оба банка у зиду је постављена по једна мања четвртаста ниша. Гробница је датована у VI век. Западни део гробнице преправљен је кад је ова грађевина у позно средњовековном периоду претворена у црквиште Св. Симеона Столпника. Формиран је плато са наменом припрате, а западни зид црквишта подигнут је од грубо притесаног камена. Бочни зидови црквишта уклопљени у косину. Падине брда носе накнадно дозидани двосливни кров.
Рановизантијска гробница код села Клисура, О Дољевац
2012-08-17
Клисура
Дољевац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN161
АН 161
Локалитет Кмпије – Велике ливаде код Бора
Локалитет Кмпије – Велике ливаде код Бора
Археолошко налазиште Кмпије-Велике ливаде налази се на југоисточној периферији Бора, на простору насеља Петар Кочић, које је познато под старим називом (на влашком кмпије значе Велике ливаде). Локалитет је смештен у централном делу велике, благо заталасане површине местимично испресецанe потоцима која се простире на неколико десетина хектара, са којег се пружа поглед на борски рударски басен. Сондажна испитивања изведена су 2004-2005.године с циљем да се утврди карактер праисторијског насеља чији су покретни налази јако добро уочљиви на површини терена. Откривени су остаци насеља, делови кућа са великом количином покретних налаза: керамичке посуде различитих типова, предмети од бакра, камено оруђе, фигурине од печене земље у антропоморфном и зооморфном облику. Насеље је датовано у период енеолита, а припада културним групама Бубањ-Салкуца-Криводол и Коцофени. Откривени су и налази који указују на континуирану металуршку активност, као што су шљака и делови посуда са траговима прераде метала. Посебан значај налазишта огледа се у чињеници да представља дефинисано насеље металуршког карактера на територији брдовито-планинске области између Дунава и Црног Тимока чији су становници живели 4000-3000.године пре нове ере. Млађе епохе на налазишту су заступљене спорадичним налазима средњовековне керамике рађене на витлу и карактеристично украшене урезивањем, а која се датује у 12, односно 13. век, а присутан је и материјал из турског периода и млађих епоха који чине уломци бојених и глеђосаних керамичких посуда, предмети од метала као што су потковице, клинови.
Локалитет Кмпије – Велике ливаде код Бора, О Бор
2012-08-17
Бор
Бор
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN162
АН 162
Локалитет Вајуга у Вајуги
Локалитет Вајуга у Вајуги
Археолошко налазиште Вајуга налази се у Вајуги код Кладова. Археолошко налазиште налази се на простору војне карауле на обали Дунава. Налазиште садржи остатке античког утврђења димензија 90х90м. Југоисточни и северозападни делови бедема су очувани. Темељи бедема су зидани техником opus cementatum, а зидови од опеке у правилним редовима везаним кречним малтером. На југоисточном углу утврђења истражена је четвороугаона кула димензија 6,40х5,90м. Утврђење је саграђено у време формирања заштитне границе провинције Мезије на Дунаву у II веку, а обновљено је у IV и VI веку. Значај археолошког налазишта је због очуваних остатака римског одбрамбеног утврђења и историјског континуитета утврђивања и чувања границе провинције Мезије и обале Дунава од рано римског освајања ових простора закључно са византијским и средњевековним периодом.
Локалитет Вајуга у Вајуги, О Кладово
2012-08-17
Вајуга
Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN163
АН 163
Локалитет Хисар у Лесковцу
Локалитет Хисар у Лесковцу
Локалитет Хисар у Лесковцу
Вишеслојни локалитет Хисар налази се на доминантном и стратешки важном узвишењу, у југозападном делу Лесковачке котлине, на месту састава североисточних обронака планина Гољак и Кукавица. Језичасто узвишење на коме је изграђено праисторијско утврђење налази се на простору омеђеном рекама Јабланица и Ветерница. Најстаријим налазима на овом вишеслојном локалитету припадају налази неолитске керамике (фаза Винча-Плочник II).. Утврђен је хоризонт становања и материјална култура из периода бакарног и бронзаног доба, док највише налаза припада хоризонту гвозденог доба I (од XIV до X века п.н.е). Током овог периода део насеља на горњем платоу утврђен је одбрамбеним ровом и палисадом. Откривен је и хоризонт V века п.н.е. из кога потичу стамбени објекти, керамика и метални налази. Континуитет коришћења погодног стратешког положаја огледа се у првом утврђеном војном логору из времена Римског царства, који је коришћен и дограђиван у рановизантијском периоду и средњем веку. Око средњовековног утврђења из XVII века формирало се истовремено насеље које се развило у данашњи савремени град. На археолошком налазишту је евидентирано средњевековно гробље где се обављало сахрањивање од XII-XV века. Археолошко налазиште Хисар је изузетно значајан локалитет у јужноморавском региону са богатом материјалном културом која сведочи о континуитету прошлости Лесковца од праисторије до савременог периода.
Локалитет Хисар у Лесковцу, О Лесковац
Археолошко налазиште налази се налази се у Лесковцу, на доминантном и стратешки важном узвишењу које раздваја долину реке Ветернице од долине реке Јабланице. Археолошко налазиште заузима површину 22,26 хектара, на надморској висини 310 m. Истраживања се врше са мањим прекидима од 1994. године. Ахеолошко налазиште је вишеслојни локалитет. Најстарији културни слој припада периоду млађег неолита (фаза Винча- Плочик II). Утврђен је хоризонт становања и материјална култура из периода бакарног, бронзаног и гвозденог доба. У време бронзаног доба насеље је било заштићено земљаним бедемом. Континуитет коришћења погодног стратешког положаја огледа се у првом утврђеном логору из времена Римског царства који је коришћен и дограђиван у рановизантијском периоду и у средњем веку. Око средњовековног утврђења утврђења формирало се насеље које се развило у савремени град. На археолошком налазишту је евидентирано средњовековно гробље из периода 12-15. века. Археолошко налазиште Хисар је значајан локалитет у јужномораском региону са богатом материјалном културом која сведочи о континуитету прошлости Лесковца од праисторије до савременог периода.
2012-08-17
Лесковац
Лесковац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Хисар (Лесковац)
Q16843450
22
2
AN164
АН 164
Локалитет Плочник код Прокупља
Локалитет Плочник код Прокупља
Локалитет Плочник код Прокупља
Археолошко налазиште је на територији села Плочник и Баце, око 20 km западно од Прокупља и 10 km североисточно од Куршумлије и заузима површину 120 ha уз реку Топлицу и Бацку реку. Откривено је 1926. године приликом изградње железничке пруге Прокупље–Куршумлија–Приштина, када су на улазу у железничку станицу пронађени бројни покретни налази. Прва заштитна ископавања обављена су 1927. године. Радови су настављени у периоду 1960–1978. године, а од 1996. године у континуитету до данас археолошка истраживања се изводе у организацији Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља. Откривени су бројни налази винчанске културе – основе кућа, пећи, огњишта, јаме, оставе са бакарним и каменим алаткама, делови керамичких посуда, фигурална пластика. Налазиште припада периоду млађег неолита – винчанској култури. На основу апсолутних датума добијених С–14 методом утврђено је да је живот у праисторијском насељу трајао осам векова у континуитету, од 5400–4600. године старе ере. Резултати истраживања допринели су да је млађа фаза винчанске културе научно опредељена као Винча-Плочник. Четири оставе са бакарним предметима представљају основу за типологију и хронологију првих металних објеката у праисторији Балкана и југоисточне Европе. Све оставе садрже 34 предмета од бакра укупне тежине 16,034 kg. Оваква количина није откривена ни на једном хронолошки савременом насељу у европским оквирима. Археолошко налазиште на основу бројних откривених предмета изванредних уметничких и занатских карактеристика, налаза остава са бакарним предметима, остатака стамбене архитектуре, као и величине насеља и географског положаја, представља једно од центара развоја винчанске културе и ране металургије бакра на централном балканском подручју. Значајно је због научног проучавања винчанске културе и чињенице да су у млађој фази овог периода људи примењивали сложену металуршку технику. Налазиште је значајно и због остатака насеља и грађевина из периода антике и средњег века. Вишеслојност и дуг период насељавања омогућавају квалитетну и слојевиту презентацију културног континуитета Топлице.
Локалитет Плочник код Прокупља, О Прокупље
Налазиште је откривено 1926. године изградњом железничке пруге Прокупље-Куршумлија-Приштина, када су на улазу у железничку станицу Плочник, пронађени бројни покретни налази. Археолошким истраживањима 1927. године, а затим и 1960-1978. године и 1996. – 2009. године у организацији Народног музеја у Београду откривено је и истраживано једно од значајнијих археолошких налазишта европске и светске праисторијске археологије – насеље винчанске културе. Налазиште припада периоду млађег неолита – винчанској култури и по њему је извршена периодизација винчанске културе, као и типологија и хронологија бакарних предмета тог периода. На основу географског положаја, али и констатованих покретних и непокретних налаза, ''Плочник'' представља један од центара развоја винчанске културе и ране металургије бакра на простору централнобалканског подручја. Према најновијим апсолутним датумима добијеним С-14 методом (према лабораторији у Оксфорду), насеље на ''Плочнику'' постоји пуних 8 векова у континуитету, од 5400. до 4600. године старе ере.
2012-08-17
Прокупље
Прокупље
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Плочник (археолошко налазиште)
Q12757361
22
2
AN165
АН 165
Локалитет Велика и Мала Баланица у Сићеву
Локалитет Велика и Мала Баланица у Сићеву
Локалитет Велика и Мала Баланица у Сићеву
Археолошки локалитет Велика и Мала Баланица налази се у Сићевачкој клисури у селу Сићево. Налазиште чине две пећине које су откривене приликом рекогносцирања на траси пута Ниш-Димитровград 2002.године, а истраживања се обављају од 2004.године. Улаз у други део археолошког налазишта, пећину Мала Баланица, налази се недалеко од пећине Велика Баланица и са њом чини јединствен пећински систем. У пећини Мала Баланица откривен је део љутске кости-мандибула. Улаз у обе пећине је окенут ка југу. Константовано је више хоризоната наељавања, али и чињеница да су налази из Велике истовремени са налазима из Мале Баланице. Пећине Велика и Мала Баланица представљају најбогатије и за сада једино средњепалеолитско налазиште у источној и јужној Србији.
Локалитет Велика и Мала Баланица у Сићеву, О Нишка Бања
Археолошко налазиште се налази у Сићевачкој клисури, на јужној падини потеса Брљаски камен, изнад десне обале Нишаве, а недалеко од породичне куће Момчила Тошића, домаћина из Сићева. Пећине су констатоване приликом рекогносцирања на траси пута Ниш-Димитровград, 2002. године, а истраживања се врше од 2004. године. Велика Баланица је дужине око 20,00 m, ширине око 8,00 m и просечне висине око 1,00 m. Констатовано је и неколико затрпаних пролаза који вероватно воде у нове одаје. Улазни део је димензија око 9,00 x 2,00 x 2,00 m, а сам улаз око 1,50 x 2,00 x 2,00 m и окренут је ка југу. На самом улазу, али и на више места унутар пећине, констатовани су деструктивни трагови неовлашћеног копања. Улаз у пећину Мала Баланица налази се недалеко од пећине Велика Баланица и са њом чини јединствен пећински систем. Пећинска одаја Мале Баланице дужине је око 12,00 m, ширине око 6,00 m и просечне висине око 1,00 m. Улаз је такође окренут ка југу и ширине је око 2,00 m и висине око 1,50 m. И у овој одаји су констатовани трагови неовлашћеног ископавања, који су знатно оштетили културне слојеве. Констатовано је више хоризоната насељавања, али и чињеница да су налази из Велике истовремени са налазима из Мале Баланице. Пећине Велика и Мала Баланица представљају најбогатије и, за сада, једино вишеслојно средњепалеолитско налазиште у источној и јужној Србији. Садрже бројне артефакте који припадају мустеријенској индустрији, животињске кости и остатке ватришта из горњег плеистоцена.
2012-08-17
Сићево
Нишка Бања
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN166
АН 166
Локалитет Милутиновац у Милутиновцу
Локалитет Милутиновац у Милутиновцу
Локалитет Милутиновац налази се на југозападном крају села Милутиновац. Налазиште садржи остатке утврђења са кружним кулама на угловима и једном четвртастом на средини југозападног бедема. Утврђење је саграђено у IV веку и чини део одбране границе провинције Мезије на Дунаву. Приликом ископавања констатовано је да је утврђење делимично обновљено у VI веку приликом Јустинијанове обнове римског Лимеса на Дунаву. Значај археолошког налазишта је због дела очуваних остатака римског одбрамбеног утврђења и историјског континуитета утврђивања и чувања границе провинције Мезије и обале Дунава од раноримског освајања ових простора закључно са византијским периодом.
Локалитет Милутиновац у Милутиновцу, О Кладово
2012-08-17
Милутиновац
Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN167
АН 167
Локалитет Беловоде код Петровца на Млави
Локалитет Беловоде код Петровца на Млави
Налази се у средишњем делу тока реке Бусур, у зони атара Великог Лаола и Крвија, 8 km југозападно од Петровца на Млави. Терен је благо заталасан, обилује земљом доброг квалитета, пашњацима и водом, те је погодан за земљорадњу и сточарство. Мада се археолошка истраживања континуирано спроводе од 1994. године, истражен је мали део овог насеља (у јужном сектору), које се простирало на великом простору од преко 75 ha, а по својим одликама је припадало периоду млађег неолита, односно винчанској култури. Живот је на Беловодама у континуитету трајао од 5400. до 4500. године старе ере, дакле готово читав миленијум. О дугом трајању живота сведочи и дебљина културног слоја која варира од 2,50 до 3,50 m, а местимично достиже и 4,30 m. Истражен је читав низ стамбених објеката, помоћних зграда економског карактера и једна ритуално-култна целина. У овим објектима је током вишегодишњих истраживања откривено обиље разноврсних употребних, култних и уметничких предмета углавном од печене земље високог квалитета, кости, камена, а неки су и од бакра. Међу најзначајније спадају животињске фигурине од печене земље и бакарни предмети, који сведоче о појави сложенијих облика сточарства и најранијој појави рударства и металургије у праисторији Европе. На основу свих наведених карактеристика Беловоде представљају један од најважнијих центара развоја винчанске културе, која се простирала на великом простору централног Балкана.
Локалитет Беловоде код Петровца на Млави, Велико Леоле и Крвије, О Петровац на Млави
2012-09-10
Крвије
Петровац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
sr:Беловоде
Q12748821
22
2
AN168
АН 168
Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине у Растишту
Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине у Растишту
Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине у Растишту
Археолошко налазиште Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине налази се у селу Растишту у оквиру Националног парка Тара, 23 km западно од Бајине Баште, надморска висина 520 m. Налазиште чине два средњовековна гробља са надгробним монолитним каменим обележјима стећцима из периода 14–15. века, на међусобном растојању од 500 m. До села Растиште и археолошког налазишта долази се кањоном реке Дервенте која се улива у Перућачко језеро на Дрини. Истим путем се продужава ка туристичкој дестинацији Предов крст. Потес Урошевине налази се 300 m северно од сеоске цркве. На овом средњовековном гробљу сачувано је 38 надгробних споменика: 19 слемењака, један двојни слемењак-сандук, 12 сандука, четири плоче, аморфни споменик и један фрагментовани споменик. Споменици су оријентисани у смеру запад-исток, са скретањима ка северу и југу и постављени су у редове. Површина споменика је пажљиво клесана и приглачана. Рељефна декорација констатована је на три слемењака: кружно испупчење, приказ стреле и лука и мачеви. Потес Гајеви удаљен је око 700 m од сеоске цркве. Чини га узвишење које је пресечено сеоским путем за каменолом. Од последњег обиласка забележеног у литератури са пописаних 35 надгробних споменика: 26 сандука, два слемењака и седам плоча, данас недостају три стећка. Споменици су оријентисани у смеру запад-исток, са скретањима ка северу и југу и постављени су у редове. Два споменика на југозападном делу некрополе су дислоцирана због пробијања локалног пута. Површина споменика је пажљиво клесана и приглачана. Рељефна декорација констатована је на три споменика: два сандука без постоља имају представу полумесеца и крста са три крака који се кружно завршавају и представу полумесеца и круга унутар месечевог лука; слемењак са постољем на површини зарубљеног темена кровног дела има пластичну представу полумесеца и круга унутар лука. Око 1 km западно од гробља са стећцима на потесу Гајеви, налази се локални каменолом где су у средњем веку клесани надгробни споменици. Каменолом је активан, а у њему је сачуван један делимично обрађени недовршени стећак – слемењак са постољем.
Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине у Растишту, О Бајина Башта
2013-01-25
ID  Lvl0
node
Растиште
Бајина Башта
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

Некропола стећака Доње Мраморје
1
AN168
1504-027
(iii)(vi)
2016
RGZ
sr:Локалитет Мраморје на потесима Гајеви и Урошевине
Q31183217
98
1
AN169
АН 169
Локалитет Солнок – Град у Добринцима
Локалитет Солнок – Град у Добринцима
Локалитет Солнок – Град у Добринцима
Археолошко налазиште Солнок–Град налази се у атару Добринаца, североисточно од села на потесу Шевин брег. Археолошко налазиште се простире на површини преко 30 ha. Терен је изразито равничарског карактера и активно се пољопривредно обрађује. На локалитету су констатовани остаци римског војног утврђења, којег окружују цивилно насеље и некропола. Прва сондажна археолошка истраживања изведена су 1882. године, када је откривен део римске некрополе северно од утврђења. Приликом рекогносцирања 1966. и 1983–86. откривено је више покретних налаза: римски камени споменици, озидана гробница у којој се налазила камена урна са пепелом покојника. На површини земље и данас се налази већа количина грађевинског шута од опека, камена, кречног малтера, архитектонске пластике, мермерне оплате, мозаичних коцкица (поједине са позлатом), опеке са жигом Leg II Adiutrix, као и остали покретни археолошки материјал. Утврђење је подигнуто у II веку, а обновљено у III веку. У њему је било седиште легије II Adiutrix. Друга фаза трајања утврђења, насеља и некрополе је у IV веку. Утврђење и насеље на локалитету Солнок–Град налази се 3 km југоисточно од римског града Bassianae (код Доњих Петроваца), културног добра од изузетног значаја за Републику Србију. Утврђење на локалитету Солнок–Град саграђено је ради војне заштите града Басијане, а на основу историјских и картографских извора познато је као Сaput Bassianense.
Локалитет Солнок – Град у Добринцима, О Рума
Археолошко налазиште се налази североисточно од села Добринци на потесу Шевин брег, на месту званом Солнок или Град. Простире се на површини од 30 хектара. На локалитету се налазе остаци римског војног утврђења Caput Bassianense, цивилно насеље и некропола. Прва сондажна истраживања изведена су 1882. године када је откривен део римске некрополе северно од утврђења. Приликом рекогносцирања 1966. и 1983-86. године откривени су бројни покретни налази, а на површини земље и данас се налази већа количина грађевинског шута од опека, камена, кречног малтера, архитектонске пластике, мермерне оплате, мозаичких коцкица, опеке са жигом легије II Adiutrix, као и остали бројни покретни археолошки материјал. Истраживања која су изведена 1992. године потврдила су да се ради о утврђењу на површини од 18 хектара, са 25 истурених квадратних кула које су постављене на 40-45 м растојања. Утврђење је подигнуто у II, а обновљено у III веку. У њему је било седиште легије II Adiutrix. Друга фаза трајања утврђења, насеља и некрополе је у IV веку. Археолошко налазиште је јединствен војни логор на територији Војводине и римске провинције Pannonia Inferior. Римско утврђење је због своје очуваности, величине и могућности истраживања и презентације од посебног значаја за проучавање прошлости, начина становања, сахрањивања и војне одбране у периоду Римског царства.
2013-02-11
Добринци
Рума
С. МИТРОВИЦА
zzsksm
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица

RGZ
sr:Локалитет Солнок
Q61135260
22
2
AN17
АН 17
Праисторијска Карабурма
Праисторијска Карабурма
Приликом изградње нове Карабурме, вршена су систематска заштитна ископавања која су дала значајне резултате за проучавање праисторије Београда, ширег подручја Подунавља и Паноније. Откопано је око 100 гробова спаљених покојника, из доба келтског латена. Осим тога, откривено је 230 гробова из бронзаног доба, као и насеља из неолитског, бронзаног и гвозденог доба. Широк дијапазон праисторијских култура на тако уском терену веома је ретка појава на нашим налазиштима. Први налази из око стотину спаљених гробова везују се за Сингидунум и представљају за сада најбогатију колекцију келтске провенијенције сакупљену на једном месту, јединствену у средњој Европи. Некропола од 230 гробова највећа је, до сада откривена, на подручју Београда. Бројне урне и предмети од метала чине базу за проучавање материјалне и духовне културе бронзанодопских култура нашег тла. Један од најважнијих и до сада недовољно истражених делова Праисторијске Карабурме представљају насеља из разних временских фаза, од којих најстарије припада баденској и салкуца култури.
Праисторијска Карабурма, О Палилула, Београд
1981-08-19
Београд
Палилула
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Праисторијска Карабурма
Q16508418
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN170
АН 170
Локалитет Јеринин град у Бранговићу
Локалитет Јеринин град у Бранговићу
Утврђење Јеринин град у селу Бранговић једно је од најбоље сачуваних утврђених градова ваљевског краја и налази се 7 км југозападно од Ваљева. Остаци зидова обухватају западне обронке брда Браниг, које је са три стране окружено кањоном реке Градац. Највиша тачка утврђења налази се на 441 м, а најнижа на 268 м надморске висине и на око 40 м изнад речног тока. Основа утврђења је неправилног вишеугаоног облика, максималне дужине око 320 м и ширине око 220 м. Рушевине су данас у потпуности обрасле шумом и ниским растињем. Утврђење је судећи по остацима на горњем граду било опасано зидом од притесаног камена и кречног малтера. Ситуација добијена геодетским снимањима и ископавањима указује да се на поменутом простору налази велики број објеката који индицирају постојање значајног цивилног насеља, које се развило поред античког пута који пролази кроз кањон реке Градац. Пут је представљао комуникацију која спаја долину Колубаре са ваљевским планинама и Подрињем, а које су обиловале рудним лежиштима (сребро, бакар, олово, злато). На простору доњег града откривена је велика црква. Ради се о једнобродној грађевини димензија 13 м х 9 м. Зидови су рађени од тесаног и притесаног камена у јаком кречном малтеру сачувани до висине од 1,7 м. Живот у утврђењу се може датовати у касноантички период од IV до VI века. Откривени су налази који указују да се живот одвијао и у периоду од VII до X века, у време насељавања Словена и Срба. Јеринин град је јединствен објекат, како по својој локацији тако и по садржају. Тако да по својој вредности сигурно прелази локални ниво. Велика предност локалитета је што се налази у оквиру Еко парка Градац и поред манастира Ћелије.
Локалитет Јеринин град у Бранговићу, О Ваљево
2013-02-28
Бранговић
Ваљево
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
sr:Јеринин град (Ваљево)
Q12749270
22
2
AN171
АН 171
Град Соко у селу Лазама код Крупња
Град Соко у селу Лазама код Крупња
Град Соко у селу Лазама код Крупња
Архeолошки локалитет Соко Град налази се у селу Лазама, 20км западно од Крупња путем преко Шљивове. Утврђење је смештено на једној стени Соколске планине, испод највишег врха, Рожањ (973м). Укупна површина овог локалитета износи око 2 хектара. Најстарији помен Соко Града је из 1426. гдине, али се сматра да је тврђава подигнута нешто раније, у доба Мачванске бановине, као важно упориште и заштита рударских ревира Азбуковице и Рађевине. Фортификација се састоји из цитаделе- горњег града, која је основана на на гребену кречњачке стене која се вертикално спушта ка ставама Калканске реке, Козланског и Лазањског потока. У подножју цитаделе се налази заравњени простор на коме је образовано цивилно насеље, подграђе. У традицији српског народа налазиште има посебно значење. Неколико векова град је припадао туђинцима, а само десетину година српској средњовековној држави и касније деспотовини. Град Соко је оличење непобедивости као последњи бастион турске власти у Србији. Налазиште је једно од боље сачуваних средњовековних тврђава у Подрињу, са јединственим стратешким положајем у изванредном природном окружењу. Историјску важност налазишта допуњује могућност конзервације и презентације већег дела утврђења и добар приступ новоформираним саобраћајницама.
Град Соко у селу Лазама код Крупња, О Крупањ
2013-02-28
Лазе
Крупањ
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RGZ
sr:Соко Град (дрински)
Q7555131
22
2
AN172
АН 172
Локалитет Анине
Локалитет Анине
Локалитет Анине
Археолошки локалитет налази се у селу Ћелије, општина Лајковац, на око 1 km јужно од ушћа реке Љиг у Колубару, на надморској висини од око 120 m. На налазишту које по својим основним карактеристикама одговара систему великих имања са житницама су јасно дефинисана два копмлекса грађевина. Први комплекс чине пространа вила рустика (villa rusticae) са стамбеним и економским делом, термалним купатилом и неистраженим објектом за смештај радне снаге, укупне површине преко 4000 m2. У другом комплексу су две житнице (horeum) и најмање два објекта. Током најновијих истраживања дефинисан је простор некрополе са меморијом и већи број мањих грађевинских целина које се протежу у линији од око 2000 m дуж десне обале река Љиг и Колубаре, на међусобној удаљености 100-400 m. Откривени налази виле за становање са системом подног грејања одлично су сачувани остаци највеће римске виле рустике на територији Западне Србије. Судећи по великој колекцији откривених монета које припадају распону од 241. до 383. године, изградњу виле на Анинама треба тражити у периоду од краја III до прве деценије IV века. Поред богате колекције римског новца, пронађен је и велики број покретних артефаката. Најбројнију групу налаза чине делови керамичких посуда и животињске кости, затим посуде од метала и печене земље. Алат и прибор који су употребљавани у свакодневним активностима и привређивању израђен је од гвожђа, док је већина фунционалних и украсних предмета коришћених у одевању појединца од бронзе, у изузетним случајевима пресвучени танким слојем злата.
Локалитет Анине, Ћелије, О Лајковац
2014-02-20
ID  Lvl0
node
Ћелије
Лајковац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Анине
AN172
RGZ
sr:Локалитет Анине
Q31185460
22
2
AN173
АН 173
Старо гробље у селу Трњане
Старо гробље у селу Трњане
Средњевековна некропола у селу Трњане се налази на источном, благо узвишеном ободном делу села смештеног уз десну обалу доњег тока реке Млаве. Читав шири потез на коме се налази ово археолошко налазиште, зове се Старо гробље и са прекидима је коришћен за сахрањивање од бронзаног доба до данашњих дана. Данашњи положај насеља не одражава његов некадашњи значај, јер се некада налазило на важном путном правцу, који је водио од Виминацијума ка Цариграду. Бројни случајни налази, претежно накита, као и велика угроженост локалитета, услед уништавања гробова током пољских радова и у много већој мери, коришћењем земље за печење цигле, били су разлог да Народни музеј из Београда спроведе обимна заштитна археолошка истраживања, која су обављена у периоду од 1976. до 1978. године. Истражено је укупно триста седамдесет и девет гробних целина, од којих су пет чиниле бронзанодопске урне, док су у осталим откривени средњовековни скелетно сахрањени покојници. Нажалост, више од половине некрополе је било потпуно уништено већ пре истраживања. На основу археолошког материјала присутног у сто тридесет и шест истражених гробова, међу којим је највише накита, али и девет примерака новца, некропола у Трњану је датована у период XI-XII века. Трагови истовременог насеља, чији су житељи сахрањени на овој некрополи, нису откривени. Средњевековна некропола Трњане представља важно сведочанство о животу, историјским токовима, преплитању утицаја Византије и локалних традиција у средњем веку на простору Подунавља и Источне Србије.
Старо гробље у селу Трњане, О Пожаревац
2014-06-16
Трњане
Пожаревац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN174
АН 174
Локалитет Орнице
Локалитет Орнице
Налази се на западном ободу села Вранова, уз леву обалу реке Језаве и недалеко од сеоског гробља. Заузима доминанатан положај према пространој долини Велике Мораве, која се простире северно и источно од овог локалитета. Име налазишта потиче од назива за истоимени потез Орнице. До открића археолошких налаза дошло је претежно случајно приликом обављања пољопривредних радова. Реч је о сложеном вишеслојном налазишту, које има континуитет живљења на овом подручју у распону од старијег гвозденог доба (халштата 800 – 500 година п.н.е.) до позно-римског периода (III-IV век н.е.). У оквиру овог простора налази се и мање узвишење (вероватно тумул), које мештани називају Умка, на коме су откривени остаци мањег зиданог објекта од камена, вероватно куле стражаре из римског периода. Према положају имала је важну улогу у контроли пута дуж леве обале Језаве, паралелне са Моравском долином. Најзначајнију појединачну целину представља опеком зидана гробница са двоводним кровом, која је изнутра била обложена хидростатичким малтером и осликана флоралним мотивима. На основу типа гробнице и покретних налаза откривених у њој, може се датовати у период с краја II и почетка III века н.е. Сличне гробнице откривене су у близини, унутар комплекса Нове железаре, приликом њене изградње и у оквиру некропола Виминацијума.
Археолошки локалитет Орнице, Враново, О Смедерево
2014-06-16
Враново
Смедерево
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
sr:Археолошки локалитет Орнице
Q61135263
22
2
AN175
АН 175
Локалитет Пинкум
Локалитет Пинкум
Уз леву обалу Пека у зони ушћа у Дунав, налазе се остаци римског утврђења и мањег насеља Пинкум (Pincum), које је име добило по античком називу за реку Пек - Пинкус (Pinkus). Данашње насеље Велико Градиште, које се формирало на остацима античког насеља у корену свог имена Градиште носи сведочанство о траговима старог насеља који су раније били много видљивији. У предримско време ова област је била насељена Пикензима, чија етничка припадност није прецизно утврђена, а само име се везује за келтски, илирски или трачки језик. Према римским итинерарима Пинкум је на путу дуж дунавског лимеса био удаљен од Виминацијума 13 римских миља (19,2 km) што одговара убикацији на месту данашњег Великог Градишта. Скромни подаци из римског времена не пружају довољно аргумената за поуздано закључивање о његовом настанку и трајању, тако да нам у томе помажу различити археолошки налази у ужем градском језгру, епиграфски споменици и историјске околности. По свему судећи већ у раном периоду романизације настаје први војни објекат, који је у периоду од II до V века свакако био знатније утврђење, због посебног положаја у рударско-металуршкој области Метала Aeлиана Пикенсиа (Metalla Аeliana Picensia), која је обухватала области у сливу Пека и Млаве. У доба цара Хадријана (117-138) имао је посебан значај и тада је у њему кован и посебан новац. У време када је крајем XVII века Л. Ф. Марсиљи обилазио Велико Градиште забележио је утврђење димензија 45,5 х 45,5 метара, квадратне основе са кружним кулама на угловима. У познијим временима путописци виде само делове тог утврђења, а данас је с обзиром на грађевинске активности и подизање нивоа Дунава, видљив само део бедема на крајњем североисточном делу урбаног језгра Великог Градишта поред Дунава. Последњи историјски подаци се везују за период Јустинијанових (527-565) обнова старих утврђења.
Локалитет Пимкум, Велико Градиште, О Велико Градиште
2014-06-16
Велико Градиште
Велико Градиште
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
sr:Пинкум
Q12757288
22
2
AN176
АН 176
Локалитет Острово
Локалитет Острово
На великој дунавској ади 5 km западно од Великог Градишта и 1,5 km североисточно од данашњег села Острова, налази се Археолошки локалитет Острово. Површински налази откривени на више локација у северном и источном делу Аде сведоче о трајању живота на овом простору у широком временском распону од готово 2000 година. Током 1967. године обављена су сондажна археолошка истраживања на потезу „Таван“ и потврдила су резултате на које су указивали површински налази. Откривени су трагови насеља из старијег гвозденог доба (800-600 година пре нове ере). Углавном је реч о полуукопаним земуницама са зидовима од плетера, облепљеним блатом и бројним покретним налазима грнчарије карактеристичне за простор Војводине. Налази из античког периода су спорадични (највише је келтских) и говоре о пролазном, краткотрајном насељавању, док је у периоду IX-X века недалеко од праисторијског, постојало и средњовековно насеље, са земљаним кућама и великим калотастим пећима грађеним у комбинацији камена и земље. Средњовековна фаза је такође обиловала грнчаријом кухињског типа (лонци, зделе), тамне боје са украсима у виду вишеструких валовитих линија.
Локалитет Острово, Острово, О Велико Градиште
2014-06-16
Острово
Велико Градиште
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN177
АН 177
Локалитет Босманска Река
Локалитет Босманска Река
Остаци утврђења Босман налазе се на почетку „Горње клисуре“, на 1,5 km удаљености од стене Госпођин вир где су биле уклесане Тиберијева, Клаудијева и Домицијанова табла као сведочанство о пробијању пута кроз клисуру. На овом месту је пловидба Дунавом била најопаснија због јаких вирова и подводних стена. Пре обављених археолошких ископавања претпостављало се да је реч о римској станици Ад Скрофулас (Ad Scrofulas), међутим, истраживања изведена 1968-1969. године су показала да је утврђење изграђено у рановизантијско време, у доба Јустинијанових (527-565) великих обнова. Имало је неуобичајени троугаони облик основе са кружним кулама на угловима и капијом на источном бедему. Североисточну кулу најближу Дунаву, однела је вода. Троугаону основу су градитељима диктирали природни услови, па су им се максимално прилагодили приликом грађења. Утврђење је уништено на самом крају VI века и више није обнављано. Услед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен.
Локалитет Босманска река, Добра, О Голубац
2014-06-16
Добра
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN178
АН 178
Локалитет Салдум
Локалитет Салдум
Остаци утврђења Салдум се налазе на левој обали потока Кожица, код његовог ушћа у Дунав, 4 km низводно од Добре. Потез је био благо уздигнут, а мештани су га називали „Градац“. У историјским изворима се не помиње. Археолошка ископавања локалитета обављена су у периоду од 1967. до 1970. године, када је утврђење делимично истражено. Имало је основу димензија 43,5 х 31,2 m у облику неправилног правоугаоника, са четири куле на угловима, од којих су три биле кружне основе, а четврта, североисточна у облику мање једнобродне цркве са полукружном апсидом на истоку. Нема довољно поузданих елемената да се утврди када је Салдум основан, али је сигурно прво утврђење било од земље и палисад, а затим је имало још три фазе од којих је поседња из времена велике обнове у доба Јустинијана (527-565). После ове обнове је потпуно напуштено. У долини потока Кожица, недалеко од Салдума, откривени су остаци преградних зидова (клаузура), укупне дужине око 400 m, којима је додатно обезбеђивана долина потока од могућих непријатељских упада. Услед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен.
Локалитет Салдум, Добра, О Голубац
2014-06-16
Добра
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
sr:Салдум
Q61135268
22
2
AN179
АН 179
Локалитет Чезава
Локалитет Чезава
На потезу „Градац“ где се у Дунав улива бујична речица Чезава, уз њену леву обалу, 18 km низводно од Голупца и 6 km узводно од села Добра, налазе се остаци римског војног утврђења, које је било део римске утврђене војне границе на Дунаву - лимеса. Углавном се уз извесне недоумице, идентификује са каструмом Нове (castrum Novae), који се помиње у неколико историјских извора. Археолошка истраживања су обављена у периоду од 1965. до 1970. године, међутим, није истражен читав локалитет. Услед изградње ХЕ Ђердап подигнут је ниво Дунава, тако да је утврђење већим делом потопљено. Резултати истраживања су показали да живот на овом локалитету може да се подели у седам периода. Сви су трајали у временском распону од прве половине I века нове ере, када је изграђено прво дрвено утврђење до VI века када је у доба Јустинијана (527-565) спроведена опсежна обнова великог броја војних упоришта. Утврђење је током наведеног периода претрпело бројне измене, али његова основа је задржала квадратни облик димензија 140 х 120 m, са заобљеним угловима и 14 кула, које су мењале свој облик и само незнатно положај. У последњој седмој фази, у северозападном делу утврђења, изграђена је једнобродна базилика са трансептом на јужној страни. Осим утврђења, које је имало своје подграђе и пристаниште у близини локалитета је откривена и средњовековна некропола. Формирана је у периоду од XI до XIII века унутар утврђења на простору око и унутар базилике. Откривена су укупно 32 скелета.
Локалитет Чезава, Добра, О Голубац
2014-06-16
Добра
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN18
АН 18
Праисторијско насеље
Праисторијско насеље
На простору између цркве, школе и дома, у селу Дивостин, налази се праисторијско насеље откривено 1952. године, током рекогносцирања терена од стране Археолошког института у Београду и Народног музеја у Крагујевцу. Приликом грађевинских радова 1956. године, мештани су открили групу фигурина са керамичким посудама и једним троножним жртвеником. Каснијим анализама је утврђено да је реч о затвореном налазу из једне винчанске куће са посебно издвојеним култним местом. Фигурине су женске представе, моделоване доста сумарно, главе су полигоналне, нос наглашен, а доњи део сведен на ступасту ногу. Народни музеј у Крагујевцу је 1959. године извршио мања истраживања током којих је потврђено постојање обимног винчаског материјала на овом простору. И поред тога што су налази у Дивостину изазвали велико интересовање наше и светске јавности, радови су у мањем обиму настављени тек 1967. године, да би 1968. године Дивостин био истражен у оквиру великог југословенско-америчког пројекта „Ране земљорадничке културе на тлу централне Србије“. До 1971. године на неолитским насељима у Дивостину истражено је 2250m2 и пронађено је преко 100 000 предмета од печене земље, кремена, камена и животињских костију. Насеље је захватало површину од преко 15 ha, било је насељено у току старијег и финалног неолита, односно у време старчевачке и винчанско-плочник културе. Каснонеолитска фаза датована је у период од око 4900 до 4600 п.н.е, из којег потичу остаци 17 кућа, од којих је очувано 7. Димензије објеката варирају, од око 40 m² до око 100 m² и састоје се од једне до четири просторије. Биле су опремљене широким спектром свакодневног покућства (грнчарија, камени жрвњеви, глинени тегови за вертикални разбој, ниски столови од глине, окресане алатке и др.), а нађени су украсни и симболични предмети (накит, антропоморфне фигурине, амулети и друго).
Праисторијско насеље, Дивостин, О Крагујевац
1981-12-15
Дивостин
Крагујевац
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
sr:Праисторијско насеље у селу Дивостин
Q61135128
22
2
AN180
АН 180
Локалитет Турски поток
Локалитет Турски поток
На благом узвишењу уз десну обалу Турског потока, код његовог ушћа у Дунав, на 4,5 km удаљености западно од Добре, налазе се остаци мањег римског утврђења приближно квадратне основе. Димензије утврђења су 16 х 23 m, а бедеми су дебели до 2 m. У систему римске утврђене границе на Дунаву – лимеса, ово утврђење је имало функцију предстраже за оближње веће утврђење - Чезаву. Услед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен.
Локалитет Турски поток, Добра, О Голубац
2014-06-16
Добра
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN181
АН 181
Локалитет Мала Орлова
Локалитет Мала Орлова
На половини пута између села Брњице и Трпчевског потока, на потезу у близини потока Мала Орлова, налази се средњовековна некропола. Археолошки није истраживана, а прелиминарни резултати рекогносцирања терена указивали су да се ради о словенској некрополи са скелетним сахрањивањем, која припада периоду од IX до XI века. Услед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен.
Локалитет Мала Орлова, Брњица, О Голубац
2014-06-16
Брњица
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN182
АН 182
Локалитет Брњица
Локалитет Брњица
У долини Брњичке реке су на 500 до 700 m удаљености од њеног ушћа у Дунав откривени на два места остаци римских преградних зидова (клаузуре). Локалитет је 1970. године, у време изградње ХЕ Ђердап делимично истражен. Откривен је један зид дебљине 1,2 m и дужине 6,5 m и други који је био дуг 31 m, а дебео 1,5 m. Зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. Овакви зидови су у систему римске војне границе на Дунаву имали улогу да као преграда онемогуће непријатељске војнике да лако прођу кроз важне стратешке тачке.
Локалитет Брњица, Брњица, О Голубац
2014-06-16
Брњица
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN183
АН 183
Локалитет Ливадица
Локалитет Ливадица
На обали Дунава уз десну обалу потока Ридањ (Ливадички поток), 6km низводно, према истоку од Голубачког града, налазе се остаци мањег римског утврђења. Представљало је део утврђене војне границе – лимеса, која се пружала дуж Дунава. У време изградње ХЕ Ђердап локалитет је делимично истражен. Том прилико су откривени темељни остаци утврђења неправилне квадратне основе. Његов северни бедем је потпуно уништио ток Дунава, док је јужни био дуг 29 m, источни 17 m, а западни 25m. Било је у употреби у II и III веку, а о томе сведоче грнчарија и други покретни налази откривени приликом истраживања.
Локалитет Ливадица, Голубац, О Голубац
2014-06-16
Голубац
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN184
АН 184
Локалитет Госпођин вир
Локалитет Госпођин вир
На локалитету Госпођин вир се налазе остаци римског пута и куле стражаре, у непосредној близини, на потезу Манастир, су средњовековна црква са некрополом и насеље, а ту је и локација са праисторијским насељем. Заједно чине једну ширу целину, која показује дуги распон живота на овом веома скученом простору између Дунава и стеновите обале. О изградњи римског пута кроз клисуру сведочанство представљају у стену уклесане табле римских царева Тиберија, Клаудија и Домицијана. Крај пута је постојала стражара призидана уз стену, тако да је имала само три камена зида и у унутрашњости две мање просторије. Димензије основе су биле 10,9 х 4,5 х 4,95 m. Саграђена је крајем I и почетком II века, а коришћена је и у IV веку. Основна функција ове куле стражаре била је контрола пута и осматрање супротне обале. На локалитету Манастир откривени су темељи средњовековне једнобродне цркве, димензија18 х 6 m, са полукружном апсидом на истоку и дограђеном изузетно малом припратом на западу. Накнадно је дозидана још једна много већа припрата. Североисточно од цркве је формирана некропола, а нешто даље и насеље. Црква, некропола и насеље се датују у XIV век, а коришћени су све до почетка XVI века. Праисторијско насеље је било затрпано сипаром, а приликом истраживања откривени су остаци насеља које је са прекидима трајало од енеолита до гвозденог доба. Услед изградње ХЕ Ђердап и подизања нивоа воде, читав локалитет је потопљен.
Локалитет Госпођин вир, О Голубац
2014-06-16
Голубац
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
sr:Локалитет Госпођин вир
Q61135307
22
2
AN185
АН 185
Локалитет Умка-Кузмино брдо
Локалитет Умка-Кузмино брдо
У селу Винци које се налази на обали Дунава 7 km северно од Голупца налазе се остаци римског утврђења које није истраживано, тако да о њему постоји веома мало података. По положају је јасно да је представљало део система војних објеката на римској дунавској граници – лимесу. Дунавска обала је у овој зони формиран од пешчаних наноса и узвишена је 4 до 5m, тако да се у одсеченим профилима делимично виде делови камених бедема и културни слојеви, који сведоче о трајању живота на овом војном пункту. По конфигурацији терена се наслућује да је имало правоугаону основу и куле на угловима. Део утврђења је уништен одроњавањем профила према Дунаву.
Локалитет Умка - Кузмино брдо, Винце, О Голубац
2014-06-16
Винци
Голубац
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN186
АН 186
Локалитет Црквине у Стублинама
Локалитет Црквине у Стублинама
Археолошко налазиште „Црквине“ се налази на територији општине Обреновац, у атару села Стублине, удаљеном око 14 км од Обреновца и око 50 км југозападно од Београда. Први писани подаци о налазишту потичу из прве половине 20. века, када је забележено да се на овом месту налазила стара црква, али да се овде наилази и на трагове живота из неких „давних“ времена. Прва права археолошка ископавања мањег обима, обављена су 1967. године. Добијени резултати указивали су на постојање остатака насеља које пружа јединствене могућности за проучавање архитектуре и урбанизације насеља винчанске културне групе. Након мањих истраживања 2006. године, у периоду од 2007. до 2011. године, обављена су геомагнетна мапирања и геоелектрична скенирања, чији су резултати први пут омогућили да се сагледа готово комплетна матрица овог великог равничарског винчанског насеља које захвата површину од око 16 ха. На налазишту су од 2008. године, започета и систематска археолошка ископавања. Налазиште припада периоду млађег Неолита – Винчанској култури. Насеље у Црквинама код Стублина основано је око 4850/4800. године пре н.е., током Винча Д1 периода, и живело је до око 4650/4600. године пре н.е., односно до самог краја Д2 фазе винчанске културе. На основу географског положаја, величине насеља, површине коју је заузимало, правилног распореда кућа, као и претпоставке да је са више насеља истог периода у непосредном окружењу било друштвено и економски тесно повезано, неолитско насеље на „Црквинама“, представљало би зачетке једног протоурбаног друштва, на простору међуречја Саве, Тамнаве и Колубаре.
Локалитет Црквине у Стублинама, О Обреновац
2014-10-24
Стублине
Обреновац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
22
2
AN187
АН 187
Порта цркве Успење Пресвете Богородице у Бељини код Чачка
Порта цркве Успење Пресвете Богородице у Бељини код Чачка
Археолошко налазиште смештено је у приградском насељу Чачка. Најстарији трагови живота на налазишту припадају праисторијском раздобљу, према типолошким особинама грнчарије културни хоризонт се датује у прелазни период из бронзаног у гвоздено доба. Млађи културни хоризонт припада античком периоду и карактеришу га два стратиграфски и типолошки издвојена слоја. Старији антички хоризонт могао би се описати као део насеобинског комплекса и датује се у другу половину II и почетак III века. Од друге половине III века до половине IV века овај простор је коришћен за сахрањивање. По начину сахрањивања и погребном обреду некропола је биритуална. Најзначајније откриће на некрополи представља објекат квадратне основе 5 х 5 м, очуван у нивоу пода у темељној зони. Објекат се издваја по разноврсности и лепоти архитектонског украса (стубови са коринтским капителима, богато украшени архитрави и венци, архиволте са украсом барске птице која у кљуну држи змију, акторетије). Слаба очуваност грађевине онемогућава поуздано одређивање њене намене, мада је највероватније имала меморијални карактер
Порта цркве Успење Пресвете Богородице у Бељини код Чачка, О Чачак
2015-02-26
ID  Lvl0
way
Чачак
Чачак
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

Порта цркве Успење Пресвете Богородице
2
AN187
RZZSK
22
2
AN188
АН 188
Локалитет Дрење на Руднику
Локалитет Дрење на Руднику
Локалитет Дрење на Руднику
Археолошко налазиште смештено је на планини Рудник, у истоименој варошици. Истраживања су започета 2009 (Музеј рудничко-таковског краја и Филозофски факултет у Београду), а до сада су испод зграде Стационара откривени остаци велике грађевине, која је на основу налаза и плана основе дефинисана као римокатоличка црква. Културни слој који одговара времену њеног коришћења датован је новцем у XIV- XV век. Млађој фази одговара некропола која се формирала око темеља зидова, и покрива целу зараван. Сахрањивање се може определити у раздобље ХV-ХVI века. Други део локалитета на имању породице Никић одвојен је од наведене грађевине и некрополе асфалтним путем, ваздушном линијом око 150 м ка северу. Сондажним археолошким истраживањима утврђено је постојање грађевине прилично добре очуваности, која је у унутрашњости била живописана. На основу налаза грнчарије, објекат би се могао датовати у ХIV-ХV век, а пронађени материјал има непосредне аналогије са налазима на потезу Стационар. Писани извори наводе Рудник као један од најзначајнијих рударских дистрикта у Србији током позног средњег века. Депо сребрног новца цара Стефана Душана, као и печат кнеза Лазара, пронађени на локалитету, сведоче о изузетном значају археолошких истраживања за проучавање историје Рудника и средњовековне Србије.
Локалитет Дрење на Руднику, О Горњи Милановац
2015-02-26
Рудник
Горњи Милановац
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN189
АН 189
Ранохрићанска гробница са Христограмом у Јагодин мали у Нишу
Ранохрићанска гробница са Христограмом у Јагодин мали у Нишу
Ранохришћанска гробница са Христограмом откривена је на простору главне некрополе града Наисуса у данашњем насељу Јагодин мала у Нишу. Гробница је квадратне основе, грађена од камена и опеке који су везани кречним малтером. Улаз у гробницу постављен је на источном зиду. Отвор је оивичен каменим плочама, док је постоље улаза гробнице начињено од опека. Улазни отвор затворен је каменом плочом. Зидови гробнице су фреско осликани. Мотиви на источном и јужном зиду су исти, бела површина са хоризонталном црвеном бордуром преко средине зида. Изнад бордуре осликан је мотив винове лозе светлобраон боје. На западном зиду уочавају се два поља различито осликана геометријским мотивима. На средини свода беле површине насликан је Христограм. Монограм у кружном централном пољу осликан је златнобраон бојом на светлоплавој подлози. Централно кружно поље оивичено је тамноплавом и црном линијом и окружено је површином на којој је осликан ловоров венац с лишћем у разним тоновима зелене боје. У гробници су пронађени остаци три покојника. Од прилога уз покојнике биле су две минијатурне стаклене посуде и бронзани новац цара Теодосија. На основу налаза новца изградња гробнице се датује с краја IV или почетак V века. Ранохришћанска засведена гробница са Христограмом на своду представља јединствено и изузетно значајно откриће из периода касне антике и раног хришћанства на нашим просторима.
Ранохрићанска гробница са Христограмом у Јагодин мали у Нишу, О Пантелеј
2015-04-17
Ниш-пантелеј
Пантелеј
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN19
АН 19
great
Градац
Пећина у Градцу
Градац
Пећина у Градцу, или Јеринина пећина, налази се на северозападном подножју Јерининог брда, 11 m изнад десне обале Лепенице код Баточине. На улазу у пећину, чији је отвор висок око 6 m, пронађена су оруђа мустеријенске индустрије – троугаони шиљци и издужени стругачи. У њој су сачувани профили у чијим су стратумима били остаци богате, разноврсне и фосилизоване дилувијалне фауне урсида, бовида, еквида и цервида. Прва археолошка ископавања у пећини, која су вршена током 1951. и 1952, уједно су и прва археолошка истраживања палеолита у Србији. Ископавања су потврдила да је пећина била место боравка дилувијалног човека. Пећина под Јерининим брдом припада формацијама кретацејске епохе. Ово изразито ловачко станиште припадало је човеку условно названом Homo sapiens fossilis gradaciensis.Пећина у насељу Градац представља посебну амбијенталну целину са географским (налази се у доломитском мермеру), археолошким и геолошко-палеонтолошким вредностима.
Пећина у Градцу, О Баточина
1981-12-15
Градац
Баточина
Градац
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
22
2
AN190
АН 190
Археолошки локалитет Переш
Археолошки локалитет Переш
Локалитет се налази на песковитом узвишењу поред Лудошког језера, северо-источно од Суботице. Приликом истраживачких радова 1951. године установљено је да је налазиште у слоју леса у коме се запажају трагови ватришта. Пешчано тло око језера начето еолском ерозијом условило је да се на површини појављују археолошки предмети различите културне припадности. Између осталих, то су и предмети микролитске индустрије са карактеристичним геометријским облицима, који се поређењем са сличним налазима из Мађарске датују у период мезолита, 8000-7000 п.н.е.
Археолошки локалитет Переш, Хајдуково, О Суботица
2015-05-22
Хајдуково
Суботица
СУБОТИЦА
mzzsks
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица

RZZSK
22
2
AN191
АН 191
Средњевековно утврђење "Градац" код Крепољина
Средњевековно утврђење "Градац" код Крепољина
Утврђење Градац се налази седам километара источно од Крепољина на узвишењу које доминира долином Млаве, на почетном делу Горњачко-рибарске клисуре. Управо на том месту Млава прави велику окуку, пробијајући се око кршевитих литица Ђуле. Повољан положај за контролу пута, који је долином Млаве водио у рудоносне крајеве Источне Србије, одређивао је стратешки значај овог утврђења, а конфигурација терена је утицала на његов неправилан облик прилагођен литицама, које су га штитиле са три стране. Најприступачнији је био прилаз са југозапада. Због густог растиња и неприступачности врло су слабо видљиви бедеми и пратећи објекти, а вероватно је постојало и подграђе. Камени бедеми утврђења дебели су око једног метра. Археолошким истраживањима 1981. године обухваћена је само црква скромних димензија 9,85х4,75м очувана до висине од једног метра, која се налази на источном ободу утврђења. Великим делом је пре истраживања била опљачкана и уништена од стране трагача за благом. Имала је једнобродну основу са полукружном апсидом на истоку и припратом на западу. На зидовима су очувани трагови живописа, а у припрати две зидане гробнице, у којима су вероватно били сахрањени ктитори цркве. Зидана је директно на стени, са видљивим траговима старијег објекта. За поуздано датовање читавог утврђења и саме цркве биће неопходна додатна истраживања читавог комплекса. На основу постојећих скромних података, претпоставља се да је коришћено са прекидима од рановизантијског до позно средњовековног периода.
Срeдњeвeковно утврђeњe "Грaдaц" код Крепољина, O Жагубица
2016-09-14
Крепољин
Жагубица
СМЕДЕРЕВО
rzzsks
Регионални Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

RZZSK
22
2
AN192
АН 192
Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке
Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке
Ланиште се налази у селу Корлаће на потесу Луг, у близини насеља Баљевац у Општини Рашка. Археолошко налазиште се простире на ниској речној тераси на десној страни Ибра, на месту где река чини велики завој. Према истоку је ограничено насипом за железничку пругу. Археолошко налазиште представља земљиште које се интезивно обрађује. На археолошком налазишту истражена је некропола за коју је утврђено да је настала у периоду од II до IV века. Констатовани су укопи са спаљеним остацима покојника и инхумираним покојницима. У гробним јамама откривени су предмети карактеристични за II век. По карактеристикама укопи са спаљеним остацима подсећају на рани облик гробова староседелачког становништва у Улпијани, Доклеји, Малој Копашници и Домавији. Инхумирани покојници положени су у гробне раке на редове, оријентације северозапад – југоисток. Сахрањени су староседеоци романизовани крајем III и у IV веку који су живели у рударском насељу у близини. Долина Ибра и Копаоник били су значајна рударска област у касној антици. Економски просперитет захваљујући рударству огледа се по луксузним комадима накита и појасних копчи који су се налазили на покојницима у тренутку сахране.
Локалитет Ланиште у селу Корлаће код Рашке
2018-04-10
Корлаће
Рашка
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN193
АН 193
Локалитет Прљуша на Руднику
Локалитет Прљуша на Руднику
Локалитет Прљуша налази се непосредно испод врха Мали Штурац, најнижег врха Рудника, на његовој југозападној падини, на огољеном делу падине, површине 2,5 ha, без растиња. Археолoшко налазиште представља праисторијски рудник бакра с видљивим траговима старих радова. На налазишту се површински јављају малахит, горски кристал и сивозелени кристаласти шкриљци. Обе сировине користили су неолитски становници централног Балкана за производњу оруђа. Цела падина је прекривена крупним сипаром у коме се налазе праисторијски камени рударски батови са жљебом. Геофизичка испитивања показала су да је простор богат орудњењем и рударским окнима. На површини локалитета документовано је више од двадесет праисторијских окана. Истраживањем рударског окна које се налази на самом врху брда, испод пута кои води ка врху Мали Штурац, потврђена је претпоставка да се ради о праисторијском руднику из периода раног енеолита културе Бубањ – Хум I (око 4000 година пре н.е.).
Локалитет Прљуша на Руднику
2018-04-10
Рудник
Горњи Милановац
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN194
АН 194
Шуваков салаш – Клиса у Врбасу
Шуваков салаш – Клиса у Врбасу
Шуваков салаш – Клиса у Врбасу налази се око километар источно од насеља Врбас, на јужној, десној обали водотока Црна бара чије је корито укључено у Велики бачки канал. Археолошка истраживања обављена су у периоду од 1984. до 1996. године. Утврђен је праисторијски хоризонт насеља, средњовековно насеље и гробље (10-15. век), триконхална црква (13-15. век), и мањи одбрамбени систем с краја 15. или почетка 16. века. Писани извори први пут помињу средњовековно насеље Orbazpalotaya 1387. године. Куће средњовековног насеља прате у низовима контуру јужне обале Црне баре, делом су надземне, рађене од набоја и плетера с детаљима од цигала. Неке су биле дубоко укопане и служиле су за чување хране. Западно од насеља налази се црква и гробље. Црква је триконхос с полукружном апсидом и мањим конхама, саграђена у 13. веку, дужине 14 m, ширине 6 m. Грађена је од цигле и камена с препознатљивим елементима византијске технике зидања. Унутрашњост је била украшена фрескама. У првим турским налетима насеље и црква су спаљени и разрушени. Испод темеља цркве констатовани су остаци старијег насеља из 10-12. века. Положај насеља уз трговачки пут ка северу и југу, и на обали Црне баре која се улива у Тису, омогућавао је контакте и размену са удаљеним центрима културно религијског круга Панонске низије. Изведена археолошка истраживања допринела су да се средњовековни Врбас лоцира на археолошком налазишту и да се боље сагледа и интерпретира период од 10. до 15. на простору централне Бачке.
Шуваков салаш – Клиса у Врбасу
2019-09-19
Врбас
Врбас
ПОКР. Н.САД
pkzskp
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин

RZZSK
22
2
AN2
АН 2
Бели Брег
Бели Брег
Археолошки локалитет Бели брег налази се на тридесет осмом километру пута Београд – Смедерево, са десне стране, у атару села Брестовик. Овде су приликом радова на путу 1948. године откривени остаци једне гробнице, зидане од опека. У самој гробници нису нађени прилози, али су око гробнице, у слоју, откривени један већи, три мања суда и шест жижака. На основу овог материјала, одређена је старост гробнице. Претпоставља се да датира из III века н. е. Прилози из гробова, који су настали у X или XI веку, а потичу са истог локалитета, указују на могућност постојања раносрпске некрополе.
Бели Брег, Брестовик, О Гроцка
1981-08-19
Брестовик
Гроцка
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Бели брег
Q85991695
22
2
AN20
АН 20
Јеринин град
Јеринин град
У селу Градац надомак Баточине, налази се Јеринино брдо се остацима средњовековног утврђења на његовом врху и пећином са остацима палеолитског станишта, у подножју. Јерининио брдо је изразити гребенати језичак којим се на северозападној страни завршава брдо Стражевица. Са три стране успон на брдо је отежан због стрмих падина, док је на јужној страни брдо везано за залеђину вештачки одвојено плитки фортификационим ровом. Градњом савременог пута Крагујевац-Баточина Јеринино брдо је пресечено и потпуно одвојено од свог природног залеђа. Фортификацијски доминира долином Лепенце зобог чега су брдо и његова непосредна околина били насељени од праисторије до позног средњег века. У подножју Јерининог града, налази се палеолитска пећина, један од најзначајнијих споменика праисторије. Смештена је у подножју брда званог Донићско, потпуно окренута према долини реке Лепенице. Ово археолошко налазиште откривено је 1951. године, а систематски истражено од 1951. до 1952. године. Приликом ових истраживања утврђено је да је реч о палеолитском налазишту типа абри-поткапина, са карактеристичном дилувијалном стратиграфијом. Дилувијалну епоху потврдили су остаци плеистоцене фауне, зуби и фосилне кости, као и потпуно очуван млечњак мамута. Присуство палеолитског човека на овом налазишту потврдило је откриће двају огњишта пронађених in situ и извесног броја коштаних протолита. На падини брега, између платоа и пећине, пронађен је силексни нож који се по начину обраде и облику датује у прве епохе млађег палеолита. Једно од значајнијих открића је фосилни људски зуб, молар из леве максиле.
Јеринин град, Градац, О Баточина
1981-12-15
Градац
Баточина
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
22
2
AN21
АН 21
great
Пећина Рисовача
Пећина Рисовача
Пећина Рисовача
Пећина Рисовача
Налази се на истоименом брду, у непосредној околини Аранђеловца. Пећина представља једно од највећих, најдужих и најбогатијих дилувијалних станишта која археолошки одговарају епохи Ле Моустиер. Улазни део пећине уништен је током радова у оближњем каменолому. Испод садашњег улаза, у примарним слојевима, откривени су трагови ватришта прачовека. Културни слој дебео је преко 5 м. Стратуми у којима су сачувани трагови најстаријих станишта палеолитског човека на Балкану, по својим геопалеонтолошким одликама, одређују припадност насељу квартарних ловаца средњег палеолита (старије камено доба), геолошком раздобљу Wurm I-II (око 50.000 година пре н.е.). Од покретног археолошког материјала пронађена су бројна силексна (селетијенски стругачи, шиљци) и коштана (шила, глачала, бодежи) артефакта, типична за период средњег палеолита. Фосилни остаци животињских врста, откривени у стратумима пећине, показују да њихов највећи број припада пећинском медведу. Упоредо са њима јавља се и степска фауна: цервиди, еквиди и бовиди. Археолошка ископавања започета 1952. трајала су пуне три деценије.
Пећина Рисовача, Аранђеловац, О Аранђеловац
1981-12-15
Аранђеловац
Аранђеловац
Аранђеловац
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN22
АН 22
exceptional
Медиана, локалитет Брзи Брод
Бресје-Медијана. Брзи Брод
Медиана, локалитет Брзи Брод
Бресје-Медијана. Брзи Брод
Археолошко налазиште Медијана налази се недалеко од Нишаве, у близини термалних извора, на површини од преко 40 ha. Резиденција је изграђена почетком 4. века, у време Константина Великог. Овде су боравили римски цареви приликом посета Наису. Археолошка истраживања се с прекидима обављају од 1864. године, а у континуитету од 1959. године. Централни простор заузимала је вила са перистилом на површини око 6000 квадратних метара, са термама на западној и мањим нимфејем на источној страни. Западно од виле налазила се житница правоугаоне основе, димензија 91х27 m, док се јужно, на оближњем узвишењу, налазио водоторањ. Луксузне грађевине са стубовима, декорисане су мозаицима и фрескама. То су: вила са конхама, вила са оградним зидом и вила са централним коридором. Привредни објекти смештени су од житнице на запад, на путу за Наис. На југозападној периферији Медијане било је мање сеоско насеље. Пред крај 4. века резиденција је тешко страдала у пожару, а потпуно је уништена у време Хунске најезде 441. године. Археолошка ископавања и конзерваторски радови трају, са прекидима, од шездесетих година 20. века до сада.
Бресје-Медијана. Брзи Брод, О Ниш
Археолошки терен са површином од неколико хектара на левој обали Нишаве који покрива остатке већег комплекса античких зграда бивше римске Медиане налази се југозападно од села Брзи Брод. На овом простору установљени су трагови и праисторијског насеља. Медианско насеље као предграђе римског Наисуса изградио је Константин Велики, који је рођен у Нишу. Интензивним систематским археолошким истраживањима почев још од 1932. године на Медиани је откривено обиље драгоценог покретног и непокретног културно историјског материјала као: остаци царске дворане са мозаицима и фрескама, купатила, виле, привредне зграде са питосима и други јавни и привредни објекти. Од покретног материјала на Медиани је пронађено: више мермерних и бронзаних скулптура, керамичких, бронзаних и стаклених судова, новац, оруђа и оружје. Вишегодишњом заједничком сарадњом стручњака Археолошког института, Народног музеја у Београду, Завод за заштиту споменика културе у Нишу и Народног музеја у Нишу стално се на Медиани у току задње деценије врше обимнија археолошка истраживања и рестаураторско-конзерваторски радови.
1981-12-19
Брзи Брод
Медиана
Ниш Булевар светог цара Константина бб
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN23
АН 23
Лазарева пећина
Лазарева пећина
Лазарева пећина
Лазарева пећина код села Злота (Злотска пећина) стављена је под заштиту државе као археолошко налазиште. У Лазаревој пећини налази се веома значајан археолошки локалитет. У њему су откривена три праисторијска археолошка хоризонта, из бакарног, гвозденог и бронзаног доба. Сматра се да током бронзаног доба ова пећина имала улогу ловачке станице, а у гвозденом добу постаје центар металургије. Лазареву пећину је изградила подземна река која и даље пролази кроз њу. Ово је једна од најдужих пећина у Србији (истражени делови ходника пећине износе око 13 000 м) и најпознатија чије туристичко уређење је отпочело 1953. године. Лазарева пећина је проглашена за природном реткошћу и стављена је под заштиту као споменик природе 1949. године.
Лазарева пећина, Злот, О Бор
У живописном пределу поред Злотске реке недалеко од Злота као природна знаменитост и реткост налази се Лазарева или Злотска пећина испод чијег отвора извире јако врело.Ова пећина као некадашње пећинско насеље према археолошким налазима била је настањена у палеолиту и касније по траговима, мастеријалне културе у неолитско доба. Архелошка истраживања Лазареве пећине вршена су у току 1963. године. Истраживачки археолошки радови су настављени и 1964. године. Према једној пљоснатој секири и другим откривеним предметима у Лазаревој пећини у њеном ранијем слоју установљено је да ови предмети припадају групи бубањско-хумске културе. Међу предметима нађеним у Злотској или Лазаревој пећини истичу се зделе – катароси, четвртасти судови са канелованом и графитном декорацијом.
1982-03-30
Злот
Бор
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Лазарева пећина
Q25048156
22
2
AN24
АН 24
exceptional
Царичин град
Царичин Град
Царичин град
Царичин Град
Царичин Град је подигнут у византијској провинцији Илирик, у којој је рођен цар Јустинијан, као његова задужбина Јустинијана Прима. Смештен је у подножју планине Радан, у Пусторечком басену, на узвишеном издуженом платоу између Свињаричке и Царичинске реке. Чине га Горњи, Средњи и Доњи град. Све три целине опасане су посебним бедемима и кулама. Горњи град је неправилног полигоналног облика. На средини кружног трга - форума налазила се царска статуа од бронзе. Кружни трг и главне улице делиле су Горњи град на четири веће зоне. Епископска базилика са баптистеријумом, епископска палата и базилика са криптом су главне грађевине у Горњем граду. До сада је откривено 9 базилика, велики број репрезентативних јавних грађевина, занатски центри, водовод и други објекти, уз обиље покретног археолошког материјала. Посебно треба издвојити базилику са трансептом због јединствених подних мозаика чији распоред и симболика доприносе бољем разумевању литургујских обреда који су вршени у њој. На капителу при улазу у средњи брод ове базилике пронађен је монограм ктитора Јустинијана. Живот у Царичином граду трајао је током VI и почетком VII века, када је прекинут словенско-аварским разарањима. Прве комплексе Царичиног Града открио је Р. Петковић 1912. године. Археолошка истраживања и конзерваторски радови, са прекидима, трају до данас.
Царичин Град, Прекопчелица, О Лебане
Рановизантијско утвђење Царичин град, један од наших најзначајних налазишта из VI века налази се недалеко од Лебана на платоу између села Свињарице, Штулца и Прекопчелице. Царичин град као утвђено насеље из Јустинијанове епохе, где су истраживачки радови почињали још 1912. године састоји се од: акрополе, средњег, јужног дела и подграђа, док се у непосредној близини поред прилазног пута налазе сачувани остаци мањег утвђења Тетрапирг. За комплекс Царичиног града карактеристична је степеничаста композиција појединих грађевина; двоспратна црква, грађевина са триконхалном основом у централном делу комплекса и доста добро очуван систем за водовод и канализацију. Град је обиловао читавим низом значајних сакралних, профаних и термалних грађевина. Подне површине многих објеката украшаване су мозаицима, а зидови репрезентативних грађевина фрескама. Царичин град био је седиште архиепископије.
1982-03-30
Прекопчелица
Лебане
Прекопчелица
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN25
АН 25
Терме у Новопазарској Бањи
Терме у Новопазарској Бањи
Остаци терми налазе се су Новопазарској бањи, око 500 m југозападно од Старог хамама из XVI века. Утврђено је да је грађевина била правоугаона, а по средини је имала преградне зидове. Лево и десно од ових зидова налазили су се кружни базени. Приликом евидентирања зидови су били видљиви до висине 2,5 и 0,8 m. Виши зид се завршавао сводом. Очувани остаци грађевине били су 2,36 х 11,5 m. Дебљина зидова је 0,8 и 0,7 m. Оријентација објекта је северозапад-југоисток. Објекат је грађен каменом и опекама са широким спојницама од белог кречног малтера. Грађевина је датована у касноантички период. У близини је откривен римски надгробни споменик са натписом. Нису обављена археолошка и архитектонска истраживања. Западно од ове грађевине,1983-1989. истраживан је локалитет Игралиште где су констатовани остаци античке базилике и други објекти, а овај локалитет није утврђен за археолошко налазиште.
Терме у Новопазарској Бањи, Нови Пазар, О Нови Пазар
1983-06-27
Новопазарска Бања
Нови Пазар
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
sr:Терме у Новопазарској Бањи
Q97199162
22
2
AN26
АН 26
exceptional
Некропола стећака
Мраморје
Некропола стећака
Мраморје
Средњовековно гробље Мраморје налази се на високој обали реке Дрине у Перућцу. На гробљу се налази 88 стећака. Надгробни споменици су постављени у правилним редовима оријентације запад–исток. По облицима се издвајају плоче, слемењаци и сандуци на постољу и без њега и аморфни споменици. Надгробна обележја су израђена од камена кречњака, а површина је добро обрађена глачањем и употребом крупнозрног чекића. Соларним симболом – кругом украшен је само један сандук, док су остали споменици неукрашени и без натписа. Територија средњег Подриња и Бајине Баште, којој припадају данашњи Перућац и Растиште, у периоду од 13. до 16. века налази се на периферији српске средњовековне Рашке државе на самој граници с Босном. У 14. веку овим крајевима владао је Никола Алтомановић, а убрзо територију заузима кнез Лазар Хребељановић. Становништво живи у мањим насељима, а комуникација међу њима контролисана је из утврђених градова, данас локалитети Солотник, Ђурићи и Рогачички вис. Духовни и религијски утицај на овој територији ширило је монаштво из манастира Рача који је подигнут почетком 14. века.
Локалитет Мраморје, Перућац, О Бајина Башта
Локалитет Мраморје налази се у самом Перућцу, на обали реке Дрине. Чине га средњовековна некропола са надгробним споменицима у облику стећака. Сви сачувани споменици су фино обрађени и имају облик плоча, сандука на постољу и сљемењака на постољу. Оријентисани су у правцу запад исток и образују доста правилне редове.
1983-06-27
ID  Lvl0
node
Перућац
Бајина Башта
Перућац
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Некропола стећака Мраморје
1
AN26
exceptional
whc
sr:Мраморје (Перућац)
Q295408
1504-026
(iii)(vi)
2016
RGZ
98
1
AN27
АН 27
Локалитет у Виткову
Локалитет у Виткову
Археолошко налазиште Витково смештено је у долини Стубалске реке, у атарима села Витково и Венчац, југозападно од главног пута Крушевац–Александровац. Прва археолошка ископавања 1969. и 1979. oбавили су Завод у Краљеву (археолог О. Вукадин) и Народни музеј у Крушевцу. Истраживања мањег обима извео је 2001. и 2003. Народни музеј у Крушевцу. На основу археолошких истраживања локалитет је датован у период неолита – винчанска културна група. Иако је истраженост локалитета мала издвајају се налази великог броја антропоморфних фигурина од печене земље, различитог облика и положаја, што сведочи о изузетној важности локалитета за проучавање винчанске културе и историје Жупе. Представа одеће на очуваним теракотама је шематизована, док су гениталије наглашене. На локалитету су у мањем броју откривене и зооморфне теракоте.
Локалитет у Виткову, О Александровац
1983-06-27
Витково
Александровац
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN28
АН 28
great
Блашковина археолошки локалитет
Висибаба- локалитет Блашковина
Блашковина археолошки локалитет
Локалитет Блашковина налази се у источном делу села Висибаба, на тераси изнад старог тока Западне Мораве. Са овог локалитета потичу четири римска надгробна споменика, од којих је један сачуван инситу, и више анепиграфских делова ципуса, архитравних греда и делом дислоцираних постамената. Издваја се један добро очуван ципус са натписним пољем и рељефним представама Атиса на бочним странама. На основу облика и рељефне декорације надгробни споменици се датују у II-III век, а припадају некрополи неког античког града (можда Municipium Malvesatium), која је у знатној мери уништена познијим, средњовековним сахрањивањем. Уочени су и остаци основе неке грађевине чије су стране дуге око 12м. На простору села Висибаба су, у XIX веку, констатовани остаци већег античког насеља које је, након проучавања натписа са надгробних споменика, у литератури познато као Municipium Malvesatium, Malua, Malavicio, Maluensis или Malvesatium. Покретни археолошки материјал и натписи на споменицима указују да се ради о најзначајнијем римском насељу у најисточнијем делу провинције Dalmatia. После рекогносцирања 1970. године, током 1982. вршена су мања сондажна истраживања.
Висибаба- локалитет Блашковина, О Пожега
1983-06-27
Висибаба
Пожега
Висибаба
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN29
АН 29
great
Весовина и Крчевина, археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Весовина и Крчевина
Весовина и Крчевина, археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Весовина и Крчевина
Локалитети се налази у централном делу села Висибаба, на источној падини старог корита реке Скрапеж. Део су римског насеља са утврђењем и некрополом, које је имало ранг муниципија - слободног града (Municipium Malvesatium) у најисточнијем делу провинције Dalmatia. У Весовини, у непосредној близини данашњег гробља, на површини терена откривени су: већи профилисан архитрав, два дела камених полустубаца и велика количина грађевинског материјала. Камени лав, пронађен на истом месту, пренет је у Народни музеј у Ужицу. Сви налази указују на постојање монументалне грађевине која је вероватно имала јавни карактер. Може се претпоставити да је овај део римског насеља служио за становање. У Крчевини су сачувани остаци грађевине већих димензија, чији налази указују на постојање неке архитектонске целине. Оба локалитета припадају целини античког насеља из II-III века. Током седамдесетих и деведесетих година на овим локалитетима вршена су археолошка рекогносцирања и мања сондажна ископавања.
Висибаба-локалитет Весовина и Крчевина, О Пожега
1983-06-27
Висибаба
Пожега
Висибаба
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
AN3
АН 3
Голи Брег
Голи Брег
Локалитет Голи брег налази се непосредно до локалитета Бели брег, са леве стране пута Београд – Смедерево. Простире се од ушћа потока Саставака, па до Белог брега. Овде су констатовани остаци насеља и некропола са материјалом неолитског, римског и ранословенског периода. Овај локалитет познат је и под именом Орешац. Откривени археолошки материјал са овог локалитета похрањен је у Народном музеју и Музеју града Београда. На овом локалитету до сада нису вршена археолошка истраживања, а на основу римског и ранословенског материјала може се везати за Бели брег са којим би представљао целину.
Голи Брег, Брестовик, О Гроцка
1981-08-19
Брестовик
Гроцка
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Голи брег
Q97201870
22
2
AN30
АН 30
great
Варошиште, археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Варошиште
Варошиште, археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Варошиште
Простире се на заравњеном, благо нагнутом терену према локалитету Савинац и захвата највећи део села Висибаба. На основу раније видљивих остатака грађевина, површинских налаза, грађевинског материјала и конфигурације терена, утврђено је да је на овом локалитету био резиденцијални део значајног античког центра познатог као Municipium Malvesatium. То потврђују и новија истраживања, приликом којих је констатовано постојање објеката зиданих у сухозиду већим облутцима и ломљеним каменом сразмерно густо постављених један уз други. Овом делу припадају и терме значајних размера на југоисточној периферији локалитета. У недостатку покретног археолошког материјала о датовању откривених објеката не може се ништа прецизније рећи. Ранији истраживачи презентовали су стање локалитета у Висибаби, а рекогносцирања 1970. године употпунила су резултате претходних истраживања. Прва сондажна ископавaња вршена су 1982.
Висибаба-локалитет Варошиште, О Пожега
1983-06-27
Висибаба
Пожега
Висибаба
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN31
АН 31
great
Болница археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Болница
Болница археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Болница
Налази се у селу Висибаба, на истуреној тачки старог тока реке Скрапеж, на благој терасастој падини. Део је великог античког насеља познатог као Municipium Malvesatium. Локалитет Болница одвојен је данашњим сеоским путем од локалитета Савинац, са којим заједно чини целину која је вероватно настала крајем II и почетком III века. Приликом копања темеља за болничку зграду наилазило се на остатке већег архитектонског објекта као и делове архитектонске пластике. Претпоставља се да је локалитет припадао централном делу насеља са очуваним бедемом и угаоним кулама на североисточној страни. Цела површина локалитета данас је под парком Медицинског центра и њивама које се обрађују. Прецизнији подаци о стању локалитета установљени су приликом рекогносцирања 1970. и првих сондажних ископавања 1982. године.
Висибаба-локалитет Болница, О Пожега
1983-06-27
Висибаба
Пожега
Висибаба
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
AN32
АН 32
great
Савинац археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Савинац
Савинац археолошки локалитет
Висибаба-локалитет Савинац
Налази се на ужем простору Варошишта, у селу Висибаба, североисточно од локалитета на којем су констатовани резиденцијални објекти. Савинац је саставни део великог античког насеља познатог као Municipium Malvesatium, које је са утврђењем и некрополом имало ранг слободног града и тако заузимало посебно место у администрацији римске империје на граничном подручју провинција Dalmatia и Moesia. Приликом савремених грађевинских радова наишло се на темеље римске грађевине зидане каменим блоковима. У подножју бедема, на северозападној страни, нађени су фрагменти већег каменог саркофага који данас служи као базен за воду испред спомен чесме. Локалитет Савинац одвојен је данашњим сеоским путем од локалитета Болница са којим чини целину насталу крајем II и почетком III века. Остаци античког насеља констатовани су још у прошлом веку, а почетком овог столећа истраживачи су дошли до прецизнијих података о локалитетима на простору приградског насеља Висибаба. Рекогносцирањем терена утврђене су поједине локације у оквиру територије античког насеља. Прва сондажна ископавања вршена су 1982.
Висибаба-локалитет Савинац, О Пожега
1983-06-27
Висибаба
Пожега
Висибаба
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
AN33
АН 33
exceptional
Велика хумка
Велика хумка
Велика хумка
Велика хумка
Налази се на равничарском простору који се протеже десном обалом реке Моравице, у атару села Пилатовићи и Прилипац. У току послератних рекогносцирања овог терена откривена је велика праисторијска некропола од 17 тумула, са више гробних хумки, која се датира у период старијег гвозденог доба. На локалитету Трњаци истражена је 1977/78. хумка великих размера, која припада групи кнежевских гробова. Гробови су грађени од слаганог камена, са периферним каменим венцем, спалиштем и жртвеном конструкцијом у самој хумци. У центру се налазила гробница елипсастог облика, грађена од крупнијег речног камена, у коју су били положени кремирани остаци покојника мушког пола, вероватно кнеза. Египатски скарабеј, који је симболично положен поред гомилице сагорелих костију покојника, указује на постојање трговачких веза међу друштвеним заједницама тога времена. У ужој централној зони, на вишем нивоу од мушког, пронађен је женски гроб са богатим гробним инвентаром који чине раскошни накит од злата, украси са одеће, астрагални појас. Од гробних прилога ритуалног карактера нађено је бронзано посуђе, вероватно грчког порекла. На основу начина сахрањивања, карактера гробних прилога и увозних предмета, кнежевска гробница се најприближније може датовати у последње деценије VI и прве деценије V века пре н.е.
Велика хумка, Пилатовићи-локалитет Трњаци, О Пожега
Велика хумка на локалитету Трњаци у Пилатовићима потиче из VI века пре наше ере и део је велике некрополе тумула. Њена величина изван је уобичајених категорија, а унутарњом конструкцијом је јединствена. Покретни археолошки материјал је разноврстан и значајан, а даје нам и сигурне податке о хронологији и културној и етничкој припадности покојника.
1983-06-27
Пилатовићи
Пожега
Пилатовићи
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
22
2
AN34
АН 34
Локалитет Римско или Мађарско гробље
Локалитет Римско или Мађарско гробље
Локалитет Римско или Мађарско гробље
Налазиште је смештено у продужетку сеоског гробља. Највећи део надгробника се датује у период средњег века. Преовлађују ниске плоче полуобрађене или аморфног облика. На једној плочи је шематизовано приказан јелен изнад кога је урезан крст. Издвајају се два споменика типа стећка у облику сандука. На некрополи се налазе и три споменика у секундарној употреби из римског периода. Непосредно уз локалитет, на сеоском гробљу налази се праисторијска хумка, која је делимично уништена савременим укопима. Са научне стране изузетна је могућност проучавања развоја материјалне и духовне културе овог простора у дугом временском периоду кроз континуитет сакралне употребе места.
Локалитет Римско или Мађарско гробље, Тубићи, О Косјерић
1983-06-27
Тубићи
Косјерић
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
sr:Злоступ (тврђава)
Q12752032
22
2
AN35
АН 35
great
Римска некропола
Римска некропола
Римска некропола
Римска некропола
Античка некропола се налази на локалитету Дворине, на ушћу Сељашнице у Лим. Систематским археолошким истраживањима, вршеним у периоду између 1977. и 1985, откривено је преко две стотине гробова. Поред плитких гробних јама са сиромашним прилозима, или сасвим без њих, које су припадале економски неразвијеном делу становништва, јављају се гробови са каменим сандучетом за пепео или каменом урном, махом у оквиру гробница и са богатијим прилозима, као и монументалне, зидом уоквирене надземне гробнице типа ареа мацериа цинцта. Најбројнији налаз су керамичке посуде, углавном произвођене у локалним радионицама. Откривени епиграфски споменици одликују се специфичним облицима, декорацијом и ономастичким материјалом. Заједно са прилозима из гробова документују посебан вид римске културе који је под јаким утицајем старе, домородачке традиције. Некропола се везује за велико насеље ранга муниципијума, настало вероватно крајем II или почетком III века уз епиграфски и теренски потврђен рудник олова и сребра који се и данас може експлоатисати (Чадиње). Блиске везе са нешто старијим насељем у Коминима огледају се у истим култовима, помињању истих личности, сличним типовима гробова и гробница, па и гробним прилозима, али није извесно да ли су имали статус одвојених муниципијума.
Римска некропола ,Коловрат, Пријепоље, О Пријепоље
1983-06-27
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
22
2
AN36
АН 36
Археолошко налазиште Идимум
Археолошко налазиште Идимум
На левој обали реке Ресаве у селу Медвеђа код Деспотовца на локалитетима Бедем и Попов чаир, постоје остаци римске путне станице Idimum која се налазила на путу via publica (Viminacijum - Naissus). Археолошка истраживања налазишта је у периоду од 1960. до 1962. године предузео Народни музеј у Београду. Том приликом су откривени делови римског пута и остаци архитектуре међу којом су терме и друге мање зграде а анализом добијених података је константовано да се на овом месту поред путне станице (mansio) налазило и цивилно насеље (vicus). Покретни археолошки материјал откривен токов ових радова датован је у крај III и IV век.
Археолошко налазиште Идумум, Медвеђа, О Деспотовац
1983-12-20
Медвеђа
Деспотовац
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Идумум
Q61135266
22
2
AN37
АН 37
great
Равна - Timacum Minus
Равна-Тимакум Минус
Равна - Timacum Minus
Равна-Тимакум Минус
Антички Timacum Minus лежи на левој обали Белог Тимока, североисточно од данашњег села Равна, на римском путу Naissus-Ratiaria. Утврђење правоугаоне основе (110х138,5 м) настало је у I веку. Помиње се 78. године као седиште једне римске јединице - кохорте I Thracum-Siria, која је пребачена у Мезију. Обновом и доградњом, током III-IV века, дограђене су куле у чије су зидове уграђени споменици са оближње некрополе из ранијег периода. Последња обнова утврђења је из доба Јустинијана. Равна је тада била део унутрашње границе заштите царства од напада варвара. Карактеристично је да зидови појединих кула формирају троугао или петоугао са шиљастим завршетком на спољној страни. Оваква ојачања добијају и друга утврђења из тог периода или само поједине куле на местима где се очекује најжешћи напад непријатеља. Изван утврђења откривене су две грађевине: терме, североисточно и једна цивилна грађевина са хипокаустом, југозападно. У средњем веку на овом простору била је велика некропола.
Равна-Тимакум Минус, Равна, О Књажевац
У непосредној близини села Равна, налазе се остаци римско-византијског утврђења грађеног и коришћеног у периоду између I и VI века. Првобитно утврђење, квадратне основе, подигнуто је крајем I века, као логор легијске кохорте. Током III и IV века дограђују се одбранбене куле, у чије темеље је узидан знатан број стела из оближње некрополе. У VI веку се постојећи бедеми знатно ојачавају и обезбеђују импозантним полигоналним кулама. Непосредно уз утврђење налазе се терме, цивилна зграда са хипокаустима и некропола. Утврђење се налазило на врло важном путу који је спајао Naissus са Batiariom односно Подунављем.
1983-12-20
Равна
Књажевац
Равна
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
sr:Timacum Minus
Q7804557
22
2
AN38
АН 38
Мокрањске Стене
Мокрањске Стене
Мокрање је село у источној Србији. Налази се око 10 km јужно од Неготина и око 5 km западно од Тимока. Мокрањске стене се налазе на излазу из кањона Сиколске реке, око 8 километара јужно од Неготина. Локалитет Мокрањске стене представља најбоље документовано археолошко налазиште на подручју Неготинске Крајине. У рекогносцирањима и скромним заштитним истраживањима седамдесетих година 20. века, добијени су подаци о сложеној културној стратиграфији локалитета. Археолошка истраживања обновљена су 2011. године. Топографија откривених објеката, у првом реду фортификација, показује да је у питању археолошки комплекс кога чине три локалитета - Мокрањске стене-каменолом, Мокрањске стене-поткапина и јужна падина Соколице. Сваки од локалитета поседује специфичну стратиграфију. Последња истраживања локалитета Мокрањске Стене – Поткапина и Соколица, комплетирала су слику културне стратиграфије на овоме вишеслојном локалитету. Насеље је настало током касне фазе средњег енеолита (Бубањ–Салкуца–Криводол), а у континуитету је најдуже живело током позног енеолита (Коцофени–Костолац). У краћим интервалима овде се живело за време бронзаног доба (Вербичоара култура), старијег гвозденог доба (Злотска група), млађег гвозденог доба (Латен). Налази керамике и бронзаних фибула указују да је током III и IV века на месту утврђења постојало античко насеље, док је у раном средњем веку (VI век) на истом месту подигнуто снажно утврђење опасано са два моћна бедема. Са источне стране потока који се улива у Сиколску реку простире се потес Каменолом, на коме су констатовани остаци утврђења. Утврђени комплекс састављен од три појаса бедема са четвороугаоним кулама приближно једнаких димензија, оријентисан је дужом страном у правцу североисток-југозапад. Неправилна основа прилагођена је микротопографским условима терена што представља основну одлику брдских утврђења и утврђених насеља. Фортификација је са три стране окружена стрмим литицама, при чему источна страна узвишења није ни имала бедем, јер се овде стена готово вертикално спушта до Сиколске реке у висини од око сто метара. У утврђење се улазило са приступачне североисточне стране. У самом средишту комплекса, на најдоминантнијем положају, налази се утврђени простор приближно правоугаоног облика, ојачан са две куле. Други појас бедема, на нижем терену, опасивао је правоугаони простор уз прилаз локалитету на североисточној страни, а ка југу се трапезоидно ширио у правцу кањона Сиколске реке. Ова целина је била брањена са три угаоне куле. Трећи, најнижи бедемски појас ојачан једном кулом, обухватао је простор уз саму реку и поток који се у њу улива. Откривени бедеми су били широки око 1,8 m, грађени каменом повезаним кречним малтером. Током недавно спроведених истраживања на Соколици наишло се и на остатке једне грађевине већег габарита, чији су зидови уништени приликом вађења камена. Овај објекат се највероватније налазио extra muros, тј. северно од бедема на потесу Поткапина. Откривен је његов источни зид у негативу, као и дебела малтерна подлога на супструкцији од ломљеног камена, у коју су касније укопани средњовековни гробови. Откриће некрополе на Соколици показује да се континуитет насељавања настављен и током средњег века (XI-XIV век).
Мокрањске Стене, Мокрање, О Неготин
1983-12-20
Мокрање
Неготин
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
sr:Мокрањске Стене
Q61135313
22
2
AN39
АН 39
exceptional
Рудна Глава
Рудна Глава
Рудна Глава
Рудна Глава
Налази се у планинској области североисточне Србије, у залеђу горње клисуре Ђердапа, која је оивичена Поречком, Црнајском и Шашком реком. Већи део ове територије, с обе стране Шашке реке, припада Рудној Глави која је била развијени центар најранијег рударства бакра на централном Балкану, односно у југоисточној Европи, са значајном продукцијом карбонатних минерала бакра, малахита и азурита. Стари рударски радови из периода раног енеолита откривени су на дневном копу модерног рудника. Највећи део концентрисан је у североисточном делу. На многобројним окнима-каналима (30 окана) рудних жила биле су честе платформе у облику левкастих јама. Серија камених батова - масивних чекића, израђених од речних облутака, представља једну од највећих до сада нађених на праисторијским рудницима бакра у Европи и Малој Азији. Значајни налаз представљају 4 оставе са керамичким судовима, каменим батовима и коштаним оруђем. Два типа амфора (крушколике и амфоре-крчази), која су заступљена на овом локалитету, припадају винчанској групи и одређују експлоатацију руде у период завршетка фазе Винча-Тордош II и почетак Винче-Плочник I. Остаци, вероватно античких, радова откривени су у јами модерног рудника. Систематска ископавања вршена су у периоду 1969-1979. године.
Рудна Глава, Рудна Глава, О Мајданпек
Локалитет представаља значајно лежиште руде магнетита и халпорита, а налази се 20 километара источно од Мајданпека у долини реке Машке. Досадашњим истраживачким радовим на праисторијском рудокопу, откривено је 31 окно. То су заправо испражњени канали рудних жица, веома неједнаких димензија. Рудокоп је интензивно коришћен током раног енелита што приближно одговара првој половини 4 миленијума пре наше ере, као и током 4 века у доба значајне експлоатације рудних богатстава у античком периоду. Изузетна вредност рано енеолитског рудогопа на Рудној Глави чине поуздано опредељени налази материјалне културе. Серија најстаријег рударског алата од камена и кости представља најпотпунији налаз те врсте у Европи.
1983-12-20
Рудна Глава
Мајданпек
Рудна Глава
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
sr:Рудна Глава (археолошки локалитет)
Q3485398
22
2
AN4
АН 4
Ушће реке Вукодраже
Ушће реке Вукодраже
Локалитет се налази дуж Саве, са обе стране ушћа реке Вукодраже. У усеку савске обале јасно се оцртава културни слој дебео преко 2.5 m. На левој обали Вукодраже постоје остаци римског кастела које је описао Феликс Каниц, али су данас у веома лошем стању и великим делом порушени. Свуда по површини терена постоји обиље римске керaмике, а наилази се и на ситније предмете: новац, статуете и др. На основу пронађеног материјала, насеље и кастел могу се датовати у III или IV век. Овде је постојало и неолитско насеље, које је већим делом уништено. У саставу локалитета Ушће налази се мањи локалитет, Баир, на којем је пронађена керамика која потиче из винчанско-тордошке и винчанско-плочничке фазе.
Ушће реке Вукодраже, Ушће, О Обреновац
1981-08-19
Ушће
Обреновац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN40
АН 40
exceptional
Гамзиград
Гамзиград (Ромулијана)
Гамзиград
Гамзиград (Ромулијана)
Felix Romuliana, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре која је везана искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Простор унутар бедема је, једином комуникацијом која је спајала источну и западну капију, подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.
Гамзиград, Гамзиградска Бања, О Зајечар
У непосредној близини Зајечара, на доминантној и природно заштићеној заравни, налазе се остаци града, основаног крајем III века, чији антички назив није познат. Град се од мањег привредног насеља развио до монументалног утвђења, неправилне четвороугане основе, који је поред царске резиденције постао и врло важан стратешки и административни центар. Унутар утврђења откривено је неколико скупина грађевина, сакралних објеката и паганских храмова. Најзначајнија фаза је свакако изградња другог утврђења. Подижу се репрезентативни објекти, чије подове украшавају мозаици изузетних ликовних вредности, а зидове и стубове камена пластика, која је за ту прилику донета чак из Мале Азије.
1983-12-20
ID  Lvl0
way
Гамзиградска Бања
Зајечар
Гамзиград
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Гамзиград
1
AN40
exceptional
whc
sr:Гамзиград
Q904128
1253
(iii)(iv)
2007
RGZ
98
1
AN41
АН 41
great
Дренград
Дренград
Дренград
Комплексу рановизантијских утврђења подигнутих у широј околини Царичиног Града у време цара Јустинијана (527-565) припада и утврђено насеље са базиликом које се налази на локалитету Кале код села Бреговина, у области Прокупља. Удаљено је око 15 км ваздушном линијом северозападно од Царичиног Града и 12 км путем од великог утврђења у селу Злата на локалитету Кале. Утврђење хексогоналног облика подигнуто је на издуженом језичастом платоу који се уздиже изнад места где настаје Пуста река, на приближно 500 м надморске висине. Јужни обронци планине Видојевице припадају благо брдовитој области, а само Кале је било приступачно са северне стране. Археолошким ископавањима проведеним од 1957-1958. и 1960-1961. године, установљено је да је насеље било утврђено са два појаса бедема. Ужи појас штитио је акропољ, а шири цело градско подручје. У североисточном углу акропоља откривени су остаци тробродне базилике, унутрашњих димензија 23*13м. Осим ње, у унутрашњем утврђењу су констатована и сондажно испитана још 3 објекта и још 3 су установљена између два појаса бедема. Базилика, која је једина детаљно истражена, са источне и северне стране уклопљена је у бедеме акропоља са угаоном полукружном кулом. Стога су ови зидови цркве, а уједно и бедема, знатно масивнији од осталих. У нартексу су уочени зачеци ђаконикона и протезиса. Наос је подељен на три брода каменим стубовима са базама и капителима композитног типа и типа јонског импоста. Зидови цркве били су украшени фрескама којима је, у доњим деловима, имитирана декорација мермерним панелом. У простору презбитеријума нађени су фрагменти зидног стакленог мозаика као и делови три латинска натписа: један је био уклесан на мермерној плочи надвратника, други је припадао црквеном намештају, а трећи је фрагменат фреско натписа. Зидови базилике су конзервирани, али су их мештани, у међувремену, уништили због изградње локалног пута.
Дренград, Бреговина, О Прокупље
1983-12-20
Бреговина
Прокупље
Бреговина
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN42
АН 42
great
Хумска чука
Велика Хумска Чука
Хумска чука
Велика Хумска Чука
Локалитет се налази северно од села Хума, око 7 км северно од Ниша, на стрмом узвишењу које је са три стране практично неприступачно. Најстарији хоризонти овог вишеслојног налазишта припадају бубањској групи, односно Бубањ-Салкуца-Криводол културном комплексу, који се у енеолитском периоду јавља на подручју од Трансилваније и Олтеније на северу, до Пелагоније и Албаније на југу. Насеље се налази у матичном подручју бубањске културе чије се формирање везује за продор нових етничких елемената у другој половини III миленијума пре н.е. Својим положајем контролисало је целокупну Нишку котлину, од ушћа Нишаве у Јужну Мораву, до Сићевачке клисуре на западу. У том смислу индикативно је постојање међусобне визуелне комуникације са праисторијским локалитетима на Кременцу код Рујника и на Бубњу код Новог Села. На овом насељу градинског типа живот се одвијао у континуитету, од раног бакарног доба, па до позне антике (4400. године п. н. е. до IV века н. е.). Међу керамичким материјалом заступљени су сви облици који се, поред других елемената из области орнаментике, сматрају носиоцима стила ове културне групе: пехари са две дршке, зделе са унутра повијеним ободом, плитки тањири и амфоре. Осим керамике грубе и обичне фактуре, јавља се квалитетна, црноуглачана керамика која се ослања на позноенеолитску, пре свега винчанску традицију. До сада си откопани остаци објеката или структура који представљају остатке насеља из различитих периода.Регистровани су и остаци стамбене архитектуре, али искључиво у виду профилисаног кућног лепа и делова подница од запечене земље. Најбројнији објекти су јаме, које су примарно могле имати различите функције, а секундарно су испуњаване отпадним материјалом. Констатовани су и остаци пећи и огњишта из енеолитског доба и делови структура од опека и поднице (највероватније пећи) из касноантичког периода. Стилско-типолошке карактеристике керамике из културног слоја који припада периоду позно бронзано доба, могу се приписати параћинској и брњичкој култури.
Велика Хумска Чука, Хум, О Ниш
Северно од села Хума, на стрмом стеновитом узвишењу које је са истока, запада и севера практично неприступачно, налазе се остаци праисторијског насеља, стратешки лоцираног тако да је контролисало целу нишку котлину. Насеље је настало у другој половини трећег миленијума п.н.е. у прелазном периоду од неолита ка млађем металном добу и везује се за продор нових етничких елемената са истока, који су населили полодне долине Јужне Мораве и Нишаве. Остаци стамбених објеката – земунице, одбрамбеног рова и карактеристично налази керамике, оруђа и оружја, јасно указују на три фазе насеља, које се временски подударају са истим фазама на локалитету Бубањ у непосредној близини.
1983-12-20
Хум
Црвени Крст
Хум
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN43
АН 43
Археолошко налазиште Бубањ
Археолошко налазиште Бубањ
Археолошко налазиште Бубањ
Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села, близу Ниша (у непосредној близини казнено-поправног дома Ниш). Истраживања на овом локалитету обављена су тридесетих година и половином XX века, До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Током свих наведених истраживања на локалитету су констатовани остаци архитектуре, односно културни слојеви из средњег неолита (старчевачка култура), затим свих периода енеолита (Бубањ-Хум I, Чернавода III-Баден, Костолац-Коцофени, Бубањ-Хум II), раног бронзаног доба (Бубањ-Хум III), као и бројни покретни налази из позног неолита, средњег и позног бронзаног доба и гвозденог доба. Најмлађи праисторијски слојеви девастирани су некрополом из позног средњег века, односно новог доба. Од првобитног локалитета Бубањ, остао је гребен од стотинак квадратних метара површине у којима се распознаје 17 културних слојева или живот исто толико културних заједница. Иако је од укупне површине, због изградње аутопута и железнице, када земљани материјал није истраживан, остало свега 3,7 одсто површине, односно мали гребен, за археологе је од непроцењиве важности за реконструкцију праисторије. Локалитет је један од ретких у Европи из периода млађег каменог доба где је још откривена земуница старчевачке културне групе ( 6. миленијум пре нове ере). Колико је овај локалитет значајан за проучавање култура енеолита и бронзаног доба на Балкану говори чињеница да се прихваћена подела овог периода на Балкану заснива на истраживању овог локалитета, као и оближњег локалитета Велика хумска чука (културне групе Бубањ-Хум I-III).
Бубањ, Ново Село, О Ниш
Непосредно поред Ниша, на високој тераси леве обале Нишаве, налазе се остаци праисторијског насеља. Природно заштићено, насеље је контролисало једну од најважнијих саобраћајница где су се спајали путеви севера и југа. Насеље је настало крајем неолита, у другој половини трећег миленијума п.н.е. продором нових етничких групација са истока, које су битно утицале на појаву нових културних садржаја. Стратиграфија насеља прати се кроз три јасно уочене фазе, које карактеришу бројни налази керамике, оруђа, оружја и стамбених објеката већих димензија. Насеље је изузетно значајно за проучавање историјскох процеса, који су се дешавали на прелазу из неолита у млађе метално доба, а непосредно је повезано са савременим насељем на Хумској Чуки, тако да је према овим стаништима прелазити период и називан Бубањско – Хумском групом.
1983-12-20
Ново Село
Ниш
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN44
АН 44
exceptional
Понтес
Каструм Понтес
Понтес
Каструм Понтес
Остаци Трајановог моста и каструма Понтес налазе се код села Костол, 5км низводно од Кладова. Мост, подигнут између 103. и 105, дело је сиријског архитекте Аполодора из Дамаска. Дужина моста са порталима износила је 1133,90 m, а део преко речног корита 1071 m. Остаци на обалном делу састоје се од четири зидана ступца повезана луковима. У речном кориту налазило се 20 стубаца чији је осовински распон од 56,5 м био премошћен дрвеном решеткастом конструкцијом. Истовремено са мостом, у функцији његове одбране, подигнути су ауксилијарни логори Понтес на десној и Дробета на левој обали Дунава. Понтес, приближно квадратне основе, налазио се низводно од моста и све до VI века задржао је функцију одбране овог дела лимеса. Поред основних пунктова каструма - бедема, кула и капија - археолошким истраживањима утврђен је план и распоред објеката унутар бедема и констатовано да почетком IV века, са променама у римској војсци, долази до стварање новог концепта унутрашњости Понтеса. У античком утврђењу као и на простору изван њега формирана су средњовековна насеља и некрополе са слојевима IX-X, XI-XII и XIV века. Заштитна археолошка ископавања и конзерваторски радови започели су 1979. у оквиру пројекта Ђердап II. Остаци прва четири ступца моста загатом су обезбеђени од потапања.
Каструм са Понтесом, Кладово, О Кладово
Низводно од Кладова, на десној обали Дунава, налазе се остаци римског моста и два утврђења која су се пружала источно и западно од прилазног пута. Делови западног каструма откривени су само делимично, док је источни, димензија 112 x 120 м. директно повезан са прилазом мосту. Конструкција моста је била импресивних размера, дужине око 1113 м. постављена на 20 масивних стубова, од којих су сачуване четири стопе. Обални део стубова био је засведен зиданим луковима, а поља преко реке дрвеном решеткастом конструкцијом. Мост и утврђења грађени су у време владавине императора Траиана, између 103. и 105. године, а конструктор и градитељ је био Аполодор из Дамаска.
1983-12-20
Кладово
Кладово
Костол
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

RGZ
sr:Понтес
Q12757500
22
2
AN45
АН 45
exceptional
Лепенски Вир
Лепенски Вир
Лепенски Вир
Лепенски Вир
Археолошко налазиште Лепенски Вир налази се у Ђердапској клисури, на ниској песковитој тераси на десној обали Дунава. У седам сукцесивних насеља риболоваца, ловаца и скупљача хране, откривени су остаци стамбене и сакралне архитектуре и монументална скулптура датована у време од 6500. до 5500. годинe п.н.е. Сва станишта насеља имају облик зарубљеног кружног исечка под углом од 30 до 60 степени. Под је од здробљеног, добро набијеног црвеног кречњака, са елипсоидним ватриштем. Распоред удубљења око пода сугерише кровну конструкцију у виду пресеченог левка или полиедра, која је вероватно била од коже. У насељу су откривена и светилишта која имају исти облик. У унутрашњости је био култни простор и простор за становање. Око огњишта биле су смештене скулптуре великих облутака од крупнозрног пешчара које приказују људску фигуру на којој је првобитно обликована само глава, украшена мотивима концентричних кругова, спирале и осмице. У каснијој фази, скулптуре добијају облик људске фигуре и постају прави идоли. Од средине VI миленијума п.н.е. на простору Лепенског Вира ничу насеља земљорадничко–сточарског карактера. Археолошким истраживањима (1965–1970) откривено је 136 објеката. Како не би били потопљени пуштањем у рад хидроелектране „Ђердап I”, остаци археолошког налазишта Лепенски Вир измештени су на виши ниво. Нова серија апсолутних датума са Лепенског Вира, заједно са другим новим подацима, захтева да се у одређеној мери ревидирају закључци претходних истраживача овог локалитета када су у питању како апсолутни временски распони појединачних фаза тако и сами стратиграфски односи појединих целина. Велики број новодобијених радиометријских анализа, које су највећим делом обављене у лабораторији у Оксфорду током протекле деценије, односно добијени датуми, показују дуго трајање раног мезолита у две, знатним временским хијатусом одвојене подфазе. Лепенски Вир био је насељен током мезолита и то већ од око 9300. године пре наше ере. Начин на који се датуми групишу сугерише да се ово раномезолитско насељавање Лепенског Вира одвијало у две одвојене фазе. Прва фаза одговара периоду између 9300. и 8900. године пре наше ере. Другу фазу раног мезолита на Лепенском Виру могуће је везати за период од око 8200. до око 7300. пре наше ере. Резултати такође указују да се раномезолитско насељавање Лепенског Вира простирало највероватније по читавој речној тераси. Овај период одговара Срејовићевој фази Прото-Лепенски Вир. Изгледа да на основу постојеће радиометријске хронологије постоји хијатус у насељавању овог локалитета од близу 900 година. Веома је тешко разумети из ког разлога долази до овог прекида. Међутим, много је лакше пружити претпоставке о томе шта је могло да услови нову фазу насељавања ове локације, која се временски поклапа са појавом првих сточарских и земљорадничких заједница на централном Балкану. Најбројнија серија датума са Лепенског Вира везује се за период после 6200. године п.н.е. Ови датуми у највећој мери потичу из целина које су везане за настанак, коришћење и коначно напуштање трапезоидних грађевина са црвенкастим подовима од кречњака а које Срејовић дели на 5 грађевинских подфаза у оквиру фазе Лепенски Вир I (подфазе а-е) Лепенски Вир I траје релативно кратко, тј. најдуже око 300 година, између 6200. и 5900. године п.н.е. Приметно је да се поједине грађевинске локације континуирано користе током овог периода, било кроз обнављање старије грађевине новим подом и хоризонталним преклапањем са старијим грађевинама или трансформацијом одређене грађ евине у простор за сахрањивање, док друге грађевинске целине вероватно имају релативно кратко трајање. Поједине грађевинске целине такође бивају ‘затворене’ ритуалним полагањем јеленских рогова након напуштања грађевине, што је могло да има везе са циклусом обнове грађ|евине или реформулацијом идентитета одређене друштвене групе везане за дату грађевину.Током фазе грађевина са трапезоидним основама (око 6200-5900 г. п.н.е.), Лепенски Вир по свему судећи постаје централно место региона, на коме се значајно наглашава и елаборира архитектонски простор грађевина и где долази до процвата визуелног изражавања у камену са представама риболиких бића и компликованих геометријских мотива. Сахрањивање се и даље врши по локалним канонима (испружени скелети паралелни са током Дунава и са главом окренутом низводно полагани су у гробне јаме укопане кроз подове грађевина, или су полагани преко пода грађевине), а јавља се и учестала пракса сахрањивања новорођенчади у задњем делу ових грађевина. Трапезоидне грађевине су, у време полагања покојника могле бити већ напуштене, или су још једном трансформисане у простор за сахрањивање са вероватном свешћу и меморијом о претходном насељу.
Лепенски Вир, Бољетин, О Мајданпек
Праисториско насеље Лепенски Вир налази се око 15 км. узводно од Доњег Милановца на стрмој и природно заштићеној тераси десне стране обале Дунава. На основу културних слојева, констатовано је да насеље има три стамбена стратума, од којих су I и II посебно интересантни, пошто по културном садржају представљају нову појаву у праисторији југоисточне Европе. На самом локалитету је укупно 148 кућних основа, које имају карактеристичан трапезасти облик, као и бројни прилози, међу којима су најпознатије скулптуре од камена. Целокупно насеље пренето је на виши ниво приликом градње бране за хидросистем Ђердап I.
1983-12-20
ID  Lvl0
node
Бољетин
Мајданпек
Бољетин
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Лепенски Вир
2
AN45
exceptional
rzzsk
sr:Лепенски Вир
Q906669
RGZ
22
2
AN46
АН 46
Римске терме
Римске терме
Римске терме
Изградњом аутопута Ниш-Куршумлија откривени су 1967.године остаци римских терми-купатила (део већег грађевинског комплекса)код села Баце из III-IV века, која је некада била у саставу једног провинцијског насеља. На основу досадашњих сазнања ово римско насеље могло је да се налази само на траси једне од најзначајнијих античких комуникација, пута Viminacium(Костолац)-Naissus-Lissus (Љеш). Исто тако, остаци овог античког насеља, укључујући и откривене терме, налазе се на простору на коме су већ раније констатовани трагови праисторијског, енеолитског насеља-Плочник, који је најзначајнији праисторијски локалитет овог простора. Откривени апсидални базен на хипокаустом на јужној страни терми, који се пружа правцем исток-запад, указује на могућност постојања читавог низа базена као и осталих пратећих просторија терми, као и други профани објекти у непосредној околини терми.
Римске терме, Баце, О Прокупље
У непосредној близини села Баце, налазе се остаци мањег термалног објекта грађеног и коришћеног током III и IV века. Објекат је правоугаоне основе са седам базена који се пружају у једном низу, од којих је пет саграђено на хипокаустима, док је крајњи, источни, накнадно дозидан. Источно од централне просторије, налази се базен мањих димензија, који је вероватно коришћен за проток минералне воде, пошто је директно повезан са одводним каналом. Западно и југозападно од централне просторије, налази се мања просторија, као и сачувани зидови префурнијума. Термални објекат се налазио непосредно уз трасу античког пута Naissus-:Lissum
1983-12-20
Баце
Прокупље
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN47
АН 47
great
Кулина (Балајнац)
Кулина (Балајнац)
Кулина (Балајнац)
Кулина (Балајнац)
Локалитет Кулина-Балајнац налази се у општини Мерошина, око 300 м западно од села Градишта. На платоу доминантног узвишења које се према источној и северној страни стрмо спушта, док су југоисточна и западна падина знатно блаже, налазе се остаци византијског утврђења мањих димензија (120*75м) са подграђем на западној страни. Припада комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода. На јужној страни, испред бедема са угаоним кулама, видљив је суви ров наспрам кога је вероватно био главни улаз. Археолошким радовима започетим 1969, делимично су откривени остаци базилике у централном и цистерна монументалних димензија (50*30м) у северном делу утврђења. Цистерна са силазним сте-пеништем, отвором за пражњење и бунаром очувана је до висине од око 4,5м, односно до нивоа крстастих сводова који су лежали на масивним зиданим стубовима. Међу покретним материјалом издваја се случајни налаз из централног дела утврђења на коме су се пресецале главне улице цардо и децуманус, бронзани портрет за који се сматра да представља или Еуфемију, жену цара Јустина I, или Теодору, Јустинијанову жену. У сваком случају, припада двадесетим и тридесетим годинама VI века и део је скулптуре која је вероватно била постављена на форуму.
Кулина (Балајнац), Градиште, О Мерошина
У непосредној близини села Градишта налазе се остаци византијског утврђења грађеног током VI и VII века. Основа утврђења је правоугаона, димензија 120х75 метара са подграђем на западној страни, а налази се на мањем узвишењу, тако да заузима доминантан положај у односу на пространу долину. У унутрашњости локалитета сачувано је неколико објеката. Посебно треба истаћи цистерну за воду, монументалних димензија, са потпорним зидовима, силазним степеништем, шахтом за пражњењем и бунаром. У централном делу утврђења, откривени су делимични остаци базилике, такође већих димензија. Од бројних покретних налаза најинтересантнији је бронзани суд са натписом и глава у бронзи византијске царице Теодоре.
1983-12-20
Градиште
Мерошина
Градиште
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN48
АН 48
Римска грађевина са мозаиком на Коњском гробљу
Римска грађевина са мозаиком на Коњском гробљу
Римска грађевина са мозаиком на Коњском гробљу
Приликом радова за изградњу стрелишта у кругу пантелејске касарне у Нишу, током 1972.године, откривен је читав низ зидова и подова украшених мозаиком. Археолошки локалитет Коњичко гробље чува остатке архитектонских елемената (мермерна база) и подних мозаика римске репрезентативне грађевине, који говоре да се ради о налазишту изузетног значаја. Овај локалитет није у потпуности истражен. Подни мозаици су само делимично откривени приближно око 40м2. Грађевину са мозаицима је могуће датирати између III-IV века. Свуда уз откривене подове постоје јаки трагови горења што говори да је грађевина страдала од пожара. 400м северозападно од простора у коме је откривена ова луксузна вила током 2000 год. пронађен је већи водопривредни објекат (водоторањ-водоводне цеви, цистерна и почетак акведукта). Правац пружања акведукта упућује да је он служио за напајање водом како вилe тако и објекте који су се налазили у њеној близини. На 200м североисточно од простора где је откривена вила са мозаицима налази се једна кружна форма пречника око 90м која својим обликом потсећа на анфитеатар. Данас се на овом простору налази војни комплекс-касарна са војним зграда.
Римска грађевина са мозаиком на Коњском гробљу, Ниш, О Ниш
Северно од Нишке тврђаве, на падинама Виника у кругу војне касарне, налазе се остаци грађевинскоог објекта грађеног и коришћеног током III и IV века. Специфични услови истраживања дали су податке о постојању већег објекта квадратне основе са низом пратећих просторија. Најбоље је сачуван централни, репрезентативни део , који је богато украшен подним мозаиком уникатне израде. По садржају фигуралних и орнаменталних композиција са ретким мотивима и представама, објекат представља јединствену грађевинску целину у непосредној близини античког Наиса и царске палате на Медијани.
1983-12-20
Ниш-пантелеј
Пантелеј
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN49
АН 49
Велико Градиште
Велико Градиште
Северно од села Јабланице, на гребену кланца Радовањске реке, налазе се остаци средњевековног утврђења познатог и под именом Латински град. Утврђење је неправилног, полигоналног облика са дужом страном оријентисаном према кланцу. Унутар градских бедема јасно се уочавају бројни грађевински објекти, а у горњем граду сачувани су трагови донжон куле и бунара. Према историјским подацима, град су освојили и порушили Турци на прелазу XIV и XV века и од тада није више коришћен. Бројни остаци опека античког формата упућују на предпоставку да је утврђење коришћено почев од римског периода па све до краја XIV века.
Велико Градиште, Јабланица, О Бољевац
1983-12-20
Јабланица
Бољевац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN5
АН 5
exceptional
Винча-локалитет Бели брег
Бело Брдо у Винчи
Винча-локалитет Бели брег
Бело Брдо у Винчи
Археолошко налазиште Бело брдо налази се у селу Винча на десној обали Дунава, у близини ушћа реке Болечице у Дунав. На основу стратиграфије и откривеног археолошког материјала, праисторијско насеље у Винчи се дели у две фазе: винчанско-тордошку (старији неолит) и винчанско-плочничку фазу (млађи неолит). У културном слоју, дебљине 10,50 m, уочено је девет грађевинских хоризоната. Насеље првог хоризонта имало је земунички облик стана, а у осталих осам грађене су куће квадратног облика, подизане на местима на којима је вршена нивелација терена. У залеђу насеља били су изузетно повољни услови за развој земљорадње као и за гајење стоке. Од покретног археолошког материјала карактеристични су налази биконичних здела, пехара на нози, амфора, жртвеника и просопоморфних поклопаца. Керамика је украшена канелованим мотивима и урезаним паралелним линијама које прате низови убода или урезане траке испуњене убодима. Посебну врсту налаза чини изузетно богата и разноврсна пластика: ваљкасте и пљоснате махом стеатопигне статуете. У Винчи је откривена и велика старосрпска некропола. Прва систематска ископавања на овом локалитету почела су 1908, а вршена су и 1911-1913, 1924, 1929-1931. и 1933-1934. године. Ревизиона ископавања организована су 1978. и са прекидима трају и данас.
Винча- локалитет Бело Брдо, Винча, О Гроцка
Археолошко налазиште налази се на десној обали Дунава, 14 km низводно од Београда, на површини од 11,77 ha. То је највеће и најзначајније вишеслојно праисторијско насеље у Европи и епонимни локалитет млађе неолитске, винчанске културне групе. Арехеолошка истраживања на локалитету, која се у прекидима обављају до данас, започео је професор Милоје М. Васић 1908. године. Део археолошког налазишта Бело брдо у Винчи заштићен је решењем Завода за заштиту споменика културе Београда број 653/5 од 10. новембра 1965. године, а одлуком Народне скупштине СР Србије број 29 од 29. марта 1979, утврђен је под називом “Винча – локалитет Бели брег” за културно добро од изузетног значаја (Службени гласник СРС, бр. 14/79 и 30/89). Висока лесна тераса и културни слојеви падају према периферији и формирају брежуљак који доминира околином. Положај налазишта је такав да је пружао све услове за дуготрајан боравак људских заједница и обезбеђивао је њеним становницима посредничку улогу између праисторијских култура које су се разијале на југу све до Егејског мора и на северу до средње Европе. Откривени су остаци насеља из периода између 5200. и 4200. године пре нове ере. Културни слој, на појединим местима висок и до 10,5 m, садржи остатке живота од неолита па све до гвозденог доба, а у најмлађем културном хоризонту откривено је старосрпско гробље из 9. и 15. века. Прикупљени археолошки материјал сведочи да су носиоци винчанске културе били веште и квалитетне занатлије, а известан број налаза, превасходно оних који су рађени за културно-религијске црте, достижу изванредан уметнички ниво. Значај археолошког налазишта је да се на основу бројних и веома разноврсних предмета, као и истраживања остатака архитектуре и коришћених сировина, може поуздано реконструисати цела историја Винче, односно материјална и духовна култура бројних генерација које су у њој живеле. Такође, повољан положај омогућава дуготрајно истраживање и формирање научног, едукативног и туристичког центра који би репрежентовао богатство континуитета праисторијских култура на тлу Србије.
1981-08-19
ID  Lvl0
way
Винча
Гроцка
Винча
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Археолошки локалитет Винча - Бело брдо
2
AN5
exceptional
rzzsk
sr:Винча — Бело брдо
Q3560333
RGZ
22
2
AN50
АН 50
Градац
Градац
Непосредно изнад школе и цркве на брду Градац у Конопници, на десној обали Власине, (јужно од лoкалитета Трап) археолошки локалитет Градац чува трагове материјалне културе средњег века. Мања истраживања су обављена 1972. године где су били видљиви остаци античког утврђења и остаци средњовековног утврђења Градац. Локалитет је у прошлости претрпео велика оштећења због нелегалних копача. Нарочито је страдала источна страна утвеђења где је потпуно огољен и оштећен масивни зид од опека који је на овом месту био фундиран на стени. Истраживачи претпостављају да је овај део утврђења и најстарији и да потиче из палеовизантијске епохе. Приликом истраживања пронађени су фрагменти средњовековне керамике. Претпоставља се да је брег због погодног положаја за осматрање био насељаван кроз дужи временски период, од праисторије до средњег века.
Градац, Конопница, О Власотинце
1986-03-20
Конопница
Власотинце
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN51
АН 51
Трап
Трап
Археолошки локалитет Трап налази се на заравњеном терену северно од локалитета Градац у продужетку старог и новог гробља у Конопници, пронађени су остаци мањег римског утврђења, међутим овај простор је недовољно истражен. На истоку и на западу терен се стрмо спушта у равницу. Цео плато је прекривен фрагментима римске опеке. На овом месту, 1976. године након отворења једне сонде мањих димензија на средишњем делу платоа откривен је масивни зид са испустима правца север-југ, зидан од опека са дебљим слојем малтера беличасте боје до 6 цм дебљине. У северном делу сонде пронађени су остаци људских костију. Слој се састојао од грађевинског шута са доста гарежи, нарочито у источном делу сонде, док су у северном делу нађене су фрагментоване људске кости.
Трап, Конопница, О Власотинце
1986-03-20
Конопница
Власотинце
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN52
АН 52
Градац
Градац
Археолошко налазиште Градац код лесковачког села Злокућане, позициониран на узвишењу, приступ је могућ само са југа (остале стране су стрме и опкољене рекама). Ово насеље откривено је већ 1909. године када је у централном платоу откривено неолитско насеље. Многи ранији истраживачи су констатовали остатке млађег гвозденог доба који указују на континуитет живота. Археолошко налазиште Градац спада у групу млађих винчанских насеља грађених на стрмим, тешко приступачним узвишењима, која се успешно могу бранити. Истраживањима из 1956., 1957. и 1959. године., показала су постојање живота од неолита ка раном бронзаном добу.
Градац, Злокућане, О Лесковац
1986-03-20
Злокућане
Лесковац
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
sr:Градац (археолошко налазиште)
Q12750400
22
2
AN53
АН 53
Равна
Равна
Равна, Бољетин, О Мајданпек
1986-03-20
Бољетин
Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN54
АН 54
Хајдучка воденица
Хајдучка воденица
Локалитет Хајдучка воденица код Кладова припада праисторијском (трагово неолитског насеља са остацима кућа) и античком периоду (правоугаоно римско мање утврђење са округлим кулама на угловима) и чини једну целину континуитета живота на Дунаву. Дана 25.05.1966.године је овај локалитет утврђен за културно добро и истог дана је уписан као потопљен локалитет.
Хајдучка воденица, О Кладово
1986-03-20
Кладово
Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
sr:Хајдучка воденица
Q60998815
22
2
AN55
АН 55
Велики Градац и Бања, Доњи Милановац
Велики Градац и Бања, Доњи Милановац, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN56
АН 56
Голо Брдо
Голо Брдо, О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN57
АН 57
Мала Ливадица, Бољетин
Мала Ливадица, Бољетин, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN58
АН 58
Велика Ливадица, Бољетин
Велика Ливадица, Бољетин, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN59
АН 59
Део византијске некрополе
Део византијске некрополе
Терен на десној обали Нишаве обухваћен називом Јагодин-мала,спада у ред најраспрострањенијих касноантичких некропола у Србији: простире се источно до основне школе „Његош “, западно до зграде Техничког факултета; на северној граници налази се конзервисана гробница са две калоте у Кнез-селској улици, док су гробови према југу досезали до данашњег корита Нишаве. Некропола у Јагодин-мали је била у употреби у дугом периоду од II до VI века.Најзначајнија је гробница са фрескама у дворишту Дома средњешколске омладине у улици Косовке девојке, затим гробница у кругу Фабрике текстила, недалеко од Кнез-селске улице,a такoђе између бројних објеката сличних по форми и начину зидања, пажњу привлаче гробнице чији су унутрашњи зидови и свод декорисани, сликани фреско-техником.
Део византијске некрополе, Ниш, О Ниш
1986-03-20
Ниш-пантелеј
Пантелеј
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN6
АН 6
Усек
Усек
Археолошки локалитет Усек обухвата терен северозападно од aвалског друма, на самом брежуљку, и простире се до потока који се улива у Бањички поток. На овом терену налази се неолитско насеље са веома богатим културним слојем у пет хоризоната и као такво једно је од најзначајнијих у нашем делу Подунавља. Насеље, у почетку привремено, под повољним условима развило се у стално. Дуго је трајало и неколико пута обнављано после пожара. Почев од најстаријег хоризонта са земуницама, па кроз остале, опажа се стални развој и напредак у техници градње. Једна од откривених кућа има димензије чак 20х11 m, што за грађевинску делатност неолитског човека подразумева високу стручност и технику. Неолитско насеље на Бањици припада винчанској култури и својом очуваном и изразито богатом архитектуром представља значајно откриће за проучавање неолитског доба.
Усек, О Вождовац, Београд
1981-08-19
Београд
Вождовац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Усек Бањица
Q3485385
22
2
AN60
АН 60
Трансдиерна, Текија
Трансдиерна, Текија, О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN61
АН 61
Каструм, Сип
Каструм, Сип, О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN62
АН 62
Рибница, Доњи Милановац
Рибница, Доњи Милановац, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN63
АН 63
Пецка Бара
Пецка Бара, О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN64
АН 64
Циганија, Доњи Милановац
Циганија, Доњи Милановац, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN65
АН 65
Мало Голубиње, Мало Голубиње
Мало Голубиње, Мало Голубиње, О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN66
АН 66
Велико Голубиње, Велико Голубиње,О Кладово
Велико Голубиње, Велико Голубиње,О Кладово
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
AN67
АН 67
Бољетинска Река, Бољетин
Бољетинска Река, Бољетин, О Мајданпек
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш


RZZSK
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN68
АН 68
Средњовековна некропола са остацима цркве
Средњовековна некропола са остацима цркве
Локалитет је смештен поред Дежевске реке, на месту где је 1282. одржан Дежевски сабор, на коме је краљ Драгутин предао престо краљу Милутину. Црква, подигнута крајем XIII века, једнобродна је грађевина са припратом на западу, потковичастом апсидом на истоку и дозиданим анексом на јужној страни. Олтарски простор од наоса је раздвојен са два зидана ступца. Унутрашњост цркве је била живописана. Од живописа су очуване доње зоне сликаног сокла, као и мноштво фрагмената у шуту. Грађевина је разорена крајем XIV или почетком XV века, током првих продора турака у Србију. У истом периоду око цркве је оформљена некропола. Археолошка истраживања 1981. и 1982. изведена су у организацији Завода у Краљеву (др Марко Поповић).
Средњовековна некропола са остацима цркве, Дежева, О Нови Пазар
1986-03-20
Дежева
Нови Пазар
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN69
АН 69
Локалитет Црквина
Локалитет Црквина
Локалитет се налази у долини Падешке реке, 400 м од зграде основне школе. На налазишту су очувани остаци цркве и средњовековне некрополе, који су у веома лошем стању, зарасли у високо шибље. Првобитна црква је изграђена у XIII веку. Након великог рушења црква је обновљена и придодат јој је нартекс. Некропола се на основу типа надгробника датује у XIII−XV век. На налазишту је пронађен мермерни камени блок, односно део фриза са ктиторским натписом (Уз твоју помоћ Христе понтифекс…). На основу епиграфске анализе исказивана су различита мишљења о времену из кога налаз потиче и његовом првобитном положају. Услед тектонских поремећаја који су изазвали клизање терена, локалитет је, данас подељен на два дела, а црквa по осовини север-југ, са формирањем вододерине између њих. Део фриза са ктиторским натписом пренет је у Музеј манастира Милешева.
Локалитет Црквина, Дренова, О Пријепоље
1986-03-20
Дренова
Пријепоље
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN7
АН 7
Агино Брдо, Гроцка
Агино Брдо, Гроцка, О Гроцка
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда


RZZSK
AN70
АН 70
Грчко гробље
Грчко гробље
Грчко гробље
Археолошко налазиште Грчко гробље у селу Хрта чине два средњовековна гробља. Горње се налази на узвишеној природној главици чији је топоним Губице. У подножју узвишења, 100 m југозападно налази се доње гробље које је формирано на мањем, праисторијском тумулу. Читав простор је окружен брезовом шумом. У подножју узвишења су поток и сеоски путеви који воде до засеока Томашевића, Башовића и Диздаревића. На Грчком гробљу налази се 81 споменик, и то 37 на горњем потесу од којих је украшено 17, а на доњем гробљу има укупно 44 споменика од којих је украшена само једна плоча. Споменици су оријентисани у правцу исток–запад. Површина споменика је пажљиво клесана, у неколико случаја је и приглачана. Најчешћи облик је плоча која некад због своје монументалности подсећа на нижи сандук. Орнаментални мотиви су изведени уклесивањем, а на сандуцима на постољу аркаде су рељефне и пластично моделоване. На стећцима на горњем гробљу налазе се различити мотиви украшавања. На бочним странама већих сандука аркаде имају облик плитке нише и при врху су обликоване полукружно или као преломљен лук с међупросторима између стубова. На три сандука су уклесане шест или четири нише на ширим бочним странама или само две нише на бочним ужим странама које формирају аркаде. Други облик украшавања су рељефно уклесани орнаментални мотиви који су приказани појединачно, као на пример мотив мача или штит. На једној плочи налази се представа крста са једнаким широким крацима, крст је веома благо наглашен на површини тако да се тешко уочава, изнад крста су три правилно распоређена мала круга са уписаним крстом. Најчешћи мотив је мали круг са уписаним крстом или велики круг у коме је уписан крст чији се кракови завршавају концентричним круговима. Издвајају се плоче чија је горња површина обележена као оквир у облику ужета, а на једној унутар оквира је континуирана рељефно наглашена спирала, са стилизованим четворолисним розетама. У једноставнијем оквиру уклесан је јелен, веома сведен са наглашеним роговима и контуром тела, у положају скока или кретања. На доњем гробљу већина надгробних обележја је у облику аморфног споменика приклесаног до приближне форме плоче, а тек неколико примерака могу се определити у облик праве плоче. Констатовано је и више ниских аморфних усадника који су постављени на источној страни плоче, док је мањи број констатован на простору између споменика, као изолована гробна обележја. Површина споменика је грубо клесана или је потпуно необрађена, остављена у природном облику стене с минималним интервенцијама до облика плоче. На западној половини једне плоче уклесан је круг са уписаним крстом чији се крајеви завршавају у облику концентричних кругова.
Стредњовековна некропола стећака, Хрта, О Пријепоље
1986-03-20
ID  Lvl0
node
Хрта
Пријепоље
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

Грчко гробље
Стредњовековна некропола стећака
1
AN70
whc
Q64495121
1504-028
(iii)(vi)
2016
RGZ
98
1
AN71
АН 71
Терен "Град-Грнчарац"
Терен "Град-Грнчарац"
Археолошко налазиште "Град-Грачарац" у селу Јаловику смештено је на око 8 км југоисточно од Владимираца, на благој падини која се ка југоистоку спушта ка потоку Буковици. Археолошка истраживања овог локалитета нису вршена, али је приликом земљаних радова на површину изорана велика количина грнчарије и кућног лепа. Бројни фрагменти керамичких посуда, камених и кремених алатки указују на врло интензиван живот овог насеља као и на његову значајну научну и културно-историјску вредност. Веома су јасно утврђени трагови постојања једног праисторијског насеља винчанско-плочничке фазе. Судећи по површини простирања површинских налаза насеље је заузимало површину од око 3 хектара.
Терен "Град-Грнчарац", код села Јаловика, О Владимирци
1986-12-16
Јаловик
Владимирци
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN72
АН 72
Хумка-тумулус код села Жабара
Хумка-тумулус код села Жабара
На потезу Парлог у селу Жабарима налази се праисторијска хумка пречника око 20 метара и висине око 1,5 метара. Тумул је смештен на падини која се стрмо спушта ка Жабарској реци, на надморској висини од 320 метара. Западно од тумула налази се велико удубљење, можда настало вађењем земље за насипање хумке. На овом и другим локацијама у селу 1982. године је истражено више присторијских тумула. На истом имању раскопане су две камене хумке. У једној је откривена скелетна сахрана, а у другој урна са спаљеним остацима. Судећи по опису налаза вероватно су оба гроба из бронзаног доба.
Хумка-тумулус код села Жабара, О Ваљево
1986-12-16
Жабари
Ваљево
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN73
АН 73
Терен "Илића Брдо"
Терен "Илића Брдо"
Село Чучуге налази се на јужном ободу тамнавске долине, на прелазу ка Ваљевској Подгорини, на удаљености 13 км западно од варошице Уб. Површински налази "Илића брдо" се простиру на неколико брежуљака, укупне површине од преко 5 хектара. Велики број случајно пронађених фрагмената керамичких посуда указао је на интензитет живљења овог насеља као и на постојање више развојних фаза. Услед тога су на овом локалитету вршена мања археолошка истраживања 1990. и 1994. године која су отркрила да прсечна дебљина културног слоја износи око 1.4 м. Насеље припада винчанској култури, а развијало се током Винча Д фазе. Током ископавања откривено је неколико кућа, хлебних пећи, отпадних јама и изузтно велики број покретног археолошког материјала.
Терен "Илића Брдо", Чучуге, О Уб
1986-12-16
Чучуге
Уб
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN74
АН 74
Терен "Панађуриште" код села Комирића
Терен "Панађуриште" код села Комирића
На благој речној тераси у селу Комирић, 7 км северозападно од Осечине, поред самог Јадра и потока Кленка смештено је веће просторно праисторијско насеље. Обухвата површину од око 3 хектара и налази се на око 210 м надморске висине. Судећи по карактеристикама површинског археолошког материјала, пре свега фрагмената керамичких посуда, камених алатки насеље се може везати за винчанско - плочничку фазу млађег неолита Србије. Терен "Панађуриште" има веома погодну локацију и представља типично насеље карактеристично за поменуту епоху.
Терен "Панађуриште" код села Комирића, О Осечина
1986-12-16
Комирић
Осечина
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN75
АН 75
Брежуљак "Кик" код села Свилеуве
Брежуљак "Кик" код села Свилеуве
Локалитет "Кик" налази се у селу Свилеуви на око 10 км североисточно од Коцељеве. Површински налази се простиру по брежуљку 170 м надморске висине, који је са северне стране оивичен потоком Вукодражом, а са источне Киком. Налази су расути на простору од око 1 ха, колико износи и укупна површина платоа овог брда. На локалитету је регистрована велика количина грнчарије, кремених и камених артефаката, што иницира постојање једног просторног праисторијског насеља. Судећи по основним технолошким и стилским карактеристикама површинског материјала насеље се може везивати за финалну фазу винчанске културе и старијег енеолита.
Брежуљак "Кик" код села Свилеуве, О Владимирци
1986-12-16
Свилеува
Коцељева
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN76
АН 76
Археолошки терен код села Петнице
Археолошки терен код села Петнице
Археолошки терен код села Петнице
Локалитет се налази на северним терасастим падинама брда Рогљевић, које се спуштају ка реци Бањи. Смештен је испред горњег улаза у Петничку пећину, на надморској висини од око 220 м. Ископавања овог локалитета, чија је површина мања од једног хекатара, започета су 1969. године. Систематска ископавања вршена су од 1980. године, са мањим прекидима до 2000. Године. Истражени простор обухвата површину од око 280 метара квадратних. На основу досадашњих ископавања издвојено је шест основних хоризоната становања, што чини овај локалитет најзначајнијим вишеслојним локалитетом у западној Србији. Најстарије слојеве чини насеље винчанске културе фаза од Б1 до Д2. Слојеви металних доба заступљени су остацима насеља костолачке културе (бакарно доба) и босутске културе гвозденог доба. У свим праисторијским периодима на овом простору се налазило насеље, тако да су махом откривани трагови становања, остаци кућа, пећи, јама. Досадашњим истраживањима откривено је више стотина хиљада археолошких налаза од грнчарије, кости, камена и метала. Последњи хоризонт локалитета у Петници чини касноантичка некропола. Касноантички гробови из 4. века били су укопани до нивоа слоја старијег гвозденог доба.
Археолошки терен код села Петнице, О Ваљево
1986-12-16
Петница
Ваљево
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RGZ
sr:Петничка пећина
Q12044790
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN77
АН 77
Археолошки терен "Белиновача"
Археолошки терен "Белиновача"
Археолошки локалитет на потесу "Белановача" налази се на око 19 км североисточно од Ваљева, у атару села Слатине. Представља земљану фортификацију неправилно кружног облика основе пречника око 20 м и висине 2,5м. Централни део окружен је видљивим ровом и насипом који у виду прстена, ширине око 8м и висине 2м . Мештани овај простор сматрају светим местом, па је из тог разлога читав простор остао сачуван. На локалитету нису вршена детаљнија археолошка истраживања, али се због његове очуваности и монументалности може сматрати једним од најзначајнијих земљаних праисторијских утврђења у западном делу Србије.
Археолошки терен "Белиновача", Слатина, О Уб
1987-08-06
Слатина
Уб
ВАЉЕВО
zzskv
Завод за заштиту споменика културе Ваљево
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

RZZSK
22
2
AN78
АН 78
Утврђење "Јеринин град"
Утврђење "Јеринин град"
Утврђење „Јеринин град“ у потесу „Град“ налази се на тромеђи села Белица- Ничевић- Старо село. Утврђење представља вишеслојно насеље које је основано у млађем неолиту. Осим неолитских слојева у оквиру утврђења има налаза из бронзаног доба, а потом трагова живљења из периода од IV до VII века као и остатака словенског насеља све до средњовековног периода XIV века. Претпоставља се да је ово утврђење било прво управно седиште средњевековне жупе Белице које се у писаним изворима први пут спомиње 1183. године.
Утврђење "Јеринин град", Белица, О Светозарево
1987-08-06
Белица
Јагодина
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
sr:Утврђење „Јеринин град” у селу Белица
Q61134928
22
2
AN79
АН 79
great
Ремесиана
Ремесиана
Ремесиана
Ремесиана
Археолошко налазиште Ремезијана налази се на ужем градском подручју Беле Паланке. Римско и рановизантијско утврђење неправилне правоугаоне основе, са полигоналним кулама, подигнуто је на траси античког пута Naissus-Serdica. Епиграфски споменици указују на рано формирање насеља које је градски статус добило вероватно за време Трајана као и на његов значај почетком 3. века. Унутар утврђења откривени су остаци цивилне базилике са полукружном апсидом на западном делу, репрезентативни објекти у њеној непосредној близини и на више места остаци античких грађевина. Ван бедема смештени су тробродна базилика са крстионицом, вила и некрополе дуж прилазних путева са северне, источне и јужне стране града. Од IV века Ремезијана постаје седиште епископије, када у њој живи и ради епископ Никета. Урбанистичка схема касноантичког града није промењена ни у VI веку, током Јустинијанове грађевинске активности. Сондажна ископавања започела су 1956. и, везана за грађевинске радове у граду, са прекидима трају до данас.
Ремесиана, Бела Паланка, О Бела Паланка
У самом центру Беле Паланке, налазе се остаци утврђења саграђеног у римском и византијском периоду. Утврђење је скоро квадратне основе опасано моћним бедемима са кулама и одбрамбеним ровом. Поштујући традицију градитељ је административни део града лоцирао у југоисточном делу утврђења. На том простору, сачувани су остаци цивилне базилике монументалних димензија са полукружном апсидом на западном делу. Непосредно уз базилику налази се читац низ репрезентативних објеката који су били украшени фреско декорацијом. Ван бедемских платана откривена је базилика са крстионицом, као и низ економских објеката. Северо источно од утврђења налази се градска некропола. утврђење се налази на трасњи значајног античког пута који је повезивао Ниш са Софијм и Блиским Истоком и у периоду између II и IV века одиграо је врло важну улогу. Највећи културни и економски процват град је досегао у IV веку када је у њему живео и радио епископ Никита.
1988-02-17
Бела Паланка
Бела Паланка
Бела Паланка
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RGZ
22
2
AN8
АН 8
Антички Сингидунум
Антички Сингидунум
Археолошко налазиште Антички Сингидунум обухвата каструм, цивилно насеље и некрополе. У периоду од I до VII в. н. е. Сингидунум је представљао важно стратешко упориште на граници према варварским земљама. У њему је у I веку била стационирана IV Флавијева легија за чије потребе је изграђен велики каструм на данашњем платоу Горњег града Београдске тврђаве. Посебан географски положај и раскршће војних и трговачких путева условили су у Сингидунуму и развој економски јаког цивилног насеља које је у свом развоју прошло све фазе римских провинцијских градова, почев од canabae-a (уз бедем каструма), преко муниципија, до колоније. Некрополе су се формирале око цивилног насеља. Систематским ископавањима, као и случајним налазима приликом земљаних радова, откривени су многобројни археолошки предмети – остаци профане, култне и гробне архитектуре, скулптуре, бројни епиграфски споменици, керамика и други покретни материјал. По остацима материјалне културе у слојевима непосредно под нивоом Београда, Сингидунум представља ризницу археолошког материјала од непроцењиве вредности за изучавање историје, културе, топографије, економике и структуре града и живота у њему.
Антички Сингидунум, Београд
1981-08-19
Београд
Савски Венац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Сингидунум
Q1309687
22
2
AN80
АН 80
Гоинско Кале
Гоинско Кале
Археолошко налазиште Гоинско кале (Гојиндолско кале) код Димитровграда представља касноантичко утврђење на тешко приступачном узвишењу, које је штитило римски via militaris. Видљиви остаци бедема и зидова, налазе се у рушевинама, а грађени су током V и VI века нове ере. Утврђење је подигнуто на доминантном, стеновитом брегу Велико кале, који је на врху готово заравњен и који оставља доста простора за насељивање. Горњи плато опасан је бедемима од ломљеног и притесаног камена. Утврђењу је једино могуће прићи са северне стране. Бедеми као и остаци грађевинских објеката слабо су очувани. Од горњег утврђења спуштају се два паралелна бедема према западу и у луку досежу до другог, јужнијег утврђења Мало кале. Ово друго утврђење вероватно штити подграђе у подножју великог калета, мада овај податак није употпуности поуздан. Претпоставља се да се ради о утврђењу без сталне војне посаде, које је коришћено само у критичним ситуацијама. Због недовољне истажености терена, за сада може само да се претпостави да је у питању утврђење из касне антике, које је вероватно коришћено и током средњовековног периода. Приликом копања терена за изградњу аутопута Коридор 10 од Димитровграда до Пирота 2010. године, откривена је античка раскрсница, где се укрштају шири пут из правца Via militaris и ужи део пута који креће уз Гоинско Кале, на чијем се врху налази очувано утврђење, изграђено у IV веку, а обновљено у VI веку, за време цара Јустинијана.
Гоинско Кале, Гоин Дол, О Димитровград
1988-02-17
Гојин Дол
Димитровград
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за заштиту споменика културе Ниш

RZZSK
22
2
AN81
АН 81
Лугови
Лугови
Археолошки локaлитет Лугови у Жупањцу лежи јужно од села са десне стране Ибарске магистрале, идући од Београда према Љигу, и захвата већу површину. На основу постојећих података у литератури и површинских археолошких налаза, изведена су 1982. године сондажна археолошка истраживања мањег обима, која су била концентрисана на југоисточни део локалитета. На основу ових ископавања констатовано је да се ради о већем комплексу за прераду руде, као и о остацима двају објеката од којих је један био резиденцијални део комплекса. Локалитет је од великог значаја за изучавање, првенствено развоја металургије античког периода на овим просторима, а са друге стране, економских и политичких збивања у време антике на овом подручју. На основу архитектонске анализе откривених остатака објеката, као и покретног археолошког материјала, локалитет Лугови може се датовати у време које обухвата крај III и почетак IV века.
Лугови, Жупањевац, О Лазаревац
1988-05-05
Жупањац
Лазаревац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Лугови
Q97201879
22
2
AN82
АН 82
Баташина
Баташина
Археолошки локалитет Баташина у Степојевцу налази се са десне стране Ибарске магистрале, на самом излазу из насеља, у делу који се назива Недића крај. На основу површинских налаза археолошког материјала и случајног открића једне зидане гробнице, изведена су 1981. године сондажна археолошка истраживања мањег обима. Ова ископавања открила су, са једне стране, остатке архитектуре из периода III – IV века, солидне градње, остатке једне луксузније виле рустике, а са друге стране, остатке некрополе из XVII – XVIII века. Зидана гробница која је раније откривена и која се датује у V – VI век, говори само о комплексности локалитета и континуитету живота на њему. Налази на локалитету Баташина од великог су значаја за изучавање економских и политичких збивања на ширем градском подручју Сингидунума, поготову што се ради о добро очуваним остацима једног економског имања из римског периода. Осим комплекса на локалитету Дубочај у Гроцкој, за сада нема других потпуно истражених економских имања на подручју Београда.
Баташина, Степојевац, О Лазаревац
1988-05-05
Степојевац
Лазаревац
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Баташина
Q16511348
22
2
AN83
АН 83
Забран-Петровчић
Забран-Петровчић
Локалитет Забран налази се у кругу Ловно-шумарског газдинства Добановачки забран, на југоисточној периферији шуме. Током археолошких ископавања изведених 1963. године, на овом локалитету откривени су остаци једне мање једнобродне цркве, две зидане гробнице, и остаци веће некрополе. На основу покретног археолошког материјала, градња цркве и старији део некрополе могу се определити у XII и прву половину XIII века, док се млађи гробови на некрополи могу датовати у другу половину XIV века. Према ритуалу сахрањивања у гробовима на некрополи и на основу оријентације цркве, може се закључити да су некропола и црква припадале словенско–српском живљу насеља које се налазило у близини, а које за сада још увек није констатовано. Остаци цркве, за коју немамо података у историјским изворима, представљају за сада најстарији истражени објекат те врсте у Срему.
Забран-Петровчић, Добановци, О Земун
1988-05-05
Добановци
Сурчин
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Археолошко налазиште Забран Петровчић
Q85991704
22
2
AN84
АН 84
Прогарски виногради
Прогарски виногради
Локалитет је око 1.5 км удаљен од центра насеља Прогар, идући путем према насељу Бољевци, на узвишеном таласастом терену некадашње обале Саве, где се сада, у оквиру њеног старог корита, налази рибњак Живача. Због угрожености локалитета, 1967. и 1968. године предузета су археолошка истраживања и том приликом откривени су остаци римских лончарских и цигларских пећи, једне веће грађевине и средњовековне некрополе. Овде су први пут, поред историјских и археолошких, потврђени и подаци о делатности Classis Flaviae (Дунавске флотиле), у посавском делу Срема, који до сада нису били познати. На основу бројних уломака опека, тегула и имбрекса са жигом ове римске јединице, несумњиво је да су циглана и лончарске радионице припадале Дунавској флотили, односно производиле продукте за њене потребе. Средњовековна некропола која се јавља на овом локалитету, на основу својих општих карактеристика и прилично скромних гробних прилога, говори да се ради о сеоском становништву чије се насеље вероватно налазило на месту или у непосредној околини данашњег насеља Прогар. Некропола је била у дужој употреби, јер се на основу налаза може датовати у период од XIV до XVI века.
Прогарски виногради, Прогар, О Земун
1988-05-05
Прогар
Сурчин
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Прогарски виногради
Q61131046
22
2
AN85
АН 85
great
Средњовековни град "Петрус"
Средњовековни град "Петрус"
Средњовековни град "Петрус"
Писани помени о срењовековном Петрусу, војном и административном центару Петрушке области, веома су оскудни. Претпоставља се да га је саградио жупан Вукосав у XIV веку, коме је ову област даровао цар Душан. Утврђење је саграђено на пространој заравни формираној од два степенаста платоа, изнад клисуре реке Црнице (у атару данашњег села Забреге). Из правца југа, истока и севера зараван је заштићена стрмим литицама. Са западне стране благом косом утапа се у речну долину. На том делу видљиви су остаци одбрамбеног рова. На најдоминантнијој тачки очувани су остаци малог града, издуженог неправилног полигоналног облика. У његовом југоисточном делу откривена је репрезентативна дворана осликаних зидова, са подом од опека. Бедеми великог града, саграђени на нижем али знатно већем платоу, протежу се његовом ивицом и очувани су скоро целом дужином. Према покретним археолошким налазима, сасвим је извесно да је средњовековно утврђење Петрус, које је живело у XII и XIV–XV веку, подигнуто на остацима утврђења из VI века, чији су зидови фундирани у културни слој градинског насеља које је могуће определити у старије гвоздено доба. Дужина средњовековног великог града са цитаделом од 290 m сврстава Петрус у највећа брдска утврђења саграђена у XIV-XV веку на просторима Србије. Петрус је разорен 1413. године када је султан Муса, у свом надирању ка северу, заузео Сталаћ. Сондажна археолoшка ископавања вршена су 1978, 1980/81. и 2004/05. године.
Средњовековни град "Петрус", Забрега, О Параћин
1989-05-03
Забрега
Параћин
Забрега
КРАГУЈЕВАЦ
zzskkg
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац

RZZSK
22
2
nkd bru importance name mon_name rzzsk_name rgz_name mon_description rzzsk_description rgz_description inscription_date osm_id place municipality address institution institution_name mon_institution location rzzsk location osm_name osm_name:sr osm_alt_name osm_alt_name:sr osm_heritage osm_ref:RS:nkd osm_heritage:RS:criteria osm_heritage:RS:inscription_date osm_heritage:operator osm_website osm_wikipedia osm_wikidata whc_id whc_criteria whc_inscription_date mon_id source rzzsk_rzzsk_description website wikipedia wikidata protect_class heritage
AN86
АН 86
Јевтића Луке
Јевтића Луке
Јевтића Луке
Археолошко налазиште Јевтића луке смештено је у залеђу десне обале Дрине у насељу Вишесава у Бајиној Башти. Током археолошких истраживања откривени су остаци грађевине античког привредног добра (villa rustica). Објекат захвата површину од око 200 m2 и чини га седам просторија, две се завршавају са апсидом. Очигледно је да је грађевина имала привредну функцију - складиште зрнасте хране, прерада грожђа. Остаци грађевине оквирно су датовани у II—IV век. Археолошка истраживања, ограниченог обима, изведена су најпре 1962, а затим и 1985. (Народни музеј Ужице, Археолошки институт у Београду). Пројекат заштите и презентације локалитета израдио је Завод у Краљеву (архитекта С. Милошевић).
Јевтића Луке, Вишесава, О Бајина Башта
1990-10-29
Вишесава
Бајина Башта
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RGZ
sr:Јевтића Луке
Q31183214
22
2
AN87
АН 87
Римске терме
Римске терме
Римске терме у Бељини пронађене су осамдесетих година двадесетог века. Ове римске терме биле су приватне и припадале су тадашњем пољепривредном римском газдинству. Током археолошких ископавања пронађени су фрагменти керамике и животињских костију у две откривене просторије.Након извршене конзервације налазиште је поново прекривено земљом ради заштите.
Римске терме, Бељина, О Чачак
1990-10-29
ID  Lvl0
node
Бељина
Чачак
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

Римске терме
2
AN87
RZZSK
sr:Римске терме у Бељини
Q85998404
22
2
AN88
АН 88
Некропола стећака "Црквина"
Некропола стећака "Црквина"
Средњовековна некропола смештена је на левој обали реке Лим, у Побрежју, у кругу Градске болнице. Некада је некропола заузимала знатно већу површину, али је делимично уништена изградњом фабрике Полиестер, Градске болнице, околних зграда, као и прилазног пута који води до њих. Надгробници су фино клесани у облику плоча, слемењака и сандука на постољу. Само два надгробника имају украсе у виду мача са крсницима, полумесеца и штита, односно крста са заобљеним краковима. Некропола се датује у период XIV−XV век. Прва археолошка истраживања изведена су 1982. у организацији Завода за заштиту споменика културе Краљево (археолог О. Вукадин) и Археолошког института у Београду. Археолошка истраживања наставио је Завичајни музеј Прибој током 2007−2008.
Некропола стећака "Црквина", Прибој, О Прибој
1990-10-29
Прибој
Прибој
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN89
АН 89
Праисторијско насеље у Страгарима
Праисторијско насеље у Страгарима
На улазу у село Страгари, код моста на Риљачкој реци, са обе стране пута смештен је вишеслојан археолошки локалитет. На локалитету су откривени остаци насеља из периода неолита (старчевачка и винчанска културна група, фазе Винча-Тордош I и II), енеолита, бакарног доба и халштата. Покретни археолошки материјал чини разноврсно керамичко посуђе, антропоморфне и зооморфне фигурине, жртвеници, амулети, минијатурно посуђе, камене и коштане алатке и велики број животињских костију. Налазиште је посебно интересантно по великом броју пронађених просопоморфних поклопаца у насељу винчанске културне групе. На основу великог броја откривених камених и керамичких тегова за мрежу, може да се закључи да је риболов био значајна привредна грана житеља неолитског насеља. Велики број, остатака дивљих животиња потврђује и значај лова. Највећи број костију потиче од јелена, дивље свиње и медведа. Вишеслојност и географфски положај, изузетно квалитетан и са посебним одликама, покретан археолошки матеијал, сврставају ово насеље у локалитет од посебног значаја.
Праисторијско насеље у Страгарима, О Трстеник
1990-10-29
Страгари
Трстеник
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN9
АН 9
Утврђење Ад Октавум
Утврђење Ад Октавум
Заштићено налазиште обухвата утврђење Ad Octavum и некрополе у непосредној близини. Ad Octavum је византијско утврђење које је у VI веку подигао цар Јустинијан. Правоугаоног је облика, површине око 180 х 100 m, окружено масивним бедемима дебљине пет метара, који су грађени од тесаника вађених у оближњем каменолому. Бројни фрагменти керамике, опека, црепова и једва видљиви обриси зидова унутар бедема, говоре о стамбеним зградама које су постојале у склопу овог локалитета. Остаци архитектуре потврђују историјске податке о снажном утврђењу у склопу лимеса, саграђеном као заштита византијске територије од упада варварских племена стационираних на левој обали Дунава. Oбјекат се налазио на осмој римској миљи од Сингидунума, а западно од њега простиру се некрополе. Сахрањивање је вршено у гробовима изведеним од опеке или слободним укопавањем у земљу. Мали број гробова садржи гробни инвентар који се састоји од глеђосане керамике, скромног накита, гвоздених остатака аплика са одела и оруђа. Утврђење са некрополама, као и констатовани трагови старијих и млађих култура (римске и средњoвековне) на још неиспитаним деловима, говоре да је овај терен био настањен током дужег периода, од антике до касног средњег века.
Утврђење Ад Октавум, Вишњица, О Палилула, Београд
1981-08-19
Београд
Палилула
БЕОГРАД
zzskgb
Завод за заштиту споменика културе Града Београда
Завод за заштиту споменика културе града Београда

RZZSK
sr:Утврђење Ад Октавум
Q61132080
22
2
AN90
АН 90
Локалитет "Шупљаја"
Локалитет "Шупљаја"
Пространо вишеслојно археолошко налазиште смештено је на северном улазу у село, на падинама Јухора, са леве стране Риљачког потока. На основу стратиграфије, утврђено је да најстарији хоризонт становања припада старчевачкој култури, коју карактеришу керамички материјал, судови већих димензија у облику лопте и полулопте и већи питоси за чување житарица. Од оруђа су заступљене камене секире и пршљеници. У западном делу насеља откривен је и слој из периода винчанске културе, из којег потичу судови грубе фактуре са дуплом пластичном траком по вертикално профилисаном ободу. Чешће су заступљене мање зделе са унутра профилисаним и канелованим ободом, урезаним S орнаментом у низу, сноповима урезаних линија које се косо секу.
Локалитет "Шупљаја", Пољна, О Трстеник
1990-10-29
Пољна
Трстеник
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

RZZSK
22
2
AN91
АН 91
Налазиште "Градина"
Налазиште "Градина"
Налазиште "Градина"
Археолошко налазиште Градина на планини Јелици налази се у Драгачеву, 8 km југозападно од Чачка. Рановизантијски град се са непосредном околином простирао на површини од око 20 ха, и састојао од неколико посебно брањених четврти: горњи град, северно подграђе, јужно подграђе. Откривени су остаци пет цркава, од којих су две биле украшене живописом, а једна је имала крстионицу. У граду су се налазиле стамбене зграде, неке од њих са фигуралним капителима, радионице и други објекти. На локалитету је откривена тробродна базилика (означена као Базилика „А“) и већи број гробова. Покојници сахрањивани у бочним бродовима и у нартексу у једноставне раке. Западно од базилике „А“ налази се црква са некрополом, која је означена као базилика „Б“ са нартексом и полукружном апсидом. Откривен је 31 гроб. Базилика означена као Базилика „Ц“ се налази на северозападној страни Градине. У северозападном делу базилике су сачувани остаци фреско сликарства. Зидови баптистеријума су били украшени фрескама. Гробови су откривени у цркви и око ње. На западној падини Градине делимично су истражени остаци базилике „Д“. Из објеката потиче обиље покретних налаза: уломци керамичког посуђа, стакленог посуђа и прозорског стакла, алат, кључеви, браве, кухињски ножеви, чешљеви, метални делови одеће (копче, фибуле, украсне игле), накит, оружје, новац. На почетку 7. века град је страдао у пожару.
Налазиште "Градина", Граб, О Лучани
1990-10-29
ID  Lvl0
node
Граб
Лучани
КРАЉЕВО
zzskkv
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Краљево

Градина Јелица
2
AN91
sr:Градина (Јелица)
Q12750406
RGZ
22
2
AN92
АН 92
Локалитет Трњана код Брестовачке Бање
Локалитет Трњана код Брестовачке Бање
На доминантној падини северно од Брестовачке бање, на потезу Трњана, откривено је праисторијско насеље са некрополом из бронзаног доба око 1200-1000године пре н.е. Трогодишња археолошка истраживања на локалитету Трњана утврдила су насеље металурга из бронзаног доба. Металуршку делатност становника овог насеља потврђују и налази шљаке у већим количинама, необичних керамичких судова, камени тучкови и жрвњеви. Шљака се налази у свим до сада откривеним објектима. Уз само насеље откривена је и некропола са спаљеним покојницима, чије су урне постављене у кружне камене конструкције. До сада је откривена површина са 29 урни, односно конструкција. Овај локалитет је један од ретких налазишта насеља становника из касне бронзе, чија је делатност везана за топљење и прераду метала.
Локалитет Трњана код Брестовачке Бање, О Бор
1991-04-24
Брестовачка Бања
Бор
НИШ
zzskn
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Завод за